Stakleno zvono 13 by Association of Citizen "Stakleno zvono"

ekolo{ki elektronski magazin

broj 13. februar 2011.

Energetski antagonizmi

StaklenoZvonoâ&#x20AC;&#x192; 1

urednik: Zorica Savi} designедed by: Bojan Rankovi} saradnici: Dr- ing. Stevan Veinovi} Prof. dr ing. Radivoje Pe{i} Dr Neboj{ša Lukić}

Srbiji 2011. je proglašena godinom energetske efikasnosti. U trinaestom broju čija je tema “Energetski antagonizmi” pokušaćemo da Vam predstavimo kompleksnost ove teme i nađemo odgovore na niz pitanja koja moraju da se reše kako bi Srbija ostala na putu održivog razvoja. Ostaje nam da vidimo kako će naša država da se bori sa nagomilanim problemima na ovom putu, a rezultate ćemo predstaviti u našim sledećim brojevima. ndustrijske revolucije su postale civilizacijski cilj onda kada je razumni čovek (homo sapiens) prevazišao egzistencijalne probleme. Zablude su se rodile čim je poželeo da pobedi prirodu. Ranije započeta diskusija o izgadnji nuklearnih elektrana (NE) u Srbiji ili njenoj najbližoj okolini ponovo je aktuelna. Između ostalog se u dnevnim listovima izređalo više autora, iz zemlje i inostranstva, sa brojnim titulama. Zbirno gledajući javila se grupa autora sa tako bledim argumentima da su svoje opredeljenje “za” ili “protiv” ustvari sveli na podršku izgradnji NE i svrstali se u “nuklearni lobi”!

rocenjuje se da je u Srbiji postojeći hidropotencijal iskorišćen sa svega 60 odsto, i to je očigledno ono što je proteklih meseci naglo zainteresovalo razne inostrane kompanije, motivisane sve glasnijim preporukama za iskorišćenje obnovljivih izvora energije i stimulativnim cenama. Reklo bi se najviše Italijane, koji su u tim projektima najdalje otišli. Najznačajniji resurs, kada je reč o obnovljivim izvorima energije u Srbiji, svakako je hidropotencijal i procenjuje se da postoji oko 900 lokacija na kojima se mogu podići hidroelektrane snage od 100 kilovata do 10 megavata. Srbiji, zemlji sa ekstremno jeftinom električnom energijom, nivoom energetske efikasnosti iz 70-tih godina prošlog veka, priče o štednji i korišćenju obnovljivih izvora energije gube svaki smisao, sem reklamerskog za pojedine interesne i političke grupe. Razvijene zemlje, a samim tim i mudre zemlje u procesu strateškog planiranja energetskog razvoja, raznim povlasticama i subvencijama stimulišu građane i privredu da proizvode i koriste solarne sisteme. Što se tiče primene solarnih kolektora, u tome u Evropi prednjače Nemačka, Grčka i Austrija. Gde je tu Srbija ? rbija je priču o održivom razvoju počela pre tri godine kada su mnogi mislili da će ekonomska kriza ugroziti održivi razvoj i njime treba da se bavi bogati svet. U međuvremenu Francuska je odustala od poreza na emisiju štetnih gasova, a predsednik SAD Barak Obama nije uspeo da privoli Kongres da izglasa obavezujuće zakone u vezi sa ovim pitanjem. Kada bismo hteli da odustanemo od održivog razvoja ne bismo mogli to da uradimo, ne samo zbog toga što postoji obaveza u procesu evropskih integracija da se bavimo tim pitanjima, već zato što su teme koje pokrivaju održivi razvoj veoma važne za

u s

bolji život u Srbiji.

•

nalizom stručnjaka i volontera tehničkog tima za energetsku efikasnost koji su učestvovali u izradi Lokalnog ekološkog akcionog plana grada Kragujevca, glavni problemi koji utiču na životnu sredinu su niska energetska efikasnost zgrada, rad kotlova na ugalj, niska energetska efikasnost saobraćaja i industrije kao i nepostojanje ekonomskih preduslova za štednju energije. Planiranim aktivnostima predviđeno je stvaranje povoljnog ekonomskog okruženja za štednju energije.\

roglašavanjem 2011-te za Godinu šumadijskog sela, Grad Kragujevac dodatno intenzivira kontinuitet ulaganja u naša sela i ovdašnji agrar. Odluka o godini sela vrhunac je dosadašnjih napora da se sugrađanima u ruralnim sredinama pokaže kako Grad nije digao ruke od njih i njihovih problema, već naprotiv i u vrlo nepovoljnim finansijskim uslovima ima nameru u selo da još više ulaže. Godina Šumadijskog sela biće obeležena velikim brojem programa i manifestacija, ali sa druge strane u svakom od 56 sela uradiće se nešto od infrastrukturnih projekata po prioritetima, koje su dostavili Saveti Mesnih zajednica dobravanjem sredstava od strane Evropske komisije za celo područje Zapadnog Balkana, stvoreni su preduslovi da se bolest besnila iskoreni sa naših područja. Oralna vakcinacija divljih životinja protiv besnila predstavlja metodu vakcinacije ciljnih životinja pomoću vakcine koja se unosi preko usta, putem hrane. Vakcinacijom, uključujući i revakcinaciju planirano je da se za 6 meseci celokupna populacija lisica i drugih divljih životinja imunizuje i tako zaštiti od besnila. Time će se prekinuti lanac prenošenja virusa sa divljih na domaće životinje i isključiti rizik od obolevanja ljudi.

Ekolo{ki i energijski antagonizmi--------------------------------------- 4

• "Zelena struja" iz energetskih bisera----------------------------------18 • Razvoj solarnih sistema u Srbiji-----------------------------------------26 • Put odr`ivog razvoja------------------------------------------------------40 • Energetska slika Kragujevca--------------------------------------------56 • Godina {umadijskog sela-----------------------------------------------70 • Besnilo je smrtonosna bolest-------------------------------------------78

Nuklearni lobi u

4â&#x20AC;&#x192; StaklenoZvono

Srbiji

Prvi deo:

Ekolo�ki i energijski antagonizmi

NUKLEARNE ELEKTRANE U SVETU

anije započeta diskusija o izgadnji nuklearnih elektrana (NE) u Srbiji ili njenoj najbližoj okolini ponovo je aktuelna. Između ostalog se u dnevnim listovima izređalo više autora, iz zemlje i inostranstva, sa brojnim titulama. Zbirno gledajući javila se grupa autora sa tako bledim argumentima da su svoje opredeljenje “za” ili “protiv” ustvari sveli na podršku izgradnji NE i svrstali se u “nuklearni lobi”! Pognute glave bi trebalo da su ostali takvi autori: kako zagovornici izgradnje, njihovi politički podstrekači, a isto tako i protivnici izgradnje NE. Izneti argumenti, i za i protiv, su na toliko prozirnoj platformi da njom može da manipuliše svaki ubedljiviji autoritet.

Dr- ing. Stevan Veinovi}

Prof. dr ing. Radivoje Pe{i}

Naša planeta Zemlja nema ni neograničenih ni potpuno obnovljivih rezervi. Ona je vasionski brod ograničenih životnih i ekoloških sadržaja i kada se zaborave takve činjenice dalje diskusije ostaju bez težišnih argumenata. Industrijske revolucije su postale civilizacijskim ciljem onda kada je razumni čovek (homo sapiens) prevazišao egzistencijalne probleme. Zablude su se rodile čim je poželeo da pobedi prirodu. StaklenoZvono 5

Ekologija je glas razuma koji opominje na život u skladu sa prirodom. U ovom prilogu analiziramo svetske i nacionalne pristupe energetskoj budućnosti čovečanstva, a posebno budućem pogonu vozila. Koristimo primere iz istorije vozila za podeljenost izmedju ekoloških i energijskih antagonizama. Sažimanje vrhunskih znanja i tehnologija pokazuje kako se i najmanje greške u globalnim razmišljanjima lako pretapaju u fundamentalne promašaje. Prvo ćemo izneti detalje iz godišnjeg izveštaja o nuklearnoj industriji u svetu podnetom 2009. godine. GODINE AKTIVNIH REAKTORA U SVETU

(Prosečna starost NE je 25 godina)

6 StaklenoZvono

http://www.iaea.org/programmes

Iz toga izveštaja smo za prvu sliku odabrali godine aktivnih nuklearnih energana (kod ukupno 435 aktivna reaktora srednja starost je 1.avgusta 2009. bila 25 godina). Na drugoj slici su date godine onih NE koje su povučene iz upotrebe (na dan 1. avgusta 2009. prosečna starost 123 ugašena reaktora je bila 22 godine).

GODINE U MOMENTU ZATVARANJA

(Prosečna starost NE je bila 22 godine)

Ovakvi ozbiljni kompleksi nalažu svakodnevno održavanje i bez ikakve poverljivosti redovnu najavu manjih i većih otkaza. Uz ljudski faktor naročito su izazovne teškoće pri promenama režima rada. Ovi dijagrami su ne samo slike eksploatacionog veka upotrebe NE već odmah i nalog o neodložnom usavršavanju i uvođenju novih tehnologija. Nekritički zagovornici nuklearnog lobija pozitivne strane umnožavaju 2-5 puta. ŠKOLOVANJE KADROVA U SAD (Planirani broj diplomiranih u 13 oblasti nuklearnih nauka u 2008.)

