proba

MONOGRAFIJA @ITI[TA

UVOD

MONOGRAFIJA @ITI[TA Prema istorijskim izvorima @iti{te je po osnivanju, po~etkom XIV veka, dobilo ime Szent Gyorgy po porodici Szentgyorgyi koja je naselila mesto ili pak po srpskoj porodici \ur|evih koja je slavila kao sveca i za{titinika svetog Georgija. Uz izvesne modifikacije, kao {to je ime na primer mesta na Mersijevoj karti iz 1723. godine “St. Jurac�, mesto je nosilo isto ime do sredine XIX veka. Tada je zbog potrebe da se naziv mesta razlikuje od istog u Rumuniji, dodata re~ Begej, po reci koja proti~e pored mesta, i u izvorima se selo zapisivalo kao: Bega szt. Gyorgy, Begaszentgyorgy ili Begasent|ur|. U me|uratnom periodu ustalio se naziv Begej Sveti \ura|. Nema~ke vlasti su za vreme okupacije zvani~no koristile naziv St. Georgen. Posle oslobo|enja, iz `elje da se prekine sa monarhijskim i verskim nasle|em, selo je 1947. godine dobilo ime @iti{te po nepreglednim poljima zasejanim `itom. Kako ovaj diplomski rad obuhvata istoriju razvoja mesta od osnivanja do 1947. godine kada mesto menja ime u dana{nje, u radu sam koristila stari naziv Begej Sveti \ura|, izuzev za uvodno poglavlje rada. @iti{te (Begej Sveti \ura|) se nalazi u srednjem Banatu, pored leve obale Plovnog Begeja, severozapadno od Zrenjanina i 1) jugozapadno od Nove Crnje. @iti{te ima veoma povoljan geografski polo`aj {to je bilo odlu~uju}e da od 1960. godine postane op{tinsko sedi{te za okolnih jedanaest naselja. Pogodnost polo`aja @iti{ta ogleda se u tome {to kroz njega prolazi va`an me|unarodni put broj 149 koji vodi za Rumuniju. U centru mesta odvaja se drugi put koji povezuje {est naselja u op{tini i susednu se~anjsku op{tinu. Iz @iti{ta polazi i kra}i asfaltni put do Ravnog Topolovca.

Hatar @iti{ta se nalazi na zrenjaninskoj lesnoj terasi, dok se manji deo, na severoisto~noj periferiji, pru`a po itebejskoj depresiji. Severnu polovinu hatara preseca Plovni Begej. Pedolo{ki sastav zemlji{ta dosta je jednostavan. Najzatupljenije zemlji{te je ~ernozem karbonati, ~ernozem i livadska crnica karbonatna, dok se na manjim povr{inama javljaju slatine tipa solonjec.

Klima u @iti{tu je uglavnom ista kao u ostalim naseljima isto~ne Vojvodine. Temperatura vazduha je u proseku najni`a u

januaru (-2,0 C), a najvi{a u julu (21,2 C). Temparatura vazduha od februara do juna ravnomerno raste (oko 5,0 C mese~no). Od juna do septembra temperatura je dosta ujedna~ena, a od septembra postepeno opada sve do januara. Najhladnija zima zabele`ena je 24.

I 1963 (-30,4 C), najtopliji dan leta bio je 12. avgust 1961. godine (38,9 C).

Od vetrova u srednjem Banatu naj~e{}e duva vetar iz severozapadnog pravca prose~nom brzinom 5,1 metar u sekundi, te ko{ava sa jugoistoka prose~nom brzinom od 4,9 metara u sekundi.

Po koli~ini padavina @iti{te spada u najsu{nije delove Vojvodine.

Prose~nu vrednost od 72mm padavine imaju u mesecu junu, u julu 64mm i maju 62mm. Najsuvlji meseci su oktobar (33mm), mart (34mm) i septembar (34mm). Apsolutno najve}a mese~na koli~ina padavina zabele`ena je 24. jula 1966. godine kada je iznosila 60,3 mm.

Freatske vode (plitke vode) u hataru @iti{ta su dosta ujedna~ene. U letnjoj polovini godine prose~an nivo freatske izdani je 100-150 cm ispod povr{ine, a u zimskoj polovini godine 200-250 cm. Arte{ke vode (duboke vode) se javljaju u vi{e horizonata. Za vodosnabdevanje koriste se vode iz tre}eg i ~etvrtog arte{kog horizonta.

Za @iti{te i njegove stanovnike tokom istorije su bili veoma zna~ajni Begejski kanal (Plovni Begej) i Stari Begej. Na obali Starog Begeja formirano je prvo naselje koje }e sredinom osamneastog veka, zbog ~estih poplava, promeniti lokaciju pribli`avanjem kanalizovanom Begejskom kanalu. Begej se, dakle, sastoji od Starog Begeja i Begejskog kanala, koji se spajaju kod Kleka, i pod nazivom Begej produ`avaju do u{}a u Tisu kod Kni}anina. Stari Begej predstavlja prirodni vodotok koji je regulisan u periodu 1886-1897. godine. Za izvori{te Starog Begeja smatra se Berkseul koji izvire iz Pijemantul Lipove, blizu mesta Sintar, na 250m nadmorske visine.

Begejski kanal izvire u Kra{ovskim planinama (Pojane Ruske), ispod vrha Pade{, na visini od 1150 m. Detaljnije o meliorativnim radovima bi}e re~i na odgovaraju}em mestu.

Biljni i `ivotinjski svet u @iti{tu i bli`oj okolini zastupljen je predstavnicima karakteristi~nim za ovaj deo Vojvodine. Na

teritoriji @iti{ta, kao i u celoj Vojvodini, postojala je stepska vegetacija. Stepe su vremenom pretvorene u orani~ne povr{ine, a stepska vegetacija je ustupila mesto kulturnom bilju. Autohtone biljne vrste danas se mogu na}i uglavnom pored puteva, na neobra|ivanim povr{inama i sli~nim mestima. Tipi~ne vrste su: goru{ica, ~i~ak, zuba~a, hajdu~ka trava, troskot, {tir, kopriva, palamida, poponac, bulka, kamilica, divlji sirak, vilina kosica i dr.

Od kultivisanih biljaka najvi{e se seju `ita (p{enica, kukuruz i je~am), industrijsko bilje (suncokret, {e}erna repa i dr.), povr}e, vo}e. Pod vinogradima su male povr{ine zemlje. @ivotinjski svet divlja~i ~ine: srne, ze~evi, lisice, kune, lasice. Od pernate divlja~i sre}u se: fazani, jarebice, prepelice, divlje patke, divlje guske, grlice, gugutke i dr. Pored lovne divlja~i ima i: mi{eva, pacova, je`eva, hr~kova, tvorova, zatim vrana, svraka, mi{ara, lasta, roda, ~voraka, {eva, vrabaca, vivaka i dr. Od doma}ih `ivotinja najvi{e se gaje goveda, golubovi, psi, ma~ke, svinje, konji, ovce...

Prema popisu stanovni{tva od 1869. do 1971. godine Begej Sveti \ura| je imao slede}i broj stanovnika:

1869.

2.797

1910.

2.809

1880.

3.041

1921.

3.213

1890.

3.165

1931.

2.690

1900.

3.077

1948.

3.163

1908.

2.918

Dana{nje @iti{te je tipi~no panonsko naselje koje ima oblik pravilnog pravougaonika sa paralelnim uzdu`nim i popre~nim ulicama. Stanovnici su oduvek polagali veliku pa`nju ulep{avanju mesta. Jedan od najlep{ih parkova u Banatu nalazi se upravo u @iti{tu, a uredio ga je 1847.godine grof Antal Ki{. Prva izlo`ba cve}a u Banatu odr`ana je 1870. upravo u ovom mestu. Tako|e, 1908. podignut je i sreski vrt sa vo}kama (faiskola) na prostoru od 4 jutra.

U prvoj polovini XX veka mesto je bilo ukra{eno drvoredima. Danas je @iti{te lepo ure|eno mesto ukra{eno travnatim povr{inama, a ispred nove {kolske zgrade ure|en je mali park kome posebnu dra` daje mermerna skulptura koja predstavlja Penelopu.1) Prema dosada{njim istra`ivanjima u srednjem Banatu je ~ovek `iveo pre 5000 do 7000 godina, odnosno u neolitu i bronzanom dobu. Geografski polo`aj i konfiguracija zemlji{ta na ovim prostorima pru`ali su dobre uslove za `ivot praistorijskih ljudskih zajednica. Prete`no su naseljavane obale meandroidnog Begeja, zatim uzdignuta zemlji{ta iznad nivoa, humke, gradine i ni`a banatska lesna zaravan. Na ovim prostorima do danas nisu poznati lokaliteti koji pripadaju paleolitu. Najstariji period neolita predstavljen je materijalnom kulturom poznatom po imenu Star~eva~ka kultura. Iz ovog perioda poti~e vi{e lokaliteta u naseljima nedaleko od @iti{ta: u hataru Mu`lje, Govedarova Humka kod Ja{e Tomi}a, potez u hataru Aradca itd. U neolitu, u okolini @iti{ta postojala je kulturna grupa razvijene zemljoradnje (Vin~anska grupa). Ostaci vin~anskih stani{ta otkriveni su pored donjeg i srednjeg Begeja, odnosno, na potezu izme|u @iti{ta i Srpskog Itebeja. U periodu poznog neolita Panonska nizija je bila slabo naseljena, dok je prostrana teritorija bila prekrivena stepskom vegetacijom. U mo~varnim predelima i pored obala reka bila je razvijena gusta ritska i mo~varna vegetacija koju su naseljavale brojne vrste divlja~i. Reke su bile bogate ribom, tako da je teren pored Begeja bio pogodan za naseljavanje, jer je pru`ao uslove za 2) lov, ribolov, primitivno sto~arstvo i ratarstvo.

Sredinom III milenijuma na ovim prostorima formira se kultura bronzanog doba. Arheolo{kim istra`ivanjima utvr|eno je da je na prostoru od Mori{a do Dunava postojalo vi{e naselja. Iz Hali{tatskog doba (starije gvozdeno doba) na|eni su predmeti na

potezu izme|u ^esterega i Banatskog Kara|or|eva. Iz Latenskog perioda (mla|e kameno doba) prona|eni su arheolo{ki ostaci ju`no od Begeja. Krajem III milenijuma i docnije u oblast srednjeg Banata su se doselili Roskolani o ~emu nam svedo~e grobovi, ostaci oru`ja i keramike na|eni na celoj teritoriji op{tine @iti{te.

Banat je bio delimi~no pod rimskom vla{}u, od vremena vladavine cara Trajana (98-117) i cara Aurelijana (270-275).

Poznato je da su Rimljani za vreme vladavine cara Konstacija ratovali od 358. do 359. protiv Sarmata u Ba~koj i Banatu. U drugoj polovini III veka Rimljani su se morali povu}i iz Banata ispred germanskog plemena Gota.1) Da su se Rimljani zadr`avali na teritoriji dana{nje op{tine @iti{te, svedo~i pronalazak novca iz doba cara Hadrijana, ju`no od Itebeja, u predelu ^abarunke”.

Krajem IV i po~etkom V veka Banat je podpao pod vlast Huna na ~elu sa Uldinom; propa{}u hunske dr`ave pada pod vlast Gepida, a zatim Avara. Avarska dr`ava bi}e sru{ena 508. g. u sukobu sa frana~kom dr`avom Karla Velikog, {to }e iskoristiti Bugari da zavladaju Erdeljom i Banatom sve do Tise. Prema dr Vladimiru Morganu, u Banatu su bili: Da~ani 166, Rimljani 149, Goti 120, Huni 78, Gepidi 97, Avari 253, Bugari 82. godine.2) Iz ovog perioda poznati su “Rimski” {an~evi u Vojvodini za koje neki nau~nici predpostavljaju da su oni ili iz avarsko-hunskog perioda ili slovenskog porekla. Dr Borislav Jankulov smatra da su se {an~evi u Vojvodini protezali u pet pravaca. Jedan krak prolazio je i pored @iti{ta i to: “polazi od Najdorfa do Begeja, prelazi Tami{i ide 1) do Sen|ur|a, pa preko Vr{ca do Grebenca”.

Srbi su se naselili u Potisju tokom VI veka, a mo`da i ranije.

Banatski Srbi primili su hri{}anstvo za vreme bugarske vladavine.

Naime, bugarski poglavica Ahtum, iako vazal ma|arskog kralja, primio je hri{}anstvo isto~nog obreda u Vidinu. Po [vikeru, pravoslavno stanovni{tvo Banata imalo je sve{tenike koji su dolazili iz susednih pravoslavnih dr`ava. ^onodski manastir je 2) najverovatnije bio upori{te pravoslavnih u Banatu. Bugarsku vlast u Banatu sru{ili su Ma|ari 1030. godine, a ^ongradski manastir je postao sedi{te katoli~kog sve{tenstva. Sloveni su bili najve}a etni~ka grupa koju su Ma|ari zatekli u Panonskoj niziji, stoga je bilo neizbe`no me{anje dva naroda. Banatski Srbi pominju se za vreme dinasti~ke borbe izme|u Kolomana i Almo{a, kada su bili na strani

Almo{a. Ubrzo potom pominju se kao vizantijski saveznici, jer su pru`ali pomo}vizantijskoj vojsci cara Jovana II Komnena, koja je pobedila Ma|are 1128. godine blizu u{}a Kara{a. Znatan je uticaj Banatskih Srba u prvo vreme vladavine Bele III (1173-1196), naro~ito kada je ovaj, u zajednici sa Stefanom Nemanjom ratovao protiv Vizantije. Ovi odnosi }e se iz temelja promeniti na {tetu Srba kada se vizantijski car Isak An|el o`eni }erkom Bele III. Po{to mu Srbi nisu bili potrebni, po~elo se sa planskom dr`avnom politikom pokatoli~avanja pravoslavnih. Da bi oja~ao centralnu vlast, Bela je zamenio slovensko ure|enje po `upama i kne`inama, ma|arskim `upanijskim organima. Ovakvu politiku prema Srbima nastavio je njegov naslednik Bela IV, a kulminaciju }e do`iveti za vreme vladavine Lajo{a Velikog (1342-1382). U ovom periodu dolaze novi doseljenici iz Srbije u Ugarsku. Uskoro se na obzorju za hri{}anski svet ukazala velika opasnost od Turaka koja je potisla u drugi plan verske za|evice. Zbog sve ~e{}ih upada turskih vojnih odreda na teritoriju dr`ave kneza Lazara, pojedine srpske porodice po~inju se seliti prema severu, pa i u Banat, {to se poja~alo posebno nakon 1389. godine. Posledice Kosovske bitke bile su porazne po srpsku dr`avnost. Zemlja je postala vazal turskog sultana sa obavezom pla}anja godi{njeg tributa i u~estvovanja srpskih trupa u sultanovim vojnim pohodima. Sin kneza Lazara, Stefan Lazarevi}, je posle turskog poraza od Mongola 1402. god. dobio titulu despota od vizantijskog cara i nastojao, od tada, da se oslobodi vazalnih odnosa prema otomanskoj imperiji. Stoga je priznao 1403. god. vrhovnu vlast ugarskog kralja @igmunda, a zauzvrat dobio Ma~vu sa Beogradom, niz gradova u Ugarskoj (me|u njima Be~kerek, dakle i @iti{te) kao i titulu velikog `upana Torontalske `upanije. Posede i titulu zadr`a}e i vladari iz ku}e Brankovi}. Padom Despotovine (1459) poja~an je migracioni tok prema Ugarskoj, a me|u doseljenicima na}i}e se i neke srpske plemi}ke porodice (Jak{i}i, Milo{Belmu`evi}, Pavle Baki}i dr.). Da je migracioni talas Srba u ju`nu Ugarsku bio veliki, svedo~i i jedno pismo kralja Matije Korvina u kome on ka`e da je od 1479 do 1483. pre{lo u ju`nu 1) Ugarsku oko 200.000 Srba. Zbog toga ovu teritoriju tada{nji istori~ari nazivaju “Mala Ra{ka�. Osnovu ovog i kasnije preseljenog stanovni{tva ~inili su seljaci koji su ma|arskoj dr`avi bili potrebni kao vojnici i kmetovi. Sredinom XV veka intenziviraju se napadi na

Ugrasku, {to }e uticati na odluku kralja Matije Korvina da obnovi srpsku despotovinu u ju`noj Ugarskoj 1471. god. Prvi despot bio je Vuk Grgurovi}(Zmaj Ognjeni Vuk). Pored titule on je dobio i posede u ju`noj Ugarskoj, Hrvatskoj i Slavoniji, sve u cilju ~uvanja ju`ne granice od turskih upada. Dolaskom na turski presto Sulejmana II otpo~ela je velika turska ofanziva, koja se zavr{ila porazom ma|arske vojske na Moha~kom polju 1526. godine. U ovoj bici poginuo je ugarski kralj Ludvig II. Zemlja je posle poraza opusto{ena i unutra{njim sukobima izme|u Ferdinanda Habsbur{kog i Jovana Zapolje podeljena. U ovim tmurnim danima javi}e se me|u Srbima 1526. god. ~ovek nepoznatog porekla, ali odli~nih vojnih i organizacionih sposobnosti “car Jovan Nenad”, koji je sticao pristalice stavom o neminovnosti otpora turskoj vlasti i islamu. Broj njegovih pristalica brzo se pove}avao, a pokret dobijao sve izra`eniju socijalnu osnovu. Ferdinad Habsbur{ki, nude}i Jovanu nekada{nje posede Brankovi}a i drugu pomo}, pridobio ga je za svoje ciljeve. Zapolja je stoga protiv Jovana mobilisao ugarsko i erdeljsko plemstvo i ugu{io pokret Jovana Nenada koga je nazivao “"do{ljakom, lopovom i razbojnikom”.”"1) Poslednji je titulu despota u Ugarskoj nosio Pavle Baki}(1537). Vremenom }e turski vojni upadi rezultirati u otvorenu vojnu, {to }e dovesti do pada Banata pod tursku vlast 1552. godine.

Prapostojbina Ma|ara bili su azijski predeli isto~no od Urala. Pomeraju}i se prema jugozapadu, naselili su u VIII veku krajeve izme|u Dona i Dnjepra. Potisnuti od Pe~enega, po~etkom IX veka, naseli}e dana{nju Besarbiju i Moldaviju, odakle }e 896. god. pod vo|stvom Arpada pre}i Karpate i naseliti obale Tise. Tokom ratova sa slovenskim plemenima u Panoniji, 906. god. uni{ti}e Velikomoravsku dr`avu i ovladati najve}im delom Panonije. Posle poraza na Lehu 906. god. od nema~kog cara Otona I napu{taju nomadsko-plja~ka{ki na~in `ivota, stalno se nastanjuju i po~inju baviti sto~arstvom i zemljoradnjom. Kako su Srbi najve}a etni~ka grupa koju su Ma|ari zatekli u Panonskoj niziji, primili su od njih na~in `ivota, obi~aje, ali su im nametnuli sopstveni jezik. Zemlju koju su naselili nazivali su “Magyarorszag ”- zemlja Ma|ara ili Ugarska, po najve}em plemenu Ugrima. Prvi ma|arski kralj bio je Stefan I (995-1038), osniva~ ma|arske dr`ave i dinastije Arpadovi}a. Za vreme njegove vladavine Ma|ari su primili

hri{}anstvo katoli~kog obreda. Ovu dinastiju zamenila je dinastija An`ujaca 1301. g. ~iji je najve}vladar bio Matija Korvin (14581490). Me|utim, upadi turskih vojnih odreda u Ugarsku, koji su po~eli posle Kosovske bitke, dostigli su kulminaciju krajem XV veka. Zemlja, oslabljena unutra{njim sukobima (ustanak \er|a Do`e 1514), nije bila u stanju da se odbrani. To je omogu}ilo Turcima pobedu na Moha~u 1526. godine. U strahu od Turaka koji su sve dublje prodirali u zemlju, ma|arsko plemstvo je potra`ilo oslonac kod Habsburgovaca, pa su za kralja Ma|arske i Hrvatske 1527. godine izabrali austrijskog vladara Ferdinanda Habsbur{kog i sklopili dr`avnu uniju sa Austrijom. Ovo je izazvalo duboke sukobe u zemlji, jer je deo stanovni{tva bio protiv unije i podr`avao velika{a Jovana Zapolju. Turci su 1552. godine osvojili Banat i time je cela teritorija dana{nje Vojvodine pala pod tursku vlast.

I OD POSTANKA SELA DO OBNOVE TORONTALSKE @UPANIJE (1319-1779) 1. DO OSLOBO\ENJA OD TURSKE VLASTI (1319-1718) Begej Sveti \ura| je menjao svoj polo`aj tokom istorije tri puta. Kako se budemo doticali vremenskog perioda u kojem je selo menjalo polo`aj, tako }emo uzroke ove promene detaljnije obja{njavati. Radi lak{eg pra}enja teksta treba re}i da je selo, prema dosada{njim saznanjima, osnovano na lokaciji zvanoj “Staro selo” na obali Starog Begeja. Sredinom XVIII veka stanovni{tvo se pomera 34 km prema jugu, na mesto koje je kasnije dobilo ime “Va{ari{te. U periodu 1800-1805. godine selo se pomera opet ka severu, bli`e kanalizovanom Begeju gde se i danas nalazi.

Prve podatke o osnivanju mesta nalazimo kod ma|arskih istori~ara. Prema Sentklariju1) , mesto su po~etkom XIV veka naselili i osnovali Ma|ari, koji su se doselili iz keve{ke `upanije, na ~elu sa porodicom koju on naziva “Szentgyorgyi csalad”. Po toj porodici selo je, prema Sentklariju, dobilo ime. U izvorima su nam o ovoj porodici sa~uvani sporadi~ni podaci. Zna se da je neki Nikolaus Szentgyorgyi u~estvovao u radu dr`avnog sabora u Temi{varu 1399. godine, ali ne i u kom svojstvu.2) Paroh Nenad Bara~ki pominje da je po~etkom XX veka postojao dokument u arhivi torontalske `upanije, u kome su se nalazili podaci o Szentgyorgyi Zsigmundu koji je 1447. godine bio poslanik na dr`avnom saboru, a 1450. godine isti se pominjao kao advokat.

Ovom prilikom pomenu}emo i srpsko narodno predanje o osnivanju mesta. Predanje govori da se najpre doselila nekakva srpska porodica \ur|evih, ~iji su mu{ki ~lanovi ubrzo izginuli u ratovima. Ostale su samo dve jetrve, udovice, Kata i Grana. Katini sinovi prozva{e se Kati}ima, a Granini sinovi Grani}ima. Kako su obe porodice slavile Svetog \ur|a, ovaj svetac postade i crkvenom slavom i selo po njemu dobi ime. Me|utim, samo porodi~no predanje Kati}a i Grani}a u opreci je sa seoskim predanjem.

Porodica Kati}je, najverovatnije, poreklom iz sela Kati}a, u blizini

Vrnja~ke Banje, gde su tako|e slavili \ur|evdan. Odatle su do{li u Begej Sveti \ura|, verovatno tek krajem XVIII veka. Poreklo porodice Grani}te`e je odrediti. Prema porodi~nom predanju do{li su u mesto sa nekim vojvodom Mijatom, verovatno u vreme kada i Kati}i. Veliki hrvatski pesnik Gustav Krklec, ~iji je unuk bio o`enjen iz ku}e Grani}a, zabele`io je da je prilikom jednog putovanja u Bosnu razgovarao sa muslimanom koji se prezivao Grani}. On je pesniku objasnio da su Grani}i velika porodica poreklom sa granice Hercegovine i Crne Gore. Neki ~lanovi, tokom burnih istorijskih godina pre{li su u islam, neki se se pokatoli~ili, a ve}ina o~uvala svoju pravoslavnu veru.1) Seosko predanje navodi kao stanovnike Starog sela Kova~eve, Mijatove (Kati}i), \u|ine, pored ve}pomenutih \ur|evih. Autor teksta se priklanja mi{ljenju ma|arskih istori~ara u pogledu na~ina nastanka mesta.

Najverovatnije se predanje o \ur|evima pojavilo usled toga {to su porodice Grani}i Kati}do{le u mesto kada se u njemu, usled ratova i bolesti, gotovo izgubilo staro stanovni{tvo. Obe porodice bile su, i do danas ostale brojne, a kako su slavile \ur|evdan prozvane su \ur|evima?! Da li je u staro vreme postojala srpska porodica \ur|evih koja je izumrla, a njihovo prezime pridodato kasnije doseljenim Kati}ima i Grani}ima, mo`emo naslu}ivati, ali na osnovu dostupnih izvora ne i dokazati.

Kao najstariji pisani dokument o Begej Svetom \ur|u, istori~ari navode darovno pismo iz 1319. godine kojim je ma|arski kralj Robert An`ujski (1308-1342) poklonio ovo mesto iljedskom kastelanu Tomasu Kartalju i njegovom bratu Atili, kao nagradu za vernu slu`bu. Kako je ve}ina naselja u okolini Begej Svetog \ur|a osnovana upravo u XIV veku i ranije (Itebej 1221, Pardanj 1247, Idvarnak 1332, Torak 1334,..) mo`emo pokloniti punu pa`nju i poverenje ovom dokumentu. Bra}a Kartalji su pored Begej Svetog \ur|a dobili i okolna sela: Itebej, Idvarnak, Harmud{ku i pustaru Vida, a po sredi{njem naselju Itebej nosi}e ime “Kartali de Itebe�.

1) Darovno pismo Roberta An`ujskog ponovo je 1367. godine potvrdio kralj Lajo{Veliki. To je bilo potrebno zato {to je velikobe~kere~ki knez Dominik Vamo{polagao pravo na mesto, ne zna se iz kojih razloga. Tako }e 12. novembra 1342. godine, uz odobrenje be~ejskog gradskog nadzornika, Dominik Vamo{i vi{e be~kere~kih gra|ana napasti mesto. Napada~i su prvo sru{ili i na

komade iskidali seoski krst, koji je slu`io kao znak da selo pla}a porez (signum tributi videlicet crucem). Potom su provalili u op{tinsku ku}u gde se prikupljao porez (in domum ipsius tributi) i pokupili sav gotov novac, so i `ito. Plen su natovarili na la|e i Begejom prevezli u Be~kerek. Tokom ovog prepada na selo, oplja~kali su i neke ku}e seoskih stanovnika, `ene zlostavljali, a 2) neke ugledne ljude vezali i odveli u zatvor.

Zbog ovog razbojni~kog akta, posednik Atila Kartalji je opunomo}io seoskog kneza Jovana Verte{a da podnese prijavu protiv napada~a keve{koj `upaniji. @upanija je odredila komisiju koja }e o ovom doga|aju sprovesti istragu, ali kako je spor okon~an-ne znamo. Selo je u posedu porodice Kartalji-Itebejski bilo 132 godine.

Begej Sveti \ura| ponovo do`ivljava prepad 1452. godine kada su bra}a Himfi (Imre, Ladislav, Nikola, Franc), nekada{nji pod`upani keve{ke `upanije, napali selo i opusto{ili ga. Tu`ba Kartalja dr`avnom sudu bila je bezuspe{na, verovatno zbog te{kih unutra{njih previranja u koje je zemlja zapala, te opasnosti od turskih upada.1) Ova dva napada na selo govore da je ono moralo biti imu}no za onda{nje prilike. Posle ovog napada bra}a Himfi su izvesno vreme imali vlast nad selom.

Selo se od osnivanja nalazilo na obali Starog Begeja, na mestu danas poznatom kao “Staro selo�. Po~etkom ovog veka kod mesta Velika umka, na Starom selu, prona|eno je ispod povr{ine zemlje mnogo cigala, jedan tesani kamen, te mnogo kostiju za koje se pretpostavlja da su iz grobnica u nekada{njoj ma|arskoj ili srpskoj crkvi Svetog \ur|a, ili iz groblja oko nje. Tako|e, seljaci su oru}i prona{li dosta ostataka razbijenih posuda od keramike. Na mestu [rotmile, u nekada{njem spahijskom ataru (Iberland) blizu Starog Begeja, raskopana je humka i u njoj na|ene kosti rasturene po zemlji.2) Upadi turskih vojnih odreda u Ugarsku po~inju odmah posle kosovske bitke (1389), a vremenom su se intenzivirali. Tako je jedan osmanlijski odred 1416. godine, pod komandom bosanskog bega Ika~a, oplja~kao i spalio mnoga banatska naselja i odveo ljude u ropstvo. Godine 1462. i 1463. godine Turci ponovo napadaju Torontal. Oba puta ih je odbila hri{}anska vojska na ~elu sa Petrom i Mihajlom Sokoli. U toku sukoba sa Turcima, ma|arsko stanovni{tvo je ili izginulo ili se raselilo, a na njihovo mesto dolaze

srpski doseljenici. Strah od Turaka nije bila jedina nesre}a koja je poga|ala stanovni{tvo. U toku 1510-1511. godine besnela, u Torontalu kuga, uzimaju}i nekima `ivote, a druge ostavljaju}i u bedi. Banat je ostao pod ma|arskom upravom sve do 1552. godine kada su Turci osvojili Temi{var, a sa njim i ceo Banat.

Stanovni{tvo je ose}alo neizvesnost i strah od novih turskih gospodara koji su, sa do tad nevi|enom silom, prodrli u zemlju.

Po{to je rumelijski beglerbeg dr`ao pod opsadom Be~kerek, pod vo|stvom nekog Petra Petrovi}a i njegovom za{titom, doseljen je u Begej Sveti \ura| narod iz Be~kereka i okoline. Ovim doseljavanjem pove}an je broj stanovnika mesta, ali verovatno ve}ina porodica nije pre`ivela oslobo|enje od turske vladavine.

Kako se Begej Sveti \ura| nalazio na putu za Temi{var, stanovni{tvo mesta je ~esto bilo izlo`eno turskim zulumima. Na podru~ju dana{nje op{tine @iti{te prona|eni su hand`ari, mamuze, okovi i delovi naoru`anja i opreme koji su pripadali turskim vojnicima. U na{im krajevima je do{lo do sukoba izme}u turske i austrougarske vojske i to 26. avgusta 1696. godine na obali Starog Begeja, u blizini sela Hetina.1) Po obnovi Pe}ke patrijar{ije, kalu|eri su prikupljali priloge u mestima po Banatu. Priloge i darodavce su uredno bele`ili i na taj na~in nam otrgli od zaborava imena mesta i stanovni{tva u njima.

Priloge su kupili 1660. kada je zabele`eno 168 srpskih naselja, i 1666. kada je zabele`eno 103. Me|u “srpskim naseljima pod turskom vladavinom� zabele`en je i Sen|ura| i darodavci u njemu.

To su bili: pop \urica, Blagoje, Avram Radovi}, Stanimir \ura|, Marko, Ostoja, Krstono{a, Bozejac, Hrnjak, Gavril, Dulaer, Lazar, Radivoj, Filip... Po turskom osvajanju, Banat je pretvoren u jedan ejalet (pokrajina) sa sedi{tem u Temi{varu. Na ~elu uprave bio je beglerbeg koji je imao vojnu i civilnu vlast. Ejalet se dalje delio na vi{e sand`aka, oni na srezove, odnosno nahije. Begej Sveti \ura| pripadao je be~kere~kom sand`aku u kojem je vezir Mehmed pa{a Sokolovi}podigao vakufe. Srbi su ~inili ve}inu seoskog stanovni{tva, dok su u gradovima uglavnom `iveli Turci. Od XVI veka vlasti su naseljavale Vlahe, te Srbe ju`no od Save i Dunava.

Nova vlast je barem u po~etku bila relativno pogodna po Srbe, jer je Turcima bila potrebna radna snaga koja }e obra|ivati velika prostranstva Banata, pla}ati porez... Srbi su morali pla}ati sultanu

poreze u vidu glavarine, desetka od svakog prihoda, rabotu, svadbarinu, kuluk... Tolerisana je hri{}anska crkva, ali je bilo zabranjeno javno bogoslu`enje, procesije, zvonjenje. Sve{tenici su vernike pozivali u crkvu tako {to su udarali drvenim ~eki}em o 1) dasku. Sela, pa i Begej Sveti \ura|, su bila mala, obi~no sa deset do trideset porodica i jednim sve{tenikom. Stanovalo se u zemunicama ili pletarama, a glavno zanimanje stanovni{tva bilo je sto~arstvo. Na ~elu sela nalazio se knez koji je sa pomo}nicima prikupljao porez.

Dok su Turci bili zauzeti ratom protiv Austrije (1593-1600) u ju`nom Banatu je protiv njih izbio ustanak pod vo|atvom Petra Majzo{a. Ustanici su brzo zauzeli Vr{ac, Be~kerek, Turski Be~ej i Titel, ali je blizu Be~kereka turska vojska nanela ustanicima strahovit poraz 1594. godine. Turska osveta bila je stra{na, a vrhunac je bilo spaljivanje mo{ti svetog Save na Vra~aru.

Posle neuspeha Austrije u ratu protiv Turske (1683-1699) zapo~ela je velika seoba srpskog stanovni{tva sa Kosova i Metohije na teritoriju Ma|arske, pod vo|stvom Arsenija III ^arnojevi}a 1690. god. Za zasluge u~injene Austriji u toku njenih ratova protiv Turske, doseljeni Srbi su dobili Privilegije koje su predvi|ale slobodu veroispovesti, {iroku crkveno-{kolsku autonomiju, bili su oslobo|eni i nekih feudalnih da`bina. Tokom ove seobe, doselilo se vi{e porodica i u Begej Sveti \ura|. Austrijski rat protiv Turske (1716-1718) zavr{io se mirom u Po`arevcu, po kome je cela teritorija dana{nje Vojvodine pripala Austriji. Duge godine turske uprave i zuluma u~inile su da Begej Sveti \ura| po~etkom XVIII veka potpuno opusti. Na Mersijevoj karti iz 1723.godine mesto je pod imenom “St. Czurcz” ozna~eno kao pustara bez stanovni{tva.

2. RAZVOJ SELA DO OBNOVE TORONTALSKE @UPANIJE (1718-1779) Banat je od turske vlasti oslobo|en posle mira u Po`arevcu 27. jula 1718. godine. Dvorski krugovi prihvati}e predlog Eugena Savojskog po kome je “”trebalo da ova va`na pograni~na oblast bude izgra|ena kao klin izme|u Ma|ara i Turaka””.1) Odlu~eno je da Banat postane kameralna oblast pod direktnom upravom be~kog dvora, car je u njemu bio ne samo vladar nego i vlastelin.

Pod turskom vla{}u Banat je bio zapu{tena oblast puna mo~vara, ritova, {uma. Stanovnici su uglavnom bili Srbi i Rumuni i bavili su se nomadskim sto~arstvom. Be~ki dvor je izradio planove u cilju pretvaranja Banata u uzornu oblast i `itnicu monarhije. Sa tim ciljem za prvog guvernera postavljen je grof Klaudije Florimund Mersi. Na Mersijevoj karti iz 1723. godine Begej Sveti \ura| je pod imenom “St. Czurcz� obele`en kao nenaseljen (pustara), {to je posledica poja~anog turskog zuluma pred osloba|anje Banata. Prostor na obali starog Begeja, gde se nalazilo opusto{eno selo, dat je u zakup jednom udru`enju za trgovinu stokom iz Be~a.

Ali Begej Sveti \ura| nije ostao dugo ne naseljen. Grof Mersi je 1724.godine ponovo naselio selo doseljenicima srpske i rumunske narodnosti. Naselje ve}1736-37. godine ima 27 poreskih obveznika (doma}instava). Selo je tokom austrijsko-turskog rata (1738-1742) bilo zahva}eno sukobima, jer je osmanlijska vojska, upav{i u Banat na ~elu sa velikim vezirom, pusto{ila sve do Be~kereka i okoline.

Kako nesre}a ne dolazi sama, selo je zahvatila kuga koja je harala po Banatu, odnev{i pet `ivota.1) Ove nesre}e ,koje su poga|ale selo, odrazile su se na broj stanovnika. Tako 1740. godine selo ima 18 doma}instava, a stare{ine porodica su: Mijat Mi{aki}, Relja Trnini}, Sre}ko Ma{aki}, Staja Lazi}, Jovan @ivkovi}, Radovan Svirac, Nikola Pavlov, Radovan Trujin, @ivojin Doja, Bogdan Radojev, Nikola Bekrijac, Jovan Nestorovi}, Stanimir Bacut, Toma Marini}, Jovan Blagojevi}, Stanoje Popovi}, Stojan Stojkovi}, Pavle Vlah, 2) Birov Gaja, udovica Mirosava.

Od ovog stanovni{tva sa krajem XVIII i u prvoj polovini XIX veka, pronalazimo samo porodice Doja (Dojin), Nestorovi}(Nestorov) i Popovi}, ostale su ili izumrle ili se odselile iz mesta.

Oko 1753. godine naselila je dr`ava u Begej Svetom \ur|u oko 1000 Srba grani~ara iz Pomori{ja, Potisja i Velikog Be~kereka.

Ve}i broj ovih naseljenika se vremenom iselio iz mesta, uglavnom u donji Banat oko Kikinde ili izumro, a deo porodica i danas `ivi u mestu. Selo je na karti iz 1753. godine ozna~eno kao srpsko naselje. Zanimljivo je da su neke porodice dugo nosile nadimke koji su ukazivali na podru~je iz kojeg su se doselili. Neke porodice su nosile nadimak Be~ejski, porodica Tuci}koja se doselila iz \ur|eva iz Ba~ke imala je nadimak \ur|evi, a porodicu

Te{in nazivahu Ba~vanski... Selo je 1758. godine imalo 45 domova, a ve}1773. godine 182 doma.3) Sredinom XVIII veka stanovni{tvo je sa Starog sela pre{lo 3-4 km ju`no od mesta koje je kasnije dobilo ime Va{ari{te. Razlog prelaska stanovni{tva na novu lokaciju le`i u tome {to je teren na obali Starog Begeja bio vrlo podvodan, reka je ~esto plavila naselje i useve. Na ovom novom mestu stanovnici su izgradili zemunice. Crkva je podignuta oko 1758. godine i u njoj se pored bogoslu`enja odvijala i nastava. Sahranjivanje se odvijalo na placu na kome se i danas nalazi pravoslavno groblje.

Prema crkvenom letopisu i drugim izvorima mo`emo samo pribli`no pratiti broj stanovnika mesta. Uglavnom je zabele`en broj doma}instava, odnosno porodi~nih zadruga. U Begej Svetom \ur|u u periodu od 1740. do 1856. godine zabele`en je slede}i broj doma}instava i stanovnika.

1740.

18 doma}instava

1835.

915 du{a

1758.

45 doma}instava

1856.

1.106 du{a

1773.

182 doma}instva

Putovanje Josifa II po Banatu u cilju upoznavanja sa dru{tvenim i privrednim prilikama u njemu, rezultira}e predlogom o preure|enju uprave u ovom delu Ugarske. Predlog je prihvatila Marija Terezija, te dolazi do refeudalizacije Banata, odnosno obnavljanja ugarskog feudalnog sistema u njemu. Tako je Banat 1788. reinkorporisan Ugarskoj i podeljen na `upanije: torontalsku (Begej Sveti \ura|), tami{ku i kra{ovsku `upaniju. Banatski urbar (Urbarium Banatikum) donet je 1780. godine i njime su regulisani odnosi izme|u ma|arske vlastele i Srba koji su pretvoreni u kmetove. Urbarom je odre|ena veli~ina zemlji{ta koja je pripadala srpskim kmetovima, a iznosila je za jednu sesiju: 24 j oranice, 6j livade, 1j oku}nice, 3j pa{njaka (koji je bio zapravo zajedni~ki pa{njak za sve kmetove). Srbi u Begej Svetom \ur|u posedovali su 96 sesija sve do doseljavanja Nemaca po~etkom XIX veka.

Srbi grani~ari doselili su se oko 1753. godine u Begej Sveti \ura| upravo iz razloga {to nije potpao pod Ugarsko feudalno ure|enje. Stoga je dono{enje novog urbara i drugih zakona dovelo do iseljavanja u Kikindski di{trikt. Srbi su smatrali da }e se lak{e odbraniti od `upanijske i spahijske uprave ukoliko se nasele na jednoj teritoriji. Na mesto odseljenih familija do{ao je rumunski `ivalj iz okoline Arada. I danas u Begej Svetom \ur|u ima prezimena koja odaju rumunsko poreklo kao {to su porodice Bok{an, Erdeljan, Krecul, Moldovan, i dr. Posebno je bila brojna porodica Kri{an ali je njen poslednji ~lan u selu preminuo jo{1831.

1) godine. Vremenom su se ovi rumunski doseljenici asimilovali sa preostalim Srbima ~emu je posebno pogodovala ~injenica da su jo{u to vreme bili u crkvenoj uniji. Bogoslu`enje se u crkvi na Va{ari{tu vr{ilo na oba jezika, o ~emu nam govore, stare van 2) upotrebe, crkvene knjige: Trebnik, Psaltir, Irmologija. U njima su crkvene pesme napisane srpsko-slovenskim slovima a re~i su rumunske. Tako|e, u jednoj staroj crkvenoj knjizi van upotrebe zabele`eno je da je tokom austro- turskog rata 1788-89. godine, kad je Turska vojska upala u Banat i oplja~kala ga, jedan turski odred upao i u Begej Sveti \ura|, te je “"bilo be`anja 20. septembra "�. Iz sela 3) je u tursko ropstvo odvedeno 11 stanovnika. Ovaj rat zavr{en je mirom u Svi{tovu 4. avgusta 1791. godine kojim su za granicu

izme|u Austrije i Turske odre|ene reke Sava i Dunav. Turci ne}e vi{e uznemiravati Vojvodinu.

II SELO U XVIII VEKU 1. BEGEJ SVETI \URA\- POSED PORODICE KI[ Da bi popunio osiroma{enu dr`avnu blagajnu u ratovima protiv Turske, be~ki dvor je u periodu od 1781-1783. godine dozvolio prodaju 164 banatska sela, koja su do tad bila kameralna dobra samog cara. Jedno od prodatih dobara 1781. bio je Begej Sveti \ura|, i njega je kupio Isak Ki{. On je bio poreklom Jermenin i niz godina se zajedno sa bratom bavio trgovinom stokom na veliko, snabdevaju}i sredinom XVIII veka i austrijsku vojsku. Obogativ{i se tako za kratko vreme, sjaju materijalnih dobara dodao je i plemi}ku titulu dobijenu od Marije Terezije 1760. godine. Na licitaciji 1781. godine Isak Ki{je kupio Begej Sveti \ura|, Itebej, Velik Torak, Elemir, Aradac i pustare Sentmihalj, Kendere{, Mali Torak, Novi Vid, Martica, Despotovac za sumu od 647.750 forinti.

Sve ukupno ovo je brojalo 37.000 j zemlje. Begej Sveti \ura| je kupljen za 66.788,53 forinte. Tako je Isak Ki{uz bra}u Nako postao najve}i veleposednik u Banatu.1) Najpre }emo re}i ne{to o ~lanovim porodice Ki{koji su kroz ~etiri generacije upravljali Begej Svetim \ur|em, od 1781-1889. godine. Isak Ki{je bio o`enjen Katarinom, ro|enom Luka~, sa kojom se nastanio u mestu. Po svom sredi{njem posedu Itebeju uzeo je titulu “Itebejski�. Katarina Ki{naselila je nema~kim kolonistima susedno selo koje je po njoj dobilo ime Katarinenfeld (Katarifalva).

Oni su imali dva sina: Ernea i Antala. Erne Ki{je upravljao posedom u Elemiru i bio jedan od trinaestorice generala ma|arske revolucije.

Streljan je u Aradu 1849. godine i tajno sahranjen u Katarinenfeldu (ovo mesto se u izvorima sre}e i kao Katarina, pa }emo ga u daljem tekstu tako nazivati). Posle 23 godine Erneovi posmrtni ostaci su preneti u Elemir i sahranjeni u crkvi koju je sam podigao za `ivota.

Drugi sin Antal `iveo je u Begej Svetom \ur|u, gde je sagradio dvorac i oko njega podigao prelepi park. Antala je nasledio sin Nikola kojim je otac ina~e bio nezadovoljan zbog raspusnog `ivota.

Nikola je bio o`enjen Helenom, ro|enom Demaskin, sa kojom je imao dva sina. Prvi Elemir vr{io je nadzor nad porodi~nim posedima, a drugi Nikola se odao politici i diplomatskoj slu`bi.

Nikola je ro|en 1852. u Begej Svetom \ur|u, a umro u Be~u 1901. godine. Diplomatsku karijeru obavlja}e u Buenos Airesu, Al`iru, Kairu. Me|utim, najvi{e je ostao upam}en kao mu` glumice Katarine [rat, ljubavnice cara Franje Josifa. Kada je u{la u `ivot Franje Josefa, Katarina [rat ro|ena 1853.godine, upravo je pre{la tridesetu godinu `ivota postala redovni ~lan trupe Burgteatra i 1) imala ve}du`u pozori{nu karijeru.

Jo{kao dete sanjala je o pozori{noj karijeri i privolela oca, imu}nog trgovca iz Badena, da prihvati ovaj izbor. Pod rukovodstvom Hajnriha Laubea koji je izveo Burgteatar u prvi red nema~kih pozori{ta, ve}sa dvadeset godina posti`e blistave uspehe. Ven~anje sa bogatim plemi}em Nikolom Ki{om Itebejskim 1879.godine jedno ju je vreme odvojilo od karijere. Me|utim, lepoj Katarini, naviknutoj na pozornice i aplauze, ubrzo je dosadila provincija. Supru`nici sporazumno re{avaju da vode odvojen `ivot, iako se zvani~no ne razvode. U ovom braku ro|en je sin Tobi o kome nemamo nikakvih podataka.

Katarina odlazi u Be~ gde voljom i ve{tinom uspeva da u|e ponovo u Burgteatar. Ubrzo }e lepa plavu{a, `ivahnog duha zapasti, u o~i samoga cara. Njihovo prijateljstvo zapo~inje 1886.godine i isprva se zasniva na platonskoj ljubavi i razumevanju. Car podvrgnut staroj etikeciji dvora i tradicije te`io je za jednostavnijim i prisnijim stvarima i upravo dah pravog `ivota pru`ila mu je Katarina. U jednom od mnogobrojnih pisama koje car pi{e svojoj dru`benici po duhu stoje ove re~i: "Svakako ve}znate da vas obo`avam, ili bar to slutite. Ne`nost samo raste od dana kada sam imao sre}u da vas sretnem." Vremenom, posebno posle smrti carevog sina i jo{ve}eg otu|enja os supruge carice, Franc Jozef se sve vi{e okre}e Katarini i produbljuje vezu sa njom. Koliko mu je ona zna~ila govori ~injenica da je car u testamentu za `ivota namenio 500.000 florina za "dvorsku glumicu Katarinu Ki{von Itebe, za koju me vezuje najdublje i naj~istije prijateljstvo i koja je uvek bila odana i verna..."

Tako|e, Katarina je jo{za carevog `ivota dobila veli~anstvenu zbirku nakita. Tokom I svetskog rata umire Franc Jozef, a nadvojvoda Karlo, znaju}i za veliku odanost koju je car gajio prema Katarini, poziva je na dvor da se oprosti od cara. Tu ona na odar pola`e dve bele ru`e me|u sklopljene ruke preminulog vladara i ljubavi njenog `ivota. Za vreme ove carske romanse Katarinin mu` Nikola Ki{je postavljen za konzula u Kairu, a sa najvi{eg mesta mu

je skrenuta pa`nja da se bez zvani~nog poziva ne sme vra}ati u zemlju.

Nikola Ki{je, poput svog oca, bio ekstravagantan ~ovek, koji kao da se trudio da {to pre umanji porodi~no bogatstvo koje je utemeljio pradeda Isak. Tako je, na primer, izazvao pravu senzaciju i me|u razma`enim Pari`anima potkovav{i svoga konja srebrnim potkovicama. Drugi brat Elemir ulagao je poseban trud da odr`i posed koji je sa 37.000 j spao na samo 4000 j zemlje.

Stanovnici Begej Svetog \ur|a `iveli su u XVIII veku u zemunicama. Po Taubeu, zemunice su se sastojale od jedne prostorije, bez prozora, stolova, stolica, kreveta, pe}i i tome sli~no.

Tokom ki{a ove ku}e su slu`ile i kao zaklon stoci i `ivini. Hleb se pravio od svih vrsta `ita (proso, ra`, p{enica, je~am, ovas), a u mestu su doma}ice obi~no pravile testo za hleb pola od p{eni~nog bra{na, pola od ra`i i je~ma. @ito se mlelo u vodenicama, suva~ama ili vetrenja~ama. Od povr}a u ishrani su se najvi{e upotrebljavali kupus i pasulj, a sadili su se jo{i gra{ak, boranija, zelje, blitva, bundeva, tikva, cvekla, mrkva...

Svakodnevni `ivot stanovnika Begej Svetog \ur|a prolazio je u napornom radu kako bi se prehranili mnogobrojni ~lanovi porodice i platili veliki dr`avni i spahijski nameti. U vreme kada bi usevi lo{e rodili i stanovni{tvu zapretila glad, spahija je davao iz svojih magacina hranu kmetovima, koju su morali uz veliku kamatu posle vra}ati. @ivot je bio te`ak, priroda nesputana i nepredvidiva, ali se ipak nalazilo vremena i volje za kolo, pesmu, zvuke gusala. Pobo`nost i negovanje crkvenih obi~aja bili su sastavni deo `ivota.

Srpski seljaci su posedovali 90 sesija od koje su: 34 cele sesije, 65 polovina, 52 ~etvrtine, dok osmine sesije nema.

Stanovni{tvo je ve}im delom pripadalo grupi inkvinila. Tako je 1782. godine od 182 doma}instva bilo 84 inkvinila. Iz XVIII veka sa~uvano je samo nekoliko dokumenata o mestu iz kojih se vidi da su neki stanovnici mesta 1783. godine morali platiti skelarinu kod Jankovog Mosta, iako to nije bilo propisano. Drugi sa~uvani dokument iz ovog perioda govori o izdacima Begej Svetog \ur|a za 1783. godinu koji su iznosili 310 f. 54 n.

NAJSTARIJE PORODICE PREMA CRKVENOM PROTOKOLU OD 1779. DO 1809. GODINE Ana|ev Bolni Vodin Antin Be~ejac Vo}a Arsenov Biba Varo{ki Antonin Buzad`in Genculov Abusin Bol~an Gli{in Arsi} Bolozan Glotin Anu~in Bukeov Grek Balpoko{ Barbul Grujin Banovi} Bo~anov Gutulin Babin Buzagin Guzoni} Batarin Boi} Grani} Be`unar Bok{an Govedarov Ber~a Vasilijev Doin Bogatolov Verme{an Dor~o Bogosavljev Vranac Drndarev Bojanin Vlah Dugalin Dobri} Lon|a Reljin \ur|ev Luna Ranisavljevi} Egedu{ Lupul Sokolovi} Era~ Luzad`ija Samaosov Eri} Maksimov Sekva Zari} Milin Stakin Igra~ev Mirosavljev Stojadinovi} Ikulov Mitrovi} Suba{a Jani} Mili~in Sure Jankov Moldovan Svirac Jano{ev Mio~in Savi} Jevtin Mandrul Stan~ulov Jelisejev Ma|`ar Spona Jermin Markov Stepanov Jeri} Mijatov Stol~ev

Jokulov Jonov Juri{in Kalpakov Kalpako{ev Kne`evi} Kova~ev Ka~arov Krecul Kurjak Kri{an Ka`i} Ketin Kaltabo{ Lazi} Lejin Lepedatov

Nestorov Trailov Necin Tura~in Nikolajev Tomi} NovoseljaninTeomi} Nik{in Tuci} Novobana}anin Tarabak Ovnarov Tutorev Pavli}ev ]u}in Penculov ]u{ak Petrovi} ]irilov Par~anin Ungul Pein Unst Piperski Hristiforovi} Ru`i~in Cincar Ro|a ^inca Rain [edan Risti}

2. POBUNA KMETOVA PROTIV ISAKA KI[A Porodica Ki{posedovala je Begej Sveti \ura| 108 godina i za to vreme umnogome unapredila selo. Me|utim, urbarom odre|en polo`aj kmetova izazivao je ~este socijalne nemire koji su kulminirali pobunom protiv Isaka Ki{a 1782.

Kmetovi u Begej Svetom \ur|u, kao i u drugim mestima, bili su du`ni da pla}aju porez dr`avi (kontribuciju na ime odr`avanja vojske, kuluk, glavarinu po ~lanu doma}instva, porez na zemlju, te zgrade i ku}e koje nisu pripadale sesiji, trgova~ki, zanatlijski porez, `upanijski op{ti porez...). Spahiji su bili du`ni kuluk i to 104 radna dana za celu sesiju, 58 za pola sesije, 34 za ~etvrtinu i 21 radni dan za osminu sesije. Inkvilini su bili du`ni po 8 radnih dana rada na spahiluku, a subinkvilini po 6 radnih dana. Kmetovi su tako|e pla}ali desetinu koja se davala u naturi ili re|e novcu i pravoslavni desetak crkvi. Iako je Isak Ki{utvrdio dosta pravi~an ugovor sa kmetovima u pogledu njihovih obaveza prema spahiluku, samovolja u radu spahijskih ~inovnika kao i preveliki nameti doveli su do pobune. Kmetovi u Begej Svetom \ur|u, Itebeju, VelikomTorku, Malom Torku i Vlastelinstvu E~ka odbili su da

izmire svoje obaveze prema spahiji 1782. godine i ulo`ili tu`bu `upanijskom sudu protiv Isaka Ki{a. “ “Od po~etka poljskih radova, cele nedelje, gospodarski nas hajduci teraju na rabotu, a kada kosimo, ne dozvoljavaju nam ni da nao{trimo kose, niti da jedemo, nego kosimo sa hlebom u rukama...

