JEVREM: Jes', ali... ovaj... kako da kažem... on može da se kandiduje i za poslanika. SPIRINICA: Zar on? JEVREM: Jes'! SPIRA: Pa još bolje? JEVREM: A... ovaj... Šta sam ono hteo da kažem... Pa to, znaš... i ja, to jest gospodin načelnik... upravo nije ni on, nego oni iz Beograda... ili bolje reći: narod... ovdašnji narod... hoće da i ja budem poslanik. SPIRA I SPIRINICA (zgranu se): Ti? JEVREM (stavlja prst na usta): Pst! To je zasad još tajna, još nije svršeno. SPIRA: Pa pravo da ti kažem i treba. Iz naše familije još niko nije bio poslanik, a tolika familija. SPIRINICA: Pa dabome, kad si se ti zatutuljio pa ne umeš da makneš! A što ne bi ti bio poslanik, kad može Jevrem, valjda možeš i ti... SPIRA: Ama ne ide to tako, ženo! SPIRINICA: Ne ide kod tebe, tebi pišta ne ide, kad si ti... SPIRA: Jevrem, vidiš, ima poverenje... SPIRINICA: A što ti da nemaš poverenje? JEVREM: Ama, čekaj, brate, nemojte se svađati, još to nije svršeno, još je zec u šumi! SPIRA: Pa recimo i da je svršeno, ne vidim šta ti to smeta za Danicu. JEVREM: Kako da mi ne smeta? Ja kandidat vladin, a on kandidat opozicijin; on mene gleda da obori, a ja njega. Pa onda, molim te, ja moram grditi opozicionog kandidata, jer kako ću drukče da obaveštavam narod ako ne grdim protivnika? SPIRA: To jeste! JEVREM: A i on će mene da grdi. SPIRA: Hoće. Ali opet, ja mislim da to nije ništa, to je više onako, politički. Politički možeš u Srbiji koga hoćeš da izgrdiš pa opet... JEVREM: Dobro, ništa nije, ako ja budem izabran, ali ako on bude izabran, a ja ostanem banbadava izgrđen. SPIRA: Opet ništa! JEVREM: Pa onda, ja moram po dužnosti, u interesu partije, njega da mrzim. Ne mogu ja tek voleti opozicionog kandidata. SPIRA: Nije ni to baš onako strogo kao što je bilo nekad. Pre kad si ga mrzeo, a ti si ga mrzeo kao psa - ili ti ili on, do istrage. A sad se nekako smekšalo. Zar ne vidiš da sad u svakome poslu ortakuju partije? Ako je trgovina, čitaš: -Simić i Petrović", raspitaš se, a ono Simić vladina stranka, a Petrović opozicija, pa de, nek izmakne liferacija ako može! Pa onda: tast Pavlović, a zet Janković, tast vladina stranka, a zet opozicija. Pa ide kao namazano; a tast poslanik a zet načelnik okružni; a zet poslanik a tast predsednik opštine. Izveštili se ljudi, pa to ti je! JEVREM: Ama to jeste, nego nezgodno mu dolazi, baš sad uoči izbora. SPIRINICA: Pa zar gospa Marina navalila baš sad da to svrši? JEVREM: Pa sad, ovoga časa. Eno ih tamo u sobi kuvaju... SPIRINICA: Iju, a vi mene ovde držite čitav sat. Što ne govoriš, zaboga? (odjuri)
XX
JEVREM, SPIRA JEVREM: Što ne ide, ne ide! Ako hoće posle izbora, dobro, možemo da razgovaramo. Pa onda... ko zna da to nije i neka zamka? SPIRA: Kakva zamka? JEVREM: Pa znaš kako se prave zamke i podvale uoči izbora. To može lako biti. Neću da čujem. Sad neću da čujem, a posle izbora možemo razgovarati. Idi, Spiro, tamo u sobu pa im tako reci; posle izbora možemo razgovarati!