Broj školovanih kadrova za ove namene u SAD je na levoj, a na slici desno krizni period u Nemačkoj kada praktično nije bilo novih kadrova u nuklearnim naukama.

KADROVSKA KRIZA U NEMAČKOJ (Broj diplomiranih na FH-visokim školama i Uni/TU- tehničkim fakultetima)

Na kraju, iz ove detaljne studije, uzimamo i prognozu uvođenja novih NE tokom narednih 50 godina. Velike zemlje će graditi moderne i velike termo-električne komplekse, a male zemlje srazmerno svojim potrebama i finansijskim sredstvima neke „tipične“ NE.

Od ranije su poznate statistike po kojima se bogatstvo, standard i blagodeti života mere angažovanom energijom po glavi stanovnika (kod srednjeg staleža od umerenih 4 do rasipničkih 12 kW po osobi). StaklenoZvono 7

utomobilska industrija sveta direktno i indirektno zapošljava najviše ljudi. Naredni i najveći potrošači električne struje će biti motorna vozila (u srednjem staležu jedno vozilo po porodici, a u bogatim skoro jedno vozilo na dva člana porodice). Direktan elektro pogon vozila je najomiljenija utopija jer su instalisane snage u vozni park nekoliko puta veće od svih snaga električnih centrala. Toliko velika inertnost nije pogodna za nagle promene pa enormno predviđanje novih izvora električne struje ne mogu sebi da priušte ni najbogatije zemlje. INSTALISANE SNAGE U VOZILIMA SU VIŠESTRUKO VEĆE OD SVIH IZVORA ELEKTRIČNE STRUJE

Mada se o vozilima i njihovom pogonu sve zna uvek se nerado pokazuju krajnje loši stepeni korisnosti. Najkraće govoreći, od 100 % sadržaja goriva vozilo na putu koristi u proseku 15 %. Takav nizak učinak se proverava poslednjih 100 godina na preko 800 miliona putničkih vozila (registrovanih prošle godine).

UKUPNI BROJEVI LJUDI NA SVETU I VOZILA SU SVE BLIŽI

Štednja i racionalost pri angažovanju svih energenata je ekološka alternativa opstanku života na Planeti zemlji. Tu nismo, ni mi kao automobilski stručnjaci, ravnodušni jer mislimo da se formulisanjem i realizacijom boljih projektnih zadataka za nova motorna vozila -po zakonima prirodemože prepoloviti potrošnja goriva budućih serijskih vozila. Čim se pomene ograničene količine prirodnih izvora fosilnih goriva odmah se javlja nuklearni lobi sa NE kao rešenjem. Koliko je to samo problematična perspektiva vidi se iz činjenice da današnji vozni park u SAD ima 10-15 puta veće instalisane snage od svih izvora električne struje u Americi. Još treba dodati da buduća nemilosrdna potrošnja električne struje ostavlja 20% siromašnog stanovništva sveta bez električnog osvetljenja (1,6 milijardi ljudi ni danas nema priključak na električnu struju, pa je za 2020.g. planirano smanjenje tog broja na 1,2 milijarde).

8 StaklenoZvono

GLOBALNO Z A G R E VA N J E osle havarija u nuklearnim centralama, u Harisburgu (SAD) i Černobilju (Ukrajina) sredinom 80-tih godina prošlog veka, postavilo se pitanje o svrsishodnosti daljeg korišćenja nuklearne energije. Nuklearni lobi je izvršio zamene tema pa su počele diskusije o štetnosti konačnog produkta sagorevanja ugljovodoničnih goriva – ugljendioksida, CO2. Dobri đaci su se setili švedskog fizičara Arheniusa, koji je u 19. veku utvrdio, da ugljendioksid spada u gasove koji izazivaju tzv. efekat staklene bašte u zemljinoj atmosferi. Zahvaljujući tom efektu srednja temperatura troposfere nije minus 18°C već +15°C, što je utemeljilo život na ovoj planeti u obliku koji poznajemo:

Svante August Arrhenius (19 February 1859 – 2 October 1927)

Sunčevo zračenje osvetljava Zemlju Fotosinteza omogućuje život flore i faune Infracrvena toplota opstaje u atmosferi Ovi fenomeni održavaju planetu dovoljno zagrejanom i osiguravaju normalno odvijanje fizioloških funkcija svih živih organizama. U svim oblastima naše Zemlje gde vazduh nije vlažan dnevne i noćne temperature se menjaju od izuzetno toplih u izuzetno hladne- pustinje! Sva organska jedinjenja sadrže ugljenik.

OKVIRNI BILANSI SUNĆEVOG UTICAJA NA TERMIČKO STANJE ZEMLJE SA OBELEŽENOM ZONOM: “Greenhouse gas absorption -350 W/m2„ PRIRODNI EFEKTI KOJI STVARAJU FENOMEN STAKLENE BAŠTE

ANTROPOGENI DOPRINOS FENOMENU STAKLENE BAŠTE= (0.5-1.5)%

StaklenoZvono 9

Političari preko noći usvajaju kao svetski ekološki problem „globalno zagrevanje“ naše Planete, uz obrazloženje da to izaziva neprestana emisija ugljendioksida (CO2) iz svih termo energana a posebno iz vozila. Posle bilansiranja ustanovljeno je da su najveći antropogeni izvori CO2 emisije termocentrale (25%), domaćinstva (23%), industrijska postrojenja (19%), krčenje i spaljivanje šuma (14%). Prizemni slojevi vazduha se pune težim gasnim i parnim jedinjenjima, a laki gasovi kruže ili napuštaju atmosferu. Interesantno je da se u diskusijama o antropogenom uticaju na efekat staklene bašte vodena para uopšte ne spominje (Kjoto protokol pre s vi h). U globalnim razmerama je vodena para (H2O) najvažniji gas sa osobinama “Staklene Bašte”. Samo oko 0.5-1.5 % gasova sa ovim efektom potiče iz svih čovekovih aktivnosti. Od toga je približno jedna polovina CO2 a drugu

polovinu čine drugi gasovi (CxHy, NxOy, FCKW

itd.). Tipičan sastav suve atmosfere su azot sa 78%, kiseonik sa 21%, argon oko 1% i „gasovi u tragovima“ sa 0.037680%. Da bi se ostvarila fiktivna uverljivost prešlo se sa brojeva u procentima (u zemljinoj atmosferi ima 0,038 % CO2) na jedinice u trocifrenim vrednostima (tj. trenutno u zemljinoj atmosferi ima 380 ppm CO2 delića na milion). TIPIČAN SASTAV SUVE ATMOSFERE (Azot, kiseonik, argon i gasovi u tragovima) 78.082687%

AZOT - N2 O2

KISEONIK O2 20.945648%

0.933984%

GASOVI U TRAGOVIMA UKUPNO

ARGON Ar CO2

0.037680%

UGLJEN DIOKSID - CO2

0.034999%

0.000055% 0.000114 %

10 StaklenoZvono

0.000170%

CH4

0.001818%

0.000524%

Mnogo je razumljivije (ne samo političarima, PR -agentima i novinarima) ako se iznese tvrdnja: „da će porast količine CO2 od 380 na 500 ppm izazvati podizanje prosečne temperature na planeti za više od 2°C sa brojnim, uglavnom, katastrofalnim posledicama“… Porast koncentracije ugljendioksida u atmosferi, kao posledica sagorevanja ugljovodoničnih goriva, utiče navodno na pojačanje efekta staklene bašte i dovodi do klimatskih promena. Tako se ekološke teme prevode sa relacije u milionitim delovima (a na vasionske posledice!) pa se usput negiraju osnovni zakoni prirode. Dakle, tvrdi se da se teži gasovi brže zagrevaju od lakših. Iz fizike se zna da vodonik trenutno napušta zemljin ambijent, a za njim slede, srazmerno zagrevanju, ostali dvoatomni gasovi (kiseonik i azot). Kao rezultat se prikriva osnovna životna istina za ljudske aktivnosti: ekološke su samo one mere koje se izvode sa najmanjom potrošnjom kiseonika.

LAKI GASOVI KRUŽE I NAPUŠTAJU ZEMLJU (Posle vodonika zagrejani kiseonik i azot)

Matematičku teoriju o ponašanju nebeskih tela (studirajući pojave za više od miliona godina) je razradio naš naučnik Milutin Milanković. Nebeska tela plove svemirom prostornim elipsoidnim putanjama uz oscilacije oko svojih osa (precesija). Na ovoj slici su ilustrovana dva ekstremna slučaja. MATEMATIČKA TEORIJA MILUTINA MILANKOVIĆA O PUTANJAMA NEBESKIH TELA

Kada je Zemlja najbliža Suncu onda su sva godišnja doba topla. Kada je Zemlja najdalja od Sunca onda imamo hladna godišnja doba. Pojedina područja, će zavisno od precesije, imati različitu izloženost sunčevim zracima. Tamo gde zraci padaju pod pravim uglom zagrevanje je veće nego gde su zraci pod kosim uglom. Sudbina Zemlje je analogna sudbini Merkura i Venere, dve Suncu bliže planete. Merkur je ostao bez atmosfere, pregrejan je i jedva se okreće, dan traje dve naše godine. Na Veneri je vrtložna atmosfera od zagušljivih i otrovnih jedinjenja sa temperaturom površine preko 4000ºC. Mesec je, sem u romantičnim doživljajima, remetilački satelit. Sve dalji od zemlje, a vezan za nju, pri tome oboje srljaju ka Suncu. Mesec beži od Zemlje, a u daljoj budućnosti će sa nje pobeći (ili nestati) ljudi i sav živi svet. Za detaljnije razumevanje globalnih odnosa moraju se još jednom prostudirati radovi našeg “kosmičkog” naučnika Milutina Milankovića. StaklenoZvono 11

JEDINO SU U „POLITIČKOJ EKOLOGIJI“ ENERGIJE OBNOVLJIVE (Sa svakim mandatom!)