I danju i no}u treba u gospodarskoj ku}i da stra`arimo i to besplatno... Pri decimiranju jaganjaca, umesto svakog desetog, 1) moramo spahiji da damo svako ~etvrto ili peto jagnje.“ Ovako je izgledala `alba kmetova iz Torka od koje se po sadr`aju nisu razlikovale `albe i drugih pobunjenih mesta. Centar pobune, prema arhivskim dokumentima, bio je Itebej u kome je sve{tenik Nikola Berti{i}sokolio svoje parohijane da ne odustanu od opravdanih zahteva i pored sna`nih pritisaka. U pobunjenim selima javila se i hajdu~ija, a poznate haramba{e bili su Rista i Petar Markovi}. Me|u kolovo|ama pobune pominje se i Toma Mer{i}.

Ne mogav{i da svojim snagama skr{i pobunu kmetova, Isak Ki{se obratio caru sa molbom da se pobuna vojnim sredstvima ugu{i i kazne kolovo|e. Molba je odobrena sa najvi{eg mesta. ““Jozef II po milosti Bo`ijoj rimski car i uvek uzvi{eni i odabrani kralj Nema~ke, Ma|arske, ^e{ke, Dalmacije, Hrvatske, Slovenije @upaniji Torontal, Po{tovani, ~asni, ugledni i preuzvi{eni, slavni i odabrani, plemeniti i nama verni, Iz pisma va{eg pod`upana mla|eg Andrije Sempeia upu}enog od strane Esterhazija na{oj Ugarskoj dvorskoj kancelariji, slobodno je nama sa najvi{eg mesta da shvatimo da op{tine Itebej, Veliki Torak, Mali Torak, Sveti \ura|, ve}neko vreme nisu prihvatile na~in na koji je gospodin Isak Ki{tuma~io Urbar, a isto tako nisu hteli da se prilagode izdatom Urbaru, te su oti{li do te drskosti da svog zakonitog vlastelina Isaka Ki{a kao takvog nisu prihvatili. I vi sami imate du`nost da ove ljude u op{tinama zajedni~kim naporom {to do sada niste preduzeli, smirite i budete uporni da ih zapla{ite da ako nisu na vreme doneli `ito, da slomite njihovu drskost, kao {to treba da bude.

Zato treba ovo zlo u korenu suzbiti da se ne bi dalje {irilo, i ne treba se nadati da }e ovaj sukob mo}i mirno da se spre~i. Stoga od vas zahtevam da na uobi~ajen na~in posredstvom odre|ene komisije sastavljene od va{ih `upanijskih slu`benika na licu mesta ispitate doga|aje na prigodan na~in.

Prevashodni rezultat ove komisije biti }e da ispita sve okolnosti i proveri preterane zahteve vlastelinskih provizora pred kmetovima u pogledu kuluka i davanja, posebno desetine od jaganjaca i na {ta se kmetovi `ale, kao i osnovane `albe kmetova da im je provizor plenio seno i na taj na~in naneo znatnu {tetu i pakost nanosio, zbog ~ega i zahtevaju obe{te}enje.

Zatim }e pomenuta komisija sve ovo sa posebnom budno{}u i oprezno{}u da ispita u svim op{tinama i ako nai|e na protivljenje da ga u korenu suzbije, ako neko ostane drzak da ga kazni na jedan vrlo oprezan na~in, to zabele`i i dostavi Ugarskom namesni~kom ve}u.

Zato izdajemo ovu naredbu da se {to pre @upaniji dodeli vojna asistencija i vojnici upute da se u svakom slu~aju moraju 1) vama pokoravati i biti vam na raspolaganju.“ ” Iz ovog dokumenta se jasno vidi da i sam car ukazuje na nepravilnosti u radu spahijskih slu`benika, te, iako nare|uje da se odred vojske uputi u pobunjena sela, preporu~uje blage kazne za krivce. Tome je verovatno razlog strah od {irenja bunta me|u socijalno ugor`enim kmetovima na celoj teritoriji Banata. U cilju gu{enja pobune dovedena je ~eta vitember{ke vojske na ~elu sa kapetanom Vestenbergom. Suo~eni sa sna`nom reakcijom dr`ave, kmetovi su se morali odre}i opravdanih razloga, a oni tvrdoglaviji ka`njeni su zatvorom ili batinanjem. Itebejski sve{tenik je osu|en “”na tri godine zatvora”. Osim degradacije sa parohije u Itebeju, morao je da prizna i prihvati navedenu kaznu. Tomu Mer{i}a su zbog olak{avaju}ih okolnosti: “po{to je na prvi zahtev Komisije, da li ostaje miran, da li }e narod da pobunjuje, da li }e priznati svog vlastelina, odgovorio potvrdno, samo na jednu godinu osu|en, ra~unaju}i od dana hap{enja i 24 batine dobio, kojom kaznom je bio 1) ka`njen po izlasku iz zatvora”.

Koliko je posle gu{enja pobune situacija bila zao{trena govori to da stanovnici Begej Svetog \ur|a 1783. godine zvani~no potvr|uju da su zadovoljni urbarijalnim propisima i vlastelinskom upravom,2) dok u isto vreme tra`e od `upanije dozvolu da se isele u Vojnu granicu.3) Po{to je car Josif II osnovao dunavsku vojnu granicu u

ju`nom Banatu 1789, mnoge srpske porodice iz Begej Sv. \ur|a, be`e}i od spahiluka i kmetstva, naselile su se u svojstvu grani~ara u okolini Pan~eva i to i mestima: Dolovu, Opovu, Gaju, Sakulama, Barandi, Vatinu, Idvoru, Farka`dinu, Crepaji, ^enti... U selu Barandi jedan deo mesta zove se “[en|urski�, a porodice koje su se 1) tu doselile iz Begej Sv. \ur|a bile su: Babini-I{ini Babini-@ivanovi Ba~vani-Petkov Boljac-Lunin Bosika-Milerov Vasi} Bo`ini Ka~arov Par~anin Par~ani 2) Peri} Petrov-Todori}ev Radojev Radojevi Svirac Stojanov Suva~arovi Teofanov-Kurja~ki Cincar ]irin-Ni}ifor Ovim iseljavanjem ostalo je u selu samo 600-700 du{a.

Ve}1791. doselilo se vi{e srpskih porodica u mesto ali }e najve}i talas kolonizacija dose}i po~etkom XIX veka, doseljavanjem nema~kog `ivlja.

III SELO - POLITI^KA OP[TINA 1. DOSELJAVANJE NEMACA Oko 1800. do 1805. godine selo je sa Va{ari{ta pre{lo na lokaciju gde se i danas nalazi. Isak Ki{je umesto Srba iseljenih u Vojnu granicu, naselio u mesto nema~ke koloniste. Ovi kmetovi nema~ke narodnosti do{li su iz mesta temi{varske i torontalske `upanije, te Alzas-Lotringa, Luksemburga, Rajnske oblasti. Neki doseljenici bili su francuskog (Lefler) i rumunskog (Okoli{an, Paunesku) porekla, ali su se smatrali Nemcima. Prvi nema~ki doseljenik umro je u mestu 1810. godine, a prvo ven~anje 1) proslavljeno 1813. godine.

Supruga Isaka Ki{a Katarina i njihov sin Antal prigrlili su doseljenike svoje vere i pomagali im na svaki na~in, tako da su se ovi brzo prilagodili novoj sredini i po~eli napredovati u odnosu na zanemarene Srbe. Zahvaljuju}i pomo}i spahiluka ve}je 1816. godine izgra|ena nema~ka konfesionalna {kola, a 1834-36. i katoli~ka crkva. Od srpskog stanovni{tva oduzeta je jedna parohijska sesija i data katoli~kom. Nema~ki kolonisti su po doseljavanju od 90 sesija, koje su posedovali Srbi, kupili 46.

Prema popisu stanovni{tva od 1869. do 1971. broj katoli~kog stanovni{tva u mestu bio je slede}i:

1880.

1.033

1890.

1.135

1900.

1.142

1908.

1.042

Nema~ke porodice doseljene u mestu bile su:1) Ajsen Ver{ing Kaufman Albert Vester Knajzer Altmajer Vilms Kvint Andres Vindber Kern Ankner Vinter Kremer Bajer Gal Kindl Bartl Gangl Kiper Baunoh German Kitl Bauman Ge~evi}* Kifer Bah Gras Klajn Bajl Groser Klaski Bek Gutenkunst Kleker Beker Gutri Klem Bertih Delfel Koler Birkenhojer Detori Kolet Blajcefer De{o Konrad Blum Dipong Koh Braun Doterman Kru~ Bremer Evinger Kuruc Brener Elmer Laj Budo Engeldiner Lajterman Buhmajer Enderle Lakato{* Buhholc Erdelji * Lar Vagner Ivan{uc Lauks Vajman Jak{i}* Lafler Vajmer Jost Lafling Vajnhardt Jung Le{inger Vare Kajp Link Vajs Kaldi Loris Vekl Karl Ludvig Lu~ Puc Firtling Majer Ranger Fi{er Majsner Ratkov* Frer Malinger Rau{ Fri{ Manes Ris Fu{ Martin Roling Hablik Mar{al Rorih Hajnrih

Maser Maus Mekl Meng Mesnik Mec Miles Mihl Muth Novotni Nojhaus Nothof Okoli{an* Oster Pavlovi~* Pajc Pap Paul Paunesku* Pils Pink Podlaha* Polinger Punkert Purho

Ros

Hajsler Ruk Hamang Rukober Harle Sal Hartman Sauer Heger Sauter Hek Senti* Hi Siler Hirs Simon Holcner Sob~ak* Horvat* Sontag Hofman Spreber Cipo Springer [vajben Stajn [vanek Stojer [varc Stoker [mal Stumpf [mid Ta{ [midt Til [najder Topka [nur Unterrajner [oneher Urso [ubel Fajmer [uber Feder{pil [ulc Fiksari Zapletan*

2. PRIVREDNA DELATNOST Begej Sveti \ura| bio je politi~ka op{tina pod upravom op{tinskog poglavarstva. Mesto je do 1877. godine bilo sredi{te sreza koji je obuhvatao mesta: Idvarnak, Rogendorf, Katarinu, Veliki Torak, Mali Torak. Potom je pripalo velikobe~kere~kom srezu. Poslednji sreski na~elnik bio je dr Sebo ^olakovi}. Tako|e, tokom XIX i u prvoj polovini XX veka, Begej Sveti \ura| je bio izborno mesto za izbor poslanika u dr`avni sabor.

Op{tinski funkcioneri i zaposleni bili su: knez (sudija), biran na predlog sreskog na~elnika; podknez, ~etiri e{kuta (zakletnika),

blagajnik, bele`nik, lekar i babica. Razvojem op{tine uvedene su jo{neke slu`be poput mesta podbele`nika, knjigovo|e, op{tinskog izvr{itelja, sirotinjskog oca. U okviru op{tinske uprave birali su se poslanici na tri godine ili “virilisti� (pla}ali najve}i porez), koji su pomagali knezu u upravljanju op{tinom. Prema sa~uvanim izvorima poznato nam je ime kneza tek od 1850. godine. To je bio Luka Krecul. Vi{e podataka o ~lanovima op{tinske uprave nalazimo tek krajem XIX veka. Za 1878. godinu ~lanovi op{tinske uprave bili su:1) knez: Johan Zaharijas podknez: Sava Markov e{kuti: \or|e Trifunov, Peter Relling, Peter Bajer, Kuzman Markov blagajnik: Milan Anu~in bele`nik: Lipot [iler virilisti: Miklo{Kiri, Ile{Trnje~i, Johan Lu~, Jozef Bajerlajn, Vasa Bo{kovi}, Jozef Koler, Samu [varc, To{a Bok{an, Anton Hi, Vince Pfersic, Anta Antonovi}. izabrani poslanici: Jova Kati}, Leopold [oner, Ljuba Piperski, Jozef Bajerle, Karl Adler, Mihajlo [uber, Mihajl Keling, Steva Piperski, Joca Brankov, Toma Krezne, Martin Lu~, Maksa Borzon.

Op{tinski funkcioneri i zaposleni u Begej Svetom \ur|u krajem XIX veka bili su:

Funkcija

Ime zaposlenog

Datum izbora

Datum isteka mandata

knez

Johan Bajerlajn

27.12.1892.

31.12.1895.

pod knez

Milivoj Krecul

27.12.1892.

31.12.1895.

bele`nik

Ga{par Or{o

4.02.1895.

do`ivotno

podbele`nik

Jozef Bolesni

29.03.1895.

do`ivotno

e{kut

Konrad Til

27.03.1892.

31.12.1895.

e{kut

Anta Ingnjatov

27.03.1892.

31.12.1895.

e{kut

Kerestelj Majsner

27.03.1892.

31.12.1895.

e{kut

Mili}Krecul

27.03.1892.

31.12.1895.

blagajnik

Anton Senher

27.03.1892.

31.12.1895.

staratelj

Karl Adler

1895.

31.12.1895.

lekar

dr Jakob Puc

1877.

31.12.1895.

babica

Marija Glas

6.05.1890.

31.12.1895.

op{tinski izvr{itelj

Karl Himelstajn

1.09.1894.

31.12.1895.

?

Anton El

20.03.1895.

31.12.1895.

knjigovo|a

Aladar Palsman

29.10.1889.

31.12.1895.

SPISAK IMENA POSLANIKA U BEGEJ SVETOM \UR\U:

Red.br .

Ime poslanika

Mesto stanovanja

Vreme poslani~kog mandata

Napomena

1

I{tvan [rajner

Begej Sv. \ura|

1896 - 1899.

2

Johan Bajerlajn

Begej Sv. \ura|

1896 - 1899.

3

Sava Markov

Begej Sv. \ura|

1896 - 1899.

4

Sima Be~ejac

Begej Sv. \ura|

1896 - 1899.

5

Miklo{Amai

Begej Sv. \ura|

1896 - 1899.

6

Konrad Til

Begej Sv. \ura|

1896 - 1899.

7

Kuzman Markov

Begej Sv. \ura|

do 1896.

8

Johan Zaharijas

Begej Sv. \ura|

do 1896.

9

Karl Adler

Begej Sv. \ura|

do 1896.

staratelj

10

Milivoj Krecul

Begej Sv. \ura|

do 1896.

podknez

11

@ivan Markov

Begej Sv. \ura|

do 1896.

12

[amu Kon

Begej Sv. \ura|

do 1896.

knez

e{kut

dopunski ~lanovi

Red.br.

Ime poslanika

Mesto stanovanja

Vreme poslani~kog mandata

Napomena

e{kut

1

Krestelj Majsner

Begej Sv. \ura|

1896 - 1899.

2

Tea Mili}

Begej Sv. \ura|

1896 - 1899.

3

Anta Ignjatov

Begej Sv. \ura|

1896 - 1899.

4

Johan Adler

Begej Sv. \ura|

1896 - 1899.

5

Jozef Bajerlajn mla|i Begej Sv. \ura|

1896 - 1899.

6

Johan Osper

1896 - 1899.

Begej Sv. \ura|

e{kut

SPISAK IMENA IZABRANIH VIRILNIH POSLANIKA ZA 1895.

Red.br.

Ime poslanika

Mesto stanovanja

Osnovica za porez forinti

%

1

Frenci Lipot Dreksler

Velika Kikinda

951

77

2

Kalman Gofman

Begej Sv. \ura|

54

45

3

Geza Laslo

Begej Sv. \ura|

594

44

4

Georg Gros

Begej Sv. \ura|

342

98

5

Jakov Mihajlovi}

Begej Sv. \ura|

303

2

6

Ranko Bok{an

Begej Sv. \ura|

266

42

7

Mija Bok{an

Begej Sv. \ura|

249

12

8

Aloja Kali~

Begej Sv. \ura|

233

36

9

Sava Moldovan

Begej Sv. \ura|

230

20

10

Johan Lu~, str.

Begej Sv. \ura|

229

2

11

dr Jakob Puc

Begej Sv. \ura|

220

70

12

Velimir Brankov

Begej Sv. \ura|

222

56

Red.br.

Ime poslanika

Mesto stanovanja

Osnovica za porez forinti

%

1

Miklo{Rati{

Begej Sv. \ura|

220

99

2

Karolj Serdeheji

Begej Sv. \ura|

320

99

3

Sovra Bok{an

Begej Sv. \ura|

219

64

4

Peter Bajer

Begej Sv. \ura|

219

24

5

Mihail Kleker

Begej Sv. \ura|

208

51

Do 1880. godine krivi~ni postupak vodila je lokalna policija, a od te godine-`andarmerija koja je postojala u mestu verovatno jo{od po~etka XIX veka. U drugoj polovini XIX veka uveden je paritet pri izboru op{tinskih predstavnika po kome je trebalo da knez bude naizmeni~no Nemac, pa Srbin, kao i u pogledu biranja zakletnika i poslanika. U praksi, me|utim, ovo se nije po{tovalo, tako da je predsednik op{tine sve do 1918. godine isklju~ivo nema~ke nacionalnosti, dok je Srbima pripadala du`nost op{tinskih for{pand`ija (ko~ija{a) i ser`ana (`andara). 1) Zahvaljuju}i dobrom ekonomskom polo`aju Srba, uvek ih je dosta birano me|u viriliste.

Zanimljivo je da su u ovom periodu op{tinski slu`benici vi{e puta bili ka`njavani zbog nemara ili prekora~enja ovla{}enja. Tako su 1877. godine, zbog nepravilnosti prilikom sakupljanja poreza, koje je otkrila poreska inspekcija, ukoreni i ka`njeni sa 25 f. Ferenc Ki{i Jozef Koler, predsednik i podpredsednik op{tine. Iako su postojale sumnje da je na~elnik sreza dr ^olakovi}znao za nepravilnosti, spor protiv njega nije poveden.2) Stanovnici sela `alili su se `upaniji i na bele`nika Oskara Vajsa iste godine zbog nepravilnosti u radu, ali spor protiv njega nije poveden.

Ve}smo napomenuli da je op{tina od 1849. dobila pravo da sama bira ali i izdr`ava op{tonske lekare i babice. Shodno tome, op{tina je raspisivala javne konkurse na radna mesta u Begej Svetom \ur|u i okolnim mestima, koja su do 1877. bila u sastavu sreza. Tako se na konkursu 1877. godine za mesto okru`nog lekara u Begej Svetom \ur|u, Katarini, Itvarnoku, Rogendorfu i ^esteleku nudila plata od 800f. godi{nje, a za babicu u mestima: Begej Sveti \ura|, Idvarnak, Rogendorf plata od 120 forinti godi{nje.1) Op{tina ima 1878. godine: 5832 j oranica, 482j ba{ti i ritova, 919j pa{njaka, 51j vinograda, 494j neplodne zemlje.

Od ovih povr{ina politi~ka op{tina poseduje: 18j oranica, 2j ba{ta, 277j pa{njaka, 163 j neplodnog zemlji{ta. Op{tinski stanovnici su pla}ali porez na zemlju u visini od 16585.27 f, na ku}e 1329.68 f. Porez na dohodak se pla}ao prema klasama: I i II klasa pla}ale su 2495.40 f, a III i IV klasa 2232.17 f. Pored ovog

dr`avi se pla}ao i porez na slu`bu, oru`je i zajedni~ki porez u visini od 33734.28 f.2) Tokom revolucije 1848-49. u mestu nije bilo incidenata iako su se `estoke borbe vodile u okolini Be~kereka. Paroh Dionisije Hristiforovi}zabele`io je u protokolu kr{tenih za 1848. godinu da je bio zatvoren deset meseci u zatvoru u V. Varadinu: "”“Bila je ma|arska revolucija i ja jerej Dionisije Hristiforovi}paroh st. |ura|ski bio sam u zatvoru godine 1848". Me|utim, ne navodi krivicu zbog koje je bio utamni~en. @andarmerijski puk broj 9 izvestio je Namesni{tvo za Srpsko Vojvodstvo i Tami{ki Banat da se tokom “ma|arske” revolucije politi~ki besprekorno vladao 1) blagajnik iz mesta Rot. Stoga mo`emo zaklju~iti da nezadovoljstvo, koje je o~igledno postojalo me|u Srbima i drugim narodima, nije moglo do}i do ve}eg izra`aja u mestu koje je u ve}ini bilo naseljeno Nemcima. Posle revolucije, op{tina je novom reorganizacijom unutra{nje uprave, dobila unutra{nju samoupravu. Stanovni{tvo je tada umesto kuluka i desetaka pla}alo dr`avi op{ti porez. Op{tina je dobila pravo da izdaje dozvole za lov, ribolov, da sama prikuplja porez i bira op{tinske slu`benike. Tako|e je u njenu nadle`nost pre{lo i zavo|enje vojnih obveznika iz mesta u vojne spiskove. Ina~e stanovnici mesta u~estvovali su kao vojnici u svim ratovima austrougarske tokom XIX veka.

Begej Sveti \ura| se pretvorio u jednu od najuzornijih op{tina Monarhije u XIX veku, zahvaljuju}i delovanju Antala Ki{a i bele`nika Lipota [ilera. Antal Ki{je u~inio puno na ulep{avanju mesta. Godine 1847. sagra|en je prelepi park koji se ubrajao u najlep{e u Banatu veli~ine 8 kj. Park je bio ukra{en mnogim retkimukrasnim biljkama i drve}em, me|u kojima je bilo i vi{e stabala retke Ginko bilobe. Na ve{ta~ki napravljenom uzvi{enju, u samom sredi{tu parka, Antal je sagradio minijaturnu kulu od kamena i cigle na kojoj su se sve do II sv. rata legli orlovi. Ostaci kule postoje i danas, a ceo ovaj prostor oko nje seljani nazivaju “Domba~ka”. Park je bio ukra{en skulpturama od belog mermera koje su predstavljale `enske likove iz antike. U okviru parka sazidan je 1841. godine dvorac, a u blizini i zgrada op{tinske uprave. Antal Ki{je finansirao i izgradnju nema~ke {kole i crkve. [ilere Lipot (1844-1894) je postao op{tinski bele`nik u Begej Svetom \ur|u

1878. Kada je po~eo sa radom, nai{ao je na: "zapu{tenu op{tinu sa najlo{ijim odnosima me|u ljudima, me|utim dobrim poslovanjem, marljivim radom, podigao je op{tinu na takav nivo, da je danas 1) jedna od najuzornijih op{tina u dr`avi." Na inicijativu Lipota [ilera osnovana je u mestu 1884.god. op{tinska {tedionica, zahvaljuju}i kojoj je mesto do`ivelo preporod. Po~etni kapital {tedionice iznosio je 10.000 guldena, da bi posle 25 godina rada {tedionica imala ~ist prihod od ~ak 143.772 krune i 66 helera. Pri tom je kamata od 28% na po~etni kapital godi{nje donosila op{tini lep prihod. Ovaj novac op{tina je ulagala na otplatu duga, smanjenje op{tinskog prireza, plate op{tinskih ~inovnika, zdravstvenu za{titu me{tana. Veliki uspeh {tedionice bila je kupovina zemlje u Idvarna~kom ataru (1885) u veli~ini od 507j i u Jankaidskom ataru (1908). Svakako najzna~ajniji i najve}i uspeh {tedionice bila je kupovina preostale spahijske zemlje. Naime, po `elji spahije Nikole Ki{a i uz zalaganje velikog `upana torontalske `upanije Josifa Hertelendija, op{tina je 1889. god. otkupila 2.600j spahijske zemlje koja je le`ala u hataru sela, kao i sve spahijske zgrade i park po ceni od 560.000 forinti. Kupljena zemlja je isparcelisana i rasprodata pojedincima iz mesta, dok je op{tina za sebe zadr`ala oko 300j pa{njaka, ne{to oranica, park i sve biv{e spahijske zgrade. Kupljena spahijska zemlja nalazila se u delu hatara koji se zove “Iberland� i u op{tini su je u ve}ini kupili Nemci.

Srbi je nisu kupovali mo`da zato {to je bila lo{ijeg kvaliteta ili, ako su je i kupovali, brzo su gledali da je rasprodaju Nemcima. Tako su Nemci do{li do ve}eg zemlji{nog fonda, te su Srbi, shvataju}i kasno zabludu svojih predaka, nastojali kroz celu prvu polovinu XX veka da otkupe {to vi{e zemlje od Nemaca. ^lanovi op{tinske {tedionice, koja je toliko doprinela razvoju mesta, bile su 1894. godine slede}e li~nosti: upravni odbor: Miklo{[lajh, Johan Zharijas, Anton [oner, Sava Markov, Johan Bajerlajn, Milivoj Krecul, Karl Adler, Stefan [rajner. nadzorni odbor: @iva Markov, Georg Gros, [amu Kon. kontrola: Johan Bajerlajn (knez), Miklo{[lajh (bele`nik), Kuzman Markov, Lu~ Johan.

Begej Sveti \ura| je u XIX i po~etkom XX veka bio izborno mesto za izbor poslanika u dr`avni sabor. Mesto su tokom izbornih kampanja pose}ivali kandidati za poslanike i dr`ali politi~ke

zborove na kojima su iznosili svoj program i, naravno, davali puno obe}anja bira~ima. Mesto je 1889. god. posetio vojvoda Eugen TurnTaksis za koga su glasali stanovnici Elemira, E~ke, Lazareva i Begej Svetog \ur|a. Visokog gosta je 29.XI na granici hatara Lazareva i Katarine do~ekala delegacija iz mesta koju je predvodio sve{tenik Ferenc Holc, da bi potom u{li u Begej Sveti \ura| uz topovsku paljbu, muziku i klicanje okupljenog naroda. Vojvoda je odr`ao pred prisutnim gra|anima iz mesta i okoline govor posle ~ega je bilo narodno veselje.1) Na kraju }emo napomenuti da je po{ta u mestu po~ela sa radom 1872. god. a ve}1876. proradio je prvi telegraf. U okviru po{te uveden je telefon 1894. god. Kao po{tar i telegrafista pominje se 1878. god. \er| Opert.

Dru{tvene promene i razvoj sela uslovili su promene i u privredi.

Dok se mesto nalazilo na Va{ari{tu, seoski hatar se prostirao na terenu gde se danas nalazi selo Ravni Topolovac i okolini. Po{to je spahinica Katarina Ki{`elela da nastani Nemce na tu teritoriju, Srbima iz mesta je data u zamenu zemlja iste veli~ine pored Begeja.

Kako je selo ubrzo potom poslednji put promenilo lokaciju, prema ve}kanalizovanom Begeju, ova promena zemlji{ta pogodovala je ratarima. Zemlja je tek po~etkom XX veka komasirana, tako da su posedi du`e vreme ostali rascepkani, {to je ote`avalo njihovu obradu. Gruntovnica je ura|ena 1856. a katastar 1875.

Srpski posedi bili su uglavnom u starom urbarijalnom hataru, a nema~ki u Iberlandu gde je bila zemlja slabijeg kvaliteta.

U prvim decenijama XIX veka primitivna obrada zemlje i slabo |ubrenje donosili su male prinose ratarima. Ipak vremenom prodiru i na selo savremene poljoprivredne alatke, tako da drveni plug biva zamenjen prvo tu~anim a kasnije i gvozdenim raonicama.

Zemlja se obra| ivala tako ŠŠšŠŠŠ{to se deo obra|ivao, a deo ostavljao u parlogu da se zemlja “odmori”. Kukuruz je sejan za plugom, uz brazdu, a `ito je razbacivano iz d`akova ili kabla.

Seja~ica sa konjskom zapregom javlja se tekŠŠ krajem XIX veka kao i male vr{alice koje su, tako|e, vukli konji.

U mestu se u XIX veku najvi{e uzgajala p{enica, kukuruz, repa, a u manjoj meri je~am, zob, kudelja. Vodenice i suva~e su posedovali Georg Pfend, Matijas Fi{er, Markus Hendlajn i Matijas

[tajn.

Krajem veka {irom Vojvodine osnivane su zemljoradni~ke zadruge u cilju pomo}i ugro`enom selja{tvu usled nagle industrijalizacije i dru{Ĺ tvenog raslojavanja. Prema parohu Bara~kom u mestu je krajem veka osnovana zemljoradni~ka zadruga koja je brojala oko 50 ~lanova. ^lanovi su bili ratari bez i jednog pripadnika seoske inteligencije. Zadruga je po~ela sa velikim ambicijama, upustiv{i se pored zemljoradni~kih i u {pekulativne poslove. Otvorena je i zadru`na prodavnica, izgra|ena velika kotarka u koju je trebalo deponovati kupljeni kukuruz; kupljen je ~opor ovaca ali nesloga i neume{nost zadrugara brzo su doveli do propasti poslovnih poduhvata. Me|usobni sukobi zadrugara na kraju su re{avani sudskim putem. Godine 1895. osnovana je i selja~ka zadruga ~iji su ~lanovi bili nema~ki stanovnici mesta, ali o njenom radu nisu sa~uvani podaci.

STO^ARSTVO je dugo vremena bilo uz zemljoradnju najva`nija poljoprivredna grana u mestu. Me|utim, usled razaranja pa{njaka i inteziviranja ratarstva, ono gubi na zna~aju. U Begej Svetom \ur|u stanovni{tvo se najvi{e bavilo uzgajanjem ovaca rase cigaja. Njihova namena bila je vi{estruka, jer se pored mleka i mesa dobijala ko`a i vuna. Prema popisu iz 1878. god. u mestu je bilo: 784 ovaca, 614 svinja, 504 konja, 203 goveda.

1) Prema pravilima op{tine iz 1890. god. svaki stanovnik je mogao pu{tati svoju stoku na ispa{u samo pod nadzorom najmljenog pastira i na mestu koje odredi op{tinska vlast. Privatna lica pla}aju op{tini za ovo 5 forinti po `ivotinji. Ovaj prihod op{tina je koristila za pla}anje dr`avnih prireza. Op{tina je imala bikarnicu u vlasni{tvu u kojoj je odgajana stoka za priplod. 1890. god. op{tina poseduje 3 pastuva, 6 bikova, 6 nerasta. Oni se hrane senom ili muvarom, kukuruzom, prekrupom, je~mom, zobi a tokom leta detelinom. Op{tina je anga`ovala i prvog veterinara u mestu 18.01.1890. za platu od 300 f godi{nje. Godine 1896. u selu ima: 922 konja, 542 goveda, 912 svinja, 1777 ovaca, 4 magarca, 35 koza, 19 ko{nica sa p~elama. Op{tina je 1899. god. kupila prvo `drebe marke nonijus, bikovi su bili rase simental, a krave iz [vajcarske. Svinje su berk{irske i jork{irske rase.

SAOBRA]AJ. U XIX veku putevi su gra|eni tako {to su nasipani korovom, travom i zemljom, a na rubovima su kopani

jendeci za odvod vode.[irina puteva obi~no je bila 6 hvati. Na ovaj na~in gra|ena su tri po{tanska puta 1830. god. od kojih je jedan prolazio i kroz mesto V. Be~kerek-Sv.\ura|-Pardanj-Ujpe~Temi{var.

Drugi vid transporta bio je plovni saobra}aj rekom Begej.

Jo{za uprave generala Mersija, Begej je, do tada divlja reka koja plavi zemlji{te pretvaraju}i ga u mo~vare, regulisan. Kopanje begejskog kanala vr{eno je u periodu od 1728-33. po planovima in`enjera Fa~eta i Kajzera u du`ini od 70 km. Na odr`avanju kanala stanovnici mesta su tokom XVIII veka morali kulu~iti u korist `upanije uz minimalne nadnice. Kada je po~etkom XIX veka izgra|en nasip, prvo na levoj pa na desnoj obali Begeja, visok 2m iznad najni`eg vodostaja, time su delimi~no zaustavljene poplave.

Kmetovi iz Begej Svetog \ur|a bili su du`ni da, na javnim `upanijskim radovima pri izgradnji nasipa na Begeju i popravci 1) puteva, utro{e 1825. god. 5627 dana tokom godine. Begej je imao prvorazrednu ulogu u snabdevanju Temi{vara ali i svih mesta du` njegovog toka. Iz pravila op{tine Begej Sveti \ura| za 1887. god. poznato nam je da su se teretne la|e iskrcavale u pristani{tu u mestu. Ukoliko bi se la|e zadr`ale u pristani{tu du`e od osam dana, pla}ale su nov~anu taksu ~iju visinu je odre|ivala op{tina.

Uporedo sa teretnim, kroz mesto su prolazile i putni~ke la|e ali vi{e podataka o njima nije sa~uvano. Da je preko Begeja postojao jo{u XIX veku drveni most znamo po tome {to je on 1850. god.

2) popravljan.

Kroz Begej Sveti \ura| prolazila je pruga uskog koloseka koja je izgra|ena na inicijativu grofa Andrije ^ekoni}a sredinom 1880. god. Pruga je i{la trasom V. Be~kerek-@ombolj i povezivala kako mesta na tom putu tako i ^ekoni}eve posede. Veliki `eljezni~ki most preko Begeja, koji je izgra|en po~etkom XX veka, prodat je u staro gvo`|e poslednjih decenija ovoga veka.

ZANATSTVO. U XVIII veku mesto naseljavaju uglavnom Srbi koji se, izme|u ostalog, bave i nekim osnovnim zanatima neophodnim za `ivot sela. U crkvenim protokolima pominju se: Veljko papu~ar, Panta }ur~ija, Bogdan }ur~ija, Sima }ur~ija, Nikola Grk trgovac, Gavrilo kova~, Petar kova~, Despot suva~ar, Teodor suva~ar, Pavle pinter3) ... Kako je doseljeno nema~ko stanovni{tvo po~etkom XIX veka pomagano od spahiluka br`e napredovalo od

Srba, i zanati su ve}inom pre{li u njihove ruke. Prema popisu iz 1878. god. zanatima su se u Begej Svetom \ur|u bavila slede}a lica: Vojan Todor, Matijas Zapletan, Ignjac Polinger, Antal Aster, Karolj \or|ivan, Antal Hur{, Jakob Trendler, Milan Anmerin, Mihalj \uber, Matijas Kon, Jozef Ester, Antal [ubert, Mihail German, Oskar Adler, Ferenc Miler, Ignjac Berger, Andria David, Simon Gut, Antal [nur, Mihajlo Radatovi}, Mihail [ulc, Jano{Zetev, Isidor Boljac, Miklo{Holcner, Matijas Viling, Miklo{Paul, Nandor Foht, Adam ^anovi}, Dara Kozar, Marton Altmajer, Ludvig \ur|ev, Ga{par Ams, Jano{Damjan, Josif Erdeljan, Johan Gutenkund, Demekos Hek, Jozef Karl, Jozef Lar, Rezo Miler, Matijas Mihael, Lorenc Artner, Miklo{Artner, Matija Pavlovi}, \ura| Stojanovi}, Matijas [uc, Friges [ank, Mihail Kvajzer, Johan Stoker, Mihail 1) Vurfer, Gebhard Coler, Jozef Sakal.

Op{irnije podatke o zanatlijama i vrsti zanata nalazimo u 2) spisku zanatlija Ugarske za 1892. godinu: TESARI: Ferenc Kifer LIMARI: Jozef Bransofski Johan Oster KOLARI: Anton Elmer STOLARI: Johan Adler Domonkos Henk Jozef Konrad Jakob Karl Ferenc Miler Jano{Larvet Jozef Oster Andreas Oster Jano{Lorvet Anton Kvajzer BRIJA^I: Mihail Bajmoh Jozef [ontal Mihail Jost Matijas [uc Johan Majer LON^ARI: Andra Pavlovi} Ignjac Polinger ^E[LJARI: Gerhard Coler Matijas KvintBA^VARI: Henrik La{ Anton [ubert[E[IRD@IJE:Milo{Bogdanovi} ^IZMARI: Toma Boljac Franc Nojman Adam ^anovi} DIMNJI^ARI: Josif Beri} Matijas Erdelji KOVA^I: Jovan Damjan Mihail Holcner Jakob Oster Matijas Zabletan Jovan Radatovi} KRZNARI: Peter [loter Jozef Farmer Jozef [uber czurszabok es gubasok: Jozef Vog Johan Klug ZIDARI: Petar Erdeljan

Vince Zabletan CIPELARI:

Anal Fror Jozef Lar Karolj Unti Anta Ge{evi} Mihail Holcner

Domonkos Berger Tomas Kolet U@ARI: Miklo{Onajsek Franc Kvint ZDEN^ARI: Matijas Kvint Peter [loster I{tvan [rajner BRAVARI: Bela [varc Jozef [teher MESARI: Josif Stojakovi} Johan Cenmajster Mihail Ortner POSLASTI^ARI: KABANI^ARI:Vasa Piperski Jano{[tefan REMENARI: Johan Kutekunst PEKARI: Jozef Zakal @ENSKI KROJA^I: KO@ARI: Anton Adler Ilona Pinkert MU[KI KROJA^I: Matijas Bauman Pal Geterek Anton [nur Henrik Stref Jozef Kvint Antal Vitman TRGOVINA. Ukupni razvoj mesta na privrednom planu doveo je i do razvoja trgovine kojoj je pogodovao dobar geografski polo`aj mesta, mre`a drumskih, `eljezni~kih i plovnih puteva.

Imena trgovaca poznata su tek od 1878. god. To su bili: Samu [varc, Karl Adler, Filip Grunfeld, Bernard [tajn, Isidor Boljac, Mihail Artner.1) Prema popisu zanatlija u Ugarskoj iz 1892. god. u mestu su postojale trgovine me{ovitom robom, `itom, drvima i dr.

TRGOVCI DRVIMA: TRGOVINA RUKOTVORINA: Mihail Ams Samu Kon Joakim Hajdu~ka TRGOVINE ME[OVITE ROBE: TRGOVCI @ITOM: Mihail Ams \ula [traser Georg Hajdu~ka TRGOVINA KOLONIJALNE @iva Markov ROBE I ZA^INA: Erne [al \ula [traser Miksa [efer Andra{Kris

Jano{Somagi Jozef Sakal

3. RAZVOJ [KOLSTVA Radi se}anja prilikom odr`anja sve~anosti polaganja temelja septembra 1895.godine, sastavio Du{an Bo{kovi}, u~itelj: “Di`ite {kole Deca vas mole.

Kad god bilo po{tovani ~itao~e da ovu Spomenicu ~ita{, se}ati }e{se svojih predaka, a se}ati se svojih predaka zna~i se}ati se velikih i mo}nih pokreta~a narodnog blagostanja.

Od tih predaka ~ita}e{ovde imena, koji su potomstvu svome ovu zgradu podigli za {kolu i znaj po{tovani ~itao~e da je znanje svetlost, znanje je mo}, u~imo dakle dan i no}!

Ta {kola je onaj stanac kamen, na koji potomstvo svoju budu}nost zidati mo`e!“ Prilikom postavljanja temelja komunalne {kole 1895.godine napisan je ovaj tekst na pargamentu na srpskom jeziku i sli~ni na ma|arskom i nema~kom jeziku i svi su polo`eni u temelje za spomen i se}anje budu}im generacijama. Osamdesetih godina, prilikom ru{enja stare {kolske zgrade, pergamenti su prona|eni u temeljima u dosta o~uvanom stanju, svedo~e}i nam i na taj na~in o kontinuitetu {kolstva u na{em mestu.

Sredinom XVIII veka postojao je mali broj {kola u banatskim selima. Organizovanje pravoslavnih srpskih {kola zakonski je regulisano tek krajem XVIII veka. Na Narodnom saboru u Karlovcima 1769. godine odlu~eno je, izme|u ostalog, da se pobolj{a {kolstvo u pravoslavnim sredinama. Zatim je Ilirska dvorska deputacija u Be~u izradila plan reforme {kolstva u Banatu koji je odobrila carica Marija Terezija 1772.godine. Na osnovu tog plana, 1774.godine je izdato Uputstvo za pobolj{anje pravoslavnih srpskih i rumunskih {kola (Regulae directivae), koje je sadr`alo odredbe u vezi sa {kolskim zgradama, u~iteljima, nastavnim programom, nadzorom i nov~anim sredstvima. Vlasti su 1776.godine potvrdile [kolski ustav prema kome je {kole trebalo graditi u centru sela; dr`ava je za njih davala besplatno drvo za gra|u; crkvena op{tina je birala u~itelja, od koga se tra`ilo da ume ~itati i pisati, da je vi~an ra~unu i da poznaje veronauku. [kolu je

trebalo da poha|aju sva deca od 6 do 13 godina. [kolska godina je bila podeljena na zimsko polugodi{te (od decembra do marta) i letnje (od aprila do novembra). U toku zimskog polugodi{ta {kolu su obavezno poha|ala sva deca, dok su u toku letnjeg polugodi{ta deca od 10 do 13 godina bila oslobo|ena {kole kako bi mogla pomagati roditeljima u poljskim radovima; ta deca su nedeljom i praznikom poha|ala takozvanu “Poftornu“ {kolu.

SRPSKA NARODNA VEROISPOVEDNA [KOLA. Te{ko je odrediti vreme postanka prve srpske {kole u mestu, ali je ona najverovatnije po~ela sa radom onda kad je podignuta crkva na Va{ari{tu (oko 1760-70). Najstariji sa~uvani dokument u kome se pominje {kola u mestu, poti~e iz 1783. godine. U njemu se, pored izdataka stanovni{tva Begej Svetog \ur|a za razli~ite dr`avne i 1) crkvene poreze, pominje i izdatak za odr`avanje {kole. Drugi pisani pomen {kole u XVIII veku je zapis na starom Triodu koji je 22. III 1793. godine zabele`io Jakov Subi}u~itelj “st. |ur|skija 2) junosti”. [kola je bila sme{tena u crkvi i najverovatnije je u po~etku du`nost u~itelja obavljao mesni sve{tenik. Po{to se selo po~etkom XIX pomerilo na dana{nju lokaciju, bilo je neophodno izgraditi novu crkvu i {kolsku zgradu. U crkvenom ra~unu za 1825. godinu nalazi se pod stavkom 4, “na podizanje nove {kole”, izdatak 3) u iznosu od 543f 19n. Od tog novca podignuta je prva {kolska zgrada od naboja na mestu gde se danas nalazi parohijski dom. Tu se izvodila nastava sve do 1869. godine, kad je zaslugom preduzimljivog paroha Vasilija Bo{kovi}a izgra|ena nova {kolska zgrada isto od naboja, dok je stara zgrada {kole pretvorena u parohijski dom (1878/79). Nova {kola je imala dve prostorije od kojih je jedna kori{}ena kao u~ionica, a druga kao stan u~itelja. [kola je bila me{ovita i ~etvororazredna sve do 1889. godine kada je otvorena tzv. `enska {kola, ~ija su odeljenja sme{tena u u~iteljski stan, a u~itelj dobio besplatan sme{taj u prostoriji biv{eg spahijskog 4) dvorca. Odeljenja su bila podeljena na razrede, s tim {to je u~iteljica vodila prvi i drugi, a u~itelj tre}i i ~etvrti razred. Kako su ove dve u~ionice bile pretesne za svu {kolsku decu, `enskoj {koli je politi~ka op{tina ustupila na dar 1897. godine jednu veliku prostoriju u spahijskom dvorcu, a druga u~ionica u {koli je ponovo data u~itelju za stan. Veroispovdna {kola je bila pod upravom crkvene op{tine, dok je nadzor nad nastavom obavljao crkveno-

{kolski odbor. Nastava je odr`avana na srpskom jeziku, a od {kolskih predmeta u~ili su se: veronauka koju je predavao sve{tenik, srpski jezik sa crkvenoslovenskim ~itanjem, zemljopis, istorija, ra~un, prakti~no uputstvo za poljodelstvo, povrtarstvo, vo}arstvo, gimnastika i ru~ni rad za u~enice. U~ilo se tako {to su deca ponavljala za u~iteljima gradivo i tako pamtili sve do {kolske reforme 1848/49. godine kada je uvedena o~igledna nastava. [kolski inventar srpske pravoslavne {kole u Begej Svetom \ur|u, koji je crkveno {kolska op{tina popisala 1896.godine, ~inili su:

Predmet

Broj komada

slika Svetog Save

1

slika cara

1

bojadisana slova azbuke na hartiji

2

stolice

28

skamije

5

~iviluci

5

drvene table sa naslonja~ima

2

mapa trontalske `upanije

2

mapa evrope

1

mapa ugarske kraljevine

2

mapa ugarske monarhije

2

{kolske kante za pija}u vodu

2

brojanice (ra~unaljke)

1

kutije sa azbu~nim pismenima

2

{kolske knjige

30

U~itelji su birani putem konkursa koje je raspisivala crkvena op{tina. Ve}ina u~itelja zavr{ila je u~iteljsku {kolu u Somboru ili preparandiju u Pan~evu. ^este su bile `albe u~itelja zbog malih primanja tako da su se retko u kojim mestima zadr`avali na du`e vreme. U Begej Sv. \ur|u u~itelji su pored plate u novcu deo dobijali i u naturi. Veliki problem veroispovedne {kole u mestu bio je neredovno pose}ivanje nastave, posebno me|u starijim u~enicima. Nastava se prekidala u slu~aju alarmantnih prilika 1) poput epidemije difterije koja je vladala 1892. godine.

U dva maha veroispovedna {kola je bila u opasnosti da pre|e pod starateljstvo politi~ke op{tine, {to je ujedno zna~ilo odvijanje nastave na dr`avnom jeziku. Na sednici crkveno-{kolskog odbora A}a Bok{an je 1896. godine podneo zahtev da se veroispovedna {kola pretvori u komunalnu {to }e od 25 ~lanova prihvatiti 17.

Me|utim, na narodnom zboru svih izdr`avalaca {kole na Ivanjdan iste godine, predlog je odbijen sa 106 glasova protiv. Imena trojice me{tana koji su u poslednjem ~asu bili za to da se "lu~a sv. Save za navek ugasi u ovom mestu ", jesu Isidor Grani}, Nika Lazarov i Mi{a 2) Vojnov.

Druga struja za pokomunalenje {kole javila se 1908. godine povodom izlaska novog zakona o u~iteljskim platama koje su ta~no odre|ene, ali je crkvena skup{tina uz pomo}temi{varskog {kolskog odbora to odbila.

U XIX veku, pored osnovne {kole (6-12 god.) uvedena je i opetovna (poftorna) {kola (12-15 god.), a 1910. godine i zanatska {kola.

Novim zakonom iz 1907. godine ure|ene su u~iteljske plate tako da je u~itelj dobijao 1.050k, a u~iteljica 1.000k, s tim da su dobijali besplatno stan i ogrev. "[kolska deca su sa vaspitne strane bila jako zapu{tena. Ima u~enika koji na ulici ne pozdravljaju starije i predpostavljene svoje! Ima ih koji bez zazora izgovaraju nepristojne re~i. Mu{karci iz poftorne {kole javno pu{e, a `enske imaju ve}seferine, idu u kolo itd." 1) Od 1910. godine {kola je imala ~etiri razreda sa dva u~itelja sve do 1919. godine kada je preme{tena u biv{u komunalnu {kolu zajedno sa nema~kim odeljenjima.

KOMUNALNA [KOLA. Nastala je pokomunalenjem nema~ke rimokatoli~ke veroispovedne {kole. Nema~ka

veroispovedna {kola po~ela je sa radom 1816. godine, a nalazila se u prostorijama rimokatoli~ke crkvene op{tine, pored crkve. [kola je 1878. godine pretvorena u komunalnu {kolu i u njoj se nastava dr`ala na nema~kom jeziku. Zbog velikog broja u~enika osetila se potreba za otvaranjem novih odelenja, te se po~elo razmi{ljati o izgradnji nove, ve}e {kolske zgrade. Inicijativa za to potekla je od op{tinskog bele`nika Lipota [ilera 1893. godine i sa odu{evljenjem je prihva}ena. Sredstva potrebna za gradnju op{tina je dobila podizanjem zajma od ma|arske hipotekarne banke, s tim {to je kao zalog dala svoja regalna pismena prava u vrednosti od 71.250 f.2) Projekat zgrade izradio je velikobe~kere~ki arhitekta @igmund Grosman, a radovi na izgradnji objekta povereni su tesaru iz mesta Johanu Osteru i zidaru iz @ombolja Fricu Recleru. Tokom radova utro{eno je 30.000 komada crepa i 310.000 cigala koji su kupljeni u mesnoj ciglani. Za izgradnju i opremanje {kole kvalitetnim name{tajem i nastavnim sredstvima utro{eno je 60.000 k. [kola je imala ~etiri u~ionice, jednu prostoriju za zbornicu, stan za direktora i {kolskog poslu`itelja. Posle sve~anog osve}enja 1.IX 1896. godine {kola je po~ela sa nastavom, koja je u ovoj zgradi trajala u kontinuitetu sve do 1986. godine, kada je izgra|ena savremena {kolska zgrada. Za izgradnju komunalne {kole Srbi su pla}ali 5% {kolskog poreza, te su po `elji roditelja srpska deca mogla i}i u komunalnu {kolu. Zgrada je iz osnove renovirana 1908. godine, a za to je utro{eno 11.200 k. Posle 1919. godine, u ovoj {kolskoj zgradi }e se odr`avati nastava i za srpsku i nema~ku decu sve do 1944. godine, a potom samo za srpska odelenja. Zgrada je imala uspe{no arhitektonsko re{enje, kako u pogledu funkcionalnosti, tako i u pogledu estetike. U~ionice su bile velike, sa dosta prozora, a oko {kole bio je posa|en drvored. Na`alost, posle II sv. rata, poskidani su lepi gipsani ukrasi sa fasade {kole, koji su predstavljali an|ele, shodno tada{njem ideolo{kom duhu.

Pomenu}emo jo{i ~lanove komisije za izgradnju {kole koju su ~inili: Johan Bauer ml., Georg Gros, I{tvan Hofman, @iva Markov, Johan Lu~.

ZABAVI[TE je osnovala politi~ka op{tina 1892. godine i ono je do 1918. imalo samo jedno odeljenje na nema~kom jeziku. Bilo je sme{teno u jednoj prostoriji biv{eg spahijskog dvorca, sa lepim pogledom na park. Iako je srpsko stanovni{tvo pla��}alo izdr`avanje

zabavi{ta, mali broj dece ga je poha|alo u strahu od odnaro|avanja.

U^ITELJI SRPSKE PRAVOSLAVNE VEROISPOVEDNE [KOLE OD 1795-1918. GODINE: - Jakov Subi}()-1795, rodom iz [urjana, u~iteljevao je u Semartonu 1820/1821; - Atanasije Popovi}1796-1800, rodom iz S. Itebeja; - od 1800-1804. ne zna se ko je bio u~itelj; - Georgije Popovi}, 1804-1807; - Uro{Risti}, 1809; - od 1809-1814. nema podataka; - Mladen Kova~evi}, 1814-1816; - od 1816-1819. nema podataka; - Nenad Vojoj, 1819-1822, rodom iz S. Pardanja; - od 1822-1827. nema podataka; - Arkadije Georgijevi}, 1827-1829; - Maksa Bok{an, 1830-1852, rodom iz Begej Sv. \ur|a.; - Dimitrije Mrk{i}, 1853-1860, rodom iz S. Itebeja; - Neca Tapavica, 1860-1865, rodom iz S. Elemira; - \or|e Pavlovi}, 1865-1874, rodom iz Stani{i}a u Ba~koj, izuzetan slikar; - Du{an Kne`evi}, 1874, slu`io privremeno kao u~iteljski pripravnik; - Kosta Vujkovi}, 1874-1882, rodom iz Kikinde; - Vasa Popovi}, 1883-1884, rodom iz Toma{evca, odli~an pojac; - Du{an Bo{kovi}, 1884-1910, rodom iz Begej Sv. \ur|a; - Vidosava Leti}, 1889-1890, rodom iz Paraga u Ba~koj; - Zorka Ra{kovi}, 1890, rodom iz Pan~eva; - An|elija Kova~evi}, 1891-1892; - Ljubica \isalovi}, 1892-1894, rodom iz Sombora; - Darinka Preradovi}, 1894-1895, rodom iz Sombora; - Jelena Petrovi}, 1895-1896, rodom iz Pan~eva; - Katarina Fru{i}, 1896-1898, rodom iz ^akova; - Zorka Dragojev, 1898-1900, rodom iz Crepaje; - An|elija Todi}, 1901-1934, rodom iz Pan~eva, devoja~ko Luki}; - Vasa Todi}, 1910-1935; NASTAVNICI NEMA^KE VEROISPOVEDNE [KOLE OD 1820-1919. GODINE: - Nikolaus Marks, 1820-1840;

- Jakob Berneker, 1840-1859; - Matijas Loh, 1840-1867; - Nikolaus Ams, 1859-1863; - Jozef Hajnka, 1863-1867; - Franc Seler, 1867-1880; - Jozef Pinkert, 1867-1900; - [tefan Kaufman, 1881-1907; - Jozef Jak{ic, 1886-1921; - Augusta La{ov, 1897-1933; - Vilhelmine Pis, 1901-1913; - Josif Fajmer, 1908-1936; VASPITA^ICE OD 1892-1918: - Juli{ka Boho{, 1892-1896; - Beta Kaufman, 1896-1907; - Margit Zaharijas, 1908-1918; - Gizi Taka~, 1914-1920.

