To je bila ona. Ana. Imala je haljinu boje slonovače, koja joj je naglašavala tanak struk. Duga plava kosa lepršala joj je na vetru. Nikolo ju je pomilovao po kosi, privukao k sebi i strasno poljubio. Kad sam ih prvi put videla zajedno, u meni se nešto prelomilo. Bio mi je dobro poznat taj osećaj. Trebalo je malo vremena da se pojavi. Bila sam besna, gnevna. Iznenada sam shvatila da sam protraćila dragoceno vreme plačući za govnarom koji je za samo dve nedelje sebi stvorio idiličan život, za čovekom koji me je zamenio drugom, a da nije nimalo patio, koji me je iskoristio samo da bi se osećao većom muškarčinom. Mrzela sam ga, prezirala. Poželela sam da ga vidim mrtvog. Jedva sam stajala, noge su mi klecale od besa i došlo mi je da povratim. Pošto nisam znala šta da radim, odlučila sam da se vratim za sto. Nisam više htela da traćim vreme na tog skota. Probala sam da pretrčim most što brže, ali se potpetica na desnoj sandali iskrivila. Saplela sam se i svom težinom tresnula na zemlju. Tako sam udarila i nespretno se srušila da su se svi u mojoj blizini okrenuli da vide ružnu kopiju Valentine u jednoj od njenih najblamantnijih scena. Bar moj izgled nije prošao nezapaženo. Nadala sam se da Nikolo nije video ovu akrobaciju, ali kada sam okrenula pogled u njegovom pravcu, primetila sam da se odvojio od svoje lepotice i zaputio ka meni. Poželela sam da pobegnem što dalje. Prizivajući u pomoć svu snagu koja mi je ostala i šepajući u neudobnim sandalama, sišla sam niza stepenice na mostu i pobegla, krijući se među ljudima, a Klaudio je jurio za mnom pokušavajući da me sustigne i dovikivao: - Uspori ili će mi duša izaći na nos! Veče mog povratka normalnom životu imalo je tužan epilog, a uz to sam uništila jedne od omiljenih sandala. Za sve je kriv onaj kreten Nikolo. Počela sam da mrzim Milano.
26