SVAKA AKTIVNOST OPTEREĆUJE OKOLINU (solarnim- , termo-, nuklearnim-, geo-, hidro-, vetro-, bio- potencijalima i slično)

Ne postoji “ekološki život” već samo ekološko ponašanje. Ne postoji “zelena energija” već samo opravdano angažovanje uz puno ekološki prihvatljivih postupaka, i tako dalje.

Sa velikim razočaranjem moramo konstatovati da u ljudskoj istoriji nema proizvoda koji se racionalno i opravdano mogu koristi jednog celog ljudskog veka! Radni vek hidrocentrala, termo ili nuklearnih je približno isti (25-50 godina) uz sofisticirano održavanje, inače su posledice uvek katastrofalne, ako se ne zatvore u pravo vreme.

12 StaklenoZvono

Pođimo od kontra zadatka: kako da povećamo globalno zagrevanje? Odgovor je iznenađujuće jednostavan. Šta god da radimo (počev od života!) sve se završava zagrevanjem okoline. Postavljanjem sunčanih panela direktno remetimo prirodne odnose, zagrevamo sve oko nas, sprečavamo refleksiju sunčevih zraka u svemir i najdirektnije povećavamo negativne uticaje na okolinu. Kada se samo osvrnemo na planetarnu eru, u kojoj je čovek spoznao ograničenost sveta u kome živi, onda mu je prva želja bila da proširi svoja staništa. Već su napravljene medjunarodne svemirske stanice za koje je više puta utvrdjeno da im najveća opasnost preti od ljudskih otpadaka: oko naše Planete lete oblaci raspadnutih raketa i satelita, plus nebrojeni lutajući kosmički komadi. Klimatske promene stvaraju po severnim morima lutajuće ledene bregove koji su nekada uništili brod “Titanik”, a sada prete naftim platformama. Ljudske akivnosti ostavljaju trajne posledice na Planetu i njenu okolinu!

Šta je onda naša obaveza na temu globalnog zagrevanja? Jedan od autora “Politikine” serije o NE je to sažeto iskazao ekološkom zapovešću: NIŠTA SUVIŠNO!

EVROPSKE SIROVINSKE ODREDNICE snovna podela na prirodne i veštačke energente ili izvore energije spada u krupne ekološke zablude. Sve što čovek aktivira prelazi u parazitsko opterećenje okoline. Na primeru energije to ovako izgleda. Energija ostvaruje neki rad, i delom propratne fenomene, pa posle u punom iznosu opterećuje okolinu. Kada su u pitanju vozila onda pod pojmom “učinka” podrazumevamo promenu mesta i savlađivanje otpora, prevoz ljudi i roba. Naredno objašnjenje je vezano za sadržinu termina “otpori”. To su vrata Pondorine kutije i opterećivanje okoline. Softverski cilj svih prirodnih nauka je proizvod koji minimalno opterećuje okolinu. Zaključak se sam nameće i verovatno zato redovno zaboravlja: nema ni čistih oblika energije ni proizvoda koji ne opterećuju svoju okolinu. Ne samo autori pomenuti tokom ove diskusije već brojni u pisanim, TV, radio i drugim masovnim medijima direktno zloupotrebljavaju atribute “ekološki” ili “evropski”. Po pravilu se ne poštuju zvanični stavovi ili se ne navode izvori za svoje proizvoljne tvrdnje.

Zemlja je svemirska letilica organičenih materijalnih i energijskih resursa. Na zvaničnom EU portalu se direktno govori o trajnosti postojećih rezervi (www.energy.eu). Prema proračunima koje su obavili stručnjaci portala, na osnovu sada poznatih rezervi i trenutne potrošnje, rezerve pojedinih fosilnih goriva biće potrošene vrlo brzo. Prvo će, procenjuje se, nestati nafte - već kroz manje od četiri decenije, 2047.g. Sledeći u redu “ugroženih energenata” je prirodni gas, čije bi rezerve trebalo da budu potrošene 12. novembra 2068. godine u 9.25 ujutru; dok će uglja biti do 19. maja 2140. u 20.05; urana do 23:12 novembra 28, 2144.g. U saopštenju se naglašava da su ovako precizne “satnice” date da bi se javnosti što dramatičnije predstavilo stanje na sektoru ne-obnovljivih izvora energije i ukazalo na potrebu što hitnijeg prelaska na štednju i racionalno aktiviranje sirovina.

NESTANAK PRIRODNIH GORIVA I SIROVINA (http://www.energy.eu/#headlines)

StaklenoZvono 13

Radi veće ubedljivosti navodi se godina, mesec, dan i čas kada će biti potrošene rezerve svih vrsta goriva, “retkih zemalja” i svake vrste sirovina. Na primer, Kina je objavila da prestaje sa izvozom litijuma jer će ga koristiti samo za svoje potrebe. A on sa grupom “retkih zemalja” učestvuje sa 16 kg u svakom hibridnom vozilu. REZERVE I POTROŠNJA KOBALTA I LITIJUMA U SVETU

Reserves of Cobalt and Lithium in kt

Figure 3 : Global reserves of lithium and cobalt (Source : OEKO 2009).

R are Earth > Scandium, Yttrium, Europium, Lanthanum, Cerium, Neodymium, Gadolinium, Praseodymium, Samarium, Promethium, Ytterbium, Terbium, Dysprosium, Holmium, Erbium, Thulium, Lutetium, Uranium, Plutonium, Thorium, Neptunium Saturday, 2 January 2010 at 12:14 am (UTC) “From this year, Toyota alone will produce annually one million of its hybrid Prius cars, each of which contains 16kg of rare earths. By 2014, global demand for rare earths is predicted to reach 200,000 tonnes a year as the green revolution takes hold.” Praseodymium PIDC: Great prices at all volumes! US-based Chinese rare earth. “praseodymium.” Encyclopædia Britannica. 2010. Encyclopædia Britannica Online. 19 Feb. 2010 <http://www.britannica.com/EBchecked/topic/473987/praseodymium>. Saturday, 2 January 2010 at 12:14 am (UTC) “From this year, Toyota alone will produce annually one million of its hybrid Prius cars, each of which contains 16kg of rare earths. By 2014, global demand for rare earths is predicted to reach 200,000 tonnes a year as the green revolution takes hold.”

14 StaklenoZvono

Z AKONI PRIRODE

ao najčešću stratešku grešku navodimo zanemarivanje zakona prirode koji se uče tokom fundmentalnog obrazovanja. Baza svih nivoa školovanja počiva na zakonima prirode po kojima čoveku nije dato ni da stvara ni da uništava, već samo da transformiše, materiju i energente. Na Zemlji nema ništa povrativo. Ljudska knjiga života je tokom istorije civilizacije utvrdila da je genetski kod nasledan i zavistan od ambijenta. Života ima samo tamo gde ima zelenila. Ljudi, životinje i biljke traže čistu atmosferu i vodu. Biljke opstaju jedino na plodnom zemljištu, sa dosta mineral i vode. UGLJENDIOKSID CO2 STOMATA

VODA i MINERALI

6[CO2 + H2O]

SUNČEVA SVETLOST

HLOROFIL KISEONIK O2 GLIKOZA C6H12O6

C6H12O6 + 6O2

Najjednostavniji dokaz da je neka tvrdnja u skladu sa zakonima prirode je očigledna ponovljivost. Evo primera koji svako od nas može da testira, a da nikada nije ni čuo za termodinamiku niti porast entropije. Ako nam je jedna ruka topla, a druga hladna onda će se njihove temperature izjednačiti kad ih spojimo. Nikada toplija ruka neće biti toplija niti hladna ruka hladnija (iako teorijski možemo da tako nešto predpostavimo, naročito kada se radi o emocijama). StaklenoZvono 15