BROJ ZA [KOLU OBAVEZNE DECE 1899-1909:

Red.br .

[kolska godina

Redo vna {kola 6-12 godin a

Poftorna {kola 12-15 godina

SVEGA

m

`

m

`

m

`

1

1899/1900.

65

69

29

42

94

111

2

1900/1901.

66

63

34

39

100

102

3

1901/1902.

58

61

27

38

85

99

4

1902/1903.

66

67

22

38

88

105

5

1903/1904.

62

62

25

33

87

95

6

1904/1905.

55

67

26

26

81

93

7

1905/1906.

64

74

30

27

94

101

8

1906/1907.

67

62

28

20

95

82

9

1907/1908.

67

68

29

34

96

102

10

1908/

59

69

36

27

95

96

svega 1899/1908.

629

662

286

324

915

986

POHA\ANJE [KOLE 1899-1909.

Red.br .

[kolska godina

Redov na {kola 6-12 godina

Poftorn a {kola 12-15 godina

SVEG A

m

`

m

`

m

`

1

1899/1900.

63

68

29

42

92

110

2

1900/1901.

63

63

31

38

94

101

3

1901/1902.

58

57

21

38

79

95

4

1902/1903.

63

63

22

37

85

100

5

1903/1904.

61

61

19

32

80

93

6

1904/1905.

54

67

24

24

78

91

7

1905/1906.

60

67

29

26

89

93

8

1906/1907.

66

62

25

20

91

82

9

1907/1908.

65

65

25

25

90

90

10

1908/1909.

53

60

32

28

85

88

Svega 1889/1909.

606

633

257

310

863

945

POHA\ANJE SRPSKE DECE ZABAVI[TA 1899-1909.

Red.br .

[kolska godina

Ukupni broj dece

od toga Srpske dece m

`

svega

1

1899/1900.

139

12

5

17

2

1900/1901.

139

7

3

10

3

1901/1902.

95

4

1

5

4

1902/1903.

118

/

3

3

5

1903/1904.

137

6

11

17

6

1904/1905.

153

21

11

32

7

1905/1906.

146

12

6

18

8

1906/1907.

146

18

7

25

9

1907/1908.

130

5

4

9

10

1908/1909.

118

4

14

18

Svega 1899/1909.

1321

89

65

154

BROJ [KOLSKE DECE NEMA^KE KOMUNALNE [KOLE 1892-1896.

[kolska godina

Broj u~enika

1892.

290

1893.

276

1894.

292

1895.

295

1896.

281

1892-1896.

1434

IV BEGEJ SVETI \URA\PO^ETKOM XX VEKA 1. DRU[TVENO-EKONOMSKE PRILIKE Srpski stanovnici Begej Sv. \ur|a su po~etkom ovog veka bili: “naravi blage i mirne, ali i melanholi~ne, nemaju smisla za muziku, za {alu ne mare. Sa lica im se ~ita sve neka zabrinutost, koja se ba{nikako i ni sa ~im ne mo`e opravdati, jer su `ivotni uslovi ovde veoma povoljni ne samo za imu}ne, nego i za siroma{ne 1) uop{te�.

Mesto je lepo ure|eno sa urednim ulicama i doma}instvima. Po~etkom veka iskopana su i dva arte{ka bunara dubine 112 m tako da je time umanjena mogu}nost od zaraze.

Lepom op{tinskom parku pridodat je sreski vrt sa vo}kama, izgra|en 1908. godine na prostoru od 4 jutra.

Po~etkom veka mesto je pripadalo torontalskoj `upaniji, velikobe~kere~kom srezu, gde se nalazi i sreski sud, sreski fizikat, kraljevsko poresko zvanje i sudbeni sto. U V. Be~kereku nalazilo se, 2) tako|e, {kolsko nadzorni{tvo, finansijska uprava i vojni odsek. U mestu postoji po{ta, telegraf, telefon, op{tinska {tedionica, I srpska zemljoradni~ka zadruga, Gra|anska kasina, Srpska ratarska ~itaonica, finansija i `andarmerija.

Zemljoradnja je i dalje glavno zanimanje stanovnika.1) Begej Sv. \ura| ima u ovo vreme posed u veli~ini od 5630 kj i pla}a dr`avni porez u visini od 32.770,80 k. Srbi poseduju 1877 kj i pla}aju porez u visini od 14.256,96 k. Srbi su u odnosu na ostalo stanovni{tvo mesta posedovali 33% zemlje. Kako su, zbog iseljavanja iz mesta krajem XIX i po~etkom XX veka i prodaje imanja, zaostali u odnosu na Nemce iz sela, tokom cele prve polovine XX veka traje njihova borba da povrate izgubljene pozicije. Srbi su 1913. godine prodali 22 jutra zemlje, a kupili 50, prodali 5, a kupili 6 ku}a, od kojih neke na glavnom sokaku.

Po~etkom veka polet do`ivljavaju zanatstvo i trgovina. Tome su pogodovale dobre saobra}ajne veze, velike pijace ~etvrtkom kao i godi{nji sajmovi koji nisu zaostajali za velikobe~kere~kim. Oko

1910. godine u mestu ima oko 70 zanatlija, uglavnom Nemaca.

Me|u Srbima zanatlijama bili su: jedan kasapin, jedan kabani~ar, jedan `enski kroja~, dva berbera, dva kova~a, dvoje papud`ija i od 1906. godine dva gostioni~ara. U isto vreme za {egrte je u~ilo desetoro Srba. Postojale su tri trgovine me{ovitom robom, a u okviru jedne nalazila se i drvara.

Pored srpskih i nema~kih zanatlija, u selu su u ovo vreme postojale tri trgovine ~iji su vlasnici bili Jevreji. Vlasnici dva parna mlina bili su Hajdu~ka Laslo i Bajerlajn i drugovi. Ciglana i crepana bile su vlasni{tvo Molnara i Hesmana.

2. ODJEK BALKANSKIH RATOVA Uo~i balkanskih ratova 1912-1913. godine ukinuta je srpska narodno-crkvena autonomija u Mitropoliji Karlova~koj koja je jedina bila bedem odnaro|avanja malobrojnih Srba u multietni~koj Austrougarskoj. Protesti protiv ukidanja autonomije tek su po~eli kada je celo srpstvo zahvatio talas odu{evljenja povodom po~etka rata balkanskih saveznica protiv Turske. Vesti o pobedi saveznika nai{le su na veliki odjek me|u Srbima u Monarhiji. Sa nestrpljenjem su ~ekani novi brojevi Zastave, te ~itani i prepri~avani. Poziv Veljka Petrovi}a bogatoj Vojvodini da sledi primer drugih srpskih krajeva i po~ne sa prikupljanjem pomo}i za srpsku vojsku, nai{ao je na veliki odziv i u Begej Sv. \ur|u. @elja Srba iz mesta da svojim prilozima pomognu srpskog vojnika zavr{ila se na neobi~an na~in. Evo kako je to opisao jedan savremenik: “Sad od kad su ti ratovi tamo, na{i Srbi ~itaju dosta novine i sve pratu {ta se pi{e. Kad se po~elo pisati kako treba svaki Srbin da pritekne prilozima u pomo}, ljudi su po~eli govoriti kako 1) bi bilo sramota da mi zaostajemo od drugih�. Ali sakupljanje priloga teklo je neorganizovano, jer nije odmah odre|en za tu svrhu blagajnik, ve}su ljudi novac davali uglednim doma}inima u koje su imali poverenja. Tako se vi{e nije znalo ko skuplja novac i gde je on uop{te, te je na kraju `andarmerija imala posla.

3. U PRVOM SVETSKOM RATU Posle ubistva austrougarskog nadvojvode i naslednika

prestola Franca Ferdinanda u Sarajevu na Vidovdan 1914. godine, Austrougarska je objavila rat Srbiji, koji }e ubrzo prerasti u rat svetskih razmera. Prvih godina rata mobilisani su svi sposobni vojni obveznici do 42 godine `ivota, a od 1917. godine i starija godi{ta, pa i nesposobni do 54 godine `ivota. U Begej Sv. \ur|u 1) mobilisano je 120 vojnika koji su uglavnom upu}eni na frontove u Galiciju, Bukovinu i italijanski front. Na ruskom frontu, mnogo Srba vojnika pri}i}e Rusima ili biti zarobljeno i osta}e tamo kao ratni zarobljenici do 1918. godine. Deo njih poput Sime Be~ejca, Mite Kati}a, Mire Be~ejca, Radivoja Tuci}a, Miroslava Lazarova, Ljubomira Markova, Mirka Bohosca, Luke Tuci}a i dr. posta}e dobrovoljci u ruskoj, a potom u srpskoj vojsci. Slavko Kati}je dobio zna~ajno priznanje za u~e{}e u Oktobarskoj revoluciji, a Orestije Grani}je bio voza~ kod Bu|onija i Voro{ilova.

Tokom rata vlasti su rekvirirale hranu za vojsku, ostavljaju}i stanovni{tvu vrlo malo hrane za ishranu i seme. Me{tanima su oduzimane mesingane brave, metalno posu|e i dr. da bi se pretopili za municiju. Dr`ava je od 1914-1918. godine raspisala osam ratnih zajmova a, posebnom naredbom ministarstva za Bogo{tovlje i nastavu, sve{tenici u crkvi i u~itelji u u~ionicama morali su da agituju u cilju potpisivanja zajmova. Poznato je da je pravoslavna op{tina u Begej Sv. \ur|u uplatila 1.000k zajma, konstatuju}i da “odziv stanovni{tva prili~no zadovoljava�. Naravno, o velikoj volji stanovni{tva za davanje ovog zajma ne mo`e biti govora po{to je suma od 1.000k predstavljala u ono vreme platu u~itelja. Deca su po naredbi vlasti sa u~iteljima morali i}i da prikupljaju lekovito bilje, koje je posle pakovano i za ~aj slato vojnicima na front. U Begej Svetom \ur|u je tokom I svetskog rata bila vojna bolnica za prihvatanje ranjenih vojnika. Hrana i ostale potreb{tine za snabdevanje bolnice dobavljani su putem razrezivanja poreza stanovni{tvu mesta. U bolnici je tokom njenog rada bilo sme{teno 120 vojnika.

Austrougarske vlasti su 1915. godine popisale ~etiri zvona sa pravoslavne i katoli~ke crkve. Ova zvona }e 1917. godine biti skinuta sa tornja crkava i pretopljena u vojne svrhe. Jedno manje zvono te`ilo je 68,3 kg, a tri ve}a zvona 461 kg. Crkve su za oduzeta zvona dobile priznanicu u visini od 2.118k (4k po jednom kg te`ine

zvona).1) Krajem 1917. godine nezadovoljstvo stanovni{tva usled vojnih poraza sa jedne, i sve gorih `ivotnih uslova sa druge strane, dovelo je do demonstracija, {trajkova, dezerterstva i pojave zelenog kadra. Polovinom septembra 1918. godine probijen je Solunski front i srpska vojska po~ela sa osloba|anjem jugoslovenskih zemalja. Kada je u Pe{ti 18.10. izbila revolucija, u gradu se zatekao mesni paroh Branko Petrovi}. On je u crkvenom letopisu ostavio zanimljiv opis ovih doga|aja: �Kada je izbila revolucija u Pe{ti, paroh voditelj ovog letopisa bio je slu~ajno u Pe{ti i do{ao sa prvim vozom ku}i. Po varo{i jure teretni automobili, na njima puno vojnika koji pucaju u vazduh. Vojnici kidaju ru`e sa kape po{to je izvikana republika te nema kralja. Za vreme celog puta ~ak do Begej Sv. \ur|a, neprestano pucaju vojnici iz voza. Vide se pe{aci, vojnici 2) kako hitaju svojim ku}ama�.

U~esnici Oktobarske revolucije: Be~ejac Milorad Be~ejac Sima Kati}Slavko Markov Ljubomir Markov Nedeljko Si~ Veljko Tuci}Ljuba...

Ratni zarobljenici u Rusiji bili su: Vojnov ^eda Grani}Aca Krecul Steva Mili}Dragomir Piperski Andrija

Trifunov Emilijan Tuci}Joca Tuci}To{a Cincar Veka...

U Rusiji su umrli: Anu~in Serdija Bojani}Milan Grani}Vlada Kati}Mila Lazarov ^eda Piperski Marko...

Od mobilisanih 120 vojnika iz Begeja Svetog \ur|a, poginulo je u Prvom svetskom ratu trideset nema~kih i dvadesetidva srpska vojnika.

V U JUGOSLOVENSKOJ DR@AVI (1918-1941) 1. RAZVOJ SISTEMA VLASTI Velika narodna skup{tina u Novom Sadu donela je 25. novembra 1918.god. Rezoluciju o priklju~enju Vojvodine Srbiji.

Skup{tina je imenovala kao svoj izvr{ni organ Narodnu upravu. U 1) isto vreme {irom Vojvodine uspostavljeni su novi organi vlasti. U Begej Svetom \ur|u je jo{pre dolaska srpske vojske u mesto organizovan srpski narodni odbor u koji su u{li: sve{tenik Branko Petrovi}kao predsednik odbora, Ljubomir Be~ejac podpredsednik, Vasa Todi}u~itelj.2) Ostali ~lanovi odbora bili su: Mi{a i @iva Boljac, Mila i \oka Ignjatov, Du{an Krecul, Sava Moldovan, ^eda Vojnov, Ranko Grani}. Odbor }e po ulasku srpske vojske u mesto, preuzeti vlast u op{tini. Tada }e za predsednika op{tine biti postavljen Milan Grani}. Paralelno sa narodnim odborom obrazovana je i narodna garda sastavljena od Srba i Nemaca. Ona je preuzela obavezu o~uvanja mira i bezbednosti u mestu, a njene ~lanove pla}ala je op{tina sa po 30 kruna.

U mestu nije bilo, ”“izuzimaju}i graju i larmu”“, nikakvih nereda po dolasku srpske vojske. Ipak, ujedinjenje, nere{ena teritorijalna pitanja, kao i nacionalni odnosi uticali su na tenziju koja je bila prisutna kod stanovni{tva. Mnogo nema~kih porodica planiralo je da se iseli u Ameriku, ali po{to su se uverili da u novoj dr`avi ne}e biti ugro`eni kao i njihova imovina, odustali su od iseljavanja. To je svakako razo~aralo vi|enije Srbe koji su se 1) pripremali da otkupe zemlju od Nemaca. @andarmi su 1919. godine uhapsili i predali sudu Nikolasa Rajtera iz mesta, koji je u jednoj gostionici “{irio la`ne i alarmantne vesti” da }e mesto Ja{a Tomi}pripasti Rumuniji. Kako su se vremenom konsolidovale prilike u dr`avi, tako su se stanovnici mesta i njegova uprava okrenuli vi{e svakodnevnim obavezama i `ivotu.

Ukupna povr{ina op{tine Begej Sveti \ura| iznosila je 1935.godine: Obradive povr{ine 6.416,00 j Ba{te 123,00 j

Bare, ritovi 54,00 j Vinogradi 15,00 j Polje 476,00 j Park 10,63 j Oku}nice, ulice 578,00j U K U P N O: 7.672,63 j U vlasni{tvu op{tine bile su: zgrada op{tine, `andarmerije, {kole, biv{e spahijske zgrade pretvorene u stanove za ~inovnike, po{tu i zabavi{te, bikara, lokal u parku, gostionica na Velikom sokaku, rasadnik i park. Od zemlje op{tina je posedovala 1935.godine: Polje u hataru Ja{e Tomi}a 318 j 576 kvhv Ba{te u hataru mesta 27 j 336 kvhv Ba{te 9 j 133 kvhv Pa{njak 238 j 785 kvhv Park 10 j 35 kvhv Neproduktivno zemlji{te 232 j 1037 kvhv U K U P N O: 835 j 1302 kvhv U vrednosnim papirima op{tina je posedovala (1935) novac u visini od 521.977,22 dinara, dok su dugovanja u ovom periodu iznosila 343.155,53 dinara. Prema popisu doma}instava od 192148.godine u Begej Svetom \ur|u imamo slede}i broj domova:

1921.

694 doma}instva

1931.

716 doma}instava

1948.

742 doma}instva

Na osnovu maternjeg jezika kojim su govorili stanovnici mesta imamo prema popisu iz 1931.godine slede}u srazmeru:

Srpski jezik

1.055

Ostale slovenske jezike

34

Ma|arski jezik

188

Nema~ki jezik

1.3189

Ostali

94

Prema dr`avnom popisu i prema popisu mesnog pravoslavnog i rimokatoli~kog zvanja u Begej Svetom \ur|u imamo prema nacionalnoj osnovi slede}i broj stanovnika:

Veroispo-

1880.

1890.

1900.

1908.

1910.

1920.

1930.

1940.

1.033

1.135

1.142

1.042

1.042

1.143

1.127

1.642

1.983

1.965

1.897

1.842

1.842

1.580

1.554

1.387

jevreja

19

59

19

22

22

5

7

16

ostali

6

6

19

12

12

2

2

10

3.041

3.165

3.077

2.918

2.918

2.730

2.690

3.055

vest pravoslavnih rimokatolika

ukupno

Op{tina se trudila da obezbedi prihode od svojih poseda kako bi mogla da popuni op{tinski bud`et. Op{tinska zemlja davana je u zakup, u arendu. Op{tina je dodeljivala i napla}ivala pravo na lov, ribolov, pristani{te. Prodavala je seno iz op{tinskog parka, vo}e iz op{tinske ba{te, travu sa pustare i dolme. Stanovni{tvu je napla}ivana taksa za va{are, pija~arina, kantar, vr{idbene dozvole, igranke, mati~ara, okru`nog lekara... Ipak ~esto su prihodi bili manji od rashoda, te se manjak pokrivao razrezivanjem op{tinskog prireza. Op{tina je dugo bila optere}ena dugom prema ma|arskoj Hipotekarnoj banci iz Budimpe{te, od koje je podigla jo{1896. god. zajam, radi zidanja {kole, u visini od 100.000 kruna. Konvencijom izme|u Jugoslavije i Ma|arske utvr|ena je obaveza isplate me|usobnih potra`ivanja, te je op{tina bila du`na vratiti zaostali dug. Radi njegove otplate osnovan je poseban fond, te je iz njega 1) 1931. god. ispla}eno banci 26.626 dinara.

Me|utim, zbog nedostatka sredstava za isplatu duga, op{tina je tu`ila 1935. god.

2) banku ali je 1937. god. izgubila spor odlukom suda.

Velika ekonomska kriza tridesetih godina pogodila je sve slojeve dru{tva. Zbog ~estih `albi op{tinskih slu`benika na nizak standard, op{tina im je 1932. god. dodelila parcele zemlje na obradu, kako bi pobolj{ali svoj polo`aj.3) Iste godine pove}ana je i plata op{tinskim for{panima Tuci}Joci i Kati}Savi na njihovu 4) molbu. Odnos ~inovnika prema radu nije bio uvek adekvatan njihovom polo`aju u selu. Veliki skandal izazvalo je su|enje i osuda op{tinskog kontrolora Suhenko Petra 1932. god. na tri godine zatvora. Suhenko je, naime, primio od stranaka novac za porez i 1) druge da`bine, ali ga nije knji`io ve}je novac proneverio. Op{tinu su tu`ile o{te}ene stranke i to: Hajdu{ka Malvira koja je o{te}ena za sumu od 10.000 dinara, dr Puc Jakob (10.000 d.), Kvajzer Josif (10.000 d.), Hajnrih Josif (10.000 d.).2) Op{tina je bila du`na po presudi suda da plati tu`iocima navedene sume koje je njen ~inovnik proneverio. Zanimljiv doga|aj desio se 1930. god. kada je op{tinski bele`nik Neboj{a Vla{kalin ka`njen od na~elnika sreza nov~anom kaznom zbog “nepo{tovanja glumaca�. Sve je po~elo tako {to su beogradski glumci Milo{Zotovi}i Nikola Banovi}tra`ili i od Vla{kalina dobili dozvolu da odr`e predstavu u mestu u cilju “{irenja nacionalne ideje�.3) Po dolasku glumaca u selo, bele`nik ih,

iz samo njemu znanih razloga, nije hteo primiti i dati neophodnu pismenu dozvolu za izvo|enje predstave. [to zbog nepotrebnih tro{kova kojima su bili izlo`eni, {to zbog povre|ene profesionalne sujete, glumci su bele`nika tu`ili na~elniku i dobili zvani~no zadovoljenje. Ove primere naveli smo da bi dali {iru lepezu dru{tvenih zbivanja u mestu, no mora se napomenuti da je ve}ina op{tinskih slu`benika bila kvalifikovana za posao koji je obavljala i dala doprinos da mesto postane jedna od lep{ih i ure|enijih op{tina Banata.

Op{tinski slu`benici u Begej Svetom \ur|u bili su: bele`nik, podbele`nici, pisar, pomo}nik pisara, blagajnik, kontrolor, knjigovo|a. Op{tina je iz svog bud`eta pla}ala tri redara, dva poslu`itelja, sedam ~uvara pa{njaka, jednog ~ista~a pijaca, jednog ~uvara pa{njaka u hataru Jankov Mosta. Potom op{tinskog lekara, babicu, veterinara, ba{tovana, stare{inu i zamenika op{tinske stra`e, stra`are, vatrogasce, for{pane. Zbog poljskih ~uvara vodila je op{tina du`e vreme spor sa Urbarijalnom zajednicom iz mesta, koja je osnovana kao privatno udru`enje za upravu nad 280 j zajedni~kih nepodeljenih pa{njaka. Spor su izazvali ~lanovi Urbarije koji su `eleli da postavljaju i kontroli{u poljske ~uvare, iako ih je op{tina pla}ala. Sreski sud je re{io spor u korist op{tine.

Urbarijalnoj zajednici je dozvoljeno da postavlja poljske ~uvare 1) samo za svoj posed od 280 jutara.

Op{tinski predstavnici i slu`benici bili su 1930. godine: Knez: Grani}Vladimir, Potpredsednik: [tajer Josif, Sirotinjski otac: Piperski Andrija, Bele`nik: Proti}Nemanja, Blagajnik: Kvajzer Josif stariji, Zakletnici: Moldovan Maksa, Vajman Petar, Meng Franja, Reljin Veljko, Odbornici: Be~jac Sima, Kristiforovi}Bogdan, Lackov @iva, Petrovi}Branko, Radovan~ev Vojin, Ris Johan, Sabo Martin, Todi}Vasa, Gutenkunst Anton, Zaharijas Johan, Emilio Erdeljan, Kati}Sava, Kati}Slavko, Kvajzer Josif, Kindl Josif, Kleker Matija, Koler Johan, Matijas Maus, Sava Moldovan, Toma Petrov, Simon Petar, Si~ Veljko, Stepanov Dragomir, Tuci}Vasa, Holcner Johan,

[enhen Anton.

Op{tinski lekar: dr Radi{a Ostoji}.

Op{tinski veterinar: Braun Ignjat.

U me|uratnom periodu predsednici op{tine bili su: Milan Grani}, Ranko Grani}, Milorad Be~ejac, Vasa Bok{an, Vojin Radovan~ev, Vladimir Grani}, ^eda Ignjatov.

Pri op{tini nalazila se op{tinska policija zadu`ena za ~uvanje reda u selu. Sa~uvana su nam imena narednika policije do 1935. godine. To su bili: Tuci}@iva (1929-32), Dragomir Kosti}(1932), Dragomir Ga{i}(1932-34), Ivan Homjakov (1934-35). @andarmerijska stanica nalazila se u mestu jo{od druge polovine XIX veka, a zadatak `andara bio je da re{avaju te`a krivi~na dela poput ubistava, te da kontorli{u politi~ki sumnjiva lica. Tridesetih godina `andarmerijski narednik bio je Veljko \ur|evi}. Zgrada `andarmerije pripadala je op{tini i ona ju je dala ovoj slu`bi u zakup, s tim da op{tina odr`ava zgradu.

KOMUNALNO URE\ENJE. I u me|uratnom periodu op{tina je preduzimala mere u cilju ure|enja sela. U mestu je bilo vi{e arterskih bunara, a svaka ku}a je imala kopane bunare dubine 4-8m. Voda iz kopanih bunara zahvatala se |ermom, kofom, ~erkom. Kanali du` ulica iskopani su jo{po~etkom XIXveka, kada je selo pre{lo na dana{nju lokaciju. U me|uratnom periodu iskopani su znatno dublji i {iri kanali radi boljeg sakupljanja vode posle ki{a.

Op{tina je vodila ra~una i o odr`avanju puteva. Tako je 1932. godine finansirala popravku puta kod Malog Birta koji je vodio do 1) pristani{ta na Begeju. Ovaj put bio je zna~ajan za stanovni{tvo, jer su njime dopremali `itarice i kukuruz i na pristani{tu ih ukrcavali na teretne la|e u vreme sezone. Tako|e, op{tina je ulagala sredstva u opravku arte{kih bunara i kontrolu vode u njima. ^elnici op{tinske uprave kao i stanovni{tvo mesta, polagali su veliku pa`nju ure|enju i ulep{avanju mesta. Ispred ku}a sejano je cve}e i sa|eno drve}e, a svi su se trudili da daju primer lepog i doma}inskog pona{anja prema `ivotnoj sredini. Predsednik op{tine je imao obavezu da sa prole}a dobavlja iz gradskog vrta iz Petrovgrada rasade cve}a i drve}a koji su potom sa|eni u parku i na Velikom sokaku.

Elektrifikacija mesta po~ela je 1934. godine kada je izgra|ena elektri~na centrala. Iste godine zasijala je i prva elektri~na sijalica u mestu. Op{tina je 1930. godine raspisala konkurs za elektrifikaciju mesta na koji se prijavilo vi{e firmi.

Najpoznatije bilo je preduze}e �Volta� iz Petrovgrada, ali po{to je ono tra`ilo od op{tine da trajanje koncesije za elektri~nu energiju 1) bude 35 godina, op{tina je ugovor sklopila sa Josifom [najderom, ~iji su uslovi bili povoljniji. Za centralu je bila adaptirana zgrada na uglu druma Petrovgrad-Banatski Dvor i poslednje bezimene ulice pored i paralelno sa Begejom.2) U zgradi je postavljen dizel motor Leobesdorfske Tvornice d.d. od 25/32ks, 260 tura`e, le`e}i sa cilindrom, elektri~ni generator, dve razvodne table visoke 2.20m a {iroke po 1m, sa potrebnim aparatima, jedan generator �Gans� od 415/240V, jedna boca za konprimiran vazduh, jedan rezervoar za naftu i jedna pumpa za hla|enje motora. Iz centrale je polazio glavni elektri~ni vod od 380/220V koji je i{ao na prvi drveni stub same centrale, a zatim skretao pod o{trim uglom prema drumu Petrovgrad-Banatski Dvor i potom dalje, du` puta, preko gvozdenih stubova do svih raskr{}a i do gvozdenog stuba u ulici u kojoj se nalazila op{tina.3) Iz ovog glavnog napajaju}eg voda, odvajali su se vodovi levo i desno, ka ulicama paralelnim sa Begejom. Elektri~ni vodovi nisu bili postavljeni u perifernim ulicama i onim paralelnim sa glavnim napajaju}im vodom. Vodovi su i{li severnom stranom ulica pored jarka na trotoaru. Cena el. energije bila je 7 dinara po 1kv/h, a Josif [najder je bio du`an da montira 20 komada uli~nih lampi sa sijalicama, s tim da za 10 lampi od 40V daje besplatnu struju. Za ostale uli~ne lampe cena elektri~ne energije bila je 5 dinara po 1kv/h. U Begej Svetom \ur|u bilo je montirano ukupno 57 uli~nih lampi. Tako|e, montirane su sijalice od 40V u op{tinske kancelarije (11), {kolu(3), bikarnicu(2) od 25V. Prose~na godi{nja potro{nja struje u mestu tridesetih godina bila je: za uli~no osvetljenje 5.920 kv/h za kancelarije i {kolu 560 kv/h bikarnicu 50 kv/h Podaci o potro{nji doma~instava nisu sa~uvani. ^lanovi komisije za elektrifikaciju mesta bili su: Rada Glavardanov, in`.Jovan Popovi}.1)

Prema ugovoru sklopljenom sa [najderom, posle 25 godina je trebalo da mre`a i elektri~na centrala pre|u u svojinu op{tine.

2. AGRARNA REFORMA I KOLONIZACIJA Agrarnoj reformi vlada je pristupila 1919. godine. Ona je za cilj imala ubla`avanje socijalnih sukoba na selu, ali i nacionalni karakter, jer je bila uperena protiv veleposeda koji se uglavnom nalazio u rukama stranaca. Paralelno sa agrarnom reformom trajala je i kolonizacija dobrovoljaca iz prvog svetskog rata, ~ime se pomagalo selja{tvu siroma{nijih krajeva, materijalno nagra|ivali dobrovoljci, ali i u~vr{}ivan grani~ni pojas u Vojvodini i drugim delovima zemlje. Kolonisti su dobijali 3-5 ha zemlje u posed. Kako je zakonom bilo predvi|eno obe{te}enje vlasnicima velikih poseda, to je poga|alo interese seljaka koji su dobili zemlju i bili du`ni da snose deo naknade. Od 1931. godine zemlja je priznavana agrarnim subjektima kao njihova svojina. U Banatu je povereni{tvo za agrarnu reformu, u saradnji sa op{tinskim rukovodstvima, odr`avalo javne zborove po mestima, na kojima su se obja{njavali uslovi pod kojima se zemlja mogla dobiti.

Pri svakoj op{tini, pa i u Begej Svetom \ur|u, formirana su lokalna agrarna zastupni{tva. U mestu je ono po~elo sa radom marta 1921. godine, a ~inili su ga Andrija Tuci}kao predsednik, te Bogdan Kristiforovi}i Sima Boljac. Poverenik za agrarnu reformu podneo je 1919. godine izve{taj Ambulantnoj komisiji u Velikom Be~kereku gde konstatuje da:�u Jankov Mostu, Malom Torku, Velikom Torku, Kleku, Banatskom Dvoru i Begej Svetom \ur|u nema zemlje za podelu, jer nije bilo velikih poseda u koje bi se diralo, ve}smo nastojali kod posednika da siroma{nim seljacima izdaju zemlju na pole, ili da im daju zaradu pod povoljnim uslovima, {to je nai{lo na potpuno zadovoljstvo svih zainteresovanih�.1) Zakon o fakultativnom otkupu zemlje stupio je na snagu 1925. godine, a 1935. Zakon o likvidaciji agrarne reforme.

Agrarni subjekti dobili su pravo otkupa zemlje koju su do tada dr`ali u zakupu. Usled toga dugovi seljaka postali su prili~no veliki.

U Begej Svetom \ur|u je 1931. godine pedesetiosam agrarnih

subjekata dugovalo Agrarnoj zajednici sumu od 54.204,50 dinara.

Zemlja koja je podeljena agrarnim subjektima iz mesta oduzeta je od dela poseda dr Bruma Drekslera. Povr{ina oduzete zemlje iznosila je 487 jutara 1376 kv hvati i 2 jutra puta, dakle 2) ukupno 489 jutara 1376 kv hvati. Potom je Agrarni ured iz mesta utvrdio klju~ podele zemlje po kome: a) mesni agrarni interesenti - zemljoradnici dobijaju 1 jutro po ~lanu porodice iznad 12 godina i 80 kv hvati po ~lanu porodice ispod 12 godina starosti; b) mesni agrarni interesenti - zanatlije, koji se pored zanata bave i zemljoradnjom, dobijaju polovinu gore navedene povr{ine; c) na svaki bra~ni par agrarnih interesenata - zemljoradnika dodeljuje se po 800 kv hvati, a bra~nim parovima - zanatlijama 400 kv hvati zemlje; d) mesnim dobrovoljcima - borcima dodeljuje se 8 jutara i 1100 kv hvati zemlje; e) kolonistima 8 jutara i 1100 kv hvati zemlje.

Dodeljena zemlja oduzimana je od onih agrarnih subjekata koji su napustili mesto boravka ili umrli bez potomstva. De{avalo se da su se pojedinci bavili mahinacijama, ne prijavljuju}i pravo brojno i starosno stanje ~lanova doma}instva, povr{inu zemlje koju su ve}posedovali. Takvima je zemlja oduzimana.

Spiskovi agrarnih subjekata definitivno su utvr|eni 1932. godine.

Op{tina

Begej Sveti \ura|

Mesni agrarni interes

137

Mesni dobvrovoljci

8

Kolonisti

1

Povr{ina dodeljenj e zemlje KJ

KVHV

482

689

Kako se iz tabele vidi, u Begej Svetom \ur|u je osam mesnih dobrovoljaca dobilo zemlju povr{ine 8 jutara 1100 kv hvati. To su bili: Sima Be~ejac Mirko Stepanov ^edomir Be~ejac Rada Stepanov Krsta Kostadinov Tarabakovi}Milivoj Luka Moldovan Milivoj Cincarevi}.

Samo jedan kolonista bio i to Gagi}Borivoj je dobio 8 jutara i 1100 kv hvati.

Agrarni subjekti: Povr{ina dodeljene zemlje 1) Adamov Du{an 3j 800 kvhv 2) Adamov Konika, udovica Mi{e Famice 1 j 3) Ami`i}Branko 800 kvhv 4) Ami`i}Milan 2j 5) An|elkov Aleksa 3j 800 kvhv 6) Anu~in @iva 1j 400 kvhv 7) Anu~in Maksa 3j 800 kvhv 8) Anu~in Obrad 4j 800 kvhv 9) Anu~in ^eda 4j 10) Be~ejac Velisav 1j 400 kvhv 11) Be~ejac Jelena 2j 12) Bogdanov Laza 5j 13) Bogdanov Milo{ 2j 800 kvhv 14) Bogdanov Canda 1j 800 kvhv 15) Bogdanov ^edomir 2j 1200 kvhv 16) Bok{an Aca 1j 800 kvhv 17) Bok{an @iva 4j 800 kvhv 18) Bok{an Du{an 1j 19) Bok{an Miluca 2j 800 kvhv 20) Bok{an ^eda 3j 800 kvhv 21) Bolozan Bogdan 4j 22) Bolozan @iva 1j 23) Bolozan Laza 2j 800 kvhv 24) Bolozan Mirko 3j 25) Boljac Veljko 3j 800 kvhv 26) Boljac Leposava 3j 800 kvhv 27) Boljac Manga 2j 800 kvhv 28) Boljac Manojlo 1j 1200 kvhv

29) Gacin Aleksandar 30) Gacin Ljuba 31) Gacin Milojko 32) Gacin Milorad 33) Grani}Bogoljub 34) Grani}Borivoj 35) Grani}Vojin 36) Grani}Vuka{in 37) Grani}Du{an 38) Grani}@iva 39) Grani}Milovan 40) Grani}Nika 41) Grani}Stevan 42�) Gruji}Mi{a 43) \urkin Branko 44) \urkin Darinka 45) Erdeljan Emilijan 46) @ivanov Velisav 47) Jezdanov Du{an 48) Kati}Vaso 49) Kati}Veljko 50) Kati}Isa 51) Kati}Joca 52) Kati}Kamenko 53) Kati}Mi{a 54) Kati}Pera 55) Kati}^eda 56) Ka~alka Jan 57) Ka~lka Stefan 58) Kiri}Svetozar 59) Kolarski Milivoj 60) Krecul Darinka 61) Krecul \oka 62) Krecul \oka 63) Krecul Ilija 64) Krecul Jelena 65) Krecul Ljubomir 66) Krecul Maksa

2j 2j 1j 3j

200 kvhv 800 kvhv 800 kvhv

4j 3j 2j 1j 2j 3j 2j 3j 1j 3j 1j

800 kvhv 800 kvhv 800 kvhv 800 kvhv 800 kvhv 1200 kvhv 800 kvhv

5j 800 kvhv 7j 1j 3j 1j 4j

800 kvhv 400 kvhv

2j 5j 3j

800 kvhv 800 kvhv

1j 1j 4j 6j 1j 2j 1j 4j 1j 2j 1j 1j 2j

800 kvhv 800 kvhv 400 kvhv 800 kvhv 800 kvhv 1400 kvhv 800 kvhv 200 kvhv 800 kvhv 800 kvhv

67) Krecul Milan 68) Krecul Milica 69) Krecul Milo{ 70) Krecul Milka 71) Krecul \ura 72) Krecul Saveta 73) Krecul Stefan 74) Kristiforovi}Bogdan 75) Lazi}Jovan 76) Lackov @iva 77) Liha Ivan 78) Markov A}a 89) Markov Bogdan 80) Markov Ljubomir 81) Markov Maca 82) Markov Milan 83) Markov Mita 84) Markov Mi{a 85) Markov Moja 86) Mijatov Velinka 87) Mili}Ilija 88) Mili}Jozefa 89) Mili}Katica 90) Mili}Mila 91) Mili}Panta 92) Mili}^eda 93) Mihajlovi}Stojan 94) Mojsin Laza 95) Moldovan A}a 96) Moldovan Maksa 97) Mijatov Radivoj 98) Moni}Ljuba 99) Pavlov @iva 100) Pavlov Ljuba 101) Pavlov Sava 102) Pandil Nikola 103) Petrov Du{an 104) Petrov Leposava

3j 1j 2j 1j 3j 1j 6j 2j 4j 7j

1200 kvhv 800 kvhv

800 kvhv 500 kvhv 800kvhv

5j 2j 2j

800 kvhv 3j 1j 5j 1200 kvhv 1j

2j 4j 2j 1j 1j 5j 1j 2j 1j

800 kvhv 800 kvhv 800 kvhv 800 kvhv 800 kvhv 800 kvhv 800 kvhv 800 kvhv 800 kvhv

2j 4j 4j 4j 3j 4j 2j 1j

800 kvhv 800 kvhv 800 kvhv

105) Petrov Ljuba 106) Petrov Mirka 107) Petrov Mirko 108) Petrova~ki Milan 109) Piperski Marta 110) Popov Dragomir 111) Popov Cveta 112) Radukin \ura 113) Reljin Joca 114) Reljin Mela 115) Reljin Milivoj 116) Si~ Veljko 117) Si~ Milivoj 118) Srbovan Paja 119) Srbovan Sava 120) Stepanov Marinko 121) Stepanov Milan 122) Stepanov Slavko 123) Stoji}Milan 124) Tarabak Rapa 125) Tarabak Marina 126) Trifun Velinka 127) Trifunov @iva 128) Tuci}Andrija 129) Tuci}Vasa 130) Tuci}Velimir 131) Tuci}@iva 132) Tuci}@iva 133) Tuci}Ivan 134) Tuci}Kuzma 135) Tuci}Sava 136) Tuci}Cvetko 137) Crvenko Anta

4j 2j 3j 3j

800 kvhv 800 kvhv 800 kvhv

1j 1j 1j 5j 1j 1j 2j 2j 3j 3j 2j 5j 4j 3j 4j 2j 1j 1j

800 kvhv 800 kvhv

800 kvhv 800 kvhv

800 kvhv 800 kvhv

2j 2j 3j 1j 2j 1j 3j 2j 2j 2j

800 kvhv 800 kvhv 1300 kvhv 800 kvhv 800 kvhv 800 kvhv 800 kvhv 800 kvhv

3. PRIVREDNI @IVOT ZEMLJORADNJA. I u me|uratnom periodu zemljoradnja je bila najrasprostanjenija privredna grana i od nje je `iveo najve}i

deo stanovnika mesta, bilo da su obra|ivali svoju ili tu|u zemlju.

Stoga je `ivot ratara bio jako upu}en na prirodu i vremenske prilike od kojih su zavisili prinosi. Crkveni letopis, privatne bele{ke i drugi izvori, puni su zabele`aka koje govore o stalnoj borbi ratara da odbrane plodove svoga rada od ki{a, poplava, mrazeva. Nave{}emo neke karakteristi~ne primere. Jesen 1920. godine bila je “vrlo nepogodna za useve, ki{a stalno pada, usevi slabo napreduju i 1) nemogu}e ih je doneti sa njiva.” U prole}e 1935. godine “mraz be{e, te je uni{tio vinograde i druge useve, pa i vo}e” da bi ubrzo potom nastupio period su{a” nije bilo ki{a te je `ito retko i malo, te preti opasnost da }emo zbrati bar za seme i hleb, kukuruzi su nikli slabo i pla~u za ki{om kao i seljaci”.2) U Begej Svetom \ur|u najvi{e su se sejali p{enica, kukuruz i zob, dok su samo manje povr{ine bile zasa|ene {e}ernom repom, je~mom, hmeljom, suncukretom, detelinom i kudeljom. I u samoj obradi primetan je tehnolo{ki napredak u odnosu na doba pod austro-ugarskom vladavinom. Zemlja je najpre orana dvoraonikom (gvozdeni plug), koji su vukli konji i volovi. Kasnije su se pojavili traktori sa plugom od vi{e raonika. Za obradu kukuruza upotrebljavao se poseban plug koji je vukao jedan konj. Za obradu zemlje upotrebljavana je i gvozdena drlja~a i brana, kao i drveni 1) valjak. Na ve}im parcelama kori{}ene su seja~ice za p{enicu, kukuruz i druge `itarice, a na manjim povr{inama su ratari i dalje sejali kukuruz u brazdu sa plugom, a `itarice razbacivali rukom. Pre no {to }e se posejati, seme za `ito se prskalo rastvorom plavog kamena i kre~a da bi se za{titilo od biljnih bolesti. Zemlja je |ubrena stajskim i ve{ta~kim |ubrivom.Posle `etve strnjika se ugarila (orala), a posle berbe kukuruza to zemlji{te je orano i na njemu su se jo{s jeseni sejali ozimi usevi. Najvi{e se radilo u vreme `etve `ita i berbe kukuruza. Poko{eno snoplje `ita preno{eno je sa njiva i dvori{ta, tu je vr{eno, prvo malim vr{alicama koje su vukli konji ili volovi, a potom samohodnim parnim ma{inama koje su vukle dre{sa elevatorom. Pred rat su upotrebljavani traktori sa modernim vr{alicama.

Vr{alice su posedovali: I Zamljoradni~ka zadruga (2), Orestije Grani}, Mihajlo Momirov,Stevan Horvat, Martin Zaharijaz, Nedeljko Markov, Du{an Grani}, Emilije Erdeljan. Stariji ljudi

pamte da su jo{neki Nemci imali vr{alice ali imena istih nisu upam}ena. Kukuruz se krunio ru~nom ili motornom krunja~om, koju je posedovalo svako boljestoje}e doma}instvo u mestu.

Unapre|enjem procesa proizvodnje pove}ani su i prinosi.Na 1) primer 1931. g. na 27000 j rodilo je 3250 tona `ita. Sa druge strane, dve godine kasnije, lo{ije vremenske prilike uni{tile su useve tako da je te godine cena `ita za jedan metar bila 84 dinara, kukuruza 70 dinara dok su porezi i prirezi na jedno jutro zemlje iznosili 200-250 dinara.2) U ba{tama se najvi{e sejao krompir, luk, pasulj, paprika, paradajz, krastavci, mrkva, zelen, kupus, patlid`an, bundeve, tikve... Vo}e se sadilo u ba{tama i uglavnom su to bili: jabuka, kru{ka, vi{nja, tre{nja, kajsija, breskva, {ljiva, orah. U dvori{tima su uglavnom bili zasejani dudovi. Vinogradarstvo je posebno bilo razvijeno krajem XIX veka, ali kasnije opada nivo uzgajanja vinove loze zbog nepogodnosti samog tla.

STO^ARSTVO. Pored zemljoradnje, sto~arstvo je u Begej Svetom \ur|u bilo dosta razvijeno. Op{tina je krajem XIX veka po~ela sa nabavkom produktivnije rase stoke kako bi unapredila sto~arstvo. Svako doma}instvo imalo je jednog ili vi{e konja, uglavnom marke nonijus, koji su kori{}eni za rad i prevoz. Tako|e, krave muzare bile su sastavni deo svakog doma}instva i to naj~e{}e {vajcarske rase kao i rogata stoka. Od kravljeg mleka pravio se sir i maslac, za doma}instva ili za prodaju, a vi{kovi mleka predavali su se mesnoj mlekari koja je ponovo po~ela sa radom po~etkom ~etrdesetih godina. Svinje su bile bek{irske i jok{irske rase. U cilju unapre|ivanja svinjarstva, osnovana je u mestu 1930. god. Zadruga za iskori{}avanje svinja. Po~etkom XX veka u Begej Svetom \ur|u je gotovo svaka ku}a imala 15-20 i vi{e ovaca, koje su dr`ali isklju~ivo radi vune. Vremenom se njihov broj, posebno razvojem tekstilne industrije, umanjio. @ivina (}urke, patke, koko{ke) se gajila za potrebe doma}instva i prodaju. Guske su se odgajale radi perja i mesa. Op{tina je posedovala bikarnicu u kojoj se uzgajala stoka za priplod (bikovi, pastuvi, nerasti). O ovoj stoci vodili su ra~una za to pla}eni govedari i svinjari.

Seoski kravari i svinjari su tokom godine terali stoku na ispa{u. Duvanjem u rog, javljali su doma}inima da stoku isteraju na

ulicu, a oni je odatle gonili na ispa{u. Predve~e se stoka vra}ala svojim vlasnicima. Za ~uvanje stoke kravar i svinjar su dobijali nadoknadu u naturi. Stoka se obi~no terala na ispa{u od \ur|evdana do Mitrovdana, ukoliko nije bila potrebna za rad na njivama. Ostala su nam upam}ena imena dva ~obanina po nemilom doga|aju koji se desio 1921. god. Tada je Krsta Gacin �koji je bio vazda miran i nije bio odan pi}u� usmrtio drugog ~obanina i 1) svog prijatelja Lazu Tuci}a.

Skoro u svakoj ku}i bilo je i `ivine, ve}inom doma}e rase, ali i talijanki, graorki...

Neki stanovnici Begej Svetog \ur|a bavilil su se p~elarstvom i dr`ali po nekoliko ko{nica.

Prema popisu iz 1935. god. u mestu je bilo: 53 konja, 449 krava, 531 svinja, 777 ovaca, 4 magarca, 35 koza, 19 ko{nica sa 2) p~elama.

ZANATSTVO. Stanovni{tvo Begej Svetog \ur|a ima vi{evekovnu tradiciju bavljenja zanatima. U me|uratnom periodu ova grana privrede bila je posebno razvijena, te je mesto postalo ~uveno po mno{tvu dobrih zanatlija. U narednoj tabeli dat je pregled broja zanatlija i vrste zanata po godinama, na osnovu izve{taja zanatlijskog udru`enja. Za neke spisak nije potpun, jer nedostaju kompletni izve{taji.

Vrsta zanata

1928.

1929.

1930.

1931.

Gostioni~ari

10

2

10

11

Bravari

5

4

5

Ba~vari

1

1

1

Berberi

10

9

9

Dimni~ari

2

4

1

Drvodelje

6

5

2

2

Zidari

4

4

4

4

Kroja~i

7

5

6

Kolari

3

3

3

Kova~i

3

4

4

Limari

3

2

Mesari

5

5

2

Obu}ari

7

6

5

Opan~ari

2

2

2

2

Pekari

2

2

2

2

Papu~ari

6

6

6

3

Sajd`ije

2

1

1

1

Sodari

2

2

2

2

Stolari

12

11

8

Sara~i

4

4

5

3

Tapetari

2

2

2

1

U`ari

2

1

1

1

Farbari

1

1

1

1

^arapari

1

1

1

1

[e{ird`ije

1

1

1

1

@enske kroja~ice

4

3

3

]ur~ije

1

1

1

Kinooperateri

1

1

Sto~ari

7

Fotografi Soboslikari

Kamenorezci Mlekari Elektoinstalateri

1 Od 1936. godine samo po 1

O radu i statusu zanatlija brinulo je Zanatlijsko udru`enje osnovano 1925. god. o kome }e biti vi{e re~i u poglavlju o udru`enjima. Napomenu}emo da je ovo Udru`enje izme|u ostalog regulisalo odnose izme|u majstora i {egrta, u pogledu sklapanja ugovora o radu. Tipi~an primer ovog je ugovor izme|u majstoraobu}ara Jovana Nedeljkova i {egrta Milenka Vukeli}a starog 12 godina, siro~eta rodom iz Dre`nice, srez Ogulinski. [egrt je od majstora dobijao � hranu, uredan krevet u zdravom stanju, uredno odelo, rublje i obu}u, pla}enu {kolarinu i stvari potrebne za {kolu�.1) Tako|e je poslodavac snosio tro{kove ispita i osuguranja u~enika. Po odslu`enom vremenu predvi|enom za {egrtovanje (4 godine), majstor je u~eniku davao nu`na dokumenta (kalfensko pismo), novu ode}u, rublje i obu}u, ukoliko nije `eleo da ga zadr`i.

U Begej Svetom \ur|u su zanatlije postajale samostalne prose~no sa 25,5 godina `ivota. Prema starosnoj dobi broj zanatlija 2) u mestu 1933. god. je bio: ispod 20 godina nema od 21-25 godina 4 od 26-30 godina 14 od 31-35 godina 14 od 36-40 godina 15 od 41-45 godina 16 od 46-50 godina 7 od 50 godina 16 Po~etkom tridesetih godina i zanatstvo je zahvatila velika ekonomska kriza. Vi{e zanatlija bilo je primorano da zatvori svoje radnje, te su se bavili drugim zanimanjima, a neki odselili iz mesta.

Prema dostupnim podacima, u Begej Svetom \ur|u je u me|uratnom periodu bilo oko 60% zanatlija Nemaca, odnosno 40% Srba. Bez obzira na veliki broj zanatlija, nije se ose}ala prevelika konkurencija ni zasi}enost na tr`i{tu, jer su pored potreba mesta zanatlije opslu`ivale nedeljnu pijacu i velike godi{nje va{are.

Njihove usluge su tra`ili i stanovnici okolnih op{tina, koje su, zahvaljuju}i dobrom geografskom polo`aju, uvek gravitirale prema mestu. Da bi predupredili konkurenciju, neki majstori su reklamirali svoje proizvode u velikobe~kere~kim (petrovgradskim) novinama. Tako u Privredniku 1932. god. obu}ar Mita Markov svoje �jeftine sandale, Ram {ivene� preporu~uje ~itaocima po ceni od:

mu{ke od br. 41-46 za 70 dinara `enske od br. 34-40 za 65 dinara de~ije od br. 23-34 za 45 dinara U me|uratnom periodu zanatlije u Begej Svetom \ur|u, po vrsti zanata, bili su: TRGOVCI: Reljin Krsta (drvara) Mita Jovanovi} Velimir Lazarov Radivoje Be~ejac Zaka Stepanov Nikola Tuci} Ljubomir \urkin ^eda Kati} Petar Trifunovi} Matijas Ludvig Milan Boljac Peter Simon Johan Vester Mihajlo Lakato{ Josif Kriger Paul Roling Peter Simon Nikolas Unterrajner Anton Sob~ak BRAVARI: Anton Sal Stevan Grani} Johan Lar Stevan Ratkov Bela Cerhes Mi{a Momirov Jakob Urso Stefan Horvat Johan Holcner Mihalj Bukvai Jozef Kindl Peter Rojtenbah Haus Holcner Peter Maus Ludvig Dipong (trgovac `itom) Sanda Cipo Mihail German ZIDARI: Anton Meng Ranko Davidovac Karl Podlaha Henrih Majsner GOSTIONI^ARI Paul Vajmar Mita Jovanovi} Henrih Gustav Joca Borzon (Bela La|a) Henrih Ago{ton Aca Grani} Peter Ajlen Vojica [ogonov STOLARI: Josif Hajnrih @iva Tuci} Peter Lu~ Jovan Ma|ar Lorenc Kifer Zoran Tuci} Bela Urso Dragomir Markov Peter [treber Peter [ubert Jakob Urso KOLARI:

Nikolas Konrad Johan [prebek Johan Lar Franja [tatfeld Franci{ka Konrad DRVODELJE: Anton Lu~ Jozef [tajn Lorenc Kifer KOVA^I: Stevan Grani} Lazar Miok Boljac ^edomir Boljac Stevan Peter [uber Matijas Hengls Johan Koler Johan [varc Franja German Anton [pringer Josif Kajtel Aleksandar Cipo Johan [varc Johan [mit Radovan Stojanov Branko Petrov @iva Tuci} Branko Lazarov Johan Putri BA^VARI: Johan [uster U@ARI: Nikolas Holcner Nikola Sanen Ago{ton Ge~evi} LON^ARI: I{tvan Turn Johan Satler

Voja Atanasije Branko Tuci} Be~ejac Ljubomir Anton Penc Peter Kon Peter Elmer Gelert Bajl Johan Vekl Kering i drugovi LIMARI: Kolarov Milan Gand`ir Mihajlo Mirko Bulovan Heger Konrad Anton Kitl Johan Sotler Karl Klop{tajn Konrad Paunesku Anton Majsner Josif [treber SARA^I: Marko Tuci} Svetozar Kiri} Du{an Ignjatov Rudolf Hir{ SAJD@IJA: Nikola Manes KANTARD@IJA: Peter Maus KA[IKAR: Oton Mekl SODARI: Antonije Novotni Anton [pringer Franja Til Frank German Johan Bartl STAKLARI:

MOLERI: Nikolas Loris Ludvug Loris FARBARI: Josif Oster TAPETARI: @iva Lali} Josif Adler Matijas Malinger Anton Multer OD@A^AR: Josif Beretel ^ARAPARI: Radovan Be~ejac Martin Lar Jakob Le{inger Adam Kendl [E[IRD@IJE: Johan Miler Nikolas [irado Ferdinand Hajzler Nandor Hajzler MESARI: Veljko Boljac Aca Bok{an Hilbert Peter Jakob [tajn Mihajlo Ruk Franc Jost Anton Lajterman PEKARI: Milenko ]irin Vasa Vukobratovi} Nikolas [aren Johan Ridl Josif Flaj{man Johan Kadli

Koler Johan (trgovina staklom i porcelanom) ]UR^IJE: Ami`i}Branko KAMENOREZAC: Du{a Medina Jozef Frer TAPACIRER: Matijas Malinger CEMENTAR: Paul Deri~ek KROJA^I: @iva Anu~in Stevan Vali~ek Svetozar Radlova~ki Dejan Radovan~ev Canda Tuci} Du{an Petrov Rade Be~ejac Nasta Boljac Franja Meng Nikolas Meng Josif Lefler st.