LITERATURA (1) M.M. Janković: Razvoj ekološke misli u Srbiji, s.146, EKO Centar, Beograd 1995. ISBN-81529-09-9 (2) Directive 2003/30/EC of the European Parliament and of t he Council of 8 May 2003 on the promotion of the use of biofuels or other renewable fuels for transport. (3) Eurostat, 2004: NewCronos database (europa.eu.int/ newcronos/) and EurObserv’ER, 2004: energies-renouvelables. org/observ-er/ stat_baro/ eufores/baro161.pdf. (4) European Biodiesel Board: http://www.ebb-eu.org/ (5) COM(97) 599 fi nal: White Paper: Energy for the future — renewable sources of energy. (6) Directive 2001/77/EC of the European Parliament and the Council on the promotion of electricity produced from renewable energy sources in the internal electricity market. (6) World agriculture: Towards 2015/2030 — An FAO Perspective. Ed. Jelle Bruinsma. Earthscan May 2003, London. (7) Peder Jensen (2003) Scenario Analysis of Consequence of Renewable Energy Policies for Land Area Requirements for Biomass production — study for DG JRC/ IPTS. (8) Well-to-wheels analysis of future automotive fuels and powertrains in the European context, JRC, Concawe, Eucar 2004 http://ies.jrc.cec.eu.int/ Download/eh/31 (9) High nature value farmland: Characteristics, trends and policy challenges, UNEP and EEA, EEA Report No 1/2004. (10) Internet References http://www.iaea.org/programmes http://www.nrc.gov/reading-rm/doc-collections/fact-sheets/3mile-isle. html http://www.fahrzeugleichtbau.de/verbundpartner.html http://www.bzabw.de/files/wertschoepfungskette_ brennstoffzellen_09-03-13.pdf http://www.bmvbs.de/Anlage/original_1092861/ModellregionStuttgart.pdf http://www.inkoop.iao.fraunhofer.de/innovationsnetzwerke/ innovationsnetzwerk-fucar/ http://63.84.90.50/res/shared/pdf/ Auto2020.pdf http://www.energie.ch/themen/industrie/antriebe/ http://www.hybrid-autos.info http://www.electricmotornews.eu/cars/index.html http://www.bzabw.de/files/wertschoepfungskette_ brennstoffzellen_09-03-13.pdf http://www.zsw-bw.de/topics/batteries.html http://www.bmbf.de/de/11828.php http://www.materialsgate.de/mnews/4571/Batterien +f%C3%BCr+die+Elektroautos+von+morgen.html

16 StaklenoZvono

Ni bio-sirovine kao hrana ni bio-goriva nisu ekološki “čista”. Takva goriva su po sastavu kombinacije ugljovodonika i kiseonika: CxHyOz. Sirovine za dobijanje bio-goriva su celuloza kao “vezivna masa” u kojoj su vrlo važni minerali. Skupljanjem i preradom biosirovina, a zatim preradom na nekom drugom mestu, u goriva, mi siromašimo mineralnu bazu plodnog zemljišta pa ono vremenom postaje neplodno. Hemijske formule: Za drvo C₁₀H₁₅O₇ Za etil alcohol CH₃CH₂OH Za metil alcohol CH₃OH Za biodizel, C₁₅H₃₁CO₂CH₃ i td. Sagorevanjem bio-goriva dobijamo produkte potpunog sagorevanja: CO₂ i H₂O. Jedino trošimo manje kiseonika iz vazduha, za onoliko koliko ga ima u samom bio-gorivu. To je osnovna prednost biogoriva – manja potrošnja kiseonika iz vazduha. Ako baš navijamo onda možemo reći da su bio-goriva delimično obnovljiva i samo delimično ekološki bolja od nafte, ali i da su oba takva atributa problematična ako pravimo bilanse od početka! Još ubedljivija iskustvena spoznaja je da svaka naša aktivnost, pri svakom angažovanju energije (fosilnih goriva, sunca, vetra, vode, geotermalne, biogoriva i iz bilo kakvog vasionskog ili zemaljskog izvora) završava grejanjem okoline.

Sledi neporeciva tvrdnja: ne postoji “čista energija”, ni “čisto gorivo”, ni bilo koja “čista” ljudska aktivnost. Njih možemo svrstati samo po subjektivnim merilima od “ korisne”, u različitim gradacija, do “nekorisne”.

POLITIČKA EKOLOGIJA listi raznih tumačenja ekologije (pojam i reč u širokoj primeni od 1867.g.) najčudnija je “politička ekologija”. To je manir omiljen kod svetskih političara. On otprilike glasi ovako:

Drugi primer, u Kjoto Protokolu je glavni problem jedino emisija CO₂, a najveći aktivisti na izradi toga protokola, ujedno najveći emiteri su SAD i Australija (u ime dva kontinenta!), koji nikada nisu potpisali taj dokument. Nije prihvaćen ni Kjoto nastavak, nekoliko godina burno najavljivan, na ekološkom skupu u Kopenhagenu 2009.g.

“Ekološke teme su globalne i političari će rešiti ekološke zadatke na globalnom nivo

Peticije 18.000 geo-naučnika i protesti automobilskih inženjera su jedva reigistrovani u političkim krugovima.

… –u narednom izbornom mandatu (ako nam date jednodimenzioni put)”…

Kada bi hteli da vređamo političare onda bismo im otkrili nekoliko jednostavnih hemijskih formula za smanjivanje količina ugljendioksida putem njegovog razlaganja:

Prvo su američki kandidati za predsednike “otkrili” CO₂ kao rešenje za globalne ekološke probleme, a onda se taj (politički) uzor-virus proširio svetom. Poređenjem prirodne i antropogene emisije CO₂ dobijamo odnose približno 1:1000. Delimičnu redukciju antropogene emisije političari tumače kao rešenje globalnih tema. To je ravno tvrdnji kako jedna zapaljena sveća u sobi podiže temperaturu za jedan stepen! U predsedničkoj trci SAD, na primeru vozila, je ekološka “dovitljivost” rešena zakonom. Novoizabrani predsednik, u saradnji sa EPA, je promenio test za ispitivanje ekoloških karakteristika vozila. Sa novim mandatom stupa na snagu i novi vozni test po kome su sva vozila 10-15% ekonomičnija (i sa toliko nižom emisijom CO₂ po pređenoj milji, a da se pri tome na vozilima ništa ne menja!).

CO₂ + CO₂ = 2C (gorivo) + 2O₂ (oksidator) ili =2CO (gorivo) + O₂ (oksidator) ili =… u kojima ništa nije nelogično sem da su hemijske, a ne političke! Ne postoji korisna i nekorisna energija. Zemlja je vasionski brod odredjenih materijalnih i energijskih kapaciteta. Ljudska obaveza je da obuzda sve svoje aktivnosti na racionalan i ekološki prihvatljiv obim, na zakone prirode u jednom zatvorenom sistemu. Jednom aktivirana energija u punom iznosu prelazi u toplotno opterećenje okoline. To je otvaranje Pandorine kutije. Sve ljudske aktivnosti imaju doprinos globalnom zagrevanju. Održanje života inteligentnim ponašanjem je nada i spas za buduće generacije. StaklenoZvono 17

“Zelena struja” iz energetskih 18 StaklenoZvono

H I D RO P OT E N C I J A L U SRBIJI Dragan Obradović}

rocenjuje se da je u Srbiji postojeći hidropotencijal iskorišćen sa svega 60 odsto, i to je posle uvođenja stimulacija za tako proizvedenu struju naglo zainteresovalo inostrane kompanije. Statistički posmatrano, dve trećine ekonomski isplativog hidropotencijala u svetu još je neiskorišćeno, ali se oko 90 odsto tih lokacija nalazi u zemljama u razvoju. Ima, dakle, tu još dosta prostora za gradnju novih hidroelektrana, ali kada je reč, na primer, o razvijenim evropskim zemljama tog prostora praktično više i nema. Jer, u mnogim od tih zemalja hidropotencijali su već gotovo u celosti iskorišćeni. Kod nas stvari stoje malo drugačije. Procenjuje se da je u Srbiji postojeći hidropotencijal iskorišćen sa svega 60 odsto, i to je očigledno ono što je proteklih meseci naglo zainteresovalo razne inostrane kompanije, motivisane sve glasnijim preporukama za iskorišćenje obnovljivih izvora energije i stimulativnim cenama. Reklo bi se najviše Italijane, koji su s nama u tim projektima najdalje i otišli.

bisera

Ali, prvu malu hidroelektranu već su napravili i pustili u rad Austrijanci, u saradnji sa Slovencima. Već sada sasvim je izvesno da će se narednih godina u Srbiji veoma brzo razgranati gradnja ne samo ovako malih HE, koje ne narušavaju nego oplemenjuju životnu sredinu - već i onih većih znatno snažnijih, naročito u saradnji sa drinskim komšilukom . Dodatni razlog za to jeste to što će tako dobijena električna energija (iz obnovljivog izvora) imati stimulativnu cenu i donosićevlasniku dodatne prihode. Ili, konkretnije rečeno, te investicije vraćaće se već za šest-sedam godina, a ostalo je gotovo čist profit. StaklenoZvono 19

Hidroenergija u godišnjoj proizvodnji električne energije u Srbiji prosečno učestvuje sa oko 32 odsto. Sada bi to moglo da bude malo više zbog velikih voda ove godine. Kod nas su do sada izgrađene 63 velike brane, sa ukupnom zapreminom i akumulacijom od 6,33 kubnih kilometara. Nasutih brana ima 45, betonskih 13, a pet brana je izgrađeno od različitog materijala . Ukupna instalisana snaga HE u Srbiji iznosi 2.835 megavata (od ukupno instalisane snage svih elektrana EPS-a od 8.359 megavata).

NIČU MALE "HE" osle dvodecenijske pauze, ako se izuzme popravka i ponovno puštanje u rad nekih malih HE, moglo bi se reći da je prva „malo veća“ HE napravljena u novije vreme nedavno puštena na rečici Ploštici u opšti ni Vlasotince. Tu je slovenačka kompanija “Inter energo”, koja posluje u okviru austrijske kompanije “Kelag inter energo”, pustila u rad HE snage 600 kilovata, koja je, kako je tom prilikom rečeno, dovoljna za snabdevanje električnom energijom 500 domaćinstava. Tako proizvedena električna energija će biti integrisana u sistem EPS-a, a elektranu je pustio u rad lično ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić. U ovu mini HE uloženo je 700.000 evra, a ista firma namerava da napravi još četiri takve uglavnom u južnoj Srbiji. Još manjih hidroelektrana od ove - od desetak do stotinu kilovata – već je napravljeno na desetine po Srbiji. Mini-elektrana porodice Veljković jedna je od čak petnaest izgrađenih na brzim rekama na Staroj planini u opštini Knjaževac. Aleksandar Veljković pregradio je Aldinačku reku na svom imanju i izgradio mini-elektranu još pre 16 godina i ona je sada stabilan izvor prihoda. Uz turističku delatnost, ta elektrana mu sada donosi mesečni prihod od 60.000 do 95.000 dinara. Struja se prodaje PD “Jugoistok”. Do sada je Elektroprivreda Srbije potpisala osam ugovora sa povlašćenim proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora, a reč je o malim HE. Od 1. avgusta na osnovu ovih podsticaja vlasnici malih HE za svaki kilovat-čas dobijaju 9.7 evrocenti, što je skoro tri puta više nego do sada. Primena podsticajnih mera Vlade Srbije za proizvodnju struje iz ovih osam malih HE sprovodi se od jula ove godine.

20 StaklenoZvono

Dragan Rapajić, direktor tehničkog sistema “Elektrotimoka” u Zaječaru, nada se da će uz pomoć EPS-a i države biti više investitora i da će se tako iskoristiti sva mesta pogodna za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora u ovom kraju. Razume se, takvih mogućnosti ima i u ostalom delu Srbije.

PLAN ZA KORIŠĆENJE HIDROPOTENCIJALA

ajznačajniji resurs, kada je reč o obnovljivim izvorima energije u Srbiji, svakako je hidropotencijal i procenjuje se da postoji Radoje Radojković iz Raške već osam oko 900 lokacija na kojima se mogu podići godina prodaje EPS-u struju iz svoje dve hidroelektrane snage od 100 kilovata do male hidroelektrane i za proizvedeni kilovat- 10 megavata. Istini za volju, stanje tih čas ranije je dobijao 3,25 dinara, a od lokacija ne može precizno da se sagleda. avgusta će inkasirati čak oko tri puta više, Kako nam je nedavno rečeno u Institutu odnosno 9.7 evrocenti. za vodoprivredu “Jaroslav Černi”, nekada smo imali sistem hidroelektrana koji je bio - Ugovor sam potpisao na 12 godina, među naprednijim u Evropi. A onda su zadovoljan sam! U naredna dva meseca usledile sankcije Kanjon (utjeske: uskoro će planiram da počnem gradnju još jedne i ova reka “dobiti” hidroelektranu - Srednja male HE, snage 900 kilovata u Jošaničkoj Drina je, takođe, i dugogodišnja devastacija Banji - kaže Radojković, koji je vlasnik prve celog sistema . Sada još mnogo šta mora da privatne legalne male hidroelektrane u Srbiji, se uradi da se ponovo taj sistem podigne u snage 45 kilovata . pogledu integralnog upravljanja vodama, koje, pored oblasti energetike, obuhvata i oblast vodosnabdevanja, zaštitu voda, zaštitu od poplava i irigaciono-drenažne sisteme... Stvari su se, dakle, dosta promenile. - Investitoru je teško da sam izuči sliv neke reke, dođe do hidroloških informacija, informacija o stanju na terenu i uoči sve probleme, koji tu postoje, da bi na kraju došao do zaključka da na određenom mestu nije pametno graditi hidroelektranu! Mi se već dugo zalažemo za to da država izradi master plan za iskorišćenje preostalog hidroenergetskog potencijala, da se vidi koje su lokacije i vodotokovi neosporni sa aspekta davanja koncesije, ili dozvole da se tu podigne hidroelektrana - rekao nam je nedavno dr Dejan Divac, direktor Zavoda za brane i hidroenergetiku, rudnike i saobraćajnice Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”. StaklenoZvono 21

Drina interesantna svima: ovde će se graditi HE "Buk-Bijela"

- Zato se i dogodilo da dugo niko nije pristupao gradnji neke značajnije hidroelektrane, iako zakon to već nekoliko godina do pušta. Nadležnosti su sada podeljene na nekoliko ministarstava i postoji očigledna potreba za nekim koordinacionim telom da svi učestvuju u određivanju lokacija, koje će se potom dati na tender. Na tom polju smo poslednji u regionu. Doduše, postoji jedan katastar, koji je rađen za račun elektroprivrede pre tri decenije i svi se na njega pozivaju i sada kada nešto traže oko hidroelektrana. To je, međutim, sasvim zastarela i od nekih 800 do hiljadu lokacija za gradnju malih HE, o kojima se ranije govorilo, ne znamo koliko sada može da se iskoristi, dobro je ako bi to bila i trećina. Drinski sliv je sasvim sigurno najinteresantniji neiskorišćeni hidropotencijal, ali ga Srbija ne poseduje samostalno. Mada to ne spada direktno u hidropotencijal Srbije, mora se reći da je trenutno najatraktivnija gornja Drina, na teritoriji Republike Srpske. Tender za izbor strateškog partnera Elektroprivrede Republike Srpske, koja je formirala zajedničko preduzeće sa EPSom - za izgradnju “Hidroenergetskog sistema gornja Drina”, trebalo bi da bude raspisan do kraja leta. Kako je izjavio Slobodan Puhalac, ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske, ovaj hidroenergetski projekat procenjene investicione vrednosti od 423 miliona evra podrazumeva izgradnju četiri HE na gornjem toku Drine, ukupne instalisane snage 238 megavata. 22 StaklenoZvono

Reč je o gradnji HE “BukBijela”, okvirne instalisane snage od 114,6 megavata, HE “Foča” od 51,7 megavata, HE Launci” od 36,6 megavata i HE “Sutjeska” od 35 megavata. Ukupna godišnja proizvodnja električne energije u tim elektranama iznosila bi oko 800 miliona kilovat-časova, što je oko 15 odsto ukupne postojeće godišnje proizvodnje električne energije u Republici Srpskoj.

D R I N A U P RV O M PLANU Njihava gradnja, prema gruboj proceni, stajala bi oko 650 miliona evra. Posle a Drini je, kako kažu srednje, donja Drina bi, takođe, mogla da stručnjaci Instituta “Jaroslav bude zanimljiva, ali treba imati u vidu da Černi”, najisplativije i je to ravničarski predeo i bilo bi problema najlakše graditi i ne bi bilo problema sa eksproprijacijom. Pored, recimo, niske “Buk- sa podzemnim vodama, kao i drugim nepovoljnostima, koje se javljaju u ravnici. Bijele” i navedenih HE, tu bi mogle da se grade i HE “Ćehotina” 40 do 50 megavata, Bilo bi to značajno, ako bi se spregnulo u megaprojekat: energetika, navodnjavanje a na Limu (na ovom delu toka) mogla bi i visoka eksploatacija šljunka. Ima, ipak, da se gradi i HE “Mrsovo”, snage oko 50 lakših stvari, koje pre treba raditi, naročito megavata. u Republici Srpskoj gde ima i drugih dobrih mogućnosti i zanimljivih hidroenergetskih - Srednja Drina je, takođe, vrlo investicija, ali posle Drine. Na primer, sliv isplativa, ali je reč o graničnom vodotoku; pravna procedura je mnogo komplikovanija, Drine ima dvostruko i protok nego sliv a ima i dosta problema sa eksproprijacijom. Morave, iako je ovaj drugi duplo veći. Može da se kaže da je Drina četiri puta vodnija Tu bi, međutim, mogle da se grade tri snažnije hidroelektrane “Rogačica”, ,Jegare” i nalazi se na planinskom području, dok u i “Dubrave”, koje bi zajedno mogle da imaju slivu Morave ima naselja, industrije i znatna su zagađenja, tako da tu imamo dosta velika snagu od oko 365 megavata, sa ukupnom ograničenja kada je gradnja u pitanju – godišnjom proizvodnjom od oko 1,2 izjavio je nedavno dr Divac za list “kWh”. milijarde kilovat-časova.

StaklenoZvono 23

AT R A K T I V N I I O S TA L I VODOTOKOVI rema rečima dr Dejana Divca, i na ostalim većim rekama u Srbiji (Ibar, Nišava, Lim, moravske i drinske pritoke... ) postoje potencijali za gradnju hidroelektrana, ali to nisu i objekti ranga onih koji se mogu podići na Drini . Tu su i mini hidroelektrane do 10 megavata. Najveće interesovanje za izgradnju novih elektrana na gornjem slivu Drine prethodnih meseci pokazale su nemačka kompanija RWE i ruska kompanija “Inter Rao”. Ove kompanije, praktično, već najmanje dve godine ispoljavaju otvoreno interesovanje i prikupljaju potrebne podatke za donošenje odluka o učešću u gradnji hidroelektrana na Drini .