Josif Lefler ml.

Josif [ibel Bela Urso Jozef [uber Johan Zontag Ilonka Grasl Jelena Grasl Nikolas Karl Rozalija [ep Ana Mar{al Marija Lefler Peter Vever

OBU]ARI: ( opan~ari, papud`ije, cipelari) Milorad Fanka Stanimir @uvanov Damjan Petruc Mita Kristiforovi} Moja Kristiforovi} A}a Moldovan Luka Moldovan Mita Markov Mila Petrova~ki Mi{a Gruji} Jon Nedeljkov Sava Moldovan Nikola Krecul Milan Temerinski Milenko Vukeli} Stojan Markov Moja Markov Velisav Bogdan \oka Piperski Pal Canovi} Josif Kvajzer ml.

Anton Krompf Johan Kampf Peter Grosman BU[A^ BUNARA: Mihajlo Momirov STROJOBRAVARI: Nikola Vukeli} Josif Mutl I{tvan Kukli PROD. MA[INBRAVARI: Stevan Grani} Radivoje Be~ejac Johan Koler

Johan Rukover Jakob Rukover Jozef Gvizer BERBERI: Milan Ami`i} ^edo Mili} Steva Boljac Manojlo Boljac Veljko Kati} Joca Kati} @arko Bok{an Vasa Tuci} ^eda Boljac Nikola Baunoh Jakob Karl Johan Mut Anton Springer FRIZER: Velimir Kati} FOTOGRAF: Ivan Homnjakov POSLASTI^AR: Osmanovi} MEHANI^ARI: Jozef Bajl Stevan Ratkov Zikente Babaesku Stefan Horvat MLINAR: Johan Gafranek S P E C I J A L I Z O VA N E

Jakob Urso (trgovina sto~nim proizvodima) trgovina pletene robe; trgovina staklom i porcelanom;

Peter Simon Krsta Reljin Johan Vester

trgovina stakla, porcelana, {pecerajske, manufakturne, modne i kratke robe; drvara drvara

INDUSTRIJA. Prvi parni mlinovi sagra|eni su u Begej Svetom \ur|u u prvoj polovini XX veka. Njihovi vlasnici bili su Laslo Hajdu{ka i Bajerlajn i drugovi. U me|uratnom periodu u mestu vrlo uspe{no posluju dva parna mlina, vlasni{tvo Jevreja Vebera Hajdu{ke i Franje Ek{tajna. Mlinovi su mleli `ito i kukuruz i proizvodili bra{no svih tipova. Za 24 sata mogli su da prerade 150 mc `ita i 5 mc kukuruza. Hajdu{ka je imao savremeniju tehnologiju od Ek{tajna, a njegovo bra{no ”Panonska nizija” izvo`eno je ~ak u prekookeanske zemlje. Glavni majstori i stru~njaci u njegovom 1) mlinu bili su Pabdi i Obermiler. Ina~e `ito sa ovih prostora bilo je posebno cenjeno tako da je ~ak Engleska za svoju kraljevsku porodicu uvozila belo bra{no proizvo|eno na potezu od 2) Petrovgrada do Kikinde.

Ciglana u Begej Svetom \ur|u pominje se jo{krajem XIX veka ali nam o njenom radu nisu sa~uvani podaci. Prvi poznati vlasnici bili su Adler i Kolinger i tad se u okviru ciglane proizvodila i kudelja. Posle njih vlasnici ciglane postaju Elmer i drugovi koji joj daju ime”Begej”. Postojao je i mlin na valjke, vlasni{tvo bra}e Koler, ali o njemu tako|e nisu sa~uvani podaci.

Veletrgovina lekovitim travama i pijavicama ”Planta d.d.” osnovana je 1892. god. najverovatnije u Hrvatskoj. Sredinom dvadesetih godina firma se zbog poreskih olak{ica preselila u Begej Sveti \ura|. Zahvaljuju}i "Planti", i ”deca su mogla tokom leta pristojno zaraditi”.1) Na pa{njacima i ledinama brale su se lekovite trave (kamilica, crni i beli slez, bulka, hajdu~ka trava, maj~ina du{ica, nana, lipa, kopriva...). Uzbrane biljke su{ile su se na tavanima, jer "Planta" nije imala specijalne ure|aje za su{enje bilja.

Lekovito bilje se potom predavalo "Planti" koja ga je pakovala i transportovala u mnoge evropske i vanevropske zemlje, sve do Ju`ne Amerike i Japana. Pijavice su hvatane u Begeju i pre transporta ~uvane u posebnoj ku}ici i zatvorenom ~amcu na Begeju.2) Prema se}anju starijih stanovnika ova fabrika je bila

vlasni{tvo Jevrejina ~ije je prezime bilo Blu. O elektri~koj centrali rekli smo vi{e u poglavlju o elektrifikaciji sela. Napomenu}emo da je vlasnik bio Josif [najder, a kasnije je suvlasnik postao Laslo Na|. Preduze}e je imalo troje zaposlenih i bilo je osigurano kod osiguravaju}eg dru{tva "Kamer{l Union" na 150.000 dinara. Glavni elektri~ni motor u centrali tro{io je 50.000 km drva i 14.600kg nafte.

Mlekara je postojala u mestu po~etkom XX veka i izvozila je maslac, a ponovo je po~ela da radi ~etrdesetih godina. Zgrada mlekare sazidana je na placu koji je ranije predvi|en za izgradnju sokolskog doma.

Tako|e je postojalo preduze}e za proizvodnju proizvoda od cementa, ~iji je vlasnik bio Johan Frer. Preduze}e je bilo malo i namirivalo je uglavnom lokalne potrebe.

SAOBRA]AJ. Begej Sveti \ura| je sa susednim mestima bio povezan putevima od zemljanog nasipa. Naj~e{}a prevozna sredstva stanovnika bila su zapre`na kola, fijakeri, dok su op{tinske ~inovnike prevozili for{pani u lepim karucama ({tojervagen). Ina~e slu`ba forp{ana licitirala se u op{tini svake godine. Birala su se dva forp{ana koja su nudila najbolje uslove i imala najbolju opremu za rad. Njihova du`nost bila je da tokom radnih dana budu na usluzi op{tinskim ~inovnicima. To je zna~ilo da prevoze ~inovnike, donose burad sa vodom za pranje ve{a ~inovnicima, poravljaju op{tinske puteve, dopremaju drva, seno i dr. za potrebe op{tine.

Morali su imati u svojoj opremi, zbog opasnosti od po`ara, bure sa vodom za ga{enje vatre. Za period od 1932-33. op{tinski forp{ani 1) bili su Joca Tuci}i Sava Kati}. U ovom periodu imu}niji i ugledniji stanovnici kupili su kola i to: Vasa Bok{an, To{a Kati}, Radica Grani}, Vladimir Grani}, Neboj{a Vla{kalin, dr Radi{a Ostoji}... Od Nemaca, po na{em nepotpunom saznanju, kola su posedovali Le{inger Jakob, te vlasnik mlina, Hajdu{ka Veber. @eljezni~ka pruga uskog koloseka izgra|ena je na inicijativu grofa ^ekonji}a krajem XIX veka, i i{la je od @ombolja do Velikog Be~kereka. Na ovoj trasi pruga je obuhvatala celo ^ekonji}evo imanje, po{to su pored glavne pruge dogra|eni sporedni koloseci, sa kojih se poljoprivredna roba imanja transportovala u vozove.

Naravno, pored zna~aja pruge za transport robe sa ekonomije ^ekoni}a, ona se koristila i za putni~ki saobra}aj. U Begej Svetom \ur|u postojala je `eljezni~ka stanica. Prvi voz iz mesta za Petrovgrad (Veliki Be~kerek) polazio je u 4h, da bi na odredi{te stigao u 7h. Vozovi su saobra}ali {est puta dnevno, a u vanrednim prilikama i vi{e puta.

Re~ni saobra}aj odvijao se plovnim Begejom. Od Itebeja do Petrovgrada svakodnevno su saobra}ali putni~ki brodovi koji su pristajali u Torku i Begej Svetom \ur|u. Za vreme niskog vodostaja putovanje je du`e trajalo. Stanovnici mesta su brodove popularno nazivali ”Dam{i}ima”, {to je naziv koji poti~e od nema~ke re~i za parni brod "Dampfschiff". Putnike su prevozili brodovi ”Srp~e”, ”Itebej”, te brod beogradske firme u vlasni{tvu Bo{ka Jezdi}a. Zimi 1) se plovidba obustavljala. Pored putni~kog, na istoj relaciji se dva puta nedeljno odvijao i teretni saobra}aj. [lepove su vukli motorni teglja~i, a na ovaj na~in transportovali su se poljoprivredni proizvodi.

4. SOCIJALNI ODNOSI Begej Sveti \ura| je bio relativno bogata op{tina, tako da po~etkom veka ima samo petnaest porodica sa ukupno dvadeset i osam ~lanova koji nisu imali svoje ku}e, a `iveli su od milostinje i dotacije op{tinskih vlasti. Zemlja u mestu je vrlo plodna, a dobri komukacioni uslovi i bavljenje dopunskim delatnostima, omogu}ili su stanovni{tvu mesta pristojan `ivot.

Od 1906. godine po~elo je osnivanje sindikalnih podru`nica u banatskim selima. Da li je u to vreme osnovana sindikalna podru`nica u mestu ne zna se, ali je poznato da su sindikalne novine ”Narodni glas” imale pretplatnike u Begej Svetom \ur|u. U mestu je krajem dvadesetih godina osnovana filijala Zemljanskog saveza poljoprivrednih radnika iz Novog Sada, koja je zastupala interese radnika.

Agrarnom reformom dosta porodica je dobilo zemlju, ali su je prema slovu zakona morali otkupiti od ranijih posednika. Zbog toga }e se mnogi zadu`iti. Situaciju je pritom mnogo pogor{ala

velika ekonomska kriza tridesetih godina, zbog koje }e cene poljoprivrednih proizvoda naglo opasti, a dugovi seljaka sve vi{e rasti.Da bi otplatili dugove seljaci su prodavali `ito i kukuruz pre zavr{etka berbe po znatno ni`im cenama od stvarne vrednosti, zadu`avali se kod zelena{a, tako da je vi{e porodica ekonomski propalo. Ovaj te{ki period u `ivotu stanovnika mesta seoski paroh je u Letopisu opisao slede}im re~ima: �Prilike su zdravo hr|ave, narodu je veoma te{ko i takore}i niko nikome ne pla}a, prilike za `ivot su veoma te{ke�.

U me|uratnom periodu najsiroma{niji stanovnici mesta su se zapo{ljavali kao biro{i, sluge, napoli~ari, nadni~ari, sezonski radnici na vr{alici i sl. Oni sa malo zemlje, pored svoje, obra|ivali su i tu|u u napolicu. Pri tom su sami snosili tro{kove obrade, a prinose su delili na pola sa vlasnikom zemlje. Da bi se pobolj{ao ukupan polo`aj radne snage u dunavskoj banovini, 1931. godine je doneto Uputstvo kojim je bilo predvi|eno osnivanje u svakoj op{tini tzv. paritetnih odbora. Oni su bili sastavljeni od dva poljoprivredna radnika, dva zemljoradnika i predsednika op{tine koji je ujedno bio i predsednik paritetnog odbora.1) U Begej Svetom \ur|u paritetni odbor su 1936. godine ~inili: predsednik op{tine: Vojin Radovan~ev, zapisni~ar: Neboj{a Vla{kalin, zemljoradnici: Stevan Vojinov, Johan Vajer, radnici: @iva Grani}, Benat Ivan{i}.

Za 1936. godinu paritetni odbor je doneo odluku da nadnice za poljoprivredne radnike budu: a) za jedan dan-15 dinara sa hranom i 20 dinara bez hrane, b) za utovar i istovar `ita: za 1j `ita lo{ije kosi dobijalo se 70kg `ita, a za bolje `ito 100kg `ita.

Za no{enje d`akova iz `itnih magacina te`ine 100kg pla}alo se po d`aku 80 para, dok se za ~i{}enje, punjenje i no{enje d`akova 2) od 100kg pla}alo 1dinar po d`aku.

Sukobi na socijalnom planu izbijali su i me|u zanatlijskim pomo}nicima i njihovim majstorima. Zanimljivo je da je zanatlijsko udru`enje 1928. godine o{tro reagovalo na inicijativu oko uvo|enja osmo~asovnog radnog vremena, jer �zanatlijske radionice zbog svoje proizvodnje ne trpe regulisanje radnog vremena�.1) Stav majstora koji su ~inili sr` udru`enja bio je protivan

dono{enju novih socijalnih mera ”jer je na{e zakonodavstvo suvi{e odmaklo za na{e prilike i njegova je revizija u svestranom interesu zanatstva, privrede i dr`ave”.2) U poglavlju o zanatlijskom udr`enju govorili smo ve}o sve izra`enijim sukobima na relaciji majstorpomo}nik i poku{aju nekih majstora da svojim pomo}nicima zabrane svaku aktivnost van radionice, isklju~uju}i i {kolovanje.

Ipak udru`enje {alje dopis sreskom na~elniku u Petrovgradu 1928. godine da u Begej Svetom \ur|u ”ne postoji spor izme|u poslodavaca, pomo}nika i {egrta”.3) Rad na vr{alici bio je svakako najte`i od svih radova u poljoprivredi. Za rad je obi~no organizovana grupa ljudi od oko ~etrdeset radnika. Jedan od njih - bandigazda, zaklju~ivao je ugovor sa vlasnikom vr{ilice. Naknada za rad davana je u `itu, a iznosila je ugovoreni procenat od ukupno ovr{ene koli~ine. Mesna filijala zemljoradni~kog saveza poljoprivrednih radnika tra`ila je 1936. godine da se umesto 3,5% `ita, radnicima na vr{alici ispla}uje 4% od vr{ene koli~ine. Ovaj zahtev vlasnici vr{alica iz mesta nisu prihvatili. To }e dovesti do velikog {trajka radnika na vr{alicama iste godine. Pored niskih nadnica, radnici su trpeli od raznih nekorektnih i, u najmanju ruku, nezakonitih postupaka vlasnika vr{alica. Grupa radnika do{la je 1932. godine u sukob sa vlasnikom vr{alice Emilijom Erdeljanom koji nije hteo da im isplati dogovorenu koli~inu `ita, jer su odbili da pored rada u mestu idu i na rad u susedni Banatski Dvor i Kara|or|evo. Razlog odbijanja radnika le`ao je u odredbi donetoj 1928. godine po kojoj na vr{alici treba da rade prvenstveno radnici iz mesta u kom se vr{idba odvija, ~ime se `eleo pobolj{ati socijalni polo`aj najsiroma{nijih. Zbog odbijanja vlasnik vr{alice o{tetio je slede}e radnike: Radu \urkina za 126kg `ita, Simu Pavlova za 102kg `ita, Du{ana Jazdanova za 117kg `ita, Ljubu Moli}a za 107 kg `ita, Johana Lorisa za 102 kg `ita, Petera Klajna za 102kg `ita, Jakoba Rukobera za 102kg `ita, Mihajla Vebera za 102kg `ita, Johana Lajla za 102kg `ita.

Radnici su Erdeljana tu`ili paritetnom odboru koji je doneo

re{enje da se tu`iteljima isplati razlika koja im je uskra}ena u potra`ivanju.1) U okviru malobrojnih industrijskih preduze}a u Begej Svetom \ur|u postojala su radni~ka povereni{tva koja su {titila interese zaposlenih radnika. Poznati su samo podaci za firmu Ek{tajn Mlin u ~ije su radni~ko povereni{tvo 1932. godine u{li Josif 2) Feder{til i I{tvan [amu (podmlinar).

5. POLITI^KI @IVOT ”[ta uradi{e partijske strasti od ovog lepog, mirnog i slo`nog 3) mesta” Posle ujedinjena i stvaranja nove jugoslovenske dr`ave, predstavnici i ~lanovi najzna~ajnijih politi~kih stranaka vodili su borbu za uticaj u politi~kom `ivotu Begej Svetog \ur|a. Posle rata najvi{e pristalica imala je Radikalna stranka, a po~etkom dvadesetih godina Demokratska stranka Ljube Davidovi}a. U isto vreme javljaju se pristalice Samostalne demokratske stranke Svetozara Pribi}evi}a, od kojih su neki do tada pripadali radikalima, ali su istupili iz te stranke. Borba za vlast u op{tini odvijala se kako me|u predstavnicima navedenih stranki, tako i me|u samim stanovni{tvom mesta. Paroh Branko Petrovi}sa rezignacijom u letopisu za 1922. godinu zapisuje ”za divno ~udo, {to nije mogao Ma|ar ni [vaba da uradi, da nam pocepa ovda{nje Srbe nadvoje, to u~ini{e radikalna i demokratska stranka, koje ne samo {to ih podeli{e nego su ih dotle doveli da jedni druge omrznu{e”.

Politizacija `ivota u selu ogledala se posebno pri izboru op{tinskih odbornika i predsednika op{tine. Tako je predsednik op{tine od 1920-26. godine bio Vasa Bok{an, predsednik Radikalne stranke u mestu. Po isteku mandata, funkciju je preuzeo predstavnik demokratske stranke, ali je na intervenciju uticajnih Bok{anovih radikalskih prijatelja ovaj vra}en na polo`aj. Sukob se tada toliko zao{trio da je jadanaest odbornika iza{lo iz Predsedni{tva nezadovoljno tako otvorenim partijskim eksponiranjem Vase Bok{ana i vratilo se na du`nost tek po njegovom smenjivanju iste godine.1)

Politika se uplitala i u svakodnevni `ivot stanovnika mesta.

Nov~anom kaznom ka`njen je 1931. godine Dragomir Moldovan zbog uvrede kralja. Naime, doti~ni je bio u sukobu sa predsednikom op{tine Banatski Dvor, Jovanom E`bahom kome je pred svedocima 2) rekao da njemu �ne mo`e stati na put ni sto kralja Aleksandara�.

E`bah je ovu Moldovanovu nesmotrenu izjavu iskoristio, te ga je tu`io, koriste}i navodnu uvredu kralja u svrhu obra~una sa protivnikom. Tri godine kasnije `andarmerijska stanica prijavila je Franju Bogdanovi}a koji je sliku ~lanova vlade iz 1918. godine stavio na nu`nik.1) Istaknuti ~lanovi Radikalne stranke u mestu bili su: Vasa Bok{an (predsednik), Nedeljko Markov, Andrija Piperski, Sava Moldovan, Vojin Radovan~ev, Slavko Kati}, Toma Petrov, Vasa Todi}i dr. ^lanovi Demokratske stranke: Sava Kati}, Veljko Si~, Dragomir Stepanov, Vasa Tuci}i dr.

Poznatiji ~lanovi Samostalne demokratske stranke bili su: Vladimir Grani}(predsednik), Veljko Reljin, Sima Be~ejac, Emilijan Erdeljan, @iva Lackov i dr.

Nema~ka stranka osnovana je 1922. godine, a njen prvak bio je Stefan Kraft. Ova stranka okupljala je Nemce iz Begej Svetog \ur|a. Istaknutije pristalice iz mesta bile su: Franc Koler, Franja Meng, Peter Vajman, Johan Zaharijas, Anton Gutenkust, Anton Kvajzer, Josif Kindl str, Matija Kleker, Johan Koler, Johan Lu~, Matijas Maus, Paul Konrad, Peter Simon, Johan Holcner i dr.

Za vreme {estojanuarske diktature ukinut je politi~ki i strana~ki `ivot, da bi posle uspostavljanja ustavnosti u javnom `ivotu poseban uticaj ostvarila Jugoslovenska radikalna zajednica.

Stranka je bila prote`irana od najvi{ih organa vlasti i kao osnovnu politi~ku ideju proklamovala je integralno jedinstvo ujedinjenih jugoslovenskih naroda. Stranka je imala pristalice i u Begej Svetom \ur|u, posebno me|u Srbima.

Nemamo podataka o tome kada je osnovana mesna organizacija Komunisti~ke partije u selu, ali je ona svakako imala dosta simpatizera me|u studentima, radnicima i biv{im u~esnicima Oktobarske revolucije iz mesta. Simo Be~ejac, dobrovoljac u I svetskom ratu, ostavio je zabele{ku u svom

dnevniku koji je pedantno vodio celoga `ivota, da se susretao i sa @arkom Zrenjaninom i razgovarao o organizovanju stranke u mestu. Zanimljivo je da su u Begej Sveti \ura| dolazili i Sonja Marinkovi}i Svetozar Toza Markovi}, ali u privatne posete prijateljima.

6. [KOLSKI SISTEM Posle ujedinjenja 1918. godine, {kola je u Begej Svetom \ur|u privremeno nastavila sa radom po starom programu. Tokom 1919. godine dotada{nje narodne veroispovesne {kole su podr`avljene u celoj Vojvodini sa odgovaraju}im izmenama i dopunama nastavnog plana i programa. To je u praksi zna~ilo da umesto crkve, izdr`avanje, upravu i nadzor nad {kolstvom preuzimaju odgovaraju}i dr`avni organi. U mestu je 1919. godine oduzeta od Nemaca polovina biv{e komunalne {kole i data na upotrebu srpskim u~enicima. Pri tom je levo krilo zgrade pripalo nema~kim, a desno srpskim u~enicima. Nastava je organizovana tako {to su {kolska deca mogla poha|ati nastavu na dr`avnom (srpskom), odnosno nema~kom jeziku. I jedni i drugi bili su podeljeni u tri odeljenja. Svako odeljenje podeljeno je na razrede: I odeljenje (I i II razred), II odeljenje (III i IV razred) i III odeljenje (I i II razred vi{e narodne {kole). Razredi su bili kombinovani ali su devoj~ice sedele na jednoj a de~aci na drugoj strani u~ionice.

Nastavnici od 1919-1947. bili su: An|elija Todi}1901-34. godine, Vasa Todi}1910-35. godine, Du{an Todi}1921-22. godine, Irma Dolenc 1921-26. godine, Jovanka Gurgulovi}1923-24. godine, Hristina [okolova~ki 1925-26. godine, Olga Gonki}1927-28. godine, Milica Kokanova 1928-32. godine, Slavka Vla{kalin 1932-?, Jelena Kurja~ki 1934-?, \or|e G. Ne{kovi}1935-?, Sava Maksim 1936-?,

Ivan \. Stoj{i}1941-44. godine, Jelena Gari}1941-44. godine, Darinka Nikoli}1941-47. godine, Miti}Danica 1945-?, Vesela Bogdanov 1946-47. godine, Er`ebet Pogni}1946-?, Josif Fajmer 1908-44. godine, Peter Mar{al 1913-23. godine, Mihael Horvat 1925-42. godine, potom do 1944. godine predavao u Velikom Be~kereku, Adalbert Vajc 1933-34. godine, Franc Ce{an 1937-41. godine, Alfred Pils 1934-37. godine, Irma Maser 1941-42. godine, Magdalena Anau 1942-43. godine, Elis Bremer 1943-44. godine.

Nastavnici Stru~ne produ`ene {kole: Jozef Jak{ic 1910-20. godine, Josif Fajmer 1910-35. godine, Vasa Todi}1920-35. godine, \or|e G. Ne{kovi}1935-?, Mihajlo Horvat 1935-42. godine, dr Radi{a Ostoji}1935-?, dr Sabo Martin 1935-?, Grbi}Simeon 1935. godine, Vaspita~ice: Gizi Taka~ 1914-20. godine, Roza [lajk 1920-21. godine, Bosiljka Jovanovi}1922-32. godine, Angelina Malen~i}1927-30. godine, Emilija Erdeljan 1931-41. godine, Marija Bajc 1932-41. godine, Anka Stopi}1941-44. godine, Jolan Rau}1941-42. godine, Ana Sal 1943-?, Helena Fajmer 1944-?.

U okviru nastavnog programa u~ila se veronauka koju su predavali sve{tenici. [kola je imala srpsku i nema~ku biblioteku kao i srpski i nema~ki hor. Krajem dvadesetih godina horovo|a srpskog hora bio je Vasa Todi}, a nema~kog Mihael Horvat. U njima su pevali samo u~enici V i VI razreda. Po{to je {kola posedovala samo jedan harmonijum, tokom proba on se morao prenositi iz levog u desno krilo i obrnuto. Srpski {kolski hor postigao je najzapa`eniji uspeh 1937. godine kada je osvojio jednu od nagrada na takmi~enju {kolskih horova u Beogradu. Zaslu`an za ovaj uspeh bio je horovo|a i upravitelj {kole Sava Maksim. U~enici su bili ~lanovi podmlatka Sokolskog dru{tva i Crvenog krsta koji je delovao u okviru {kole. Deci su, tako|e, bili dostupni mnogobrojni de~iji ~asopisi, koji su se mogli kupiti od u~itelja. Pred{kolska deca su vakcinisana pred polazak u {kolu. Konstantan problem prosvetnih vlasti bio je neredovno poha|anje {kole, posebno u vi{im razredima. Radi re{avanja ovog problema, prvi put je u istoriji {kole odr`an 15. marta 1936. godine roditeljski sastanak. U obele`avanju dr`avnih i {kolskih praznika aktivno su u~estvovali u~enici sa svojim u~iteljima. Posebno je bila sve~ana proslava Vidovdana, kada su u~enici dobijali i |a~ke knji`ice. [kolske 193637. godine proslava Vidovdana uprili~ena je na slede}i na~in: posle bogoslu`enja, u~iteljica Jelena Kurja~ki odr`ala je predavanje na temu ”Zna~aj Vidovdana u srpskoj istoriji”, potom su u~enici I i II razreda Vi{e narodne {kole izveli predstavu po delu Alekse [anti}a ”Pod maglom” u re`iji u~itelja \or|a G. Ne{kovi}a. Iste {kolske godine odr`ane su proslave za Maj~in dan i za Dan Nikole Tesle.

Posebno velika sve~anost u mestu uprili~ena je prilikom do~eka izaslanika kralja Petra II, koji je posetio mesto 1937. godine, prilikom proslave stogodi{njice rimokatoli~ke crkve. Za do~ek i ispra}aj ovog visokog gosta u~esnici su postavljeni u {palir oko {kole do katoli~ke crkve sa cve}em i zastavama u rukama. Ostalo je upam}eno da je na sramotu Srba, visokog gosta himnom do~ekao 1) nema~ki hor.

Posebno mesto u aktivnosti {kole u ovom periodu predstavljalo je organizovanje velike izlo`be de~ijih radova i crte`a za veliko-be~kere~ki srez odr`ane od 6-14. juna 1936. godine u ~etiri u~ionice {kole. Paralelno sa izlo`bom, odr`ana je u mestu

skup{tina sreskog u~iteljskog udru`enja kojoj je prisustvovalo oko 200 u~itelja-ca iz sreza. Za devet dana koliko je izlo`ba trajala, obi{lo ju je oko 4000 posetilaca, od kojih su oko 2000 ~inili u~enici.

U radovima u~enika moglo se u`ivati pre podne od 8-12h i popodne od 14-18h.

Ulaskom prve nema~ke vojske u selo 21. aprila 1941. godine {kola je bila privremeno raspu{tena. Iako brzo obnavlja svoj rad, on se sada odvija pod ote`anim okolnostima. Odeljenja sa srpskim nastavnim jezikom dobila su nove u~itelje, izbeglice iz Ba~ke i Srema. [kola sada ima dva upravitelja, za srpske u~enike upravitelj je postao Ivan Stoj{in, a za nema~ka odeljenja Josif Fajmer. Iako su i ranije me|u decom na me|unacionalnoj osnovi postojale konfliktne situacije, okupacija je do usijanja zao{trila odnose me|u u~enicima. Zbog ~estih tu~a, zavedeni su razli~iti odmori za srpsku i nema~ku decu. Srpski u~itelji bili su, tako|e, izlo`eni pritisku.

Dugogodi{nja vaspita~ica Emilija Be~ejac morala je napustiti posao, jer uredbom okupacionih vlasti nije bilo dozvoljeno da oba supru`nika rade u dr`avnoj slu`bi. Ovim je onemogu}eno srpskoj deci da poha|aju zabavi{te. Vlasti su planirale da isele jedno srpsko odeljenje iz {kole kako bi se pro{irio stan za nema~kog u~itelja, ali se od toga na kraju odustalo. Srpski u~itelji bili su aktivni u okviru Crvenog krsta radi prikupljanja priloga i slanja paketa srpskim zarobljenicima. [kolska 1943-44. godina nije se odvijala prema planu, po{to su ~asovi prekidani ~estim vazdu{nim uzbunama.

Savezni~ki avioni su u ovom periodu preletali preko mesta, lete}i ka Rumuniji gde su bombardovali naftonosna polja u Ploe{tiju.

Krajem 1944. godine naglo prodiranje Crvene armije iz pravca Rumunije dovelo je do povla~enja dela stanovni{tva zajedno sa vojskom iz mesta. U~itelj Horvat, ina~e tokom okupacije otvoreni pristalica nacizma, poveo je sa sobom 21 u~enika preko Ba~ke za Austriju.

Po oslobo|enju sela (2. oktobra 1944. godine), {kola nastavlja sa radom samo sa srpskim odeljenjima, po{to su preostali Nemci internirani u logor. Upravnik {kole postala je Darinka Nikoli}. [kolska zgrada bila je dosta ruinirana zbog akcija tokom pani~nog povla~enja Nemaca. Pri tom se 1945. godine dogodio tragi~an doga|aj kada je jedno dete poginulo, nagaziv{i na zaostalu minu u {koli. Od detonacije bili su o{te}eni prozori na {kolskoj

zgradi. Ni nova vlast nije {tedela {kolu pa je iz nje odnet deo inventara za potrebe novootvorene gimnazije u Srpskoj Crnji.

Tokom 1946. godine u mesto dolaze kolonisti iz Bosne, tako da se pove}ao broj {kolske dece. Stoga formirana su tri odeljenja sa ukupno 420 u~enika. Iste godine formirano je i jedno ma|arsko odeljenje sa jednim u~iteljem. Hladna zima i nedostatak ogreva uticali su da se nastava odlo`i od 1. do 20. februara 1947. godine.

Nemogu}nost izvo|enja nastave tokom ratnih godina, posebno me|u koloniziranom decom, dovelo je do toga da su se planovi i programi morali prilagoditi deci koja nisu imala prilike da redovno sti~u znanja. Za koloniziranu decu, koja su po godinama prestarela za ni`a odeljenja, organizovani su jednogodi{nji i dvogodi{nji te~ajevi. Tako|e, u ve~ernjim ~asovima, {kola je organizovala alfabetske kurseve koji su trajali od 4. novembra 1947. do 12. marta 1948. godine. U ovom periodu opismenjena su 52 lica.

ZABAVI[TE. Od 1936. godine zabavi{te ulazi u sastav {kole.

Ono je imalo odeljenje sa nema~kim i sa srpskim jezikom. Do 1922. godine vaspita~ice su isklju~ivo bile Nemice ili Ma|arice i tek od ove godine po~inje sa radom Srpkinja-vaspita~ica Bosiljka Jovanovi}. U ovo vreme vaspita~ice su zvani~no nazivane zabaviljama, a deca su ih od milo{te zvala �teticama�.

OP[TA ZANATSKO-TRGOVA^KA [KOLA. [kola je radila u 1) ve~ernjim ~asovima, ponedeljkom i petkom. Na kraju {kolske godine u~enici su polagali razred pred ispitnom komisijom sastavljenom od u~itelja i majstora. Nastavnici ovim u~enicima bili su u~itelji mesne Osnovne {kole, te istaknuti intelektualci u mestu. @ivot i rad {kole u ovom periodu zadu`io je u~itelj Vasa Todi}, ~ija je gotovo sva prosvetna karijera vezana za Begej Sveti \ura|. U~itelj u mestu postao je 1910. godine da bi u periodu 192035. godine bio i uporavnik {kole. On je bio rodom iz Aradca, a u~iteljsku {kolu zavr{io je u Kikindi. Za vreme I svetskog rata, kao dobrovoljac, ratovao je sa srpskom vojskom na frontovima, a u jednoj bici bio je ranjen. Po oslobo|enju dolazi ponovo u Begej Sveti \ura| 23. oktobra 1918. godine sa ~inom poru~nika. Todi}je bio krupan, markantan ~ovek, lepih manira, miljenik od stanovnika i svojih u~enika. Iako veliki patriota, u~io je svoje u~enike po{tovanju i toleranciji prema drugim nacijama, ali se nije libio da

zatvori o~i kada bi srpski |ak, izazvan podsme{ljivo{}u nema~kih u~enika, upotrebio nepedago{ke mere prema istima. Od 1935. godine radio je kao u~itelj u Andrejevcu, gde je i umro 18. avgusta 1936. godine. U mestu je na vest o njegovoj smrti, uz prisustvo stanovnika, u~itelja i u~enika, odr`ana komemorativna sednica. [kolska delegacija u~estvovala je na sahrani ~oveka koji je svoje najlep{e godine darivao u~enicima Begej Svetog \ur|a.

7. ZDRAVSTVO Kada je osnovana zdravstvena slu`ba u Begej Svetom \ur|u nije poznato, ali se u seoskom predanju o~uvalo ime dr Pongraca kao prvog lekara u mestu. Prvi evidentirani lekar bio je dr Jozef Bernard (1853-76), koji je pored Begej Svetog \ur|a, gde je i `iveo, obavljao praksu i u Velikom Torku, Malom Torku, Banatskom Dvoru, Rogendorfu i Katarini. Ostali op{tinski lekari u mestu bili su: dr Jakob Puc(1877-1920), od 1921-23?, dr Jakob Pozin(1924-27), dr Jakob Vaker(1927-30), dr Radi{a Ostoji}(1930-38), dr Jovan Vrhovac(1936-42), od 1942-44. - (?).

Ve}ina op{tinskih lekara je, po prestanku slu`be u op{tini, otvarala privatne prakse u mestu. U me|uratnom periodu to su bili: dr Jakob Puc(1920-38), dr Jakob Vaker(1930-38), dr Radi{a Ostoji}(1938-41), dr Nikolas Bek (1936-44).

Od navedenih lekara, najdu`u praksu u mestu imao je dr Puc. On je bio rodom iz Bantskog Dvora, ali je krajem XIX veka pre{ao na slu`bu u Begej Sveti \ura|. @itelji mesta upamtili su ga kao ~oveka lepih manira, uvek ljubaznog u opho|enju, elegantno obu~enog, du`e sede kose. Sahranjen je u kapeli na katoli~kom groblju, koju je podigao jo{za `ivota, pored starijeg sina koji je kao vojnik poginuo u I svetskom ratu. Nad`iveli su ga mla|i sin i }erka Meta, koja je bila udata za Imre Varadia, za~etnika velike ”advokatske dinastije”, opozicionara i jednog od urednika ”Be~kere~kih novina”.

Dr Ostoji}je ro|en 31. januara 1897. godine u Gornjem Milanovcu. Medicinu je zavr{io u Lembreku. Njegova majka, Milka Ostoji}, je bila prva diplomirana babica u Beogradu. Kao ~ovek izuzetnog znanja i sposobnosti, posta}e ubrzo lekar pri Narodnoj skup{tini u Beogradu. Ostalo je upam}eno da je on, posle atentata

Puni{e Ra~i}a na poslanike HRSS-a u Narodnoj skup{tini 1928. godine, prvi kao lekar pritekao u pomo}povre|enim poslanicima.

Iz porodi~nih razloga tra`io je preme{taj iz Beograda i dobio slu`bu u Begej Svetom \ur|u. Tu se o`enio Jagodicom Kati}. Dr Ostoji}je imao moderno opremljenu ordinaciju u kojoj je, izme|u ostalog, 1) postojao rentgen aparat. Me|u stanovnicima i drugim lekarima u mestu, bio je cenjen kao izuzetan dijagnosti~ar.

Za dr Jovana Vrhovca zna se da je bio rodom iz Kikinde, a prvo zaposlenje posle zavr{etka studija, dobio je upravo u Begej Svetom \ur|u. Po saop{tenju ^ede Grani}a, posle rata se o`enio sestrom Peka Dap~evi}a. Karijeru je zavr{io kao primarijus Ginekolo{ko-aku{erske bolnice u Zemunu.

Dr Vaker je bio lekar op{te prakse i stomatolog. O`enio se devojkom iz ugledne veliko-be~kere~ke porodice Leman, koja nije mogla, a ni htela da se privikne na miran palana~ki `ivot mesta.

Glasine o njenom neprili~nom pona{anju i avanturama dove{}e na kraju do selidbe ove porodice u Kikindu, pa potom u Lesburg, dr`ava Ohajo, SAD. Za dr Beka zna se da je bio istaknuti pristalica nacionalisti~ke politike i da se za vreme okupacije eksponirao u tom pravcu. O ostalim lekarima nisu ostali sa~uvani detaljniji podaci.

APOTEKARI. Jedna od najstarijih apoteka u Banatu otvorena je upravo u Begej Svetom \ur|u 1804. godine.

Evidentirani apotekari bili su: Karl Serdeheji(1859-1920), Johan [uc(1920-29), Stefan Senti(1929-38), dr Peter Topka(1938-44).

BABICE. Ova slu`ba ustanovljena je u mestu verovatno u drugoj polovini XIX veka. Op{tina je raspisivala konkurs za babice (kao i za lekare) i to 1877. godine za platu od 120 forinti godi{nje, s tim da je, pored Begej Svetog \ur|a, babica imala du`nost da obavlja praksu i u Banatskom Dvoru, Rogendorfu i Katarini.

8. VERSKE ZAJEDNICE PRAVOSLAVNA CRKVA. Stanovnici mesta ~uvaju predanje po kome je na prvoj lokaciji sela, Starom selu, postojala crkva. O njoj nam nisu sa~uvani pismeni podaci, ali se predanje ne mo`e ni

odbaciti, jer je poznato da su Srbi podizali crkve, ma i u najprostijem obliku, u naseljima, gde su se du`e vremena zadr`avali. U Katastigu Pe}ke patrijar{ije, izme|u ostalih popisanih darodavaca, pominje se ime popa \urice. Profesor Jovan Erdeljanovi}, vr{e}i etnolo{ka istra`ivanja u Banatu, posetio je 1926. godine Begej Sveti \ura|. On je zabele`io da je u Starom selu u ”Velikoj umki otkopana humka odmah ispod dva a{ova, gde se na{lo mnogo cigalja sli~nim dana{njim, zatim jedan kamen i po humci puno kostiju...tu su sahranjene silne kosti, jama~no iz grobnice u nekada{njoj crkvi sv.\ur|a i iz groblja kod nje”.1) Sa Starog sela stanovni{tvo je sredinom XVIIIveka pre{lo na novu lokaciju ”Va{ari{te”, gde je obitavalo sve do po~etka XIXveka.

U samom sredi{tu novonastanjenog sela podignuta je crkva, ali se ne mo`e sa sigurno{}u tvrditi u koje je vreme izgra|ena i od kog materijala. Kako su se u mesto doselili Rumuni iz okoline Arada, u crkvi se bogoslu`ilo na srpskom i na rumunskom jeziku. U crkvi se pored bogoslu`enja odvijala i nastava, verovatno, u jednoj prostoriji, adaptiranoj za tu svrhu. Na nevelikoj udaljenosti od crkve odre|ena je parcela za groblje, gde se po~elo sa sahranjivanjem. Tu se i danas nalazi pravoslavno groblje. U ovoj crkvi se bogoslu`ilo sve do 1827. godine.

Na tre}u, dana{nju lokaciju mesta, stanovni{tvo je pre{lo u periodu izme|u 1800-1805.godine. Pomeranjem sela severnije prema begejskom kanalu, crkva je ostala na kraju sela. Kako je 1) pritom bila i ”padeniju u`e klonula”, ~emu je po predanju doprineo grom koji je udario u crkvu i jako je o{tetio, odlu~eno je da se pristupi izgradnji nove crkve. Kao {to smo ve}napomenuli, u staroj crkvi se bogoslu`ilo iz nu`de sve do 1827. godine, jer se iz te godine u crkvenom ra~unu pominje stavka ”kvarenje i prino{enje stare crkve 144f 58nov~i}a”.2) Mesto gde se nalazio oltar crkve ogra|eno je lepom ogradom, u sredini se nalazio drveni krst sa stare crkve, koji je me|u stanovni{tvom po{tovan kao svetinja. Danas se na ovom mestu nalazi mali ,ru`an zid od cigala, kao znak neblagorodnosti i zaborava potomaka. Temelji dana{nje crkve postavljeni su 1810. godine, da bi crkva, usled nedostatka materijalnih sredstava, bila zavr{ena tek 1839. godine. O po~etku zidanja nove crkve govori i zapisnik sa konzistorijalne sednice temi{varske eparhije iz 1810. godine: ”Gospodin protoprezviter

veliko-be~kere~ki Lazar Popovi}izve{tava, da je St.|ura|ska op{tina zato {to je po u~injenoj regulaciji ovog mesta stara crkva ostala na kraju sela, kao {to je ova crkva stara i ru{enju sklona, prinu|ena je mesna op{tina, da podigne novu crkvu. I u svrhu toga su ve}s maor-majstorom veliko-be~kere~kim Josifom Pau{na~inili ugovor, da se po prilo`enom planu i prora~unu i ugovoru u tri primerka sa~injenom, sa iznosom od 18.500 forinti nova crkva podigne...op{tina je u gotovom novcu spremila skoro 10.000 forinti, a ostalih 8.500 forinti tako|e }e se donde skupiti kad nu`da za to prispe�.1) Sve~anom polaganju i osve}enju temelja nove crkve prisustvovao je 30. oktobra 1810. godine veliko-be~kere~ki protoprezviter Lazar Popovi}. Od 10.000 forinti, koje je op{tina poklonila za zidanje crkve, izgra|eni su pobo~ni zidovi na severnoj, isto~noj i ju`noj strani objekta, te je postavljena gra|a.

Spahija Ki{poklonio je za zidanje crkve 1000 forinti, ali to je bilo nedovoljno da se radovi nastave. U crkvenim ra~unima se tek od 1832.godine pominju izdaci za izgradnju crkve. U ove svrhe je u periodu od 1832-1839. godine ukupno ulo`eno 6530,22 forinte tako da su se mogli privesti kraju radovi na izgradnji crkve. Hram je duga~ak 30, a {irom 11m, zidovi do krova su visoki 9,5m, a toranj od zemlje do krsta 36,7m. Porta je do agrarne reforme 1946.godine iznosila 831 kvhv. Crkva je prvobitno bila pokrivena {indrom da bi 1892. godine bila pokrivena crepom, a kula limom. Krst na crkvi najpre je bio od lima, da bi 1926. godine bio zamenjen pozla}enim krstom od bakra. Na tornju crkve majstori su ostavili prostor za sat koji je crkvi obe}ao pokloniti grof Ki{. Kako je poljski ~uvar ,Srbin, ubio grofovog psa, iako je to bilo u skladu sa zahtevom vlasti da se ubijaju psi lutalice, grof je odustao od obe}anja.1) Nova crkva je najpre imala dva zvona: sa stare crkve preneto je jedno zvono, a drugo kupljeno 1839. godine u Temi{varu od majstora Ignjaca Gartnera za sumu od 118,15 forinti. Tre}e zvono kupljeno je tek 1881. godine. Sva zvona su zbog pucanja vi{e puta pretopljena (1881,1895). Crkva je prvi put spolja malterisana i okre~ena 1852, a iznutra je prvi put okre~ena 1869. god. Prvi ikonostas crkvi su poklonili Isidor i Anastazija Bok{an, on je bio mali sa tri ikone. Novi ikonostas crkvi je poklonio Nikola Ki{1872. god. Ko je ikonostas

oslikao ikonama nije zabele`eno, ali je poznato da ga je postavio majstor Josif Trajdl iz Temi{vara. Iznad ikonostasa, na zidu crkve tada je zapisano: ”Ovaj Ikonostas tro{kom svojim podi`e ovda{nji veleposednik Nikola Ki{i supruga mu Jelena, ro|ena Damaskin, za ve~ni spomen svoj i svoje dece Nikole i Elemira godine 1872.”

Pevnica je dar Aksentija Grani}a i Pantelije Kati}a, dok je Ana Petrovi}(klju~arka kod spahije) poklonila crkvi vladi~in sto i tron bogorodice u vrednosti od 500 f.

Paroh Bara~ki je zabele`io seosko predanje po kome je crkvu osvetio 1839. godine, ”na dan cara Konstantina i Jelene jedan malog uzrasta prota koji je zakleo narod u crkvi da ~uva taj dan i svetkuje ga”.1) Verovatno je prota o kome predanje govori bio okru`ni protoprezviter veliko-be~kere~ki, Petar Cvetkovi}. Sve~ani ~in tronisanja crkve izvr{io je episkop temi{varski dr Georgije Leti}tek 1907. god. Uz visokog gosta, ovom sve~anom ~inu, prisustvovali su jo{i Isak Do{en, arhimandrit Bezdanski, Stefan Nikoli}iguman manastira Sv. \ur|a, dr Georgije Zubkovi}, sin|el i eparhijski bele`nik i dr Petronije [trbojevi}, proto|akon i eparhijski podbele`nik. Visoke goste do{li su da pozdrave \ura Straji}, prota veliko-be~kere~ki, @arko Staki}, paroh veliko-be~kere~ki, Svetozar Teodorovi}, paroh e~anski i Milivoj Mi{i}, paroh Srpskog Itebeja.2) Ova poseta imala je i svoju komi~nu stranu. Naime, pravoslavno stanovni{tvo sela okupilo se da do~eka ugledne goste, ali krivicom lo{ih seoskih puteva ” kolona sa vladikom i visokim gostima i karucama, opho|enje konjanicima, zapadne i guste oblake pra{ine 3) tako da narod skoro nije ni video visokog gosta”. Ina~e, Begej Sveti \ura| i novosagra|enu crkvu posetio je 4. jula 1889. god. i episkop temi{varski Georgije Brankovi}.4) Crkva se izdr`avala od priloga, poklona, crkvenih obreda, prodaje sve}a. Ona je 1815-1832. god. imala dva paroha sa dve parohijske sesije, ali je jedna sesija 1832. god. oduzeta i data katoli~kom sve{teniku. Od preostale sesije crkva je u`ivala prihod od 120-150 f godi{nje. U crkvenim ra~unima pominje se i prihod od arende, od crkvene kr~me koja je na tri godine iznosila 150-200 f, ali je to pravo oduzeto crkvi 1851. god. Krajem XIX i po~etkom XX veka, crkva je u`ivala prihod od izdavanja ku}e, koja je bila njeno vlasni{tvo, u glavnoj ulici. U ovom periodu ukupna dobra crkve bila su: parohijski dom, {kola, crkvena zemlja (3 j 160 kvhv) i

groblje.

SVE[TENICI. Do 1815. god. u ovda{njoj parohiji slu`ila su dva sve{tenika, a krajem XVIII i po~etkom XIX veka bilo je ~ak ~etiri sve{tenika, jer je svaki paroh uz sebe, kao pomo}nika, imao i svog sina. Imena sve{tenika poznata su nam tek od 1779. god. Izuzev sve{tenika \urice, koji se pominje u Pe}kom katastigu sredinom XVII veka, u drugim izvorima se ne pominju imena sve{tenika sve do 1779. god. U Begej Svetom \ur|u slu`bovali su slede}i sve{tenici od kraja XVIII veka: 1) Jovan Hristiforovi}(1779-1802). Po predanju bio je rodom iz Nadlaka, zapadno od Arada, u Rumuniji. Njegov otac Jovan je, sa bra}om Mrk{om (od koga su Mrk{i}i u Itebeju), Jak{om, Ristom i jo{dvojicom, pobegao od turskog zuluma. Njegov sin Jovan postao je sve{tenik u Begej Svetom \ur|u i kod njega je bio ”in`injer koji je 1) premeravao i delio stanovni{tvu zemlju, jer nije bilo jo{spahije.

Sahranjen je u mestu 1802. god.

2) Aleksije Sokolovi}(1779-1805). O njemu se zna samo da je umro i sahranjen u mestu. Crkvene matice vodio je pedantno, ~itkim i lepim rukopisom.

3) Rafailo Sokolovi}(1790-1825). Bio je sin Aleksija Sokolovi}a.

Kako se posle dono{enja novog Urbara iz sela odselilo dosta stanovnika, prestala je potreba za radom dva sve{tenika. Stoga se sve{tenik Sokolovi}odselio, ali se ne zna gde.

4) Spiridon Hristiforovi}(1794-1836). Bio je sin Jovana Hristiforovi}a, imao je sinove: Dionisija, Aleksu i To{u. O njemu se ne zna ni{ta, sem da je umro i sahranjen u mestu.

5) Dionisije Hristiforovi}(1836-1879.). Bio je sin Spiridona Hristiforovi}a. Rodio se u Begej Svetom \ur|u 1806. godine. Po narodnom pri~i ostao je upam}en kao dobar paroh i vredan doma}in, koji je sam ”orao, kopao, |ubre na njivu iznosio, zato je stekao imanje.”1) Na protokolu kr{tenih iz 1848. god. zabele`io je da je tokom ravolucije 1848/49. le`ao jedno vreme u zatvoru. Ne zna se zbog kakve krivice je pop Dionisije tamnovao. Odrekao se parohije 1869. god. u korist svog zeta Vasilija Bo{kovi}a, da bi poslednje godine `ivota proveo kao paroh u ]iru. Sahranjen je u mestu 1879. god.

6) Vasilije Bo{kovi}(1860-1882). Ro|en je u Vr{cu 1838. godine, a Bogosloviju je poha|ao u Vr{cu i Temi{varu. Umro je u 44. godini

`ivota, ostaviv{i za sobom dobro ure|enu parohiju. Njegovom zaslugom podignuta je nova {kolska zgrada 1869. godine, a stara pretvorena u parohijski dom (1878/79), podignut novi ikonostas (1872), te nabavljene za potrebe bogoslu`enja neophodne, knjige i sredstva. Za sobom je ostavio sina Du{ana, koji }e postati prvi {kolovani u~itelj iz mesta (1884-1910).

7) Jakob Mihajlovi}(1882-1906). Poti~e iz sve{teni~ke itebejske porodice, gde je ro|en 1832. god. Bogosloviju je zavr{io u Sremskim Karlovcima. Slu`bovao je u Ba{aidu, Ketfelju, a od 1882. god. u Begej Svetom \ur|u. �Za vreme 24 godine svoje slu`be ovde nije uradio ni{ta�.2) Sahranjen je u mestu 30. maja 1906. godine.

8) Nanad Bara~ki (1907-1910). Ro|en je 1878. god. u Bo|anu, gimnaziju je zavr{io u Su{aku, a bogosloviju u S. Karlovcima.

Rukopolo`io ga je episkop temi{varski dr Georgije Leti}. Bio je visokoobrazovan sve{tenik koji je govorio, pored maternjeg, nema~ki i italijanski jezik. Kao osoba visoke moralne etike i kulture, dolazio je vi{e puta u sukob sa svojim parohijanima iz Begej Svetog \ur|a, koji nisu ni mogli, a nisu ni hteli, da shvate ideje novog paroha. Vi{e nego iko do tada zadu`io je selo objavljivanjem monografije o Begej Svetom \ur|u 1908. godine, zahvaljuju}i kojoj nam je otrgnut od zaborava `ivot ljudi sa po~etka XX veka. Bara~ki je, tako|e, na stru~an i metodi~an na~in obradio i istoriju mesta od osnivanja, prema podacima koji su njemu tada bili dostupni. Ovaj diplomski rad zasniva se delom na gra|i koju je Bara~ki prikupio u svojoj monografiji, {to je autoru bilo od izuzetnog zna~aja, po{to do danas nije sa~uvana arhiva mesne crkve. Iz Begej Svetog \ur|a, Bara~ki je na slu`bu pre{ao u Sirig. Umro je 1934. godine u Somboru.