Kanjon Sutjeske: uskoro će i ova reka "dobiti" hidroelektranu

Željko Ratković , direktor Direkcije za investicije u ERS izjavio je da je projekat “Gornja Drina” izuzetno značajan za to preduzeće i Republiku Srpsku, navodeći da se, u pripremi projektne dokumentacije, koja se radi zajedno sa EPS-om, najdalje otišlo kod hidroelektrana „Buk-Bijela“ i „Foča“. Posle izbora strateškog partnera osnovaće se koncesiono preduzeće, čiji će većinski vlasnik biti izabrana inostrana kompanija , a manjinski partneri Elektroprivreda Srbije i Elektroprivreda Republike Srpske (EPS i ERS). Poznavaoci energetskih prilika najveće šanse daju nemačkom RWE i ruskom „Inter Rao“. Zanimljivo je i što je u novembru prošle godine EPS potpisao memorandum sa nemačkim RWE o gradnji hidrokapaciteta vrednih čak pet milijardi evra, a među njima su i hidroelektrane na gornjoj Drini . - Šteta je što je Crna Gora izašla iz projekta “Gornja Drina” i zbog toga se snaga HE “Buk-Bijela” morala smanjiti sa 450 na nepunih 115 megavata , a godišnja proizvodnja velike “Buk-Bijele” iznosila bi oko 1.15 milijardi kWh. Sada je proizvodnja niske “Buk-Bijele” svedena na svega 370 miliona kilovatsati godišnje - rekao je dr Divac.

24 StaklenoZvono

Elektroprivreda Srbije i italijanska kompanija SECI Energia S.p.A. potpisale su 3. jula ugovor o osnivanju Privrednog društva “Ibarske hidroelektrane” d. o. o., Kraljevo, koje će izgraditi 10 hidroelektrana na Ibru, ukupne snage 103 megavata. Osnivanje zajedničke firme predstavlja početak realizacije Protokola o saradnji u oblasti energetike, koji su 9. marta 2009. godine zaključile Srbija i Italija.

EKOLOŠKA PROTIVLJENJA

više. Opština Ljubovija i beogradski “Ekoenergoinženjering” potpisali su krajem juna ugovor o poslovnoj saradnji, kojim je predviđena izgradnja 43 mini HE na ovom području ukupne snage 12 megavata. Investicija je vredna oko 25 miliona evra, a kada budu završene ove elektrane proizvodiće godišnje oko 50 miliona kilovatčasova, s tim što će opštini pripasti tri odsto vrednosti ove proizvodnje. U ovoj godini biće završene prve dve na reci Ljuboviđi .

I pored protesta dela javnosti, Kanađani punom parom pripremaju gradnju dve hidroelektrane na reci Lim, kod Brodareva, i za dve godine već su uložili pet miliona dolara u pripremu i izveli više od 40 vim dokumentom JP odsto neophodnih poslova, od projektne Elektroprivreda Srbije i SECI dokumentacije do saglasnosti, a tokom Energia S.p.A. viđeni su zime zatražiće se i građevinska dozvola. kao strateški partneri u realizaciji projekata Kanađani su dobili energetsku saglasnost za proizvodnju električne energije, a jedan Ministarstva energetike Srbije za dve HE od njih je korišćenje hidropotencijala ukupne snage 55,2 megavata. Prve procene sliva reke Ibar. Vrednost ove investicije pokazuju da će gradnja koštati 120 miliona iznosi 285 miliona evra. Ukupna vrednost evra, a radovi će trajati tri godine. Najava hidroelektrana na Ibru je 20 odsto od gradnje međutim, podelila je limsku dolinu onoga što bi trebalo da se realizuje u okviru - meštane, političke stranke, „lobiste“ ... programa saradnje dve države u oblasti U prvom taboru kažu da će ove, kao i energetike. Sporazum Srbije i Italije predviđa manje, kaskadne hidroelektrane, koje treba gradnju hidroelektrana ukupnog kapaciteta nizvodno da grade Italijani, biti posao veka. 600 megavata i vetroparkova snage od Na drugoj pak, ekolozi, splavari i ljubitelji oko 500 megavata. Podsticajna cena ,za Lima strepe od potopa najužeg i najlepšeg hidroenergiju u Italiji je čak 18 evrocenti dela kanjona, ali i posledica po klimu i zdravlje. U poslednje vreme, sudeći po za kilovat-čas, nezavisno od instalisanog onome što se zbiva u Kraljevu, Prijepolju i kapaciteta. Znači, ne samo za kapacitete u Brodarevu, izgleda da su i hidroelektrane hidroelektranama do 10 megavata, već to može da bude i isporuka iz kapaciteta snage postale “ekološki nepodobne”. To će, i do 300 megavata, što je za naše učesnike u svakako, ubuduće biti najveći kamen spoticanja njihove gradnje, a ne država, kao realizaciji tog posla, kako je rekao nedavno do sada, zbog loših propisa. dr Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike, posebno za EPS vrlo interesantno. To je četiri do pet puta više u odnosu na komercijalnu cenu struje u Srbiji, a u odnosu na srpske feed-in tarife dva puta Dragan Obradović} StaklenoZvono 25

Razvoj solarnih sistema u Srbiji

26â&#x20AC;&#x192; StaklenoZvono

S O L A R N A E N E RG I J A

E Dr Nebojša Lukić}

nergija sunca predstavlja jedan od najznačajnijih obnovljivih izvora energije, onih čija se produkcija energije može odvijati istom brzinom kojom se troši. U grupu obnovljivih izvora energije svrstavaju se: energija Sunca, vetra, biomase, malih hidroelektrana, geotermalna energija. Postoje još neki vidovi obnovljivih izvora energije ali su oni za sada daleko od ekonomske isplativosti (energija plime i oseke, energija talasa, ...). Kada se kaže energija Sunca misli se pre svega na direktno iskorišćavanje energije elektromagnetnih talasa koje ono zrači. Ukoliko se energija Sunca drugačije posmatra, može se reći da praktično svi izvori energije na Zemlji (obnovljivi i neobnovljivi), osim nuklearne, geotermalne i energije plime i oseke, su stvoreni ili se stvaraju zračenjem sa Sunca. Sunce je Zemlji najbliža zvezda i zahvaljujući njegovoj gravitaciji, naša planeta po eliptičnoj putanji kruži oko njega. Naša zvezda se oko svoje ose okrene za 25 dana (ekvator), odnosno za 33 dana na polovima, što ukazuje na njeno fluidno stanje (zapravo stanje plazme). Sunce je užarena lopta, mase od 1,99·10³kg, srednje gustine od 1410 kg/m³ i prečnika 1.391.980 km (fotosfera), koja u spoljašnjem sloju sadrži oko 75% vodonika, koji se u njegovoj unutrašnjosti pod visokim pritiskom i temperaturom koja dostiže desetine miliona Kelvina (procena je 13.600.000 Kelvina), pretvara u helijum, u procesu termonuklearne fuzije. Proizvodi se ogromna količina energije koja se izračuje u kosmos. Sunčeva luminiscencija (isijavanje) iznosi 3,83·10³³ erg/sek ili 3,83·10²⁰ MW. Srednja temperatura površine Sunca (daleko od termonuklearnog reaktora u unutrašnjosti) iznosi 5800 K. Posle brzinom svetlosti pređenog puta od 149.597.892 km (srednje udaljenje Zemlje od Sunca), Sunčevo zračenje stiže do Zemlje. Od ukupne Sunčeve energije, na gornju granicu Zemljine atmosfere stigne 174,3·109 MW, što predstavlja njen 4,55·10¯¹⁰ deo. StaklenoZvono 27

Veliki broj istraživačkih satelita (NOAA-9, NOAA-10, NIMBUS-7, ERBS, UARS, SMM) prikuplja podatke o Sunčevom zračenju na površini Zemljine atmosfere. Srednji toplotni fluks Sunčevog zračenja na površine Zemljine atmosfere (ekstraterestrijalno zračenje) naziva se solarnom konstantom i iznosi Is = 1367 W/m². Kada Sunčevo zračenje dospe na Zemljinu površinu (terestrijalno zračenje) zbog prisustva troatomnih gasova u atmosferi, aerosola, kao i efekata rasipanja svetlosti**), dolazi do smanjenja energije zračenja, kao i do nedostataka pojedinih talasnih dužina (karakteristika apsorpcije zračenja u gasnim sredinama).

Na donjoj slici je prikazan Sunčev spektar na nivou mora (terestrijalno zračenje). Osnovni troatomni gasovi koji apsorbuju pojedine talasne dužine Sunčevog spektra su O₃, H₂O i CO₂. Posebno je značajna aktivnost ozona u oblasti apsorpcije ultravioletnog spektra (kiseonika takođe). Maksimum terestrijalnog zračenja pripada talasnim dužinama oko 0,5 mikrometara. Preko 90% ukupno dozračene energije sa Sunca na površini Zemlje pripada talasnim dužinama od 0,3 do 1,5 mikrometara. Od solarne konstante koliko iznosi ekstraterestrijalno zračenje (1367 W/m²) do Zemlje u idealnom slučaju stiže 1120 W/ m2 (direktno + difuzno Sunčevo zračenje), realno i znatno manje.

Fliks zračenja (W/m²nm)

Slika 1 Terestrijalni Sunčev spektar (WMO – World Metrological Organization)

Rayleigh-ovo rasipanje Aerosoli O3

H2O

Direktno zračenje na nivou mora

Ekstraterestrjalni spektar H2O H2O, CO2 H2O

Talasna dužina zraka (nm) 28 StaklenoZvono

Količina Sunčevog zračenja na Zemljinoj površini zavisi od mnogo faktora: geografske širine mesta, godišnjeg doba, doba dana, čistoće atmosfere, oblačnosti, orijentacije i nagiba površine. Ovaj podatak je veoma bitan jer se preko njega vrši proračun isplativosti uređaja koji koriste Sunčevo zračenje. Prosečno sunčevo zračenje, na godišnjem nivou na jediničnu horizontalnu površinu, naziva se godišnja insolacija (ili samo insolacija) i veoma je važan meteorološki podatak za posmatranu lokaciju na Zemlji. Prosečna godišnja insolacija u Evropi iznosi 1096 kWh/m². Zemlje smeštene na jugu Evrope imaju najviše insolacije. U Srbiji (u okviru bivše SFRJ) je u okviru SHMZ do 1987. godine radio Republički centar za Sunčevu radijaciju (počev od 1957.). Kako posle njegovog ukidanja, u Srbiji ne postoje pouzdani, sistematski sređeni podaci o insolaciji, merodavni podaci su oni mereni do 1987. Posle analize tih podataka, može se zaključiti da se prosečna godišnja insolacija u Srbiji kreće oko 1400 kWh/m2, a prosečna dnevna oko 3,8 kWh/m2.

StaklenoZvono 29

KORIŠĆENJE S U N Č EV E E N E RG I J E (K ratka istorija korišćenja Sunčeve energije) ostoje pisani podaci (grčki istoričar Plutarh, 46-120 god. posle Hrista) o slučaju paljenja broda rimske flote na domaku grčke obale (212 god. pre Hrista) od strane Arhimeda, koji je poznavajući optiku upotrebio mnoštvo poliranih grčkih štitova da napravi konkavno ogledalo i da usmeri koncentrisani Sunčev zrak u rimski brod. Arhimed je posle toga navodno napisao knjigu o gorećim ogledalima ali nema opipljivog traga o tome. Mnogo vekova kasnije Athanasius Kircher (1601-1680) je realizovao niz eksperimenata da upali piljevinu sa daljine poput Arhimeda ali nema sačuvanih pisanih tragova o njegovim rezultatima. Tokom 18-tog veka u Evropi i na Srednjem Istoku se grade solarne peći sastavljene od koncentrisanih kolektora (polirani metal, sočiva i ogledala), koje su mogle da tope metal (gvožđe, bakar, ...). U istom veku francuski naučnik Lavoazije kombinacijom primarnog i sekundarnog sočiva, koristeći Sunčeve zrake dostiže temperaturu od 1750⁰C. U devetnaestom veku kreću pokušaji da se pokrenu parne turbine koristeći koncentrisano Sunčevo zračenje. Problemi nastaju kada se takvi projekti ispostavljaju kao vrlo neisplativi. Zanimljivo je da su ti prvi pokušaji razmatrali sisteme koncentrisanog Sunčevog zračenja, što je znatno komplikovanije od nekoncentrujućih sistema. 30 StaklenoZvono

Godine 1912 Shuman i B.C.Boys započinju gradnju najvećeg solarnog pumpnog postrojenja u Meadi (Egipat). Projekat je uspešno realizovan 1913., radilo se o 1200m² paraboličnih cilindara (svaki 62 m dužine) fokusiranih u prateće apsorpcione cevi. Ova solarna mašina je svakog dana u trajanju od 5 časova davala snagu od 3745 kW. Prestala je sa radom 1915., a jeftina fosilna goriva su bila sigurno i veći razlog od početka Prvog svetskog rata.

Godine 1839. Bekerel otkriva fotonaponski (FN) efekat u selenijumu. Nove silicijumske FN ćelije, proizvedene 1958. su imale efikasnost od 11% ali i cenu od 1000 dolara po instaliranom vatu električne snage.

Tokom dvatedetog veka uglavnom dva principa se koriste za koncentraciju Sunčevog zračenja, sa centralnim i distribuiranim prijemnicima. Sistemi postižu od 100 pa sve do 1500⁰S. O ovim sistemima će više biti reči u daljem tekstu. Ideja da se Sunčeva energija koristi za zagrevanje niskotemperaturske vode koja se koristi u domaćinstivma, javlja se 30-ih godina prošlog veka (ravni solarni kolektori). Industrijska proizvodnja solarnih vodenih grejača započinje ranih 60-ih godina prošlog veka i u stalnom je usponu. Prvo su se razvili jeftini termosifonski sistemi sa rezervoarom iznad kolektora. Međutim, sistemi sa prinudnom cirkulacijom, iako skuplji, preuzimaju primat pre svega zbog arhitektonskih i estetskih zahteva. Kasnije (1960.) se otkrivaju i drugi materijali sa sličnim karakteristikama poput galijum arsenida. Do kraja 2002. u svetu je instalirano oko 2 GWp (Wp- snaga koja se dobija pri maksimalno povoljnim uslovima Sunčevog zračenja) i taj trend eksponencijalno raste, uz pad cene ovakvog načina proizvodnje električne energije. StaklenoZvono 31

PODELA SISTEMA ZA KORIŠĆENJE S U N Č EV E E N E RG I J E Podela solarnih sistema noštvo je mogućnosti za podelu sistema za korišćenje Sunčeve energije. Potrebno je prvo razlikovati solarne sisteme od prijemnika Sunčeve energije. Solarni sistemi predstavljaju zaokružene instalacije za definisani vid korišćenja solarne energije. Razlikuju se: pasivni i aktivni solarni sistemi.

Pasivni solarni sistemi praktično predstavljaju sastavni deo nekog sklopa, koji nije prioritetno namenjen iskorišćenju solarne energije. Dobar primer pasivnog solarnog sistema predstavlja Trombeov zid. On nije ništa drugo nego deo građevinske strukture objekta, specijalno prilagođen da koristi i akumulira Sunčevu energiju. Najčešće sam prijemnik zračenja (zid) predstavlja i akumulator toplotne energije. Različite su konstrukcije i varijacije Trombeovog zida ali je princip isti. Ovaj rad nije zamišljen tako da se detaljno bavi problemima pasivnih solarnih sistema.

Topla voda

Izlazni Fluid (voda) Ravni solarni kolektor

Cevni difuzor

Ulazni fluid (voda)

Solarni bojler

Baj-pas kontroler

Ekspanzioni sud

Pumpa

Hladna voda

Solarni sistem za pripremu tople vode u domaćinstvu

Pored solarnog prijemnika (i transformatora energije zračenja), koji je u ovom slučaju klasični ravni solarni kolektor, sastavni delovi ovog sistema su solarni bojler, cirkulaciona pumpa, ekspanzioni sud, cevni sistem, ventili i jedinica za praćenje i kontrolu funkcionisanja sistema.

Solarni bojler pored kolektora, predstavlja centralni deo ovakvog sistema. Zadatak mu je pre svega akumuliranje proizvedene toplotne energije i stavljanje na raspolaganje iste u željenom trenutku. Različite su konstrukcije solarnog bojlera. Na slici je prikazan najjednostavniji sa samo jednim, primarnim fluidom (vodom) u opticaju. Aktivni solarni sistemi imaju prevashodnu Topla voda iz kolektora se uvodi preko ulogu korišćenja solarne energije. Obavezan difuzora (ili bez njega) u bojler i dalje se deo ovih sistema je prijemnik i ujedno troši u domaćinstvu. Ovakvi jednostavni (i transformator energije Sunčevog zračenja, jeftini) solarni sistemi se mogu koristiti gde a ostali delovi sistema zavise od njegove ne postoji mogućnost zamrzavanja vode u namene. Česta primena solarnog sistema je sistemu (jug Evrope, Grčka, Kipar, Malta). za zagrevanje vode u domaćinstvima. Na Sistem se može dalje uprostiti (i pojeftiniti) slici je prikazan jednostavni solarni sistem za tako što se koristi termosifonski efekat u pripremu tople vode u domaćinstvu. sistemu bez pumpe i automatske regulacije. 32 StaklenoZvono

Topla voda iz kolektora se uz pomoć gravitacije penje u rezervoar, odakle se troši. Kontrolisani prekid strujanja kolektor-bojler u situacijama kada je temperatura vode u bojleru viša od one u kolektoru (prestanak Sunčevog zračenja) je nepotreban, jer se bojler kod termosifonskog sistema, koji se često naziva i pasivnim sistemom, nalazi uvek nalazi iznad solarnog kolektora. Kome ne smeta estetika ovakvog sistema, može priuštiti jeftin solarni sistem za grejanje vode.

Kako u pojedinim periodima godine solarna energija nije dovoljna da zadovolji potrebe (u ovom slučaju) domaćinstva, solarnom bojleru se najčešće dodaju grejači pokretani nekom drugom vrstom energije (fosilna goriva, električna energija). Ukoliko je prijemnik, solarnog sistema fotonaponska ćelija, radi se o solarnim fotonaponskim sistemima za proizvodnju (direktnim pretvaranjem) i akumulaciju električne energije. (što je prikazano na donjoj slici)

U krajevima gde su zimske temperature često mogu biti ispod tačke mržnjenja vode, koriste se solarni sistemi sa dva fluida (primarnim i sekundarnim). Kroz solarni kolektor struji nesmrzavajuća tečnost (voda sa odgovarajućim dodatnim komponentama), koja svoju toplotnu energiju predaje u (najčešće) zmijastom cevnom razmenjivaču smeštenom u solarnom bojleru (umesto difuzora na predhodnoj slici). U bojleru se sekundarna potrošna voda u toku ove razmene zagreva i čuva za trenutak njene potrošnje.

Sastavne delove ovog sistema čine: A – solarni prijemnik, fotonaponske ćelije, B – regulator punjenja, C – akumulator 12 V, D – inverter 12 V DC – 220 V AC 50 Hz, E – potrošači jednosmerne struje od 12 V, F – potrošači naizmenične struje 200 V.