9) Branko Petrovi}(1910-1934). Izuzetan paroh, aktivno u~estvovao u kulturnom i dru{tvenom `ivotu sela. Nastojao je da izmiri nesuglasice strana~kog porekla me|u parohijanima, koje su podelile selo. Bio je 1925. god. odlikovan od temi{varskog episkopa pravom no{enja crvenog pojasa. Umro je i sahranjen u mestu 1934. godine.

10) Simeon Grbi}(1934-1936). O njemu je poznato samo da je pre Begej Svetog \ur|a bio paroh u Banatskom Vi{nji}evu, a tokom bolesti paroha Branka Petrovi}a, pa sve do dolaska novog paroha u mesto, vr{io je ovde slu`bu.

12) Branko \akova~ki (1936-1976), ro|en je 17. aprila 1924. godine u Ja{a Tomi}u. Gimnaziju je zavr{io u Velikom Be~kereku, a bogosloviju u Novom Sadu 1935. godine. U ~in |akona rukopolo`en je 1936. god. u Novom Sadu. Njegovom zaslugom osnovano je u Begej Svetom \ur|u 1936. g. mu{ko peva~ko dru{tvo. Branko \akova~ki je u posleratnom periodu, kada je bilo veoma te{ko biti sve{tenik i vernik, savesno obavljao svoju du`nost.

Zahvaljuju}i njegovoj upornosti, posle rata je podignuta gvozdena ograda oko crkve. Umro je i sahranjen u mestu 1976. godine.

Od davnina crkva Svetog \ur|a u mestu imala je tutore (dobrovoljne staratelje), koji su obi~no bili najugledniji ljudi u mestu. U XVIII i do sredine XIX veka crkva je imala po tri tutora, koji su svoju du`nost obavljali od tri do {est godina. Docnije ve}postoje samo dva tutora, koji su obavljali ovu du`nost na dve godine. Ovde }emo pomenuti samo prve (velike) tutore crkve do sredine XIX veka: - Antonije Ranisavljevi}1788.g.

- Dimitrije Mihajlovi}1793.g.

- Jovan Bok{an 1806.g.

- Pavle Reljin 1823.g.

- Areca Bok{an 1824-25.g.

- Filip Kova~ev 1826-27.g.

- Mila Tuci}1828-32., 1838-40.g.

- Trifun Bok{an 1832-37.g.

- Tima Njagul 1841-43.g.

- Gli{a Mihajlov 1844-50.g.

Crkvene matice ro|enih, umrlih, ven~anih vode se tek od 1799. godine.

Crkva Svetog \ur|a do danas ima o~uvano nekoliko crkvenih knjiga, rukopisa i celivaju}ih ikona. Najstarija me|u njima je Jevan|elje, pisano rukom. Njemu nedostaje naslovna i nekoliko uvodnih listova, tako da ga je nemogu}e precizno datirati i odrediti autora. Jevan|elje je izra|eno vrlo lepo i napisano ~itkim rukopisom. Stru~njaci Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture su procenili da je Jeven|elje pisano u XVI veku. Nije ostalo zabele`eno da li je ovo Jevan|elje bilo u posedu stare crkve u mestu ili je, mo`da, tokom seoba, ili na drugi na~in, doneto u Begej Sveti \ura|.

Druga vrednost koja se ~uvala u ovda{njoj crkvi bile su celivaju}e ikone, koje su jo{krajem XIX veka bile van upotrebe.

Stru~njaci su ih datirali na po~etak XVI veka. Crkvena knjiga, koja, tako|e, spada u retkosti ovda{nje crkve, jeste ”Epitom skazanija svja{~enoga hrama...”, koju je napisao rukom nepoznati sve{tenik 1747. g. Knjiga je zapravo prepis Epitoma Nenada Ninkova i 1951. g. stavljena je pod za{titu dr`ave. Crkva poseduje vrlo lepo Jevan|elje presvu~eno crvenim somotom i okovano srebrom, koje poti~e iz 1764. god. Na unutra{njoj kori~noj strani pi{e: ”Ovo je sv.

Jevan|elje sela Sv. \ur|a, crkve hrama sv. velikomu~enika Georgija, kupio Barbul Dimitrije za cenu od 24 f za spomen svojih mrtvih i za zdravlje svojih `ivih 1764. g. pri Gospodinu Vikentiju, episkopu temi{varskom”...

Po~etkom Prvog svetskog rata u Begej Svetom \ur|u su popisana ~etiri crkvena zvona iz pravoslavne i katoli~ke crkve, i 1916/17. oduzeta u ratne svrhe. Najpre su crkvama oduzeta ve}a, pa manja zvona. Manje zvono imalo je po popisu vlasti 68,3 kg te`ine, a ostala tri ve}a zvona 461 kg te`ine. Crkve su od vlasti dobile priznanice za oduzeta zvona u visini od 2.118 kruna (4 krune po 1kg).1) Nakon toga, sve do kupovine novih zvona, po~etak bogoslu`enja se ogla{avao tako {to je crkvenjak udarao nekim metalnim predmetom o drvo. Pravoslavna crkva nadomestila je oduzeta zvona, kupovinom zvona 1925. g. kod firme”“ Jovanovi}i drug iz Novog Sada, po ceni od 10.000 dinara.

U me|uratnom periodu crkva se aktivno uklju~ila u dru{tveno-politi~ki i kulturni `ivot sela. U ovom periodu mesto je u dva navrata posetio beogradski biskup Rafael Rodi}, koji je 1935. g. odr`ao i u pravoslavnom hramu propoved o veri u vaskrslog Hrista.

U posleratnom periodu crkva je delila sudbinu ostalih duhovnih hramova koji su bili obuhva}eni dru{tvenom anatemom.

PAROHIJSKI DOM. Prvi parohijski dom bio je u zgradi biv{e {kole koja je 1878/79. preure|ena za ovu namenu. Zgrada je imala oblik }irili~nog slova G. Po~etkom 1908. god. zgrada je sru{ena i na istom mestu podignut novi parohijski dom. Za njegovu gradnju utro{eno je 10.000 cigala i 10.500 komada crepa. Gradnju su, pored priloga vernika, potpomogli politi~ka op{tina i dr`ava sa 400 kruna.

U ovom parohijskom domu i danas sa svojom porodicom `ivi mesni

sve{tenik.

RIMOKATOLI^KA CRKVA. Nema~ko stanovni{tvo doselilo se, kao {to smo rekli, po~etkom XIX veka u Begej Sveti \ura|.

Odmah je bilo prigrljeno i pomagano od spahija iz porodice Ki{, posebno Antala Ki{a. Zahvaljuju}i pomo}i spahiluka, Nemci su ve}1836. godine sagradili crkvu, koja je najpre bila filijala rimokatoli~ke crkve u Katarini. Slu`bu u njoj obavljao je sve{tenik iz Katarine Johan Bala`, koji je dobio jednu parohijsku sesiju, oduzetu od pravoslavne crkve. Tako je ostalo sve do 1862. g. kada je katoli~ka crkva u mestu postala zasebna parohija. Pored crkve, ubrzo je izgra|en parohijski dom i kancelarije crkvene op{tine. Kao crkveni za{titnik po{tovan je Sv. Nikola, a crkvena slava (Kirvej) odr`avana je 6. decembra.Tokom slave postojao je zanimljiv obi~aj u kome su posebno u`ivali mladi. Na jedan visoki drveni kolac vezivali su se {e{iri, marame, fla{e sa rakijom, te bi se to ispred crkve licitiralo. Mladi}koji da najve}u ponudu i kupi ovako oki}eno drvo, poklanjao bi ga devojci koja mu se dopadala. Potom se sa oki}enim drvetom i{lo kod devoj~inih roditelja ili ro|aka, koji su bili du`ni da daju poklone. Uve~e je organizovano veselje.1) Pored Kirveja, nema~ko stanovni{tvo imalo je i poseban obi~aj- For{ang, koji se slavio tri dana pred Uskrs. Tada se od pepela pravio krst 2) ispred crkve.

Crkva je imala orgulje kupljene 1867. g. u Aradu, te vi{e kipova Bogorodice, koji su ujedno bili i mali oltari za molitvu.

Tokom I svetskog rata od tri zvona, crkvi su oduzeta dva u ratne svrhe, da bi ona bila nadome{tena kupovinom dva nova zvona 1924. g. koja je kupio i crkvi poklonio Jozef Kvint. Katoli~ku crkvu posetio je 1923. i 1935. g. dr Rafael Rodi}, tada{nji katoli~ki episkop, potom biskup za Vojvodinu. Ostalo je upam}eno da su prilikom prve posete dr Rodi}a Nemci prvi put javno u mestu pevali Jugoslovensku himnu, ali su bili pomalo razo~arani {to visoki gost bolje govori srpski nego 1) nema~ki i ma|arski jezik. Crkva je maja 1935. g. uz u~e{}e celog sela i prisustvo specijalnog izaslanika kralja slavila stogodi{njicu postojanja. U vlasni{tvu rimokatoli~ke crkve je bila crkvena zgrada, parohijski dom i {kola.

SVE[TENICI: Johan Bala` (1836-1862), Ile{Tren~enji (1862-

1890), Georg Gros (1891-1922), dr Martin Sabo (1922-1938), Emerih [uld (1938-1944).

GROBLJE. Na dana{njem groblju po~elo se sahranjivati posle prelaska stanovni{tva sa Starog sela na Va{ari{te. Pravoslavna i katoli~ka crkva imale su po 2 j zemlje na groblju za ukop. Politi~ka op{tina je jo{1910. g. kupila kola za prevoz pokojnika do groblja.

Levo od pravoslavnog nalazilo se malo jevrejsko groblje na kome se najvi{e sahranjivalo krajem XIX veka, kada je bilo i najvi{e Jevreja u mestu. Danas je ovo groblje zaraslo u {iblje i travu, te ga, iako nedaleko od pravoslavnog groblja, mo`e prona}i samo onaj radoznali namernik koji zna ta~nu lokaciju. Na mesnom groblju sagra|ene su tri kapele. Na pravoslavnom delu groblja kapelu je izgradio Kuzma Markov 1908. g. i dao crkvi na kori{}enje. On i supruga sahranjeni su ispred ulaza u kapelu. Na katoli~kom delu groblja izgra|ene su dve kapele koje su danas u jako ruiniranom stanju. Jednu kapelu izgradio je dugogodi{nji mesni lekar dr Jakob Puc, koji je tu sahranjen pored starijeg sina, poginulog u I svetskom ratu. Druga kapela pripada porodici Bajerlajn.

NAJ^E[]I UZROCI SMRTNOSTI STANOVNI[TVA OD 18991908.

God.

Gr~evi

Difte-

Bogi-

(Fras)

rija

nje

Slabost

Su{ica

Sta-

Nepri-

Druge

(TBC)

rost

rodna

bolesti

Svega

smrt

1889.

12

1

/

3

10

7

1

12

46

1900.

10

/

1

4

5

2

1

20

43

1901.

9

/

2

/

4

1

1

9

26

1902.

4

/

/

1

7

/

/

18

30

1903.

7

1

1

1

10

/

/

19

39

1904.

6

2

/

1

10

3

/

16

38

1905.

9

15

/

1

17

2

/

9

55

1906.

14

/

/

3

6

1

/

14

38

1907.

19

/

/

/

11

7

2

5

44

1908.

19

1

/

2

4

2

/

8

36

18991908.

109

20

4

16

84

25

5

130

393

Groblja su mo`da najbolji svedoci istorije jednog naselja. [etaju}i pravoslavnim grobljem primetila sam veliki broj kamenih nadgrobnih spomenika sa po~etka veka, koji su ozna~avali uga{ene `ivote dece. To je ujedno bila vi{e nego o~igledna potvrda ~injenice o velikoj smrtnosti me|u najmla|im stanovnicima mesta. U tabeli koja sledi dat je prikaz smrtnosti dece krajem XIX i po~etkom XX veka:

TABLICA SMRTNOSTI DECE OD 1879-1908. GODINE Uzrast 1879-1888. 1889-1898. 1899-1908.

Ispod 1 godine 177 178 137 Iznad 1-7 godina 119 118 72 Preko 7 godina 163 179 184 S V E G A: 459 457 393 Primetno je iz tabele da je broj smrtnih slu~ajeva kod dece umanjen po~etkom XX veka, ~emu je uzrok pobolj{anje ukupnih `ivotnih prilika stanovni{tva na materijalnom planu, kori{}enje vode iz arte{kih bunara, a ne kao do tad vode iz Begeja, i naravno, usled pobolj{anja zdravstvene za{tite.

XIX UDRU@ENJA I DRU[TVA ZADRUGE.

�Hajd na poso bra}o mila U Saveza divni splet.

Na mirisnim poljanama Srpstvu ni~e sre}e cvet.�

Zadru`ni pokret u Vojvodini nastao je kao potreba da se negativnim posledicama kapitalisti~kog na~ina proizvodnje i industrijalizaciji, koja je prodirala i na selo, stane na put stvaranjem zadruga. One su povoljnim kreditima pomagale svoje zadrugare.

Osnove zadrugarstva mogu se podeliti u tri na~ela: na~elo uzajamnosti, solidarnosti, neograni~ene odgovornosti, koje podrazumevaju da zadrugari udru`uju svoja sredstva kako bi ostvarili ciljeve zadruge i da svaki zadrugar, svom svojom imovinom jem~i za svakog iz zadruge, i za sve skupa, i obrnuto.1) PRVA SRPSKA ZEMLJORADNI^KA ZADRUGA. Zadruga je osnovana 26. III 1911. godine i bila je u~lanjena u Savez zemljoradni~kih zadruga Austro-ugarske, koji je osnovan 1898. godine.

Osniva~i i prvi ~lanovi zadruge bili su: Branko Petrovi}predsednik, Ljubimir Be~ejac, Velislav Be~ejac, Milan Boljac, Erdeljan Emilijan, Vladimir Grani}, Velisav @ivanov, Maksa 2) Moldovan, Nikola Tuci}, Vasa Todi}, Vasa \urkin, Du{an Piperski.

Prema Pravilima, zadruga se bavila nabavkom i davanjem kredita ~lanovima, primanjem uloga na {tednju, nabavljanjem sredstava za poljoprivrednu proizvodnju, komisionom prodajom proizvoda zadrugara. Vremenom zadruga je kupila dve vr{ilice, koje je tokom `etve iznajmljivala. Predsednici zadruge do prestanka njenog rada bili su: Branko Petrovi}(paroh), Velimir Cincar, Emilijan Erdeljan. Najve}i broj ~lanova zadruga je imala dvadesetih godina, da bi tridesetih godina taj broj, usled velike ekonomske krize koja je zahvatila i selo, opao. Zadruga je u prvim godinama rada imala u vlasni{tvo zemlju u veli~ini od 140 jutara 800 hvati.

Vrednost imovine u krunama iznosila je:

Vlasni{tvo zadruge

K

ZEMLJA

241.320

KU]E

61.000

POKRETNINA

16.180

Prve godine rada donele su i dosta problema, izazvanih neupu}eno{}u njenih ~lanova u kreditne poslove, tako da se de{avalo da je bila i tu`ena zbog neizmirenja obaveza prema svojim 1) {tedi{ama. Ipak po~etne pote{ko}e nisu zaustavile njen pozitivan razvoj na poslovnom ali i na dru{tvenom planu. Zadruga je jo{od prvih godina svoga rada bila pretpla}ena na novine: ”Zdravlje”, ”Privrednik”, ”Kalendar Matice Srpske” a od 1921.godine i list ”Srpski zadrugar”. Ona je kupovala radi obrazovanja svojih zadrugara i knjige Vuka S. Karad`i}a, odabrana dela od{tampana u ~uvenoj {tampariji ”Bra}e Jovanovi}” itd. Knjige su uglavnom kupovane u Novom Sadu. U dogovoru sa veliko-be~kere~kim advokatom Mi{om Mati}em odr`ano je 1914.godine vi{e predavanja na teme: ”Jedan korak napred” - o {tetnosti alkoholizma, te ”Zdravlje i brak” - o negovanju higijenske kulture. U samim Pravilima zadruge navedeno je da }e se ona starati ne samo o ekonomskom nego i moralnom uzdizanju ~lanova. U svom izve{taju iz 1913.godine Savezu zemljoradni~kih zadruga u Novom Sadu, zadrugari iz Begej Svetog \ur|a ponosno tvrde da ”zadrugari koji piju tri ih je a ostale mo`emo pohvaliti (osim dvoje {to smo ~uli 1) da su se opili jedanput) da su se vladali kao velike devojke”. Da u ovom izve{taju nije ba{bila izneta cela istina govori i ~lanak u ”Zastavi” iz 1914.godine. Izve{ta~ je optu`io nesavesne zadrugare iz Begej Svetog \ur|a koji su posle izbora crkvene skup{tine, u koju su u{li i neki ~lanovi zadruge, uspeh proslavili puju}i ”alvaluk” i to 2) jo{kod nema~kog, a ne srpskog gostioni~ara. Iako su zadrugari u dopisu ”Zastavi” opovrgli navode iz ~lanka jer ”mi iskorenjujemo tu prokletu naviku alvaluk, a ne jo{to da ~inimo”, sigurno je da je ovaj obi~aj i dalje bio i te kako primamljiv stanovnicima mesta.

U me|uratnom periodu zadruga je do`ivela procvat, broje}i 1920. godine rekordnih 70 ~lanova. Me|utim, ve}1921.godine bi}e isklju~eno jedanaest zadrugara, jer su ”velike bund`ije i sva|ad`ije”, {to je najavilo rascep koji se dogodio slede}e godine, kada je deo ~lanova istupio i obrazovao II zemljoradni~ku zadrugu.

Naravno, ovo odvajanje nije pro{lo bez me|usobnih optu`bi, tako da su neki pojedinci progla{eni komunistima, drugi ma|aronima, a

oni koji nisu dobili nikakav epitet ose}ali su se najpovre|enijim, jer je to bila mera ne~ije pozicije u hijerarhiji zadruge. Po izbijanju II svetskog rata zadruga je prestala sa radom, da bi po objavljivanju �Naredbe o obnovi rada zadruga i zadru`nih saveza� od 20. maja 1941. godine, koju je doneo Vojni zapovednik za Srbiju, morala da 3) se aktivira. Odlukom nadle`nih vlasti 1952. godine ova zadruga je, kao i mnoge druge, ukinuta i izbrisana iz zadru`nog registra.

DRUGA SRPSKA ZEMLJORADNI^KA ZADRUGA. Nastala je odvajanjem dela ~lanova iz I zemljoradni~ke zadruge 1922.godine. Osniva~i zadruge bili su: Vasa Bok{an, Laza Bolozan, \oka Ignjatov, ^eda Ignjatov, Mita Kati}, Mirko Lazarov, Veljko Markovi}, @arko Markovi}, Dragomir Mili}, Ranko Mili}, Velimir Moldovan, Luka Moldovan, Ljuba Moldovan, Milan Moldovan, ^eda Petrov, Vojin Radovan~ev, Nikola Tuci}. Predsednici zadruge bili su: Mirko Lazarov(1922-23), Toma Petrov(1923-27), Luka 1) Moldovan(1927-33) i ^eda Ignjatov(1933-41).

Zadruga je prose~no imala 40 ~lanova godi{nje. Brisana je iz zadru`nog registra 1952.godine, iako je njena delatnost obustavljena jo{1941. godine.

ZEMLJORADNI^KA KREDITNA ZADRUGA. Ova zadruga osnovana je 1928.godine i njeni ~lanovi su bili isklju~ivo nema~ki stanovnici mesta. Zadruga je davala zajmove na menice i obveznice uz jemstvo. Osniva~ku skup{tinu ovog udru`enja ~inili su: Albert Sauer kao predsednik i najve}i deoni~ar u zadruzi, Josif Bajerlajn, 2) Johan Lu~, Matijas Maus, Franja Koler, Johan Vester, Anton [ehner.

Zadruga je do 1928.godine bila ~lan Sredi{ne Zemaljske Pojzamnice u Beogradu, a kada je ona likvidirana, pristupila je 27. novembra 1929.godine Banatskom savezu srpskih zemljoradni~kih zadruga u Velikom Be~kereku.3) RATARSKA ZADRUGA: Podaci o ovoj zadruzi nalaze se samo u crkvenom letopisu, po{to zadruga nikad nije zvani~no po~ela sa radom, niti su joj odobrena pravila. Ljudi okupljeni oko zadruge po~eli su 1928.godine sa agitacijom me|u stanovni{tvom sela u cilju zidanja fabrike {e}era. Ovu lepu ideju ome{}e

ekonomska kriza ~ije su se posledice sve vi{e ose}ale. Paroh Branko Petrovi}zapisao je u letopisu slede}e: �Kriza je pritisnula ratara a sa druge strane na{ratar ne mo`e da se otrgne od uticaja dosada{njih fabrika {e}era, koje je unapred davaju}i rataru novac, po 2000 dinara, ovim ga vezuju, jer ovo za njega deluje povoljnije, nego da se obave`e bez predijuma a mo`da i d`abe da svojoj fabrici {e}ernu repu, koja bi mu to mnogo vi{e naplatila. Eto za{to se nije moglo sakupiti proizvo|a~a koji bi se da na 10 godina seju za novu fabriku 2-3000 lanaca repe�.1) REPARSKA ZADRUGA. Ova zadruga osnovana je 1927. godine sa ciljem da se njeni ~lanovi na najsavremeniji na~in bave uzgajanjem {e}erne repe. Prema Pravilima, njen zadatak je bio da nabavlja najsavremenija sredstva za suzbijanje {teto~ina i bolesti, nabavlja seme, ma{ine i druga sredstva za uzgajanje ove kulture, prera|uje {e}ernu repu u {e}er, rezance, melasu... Zadruga je u ime svojih zadrugara prodavala {e}ernu repu {e}eranama, a zauzvrat su oni pla}ali zadru`ni fond 1 dinar na svakih 100 kilograma otkupljene repe. Osniva~ku upravu zadruge ~inili su: Toma Petrovpredsednik, Johan Holcner, Branko Jovanovi}, Emilijan Erdeljan.

Ostali ~lanovi zadruge iz 1927.godine bili su: Velimir Grani}, \ura Grani}, Velimir Cincar, Miro Be~ejac, Krsta Stepanov, Milo Ignjatov, Simo Be~ejac, Dragomir Be~ejac, Stevan Mijatov, Milojko Gacin, Bogdan Kristiforovi}, Petar Kristiforovi}, Sava Mihajlov, Milutin Grani}, Toma Petrov, Branko Petrovi}, Dragomir Stepanov, @arko Markov.

Broj ~lanova zadruge iznosio je prose~no dvadeset ~lanova.

Zadruga je prestala sa radom po~etkom okupacije, a zvani~no je izbrisana iz zadru`nog registra 1952.godine.

ZADRUGA ZA ISKORI[]AVANJE SVINJA. Osnovana je 1930.godine, a njeni ~lanovi bili su Nemci iz mesta. Prema Pravilima, zadruga se bavila nabavkom, gajenjem i selekcijom rasplodnih svinja, zajedni~kim izdr`avanjem nerasta i prodajom `ivotinja za priplod i klanje. Pri osnivanju Zadruga je brojala 44 ~lana, a njen prvi predsednik bio je Franc Koler. Likvidirana je 1943. godine.

ZEMLJORADNI^KA KREDITNA I GOSPODARSKA ZADRUGA ”SELJA^KA ISPOMO]”. Osnovana je 1934.godine sa po~etnih 20 ~lanova, da bi se narednih godina taj broj stalno pove}avao (1935-37, 1936-56. ~lanova...). Zadruga se bavila prodajom poljoprivrednih proizvoda zadrugara, davanjem zajmova, primanjem uloga na {tednju uz kamate kako ~lanova tako i ostalih stanovnika mesta. Prvi predsednik zadruge bio je Paul Kvajzer, a podpredsednik Jozef Bauer. Likvidirana je 1942.godine.

Pored navedenih udru`enja zadru`nog tipa, o kojima su nam delimi~no sa~uvani podaci, u Begej Svetom \ur|u delovale su jo{: Zadruga za zemljoradni~ke kredite (osnovana 1931.godine) i Agrarija(1934.godine). Sem imena, o njima nisu sa~uvani drugi podaci.

ZANATLIJSKO UDRU@ENJE (KORPORACIJA). Zanatstvo se kao privredna grana javlja u Begej Svetom \ur|u jo{u XIX veku.

Ova tradicija nastavlja se i u me|uratnom periodu s tim {to zanatstvo do`ivljava ekspanziju u pogledu broja i raznovrsnosti zanata. Zbog toga se javlja potreba da se organizuje neka vrsta esnafskog udru`enja koja bi ovu ekspanziju usmerila u organizacionom i stru~nom pogledu. Takvo udru`enje osnovano je u mestu 1925.godine, i ono se, u skladu sa svojim pravilima, bavilo:1) a) odr`avanjem korektnih zanatlijskih i li~nih odnosa izme|u majstora i njihovih pomo}nika, b) pitanjem statusa {egrta, c) izdavanjem radni~kih knji`ica, d) podizanjem ukupnog materijalnog polo`aja zanatlija, e) udru`enje je osnovalo ”potpomogaju}u” blagajnu za potrebe svojih ~lanova.

Pravilima Udru`enja bilo je predvi|eno da se za u~enike uzimaju isklju~ivo deca starije dobi, sa kojom su majstori morali postupati korektno, obu~iti ih doti~nom zanatu i dozvoliti im poha|anje {kole i crkve. Po isteku obuke, u~enici su dobijali svedo~anstva, a {egrti radni~ku knji`icu od Udru`enja. ^lanstvo u Udru`enju bilo je obavezno za sve zanatlije oba pola iz mesta, kao i njihove pomo}nike. ^lanstvo je prestajalo u slu~aju smrti, iseljenja

iz mesta ili prestankom bavljena zanatom. Svi ~lanovi bili su du`ni da plate ~lanarinu ~etiri godine unapred, kao i upisninu pri pristupanju Udru`enju. Pri osnivanju ~lanarina je iznosila 24 dinara, ali se vremenom, posebno za industrijska preduze}a, pove}avala.

Sedi{te Udru`enja bilo je najpre u gostionici Petera Lu~a, a potom u jednoj zakupljenoj prostoriji u gostionici kod Peter Simona. Predsednik i njegovi pomo}nici primali su stranke svakim radnim danom od 9-11h i od 18-20h.

Predstavnici udru`enja prve godine rada bili su: - predsednik Bela Urso, podredsednik Mita Markov, blagajnik Johan Frer, odbornici: Nikolas Manes, Josif Lefler str, Heger Konrad, Johan Ridl, Gustav Ga~evi}, A}a Moldanov.

- mirovno ve}e: Anton Adler, Franja Holcner, A}a Bok{an, Nikolas Holcner, Marko Tuci}, Johan [terber, Josif Kvajzer, Peter Maus.

-perovo|a Josif Fajmer.

Na osnovu dostupnih podataka broj ~lanova ovog udru`enja iznosio je:

GODINA

Broj ~lanova udru`enja

1925.

72

1926.

115

1928.

109

1929.

107

1930.

102

1931.

97

1932.

100

1936.

99

U me|uratnom periodu u Begej Svetom \ur|u su se po veli~ini obrta razlikovala preduze}a:

Veli~ina obrta

1928.

1929.

1930.

1931.

Velika preduze}a

5

4

3

4

Zanatlije sa name{tenicama

72

71

62

56

Zanatlije bez name{tenika

32

32

37

37

Predsednici Udru`enja bili su: Urso Bela(1925-30), Veljo Kati}(1930-37), Mita Markov(1937-41), dr Nikolas Bek(1942).

Uspe{an rad ovog udru`enja omela je velika ekonomska kriza tridesetih godina koja se osetila u svim privrednim delatnostima, te i u zanatstvu. Kako bi za{titilo svoje ~lanove u ovako ote`anim okolnostima rada, Udru`enje je donelo vi{e mera kojima je trebalo za{titi standard ~lanova. Decembra 1930.godine doneta je Rezolucija po kojoj se zabranjivao svaki nedozvoljeni rad u pekarskom, mesarskom i cipelarskom zanatu, licima bez obrtnica. Zabranjeno je trgovcima da prodaju hleb kao i privatnim licima da ga pod vidom ku}ne proizvodnje prave. Mesari su za{ti}eni na isti na~in. Da bi se za{titio cipelarski zanat upu}ena je molba nadle`nim vlastima da spre~e {irenje mre`e prodavnica cipela ”Bata”, koje su ugro`avale zanatsku proizvodnju. Koliko su se zanatlije ose}ale ugro`enim prodorom industrijalizacije, najbolje govore zavr{ne re~i Rezolucije ”ne mo`emo dozvoliti da ma{inerija tu~e ru~ni rad!”.

Polo`aj majstora u Udru`enju dovodio se u pitanje onda kada bi se prekr{ilo neko od pravila ili neodgovorno i nestru~no obavljao zanat, kao u slu~aju molera Nikolasa Lorisa, koji je ~e{}e dr`ao rakijsku ~a{u nego ~etku u ruci. Zbog `albi me{tana Udru`enje je dozvolu za rad u istom zanatu dalo njegovom sinu Ludvigu. Neki majstori namerno su odjavljivali obrtnice kako ne bi pla}ali porez, ~ime su ujedno postajali mnogo konkurentniji na tr`i{tu u odnosu na majstore iz Udru`enja. Ovo je bio razlog mnogih kazni kojima su podlegli oni koji su, bez obrtni~ke dozvole, radili odre|eni zanat ili trgovali. Pravila Udru`enja predvi|ala su i za{titu {egrta i drugih pomo}nika od zloupotrebe majstora, putem odre|ivanja du`nosti i jednih i drugih, te stvaranjem ”mirovnog ve}a” gde su se re{avali iskrsli sporovi. Me|utim, neki majstori svoje pona{anje dovodili su na ivicu zloupotrebe pot~injenih, tako da nisu retki prekidi ugovora, be`anje {egrta iz radionica i sl.1) Udru`enje je ~ak imalo velikih problema da privoli majstore da pu{taju svoje pomo}nike na sastanke Sokolskog dru{tva. Na intervenciju Sokolskog dru{tva, op{tina je preuzela stvar u svoje ruke i donela odluku ”da korporacija saop{ti svojim ~lanovimamajstorima da }e op{tina na}i puta i na~ina da ovakvom konzervativnom i {ovinisti~kom pona{anju pojedinaca u~ini kraj”.

Krajem 1932. god. i pored velikog otpora knjigovodstva i ~lanova, Udru`enje se spojilo sa Udru`enjem zanatlija u Velikom Be~kereku, a u Begej Svetom \ur|u osnovano je Povereni{tvo udru`enja. Ovo je u~injeno na zahtev Komore, jer se tra`ilo da se manja udru`enja integri{u kako bi se stvorilo ”za `ivot sposobno udru`enje”. Od ovog perioda Komora je u mestu organizovala niz stru~nih predavanja za razli~ite profile zanata u cilju usavr{avanja stru~nog znanja.

Tokom ukupnog perioda svog rada, Udru`enje je sara|ivalo sa ”Privrednikom” i ”Hrvatskim Radi{om” od kojih je preuzimalo {egrte za obuku u mestu. Zanatlije, kao jedna od va`nijih poluga u razvoju mesta, u~estvovale su i u njegovom kulturnom `ivotu.

Svake godine na Dan udru`enja, 1. oktobra, odr`avana je sve~ana sednica sa prigodnim govorima na srpskom i nema~kom jeziku.

Tom prilikom delile su se zanatlijske zna~ke, a potom se odlazilo na bogoslu`enje. Udru`enje je bilo pretpla}eno na stru~ne ~asopise poput: ”Radni~ke za{tite”, ”Zanatlijskog kalendara”, ”Zanatlije” itd.

Zapisnici sa sednica Udru`enja vo|eni su do 1931. god. dvojezi~no, a od tad samo na dr`avnom jeziku. U isto vreme je i naziv Udru`enja na nema~kom brisan sa pe~ata. Udru`enje je po oslobo|enju mesta 1944. god. likvidirano.

SOKOLSKO DRU[TVO. Soko, kao organizacija za fizi~ko vaspitanje, ponikla je u ^e{koj. Prvo dru{tvo osnovao je Miroslav Tir{u Pragu 1862. god. da bi se ubrzo pro{irilo na sve slovenske narode. Prvo dru{tvo kod ju`nih Slovena osnovano je u Ljubljani 1863. a potom u Hrvatskoj 1890. a u Srbiji 1882. godine. Sokolsko dru{tvo pored sportskog, imalo je i karakter patriotske organizacije Slovena pod Austro-ugarskom vladavinom. Organizacije Jugoslovenski Soko, Hrvatski Soko, Orao i Srpski Soko ukinute su zakonom od 5. XII 1929. god. kojim je kao ”vite{ka organizacija” osnovan Soko Kraljevine Jugoslavije. @elja {estojanuarske vlade bila je da se stvaranjem ove organizacije promovi{e ideja integralnog jugoslovenstva, posebno u biv{im pre~anskim krajevima, gde se trebalo suprotstaviti nacionalnim manjinama nezadovoljnim dr`avnom politikom. U Soko su bili u~lanjeni u~enici, u~itelji, ~inovni{tvo, pripadnici srednjeg stale`a.

Dolaskom na vlast Milana Stojadinovi}a, sokolstvo je stavljeno u

drugi plan kao �zastarela organizacija fizi~ke kulture�1) i mesto njega promovisana nova omladinska organizacija JRZ (1937. god.).

Sokolska organizacija osnovana je u Begej Svetom \ur|u 1921. god. zahvaljuju}i trudu podbele`nika Milo{a Tatarovi}a. ^lanovi Sokola su svoje ume}e prvi put pokazali 1921. god. za Poklade, a potom tokom proslave seoske slave \ur|evdana, iste 2) godine.

Prvi stare{ina Sokola u mestu je bio paroh Branko Petrovi}, potom Ivan Homnjakov, dr Radi{a Ostoji}, \or|e G. Ne{kovi}i Sava Maksim. Sokolsko dru{tvo je prire|ivalo proslave prilikom va`nih jubileja, dr`avnih praznika, odr`avalo predavanja u cilju upoznavanja javnosti sa sokolstvom, istorijom jugoslovenskih naroda, u~estvovalo na sletovima. Nave{}emo samo neke od aktivnosti koje su nam na osnovu izvora, poznate.

Povodom ven~anja kralja Aleksandra i princeze Marije, Sokoli su 7.

VI 1922. obrazovali i predvodili u ve~ernjim ~asovima u selu povorku, koja je uz u~e{}e stanovni{tva mesta, sa bakljama i muzikom obi{la glavne ulice u selu, te se potom slila u park, gde je organizovano narodno veselje. Velika proslava organizovana je povodom proslave osamdeset godina od ro|enja ~ehoslova~kog predsednika Toma Mar{ika, 1930. godine, kao i ro|enja prestolonaslednika Petra (6.IX) povodom kojeg je, posle bogoslu`enja i sve~ane sednice, organizovana i igranka u gostionici kod Joce Borzona. Posebno sve~ana bila je proslava stogodi{njice ro|enja osniva~a pokreta dr Miroslava Tir{a. Program prilikom ove proslave sastojao se od govora, odabranih deklamacija i ve`banja.

U Begej Svetom \ur|u odr`an je 31.V 1936. god. veliki sokolski slet za petrovgradski i srpskocrnjanski okrug. Tom prilikom je selo bilo ukra{eno a `eljezni~ka stanica oki}ena zastavama, kao i sve ulice od Begeja do ve`bali{ta. Sokoli su najpre ve`bali na malom platou kod stare zgrade zabavi{ta, a potom na fudbalskom igrali{tu, koje je 1931. god. izgra|eno. Posle II svetskog rata rad sokolskog dru{tva nije obnavljan.

KULTURBUND([vapsko-nema~ki prosvetni savez). Mesna podru`nica novosadskog saveza Kulturbunda osnovana je u Begej Svetom \ur|u 7. II 1932. god. Prvi predsednik bio je dr Jakob Vaker.

Zahvaljuju}i povezanosti preko Kulturbunda sa maticom

Nema~kom, doma}i Nemci dobijali su na primer poljoprivredne ma{ine po vrlo povoljnim uslovima, samo uz 1% kamate na otplatu duga. To je doprinelo njihovom ekonomskom ja~anju u odnosu na Srbe, koji su iste takve ma{ine kupovali u Francuskoj i Engleskoj uz 1) 12% kamate na otplatu duga. Nemci iz mesta bili su politi~ki korektni i lojalni stanovnici dr`ave sve do dolaska Hitlera na vlast u Nema~koj. Dvadesetih godina dosta doma}ih Nemaca bilo je u ~lanstvu Demokratske i Radikalne stranke. U po~etku, prema se}anju starijih stanovnika mesta, ugledni nema~ki doma}ini nisu sa odobravanjem do`ivljavali Hitlerov uspon u matici. Me|utim, ja~anjem Nema~ke, koja je otvoreno iznela program ekspanzije, i doma}i Nemci polako postaju pristalice novog re`ima, prvo tajno pa onda sve otvorenije, kroz Kulturbund.

JUGOSLOVENSKI ”KASINO”. Osnovan je 25. II 1934. i u njega su u{li svi ugledniji stanovnici mesta. ”Kasino” je bio neka vrsta zatvorenog kluba engleskog tipa, u koji su imali pristup: seoska inteligencija i najimu}niji ~lanovi zajednice. To je jedina organizacija u mestu koja je bila izrazito vi{enacionalna. U Begej Svetom \ur|u, ”Kasino” vu~e koren od prvog kluba za gospodu ”Herrenkasino”, osnovanog u mestu 1890. god. sa 45 ~lanova nama~ke nacionalnosti, o ~ijem radu nam nisu sa~uvani podaci.

Prema Pravilima ”Kasina”, on je imao isklju~ivo zabavni karakter i 2) ”isklju~ivao svaki antidr`avni rad” . ^lanovi su mogli biti samo dr`avljani Kraljevine iznad 21 godine starosti. Klub je imao svoju ~itaonicu koja je izdr`avana od upisnine, ~lanarine, te prodajom ulaznica za prire|ene zabave. ^lanovi ”Kasina” od 1934. god. bili 3) su: Petrovi}Branko, sve{tenik, Johan Vester, trgovac, Stevan Senti, apotekar, Bora Kati}, podbele`nik, 1) Bela Savor, ekonom , Moze{Veber, industrijalac, dr Jakob Vaker, lekar, Franc Jost, mesar, Mihajlo Bajerle, knjigovo|a, Zaka Stepanov, trgovac,

Vasa Bok{an, ekonom, Jozef Kindl, ekonom, Josif Fajmer, u~itelj, Mihajlo Horvat, u~itelj, Stanko Novak, po{tanski ~inovnik, Anton Sal, trgovac, Vojin Vukanovi}, ~inovnik, Johan Manes, sajd`ija, Neboj{a Vla{kalin, bele`nik, Krsta Reljin, trgovac, Anton Meng, trgovac, dr Radi{a Ostoji}, lekar, Kamenko Be~ejac, op{tinski ~inovnik, Matija Krac, nadmlinar, Bora Nikoli}, u~itelj, Ivan Homnjakov, komesar policije, Branko Petrovi}, podbele`nik, Martin Bremer, podbele`nik, Anton Sob~ak, trgovac.

DOBROVOLJNO VATROGASNO DRU[TVO. Dobrovoljno vatro-gasno dru{tvo u Begej Svetom \ur|u osnovano je 1889. god.

U me|uratnom periodu dru{tvo se pominje kao vatrogasna ~eta.

Tokom cele godine, a posebno za vreme `etve i vr{idbe, vatrogasci su de`urali na tornju crkve. Koristili su pokretne vatrogasne pumpe sa konjskom zapregom koje su prose~no mogle da izbace oko 130 l vode u minutu. Stalni ~lanovi su besplatno dobijali uniforme koje su mogli nositi praznikom i u drugim sve~anim prilikama.

Vatrogasna ~eta iz mesta prire|ivala je zabave ili je pak i sama u~estvovalo u velikim proslavama u selu sa ostalim udru`enjima.

Ve}inu ~lanova vatrogasne ~ete ~inili su nema~ki stanovnici mesta.

Oni su bili osigurani protiv nesre}nih slu~ajeva kod osiguravaju}eg 1) dru{tva iz Beograda. Vatrogasna ~eta bila je u ovom periodu sme{tena u jednoj prostoriji zgrade op{tine, koja je celokupnim sredstvima i dotirala rad dru{ta. ^lanovi vatrogasne ~ete u Begej Svetom \ur|u 1939.godine bili su: Albert Bauer, predsednik u vatrogasnoj slu`bi od 1921.g.; Nikola Meng, zapovednik od 1940.godine;

? Raji}, stare{ina, ?; Josif [tajn, podzapovednik od 1927.godine; Martin Bremer, tajnik uprave odbora od 1934.godine; Nikola Manes, tajnik u zapovedni{tvu od 191?.godine; Franja Meng, blagajnik od 1930.godine; Franja Meng, odelni vo|a od 1930.godine; Stevan Ratkov, spremi{tar od 1931.godine; dr Radi{a Ostoji}, lekar od 1933.godine; Nikolas Loris, predsednik nadz. odbora od 1927.godine; Martin Bremer, tajnik od 1934.godine; Johan Laj, ~lan od 1912.godine; Mihajlo Veber, ~lan od 1927.godine; Nikolas [tajn, ~lan od 1930.godine; Johan Altmajer, ~lan od 1930.godine; ^eda Ignjatov, predsednik op{tine.

CRVENI KRST. Crveni krst je osnovan je u mestu 1928.godine, ali u arhivskim izvorima gotovo da nema podataka o njegovoj aktivnosti. Mo`e se zaklju~iti da je ova organizacija delovala pri osnovnoj {koli u mestu. Akcije prikupljanja priloga u humanitarne svrhe organizovali su u~itelji i u~enici. Svake {kolske godine prikupljana je obu}a, ode}a, stare knjige kao pomo}siroma{nijim u~enicima. Na predlog sekretara Crvenog krsta D.Ru`i}a, zbog katastrofalnog po`ara koji je 1931.godine pogodio mesto, osnovan je mesni odbor Crvenog krsta za postradale u po`aru. U ovaj odbor su u{li: Branko Petrovi}, Vasa Todi}, Vasa Bok{an, Nemanja Proti}, Vladimir Grani}, dr Radi{a Ostoji}, dr 1) Jakob Vaker, J.Kvajzer, [tajner. Aktivnost mesnog odbora je bila usmerena samo na pomo}postradalima od po`ara, i sa otklanjanjem ovog problema, njegov rad je obustavljen. Tokom okupacije srpski u~itelji su se anga`ovali na prikupljanju priloga i pomo}i radi slanja paketa zarobljenicima iz mesta, u ~emu se trudom posebno istakao u~itelj Ivan Stoj{i}.

LOVA^KO DRU[TVO. Prema seoskom predanju ~lanovi porodice Ki{, posebno Antal Ki{, bili su pasionirani lovci. Sa svojim gostima organizovali su velike lova~ke hajke u hataru sela, bogatom raznovrsnom divlja~i. Lova~ko dru{tvo zvani~no je osnovano

1928.godine. Op{tina je svake godine izdavala na javnoj licitaciji pravo na lovi{te, koje je bilo veli~ine 500 katastarskih jutara. Ono je do sredine tridesetih godina bilo u sastavu lovnog terena op{tine 2) Jankov Most.

FUDBALSKI KLUB. Nije poznato ko je doneo prvu fudbalsku loptu u mesto, ali je, svakako, fudbal bio popularan me|u 1) omladinom i pre zvani~nog osnivanja fudbalskog kluba. Nema~ka omladina je krajem dvadesetih godina formirala fudbalski klub ”Olimpija”, dok su srpski mladi}i igrali fudbal na travnatoj povr{ini ispred nekada{nje zgrade apoteke. Ideja o osnivanju kluba me|u srpskim mladi}ima potekla je tokom jednog sasvim neformalnog razgovora na klupi, u op{tinskom parku. Poneseni `eljom i optimizmom, posle svega nekoliko meseci, ovi idejni tvorci formira}e klub 1930.godine i dati mu ime ”Sportski klub Soko II”.

Odlukom sreskog na~elnika klub je ubrzo morao promeniti ime, jer 1) je ve}postojalo registrovano Sokolsko dru{tvo.

Stoga igra~i 1931.godine menjaju ime u SK”Begej”. Pravila kluba predvi|ala su da se pored utakmica mogu organizovati zabave, koncerti, pozori{ni komadi, kako bi se na taj na~in prikupila sredstva za finansiranje kluba.

Prvu utakmicu igra~i ”Begeja” odigrali su sa igra~ima ”Olimpije” na travnatom terenu, specijalno za tu priliku prilago|enom Va{ari{tu. Igra~i ”Begeja” bili su obu~eni u sokolske dresove, a protivni~ki igra~i imali su jednoobraznu uniformu koju im je kupio sponzor kluba, trgovac Anton Sop~ak. Ova fudbalska utakmica, zbog nacionalne podvojenosti me|u timovima, bila je za celo selo ”vi{e od igre”, a zavr{ila se ubedljivom pobedom ”Begeja” sa 11:0. Utakmicu je sudio mesni trgovac Urso Bela, a za ”Begej” su na ovoj utakmici igrali: Mirko Cincar (golman), Branko Petrov, Kamenko Be~ejac, Radi{a Ostoji}, Veselin Piperski, Milivoje Mili}-^e~a, Mila Be~ejac, Ivan Moldovan(golgeter).

Voja \urkin, Ova utakmica je bila prelomna za dalji razvoj fudbalskog `ivota u mestu, po{to su posle nje vi{e igra~a iz ”Olimpije” pre{li u ”Begej”, poput Lorisa, Elmera, Cimera, \ule, I`e Molnara. Osna`en

ovim poja~anjima, fudbalski klub ”Begej” je bio u stanju da po~ne sa ozbiljnim treninzima i ja~im utakmicama. Pre svega, bilo je neophodno izgraditi fudbalski teren. Nije se dugo oklevalo, tako da je ve}1931.godine oduzet deo od op{tinskog parka i deo ba{ta okolnih ku}a i izgra|en lep teren. U ovim radovima je putem mobe u~estovalo celo selo. Igrali{te je ogra|eno dok je za svla~ionicu odre|ena, na veliko zadovoljstvo, gostionica ”Bela la|a” Joce Borzona.

Igra~i su imali dresove sa vertikalnim crveno-crnim {arama i kopa~ke. Utakmice su se igrale samo nedeljom, najpre sa timovima iz okoline sela, a potom je klub u{ao u Banatski samostalni podsavez. Utakmice su tada igrane u okviru ~etvrte regije protiv timova ”Gra|anskog” iz Ja{e Tomi}a, ”Titelskog AK”, ”Aradske 1) Slavije”.

Po ovom sistemu takmi~enja ”Begej” je igrao do 1935.godine kada je zbog odlaska najboljih igra~a istupio iz takmi~enja. Na gostovanja su igra~i putovali zapre`nim kolima, kamionom, a na dalje destinacije putni~kim brodom. Dugo je pam}eno gostovanje {en|urskih fudbalera u Debelja~i, koje je organizovao i finansirao mesni apotekar Stevan Senti, ina~e rodom iz Debelja~e. To je bilo najdalje putovanje igra~a na jednu utakmicu, ali trud se isplatio, jer su utakmicu dobili sa 4:1. Pamti se jo{jedna anegdota o fudbalerima ”Begeja”, kada se jedan petrovgradski sudija odrekao svog honorara zato {to je ”Begej”, na op{te iznena|enje, pobedio ”Obili}” iz Petrovgrada”.

Tokom Drugog svetskog rata prestala su sva zvani~na takmi~enja, iako su fudbaleri sredinom 1941.godine morali, kao i u godini svog postanka, odigrati, na insistiranje nema~kih vojnika stacioniranih u selu jo{jednu utakmicu koja je bila ”vi{e od igre”.

Posle oslobo|enja klub je pod istim imenom nastavio tradiciju bavljenja fudbalom. Iz dana{njeg @iti{ta potekao je Kamenko Be~ejac, standardni igra~ ”Partizanove” zlatne generacije, koja je igrala u finalu kupa {ampiona protiv ~uvenog ”Reala”.

Najpoznatiji igra~i ”Begeja”, pored pomenutih iz prve utakmice sa ”Olimpijom”, bili su: Slobodan Popov, Radomir Bok{an-[pega, Draga Be~ejac, Nedeljko Brankov-Braca, I`o Molnar, Rada Stojakov-@iga, \ula, Stanomir Bogdanov-

Janda, Loris, Neda Ru`in, Spasa Grani}, Sava Moldovan, Cimer, Mirko Markov, Kuzma Nedeljkov, Virgil Dajma, @arko Bok{an-Mira, Vesa Moldovan, Kosta Nedeljkovi}, Voja Grani}-Mid`a, Jakob Guranov, bra}a [ibl.

Predsednici fudbalskog kluba ”Begej” bili su: Zaka Stepanov, Dragomir Kati}, ^eda Kati}, @iva Anu~in, Sima Be~ejac. Upravu kluba po osnivanju 1932.godine1) ~inili su: Zaka Stepanov, predsednik, Anton Meng, I potpredsednik, Mita Markov, II potpredsednik, Kamenko Be~ejac, sekretar, Johan Vester, blagajnik, Senti Johan, vo|a. ^lanovi Upravnog odbora: dr Radi{a Ostoji}, Branko Jovanovi}, dr Jakob Vaker, Peja Mili}, Mihajlo Pajerle, Moze{Veber, ^eda Piperski. ^lanovi Nadzornog odbora: Sima Be~ejac, Joca Borzon, Josif Kvajzer ml.

RATARSKA ^ITAONICA. Ratarska ~itaonica osnovana je 1904.godine i radila je u skladu sa odobrenim pravilima. Njena aktivnost trajala je oko ~etiri godine pa potom zamrla, te je postojala ”samo po imenu jer je niti imala svoje prostorije, niti dr`i i jedan list”.1) Slede}i pomen ~itaonice datira tek iz 1936.godine, jer se u {kolskom letopisu pominje da je upravnik {kole, \or|e G.Ne{kovi}, izme|u ostalih du`nosti, bio i tajnik ~itaonice. U nedostatku izvora mo`emo predpostaviti da je ~itaonica u me|uratnom periodu obnovila svoju aktivnost i pove}ala broj ~lanova, {to najbolje pokazuje ~injenica da se u njenoj upravnoj strukturi nalazio i direktor {kole.

AMATERSKO POZORI[TE. U Begej Svetom \ur|u je u me|uratnom periodu postojala amaterska dramska dru`ina.

U~itelji, kao predstavnici inteligencije, bili su inicijatori okupljanja ovog dru{tva. Predstave su se odr`avale u omiljenom okupljali{tu

Srba iz mesta, i gostionici ”Bela la|a” Joce Borzona, obi~no za ve}e praznike: Bo`i}, Uskrs, \ur|evdan i dr. Na repertoaru su bila Sterijina dela ”Pokondirena tikva”, ”Kir Janja” te drugi komadi poznatih doma}ih pisaca. Najaktivniji ~lanovi amaterskog pozori{ta u ovom periodu bili su: Dragomir Markov, Branko Tuci}, 2) Bojka Moldovan, Ilinka Anu~in i dr.

Pozori{ni amaterizam bio je rasprostranjen me|u stanovnicima mesta koji su voleli da gledaju i u~estvuju u predstavama. Posebno se Zanatlijsko udru`enje isticalo na ovom planu. Uz odabranu zanatlijsku omladinu Josif Kvint je pripremao uspe{ne predstave za katoli~ke praznike i druge prigode. U gostionici Petera Simona, nema~kom pandanu gostionice ”Bela la|a”, odr`ana je 8. septembra 1928.godine u 20h priredba, koju je 1) osmislio Josif Kvint. Na repertoaru su bili: 1) ”Izle~eni tvrdica”, {ala u III ~ina od P.Modera, 2) ”Ubistvo u Kalmeser ulici” od A.Bergena, 3) ”Korporacija-parodija” od Josifa Kvinta.

SRPSKO PRAVOSLAVNO PEVA^KO DRU[TVO. Krajem XIX i po~etkom XX veka vi{e puta je u mestu osnivano peva~ko dru{tvo koje bi radilo nekoliko godina, pa se potom gasilo.

Zaslugom paroha Branka \akova~kog osnovano je 1936. godine Srpsko peva~ko dru{tvo. Prvi predsednik ovog dru{tva bio je paroh \akova~ki, a dirigent upravnik {kole, Sava Maksim. Dru{tvo je po osnivanju brojalo oko 30 ~lanova. Na repertoaru su bile samo crkvene pesme. Prvi nastup Peva~kog dru{tva u javnosti bio je na Badnji dan 1936. godine prilikom sve~anog osve}enja badnjaka u porti, da bi 1937. god. prvi put pevali na svetoj liturgiji u crkvi, prilikom proslave Sv. Save. Peva~i Dru{tva pevali su i svake nedelje u crkvi tokom slu`be, a tako|e po `elji i na sahranama, za {to su bili pla}eni.

NEMA^KO PEVA^KO DRU[TVO. Ovo dru{tvo je zvani~no osnovano 1931. godine, a proiza{lo je iz hora rimokatoli~ke crkvene op{tine koji je postojao od 1926. godine. Po osnivanju dru{tvo je brojalo 46 ~lanova, a horovo|a je bio u~itelj Mihael Horvat. Na repertoaru ovog nema~kog dru{tva bila je nema~ka narodna muzika

i pesme. Ono je odr`avalo i ~asove pevanja, muzi~ke koncerte i diletantske predstave. Zanimljivo je da je odobrenje za rad dru{tvu dao sam veliki `upan, iako je sreski na~elnik upozoravao da su svi ~lanovi peva~kog dru{tva nema~ke nacionalnosti pre 6. I 1929. god.

1) bili su istaknuti ~lanovi nema~ke stranke. Odobrenje je izdato shodno dr`avnoj politici popu{tanja Nemcima i jer su ”sve ranije partijske podvojenosti nestale”. ^lanovi uprave peva~kog dru{tva 1931. god. bili su: predsednik - Jozef Bajerlajn, podpredsednik - Jozef Rauling, sekretar - Simon Nikolas, ostali ~lanovi uprave - Franc Koler, Jozef Koling, Matijas Maus, Jozef [tajn, Johan Polinger, Franc Jort.

U Begej Svetom \ur|u su, pored navedenih udru`enja i dru{tava, delovala jo{i slede}a, o kojima sem imena nemamo podataka: 1) Dru{tvo za odr`avanje i ulep{avanje op{tinskog parka, osnovano krajem XIX veka; 2) ”Mladi aeroklub” osnovan 1934. god. ^lanovi ovog kluba su, pored ostalog, prisustvovali aero-mitinzima u Petrovgradu; 3) ”Jadranska stra`a ”, osnovana 1933. godine; 4) ”Udru`enje ~etnika”, osnovano sredinom tridesetih godina u mestu. Okupljalo je stare ~etnike iz minulih ratova i podmladak. ^lanovi su imali vrlo lepe uniforme koje su nosili u sve~anim prilikama. Od ~lanova iz mesta, stariji stanovnici se se}aju samo vlasnika gostionice ”Bela la|a”, Joce Borzona, iako ih je bio prili~an broj u selu.

10. ISELJAVANJE U DRUGE ZEMLJE Krajem XIX i po~etkom XX veka iz Vojvodine se iselilo mnogo srpskog stanovni{tva u prekomorske zemlje, posebno Severnu Ameriku. Iseljavanje iz Begej Svetog \ur|a bilo je ”vekovna i neizle~iva bolest ovda{njih Srba”1) , bilo da su se iseljavali u druga naselja unutar dr`ave ili u druge zemlje.

Po~etkom XX veka skoro 10% stanovni{tva srpske nacionalnosti bilo je u SAD. Posebno je zanimljivo da u Ameriku odlaze, pored

sirotinje, i oni koji su u mestu posedovali ~ak 8-15j zemlje. Paroh Nenad Bara~ki, dobar poznavalac prilika u selu, u jednom izve{taju Savezu zemljoradni~kih zadruga u Zagrebu isti~e: �Kod nas imu}niji ljudi odlaze u Ameriku samo radi toga da {to vi{e 2) steknu!� .

Neki iseljenici su se dobro sna{li u novoj domovini, zasnivali porodice tamo, a drugi su se pak, pra}eni nostalgijom ili neuspehom, vra}ali u selo. Stav uglednijih doma}ina o iseljavanju u Ameriku najbolje je izrazio jedan ~lan Zemljoradni~ke zadruge u svom dopisu Savezu u Zagreb: �Amerika je dobra za one koji bi bili i ovde napredni... tamo se pokvare od 100% njih, 70%, a da su ovde bili ne bi se pokvarili... eto tako vidimo dobro od Amerike, i samo kad bi se gdegod moglo naseljavati na{i ne bi i{li u Ameriku, jer na{i samo `ele da radu i ni{ta drugo i kad nema da se radi oni gde }e ve}u 1) Ameriku.�

Iz Begej Svetog \ur|a su se po~etkom XX veka odselili ~lanovi ovih porodica:

Red.br Prezime .

Mu{karci

@ene

SVEGA

1

Bogdanov

1

/

1

2

Bok{an

2

/

2

3

Boljac

2

2

4

4

Grani}

2

2

4

5

Kati}

7

2

9

6

Krecul

12

6

18

7

Markov

1

/

1

8

Moldovan

4

4

8

9

Pavlov

1

/

1

10

Petrov

1

1

2

11

Piperski

5

3

8

12

Popov

2

2

4

13

Reljin

2

/

2

14

Si~

2

/

2

15

Stepanov

1

/

1

16

Tuci}

6

4

10

17

Uvalin

1

/

1

18

Hristoforovi}

4

2

6

Posle I svetskog rata u Ameriku su, prema se}anju starijih 1) stanovnika mesta, oti{li: Steva Stojan~ov, @arko Tuci}, Nikola Krecul, Maksa Krecul, @arko Krecul (posle oti{ao u Argentinu gde je umro), Veljko Krecul i Sosa, Kosta Krecul, Mi{a Krecul, \uka Krecul, Ilija Krecul, Nikola Krecul, Vasa Krecul, Dana Petrov, Ljuba Bogdanov, \or|e Reljin, [andor Reljin, Vela Petrov, Bo`a Petrov, Juca [andor ... Iseljavanjem Srba iz mesta ostavljen je prostor za doseljavanje, pre svih, nema~ke narodnosne grupe, ~ime je vremenom izmenjena etni~ka slika sela u korist Nemaca. I posle II svetskog rata bilo je iseljavanja iz mesta u druge zemlje, ali to nije predmet ovoga rada.

11. POGLED NA @IVOT I OBI^AJE STANOVNIKA BEGEJ SVETOG \UR\A OBI^AJI. Mnogi stari obi~aji, koji su bili deo `ivota stanovnika mesta, polako izumiru ili su ve}gotovo nestali. Njihova simbolika usko je povezana sa vrednostima tradicionalnog `ivota ljudi minulih vremena, koje je to~ak materijalne civilizacije potisnuo na kolosek istorije i se}anja starih ljudi.

RO\ENJE DETETA. Period trudno}e, �drugog stanja�, nosio je sa sobom odre|ene rituale kojih se svaka trudnica pridr`avala.

Trudnica nije smela da se nervira, tu~e decu, `ivotinje, podsmeva bogalju i prosijaku. Ukoliko se trudnica prepla{i ili ne{to ukrade, pa potom dotakne neki deo svoga tela, verovalo se da }e se na istom mestu na telu deteta pojaviti trajni beleg. Poro|aj se obavljao, uglavnom, uz pomo}op{tinske babice. Po poro|aju, babica je presecala pup~anu vrpcu, a pupak vezivala svilenim koncem.1) Da bi se novoro|en~e za{titilo od zlih sila, koje su vrebale njegovu nevinu du{u, koristile su se mere za{tite koje su predstavljale nasle|e starih paganskih obi~aja. Deci se vezivala crvena traka oko ruke radi za{tite od uroka, a majke su izbegavale da pokazuju decu vrlo starim `enama, razrokim ili onim sa neobi~nom bojom o~iju. Po ro|enju deteta, najbli`i ro|aci, prijatelji i kumovi, donosili su novoro|en~etu neki poklon-povojnicu. Kr{tenje se

obavljalo u crkvi, a dete je dobijalo ime po kumu, bliskom ro|aku ili svecu na ~iji je dan ro|eno. Postojala su razna sujeverja pri davanju imena. Tako se davalo ime @ivan, @ivana ili @ivka da bi dete `ivelo, Zdravko i Zdravka, da bi dete bilo zdravo. Ako je neko imao samo `ensku decu, davao je ime Stanija, da bi prestalo ra|anje `enske dece. Blizanci su obi~no dobijali parna imena: prema narodnim pesmama - Jovan i Jovanka, prema svecima - Petar i Pavle itd.

Kada dete na~ini prve korake, majka je mesila poga~u ”postupaonicu” (duba~u), koja se lomila iznad glave deteta dok stoji. Delovi izlomljene poga~e davali su se kom{ijskoj deci koja tr~e na sve strane di`u}i graju, da bi dete tr~alo kao oni. Ako se nekom ne bi kidala ”postupa~a”, veruje se da bi te{ko prohodao. Kad deci ispadaju mle~ni zubi, dobro je da ih obaviju hlebom i bace na krov ku}e, govore}i: ”Na ti, vrana, drven zub, daj ti meni gvozden zub!”

Ko tako ne u~ini, veruje se da }e imati slabe zube.

SVADBA. Ranije su roditelji imali presudnu ulogu pri izboru bra~nog partnera svojoj deci, {to se ~esto nije poklapalo sa emotivnim `eljama mladih. Svaka devojka pripremala je ”{trafir”, i u zavisnosti od imovnog stanja roditelja, ”donosila” miraz u zemlji, ku}i, name{taju, posteljini, novcu. Devojke bez miraza te{ko su se udavale. Va`nu ulogu u bra~nom posredovanju imale su provodad`ije. Obi~no su to bila lica koja su imala pristup i u momkovu i u devoj~inu ku}u. Oni su prenosili uslove koje su roditelji za ven~anje jedni drugima postavljali. Provodad`ije su odlazile kod mlado`enje i hvalile odre|enu devojku, njenu lepotu, vrline, marljivost, miraz ukoliko ga je imala, nesumljivo ponekad preteruju}i u hvali. Ukoliko bi do{lo do sklapanja braka, za svoje usluge su dobijali poklon od mlado`enje.

U mestu je, sude}i prema crkvenim maticama koje se uredno vode od 1779.godine, bilo malo me{ovitih brakova. Zanimljivo je da su od 1796-1826. godine mladi}i iz mesta dovodili neveste iz udaljenih op{tina: Itebeja, Malog Torka, Velikog Be~kereka, Aradca, Elemira, E~ke, Modo{a, Semartona, Kumana, Leopoldova, 1) Jarkovca... Ovaj obi~aj nastavio se i u kasnijim periodima.

Svadbeni obi~aji po~injali su tako {to su mlado`enja i njegovi roditelji i{li na prosidbu. Ako je ona prihva}ena od mladinih roditelja, i{li su ponovo na ”zagledanje”, kada se

razgovaralo o mirazu, terminu za veridbu i ven~anje. Veridba ”prstenovanje” odr`avalo se obi~no dve do tri nedelje pre svadbe.

Do 1895.godine ven~anje se obavljalo isklju~ivo u crkvi, a od tog vremena uveden je obavezni gra|anski brak. Svadba je obi~no zakazivana u jesen, po prestanku poljskih radova. Goste je pozivao mlado`enja uz pratnju muzikanata. Kao znak da se prihvata poziv na svadbu, kitila se mlado`enjina ~utura sa rakijom, obi~no pe{kirima. Ven~ani kum je, uglavnom, bio ista li~nost koja je krstila mlado`enju. U jutro, kada je zakazana svadba, svatovi su se kupili kod mlado`enje. Kuma i starog svata doma}in o~ekuje pesmom ”Volem kuma neg zlatnog goluba”. Dok svatovi doru~kuju (obi~no paprika{, hladno pe~enje), doma}ica kiti pe{kirom konje upregnute u karuce i vezuje mu{karcima ko{ulje oko ramena. Posle doru~ka, svatovi idu po nevestu koja se mora otkupiti i potom iz roditeljske ku}e izvoditi uz pesmu ”Izvedi brate seju”. Potom svi zajedno odlaze u crkvu na ven~anje, a na izlasku iz crkve deca za~ikuju kuma, vi~u}i: ”Kume, kume, izgore ti kesa”; kum razbacuje sitan metalni novac koji deca grabe. Najbli`i ro|aci i kum odlaze kod mladinih na ru~ak. Posle podne, pre smrkavanja, skupljaju se ponovo kod mladinih svatovi i odvode nevestu mlado`enjinoj ku}i; tada se obi~no peva ”Odbi se biser grana”... Tada se kod mlado`enje uz muziku i obavezne be}arce slavilo do zore.

STANOVANJE. Izgled ku}a stanovnika Begej Svetog \ur|a poznat je tek od XVIII veka ali je on uz neznatne razlike bio isti i u ranijim vekovima. Bile su to zemunice koje su se pravile tako {to bi ljudi iskopali jamu odre|ene veli~ine, a od izba~ene zemlje podizali nasip oko jame kao za{titu od vode. Iznad jame gra|ena je koliba od trske. Blizu kolibe kopan je sa svih strana {anac radi slivanja ki{nice. Kasnije su nad jamom podizani zidovi od naboja ili nepe~ene cigle na koje je stavljan krov od trske. Zidovi su lepljeni blatom. Ovakav na~in gradnje karakteristi~an je za oblast Banata.

Stanovni{tvo se oko 1800-1805.godine pomerilo sa ”Va{ari{ta” na dana{nju lokaciju, a novo naselje gra|eno je prema dobro sa~injenom planu. Sve ulice su paralelne me|u sobom, prostrane i {iroke, a Veliki sokak je imao izgled pravog bulevara. Ku}e su obi~no tipa ”na brazdu”, idu du`om stranom uz kom{ijski plac, a kasnije se grade ku}e tipa ”uz put”, du`om stranom uz ulicu.

Krajem XIX i po~etkom XX veka sve vi{e se grade ku}e od }erpi}a (nepe~ene cigle) umesto naboja. Ve}ina ku}a u ovom periodu je i dalje prekrivana trskom, a od dvadesetih godina XX veka i crepom. Ku}e ”na brazdu” uglavnom su imale dve sobe izme|u kojih se nalazila kuhinja. U kuhinju se ulazilo iz dvori{ta, a iz nje u sobe. Jo{je dosta ku}a po~etkom ovoga veka imalo otvorena ognji{ta, iako su se ve}uveliko po~eli graditi zatvoreni dimnjaci.

Tada su doma}ini kupovali {porete ”{parherd”, koji su olak{avali posao doma}icama. Lep{e ure|ena soba uz ulicu nazivala se ”gostinjskom sobom” i pa`ljivo je ~uvana, dok su uku}ani `iveli u stra`njoj sobi. Podovi su bili od dobro nabijene zemlje koja je obljepljena i premazana, a ponegde, po~etkom ovog veka, i od dasaka. Sobe imu}nijih doma}instava bile su okre~ene i izmalane, a kuhinja je redovno kre~ena u nekoj boji. Sobe su zagrevane zidanim zemljanim pe}ima koje su se obi~no nalazile u uglu, iza vrata, a vrata ovih pe}i bila su u kuhinji. Pe}i su se lo`ile slamom, ogrizinom... Prozori su bili veliki, posebno oni sa sokaka. Ve}ina ku}a imala je duple prozore ili {alukatre kojih je u me|uratnom periodu bilo sve manje. Uz samu ulicu podizane su kotarke za kukuruz, a pod kotarkom se nalazio svinjac i koko{injac. Krompir i zelen su se preko zime dr`ali u trapovima, a ostalo povr}e i smok na 1) tavanu ili spava}oj sobi. U produ`etku ku}e podizane su {tale za stoku i {upa za kola, poljoprivredni materijal i dr. Podrumi su zbog blizine podvodnih voda gra|eni retko. Prose~na oku}nica stanovnika mesta po~etkom veka iznosila je oko 80 kv hvati. U svakom dvori{tu je bio iskopan bunar sa |ermom i zasa|eno drve}e bagrema i duda. Uz dvori{te se nalazio vrt za povr}e, sa po kojom vo}kom i vinovom lozom. Ku}e su ogra|ivane najpre ogradom od dasaka, potom zidom od naboja, a kasnije lepim ukrasnim zidom od cigala ili gvozdenom ogradom. Pre eletrifikacije mesta, za osvetljenje je upotrebljivan `i`ak od loja, masti, lojane sve}e, a posle petrolejke i fenjeri. U me|uratnom periodu ku}e imu}nijih stanovnika nisu zaostajale za gradskim. Sobe su opremane stilskim name{tajem i ukra{avane slikama i bogatim }ilimima. Dr Radi{a Ostoji}je prvi, krajem tridesetih, godina uveo grejanje na radijatore.1) Komfornijem i ugodnijem `ivotu stanovnika u ovom periodu doprinosili su i savremeni ure|aji, od onih za doma}instvo do onih za zabavu. U mestu je tridesetih godina bilo oko trideset

radio aparata, uglavnom marke: ”Filips”, ”Hornifon”, ”Telefunken”, ”Blaupunkt”, ”Nora”, ”Evning”, ”[aub”, ”Minerva”, ”Standard”.

Tako|e, sedam doma}instava je posedovalo klavire.

HRANA. U Begej Svetom \ur|u bila su uobi~ajena tri obroka dnevno i to: doru~ak (fru{tuk), ru~ak i ve~era. Paroh Bora~ki je zabele`io: ”Kada izbije 12h i zazvoni podne nema na ulici ve}nikoga! Svako je oti{ao svojoj ku}i na ru~ak!”. Hleb je pravljen od `itnog bra{na koje je bilo odli~nog kvaliteta. Retko se u `ito dodavao kukuruz ili ra`. Do I svetskog rata doma}ice su same mesile i pekle hleb, a u me|uratnom periodu su testo odnosile u pekaru da se ispe~e, ili jo{~e{}e kupovale gotov hleb u pekarama i prodavnicama. Od povr}a se najvi{e u ishrani koristio: krompir, pasulj, kupus, gra{ak, boranija, spana}i dr. a zimi se najvi{e tro{ila testenina i meso. Kao i u drugim vojvo|anskim mestima, u Begej Svetom \ur|u su posebno omiljena bila testa ”nasuvo”. Za ~orbe i supe mese se rezanci, flekice, valju{ci, tarana i knedle za paprika{.

Od rastanjenog testa se prave rezanci za ”nasuvo” koji se me{aju sa krompirom, sirom, makom, mrvicama. Od kvasnog testa pravljene su {trudle sa makom, sirom, orasima, vi{njama i gibanice.

S jeseni se obi~no kolje jedna ili dve ugojene svinje, a kod imu}nijih i duplo vi{e. U prole}e i leto meso se kupovalo u kasapnicama. Pored svinjetine, tro{ila se i govedina, ov~etina, piletina, gu{~ije i }ure}e meso, dok se riba, uglavnom, koristila za vreme posta. Kako je gotovo svaka ku}a imala kravu muzaru, mleko se dosta tro{ilo, deo se sirio i pravio se maslac. Neka doma}instva su vi{kove mleka predavale mlekari. Od alkoholnih pi}a najvi{e se tro{ila rakija, vino, a leti pivo.

Nedeljni ru~ak imao je ta~no odre|en meni. Kuvala se `ivinska ili gove|a supa sa knedlama od griza, |igerice ili rezanaca, kuvano meso, sos, pe~eno meso sa varivom, salata i na kraju kola~i.

Naravno, siroma{niji stanovnici nisu imali sredstava za tako kvalitetnu ishranu. Sa~uvana je anegdota o siroma{nom crkvenjaku Brani Gacinom koji je obo`avao da igra lutriju, nadaju}i se preokretu svoje sudbine. Da bi se na{alili s njim, seoski mangupi su tajno prepisali broj njegove sre}ke i objavili da je taj broj dobio premiju. Sav sre}an, Brana je re{io da proslavi ovaj dugo o~ekivani dobitak, te je do{av{i ku}i rekao svojoj `eni Marici ”lupaj dva jajeta

u rezance!”.

Tokom velikih postova vodilo se ra~una o ishrani. Dosta porodica postilo je svake srede i petka, a strogo su se po{tovali postovi prve i poslednje nedelje Uskrsa, uo~i Bogojavljanja, o Preobra`eniju, Usekovanju i jesenjem Krstovdanu.

ODE]A. U XIX i po~etkom XX veka za odevanje se koristilo doma}e tkano platno. Doma}instva su imala razboj na kome su ”snaje sa materom tkale svima u porodici ko{ulje, ga}e, ~arape, perine od pamuka, kudelje, kao i svilene ko{ulje devojkama i njima ruvo. Ga}e su bile kudeljne od {est pola koje su no{ene i posle nekoliko godina toliko su bile jake.”1) Tkalo se obi~no zimi, a u prole}e su `ene belile tkana platna, ispirale ih i izlagale suncu nekoliko dana. @ene su {ile same, tako da se kroja~ki zanat u selu razvio tek krajem XIX veka, kada imamo zabele`eno postojanje {est mu{kih i jednog `enskog kroja~a.

Po~etkom XX veka mu{karci su kao letnje odelo nosili laki kaput (momci su nosili pli{ane kapute raznih boja), crne ili raznobojne svilene prsluke, suknene pantalone. Za rad u polju nosile su se {iroke kudeljne ga}e (od 6 pa i do 12 pola), kudeljne ko{ulje, duga~kih i veoma {irokih rukava. [e{iri su bili crni sa malim obodom kod mla|ih, odnosno sa velikim obodom kod starijih ljudi. Zimi su bili obu~eni u zagasito crne ili tamnoplave kratke suknene kapute (jankel), postavljene jagnje}im ko`icama, a i pantalone su bile uglavnom suknene, crne, sive ili bele boje, doma}e proizvodnje. Ispod kaputa su nosili ko`ne prsnjake, a retko ko i ko`uhe od ov~ije ko`e. Glavu su {titili {ubarom, obi~no crne boje. Obu}u su ~inile ~izme, cipele, a leti papu~e koje su se obuvale na bosu nogu. Za rad u polju obuvali su se opanci.1) @ene su prestale da nose narodnu no{nju mnogo ranije nego mu{karci. Paroh Bara~ki je u svojoj monografiji mesta sa rezignacijom zaklju~io da je `elja za doterivanjem kod `ena poprimila takve razmere da }e ”progutati sve: ime, veru, narodnost, zdravlje, imetak pa dakako i narodni opstanak”. @ene su ode}u {ile od svile, brokata, atlasa, pli{a, somota. Sastavni deo garderobe ~inili su, pored ode}e, i suncobrani, {e{iri, rukavice, lepeze, mideri.

Majke su podsticale svoje k}eri u ka}iperstvu re~ima ”samo nobl i fe{budi ~edo moje”.2) Pomodarstvo nije, dakle, pronalazak modernog dru{tva. Ipak, uobi~ajena ode}a `iteljke mesta po~etkom ovog veka izgledala je ovako: leti su se nosile haljine od cica, platna ili delina, a nedeljom i za vreme praznika od pli{a, svile, brokata, naravno {ivene po ”najnovijoj modi”, iz `urnala. Zimi su se nosile 3) toplije haljine od vune ili barheta. Mla|e `ene su nosile svetliju ode}u, a starije zatvorenijih boja. Starije `ene su zimi nosile }urkove od crnog pli{a postavljene lisi~jim ko`icama, a mla|e jakne. Na glavama su nosile marame, zimi od pli{a, a leti od lake raznobojne svile. Obu}u su ~inile papu~e, s tim da su se leti obuvale na bosu nogu, a zimi preko ~arapa. Nedeljom i praznicima garderobu su dopunjavale cipele. Opanke su kao i mu{karci obuvale tokom poljskih radova. Oko vrata nosile su niske zlatnog novca (dukate) i srebrnog (seferine), te razne brozete, medaljone, bro{eve. U Begej Svetom \ur|u ispevana je tu`balica koja se podsmevala preteranom ka}iperstvu: ”Mili babo dukate mi ve`i A ti posle kako zna{nate`i.”

Re~i pesme su imale itekakvog osnova u `ivotu mesta.

Bogatije devojke imale su 12-20, pa i vi{e dukata oko vrata, a siroma{nije po 4-5. Kako je jedan dukat u to vreme vredeo 500 kruna, neki o~evi su prodavali ~ak i zemlju kako bi udovoljili hiru svoje k}eri, a mo`da jo{vi{e, da ne bi zaostajali za drugima.

Posle I svetskog rata nastale su znatne promene u na~inu odevanja. Ode}a je bila industrijske izrade, gotovo nikako doma}e proizvodnje. Kupljeni materijal nosio se mnogobrojnim kroja~ima u mestu, koji su {ili modele po `elji mu{terija, a jo{vi{e na osnovu modnih trendova pra}enih preko `urnala i filmova. Ode}a stanovni{tva sela u ovom periodu se nije razlikovala od ode}e gra|ana, ~emu je doprinelo osavremenjavanje `ivota i br`i protok informacija.

Lepu ode}u dopunjavale su i frizure. U pro{lom veku mu{karci su nosili duga~ke brkove koje su sukali, dok su kosu ~e{ljali ”natrag” i za vratom je ravno podsecali. @ene su odreda nosile duga~ku kosu koju su plele u splet, a posle udaje zavijale u pun|u. U me|uratnom periodu dosta `ena je kratilo kosu i stavljalo ”ondulaciju”, dok su se mu{karci {i{ali na kratko i brijali vi{e puta

nedeljno kod seoskih berbera. Pojedine `ene po~ele su da se {minkaju po~etkom veka, koriste}i: flek pomadu, belilo, rumenilo, karmin. Kako ovi kozmeti~ki proizvodi nisu bili u ono vreme hemijski testirani, nisu bile retke upale i infekcije ko`e, kvarenje zuba i druge posledice. Posle Prvog svetskog rata {minkanje, posebno kod devojaka, postalo je sastavni deo `ivota.

BO@I]NI OBI^AJI. Bo`i}je najradosniji hri{}anski praznik koji obele`ava ro|enje Isusa Hrista. Veliki post koji traje {est nedelja po~inje 29. XI i njega se pravoslavno stanovni{tvo strogo pridr`avalo. Ishrana je bila ograni~ena na posni pasulj, supe od povr}a, kisele ~orbe, ka~amak sa rasolom, pirinad` kuvan u vodi, riblju ~orbu i sl.1) Vremenom se post skra}ivao, tako da su mla|i ljudi postili samo nekoliko dana pred Bo`i}. Na dve nedelje pred Bo`i}padaju Materice koje su uvek obele`avane subotom, a naredne subote - O~evi. Tokom oba praznika deca su vezivala roditeljima noge konopcem, a da bi ih odre{ili, roditelji su se otkupljivali darovima u kola~ima, novcu, vo}u.

Na dva dana pred Bo`i}pada Tucindan. Tog dana se ne sme raspravljati, kleti niti tu}i deca. Ukoliko bi neko prekr{io obi~aj, verovalo se da }e mu izrasti ~irevi po telu. Ovog dana doma}ice su spremale ku}e.

Badnji dan je donosio sa sobom najva`nije Bo`i}ne obi~aje.

Tog dana spremala se hrana i dovr{avale poslastice za Bo`i}nu trpezu. Doma}in je klao prase, jagnje ili }urku za pe~enicu, a doma}ica pravila Bo`i}ni kola~ kru`nog oblika, koji se ukra{avao raznim oblicima od testa. U sredini kola~a stavljan je ukras koji se zvao ru`a. I u nju se zabadao struk bosiljka. Pored ovog kola~a, prvog dana Bo`i}a pravljena je ~esnica od belog bra{na, bez kvasca.

U nju je stavljan metalni nov~i}za koji se smatralo da }e pronalaza~u doneti sre}u. Doma}in je otkupljivao nov~i}koji je potom stavljao u ikonu do slede}eg Bo`i}a. Na Badnje ve~e, u sumrak, doma}in je sa decom odlazio da donese slame. Doma}in ide napred i kvoca kao kvo~ka, a deca podr`avaju pili}e. Tokom obreda ne sme se govoriti da ne bi �prepla{ili Bo`i}�. Tako idu do kamara, pa na~upaju svaki po breme slame, pa opet kvocaju}i i piju~u}i do|u u ku}u. Na ku}nom pragu ih do~eka doma}ica, te se svi sa njome izljube, te potom posipaju slamu po ku}i i pevaju

”Ro`destvo”. Pod sto se stavljalo seno i konjska oprema, a na sto malo sena, nov~anik sa novcem i sve to pokrivalo stolnjakom.

Posna ve~era sastojala se od gusto kuvanog pasulja, suvih {ljiva i hleba premazanog medom. Posle ve~ere doma}in je ”krstio sobu” bacanjem oraha i novca u sva ~etiri ugla sobe. Deca su tada, puze}i po slami, pijukala i skupljala orahe. Tih dana se ku}a ne ~isti, kao ni staje, a tre}i dan doma}ica ”po~isti Bo`i}”, tj. slamu sa poda i spali je zajedno sa metlom kojom je ~istila. Obi~aj osve}enja i paljenja badnjaka u porti crkve uveo je prvi put paroh Branko \akova~ki za Bo`i}1936. god. Na Badnje ve~e deca su se maskirala i korin|ala.

Do{av{i ispred ne~ije ku}e, prvo bi pitala ”Primate li korin|a{e?”; ukoliko doma}in dozvoli, po~ela bi pevati neku od brojnih pesmica, poput: ”Ja sam mali korin|a{ daj gazda {ta ima{”... ... ”Ja sam mala Kata otvor‘te mi vrata”...

Deca bi posle otpevane pesmice dobijala orahe, jabuke, {ljive, kola~e, sitnog novca. Po{to bi po`elela sre}an Bo`i}doma}inu, odlazila su do druge ku}e. Za Badnji dan se rano le`e, a ujutro, svi sem doma}ice idu u crkvu na jutrenje.

Prvog dana Bo`i}a, sem na jutrenje , ne ide se nigde. Ljudi se pozdravljaju sa ”Hristos se rodi”, a otpozdravljaju sa ”Vaistinu se rodi”. U Begej Svetom \ur|u bio je obi~aj da ujutru, pre izlaska Sunca, nova mlada donosi u ku}u vodu sa bunara ”nena~etu”, ”nedirnutu”, ”bo`i}nu” vodu. Po vodu se i{lo i vra}alo }ute}i. Bunar je mlada `ena pozdravljala kao `ivo bi}e sa ”Hristos se rodi”.

Postojao je u mestu i obi~aj da doma}in ujutro uzme u ruke `eravicu od badnjaka i preme{ta je sa dlana na dlan govore}i: ”Kroz oganj prolazio da od ognja ne le`im”. Pre ru~ka o~ita se molitva, pa se potom iznose |akonije spremljene jo{za Badnji dan. Se~enje kola~a obavljalo se za vreme ru~ka. Pre se~enja doma}in bi no`em prekrstio kola~. Ru`a sa Bo`i}nog kola~a ~uvana je sve do Nove godine (Malog Bo`i}a). Prvi posetilac na Badnji dan ili Bo`i}, koji do|e slu~ajno ili na poziv, zvao se Polo`enik. Svi su voleli da im polo`enik bude mu{karac mirne naravi, jer }e tada `ivina biti napredna i mirna, a ako je situacija suprotna, da }e praviti {tete. U

Begej Svetom \ur|u, kao i u drugim vojvo|anskim mestima, postojao je obi~aj no{enja vetrepa. Vetrep je maketa male crkve u kojoj je gorela sve}a, a nosila ga je grupa od {est starijih de~aka,od kojih su ~etvorica predstavljala biblijske careve (Irod, Ga{par, Valtazar, Melhior), koji su prate}i Vitlejemsku zvezdu najavjivali ro|enje Sina Bo`ijeg, a dvojica su predstavljala pastire. Carevi su bili obu~eni u stihare, na glavi su imali papirnu krunu, a u ruci drveni ma~. Pastiri su obla~ili prevrnute opaklije i {ubare, a u ruci su dr`ali ~obanski {tap i klepetalo. Veretpa{e su pripremali u~itelji ili sve{tenik. Ako bi doma}in primio vertepa{e, oni bi pojali Ro`destvo tvoje i Vitlejeme, slavni grade. Zatim bi izvodili vertepa{ke igre. Doma}in bi ih potom po~astio kao i korin|a{e.

Postojao je jo{jedan zanamljiv obi~aj ”vijanja Bo`i}a” konjima. Tada su se mladi}i trkali po selu i hataru.

Za Novu godinu (Mali Bo`i}) uku}ani bi ostajali budni do pono}i i pozdravljali se poljupcima i re~ima najboljih `elja za slede}u godinu. Za taj dan pravljena je poga~a zvana ”Vasilica”. To je vrsta kola~a ”u slatko”, koji se sa gornje strane premazivao medom i nosio susedima.

Na Krstovdan sve{tenik je svetio po ku}ama. Tada su se kuvale pihtije, koje su se jele na Bogojavljanje.

Na Bogojavljanje, verovalo se otvara se nebo i javlja Bo`ija svetlost i Bog u vidu belog goluba. Ko bi ovo video, sve `elje koje pomisli bi mu se ostvarile. Bogojavljenskoj vodici pripisivana je ~udesna mo}, stoga je sipana u bunare, dodavana jelima, a pili su je i bolesnici.

USKR[NJI PRAZNICI. Uskrs je najve}i hri{}anski praznik koji se slavi radi se}anja na Hristovo uskrsnu}e. Uskr{nji post je po~injao od Belih Poklada i trajao do Uskrsa, ta~no sedam nedelja.

Kasnije je ovaj post skra}en na Veliku nedelju pred Uskrs.

Na Lazarevu subotu (Vrbicu), osam dana pre Uskrsa, {kolska deca su prazni~no odevana prolazila kroz glavnu ulicu sela i odlazila do Begeja, nose}i u rukama vrbove gran~ice. Uve~e su paljene vatre ”lazarice” na raskr{}u ili ulici, koje je omladina preskakala.

Dan posle Lazareve subote padaju Cveti, kada je obi~aj da se deca vrbovim gran~icama ovla{udaraju, da bi rasla i bila zdrava.

Nedelja od Cveti do Uskrsa zove se Velika nedelja. Na Veliki ~etvrtak, po hri{}anskom verovanju, raspet je Isus Hrist u Jerusalimu. Tog dana uve~e odr`avalo se u crkvi bdenije. Na Veliki petak, kao izraz `alosti za raspetim Hristom, nije se ni{ta radilo.

Tada su na veliku radost dece farbana i {arana jaja. Prvo ofarbano jaje - ”~uvarku}a”, ostavljalo se pored kandila sve do \ur|evdana, kada se potapalo u vodu sa cve}em i raznim travama.

Prvog dana Uskrsa ljudi su se pozdravljali sa ”Hristos voskrese”, a otpozdravljali sa ”Vaisitnu voskrese”. Ujutro bi celo selo osvanulo u `uboru nestrpljive de~ice, koja su jedva prespavala no}, da bi se ujutro tucala farbanim jajima. Na drugi dan Uskrsa nose se kumu kola~i, farbana jaja i drugi darovi. Ista hrana no{ena je u prvi ponedeljak posle Uskrsa (Pobusni ponedeljak), pokojnicima na groblje. Drugog dana Uskrsa momci su polivali devojke vodom, a slede}eg dana devojke - momke. Ovaj obi~aj u mestu vi{e ne postoji.

Pomenu}emo jo{neke svete dane za koje su vezani zanimljivi obi~aji. Na Poklade poslednja je odr`avana igranka u Begej Svetom \ur|u, na koju su dolazile i igrale udate `ene ”da bolje raste kudelja”, jer se od njih tkalo za potrebe u doma}instvu ali se i prodavala kudeljari u Banatskom Dvoru.

Na ^isti ponedeljak u svim ku}ama vr{ilo se veliko spremanje.

Na Zadu{nice se odlazilo na groblje i odr`avale da}e. Tad su se mesile ”paskurice”.

KRSNA SLAVA (SVE^ARI). ”Kada Srbin slavu slavi, on uz kola~ sve}u stavi, Pa preliva kola~ vinom I sve sveti svetim ~inom”1) Istorijski, slava je rano postala ”znak raspoznavanja” Srba u velikoj porodici pravoslavnih naroda, a kona~no i trajno se utvrdila i ra{irila od vremena sv. Save. Neki slavu tuma~e kao zaostav{tinu paganskih obi~aja i kultova koje je crkva naknadno hristijanizovala, a neki pak je tuma~e kao izvorno pravoslavni izraz pobo`nosti. U svakom slu~aju, slava se odr`ala do dana{njih dana kao vid pobo`nosti i negovanja porodi~nih veza.

Na dan svoje slave, porodica odlazi u crkvu nose}i kola~, `ito

i crveno vino na osve}enje kao i spisak `ivih i upokojenih uku}ana radi pomena na proskomidiji. ^in osve}enja mo`e biti i u ku}i sve~ara i tada se na stolu, pored slavskog kola~a, `ita i vina, nalazi i slavska sve}a od ~istog voska koja se pali pred sam ~in blagosiljanja, a gasi po zavr{etku slave. Iznad ikone sve vreme gori upaljeno kandilo. Posle blagosiljanja, `itom se najpre slu`e uku}ani, pa potom svi gosti.

Sve~arska trpeza bila je uvek vrlo bogata, a na slavi imu}nijih ljudi svirala je gostima muzika. \UR\EVDANSKA SLAVA. \ur|evdan je slava pravoslavne crkve u mestu a i samo selo ponelo je ime ovog velikog sveca. Za \ur|evdan je vezano vi{e obi~aja poput ukra{avanja prozora vrbovim granjem i sl.

Sveti velikomu~enik i pobedonosac Georgije `iveo je za vreme cara Dioklecijana, ~uvenog po progonu hri{}ana. Otac mu je bio hri{}anin i nau~io ga je osnovnim postulatima vere, ali je bio ubijen. Georgije je brzo napredovao u vojni~koj hijerarhiji stekav{u po{tovanje cara i ugled kod naroda. Me|utim, istupiv{i javno protiv progona hri{}ana, zavr{i}e utamni~en i podvrgnut najve}im mukama u zatvoru. Ova isku{enja nisu ga udaljila od Boga, a nepokolebljiva vera zadivila je mnoge, me|u kojima i caricu Aleksandru, koja }e zajedno sa Georgijem, naredbom cara, biti pogubljena. Georgije je pogubljen 23. septembra 303.godine. Crkva ga je brzo proglasila svecem i kao takav, bio je omiljen kod mnogih naroda. U crkvenom u~enju i na ikonama predstavljen je kao �oslobodilac zarobljenika i za{titnik siromaha, iscelitelj bolesnika�.

Crkvena slava u Begej Svetom \ur|u imala je tri dela: a) Strogo crkveni deo, kada se odr`avala slu`ba i blagosiljalo koljivo, a posle slu`be nosila se litija oko crkve. Posle toga sve{tenik osve}uje sve~arsku vodicu u porti. b) Narodno-crkveni deo hramovne slave odvijao se slu`enjem ve~ernje slu`be, posle koje se sekao slavski kola~ u porti. U XIX veku postojao je obi~aj da slavski kum prere`e kola~, a po~etkom ovog veka to je ~inio sve{tenik, predsednik op{tine ili tutor. c) Narodni deo hramovne slave bio je najveseliji deo proslave.

Narod se po~etkom veka okupljao u porti, gde je slu`eno pi}e koje je prodavala crkva. Kako paroh Bara~ki ka`e: �sve ovo se ~inilo pod

izgovorom da je crkva siroma{na pa joj treba vi{e dodataka pribaviti”. [to je bilo najgore, tokom same slave ”pucaju prangije, lupaju zvona, pije se, svira, igra i peva ... velika je retkost da hramovna slava pro|e bez manjih ili ve}ih ispada a biva podkadkad ~ak i tu~e”. Zbog ovakvih pojava Bara~ki je imao dosta problema sa svojim parohijanima, kojima je u`ivanje u provodu bilo milije od moralnih i bo`ijih na~ela. Sigurno je da su se ovakve situacije tokom proslave hramovne slave de{avale i kasnije. U me|uratnom periodu glavna ulica je tokom slave bila pretrpana tezgama sa ponudama za posetitelje, dok je ispod velikih {atri svirala muzika.

Posebno su toga dana bili omiljeni razni putuju}i trgovci i glumci, koji su u selo donosili dah dalekih predela.

DODOLE. U Begej Svetom \ur|u dugo se zadr`ao obi~aj da za vreme su{nih perioda, obi~no s prole}a i u leto, idu po selu dodole. U selu su to uglavnom ~inile Romkinje iz mesta ali i neke `ene iz okolnih sela. One bi se skidale do donjeg ve{a, oko tela obavijale selen-travom i zovinim granjem i u dru{tvu vi{e `ena i{le selom i pevale: ”Ide ki{a preko Ni{a ~am dodole Da nam rastu kukuruzi ~am dodole...” ........ ”Mi idemo preko sela, oj, dodo, oj, dodole!

A oblaci preko neba, oj, dodo, oj, dodole!

A mi br`e, oblak br`e, oj, dodo, oj, dodole!

Oblaci nas preteko{e, oj, dodo, oj, dodole! @ito, vino porosi{e, oj, dodo, oj, dodole!

Pred ku}om, gde su pevale, doma}ice su ih polivale vodom i davale milostinju. Verovalo se da }e posle dva dana od ovog obreda, pasti bar malo ki{e.

ROGALJ. Ranije je bio obi~aj da se mladi}i i devojke predve~e sastaju na roglju (uglu dveju ulica). Tu su se dru`ili, igrali igara poput ”{apca-lapca”, ”lon~i}a”, ”namiga~a”, ”ka~ke”1) i drugih, a ukoliko je bilo svira~a, i igrali u kolu. Omiljeni harmonika{mladih 2) na roglju tridesetih godina bio je Vojin Stepanov zvani Tuturi~e.

De{avalo se da se na roglju upoznaju i zavole mladi}i devojka, te ona ”usko~i” bez znanja roditelja i bez ikakvog obreda momkovoj ku}i. Tada bi devoj~ini roditelji obi~no negodovali, prete}i da }e se odre}i neposlu{ne k}eri, ali posle izvesnog vremena, kada se glave ohlade, odlazili bi kod mlado`enjinih roditelja da se ”pomire” i daju devojci njen {tafir i opremu. Postojala je uzre~ica ”s }o{ka, manje tro{ka” koja se odnosila obi~no na siroma{nije stanovnike doveli neveste sa roglja, kako bi izbegli velike svadbene tro{kove. Koliko god rogalj bio vrlo romanti~an na~in za zabavu i upoznavanje mladih, ponekad bi nesmotrenost po koje devojke dovela do lo{ih posledica. Sredinom tridesetih godina na roglju, u mestu, su se upoznali Ljubica Markov i itebejski nazaren Milo Radlova~ki.

Nedugo potom, zavedena pri~ama lepog itebej~anina, devojka je re{ila da odbegne za njega bez znanja roditelja. Do{av{i mladi}evoj ku}i shvatila je da su zanosne pri~e sa roglja bile samo pri~e, jer se obrela u vrlo siroma{noj porodici sa osmoro ~eljadi, a malo zemlje.

Realnost je bila utoliko te`a {to je devojka poticala iz vredne i dobrostoje}e porodice. Iako je otac iste ve~eri do{ao po k}er, ona je odbila da se vrati u Begej Sveti \ura|, jer joj ponos i stid to nisu 1) dozvoljavali. Posle II svetskog rata obi~aj okupljanja mladih na roglju zamenili su drugi vidovi zabave: korzo, bioskop, kafi}i.

PRELO. Obi~no krajem jeseni i tokom zime, kada se zavr{e poljski radovi i nastupi vreme odmoru za umorne ratare, bio je obi~aj da se u pojedinim ku}ama, gde je do{la prija (go{}a iz drugog mesta), sakupe momci i devojke i zabavljaju. Igrale su se razli~ite mladala~ke igre kao ”mrdni buvo”, ”igra dugmadi” i sl. Zabavu je dopunjavalo igranje karata, ~itanje popularnih knjiga naglas, pevanje omiljenih narodnih pesama i popularnih {lagera. U vreme kada je patrijahalni moral bio jak, mladi}i i devojke nisu imali puno prilika da se zbli`e, tako da su ove igre okupljanja na prelu i rogljevima, doprinoslile javljanju me|usobnih simpatija, a ~esto i

sklapanju bra~nih veza.

DISNOTOR (svinjska da}a). U Begej Svetom \ur|u, kao i u drugim mestima Vojvodine, postojao je obi~aj da se posle klanja svinja priredi disnotor. Kada se istopi mast, prvim kom{ijama se noslilo ~varaka, kobasice, poga~ice sa salom, a uve~e je pravljena disnotorska ve~era kojoj su prisustvovali rodbina i kom{ije.

Naravno, ovaj obi~aj je svako doma}instvo upra`njavalo u skladu sa svojim mogu}nostima.

VEROVANJA. Stanovnici mesta su poklanjali pa`nju raznim obredima, za koje se smatralo da imaju uticaja na `ivot i sre}u ljudi. Ovde }emo navesti neke karakteristi~ne obi~aje, od kojih su se neki zadr`ali i do danas.

Prema verovanju, nije dobro da kad neko krene na kakav posao pa ne{to zaboravi, da se vra}a, jer mu se posao sa uspehom ne}e zavr{iti. Kod zidanja ku}e treba uzidati ne{to `ivo u temelje (obi~no koko{ku ili pile) da bi zid bio ~vrst. Kad neko vidi mlad mesec, dobro je da se lupi po d`epu, da bi mu se napunio novcem i da ka`e: �Pomoz bog! Zdravo si me na{ao, zdravog da me mane{!�. @ene su verovale da sresti nekog sa punim kantama vode, zna~i do`iveti neku sre}u, a sa praznim - nesre}u. Devojke su se, kad bi videle dimni~ara, hvatale za dugme i zami{ljale `elju. Svi su smatrali lo{im znakom ukoliko crna ma~ka pre|e put nekome, stoga je, da bi se otklonila nesre}a, trebalo i}i drugim putem. Postojala su verovanja u zle duhove, ve{tice, vampire, iako su ~esto kori{}ena da bi se zapla{ila pre`ivahna deca. Zanimljivo je da u sr`i svih ovih verovanja stoji ube|enje u sudbinsku predestiniranost svakog ~oveka, po kojoj bez, obzira koliko se trudio, ~ovek ne mo`e pobe}i svojoj sudbini.

KR^ME. Prema izvorima, najstarije poznate kr~me u Begej Svetom \ur|u datiraju s po~etka XIX veka. Poznato je da je u periodu sve do 1851. godine postojala kr~ma koja je bila u vlasni{tvu crkve. Krajem XIX veka kr~me u mestu su dr`ali Henrik 1) Molnar i Martin [uh. Pravo na otvaranje kr~mi ili dozvola za njihov zakup, mogla se dobiti samo od nadle`nih vlasti. Kr~me su

pored slu`enja pi}a, bile snabdevane senom i zobi za konje i volove prolaznih gostiju sa zapregom. Kr~mari su, kao i ostale zanatlije, pla}ali porez na svoje zanimanje. Pored kr~mi, postojala su i svrati{ta sa sli~nom ugostiteljskom namenom, a njihovi vlasnici 2) krajem XIX veka bili su Ferenc Diosegi i Karolj Stribe. Tek 1906. godine selo }e dobiti dva srpska kr~mara koji su imali lepe lokale sa bilijarom i kuglanom. U me|uratnom periodu, broj ugostiteljskih objekata ovog tipa se naglo pove}ao. Najpoznatije gostionice u mestu bile su vlasni{tvo Joce Borzona, Mite Jovanovi}a, Ace Grani}a, Vujice [ogorova, a od Nemaca: Petera Simona, Mihajla Lakato{a, Josifa Hajnriha i dr. Svaka gostionica imala je svoje mu{terije i posebnu atmosferu po kojoj se razlikovala od drugih, ali }emo ovom prilikom re}i ne{to o najuglednijoj od njih.

Peter Simon je imao u zakupu veliki poslovni prostor u centru sela u okviru kojeg se, pored velike trgovine, nalazila i gostionica, dok je deo prostorija izdavao raznim udru`enjima i zanatlijama. U gostionici su se odr`avale igranke na koje su uglavnom dolazili Nemci. Gostima su svirale ”Cipo banda”, ”Jeglo banda” i druge bande klasi~ne i popularne plesove tog vremena. U gostionici su postojala dva klavira i radio aparat, kao i stolovi za bilijar. Tokom zime u sali su odr`avane bioskopske projekcije, a leti u ba{ti lokala. Simon je 1932.godine zakupio op{tinski lokal u parku na tri godine po ceni od 6.100 dinara godi{nje. Imao je pravo da tu prodaje pi}e i slu`i hranu. Lokal je godinama donosio lep prihod zakupcima, jer je leti predstavljao omiljeno mesto za izlaske.

Kako je iste godine uveliko radio fudbalski klub u blizini, koji je okupio mlade` oko sebe, Simon je ostao bez glavnih mu{terija i bezuspe{no tra`io od op{tine da mu zbog toga umanji zakup.1) Ina~e, lokal u parku je pored lepog okru`enja u kome se nalazio, za zabavu gostiju imao kuglanu, dok su goste zabavljale najbolje muzi~ke bande iz mesta.

Mihajlo Lakato{je imao gostionicu na mestu gde se danas nalazi kafana ”Bosna”. Goste je u ovom lokalu zabavljala pleh muzika. Zimi je, za vreme bo`i}nog posta, u ovom lokalu {kolu plesa dr`ao neki Nemac Mesnih. U ovom lokalu su odr`avane bioskopske projekcije.

Joca Borzon je dr`ao ~uvenu gostionicu ”Bela la|a”, posebno omiljenu me|u srpskom mlade`i mesta. Tu su se odr`avale igranke

i amaterske pozori{ne predstave.

Svim gostionicama, zabavnom `ivotu sela, posebnu dra` su davali seoski muzi~ari. Zvuci gusala nisu se mogli ~uti u ovom veku ali po seoskom predanju guslari su dolazili u selo u pro{lom veku i pevali u imu}nijim ku}ama narodne pesme u desetercu o minulim herojskim vremenima i Kosovu. Pastiri su pravili ”`vi`daljke” (od trske, zove, mladog vrbovog granja), frule, pa su, ~uvaju}i stoku, svirali i pevali. Frule su ukra{avali {arama ili na njih navla~ili zmijsku ko`u.

Tokom XIX i po~etkom XX veka, ljudi su se veselili uz gajde ~iji su delovi: me{ina, prdaljka i lula. Gajda{i su zabavljali ljude pri pi}u, u kolu, na prosidbama i svadbama. Poslednji poznati gajda{u mestu bio je Sima Tarabak, koji je svirao sve do II svetskog rata.

Zahvaljuju}i svom ume}u svirao je i na Radio Beogradu. Ipak je omladina ve}po~etkom ovoga veka zavolela tambura{e kojima su 1) za igranke pla}ali ”jedan frtalj `ita za godinu dana”. Poznati tambura{i u mestu bili su: orkestar ”[undrimango”, tambura{ki orkestar pod vo|stvom op{tinskog slu`benika Ivana Neperga}e, potom Mi{e Anu~ina, Milorada Tuci}a, Du{ka Adamova i drugih.

U me|uratnom periodu posebno je u mestu bila cenjena ”Cipo banda”. ^lanove orkestra ~inili su: Cipo neni, koja je svirala na cimbalu, i njen sin i k}erka, koji su svirali na violini. Imali su raznovrastan repertoar i najvi{e su svirali u gostionici kod Simona i u lokalu, u parku.

Dvadesetih godina pro{ao je kroz selo jedan Srbijanac sviraju}i na harmonici i pevaju}i pesmu o minulom ratu. Nju je zapamtio tada mladi Vojin Kati}, i zbog njene zanimljivosti, u celosti je prenosimo.

Dvadeset osmog juna Vidovdan poginuo je Franjo Ferdinand.

Po~e Austro - ugarska da preti, ho}e svog cara da sveti.

Al‘ Srbin za to ne mari ho}e svoju zemlju da odbrani.

I udari Austro- ugarska sila, srpska vojska na megdan stala i Austro - ugarsku vojsku do~ekala.

Rat je po~o ~etrnaestog leta

to je bilo septembra peta.

Al‘ Srbiju sada mnogo vre|a Bugari joj udare sa le|a, Italija udari sa mora.

A kralj Petar ode u Rusiju pa on veli ruskom caru Nikoli: Car Nikola svemo}ne Rusije, po~e German s nama da se bije, a ti znade{Srbija je mala, dva je rata ona je izdr`ala.

Ovaj tre}i te{ko da }e mo}i, car Nikola, mora{nam pomo}i.

Veli njemu ruski car Nikola: Kralju Petre, od male Srbije, pusti austrougarsku s vama da se bije.

Da}u vojske koliko vas volja pa zauzmi sva ta ravna polja.

Srem, Banat i Ba~ku, tri srca juna~ka.

I Francuska pomo}nam je bila i dobro je vojsku prevozila preko Krfa brodom prebrodila.

I dotera sve te{ke topove, 1) i istera Germane skotove.”

BIOSKOP. U Begej Svetom \ur|u su u me|uratnom periodu postojala dva bioskopa u gostionicama kod Lakato{a i Simona. Prvi bioskop po~eo je sa radom 1930.godine kod Lakato{a. Bioskopske projekcije odr`avale su se popodne i uve~e. Zimi u salama gostionice, a leti u ba{tama ispred njih. Do 1934.godine, kada je zavr{ena elektrifikacija glavne ulice, filmska kamera se pokretala uz pomo}motora vr{alice koji joj je davao energiju. Prema se}anju starijih `itelja, prvu kameru u mestu je imao Stefan Horvat koji ju je dobio na poklon od ro|aka iz Amerike. Njegov sin Pali ”terao je bioskop” kod Lakato{a gde su se uglavnom okupljali mladi, jer su na repertoaru bili vesterni i komedije, dok su kod Simona na programu bili ”ozbiljni” filmovi. Kao i u drugim krajevima zemlje, rekordnu gledanost zabele`io je film o sahrani kralja Aleksandra.

Za vreme okupacije prikazivani su nema~ki propagandni ratni filmovi, koji su veli~ali Rajh i pobedu nema~kog oru`ja.

Posebno su ovakvi filmovi bili na repertoaru u gostionici koju je tada dr`ala Lakato{eva supruga Elizabeta i sin Mihajlo, koji je bio 1) u~esnik masovnih hap{enja i streljanja rodoljuba po Banatu. Posle oslobo|enja oba lokala su nacionalizovana, a u biv{em Lakato{evom bioskopu su odr`avane bioskopske projekcije sve do 1968. godine, kada je izgra|en Dom kulture sa bioskopskom salom.

PARK. Koliko puta ste, po{tovani ~itaoci, pro{li stazama na{eg parka u `urbi, ne prime}uju}i, zauzeti brigama i obavezama svakodnevnice, lepotu koja promi~e pored vas. Pa ipak, koliko ste puta {etali parkom u`ivaju}i u njegovim bojama i spokoju, koji kao da poti~u iz nekog beskrajno druga~ijeg vremena, pitaju}i se, mo`da, kakvim nam je spletom doga|aja i emocija podaren. Danas je na{park nalik svakom drugom seoskom parku, bez obele`ja koja bi svedo~ila o njegovoj jedinstvenosti i prepoznatljivosti. A nekada, kakav be{e nekada?

Izme|u legendi i istorijskih ~injenica o poreklu “jorgovanskog“ parka postoji nit raspoznavanja. Isak Ki{je, kao {to smo ve}napomenuli, kupio 1781.godine Begej Sveti \ura|, a ve}njegov sin Antal, `ele}i mo`da da bogatstvu i novopriznatom plemstvu doda i spoljni sjaj, dao da se 1815.godine podigne u mestu park na prostoru od 9 kj. U njegovoj blizini Antal je 1841.godine podigao porodi~ni dvor, te je tako sjaj imanja bio zaokru`en. Podaci o utro{enoj sumi novca i radu na podizanju parka, na`alost, nisu sa~uvani, ali se na osnovu lepote koja je stvorena mo`e utvrditi da su ulo`ene i velike sume novca i veliki trud. Od drve}a zasa|eni su: hrast, grab, dren, lipa, divlji roga~, japanska vi{nja, japanska dunja, jasmin..., a od cve}a najvi{e su park ukra{avale niske mese~arke ru`e puzavice. Mo`da najlep{i ukras parka ~inili su jorgovani zasa|eni du` staza, prave}i cvetni svod, te je po njima je park poneo naziv “jorgovanski“. Posebnu atrakciju ~inila su dva ili tri drveta raritetne Ginko bilobe (Ginko biloba L. por. Ginkgoaceae).

1) Ginko pripada listopadnom drve}u koje poti~e iz trijasa. Kroz praistoriju vrste roda ginko su se smenjivale u brojnosti tako da u kvartaru, kao rezultat o{trog zahla|enja izazvanog nastupanjem leonika, dolazi do skoro potpunog is~ezavanja ove vrste. Ginko se

odr`ao u prirodnim uslovima samo u Kini, Japanu, Koreji, gde se po{tovao kao svetinja. Negde oko 1770.godine uvezen je u Evropu i od tada se, uz veliki trud, uzgajao u botani~kim ba{tama i parkovima. Ginko dosti`e preko 30m visine i preko 3m {irine u pre~niku. Drvo je veoma dekorativno, li{}e mu je lepezastog oblika, ko`asto, u jesen dobija lepu zlatno-`utu boju. Na`alost u poratnom periodu, usled op{te nezainteresovanosti i nebrige, predtsvnici ove retke vrste su strunuli i is~ezli iz uspomene me{tana. Ve}smo mnogo rekli o lepoti parka, a jo{toliko je ostalo za pam}enje. Nime, Antal Ki{je 1874.godine u sredi{njem delu parka dao podignuti ve{ta~ko uzvi{enje i na njemu minijaturnu kulu od kamena i cigle visine oko 3-4m, koje me{tani, ne zna se iz kojih razloga, do danas zovu “domba~ka“. Du` staza parka bilo je raspore|eno devet statua koje su predstavljale `enske likove iz antike. Ostaci oskrnavljenih statua, na`alost, danas le`e u centru mesta kao spomenik na{ih lo{ih manira i naravi. Park je bio privatno vlasni{tvo Ki{ovih sve do 1889.godine kada je op{tina otkupila od njih sva spahijska dobra i park tada postaje dostupan stanovni{tvu mesta. Op{tinska uprava je od ovog vremena preuzela na sebe du`nost odr`avanja i ulep{avanja parka. Me|utim, svi me{tani su doprinosili njegovoj lepoti korektnim odnosom prema okolini, a bilo je osnovano i dru{tvo za o~uvanje i ulep{avanje op{tinskog parka.

U prvim decenijama XX veka u parku je izgra|en lep lokal od drveta koji je op{tina, tokom leta, izdavala u zakup mesnim kafed`ijama. Tako je park leti postajao najomiljenije mesto provoda i u njemu se sve do poznih no}nih ~asova mogla ~uti muzika Ciponeni i drugih bandi. Muzika za ples, zanatsko kolo, be}arci i starogradske ljubavne melodije upotpunjavale su romantiku prirodnog okru`enja. U sklopu lokala nalazila se kuglana, a na zaravljenom terenu, desno od njega, mali teniski teren, tako da je park i no}u i danju nudio `iteljima i provod i do`ivljaj lepote. Za toplih dana, posebno nedeljom, park je bio ispunjen {eta~ima svih generacija i stale`a, me{tana ali i gostiju sa strane. Mno{tvo starih porodi~nih fotografija upravo je snimljeno u njemu i tako su nam sa~uvane sekvence njegove mnogostruke rasko{i. O postoje}em

rastinju i upotpunjavanju novim vrstama brinuo je op{tinski odbor i predsednik op{tine koji je li~no, u Be~kereku, kupovao rasade mladica drve}a i cve}a, a za lepog vremena pla}eni radnici su, obi~no svake subote, ~istili park i kosili travu. U me|uratnom periodu i docnije brigu oko podrezivanja drve}a, zimzelena, sadnje drve}a, ~i{}enja staza i odr`avanja statua vodio je Veljko Kati}, a 1) posle rata po marljivosti i savesnosti upam}en je Joca Kati}. Za potrebe izgradnje fudbalskog igrali{ta, op{tina je 1931.godine oduzela deo parka. Drve}e je pova|eno, teren zaravnjen i napravljen fudbalski teren koji se i danas nalazi na istom mestu.

Park je, najverovatnije, jo{u XIX veku ogra|en kako radoznalost me{tana ne bi ugrozila privatnost poseda. I kada je postao op{te seosko dobro ograda je imala funkciju jer se i na taj na~in {titila njegova lepota.

Park u na{em mestu bio je, kako se to nekada govorilo “na polzu“ svim stanovnicima, izazivao je divljenje gostiju i ~ine}i tako Begej Sveti \ura| prepoznatljivim u mno{tvu drugih malih mesta.

Kako je izazivano divljenje o njemu se pojavilo mno{tvo pri~a, anegdota i legendi. Da}emo prikaz onih naj~e{}e ponavljanih i najzanimljivijih koje govore o nastanku i razvoju parka.

Jedna od legendi govori da je izvori{te zamisli o podizanju parka bila ljubav. Naime, Antal Ki{je navodno bio zaljubljen u devojku neznatnog porekla i, nemogav{i da kruni{e svoju ljubav, podigao je park u spomen lepoti i ose}anju koje je nad`ivelo i njega i njegove potomke.

Prema drugom predanju Antal je tokom jednog lova ranio orla. Ponosna ptica probudila je u njemu sa`aljenje te ju je on preneo u dvor i le~io dok nije prezdravila. Pripitomljena ptica svila je gnezdo na kuli domba~ke i od tada su se na njoj legli njeni potomci. Ne znamo da li je ovo predanje istinito ali je poznato da su se na kuli zaista, sve do sredine XX veka, legli orlovi.

Usmeno pam}enje o vremenu i na~inu nastanka parka vremenom se gubilo i ustupalo mesto ma{ti i poluistinama. Tako je i nastala pri~a koju i danas prepri~avaju stanovnici mesta po kojoj je Antal Ki{bio u ljubavnoj vezi sa Marijom Terezijom. Kada ga je carica odbacila, uvre|eni plemi}je re{io da joj se osveti dav{i da se izgradi devet kipova koji su predstavljali njegove ljubavnice. Dok prethodne legende i mogu imati oslonca u pro{losti, ova je

neverovatna. Naime, u vezi sa carskim dvorom bio je Antalov unuk Nikola, ali preko supruge Katarine [rat Ki{, koja je bila ljubavnica cara Franc Jozefa.

Katarina [rat - Ki{, prema usmenom predanju je retko dolazila u na{e mesto. Tada bi najvi{e vremena provodila u {etnji parkom, a zimi u vo`nji saonicama. Navodno ju je i sam car pose}ivao kada je boravila u mestu {to je, najverovatnije, samo jo{jedna lepa pri~a o parku.

Na`alost park ni u pro{losti ni danas nije bio inspiracija stvaraocima da ga kroz umetni~ku formu ovekove~e. Stoga }emo na ovom mestu preneti pesmu Mirka Dalmacije, nadaju}i se da }e ona biti prva od mno{tva koje }emo u budu}nosti zabele`iti.

Podne u starom parku Sad je u parku ta~no podne travnjaci i ru`e uporno }ute samo se po kadkad moje misli bude ovde kraj prazne dotrajale klupe.

Pro|oh jo{jednom stazama parka, nigde vi{e tragova od ljubavi nema kraj plasta sena na proplanku umorni kosac drema.

U kro{njama jasena i lipa kao zvuk |a~ke violine cvrkut ptica milinom nekom obasipa pa mi srce griju davne topline.

Na kraju pomenimo podatak za pam}enje i ponos da je prva izlo`ba cve}a u Banatu odr`ana upravo u Begej Svetom \ur|u 1870.godine. Izlo`ba je odr`ana pre izgradnje pruge i puta i to na mestu gde se nalazio ~uveni rasadnik raznovrsnog drve}a i cve}a.

Park, rasadnik, izlo`ba cve}a... sve nam to govori o onome ko smo mi zapravo i da je dana{njica tek kratki silazak sa puta koji smo zaslu`ili i koji nam pripada.

PREZIMENA-NADIMCI. Ve}ina prezimena Srba u Banatu te i u Begej Svetom \ur|u zavr{ava se na -i}sa jedne, i na -ov (-in, -ski) sa druge strane. Kada je re~ o prezimenima na -ov (-in, -ski), najverovatnije obja{njenje njihovog postanka je obi~aj u na{em narodu da se u ve}im rodovima ( i bratstvima), radi boljeg razlikovanja, dodaje imenu o~evo ime u obliku prisvojnog prideva (obi~no na -ov, -in, -ski), po{to bi zajedni~ko zadru`no prezime bilo nedovoljno da se razlikuje po nekoliko ljudi sa istim li~nim imenom u tom rodu. Kada je u ju`noj Ugarskoj 1814.godine uveden zakon kojim se utvr|uje nepromenjivost prezimena, svakom Srbinu je zadr`ano ono prezime pod kojim je tada bio poznat. To je, uglavnom, bilo prezime po imenu oca. Od tada prezime u nepromenjivom obliku prelazi sa kolena na koleno. Za prezimena na -i}mo`emo utvrditi da su predstavljala op{ti na~in prezivanja vojvo|anskih Srba.

U na{em mestu su prezimena izvo|ena od slede}ih li~nih imena: Ant-in, Arsen-ov, Bojan-in, Vasilij-ev, Gruj-in, \ur|-ev, Jank-ov, Ket-in, Maksim-ov, Mil-in, Mirosavlj-ev, Mili~-in, Nec-in, Petr-ov, Ru`i~-in, Relj-in, ]iril-ov itd. Ne retko porodice su u nasle|e dobijale prezimena prema zanatu kojim se neki od ~lanova bavio: Kova~ev, Zlatar, Govedarov, Suva~arev, ^obanin, Pandur, Vinograd`ija, Grk. Neka prezimena, ili kako ih u crkvenim maticama nazivaju �Prozvi{}a�, poti~u od geografskih naziva koji ukazuju na poreklo porodice: Be~ejac, Kri{an, Piperski, Para~in, Pardanjac, Erdeljan, Markov-Ivan|anski, Te{i}-Ba~vanski, Idvarna~anin, Kati}, Crnjanin, E~kanin, a druga odre|uju etni~ko poreklo ili pripadnost: Mad`ar, Vla, Cincar, Grk...

Ivestan broj potonjih prezimena nastao je od ranijih, mahom podrugljivih nadimaka: Guzoni}, Drndarev, Kurjak, Tura~in, Beljac, Markov-Kozin, Parivoda...

Treba napomenuti da su u Begej Sveti \ura| tokom stalnih migracionih kretanja, dolazile i porodice sa ve}oformljenim prezimenima.

U na{em mestu su najpoznatiji nadimci porodica: Cugin, Brdarov, Dugalov, Drndar, Iva|anski, Kozini, Tokini, ^orejin, Popin...

Vremenom je usled izumiranja nekih porodica, ali jo{vi{e

iseljavanjem, uglavnom nestao onaj osnovni sloj stanovni{tva koje pratimo u crkvenim maticama iz XVIII veka poznate su samo ove porodice: Anu~in, Be~ejac, Bogdanov, Bok{an, Boljac, Vojnov, Gacin, Grani}, \urkin, Erdeljan, @ivanov, Ignjatov, Kati}, Krecul, Markov, Moldovan, Pavlov, Piperski, Reljin, Stojan~ulov, Te{in, Tuci}.

Da bi do~arali sliku nastajanja prezimena me|u stanovni{tvom sela da}emo prikaz kako su se zavodila imena nekih umrlih `itelja u periodu od 1779-1795.godine1) : - ^ira, sluga Petra - Antonije, sluga kod Moldovana - Stana, supruga Jovana Mad`ara - Grujica Pandur - Jela, supruga Stanka Stojanina - Jovan, sluga [edana Tuci}a - Kristina, slu`avka Adreina - Pera Kova~ -Timotije, malo dete Mile - Ertemije, dete Jovana - dete Radino - Arsa Nikole ^ursa - Matea, sluga Jovana - \ervasia Antona Ciganina - Dimitrije Jekin - Ikonija, supruga A}ima Tomina - Mara Petrova

Vekova davnih to su tragovi...

Lo{e vremenske prilike ~esto su ugro`avale useve, nanose}i velike {tete ratarima. Tako je 1836.godine, usled velikih vru}ina, `etva bila vrlo slaba po prinosima.

Na �O~eve � 20.12.1864.godine pokradena je crkvena kasa i iz nje je odneto 120 forinti. Po~inioci nisu otkriveni.

Prema zapisu na kori~nom listu stare crkvene knjige iz 1896.godine u Begej Svetom \ur|u se me|u pravoslavnim stanovni{tvom rodilo: 3 mu{ke i 19 `enskih du{a, umrlo 20 mu{kih i 14 `enskih du{a. Iste godine ven~alo se 14 parova, dok je udovica bilo 44, a udovaca 47.

Prema zapisu Nenada Bara~kog, tokom crkvene slave 1898.godine do{lo je do sukoba me|u crkvenim tutorima. Naime, tutor A.M. je na sednici crkvenog odbora optu`io drugog tutora D.I. za proneveru

novca koji su zaradili tokom slave, prodaju}i pi}e. Crkvena skup{tina donela je odluku da se tutoru A.M. nadoknadi gubitak u visini 23 f. 33n.

U Begej Svetom \ur|u je 1835.godine bilo 915 pravoslavnih du{a.

Srbi su posedovali 95 domova sa zemljom, 25 domova bez zemlje i 12 zemunica bez grunta. Ve}1856.godine u mestu je bilo 1.106 pravoslavnih du{a i to: 568 mu{kih, 520 `enskih i 242 bra~na para.

Najve}i broj Srba u mestu u XIX veku zabele`en je 1897.godine kada ih je bilo 1.094 i to: 554 mu{kih, 540 `enskih i 214 bra~nih parova.

U periodu od 1899-1908.godine u mestu se me|u Srbima rodilo 447 du{a, a umrlo 393, dok se me|u katolicima rodilo 619, a umrlo 446 du{a. U isto vreme ven~ano je 142 pravoslavna bra~na para.

Po~etkom XX veka ve}ina srpskog mu{kog stanovni{tva je zbog trgovine sa katolicima iz mesta i okoline dobro govorila ma|arski, nema~ki i rumunski jezik.

Svako vreme donosilo je sa sobom posebnu modu, na~in no{enja detalja, frizure, ali se i sam fizi~ki izgled ljudi menjao. Po~etkom XX veka Srbi iz Begej Svetog \ur|a bili su �srednjeg rasta, telesno zdravi i razvijeni. Bogalja i nerazvijenih nije bilo.1) Mu{karci su stasom i likom lep{i od `ena �.

U Begej Svetom \ur|u je 1894.godine Natalija, `ena Riste Nada~ina, stara 26 godina, rodila ~etiri zdrava mu{ka deteta. Dalja sudbina ~etvorki nije nam poznata, ali te{ko da su u onda{njim higijenskim uslovima svi mogli pre`iveti.

Po~etkom XIX veka, dolaskom Nemaca, promenjena je etni~ka struktura sela. Ova promena uslovila je i novu preraspodelu zemlje ali je srpsko stanovni{tvo, zahvaljuju}i vredno}i, i dalje zadr`alo svoje pozicije. Po~etkom XX veka Nemci poseduju 2080 j zemlje, Srbi 2000 j, a Rumuni 700 j.

Veliko obele`je Begej Svetog \ur|a bile su migracije stanovni{tva uslovljene politi~kom i ekonomskom pozadinom. Od 18961911.godine iz mesta se iselilo 150 Srba, a doselilo 30, iselilo 18 Nemaca, a doselilo 173. Kako jedan stari zapis upozorava �Srbi odlaze iako imaju zemlju, a od [vaba odlaze samo bezemlja{i�.

Pobo`nost i po{tovanje crkve kroz vekove deo su tradicije srpskog stanovni{tva Banata. Me|utim, mesni sve{tenici su se `alili i po~etkom veka da je verski ose}aj stanovni{tva ~esto formalan,

izra`en kroz po{tovanje obi~aja, ali ne i dubok i pro`et svetim duhom. Stanovni{tvo se uredno odazivalo na liturgije a”ili kakva vajda od svega toga kada je crkva najvi{e prazna, a vera mrtva i hladna. Crkvu ve}inom poha|aju stariji ljudi i `ene, a mlade` ba{nikako. Mnogi parohijani razgovaraju u crkvi tokom bogoslu`enja”. Ova mudra konstatacija sa po~etka veka, na`alost, najbolji je dokaz da u pogledu ispoljavanja verskih ose}anja ne da nismo evoluirali od po~etka veka, nego smo do kraja degradirali bogo~oveka u nama samima. ”Kad umre stare{ina ili stare{inica, sahranjuju ih ~esto bez ikakve po~asti, ne nose pokojnika u crkvu pod izgovorom da je i{ao u crkvu dok je bio `iv”.

U XIX i po~etkom XX veka u Begej Svetom \ur|u nije bilo prestupa, ni ve}ih izgreda u pona{anju. Divljih brakova je bilo malo i to obi~no me|u starijim ljudima koje je bilo sramota da se pod stare dane ven~avaju. Bilo je i nekoliko evidentiranih slu~ajeva napu{tanja dece, izgreda zbog pijanstva, sitnih kra|a. Prema oceni paroha Bara~kog, narod iz mesta je veoma po{ten, dobrog vladanja, a neznatne prestupe ~ini nedovoljno vaspitana mlade` ili oni bez verske svesti.

Plemenitost, lepota i puno znoja predstavljaju osnovne sadr`aje `ivota ratara. Od prole}a pa sve do jeseni treba strepeti za svako posejano zrno semena iz koga }e izrasti blagonosni plod, dokaz postojanja ratara i zaloga za budu}nost porodice. Stanovni{tvo na{eg mesta poznato je bilo po velikoj vredno}i. Lenstvovanje se smatralo porokom i prezirano je. Zanimljivo je da su imu}niji ljudi radili najvi{e, sami su obavljali, uz u~e{}e cele porodice, najte`e poslove. Kom{ije su se ~esto me|usobno nadmetale ko }e pre i bolje svoje poslove obaviti, a to sve u cilju napretka porodice i samoga sela. Poneki su smatrali da seljani u svojoj vredno}i preteruju, jer ”telu svom ne znaju odmora da dadu i ~esto se tokom poljskih radova razbole i umru ”.

Velike vrline srpskog stanovni{tva sela pratile su i neke tipi~ne osobenosti, ili bolje re~eno nedostaci. Ugledni doma}ini i sve{tenici ~esto su upozoravali na mogu}nost imovnog propadanja koje je za Srbe bilo posebno opasno zbog nema~kog okru`enja. Kao uzroci imovnog stagniranja kod dela stanovni{tva ~esti su bili slede}i razlozi: rasipnost, preterani svatovski obi~aji, alvaluk,

pijanstvo, parni~enje, zadu`ivanje, potkradanje ku}e, nemar, raseljavanje i, naravno, moda i pomodarstvo.

Kafane u Begej Svetom \ur|u postoje jo{od XIX veka, a prve kafane u vlasni{tvu srpskih gostioni~ara otvorene su 1906.godine. Od tada, tradicionalni antialkoholi~ari, Srbi iz mesta sve ~e{}e po~inju da u`ivaju u dobroj kapljici. Ve}pred I svetski rat de{avalo se da se neki me{tani tokom nedelje, svetaca ili alvaluka tako napiju i zaborave da majke i `ene moraju po njih dolaziti u kafanu.

Begej Svetom \ur|u je, kao naprednom i dobro organizovanom mestu, 1911.godine dodeljena ~ast da se u njemu odr`i u~iteljski zbor za Velikobe~kere~ki protoprezviterat.

Ministarstvo vera zabranilo je 1921.godine u~e{}e {kolskoj deci na pogrebima {to je izazvalo veliko nezadovoljstvo vernika u na{oj parohiji. Iste godine preminuo je Du{an Bo{kovi}, dugogodi{nji u~itelj (1889-1910) i sam rodom iz mesta.

Na do~eku nove 1921.godine dogodio se ne`eljeni incident koji je mogao imati tragi~ne posledice. Naime, dugotrajni sukobi izme|u Urbarijalne zajednice i op{tine po pitanju nadle`nosti pri postavljanju poljskih ~uvara, kulminirao je kada je grupa gra|ana 31.12. do{la kod predsednika op{tine i zatra`ila da se otpuste poljski ~uvari koje je postavila op{tina i za idu}u godinu to pravo preuzme urbarijalna zajednica. Po{to ih predsednik nije hteo primiti na razgovor, a uz to je pozvao `andarmeriju, ~lanovi delegacije su zaklju~ali kancelariju predsednika op{tine i klju~eve od nje predali bele`niku. U to je stigla `andarmerija od koje je predsednik Milorad Be~ejac zatra`io da puca na okupljeni narod.

Na sre}u, priseban narednik `andarmerije nije poslu{ao predsednika op{tine, te je sukob mirnim putem razre{en.

Usled lo{ih vremenskih uslova slabo je rodilo `ito tokom 1923.godine. Na parohijskoj sesiji bilo je svega 4m po lancu `ita.

Slame je bilo, tako|e, malo pa joj je cena jako porasla, te se za 1hv slame pla}alo 1.500dinara.

Seoska slava \ur|evdan vekovima je sve~ano proslavljana uz prisustvo pravoslavnog naroda iz mesta i visokih gostiju. Na \ur|evdan 1924.godine seoskoj slavi su prisustvovali Svetislav Raji}, pod`upan i Mitranovi}, {ef agrarnog ureda.

Zabele`eno je u crkvenom letopisu da je kroz selo 1924.godine pro{ao Mom~ilo Nini~i}, tada{nji ministar spoljnih poslova i

nosilac izborne liste u gornjem Banatu.

Ni na{e mesto nije bilo po{te|eno strana~kih politi~kih sukoba i intriga tako karakteristi~nih za ceo period `ivota Kraljevine.

Dugogodi{nji predsednik op{tine Milan Grani}tra`io je i dobio 1925.godine opoziv sa du`nosti, jer nije imao vi{e ni `elje ni volje da se bori sa oponentima, Vasom Bok{anom i Milanom Ignjatovim, za presti` u lokalnoj vlasti. Grani}je prema sudu paroha Branka Petrovi}a bio �dobar i valjan predsednik op{tine koji ljubi svoju veru i dr`avu, ali suvi{e mekan, bez ikakve energije �.

Iz ruskog ropstva se 1926.godine vratio Joca Tuci}, sin Tanasija Tuci}a, posle 12 godina. On je od 1912.godine bio aktivan vojnik i kao takvog zatekao ga je Prvi svetski rat; kao neprijateljskog vojnika zarobili su ga Rusi.

Na{e mesto je 1936.godine izgubilo dva za selo zna~ajna ~oveka.

Paroh Branko Petrovi}, dugogodi{nji sve{tenik i verou~itelj, umro je posle dugotrajne bolesti i sahranjen u mestu, dok je biv{i vi{egodi{nji u~itelj i upravnik {kole Vasa Todi}preminuo u Andrijevcu. Oba ova poznata i uva`ena `itelja mesta ispra}ena su sa velikim po{tovanjem, ostaju}i u dugotrajnom se}anju seljana.

Zima 1929.godine bila je duga i hladna. Led na Begeju dosegao je debljinu od 1m. Selo je strahovalo od prole}nih poplava, ali do njih, sre}om, nije do{lo.

Velika ekonomska kriza tridesetih godina ovog veka dovela je do velikog porasta cene zemlji{ta. U Begej Svetom \ur|u se 1930.godine za 1j zemlje pla}alo 16000-18000 dinara.

Posle ubistva kralja Aleksandra 1934.godine u Marseju politi~ko stanje u celoj zemlji blo je vrlo nestabilno. Posle sahrane kralja ujedinitelja 18.10. na Oplencu i u svim crkvama u zemlji odr`ana su bogoslu`enja i zaupokojne liturgije. U na{em mestu, u velikoj sali op{tinske ku}e, odr`ana je komemorativna sednica uz u~e{}e svih nacionalnosti. Od dana pogibije kralja pa sve do sahrane, dakle punih 8 dana, tri puta dnevno zvonila su crkvena zvona po pola sata u znak op{tenarodne `alosti. Zaupokojna liturgija odr`ana je u mestu ponovo 6.4.1935.godine i na nju je do{lo puno naroda, bez obzira na razliku u veri i nacionalnosti.

Da jedno obi~no kre~enje fasade mo`e da preraste u neverovatan doga|aj i seoski skandal potvr|uje doga|anje vezano za prvo bojenje pravoslavne crkve 1934.godine `utom bojom. Naime,

nekolicina ~lanova Crkvenog odbora rumunskog porekla, mimo ostalih ~lanova, doneli su odluku i anga`ovali majstora da hram spolja okre~i `utom bojom. Da li je volja bo`ija u pitanju ili kakav drugi prizemniji razlog, tek fasada hrama, i pored vi{e poku{aja, nije upijala neprikladnu boju.

Na{a pravoslavna crkva je gra|ena, usled nedostatka materijalnih sredstava, ~ak 29 godina, a u XIX i XX veku ~esto je popravljana i adaptirana. Pred rat, 1936.godine, izvr{ena je generalna opravka hrama i spolja i iznutra. Toranj je prekriven novim plehom, {to je ko{talo 7.600 dinara, a kre~enje spoljne fasade ko{talo je 4.500 dinara. Tesari su zamenili grede na krovu, postavili stepenice koje vode u toranj i pretresli crep krova, {to je ko{talo crkvu 3.987 dinara. Ova detaljna popravka crkve iznosila je ukupno 16.087dinara.

U no}i izme|u 25-26.4.1940.godine u selu se sru{ila rimokatoli~ka crkva, koja se nalazila na mestu gde je danas izgra|ena zgrada op{tine. Crkva je bila sagra|ena 1836.godine od naboja, a prilikom pada sru{ila se samo la|a, dok je toranj, sagra|en od opeke, ostao neo{te}en. Do obru{avanja objekta do{lo je usled razlaganja zemlji{ta, jer je teren na kom je crkva bila podignuta bio vrlo nizak i vla`an. @rtava, sre}om, nije bilo.

Begej Sveti \ura| je tokom 1945/46.godine kolonizovan stanovni{tvom iz Bosanske Krajine. Prema parohu Branku \akovi~kom doseljenici su pokazivali �veliku ljubav prema svetoj veri i svetoj crkvi, decu su uredno krstili i pri~e{}ivali se u velikom broju �.

Poznati mesni kroja~ Franja Meng sa{io je 1932.godine letnja odela za ~lanove op{tinske policije i poslu`itelja po ceni od 300 dinara po komadu.

20.5.1930.godine komandir @andarmerijske stanice Veljko \ur|evi}izvestio je pretpostavljene da je na desnoj obali Begeja, izme|u na{eg sela i Malog Torka, na|en mu{ki le{, a 1937.godine le{novoro|en~eta `enskog pola. Ovo su samo karakteristi~ni, ali ne i usamljeni slu~ajevi, zabele`eni u mati~noj knjizi umrlih.

Poznato je da u Vojvodini samoubistva nisu retka pojava. Uzroci su razni kao i sredstva kojim se izvr{ava ovaj o~ajni~ki ~in. Naj~e{}e se u Begej Svetom \ur|u za ~in samoubistva koristilo ve{anje, potom trovanje, a na kraju vatreno oru`je. Socijalni status samoubica bio

je raznovrstan, te imamo po~inioce od prosijaka preko doma}ica, apotekara pa ~ak i do studenta teologije.

Nesre}ni slu~ajevi, samoubistva, ~edomorstva ali i ubistva sastavni su deo `ivota velike seoske zajednice iako izra`eno procentualno ona predstavljaju veoma mali broj. Tridesetih godina ovog veka `rtve ubistva bili su Alojz Masang-crkveni pojac, Petar [inevi}ratar, @arko Grani}-ratar.

Prirodne nepogode, nepa`nja pri radu i davljenje su naj~e{}i uzroci nesre}nih slu~ajeva koji su rezultirali smr}u. U maticama su zabele`eni krajem tridesetih godina ovog veka slede}i slu~ajevi: Sava Vujadin, sluga, umro od udara groma 1937.godine; Miroslav Kati}, trgova~ki pomo}nik, udavio se u Begeju 1937.godine; Kre{imir Kova~, {egrt elektri~ne centrale, umro od udara elektri~ne struje 1938.godine.

Od 1875-1908.godine u SAD se odselilo 82 stanovnika mesta, a u istom periodu ~etvoro je bilo u vojsci, tri na zanatu van sela i desetoro na slu`bi van mesta.

U Begej Svetom \ur|u me{oviti brakovi bili su prava retkost.

Tokom jedne decenije prose~no je zasnivan jedan do dva me{ovita braka izme|u pravoslavnih i katolika i obrnuto.

Najve}i zemljoposednici u mestu krajem XIX veka bili su Kati}Moja i njegov sin Panta. Oni su posedovali 1875.godine 55j 419kvhv zemlje, ve}1898.godine 107j 1395kvhv, a 1908.godine 127j 748kvhv. Pored njih ve}u koli~inu zemlje 1898.godine posedovao je i Moldovan Sava, 107j 437kvhv.

Crkvene knjige su se po~ele uredno voditi u Begej Svetom \ur|u od 1779.godine, te su nam u njima sa~uvana najstarija zabele`ena prezimena stanovnika mesta. Godinama potom, usled razli~itih razloga, posebno zbog iseljavanja iz mesta, osnovni sloj stanovni{tva sa kraja XVIII veka se gubi. Do danas o~uvale su se u mestu samo porodice: Anu~in, Be~ejac, Bogdanov, Bok{an, Kati}, Krecul, Lazarov, Lackov, Markov, Moldovan, Pavlov, Piperski, Popov, Petrov, Reljin, Si~, Stepanov, Stojan~ul, Tesin i Tuci}.

U na{em kao i mnogim drugim banatskim selima, bio je obi~aj da gotovo svaka porodica ima karakteristi~an nadimak po kome je ~e{}e i bila poznata. Nadimci su davani prema mestima iz kojih se porodica doselila, karakternim osobinama, zanatu kojim su se njeni ~lanovi bavili. Poznati porodi~ni nadimci u na{em mestu bili su:

Cugun, Brdarov, Dugaljov, Drndar, Iva|anski, Kozini, Tokini, ^orejin, Popin i Novobana}anin.

Posle oslobo|enja Banata od turske vlasti Be~ka dvorska kancelarija je 1718.godine dala na licitaciju Banatsku zemlju. Kupili su je mahom bogati Jermeni, Cincari, koji su se obogatili trguju}i za potrebe Austrijske vojske. Oni su se brzo pokatoli~ili, stekli plemstvo i na svojim posedima izgradili letnjikovce-dvorce, u kojima se okupljala dru{tvena elita. Porodica Ki{je imala letnjikovce u Begej Svetom \ur|u i Elemiru, ali ni jedan do danas, na`alost, nije sa~uvan. U dana{nje vreme sa~uvani su: dvorac u E~ki-nekada{nje vlasni{tvo porodice Lazar; u Novom Be~eju posed barona Rohoncija; dvorac grofa Kara~onjija u Novom Milo{evu; u ^oki dvorac Lerinca Marcibanjija i jo{nekoliko manjih gra|evina ovog tipa.

Nema~ka i srpska deca su se po povratku iz {kole, u me|uratnom periodu, ~esto prepirala i u tim de~ijim sukobima na nacionalnoj osnovi nikle su i ove pesmice-rugalice:”Rac, Rac, magarac ”, ”[vab, [vab, kelerab, dere{nos, jede{sos ”.

Krsta Reljin, vlasnik drvare i du}ana, ina~e itebejac poreklom, bio je u me|uratnom periodu jedan od imu}nijih ljudi u mestu. ^esto je govorio prijateljima da ”pametan `ivi dokle ho}e, a lud dokle mora ”.

Slede}i svoju misao okon~a}e `ivot samoubistvom.

U Begej Svetom \ur|u su bogatije ku}e imale ”bazen ” u kome se skuplja ki{nica, a kojom se posle prao ve{i obavljali ku}anski poslovi. Sa crnim lukom doma}ice su ribale drveni patos da bi se lepo `utio. Kafa se pravila od je~ma i pila se sa mlekom, dok se hleb mesio dva puta nedeljno i pekao u pe}ima ili pekari.

K}i vlasnika parnog mlina Hajdu~ke Vebera u~ila je kulinarstvo u Temi{varu prvih decenija XX veka. Vrativ{i se ku}i okupila je devojke oko sebe i nau~ila ih da prave torte po receptima iz Budimpe{te i Be~a.

Stariji stanovnici sela se}aju se prvog aviona koji je sleteo na poljanu izme|u na{eg mesta i tada{nje Katarine (Ravnog Topolovca). Bilo je to oko 1915.godine u jeku I svetskog rata. Kakvu je senzaciju novo ~udo tehnike izazvalo me|u neupu}enim i nepoverljivim stanovnicima na{eg sela govori ~injenica da su deca i odrasli ljudi avionu u susret krenuli sa sve}ama u rukama, misle}i da je na pitomu ravnicu sleteo an|eo ili neki od svetaca. Kada je

pilot od krvi i mesa iza{ao iz kabine nesporazum se zavr{io ali je ostala ova komi~na i simpati~na pri~a da svedo~i o ve~itoj ljudskoj za~u|enosti pred novim i nepoznatim.

Pogre{no je uverenje da male sredine ne obiluju velikim pri~ama, zanimljivim likovima, dogodov{tinama i skandalima. Za `itelje na{eg mesta veliku senzaciju predstavljalo je putovanje `ene apotekara [ica i Vesterke, `ene vlasnika drvare, u Rim na veliko javno bogoslu`enje koje je slu`io papa.

Romi se u Begej Svetom \ur|u u ve}em broju pominju od po~etka XX veka. Oni su formirali svoje malo naselje preko Begeja u blizini biv{eg `eljezni~kog mosta. Ku}e su im bile od naboja, bavili su se ”anglovanjem (preprodaja konja), nekim zanatima, radili u nadnici ili prosili. Izme|u sebe birali su ”cara” koji je kao neka vrsta seoskog kneza upravljao zajednicom. Zanimljivo je da su decu uglavnom krstile Nemice tako da su mnoga deca nosila nema~ka imena i poha|ala nema~ku crkvu.

Peter Simon potekao je iz siroma{ne zemljoradni~ke porodice iz mesta. Njegov otac Tupert bio je u selu omiljen kao dobar ~ovek, ali i kao stru~njak za name{tanje kostiju posle preloma. @enidbom sa bogatom udovicom iz ku}e Bajerovih, Peter Simon je po~eo da napreduje i da se bogati. Izradio je veliki poslovni prostor na mestu gde se danas nalazi dom kulture u okviru koga je postojala velika trgovina me{ovite robe, gostionica, sala za igranke, te prostorije koje je davao privatnicima (zanatlijama i udru`enjima) u zakup.

Steva Be~ejac je 1934.godine, sa ~etrnaest godina, oboleo od dijabetisa. Sam je sebi davao insulin. Za vreme II svetskog rata je za dragoceni insulin trampio hranu. Ina~e je bio i poznati seoski harmonika{.

Zemljoradnik Milivoj Mili}, jedan od osniva~a FK“”Begej“” i njegov dugogodi{nji igra~, odigrao kao bek 800 utakmica. Pored igranja u timu istakao se sakupljanjem priloga za klub.

Ja{a Krecul je umro 1970.godine, po`ivev{i 97 godina. Putovao je po mnogim zemljama, puno radio, ali je zato samo jednom u `ivotu bio gripozan i to u pro{lom veku, kada je imao 18 godina.

Op{tini Begej Sveti \ura| je 1943.godine dodeljeno 508j 1036kvhv zemlje koja je oduzeta od op{tine Jankov Most. @andarmerijski kaplar Krsta Stankovi}do{ao je iz rodnog Prijedora na slu`bu u Begej Sveti \ura| tridesetih godina ovog veka. Njegova

supruga izazvala je zgra`avanje doma}ica iz mesta po{to je, shodno obi~ajima u Bosni, pila kafu i pu{ila cigarete. Za dobrog `andara Krstu vezana je jedna zanimljiva pri~a iz njegovog porodi~nog predanja koju je ispri~ao nekim stanovnicima mesta. Njegov otac, kao i ostalo srpsko stanovni{tvo pod Turcima, kulu~io je kod bega.

Po{to se doma}inu pribli`avala slava Sveti Prokopije zamolio je bega da mu za dan slave odobri odsustvovanje sa posla. Beg, koji je le`ao ispod velikog stabla u`ivaju}i u hladovini, neradu i omiljenom i prelepom doratu koji je pasao u blizini, malo se zamislio pa odgovorio da je svetac mali i nepoznat, te da mu ne da slobodan dan za svetkovinu. Ubrzo je osvanuo dan sve~ara i oblaci se, posle vedrog jutra, po~e{e brzo mno`iti na do tada ~istom nebu.

Odjednom, sevnu munja i grom udari u drvo ispod kojeg se, po obi~aju, beg odmarao raniv{i ga, a dorata usmrti. Kulu~ari i begova pratnja se brzo okupila oko povre|enog ~oveka koji zatra`i da mu donesu papir i olovku, te zapisa da ubudu}e svi njegovi naslednici po{tuju kaursku slavu bez obzira bila ona velika i poznata ili ne.

12. ELEMENTARNE NEPOGODE POPLAVE. Blizina reke Begej je stanovni{tvu Begej Svetog \ur|a donosila kroz istoriju puno te{kih isku{enja. Ve}je u poglavlju o nastanku mesta re~eno da se stanovni{tvo oko 17531760.godine preselilo zbog ~estih poplava sa obala starog Begeja 34km ju`nije, na jedan uzvi{eniji teren poznat pod imenom �Va{ari{te�. Zahvaljuju}i meliorativnim radovima, preduzetim za vreme uprave Klaudija Florimunda Mersija, prokopan je Plovni Begej i odvojen od Starog Begeja, ali je veza me|u njima odr`avana zbog regulacije vodostaja obe reke. Begej se u ovom periodu koristio za plovidbu (prenos drveta i poljoprivrednih proizvoda) i za pokretanje mlinova. Me|utim, za vreme niskog vodostaja Begej je gubio svoj saobra}ajni zna~aj, a za vreme visokog vodostaja dolazilo bi do poplava. Da bi se ovaj problem otklonio, za vreme Marije Terezije, prokopana su dva kanala; jedan, u blizini naselja Ku{tilj, koji je spojio Begej i Tami{i snabdevao Begej vodom za vreme niskog vodostaja i drugi, kod Katarine, koji je slu`io za odvo|enje suvi{nih voda iz Begeja u Tami{. Kao mera za{tite u prvoj polovini XIX veka gra|eni su i nasipi pored reke do u{}a Begeja.

Tada{nji arhitekti ostavili su izme|u Begej Svetog \ur|a i Itebeja deo bez nasipa u du`ini od 3km radi zamuljivanja okolnih livada i prelivanja vode u Stari Begej. Kasnije je na ovom potezu izgra|en nasip ali za 1m ni`i, tako da se voda ipak prelivala za vreme visokih 1) vodostaja. Posle katastrofalne poplave koja je pogodila Banat 1859.godine inicirano je, u cilju odbrane od poplava, osnivanje Tami{ke vodne zadruge koja se uklju~ila, 1871.godine, u Tami{koBegejsku vodnu zadrugu. Zadruga je, izme|u ostalog, u periodu od 1902-1914.godine inicirala izgradnju brana na Begeju kod Kleka (4,93m visine) i Srpskog Itebeja (5,43m visine).

Velika poplava u Begej Svetom \ur|u zabele`ena je 1841.godine, kada su u potpunosti stradali usevi, a zbog ~ega je cena p{enice sko~ila ~ak 10-16 guldena po metru, potom 1859. i 1871.godine. U XX veku strah od obilnih ki{a i izlivanja vode iz Begeja nije popu{tao. Tako su obilne ki{e 1920.godine uni{tile oranice u Iberlandu dodeljene agrarnim subjektima.

Ve}1923.godine, usled padavina i velike blizine podzemnih voda, ve}i deo hatara sela bio je pod vodom.

Nanovo se Begej izlio 1932.godine, te su �ljudi upotrebljavali svu silu da spasu selo i to im je najzad po{lo za rukom. Selo je spa{eno, ali im je voda potopila 200j zemlje.1) Da bi koliko je to bilo mogu}e smanjila posledice poplave, op{tina je iz svojih sredstava platila nadnice u iznosu od 62.638,32 dinara Johanu Vilmsu, Stevanu Grani}u, Johanu Vesteru i Krsti Reljinu koji su isporu~ili drva, gvo`|e, benzin i petroleum ulje, a sve radi se~enja drva za nasip, ~uvanja nasipa, pumpanja vode, presecanja i zatvaranja nasipa.2) Sve ove mere, ipak, nisu mogle spasiti uni{tene useve tako da je u slede}oj 1933.godini bilo ne malo gladnih ljudi. Kona~no, 1942.godine stanovni{tvo, ve}u velikoj oskudici usled ratnih prilika i rekvizicije hrane, zadesila je i nova poplava koja je ponovo uni{tila useve �te nije bilo ni za seme ni za hleb�.3) Kao ~lan Tami{ko-Begejske vodne zadruge Begej Sveti \ura| je od 1936.godine imao samostalno sekciono in`enjerstvo ~ija je nadle`nost bila kontrola kanala Starog Begeja. Za na{e mesto ~lanovi sekcionog in`enjerstva bili su: Du{an Stamatovi}i Du{an Rausavljevi}. Zadruga je tokom leta zapo{ljavala sezonske radnike iz mesta radi popravke nasipa i sli~no. Prema arhivskim izvorima ~uvari nasipa su bili: za 1936.godinu Johan Osfer, a za 1937.godinu

@ivko Sekuli}.1) Pored poplava ratarima su neprijatnosti i brigu zadavale i druge vremenske nepogode. Na primer, 3.5.1935.godine ”mraz je uni{tio vinograd i druge useve pa i vo}e ”, a 8. i 9.5.1943.godine ”be{e velika slana koja je uni{tila delimi~no vinograde i ne{to ostalog vo}a ”. Mraz je 1935.godine ”napravio mete` u mestu i okolini, kukuruzi, koji su ve}bili iznikli, skoro su svi promrzli.

Dudovi, bagrenje, kajsije, breskve, vi{nje, orasi, {ljive, jabuke, sve je to potpuno promrzlo u maju!”.2) Skoro svake godine de{avali su se sli~ni slu~ajevi, ali ono {to je bitno je, svakako, ~injenica da su ljudima u ratarskoj sredini, kakvo je bilo na{e mesto, upravo ovi problemi bili bolniji i te`i od svih velikih dr`avnih i svetskih potresa onog vremena. Ovu tvrdnju najbolje podupiru re~i paroha Branka Petrovi}a u crkvenom letopisu za 1920.godinu:”zima je hvala Bogu mirno protekla ~emu se ima zahvaliti i zaostalim poslovima u jesen koji su se morali posvr{avati, tako da je manje vremena ostalo za politiziranje ”.

Prvi zabele`eni pomen o po`aru u Begej Svetom \ur|u datira iz 1870.godine kada je po`ar zahvatio severo-zapadni deo sela, pri~iniv{i veliku materijalnu {tetu. U me|uratnom periodu u mestu su izbila dva po`ara. Prvi je izbio 25.6.1927.godine.

Zabele`eno je da je tog dana vetar tako sna`no duvao da je ga{enje po`ara bilo vrlo te{ko. Vatrena stihija je zahvatila trinaest doma}instava, a najte`e su o{te}eni slede}i doma}ini: Milivoju Reljinu je izgorela ko{ara sa oko 60m `ita, {tala i deo ku}e; Anti Crvenkovu je izgorela cela ku}a, {upa, kola, plug, `ito i svinje; kod Milana Stoji}a uni{tena je jedna strana ku}e, kotarka, svinje, a Emilijanu Erdeljanu {upa, jedan novi motor za krunjenje kukuruza itd. O{te}enja doma}instva su bila posebno pogo|ena i zbog ~injenice da nisu bila osigurana kod osiguravaju}ih dru{tava.1) ”Velika nesre}a... besnela je velika oluja da nisi mogao vrata da otvori{, a kamoli {to videti. Odjednom se proneo glas da gori selo tj. ve}desetak ku}a. Stra{no stanje, ne vidi{ni{ta, ne zna{na ~iju 2) stranu u pomo}da pritekne{” Ovim re~ima je paroh Branko Petrovi}upe~atljivo, u crkvenom letopisu, opisao veliki po`ar koji je zahvatio Begej Sveti \ura| 21.8.1931.godine. Navedenog dana po redu vo`nje prolazio je voz iz Velikog Be~kereka preko Begej Svetog \ur|a za Klariju. U

mesto je u{ao u 13h i 15min, me|utim, usled jakog vetra nije mogao nastaviti put pa se morao vratiti u `eljezni~ku stanicu. Tada je varnica iz parnog voza pala u kamaru pleve i slame kod Save i Desanke Tuci}, ~ija se ku}a nalazila u blizini `eljezni~ke stanice, i odatle se po`ar no{en jakim vetrom pro{irio velikom brzinom na 3) selo. Kako su sva dvori{ta bila puna slame, sena, pleve, a mno{tvo ku}a pokriveno trskom, po`ar je uzeo velikog maha. U pomo}vatrogasnoj ~eti iz mesta ubrzo su stigle vatrogasne ~ete iz op{tina Klek, Mihajlovo, Jankov Most, Veliki Torak, Mali Torak, sa opremom i ljudstvom, a ne{to kasnije i ~lanovi dobrovoljnog vatrogasnog dru{tva iz Velikog Be~kereka.4) Po`ar je u toku no}i lokalizovan, te je tek onda mogao otpo~eti rad na ras~i{}avanju zgari{ta i izno{enju pepela i gara. Sutradan je iz okolnih op{tina povu~en u Begej Sveti \ura| deo op{tinskih policija kako bi se o~uvala bezbednost i spre~ile eventualne kra|e i sli~no.

Zahvaljuju}i okolnosti {to je po`ar izbio tokom dana spre~ene su ljudske `rtve. Te`e povre|eni bio je samo me{tanin Hajnrih Link, koji je zadobio te`e opekotine po glavi i telu, te je bio preba~en u bolnicu u Veliki Be~kerek. Me|utim, materijalna {teta bila je ogromna, te je stoga na inicijativu sekretara Crvenog Krsta iz Novog sada D.Ru`i}a osnovan mesni odbor Crvenog krsta za postradale od po`ara u koji su u{li: paroh Branko Petrovi}, u~itelj Vasa Todi}, Vasa Bok{an, Nemanja Proti}, Vladimir Grani}, dr Radi{a Ostoji}, dr Jakov Vaker, J. Kvajzer, [tajner.

1) Materijalna {teta procenjena je na 1.684.787 dinara , a postradalo je 47 domova, od toga 14 ku}a je do temelja uni{teno i to ku}e2) doma}ina: 1) Ilija Krecul - materijalna {teta procenjena na 18.875 dinara, 2) Mata Piperski - materijalna {teta procenjena na 1115.190 dinara, 3) Mi{a Gruji}- materijalna {teta procenjena na 43.770 dinara, 4) Ljuba Markov - materijalna {teta procenjena na 61.015 dinara, 5) Vasa Tuci}- materijalna {teta procenjena na 49.410 dinara, 6) Du{an Kati}- materijalna {teta procenjena na 48.780 dinara, 7) Sava Stepanov - materijalna {teta procenjena na 91.552 dinara, 8) Velinka Nedeljku - materijalna {teta procenjena na 26.275 dinara, 9) Stevan Vojnov - materijalna {teta procenjena na 106.525 dinara, 10) @iva Pavlov - materijalna {teta procenjena na 21.520 dinara, 11) Peter Lefler - materijalna {teta procenjena na 17.530 dinara,

12) Jo`ef Vindberg - materijalna {teta procenjena na 34.665 dinara, 13) Josip Lefler - materijalna {teta procenjena na 34.200 dinara, 14) Sava Tuci}- materijalna {teta procenjena na 25.600 dinara.

Naravno, pored ku}a postradale su i pomo}ne zgrade, {upe, kotarke, svinjci i sli~no, te dosta stoke, `ivine, poljoprivrednog alata, ma{ina kosa~ica, sejalica, krunja~a, jedna vr{alica, dosta kola... Ubrzo po utvr|ivanju {tete, sreski na~elnik i Narodni odbor Crvenog krsta iz Novog Sada poveli su veliku kampanju u okrugu za prikupljanje pomo}i stanovni{tvu Begej Svetog \ur|a. Banovina je dodelila pomo}stanovni{tvu u visini od 250.000 dinara i {est vagona `ita, Crveni krst pomo}od 30.000 dinara, a sama op{tina Begej Sveti \ura| pomo}od 100.000 dinara. Pored nadle`nih organa vlasti postradalom selu pritekle su u pomo}i mnoge banatske op{tine dobrovoljnim prilozima: 1) Velika Kikinda 2.000 dinara1) 2) Srpski Elemir 600 dinara 3) Nin~i}evo 2.000 dinara 4) Srpski Itebej 2.000 dinara 5) Orlovat 500 dinara i `ito u naturi 6) Martinovci 1.000 dinara 7) Srpska Crnja 1.000 dinara 8) Mihajlovo 1.000 dinara 9) Aradac 2.000 dinara i `ito u naturi 10) Mol 500 dinara Ovaj po`ar je bio jedan od onih doga|aja koji se iznenada obru{e na pojedinca i zajednicu i ostave velikog traga na njih.

Stanovnici Begej Svetog \ur|a bili su od pamtiveka marljivi, ljubitelji reda ali i lepote. Zato je mesto bilo poznato po ~isto}i, urednim ulicama, zelenilu, a svaki doma}in se trudio, prema svojim mogu}nostima, da {to lep{e uredi svoje doma}instvo.

Utoliko je ovaj po`ar upozorio zajednicu da nikad ne zaboravi na sigurnost i na taj na~in predupredi sli~ne katastrofe.

VI BEGEJ SVETI \URA\U

DRUGOM SVETSKOM RATU 1. OKUPACIJSKI SISTEM Napadom nema~ke oru`ane sile na Poljsku 1. septembra 1939. godine ozna~en je po~etak novog svetskog rata, po svojoj brutalnosti i `rtvama, nezabele`en u istoriji ~ove~anstva. U ovim te{kim danima, jugoslovenska vlada je nastojala diplomatskim putem da izbegne ovaj svetski po`ar ali se sa druge strane pripremala za eventualni rat. Tako su od 1939-41. godine u~estali vojni pozivi regrutima iz Begej Svetog \ur|a na vojne ve`be. Za to vreme ~lanovi Kulturbunda iz mesta poja~ali su svoju aktivnost, ose}aju}i da vi{e nije daleko stvaranje ”Donauland”-a na ovim prostorima. Potpisivanje pakta 25. marta 1941. godine kao i demonstracije u Beogradu dva dana kasnije, izazvali su u selu opre~na reagovanja u zavisnosti ko je kom nacionu, ali i politi~koj stranci pripadao.

Vest o po~etku rata i bombardovanju Beograda stanovnici sela nisu morali ~uti preko radio prijemnika, zato {to su ih zorom 6. aprila probudili nema~ki avioni, koji su iz Rumunije leteli u pravcu Beograda. Kratki aprilski rat sem poraza i sramote, odneo je i kolone zarobljenika u nema~ke logore. Banat je bio okupiran od strane elitnih nema~kih jedinica kakve su bile SS divizija ”Das Rajh” i motorizovani pukovi ”Gros Doj~land” i ”Herman Gering”. U Petrovgradu, kome je ponovo promenjeno ime u Veliki Be~kerek, formirana je krajskomandantura koja je bila predstavnik Vojnog zapovednika za Srbiju u Banatu. U okviru nje nalazila se kontraobave{tajna slu`ba, vojna `andarmerija i nema~ka policija.

Ubrzo je formiran i logor koji je vodio zloglasni Juraj [piler, ”krvnik Banata”. Banatu je namenjena uloga `itnice Vermahta, stoga su vlasti na svaki na~in suzbijale bilo kakav poku{aj otpora, koji je bio vi{e nego rizi~an u banatskoj ravnici. I pored toga, na ovim prostorima je sve vreme rata delovao Severnobanatski partizanski odred.

RATNI ZAROBLJENICI. Iz Begej Svetog \ur|a zarobljeni su 1941. godine:

Anu~in @iva Petrov Vela Be~ejac Branislav Stepanov Krsta Be~ejac Ljuba Trifunovi}@iva Bok{an @arko Tuci}Vela Bok{an Milenko Piperski Steva Boljac Tima Krecul Uro{ \urkin Du{an Henc \oka Ignjatov @iva Kati}Branko Kati}Voja Kati}Kamenko Kati}Milan Kati}Mile Kati}Panta Markov Uro{ Moldovan Draga Po se}anju Vojina Kati}a, on je po zarobljavanju u Sarajevu, zajedno sa saborcima transportovan sto~nim vagonima u Pe~uj.

Putovalo se pet dana bez hrane i vode. Iz Pe~uja su potom odvedeni u jedan logor u severnoj Nema~koj. Kati}je dodeljen jednom nema~kom poljoprivredniku kao radna snaga; gazda se zapanjio kad je saznao da njegov besplatni kulu~ar govori perfekno nema~ki jezik. Posebno su na ~u|enje nai{le porodi~ne fotografije Vojina Kati}a, po{to su Nemci bili ube|eni da su Srbi najgori varvari, koji idu goli i ~ine zverstva iz zadovoljstva. Od tada se ne{to nabolje promenio odnos gazde prema ovom ratnom zarobljeniku, a `ene iz sela nisu vi{e sklanjale decu od njega.1) Pre izlaganja o istoriji mesta pod okupacijom, napomenu}emo jednu posebnost Begej Svetog \ur|a. Nema~ki kolonisti su, kao {to smo ve}rekli, do{li u mesto po~etkom XIX veka u kome su ve}`iveli Srbi. Selo nije bilo podeljeno na srpski i nema~ki deo, ve}su stanovnici bili izme{ani kao prave kom{ije.

Preko jedan vek zajedni~kog `ivota doprineo je njihovom me|usobnom zbli`avanju, iako se ti odnosi nisu mogli nazvati prisnim. Ipak, tradicija me|usobne tolerancije doprinela je da se nema~ko stanovni{tvo prema srpskim me{tanima, tokom okupacije, poka`e relativno korektnim.

U mestu }e doma}i Nemci preuzeti vlast 12. aprila po{to se ~eta jugoslovenske vojske, koja je bila stacionirana u zgradi {kole, pri glasu o nastupanju nema~kih trupa iz pravca Ja{a Tomi}, razbe`ala. Kako je vojska minirala oba mosta, drveni i `eljezni na Begeju, ugledni Srbi i Nemci su se dogovorili da ih razminiraju, da 1) bi sa~uvali ove zna~ajne privredne arterije, a Srbi izbegli osvetu.

Prve nema~ke motorizovane trupe u{le su u selo 21. aprila i ostale u njemu sve do jula iste godine. Po pri~i starijih me{tana bili su to vojnici iz Austrije.

Okupaciona vlast izdala je naredbu o obaveznom otkupu `itarica, stoke, `ivine, mleka i dr. 18. juna 1941. godine.2) Njome je odre|eno da se doma}instvima mo`e ostaviti samo 60kg p{enice po ~lanu u toku jedne godine, dok se ostalo moralo predati vlastima.

Popis stoke vr{ili su op{tinski ~inovnici. Ve}1942. god. doneta je naredba okupacionih vlasti po kojoj je doma}instvima po ~lanu ostavljeno 5 kg bra{na mese~no za ishranu, a ostatak je otkupljivala dr`ava po ceni od 500 dinara za 100 kg. Svinje su se smele klati tek sa odobrenjem vlasti, s tim da je doma}instvu pripadalo 60 kg `ive vage po ~lanu. Iste godine uvedene su specijalne karte za kupovinu `ivotnih namirnica koje su racionalisane.3) Tokom vr{idbe Nemci su postavljali svoje proverene ljude kako bi pazili da svaka ovr{ena vre}a bude izmerena na vagi. Kako je 1942. god. veliki broj Nemaca iz sela mobilisan, na mesto komesara vr{alice do{ao je Milan Ko~alka, koji je u dogovoru sa srpskim doma}inima pristajao da ”za`muri”, tako da su poneke vre}e p{enice ostajale doma}instvima. Stanovnici su se dovijali na razne na~ine kako bi sa~uvali bar deo hrane od popisa. Mnogo srpskih ku}a imalo je u ba{tama ”bunkerte”, gde se krila hrana. Velikoj oskudici tih ratnih godina doprinosile su i vremenske neprilike. Posle obilnih ki{a 1942. god. do{lo je do ”nezapam}ene” poplave koja je uni{tila useve ne ostaviv{i skoro ni zrna `ita i kukuruza, ”ni za seme ni za hleb”.1) Po okupaciji mesta vlasti su naredile, u cilju normalizacije situacije, da se odigra utakmica izme|u srpskih fudbalera iz ”Begeja” i nema~kih vojnika. Sa druge strane, prema saop{tenju svih sagovornika sa kojima sam imala priliku da razgovaram, Nema~ka komanda u mestu tra`ila je da se za Bo`i}1942. god. streljaju najugledniji stanovnici mesta. Razlog ovome le`ao je u partizanskom pokretu koji se javio u okolnim mestima, kao i sve

~e{}im diverzantskim aktivnostima. Zbog toga se `elelo preduprediti ovakvo doga|anje u Begej Svetom \ur|u koji je imao va`an saobra}ajni zna~aj za vojsku. Zahvaljuju}i uglednim nema~kim doma}inima, koji su protestovali zbog ovakve namere pojedinaca, pretnja nije ostvarena, ali je ostala da visi u vazduhu, u slu~aju neposlu{nosti, nad srpskim stanovni{tvom mesta. ^ini se da se Nemci, iako brojniji, organizovaniji i poduprti vojnom silom, nisu ose}ali nimalo komotno. Prema pri~anju ^ede Grani}a, njemu je ugledni nema~ki doma}in Hanc Zaharijas, povodom situacije oko raspar~avanja Jugoslavije i okupacije rekao: ”Sve }e to da propadne, a mi }emo morati oti}i odavde!”

U selu je zaveden policijski ~as koji je leti po~injao od 20 ~asova uve~e, a zimi i ranije. Za izlazak iz mesta bilo je neopohodno odobrenje vlasti (ausvajs). Prilaze selu ~uvala je nema~ka stra`a koja se nalazila pored mostova na Begeju. Stanovni{tvo je o odlukama vlasti obave{tavao seoski dobo{ar Laj Pa{ti, koji je svaku 1) odluku zavr{avao re~ima: ”Ko ne}e, bi}e ubi}e”. U centru sela vlasti su postavile veliki pano na kome je svakodnevno u vidu vojnih karti predstavljano napredovanje nema~ke vojske. Jo{1941. god. oduzeto je oru`je od srpskog stanovni{tva, vojnika, lovaca, ~ak i stari pi{tolji Agrarne zajednice. Radio aparati oduzeti su 1942. god. Prema se}anju starijih stanovnika, Ranko Grani}i Du{ko Ignjatov uspeli su da ih sakriju, tako da su se kod njih u tajnosti slu{ale savezni~ke radio emisije.

Okupaciona vlast je zavela prinudni rad za srpsko stanovni{tvo, posebno omladinu od 1921. godi{ta, pa nadalje.

Pored gradnje razli~itih vojnih i civilnih objekata po Vojvodini, Srbi su morali raditi i kod nema~kih porodica koje su imale vojnike na frontu. Prinudni rad je nazivan ”nacionalnom obavezom” i obavljan je po smenama, od dva do tri meseca. Jedino uz potvrdu nadle`ne lekarske komisije moglo se osloboditi od ovog kuluka.

Mladi}i iz mesta odlazili su u Kni}anin, Despotovac, [upljaju (Kraji{nik), E~ku i druga mesta na rad i kod Nemaca u mestu, kod kojih su radili mladi i iz okolnih srpskih naselja. Kako je organizacija TOT (organizacija za izgradnju silosa po Vojvodini) po~ela sa izgradnjom velikog silosa 1943. u Begej Svetom \ur|u kod Begeja, to su koristili radnici na gradnji, aktivni ~lanovi SKOJ-a iz Banatskog Vi{nji}eva, za nabavku }ebadi, kaji{eva od vr{alica i

dr. materijala za partizane.2) Od pripadnika nema~ke narodnosne grupe koji su bili nesposobni za vojsku, od 20-60 godina, formirane su pomo}ne policijske jedinice ”Doj~e Man{aft”. Njihov zadatak bio je o~uvanje reda i mira ali i proganjanje i hap{enje ~lanova otpora u banatskim mestima. Pripadnici Man{afta u Begej Svetom \ur|u bili su stacionirani u zgradi biv{e `andarmerije. Kad nisu mar{irali uz zvuke nema~kih kora~nica kroz mesto, sakupljali su se u gostionici kod Lakato{a gde su prikazivani nema~ki ratni, propagandni filmovi. ^lanovi ove organizacije iz mesta u~estvovali su u brutalnim [pilerovim blokadama Banatskog Kara|or|eva i Banatskog Vi{nji}eva i streljanjima rodoljuba po Banatu.

Najistaknutiji nacisti u selu bili su: u~itelj Mihaelo Horvat, dr Nikolas Bek, Josif Frer (vlasnik cementare), porodica Bajer.

Najekstremniji su bili siroma{niji nema~ki stanovnici, radnici i bezemlja{i kojima je nova vlast pru`ila priliku da se izdignu sa dru{tvene margine, {to su oni na najnedostojniji na~in i prihvatili.

2. OTPOR STANOVNI[TVA OKUPACIJI Nekoliko stanovnika mesta bilo je 1942. god. uhap{eno i sprovedeno u zloglasni antikomunisti~ki logor u Petrovgradu.

Naime, Ljubomir Tuci}, Joca Borzon, @arko Markov i Voja Radovan~ev okupili su se kod prijatelja @ive Crvenkova, kako bi posle policijskog ~asa igrali karte. Sused Crvenkovog, Franc Til, misle}i da se u ku}i odigrava sastanak komunista, prijavio ih je vlastima. Svi su uhap{eni i odvedeni u petrovgradsku policiju pod optu`bom da su komunisti. Kako su mesne vlasti znale da neko u selu poseduje zabranjenu knjigu ”Kako se kalio ~elik”, koja se u tajnosti ~itala, mislili su da su ovim hap{enjem prona{li ”krivce”.

Ljubomir Tuci}je bio isle|ivan i mu~en kako bi odao ko poseduje zabranjenu knjigu. Uprkos vi{ednevnom maltretiranju, nije odao Stevu Be~ejca, starog komunistu i pravog vlasnika knjige, {to je uostalom znalo svo srpsko stanovni{tvo u mestu. Posle dvanaest dana provedenih u [pilerovoj policiji i osam dana u logoru, svi su,

usled nedostatka dokaza, pu{teni ku}ama.1) U petrovgradskom logoru su pored navedenih, prema spisku mesne bora~ke orgnizacije, bili: @arko Lazarov, Ranko Grani}, Zlatomir Petrov, Paja Tuci}, Rade @ivanov, Kati}?. Kako oni vi{e nisu `ivi ne zna se pravi razlog njihovog utamni~enja.

U mestu je u me|uratnom periodu postojala komunisti~ka organizacija ~iji su ~lanovi bili uglavnom |aci, studenti kao i biv{i u~esnici Oktobarske revolucije. Tokom okupacije partijska organizacija iz mesta uspostavila je kontakt i saradnju sa partijskom i skojevskom organizacijom iz Banatskog Dvora i sekretarom Sreskog komiteta SKOJ-a i USAOJ-a, Radovanom Svrdlanom.

Partijski aktivisti u mestu, prema se}anju stanovnika, bili su: dr To{a Piperski, Mita Kati}, \ura Trifunagi}, Mira Be~ejac, Orestije Grani}, Stanimir @ivanov, Grozda Bolozan, ^eda Stepanov, Luka Moldovan, @aro i Olga Si~, Stevo Be~ejac, \urkin ? i dr. Kako sudionici tih doga|aja vi{e nisu `ivi, a ne postoje sa~uvani pisani dokumenti o aktivnostima organizacije u selu, ne mo`emo vi{e re}i o njihovom radu. Zna se samo da su u mesto dolazili kuriri iz obli`njih partizanskih sela i da je po~etkom 1944. god. selo bilo kri{om, no}u, oblepljeno plakatama sa pozivom Komunisti~ke partije na ustanak.

Po~etkom 1944. god. selo su stalno preletali savezni~ki avioni koji su leteli za Rumuniju, gde su bombardovali naftonosna polja u Ploe{tiju. Sloboda je bila blizu i to su Nemci ose}ali sa zebnjom. Sredinom septembra, nema~ka vojska je dr`ala liniju 1) fronta Or{ava-Temi{var-Segedin jer se na toj liniji o~ekivao jedan od va`nijih prodora Crvene armije prema zapadu. Prodor Crvene armije bio je nezadr`iv, tako da su brzo uni{tene nema~ke snage u rejonu Kraji{nika i Ja{e Tomi}a i nastavljeno napredovanje prema Petrovgradu. Na ovom potezu ruske trupe su se spojile sa Severnobanatskim partizanskim odredom.

Za to vreme kroz selo je prolazila reka nema~kih izbeglica iz Rumunije zajedno sa nema~kom armijom, koja je odstupala. Njima su se 31. septembra priklju~ili neki stanovnici iz Begej Svetog \ur|a koji su aktivno u~estvovali u zlodelima, dok je u~itelj Horvat sa sobom poveo i dvadesetak u~enika. Posle oslobo|enja Itebeja i Torka, predstavnici Crvene armije zatra`ili su od vlasti iz mesta da mirno predaju vlast. Nemci su se sa tim slo`ili, ali kada su se dva

ruska pregovara~a (poru~nik i vodnik) sa kamionom na kome je bila istaknuta bela zastava dovezli do ulaska u selo, na njih je otvorena vatra. Najekstremniji Nemci koji se nisu povukli iz sela, ne `elev{i da se bez borbe pomire sa porazom, sa~ekali su u zasedi ruske 2) oficire i pucali na njih. Odmah je smrtno pogo|en poru~nik, dok je te{ko ranjenog vodnika ubio dobo{ar Laj Pa{ti i skinuo sa njega ~izme. U isto vreme u blizini dogodio se jo{jedan zlo~in. Nema~ki vojnici upali su iz nepoznatih razloga u ku}u slova~ke porodice Liha i ubili Jakoba Lihu, u~enika `eljezni~ke radionice, a njegovu majku i brata te{ko ranili.

Ruske trupe ulaze istog dana u selo oko 20 ~asova i osloba|aju ga, a 3. oktobra dolaze partizani. Tragi~no nastradali ruski vojnici sahranjeni su na pravoslavnom groblju, a dobo{ar Laj Pa{ti je svoju podlost i gramzivost platio `ivotom.

Odmah po oslobo|enju sela, formiran je partizanski odred u koji su u{li `itelji ro|eni od 1914. do 1927. godine. Stanovnici mesta koji su u~estvovali u NOB-u 1944-1945. bili su: Ami`i}Milan Be~ejac Stanko Ami`i}Milenko Bibin Vasa Anu~in Du{a Bogdanov Milan Anu~in Milan Bok{an Branislav Apro Imre Bok{an Rade Asanovi}Obrad Bok{an Radomir Be~ejac Dragoljub Boljac Dejan Vojnov Milenko Markov Nikola Grani}@iva Mili}^edomir Grani}^eda Mi{kovi}Branimir Grani}Milan Moldovan Sava Grani}Uro{ Pavlov Aleksandar Gruba~ki Steva Panteli}Ivan Guranov Anka Petrov Drago Guranov Mara Petrov Du{a Guranov Nikola Petrov Zlatomir Guranov Steva Petrov Marijana \urkin Voja Petrov Mile @ivanov Branislav Petrov Milenko @ivanov Ru`ica Petrov Milica

@ivanov Steva Zarin Biserka Jevremov Ra{a Kati}Branko Kati}Vela Kati}Zlatomir Kati}Mita Kolar Franja Kolari}Luta Krecul Biserka Krecul Du{an Krecul Veselinka Krecul Milenko Krecul Sava Markov @iva Markov Ignja Markov Mija Tuci}Vojin Tuci}Vojica Tuci}Ljubomir Na Sremskom frontu poginuli su: Grani}Milan Grani}Uro{ Jevremov Ra{a Kati}Branko Kati}Vela Kolari}Luta Moldovan Zlatomir Pavlov Aleksandar- Bata Stepanov Milan Stojanov Rada Stojan~ul Slavko Trifunov Ignja Tuci}Voja- [trca Tuci}Vojislav

Piperski Zlatomir Piperski Darinka Piperski To{a Popovi}Radojica Reljin \or|e Reljin Velimir Reljin Sofija Ru`in Nedeljko Si~ @arko Si~ \oka Stepanov Branko Stepanov Dragutin Stepanov Milan Stojanov Radovan Stojan~ul Slavko 1) Trifunov Ignja Tuci}Branko Tuci}Miroslav Tuci}To{a

Stanovnik Begej Svetog \ur|a To{a Tuci}bio je borac Prve proleterske brigade. Kao gimnazijalac u Petrovgradu, ne `ele}i da se pomiri sa neprijateljskim {ikaniranjem i obavezom prinudnog rada, prebegao je zahvaljuju}i pomo}i aktivista KP iz Petrovgrada u partizane 1943. god. Kao borac ove proslavljene brigade, 1) u~estvovao je od 1943. god. u svim bitkama do oslobo|enja zemlje.

Nema~ko stanovni{tvo mesta pretrpelo je, tako|e, zna~ajne gubitke tokom rata. Svi mobilisani stanovnici iz mesta bili su u sastavu zloglasne SS �Princ Eugen� divizije. Imena poginulih od 1941-45.2) : Bajer Jozef Laj Sebastijan Bauman Nikolas Loris Nikola Beker Peter Ludvig Johan Bertih Matijas Maus Peter ml.

Buholc Johan Mekl Nikolas ml.

Vajman Paul ml.

Meng Franc Vare Nikolas Pap Franc Ver{ing Johan Podlaha Karl Vilms Paul Rau{Franc ml.

Gutri Johan Rerih Anton Zapletan Matijas Sal Nikolas Karl Nikolas Simon Peter Kvajzer Jozef Sob~ak Anton Kvint Matijas Sob~ak Johan Kitl Franc Til Jozef Kifer Lorenc ml.

Til Franc Kleker Anton Til Franc ml.

Koler Johan [ental Jo`ef [mit Hans [tajn Nikolas ml. [mit Peter [toker Nikolas

VII SELO U FEDERATIVNOJ NARODNOJ REPUBLICI JUGOSLAVIJI

1. USPOSTAVLJENJE KOMUNISTI^KOG SISTEMA Po oslobo|enju Vojvodine u Banatu, Ba~koj i Baranji uvedena je Vojna uprava koja je trajala do februara 1945. godine. Za srednji Banat, sredi{te vojne uprave bilo je u Perovgradu, ~ije je ime promenjeno u Zrenjanin. U Begej Svetom \ur|u je formiran mesni NOO ~iji je prvi predsednik bio To{a Piperski, koji je u isto vreme obavljao i du`nost sekretara partijske organizacije. Za vreme trajanja Vojne uprave u srezovima su organizovane komande mesta, a u selima vojne stanice.

U mestu je 1945. godine osnovana Uprava narodnih poljoprivrednih dobara (UNPD), na osnovu odluke AVNOJ-a, sa ciljem da vr{i nadzor nad konfiskovanom imovinom i zemljom nema~kog stanovni{tva iz mesta, koje je logorisano. Na ~elu UNPD bio je 1945. godine ^edomir Stepanov a pomo}nik ^edomir Piperski. Uprava je imala odseke za ratarstvo, sto~arstvo i osoblje zadu`eno za nadzor nad op{tinskom imovinom i ku}ama oduzetim od Nemaca.1) Uprava je preuzela i silos, izgra|en 1943. godine, u kome se nalazilo 250 vagona `ita i uljanih plodova.

Na osnovu odluke AVNOJ-a o konfiskaciji zemlji{nih poseda pripadnicima nema~ke narodnosne grupe, u Begej Svetom \ur|u je, po oslobo|enju mesta, oduzeta imovina od 661 nema~kog 1) doma}instva. Nema~ko stanovni{tvo je sme{teno u logor u selu i to, uglavnom, u prostorije biv{e `andarmerije. Njihova pokretna imovina sme{tena je u magacine UNPD i kasnije deljena kolonizovanim porodicama.

2. AGRARNA REFORMA I KOLONIZACIJA Privremena narodna skup{tina DFJ je 23. avgusta 1945. godine donela Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji na osnovu kojeg su ekspropisani ve}i zemlji{nji posedi. Privatni zemlji{nji posed ograni~en je na 45, odnosno 20-35 ha, ukoliko je obra|ivan najamljenom radnom snagom, a nezemljoradni~kom stanovni{tvu na 3 ha. U Begej Svetom \ur|u obrazovan je 1945. godine Mesni odbor za agrarnu reformu i kolonizaciju ~iji su ~lanovi bili: Anu~in

Milan (predsednik), Milan Novakovi}, Mi}a Mati}, Du{an Milo{evi}, Mihajlo Mumin (geometar). Oduzeta je imovina od 661 nema~kog doma}instva, tri rumunska, dva ma|arska i dva srpska.

Tako|e, ekspropisana je i zemlja verskih zajednica i to 85% od ukupne povr{ine njihovih poseda. Od pravoslavne crkve u mestu oduzeto je 14 jutara i 500 kvhv, a od katoli~ke 14 jutara i 861 kvhv u 2) korist Zemlji{nog fonda.

Ukupna povr{ina ekspropisanog zemlji{ta u Begej Svetom \ur|u iznosila je 3.242 kj, od toga za spoljnu kolonizaciju odvojeno je 2.691 kj, rezerve za spoljnu kolonizaciju iznosile su 63kj, a mesnom narodnom odboru i agrarnim interesentima iz mesta ostalo je 488 kj. Od Nemaca je oduzeto i 270 ku}a.

KOLONIZACIJA. Kolonizacija stanovni{tva iz Bosne u Begej Sveti \ura| po~ela je krajem 1945. a zavr{ena 1946. godine. U mestima iz kojih je vr{ena kolonizacija u Vojvodinu, formirane su sreske komisije koje su upoznavale stanovni{tvo sa ciljevima i 1) pogodnostima kolonizacije. Re{enja za kolonizaciju mogla su dobiti lica: - borci, invalidi rata, invalidi rata od 1912. godine, - invalidi rata od 1912-18. i 1945. godine, - porodice ili siro~ad poginulog borca ili porodica `rtve fa{isti~kog terora, - oficiri JNA, narodni heroji ili porodice narodnih heroja.

Doseljavanje kolonista u Begej Sveti \ura| odvijalo se u dva transporta i bilo je veoma naporno po doseljenike zbog o{te}enja drumskih i `eljezni~kih veza sa Banatom. Kolonisti doseljeni u mesto bili su iz sela severozapadne Bosne-Bosanske Krajine.

PRVI TRANSPORT. Kolonisti su se decembra 1945. godine okupili u Sanskom Mostu odakle su vozom i{li do Prijedora, pa normalnim kolosekom do Banja Luke, odakle su kamionima stigli do Oku~ana. Savu su pre{li {lepovima pa vozom stigli do Petrovaradina. U Novom Sadu su saznali da je Gajdobra, u koju je predvi|eno da se nasele, ve}naseljena kolonistima, te su upu}eni za Begej Sveti \ura|. Vozom nastavljaju put preko Titela, Perleza do Petrovgrada iz kojeg �}irom� sti`u u Begej Sveti \ura|. Put je trajao oko 15 dana. Po srda~nom do~eku u mesto bili su najpre sme{teni u op{tinske objekte do podele ku}a. Sa prvim transportom doputovalo je dve tre}ine kolonista, a kako su porodice bile

mnogobrojne, iskrsao je veliki problem sme{taja doseljenika.

DRUGI TRANSPORT. Kolonisti su po~etkom aprila 1946. godine krenuli na naporan put zbog o{te}enih putnih veza. Preko Beograda i Smedereva do{li su do Vr{ca. Odatle su stigli u Petrovgrad i teretnim vagonima Begej Sveti \ura|. Po dolasku ovog transporta, dvadesetak porodica nije moglo da na|e sme{taj, te su im obezbe|ene ku}e u susednoj Katarini (Ravni Topolovac), gde je ne{to ranije izvr{ena kolonizacija ljudi iz Hercegovine.

U Begej Sveti \ura| doseljeno je 270-278 porodica sa 16001700 lica poreklom iz dvadeset i jednog bosanskog sreza. Najvi{e kolonista doseljeno je iz sreza Lu{ci Palanka i to 255 doma}instava sa 1416 ~lanova, dakle 85% od ukupno doseljenog stanovni{tva.

Svako kolonizovano doma}instvo pored ku}e dobilo je od 8-12 kj zemlje. Iz svojih magacina UNPD delila je kolonistima neophodno poku}stvo i garderobu. Pri podeli stvari vodilo se ra~una o broju ~lanova doma}instva. Porodice koje su imale vi{e od {est ~lanova dobijale su vi{e stvari od predvi|enih, navedenih u narednom spisku:1) 2 kreveta 1 `enska ko{ulja 1 slamarica 1 `enska suknja 3 jastuka 1 `enske ~arape 1 dunja 1 marama 1 lonac 1 `enska bluza 1 {erpa 1 kaput, odelo ili ~ak{ire, bluza, 3 tanjira cipele, haljina za decu 1 vangla ili ~inija 1 {ifonjer ili ormar 1 sto 3 stolice 1 }ebe ili pokriva~ 1 par mu{kog ve{a Zbog nesnala`enja u novoj sredini 15 porodica sa 231 ~lanom vratilo se u zavi~aj. Oni koji su ostali postepeno su se adaptirali i nastavili `ivot u ravnici. Kolonisti su zemlju koju su dobili, uneli, radi kolektivne obrade zemlje, u selja~ku radnu zadrugu ”Grme~” koja je formirana 10. aprila 1946. godine.

Veliki pisac Branko ]opi}dao je najbolji opis te{ko}a sa kojima su se suo~ili doseljenici u nepoznatoj sredini, a koja se toliko po reljefu i obi~ajima razlikovala od njihovog zavi~aja. U knjizi ”Ne tuguj bronzana stra`o” dat je dirljiv ali objektivan opis novog `ivota

na koji su se morali privi}i ljuti Kraji{nici, ali i prilagoditi starosedeoci: ”Dragi bo`e, mora da si ti bio dobro pijan kad si Banat stvarao pa si se razmetao svojom spremom i bogatstvom, mo`da ti je ovaj ovde narod bio ne{to naro~ito u volji? A kod nas, u Bosni, ba{si se ispizmio i najedio pa si navaljao brda i doline, {umetine, klance i neprohode, da se ~itavo selo izgubi, propadne i podivlja, a kamoli 1) ~ovek ne}e.”

U Begej Svetom \ur|u su se, kao i u drugim kolonizovanim mestima, sukobila dva mentaliteta i na~ina `ivota. Starosedeoci, vekovima pod nema~kom i ma|arskom ~izmom, gledali su sa nepoverenjem u do{ljake, ve~ite begunce od turskog zuluma, kao da ni jedni i drugi nisu verovali da su svoji na svome, bez jarma i tu|inskih gazda: ”Izme|u sela i doseljenika tekla je bitka, uporna, tajna i podmukla. Najpre su u napad krenuli kolonisti... selo su za~as preplavili gunjevi, ko`usi.. garavi kotlovi, jasenove ka{ike i okrugle sofre. Plinula su {orom jo{golotrba deca garava od izbegli~kih vatara iz Kozare i Grme~a... Najpre su nastradale zavjese, prostirke i }ilimi po podu, sitne porcelanske, gipsane i metalne figurice razgrabila su djeca bez i~ijeg pitanja... Zaostali miris tu|e ”{vap~etine” ustukno je pred reskim vonjem neprane vune..

Tjeskobno se ose}ao doju~era{nji planinac zazidan i zakovan u temeljito gra|ena {vapska dvori{ta. Novi doma}ini vukli su selo nani`e, prilago|avaju}i ga svom odranije ustaljenom na~inu 1) `ivota”.

Na igrankama se prime}ivala podvojenost izme|u starosedelaca i doseljenika. Svako je igrao igre iz svog zavi~aja i nisu bili retki verbalni sukobi pa ni me|usobne tu~e. Ipak, vreme je u~inilo ono {to nisu mogle dirigovane uredbe o bratstvu i jedinstvu.

Kao velika atrakcija propra}eno je prvo ven~anje izme|u koloniste i me{tanke koje je otvorilo put mno{tvu takvih brakova u budu}nosti. Naviko{e se vremenom doseljenici na u{orene ulice, dugu i vetrovitu banatsku zimu, vodu iz bunara, druga~ije obi~aje i pesme, a opet njihove srpske: ”A selo je ispotaje i tiho, mravljim hodom, prelazilo u napad.

Negdje je ve}uglancan sjajan pod natjerao devojku redu{u da izbaci u predsoblje djedove opanke, ~arapetine i tanku slamaricu i da

starca smejsti u jedan prazan krevet. Bilo je, naravno gun|anja, djed nije htio ve~erati i ne{to je mnogo pominjao gospodstvo, ali je cura ostajala uporna...”2) Kolonizacija Begej Svetog \ur|a uspe{no je obavljena. Nove generacije doseljenika prihvatile su ravnicu kao svoj zavi~aj sa svim njenim obi~ajima i kulturom. Izgubio se bosanski izvorni govor, ali se jezik starosedelaca promenio, oslobodiv{i se ve}im delom germanizama. ”[ta je Bosno, Bosnice, evo mene `iva!... I mene ovdje i tebe tamo, pod jednim nebom. Maknuo se samo nekoliko koraka i u novom zavi~aju zaorava brazdu... osje}a da su mu se sad u srce namjestile dvije domovine, dva zavi~aja: onaj ostavljeni.. i ovaj ovdje, novi koji valja unijeti u du{u..posiniti ga i pred ~itavim 1) svijetom priznati ga svojim i najro|enijim...”

PORODICE DOSELJENE U BEGEJ SVETI \URA\1945-46.

2) GODINE: Antonovi} Aramba{i} Argarac Babi} Baki} Basara Beukovi} Bilbija Bosan~i} Brki} Bogdanovi} Budimir Bundalo Bund`a Varda Vla~i} Vru}ini} Vojvodi} Vojinovi} Vukadinovi} Vukovi} Vukojevi} Vu~enovi} Glumac Glu{ac Grbi} Grahovac Gu`vica Davidovi} Dragimi} Daki} Damjanovi} Daljevi} Devi} Derikrava Desnica Domazet Do{en Dragi{i} Drlja~a Dubaji} \akovi} \apa \ur|evi} \uri} @ivkovi} Zavi{a Zori} Ili} Jari} Jelovac Joji} Karan Karanovi} Ke~a Kne`evi} Kova~evi} Kolund`ija Kondi} Kora} Kosanovi} Kugi} Kuki}

Kukolj Luki} Ljiljak Majki} Mandi} Marinkovi} Mari} Mati} Mijatovi} Miji} Miki} Milunovi} Milo{evi} Mirkovi} Mito{evi} Miljevi} Milju{ Mr|a Mudrini} Novakovi} Njegovan O`egovi} Opa~i} Orelj Pavlovi} Paripovi} Pleji} Petrovi} Ple}a{ Podlaka Pra{talo Predojevi} Prerad Radakovi} Radovanovi} Radojko Rapaji} Rado~aj Rajli} Ratkovi} Radovanovi} Rodi} Runi} Savanovi} Sakrad`ija Stani} Stanisavljevi} Star~evi} Sekuli} Stojanovi} Stojisavljevi} Stupar Surla Su~evi} Sud`ukovi} Tati} Topi} Topoli} ]uk ]ulibrk ]upi} ]urguz ]ur~ija Ugrenovi} ^ankovi} [evi} [evo [krbi} [kundri} [ogorov [olaja [uput [u{ilovi}

2

Dabar

1

5

UKUPNO

2

12

1

Drvar

1

7

2

Trubari

1

5

UKUPNO

2

12

1

Vranska Mosura

1

4

2

Zalin

1

3

3

Osredak

1

2

UKUPNO

3

9

1

Busija

1

7

2

Lastva

1

7

UKUPNO

2

14

1

Bogutovo

1

3

2

Vr{ani

1

4

3

Glavnica

1

2

4

Kucevac

1

5

5

Suho Polje

1

6

UKUPNO

5

20

Bu{evi}

1

6

Bravsko

1

10

Busnove

1

5

Poljane

2

14

3.

SREZ

4.

SREZ

5.

SREZ

6.

SREZ

7.

SREZ 1 8.

SREZ 1 9.

SREZ 1 10.

SREZ 1 11.

Najbrojnije porodice su: Majki}i, Davidovi}i, Radinovi}i, Radakovi}i, Zori}i...

3. ZADRUGARSTVO Posle oslobo|enja, nova vlast je nastojala da objedini sve grane privredne aktivnosti na selu oko selja~kih radnih zadruga. Pri tom se i{lo na novi tip zadrugarstva kojim se `elela savladati rascepkanost poljoprivredne proizvodnje. Sve ovo je u~injeno u cilju ja~anja centralizovane dr`avne uprave nad poljoprivredom, po ugledu na SSSR. ZEMLJORADNI^KA ZADRUGA. Osnovana je u mestu 1945. godine, a otpo~ela sa radom 1. jula iste godine.1) Pri osnivanju zadruga je brojala 38 ~lanova, da bi se do kraja godine broj pove}ao na 172 ~lana. Udeo po pojedincu za pristupanje zadruzi iznosio je 200 dinara. Predsednik zadruge je bio Branko Milinovi}. Zadruga se u prvo vreme bavila samo trgovinom industrijskom robom, a potom je otvorila svoju pekaru i mesaru. Ve}1951. godine otvara pripusnu stanicu i ugostiteljsku radnju. Me|utim, u uslovima posleratne oskudice i nove dr`avne privredne politike, zadruga nije mogla opstati, te je 1956. godine ukinula pogon za proizvodnju mleka, pekaru i mesaru, iako je te iste godine imala u~lanjenih 367 doma}instava.

OP[TA NABAVLJA^KA ZADRUGA. Osnovana je 1945. godine u Begej Svetom \ur|u ali je njen delokrug rada obuhvatao i 1) okolna mesta: Mali Torak, Veliki Torak, Du{anovac, Katarinu. Po osnivanju, zadruga je brojala 50 ~lanova. Upravu zadruge ~inili su: Andra Tuci}, Vasa Trifun, Radivoj @ivanov, Orestije Grani}, Bora Grani}, Milivoj Si~, Mita Piperski, Pal Farka{, Vojin Grani}. Prema pravilima, zadruga se bavila nabavljanjem ode}e, obu}e, `ivotnih namirnica, goriva, monopolskih artikala i dr. koje je ustupala svojim ~lanovima. Zadruga je bila ~lan ZZ�“Tami{� iz Zrenjanina.

Likvidirana je 1952. godine, jer se nije uklapala u novu ekonomsku politiku zemlje.

SELJA^KA RADNA ZADRUGA ”GRME^”. Formirana je 10. aprila 1946. godine radi kolektivne obrade kolonisti~ke zemlje. U zadrugu je u{lo 98% kolonista koji su uneli dodeljenu zemlju i alat.

Starosedeoci su se masovnije u~lanjivali u zadrugu tek od 1948. godine. Zadruga je bila obavezna ”da zadrugaru za svako uneto jutro zemlje pla}a rentu u visini od 100 kg p{enice ili protivvrednost od 1000 kg p{enice na dan izdavanja rente. Zadruga snosi obaveze oko poreza na zemlju. Za zemlju koja ostaje zadrugarevo vlasni{tvo, zadruga se obavezuje da }e mu po potrebi izdavati zapregu za obradu zemlje.”2) Poslovi u Zadruzi su norminirani a radnici nagra|ivani prema ”trudodanu”. Organizovani su kursevi za obuku kolonista u rukovanju poljoprivrednim ma{inama, pa ipak mali doprinos po hektaru bilo je du`e vreme posledica nepravilne obrade zemlje.

Zadruga je osnovana sa ciljem da okupi zemljoradni~ka doma}instva iz sela. U prvoj godini rada ona ima samo 64 u~lanjena doma}instva kolonista i nijedno starosedela~ko. Ali pod pritiscima i kritikom po partijskoj liniji ne~lanova, ”onih koji su naseli neprijateljskoj propagandi”1) , doma}instva su u sve ve}em broju ulazila u ovu zadrugu, pogotovo {to je od vlasti ometan rad ostalih zadruga, koje }e na kraju biti i ukinute.

Zadruga je reorganizovana 1953. godine. U svom posedu zadruga je 1957. godine imala 1042 j oranica. Od toga je 269 kj zemlja koju su uneli zadrugari, a ostatak 773 kj je vlasni{tvo op{teg zemlji{nog fonda.

4. KULTURNO-PROSVETNE PRILIKE U MESTU POSLE OSLOBO\ENJA Po oslobo|enju sela, usled kolonizacije, pove}ao se broj {kolske dece. Otvorena su tri srpska odeljenja sa 420 u~enika u kojima su radile tri u~iteljice. U jesen 1946. godine broj {kolske dece pove}ao se na oko 500 u~enika. U isto vreme otvoreno je i jedno ma|arsko odeljenje sa jednom u~iteljicom i jedno odeljenje zabavi{ta sa jednom vaspita~icom.

Kako je me|u kolonizovanom decom bio veliki broj za {kolu prestarele dece, organizovani su jednogodi{nji i dvogodi{nji

te~ajevi. Od 4. novembra 1947. godine po~elo se sa organizovanjem analfabetskih te~ajeva pri {koli u ve~ernjim ~asovima koji su trajali do marta 1948. godine. Pri ovim te~ajevima opismenjena su 52 2) lica. [kola je sve do 1951. godine imala sedam razreda, a potom je pretvorena u osmoletku.

Begej Svetom \ur|u je 1947. godine promenjeno ime u @iti{te po poljima zasejanim `itom u okolini sela. Stari naziv sela, upotrebljivan 628 godina, potisnut je u zaborav.

ZAKLJU^AK Istorijski razvoj jednog malog mesta u severnom Banatu kao {to je @iti{te, iako ne pripada velikim istorijskim temama za nau~nu obradu, nosi u sebi ipak nezanemarljiv smisao. Mikrokosmos svih naselja u Vojvodini na privrednom, dru{tvenom i kulturolo{kom planu, uz zanemarljive razlike, govori o jedinstvenom na~inu razvoja i `ivota. Po svom zna~aju jednako je bitan kao i veliki politi~ki i vojni doga|aji koji su ovim zajednicama davali smer. @ele}i da poka`em `ivot obi~nog �malog� ~oveka na periferiji istorijskih zbivanja, nastojala sam da doprem do same sr`i njegovog mentaliteta, obi~aja, borbe sa prirodom i odlukama vlasti.

Begej Sveti \ura| ili @iti{te je seoska zajednica nastala po~etkom XIV veka od kada je njen razvoj bio je uslovljen op{tim dru{tveno-politi~kim kretanjima. Po{to je potpalo pod ugarsku vlast, selo je u svim aspektima razvoja pratilo razvoj drugih Banatskih naselja pod Ugarskom. Dalji napredak zaustavilo je Tursko osvajanje Banata 1552. godine. Novi gospodari nametnuli su druga~iji na~in uprave, poresku politiku i kulturu. Turska uprava i te{ki uslovi `ivota doveli su do toga da je selo posle njihovog povla~enja iz Banata 1718. god. opustelo i na Mersijevoj karti iz 1723. god. ozna~eno kao pustara.

Po{to je nova austrijska uprava `elela da privredno zapu{teni Banat pretvori u riznicu Monarhije, po~inje sa dr`avnom politikom pomo}i i akcija u cilju stvaranja pogodnijih uslova za `ivot, i doseljavanje kolonista. Tako je i Begej Sveti \ura| ponovo naseljen ve}1724. godine, novim srpskim stanovni{tvom. Etni~ku sliku mesta su, sude}i prema istorijskim izvorima od XVII - XIX veka, ~inili gotovo isklju~ivo Srbi, da bi po~tkom XIX veka u mesto po~eli da se doseljavaju Nemci. Do~ekani ra{irenih ruku od katoli~kih spahija iz porodice Ki{koji su selom upravljali od 17811889. godine, Nemci su na ekonomskom i dru{tvenom planu br`e napredovali od Srba. Vremenom su broj~ano odneli prevagu u odnosu na srpsku i ostale nacionalnosti. U XIX veku po~inje uspon sela u svim vidovima `ivota. Uvo|enje novih ma{ina u zemljoradnju i razvoj zanatstva i trgovine doprineli su afirmaciji

sela na dru{tvenom i prosvetnom planu.

U XX veku, posebno u me|uratnom periodu, selo dobija na zamahu i razvoju, ne zaostaju}i ni za ve}im varo{icama Banata.

Kapitalisti~ki na~in proizvodnje i industrijalizacija prodiru u Begej Sveti \ura|, menjaju}i tradicionalni na~in `ivota i odnose. Dok se na kulturnom, prosvetnom i komunalnom planu nastoje uvesti pobolj{anja i novi trendovi razvoja, socijalni problemi i politi~ke konfrontacije i dalje ostaju `ari{ta i izvori problema zajednice. Kao nikad u svojoj istoriji, selo je u ovom periodu ose}alo op{ta dru{tvena i istorijska kretanja, njihove posledice i reagovalo na njih. Najizrazitiji primer ovog je strana~ka podeljenost u selu koja je na mikroplanu predstavljala preslikanu strana~ku podeljenost Monarhije i dr`avnog parlamenta.

Drugi svetski rat i okupacija doveli su srpsko stanovni{tvo mesta u te`ak polo`aj i veliko isku{enje. Ve}insko nema~ko stanovni{tvo pona{alo se korektno prema seljanima, ali su te{ki `ivotni uslovi, poduprti racionalisanjem namirnica i strahom od represije, bili sve prisutni. Posle oslobo|enja, oktobra 1944. godine, ve}ina mobilisanih `itelja mesta poslata je na Sremski front, gde }e svaki tre}i poginuti.

Nakon oslobo|enja u selo je doseljeno oko 270 porodica kolonista iz Bosanske Krajine, dok je nema~ko stanovni{tvo iseljeno. Nova komunisti~ka vlast i priliv stanovni{tva kulturolo{ko razli~itih od starosedelaca, promenili su malo po malo lik sela. Svi elementi koji su podse}ali na biv{u monarhijsku vlast su sistematski otklanjani. I{lo se ~ak do ekstremnih akcija, te su uni{tavane skulpture u parku koje su koloniste i novu vlast podse}ale na an|ele kao i sli~ni, tada neprili~ni, ukrasi na fasadama javnih zgrada. Novo vreme je uslovilo i promenu imena mesta posle 628 godina postojanja, te je Begej Sveti \ura| 1947. godine dobio ime @iti{te koje i danas nosi.

LITERATURA 1) Adresovnik Ugarskih obrtnikah i trgovacah, Budapest, 1892.

2) Bara~ki Nenad, Pravoslavna srpska parohija u Begej Svetom \ur|u krajem 1908.godine, Veliki Be~kerek, 1909.

3) Bjeli}Ilija, Partizanske razvo|e, Novi Sad, 1974.

4) Bosi}Mila, Bo`i}ni obi~aji Srba u Vojvodini, Beograd, 1985.

5) Ga}e{a Nikola, Agrarna reforma i kolonizacija u Banatu 1919-41, Novi Sad, 1985.

6) Grupa autora, Istorija naroda Jugoslavije I, Beograd, 1954.

7) Grupa autora, Mesna zajednica @iti{te, @iti{te, 1990.

8) Grupa autora, Praistorija Vojvodine, Izdanje Instituta za izu~avanje istorije Vojvodine, Novi Sad, 1974.

9) Grupa autora, Srpski Itebej-kazivanja i zapisi, Novi Sad,1998.

10) Dalmacija Mirko, Susreti i razgovori u zavi~aju, Zrenjanin, 1973.

11) Erdeljanovi}Jovan, Srbi u Banatu, Novi Sad, 1986.godine 12) Jankulov Borislav, Utvr|enje Rimljana i Varvara iz doba seobe naroda u Ba~koj i Banatu, Rad Vojvo|anskih muzeja 5(1952) 13) Jokly Lipot, Torontalmegyei Iranytu, Statistika i Evkonyu, Budapest, 1880.

14) Krstono{i}T., Ja{a Tomi}i zemljoradni~ki zadru`ni pokret u Vojvodini, Zadru`ni arhiv 6/1958.

15) Kosti}Aleksandar, Kolonizacija @iti{ta posle II svetskog rata, Diplomski rad 16) Letopis Dr`avne narodne {kole u Begej Svetom \ur|u 17) Mom~ilovi}\or|e, Kako do brigade, Kikinda, 1987.

18) Nikoli}Dobrivoje, Srbi u Banatu, Novi Sad, 1990.

19) Parohijski letopis Srpske pravoslavne Parohije u Begej Svetom \ur|u od 1909-1975.godine 20) Petranovi}Branko, Istorija Jugoslavije 1918-88, Beograd, 1988.

21) Petranovi}B.-Ze~evi}M., Jugoslavija 1918-85, Beograd, 1985.

22) Popovi}Du{an, Srbi u Vojvodini do 1699, Novi Sad, 1957.

23) Szentklaray Jeno, A csanad-egyhazmegyei plebaniak tortenete, I deo 24) Sre}na vam krsna slava, Vranjska eparhija, 1996.

25) Srpska pravoslavna Mitropolija Karlova~ka po podacima od

1905, Sremski Karlovci, 1910.

26) Stanojevi}A., Petrovgrad, Petrovgrad, 1938.

27) Tomi}Pavle, Op{tina @iti{te-Geografska monografija, Novi Sad, 1981.

28) ]opi}Branko, Ne tuguj bronzana stra`o, Sarajevo, 1987.

29) Horvat Peter, St.Georgen, Bajern, 1961.

30) Schwickei Johann, Geschichte der Pest im temeser Banat, Pest, 1931.

^ASOPISI 1) Privrednik, 1932, Broj 1 2) Torontal 1877, Broj 39 3) Torontal 1889, Broj 27 4) Torontal 1894, Broj 42 5) GDIV 198, Novi Sad, 1980, Antal Hegedi{, Josif II i refeudalizacija Banata 6) Zastava 1914, Broj 30

ARHIVSKI FONDOVI: IAZ - Istorijski arhiv Zrenjanin AV - Arhiv Vojvodine, Novi Sad

IAZ: 1) Op{tina Begej Sveti \ura| (1918-1941), knj.4, kut.2 2) Okru`ni sud Zrenjanin, Begej Sveti \ura| (1905-1952), knj.7, kut.1152.139 3) Udru`enje zanatlija Begej Sveti \ura| (1926-1946), knj.5, kut.5 4) Narodni odbor @iti{te (1944-1962), knj.15, kut.10 5) Uprava Narodnih poljoprivrednih dobara @iti{te (1945-1947), kut.3 6) Vlastelinski sud, Spisi porodice Ki{�Schatzungs Aufsatz der Herrschaft Elemire

AV: 1) Fond Trontalske `upanije

2) Zapisnik Trontalske `upanije 3) Generalna kongregacija 4) Partikularna kongregacija 5) Zemaljska uprava za srpsko Vojvodstvo i Tami{ki Banat (1849-1860) 6) Kraljevska banska uprava dunavske banovine (KBUDB): - II odeljenje; upravno odeljenje - IV odeljenje; Ministarstvo prosvete, Odeljenje za Banat, Ba~ku i Baranju - V odeljenje; Elektrifikacija - VI odeljenje; Odeljenje za narodno zdravlje i socijalnu politiku 7) Glavna komisija za nasle|ivanje boraca u Vojvodini, Novi Sad (1945-48), f.184, kut.75 8) Agrarna reforma i kolonizacija (1945-51), f.185 9) Spisak zemljoradni~kih zadruga, f.124, kut.61 10) Vojna uprava za Banat, Ba~ku, Baranju (1945-46), f.172 11) Zadrugarstvo (1945-50), f.247, kut.221 12) Zadrugarstvo (1919-35), f.124, kut.61, f.388, kut.9 13) Trontalsko-Tami{ka `upanija (1919-27), f.77 14) Tami{ko-Begejska vodna zadruga (1875-1947), f.40

POGOVOR Rukopis Ljubice Buda}pod naslovom “Istorijski portret @iti{ta 1319-1947.godine“ odbranjen je 3. decembra 1999. Kao diplomski rad iz predmeta Istorija Jugoslavije na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu pred komisijom u sastavu: dr Ranko Kon~ar, mentor, dr Aleksandar Kasa{, dr Nenad Lemaji}i mr Biljana [imunovi}. Diplomski rad i usmena odbrana Ljubice Buda}ocenjeni su najvi{im ocenama - 10 (deset). Rad sadr`i Uvod, sedam glava, Zaklju~ak, Priloge i Spisak kori{}enih izvora i literature. Ovakva struktura rada istovremeno predstavlja i osnove istorijske periodizacije.

Prva glava, “Od postanka sela do obnove Torontalske `upanije“, prikazuje istoriju sela @iti{ta (Begej Sveti \ura|) od najstarijih pisanih spomenika do pada pod tursku vlast, zatim, oslobo|enje od turske vlasti 1718.godine, kao i razvoj sela do obnove Torontalske `upanije 1779.godine. U drugoj glavi, “Selo u XVIII veku“, razmatra se zna~aj katoli~kih spahija iz porodice Ki{za razvoj sela od 1781. do 1889.godine, kada su oni upravljali selom. U tre}oj glavi “Selo-politi~ka op{tina“, analizira se doseljavanje Nemaca, razvoj privrede i {kolstva u XVIII i XIX veku. U ~etvrtoj glavi, “Begej Sveti \ura| po~etkom XX veka“, predstavljene su dru{tveno-ekonomske prilike u selu za vreme Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. U petoj glavi “U Jugoslovenskoj dr`avi“, detaljno su prikazani razvoj sistema vlasti, agrarna reforma i kolonizacija, privredni `ivot, dru{tveni odnosi, politi~ke prilike, {kolstvo, verske zajednice, razli~ita udru`enja i dru{tva, kao i iseljavanje stanovnika u druge zemlje. Posebna pa`nja posve}ena je svedo~anstvima o svakodnevnom `ivotu i obi~ajima me{tana. [esta glava, “Begej Sveti \ura| u drugom svetskom ratu“, analizira okupacioni sistem u selu tokom 1941-1945.godine, kao i otpor stanovni{tva okupatoru.

U sedmoj glavi, “Selo u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji“, sa`eto su prikazani uspostavljanje komunisti~kog

sistema vlasti, agrarna reforma i kolonizacija, promene etni~ke strukture stanovni{tva u mestu, naseljavanjem oko 270 porodica iz Bosanske krajine, razvoj zadrugarstva i kulturno-prosvetni `ivot do 1947.godine, kada Begej Sveti \ura| menja ime u @iti{te.

Rad predstavlja dobar stru~ni prilog i slikovito prikazuje ukupnost `ivota u selu, kroz d ugo vremensko razdoblje. Ljubica Buda}se bavila tzv. mikro-istorijom, istorijom obi~nog ~oveka, kao i dru{tva u celini. Vrednost rada ogleda se u kori{}enju arhivske gra|e i obimne nau~ne literature, {to ga preporu~uje za publikovanje, iako je branjen kao diplomski rad na Katedri za istoriju.

Novi Sad, 26. januar 2000.godine S po{tovanjem Dr Ranko Kon~ar