Solarni, fotonaponski sistem za priozvodnju i akumulaciju električne energije

C E

StaklenoZvono 33

Po načinu ugradnje solarni fotonaponski sistemi mogu biti: • samostalni, izdvojeni od objekta, • kao deo solarne arhitekture, integirsani u objekat, • kao sistemi za ugradnju na objekat. Samostalni sistemi se nalaze proizvoljno daleko od objekata i obično se koriste za napajanje signalizacije, telekomunikacione opreme ili su to ustvari kompletne solarne elektrane. Solarna arhitektura je termin novijeg datuma i podrazumeva osmišljeni arhitektonski izgled zgrade uz integrisane fotonaponske ćelije, kao deo njene fasade. To je estetski oblikovana i pre svega korisna fasada. Podela prijemnika solarne energije

Podela prijemnika solarne energije se pre svega, može izvršiti prema načinu transformacije iste na: • Solarne kolektore • Hibridne solarne kolektore • Fotonaponske ćelije Solarni kolektori predstavljaju prijemnike solarne energije koji zračenje Sunca transformišu u toplotnu energiju, unutrašnnju energiju radnog fluida. Po vrsti radnog fluida kojeg koriste solarni kolektori se dele na: • vodene, • vazdušne, • koji koriste druge tečne fluide (termička ulja). 34 StaklenoZvono

R AV N I , V O D E N I , ZASTAKLJENI SOLARNI KOLEKTORI

vaj tip kolektora bi se mogao nazvati klasičnim. Sastoji se (donja slika) od steklene ploče, apsorbera, izolacije i kutije kolektora. Cevni sistem je integrisan (spojen) sa telom apsorbera na različite konstruktivne načine.

Prema osnovnoj konstrukciji solarni kolektori se mogu podeliti na: • ravne solarne kolektore i • koncentrišuće solarne kolektore. Prema pokretljivosti panela solarni kolektori se dele na kolektore: • sa nepokretnim panelom i • pokretnim panelom, preteći prividno kretanje Sunca. Solarni kolektori sa pokretnim panelom mogu biti poretni oko jedne ili dve ose. Osnovne vrste ravnih, vodenih solarnih kolektora čine: 1. Nezastakljeni solarni kolektori 2. Zastakljeni solarni kolektori 3. Bojlerski solarni kolektori 4. Vakumski solarni kolektori

Princip funkcionisanja je jednostavan. Sunčevo zračenje koje pada na kolektor, prolazi svojim navećim delom kroz staklenu ploču i apsorbuje se svojim najvećim delom na površini apsorbera. Provođenjem kroz apsorber i konvekcijom u integrisanim cevima (ili kanalima) voda preuzima toplotnu energiju, na odgovarajućem temperaturskom nivou. Što je radna temperatura viša, viši su i toplotni gubici u okolinu što se delimično umanjuje dobrom izolacijom koja se nalazi u kutiji kolektora iza apsorberske ploče. Izolacija ne naleže sa donje strane na ploču apsorbera, već postoji dodatni izolacioni vazdušni sloj između njih. Prirodnom ili prinudnom cirkulacijom voda odnosi apsorbovanu količinu toplote i održava radnu temperaturu kolektora, naravno u uslovima stacionarnog zračenja.

Ravan vodeni solarni kolektor

Staklena ploča

Izlaz fluida Kutija kolektora Apsorber Cevi u apsorberu

Ulaz fluida

Izolacija StaklenoZvono 35

Ravni solarni kolektori (FPC) su najkorišćenija vrsta kolektora, takođe najprisutnija na tržištu. Uobičajene radne temperature kod ovih kolektora idu do 100⁰C. Kod naprednih i specijalnih konstrukcija radne temperature mogu ići i do 200⁰C ali o tome će biti više reči kasnije. Karakteristike tipičnih ravnih vodenih solarnih kolektora (jednostavnog i naprednog) su date u tabeli K arakteristika

Jednostavni FPC

Napredni FPC

Korišćenjem dodatnog materijala (lemljenje)

Ultrasoničnim zavarivanjem

Crna mat boja

Hromna selektivna prevlaka

Staklo sa niskim sadržajem Fe

Specifični maseni protok fluida u test uslovima(kg/s·m2)

0,015

Optička efikasnost (-)

0,79

0,80

Koeficijent Kg1 (W/m2K) prema jednačini (1.37)

6,67

4,78

Geografska širina + 5 do 10⁰

Spajanje cevi i ploče apsorbera Prevlaka apsorbera Zastakljenje

Optimalni nagib kolektora Fotonaponske ćelije Fotonaponski efekat i fotonaponske ćelije i sistemi pripadaju znatno više naučnim oblastima kao što je elektrotehnika, tehnologija materijala, nanotehnologije, nego termodinamika i prenos toplote i mase ali kao nezaobilazni vid korišćenja Sunčeve energije ovde će biti obrađene u informativnom obliku. 36 StaklenoZvono

Kao što je već rečeno fotonaponski efekat (efekat pojave napona u materijalu pod dejstvom svetlosti ili nekog drugog dela spektra elektromagnetnog zračenja) je otkrio Bekerel 1836. godine, a suštinski razvoj fotonaponske tehnologije počinje od 1954. godine kada Belova laboratorija pravi eksperimente sa modifikovanim silicijumskim materijalom, veoma osetljivim na svetlost.

Osnovni princip funkcionisanja fotonaponske ćelije

Silicijum je najpoznatiji poluprovodnički element, drugi hemijski element po rasprostranjenosti u prirodi. Atom Si sadrži 14 elektrona smeštenih u tri orbite. Prve dve su popunjene, dok se u trećoj nalazi 4 elektrona, umesto osam koji bi je potpuno popunile. Na taj način silicijum formira kristalnu strukturu u kojoj su susedni atomi spojeni zajedničkim elektronima u trećoj orbiti. Ukoliko se u ovu strukturu ubaci element koji u poslednjoj orbiti ima na primer pet elektrona (silicijum se “dopinguje”), kao što je fosfor (P), jedan elektron će ostati van čvrste međuatomske veze, vezan slabim vezama za sopstveno jezgro. Ovaj elektron se lako oslobađa te veze delovanjem dodatne energije, kakva je energija fotona elektromagnetnog zračenja (svetlosti pre svega) i na taj način postaje slobodan. Ovde se radi o n-tipu poluprovodnika.

Sa druge strane ukoliko se silicijum dopinguje elementima koji imaju tri elektrona u poslednjoj orbiti, kao što je bor na primer (B), veze između atoma će imati “šupljine”, mesta nepopunjena elektronima. Na ovaj način se dobija p-tip poluprovodnika. Kombinacijom ova dva tipa poluprovodničkog materijala, dobija se praktično i dalje električno neutralan materijal, jer slobodni elektroni nalaze svoje mesto u slobodnim šupljinama. Međutim, ukoliko se između n i p sloja postavi neutralan razdvajajući sloj (p-n sloj), što je šematski prikazano na slici, pojaviće se razlika napona na spoljnim površinama ovog poluprovodničkog “sendviča”.

Sloj poluprovodnika n tipa je izložen dejstvu svetlosti koja proizvodi slobodne elektrone u sloju i time stvara razliku potencijala, gornjeg i donjeg sloja poluprovodničkog materijala.

Poluprovodnički n i p slojevi, razdvojeni p-n slojem

Kontaktna površina

n-sloj Višak elektrona

n-p sloj

Višak šupljina Kontaktna površina

p-sloj StaklenoZvono 37

Pored definisanih n, p i p-n poluprovodničkih slojeva, klasična fotonaponska ćelija na vrhu poseduje antirefleksni transparentni sloj, zatim metalni kontakt (kontaktnu mrežu) na n sloju, slede tri opisana poluprovodnička sloja i refleksivna metalna ploča-kontakt sa zadnje strane ćelije. FN ćelija se priključuje na odgovarajući potrošač i električno kolo je zatvoreno. Zanimljivo je istaći da prosečna debljina klasične silicijumske fn ćelije iznosi samo 300 μm, a negativni n sloj samo 2 μm. Jedna klasična silicijumska fn ćelija ima dimenzije 10 x10 cm (veoma retko veća). Kako se njen uobičajeni radni napon kreće oko 0,5 V, pribegava se povezivanju ovih ćelija u solarne fn module i veće panele, gde su fn ćelije spojene redno kako bi se dobije uobičajeni napon od 12 V (dalje je moguće paralelno povezivanje u panelu), što je prikazano na slici 2.56. U suštini moguće se sve kombinacije serijskog i paralelnog povezivanja ćelija. FN ćelija priključena na potrošača daje jednosmernu struju (DC). Kao što je rečeno u odeljku o solarnim sistemima ona se dalje inverterom može prevesti u naizmeničnu struju odgovarajućih karakteristika (AC). 38 StaklenoZvono

Troškovi proizvodnje električne energije korišćenjem savremenih fn ćelija se danas kreću između 0,50 €/kWh i 0,25 €/kWh, što je u poređenju sa cenama električne energije proizvedene na klasičan način i dalje visoka cena. Evropske cene električne energije se kreću u rasponu od 0,04-0,09 €/kWh.

UMESTO ZAKLJUČKA rema sadašnjim cenama energije iz fosilnih goriva, kao i električne energije, većina obnovljivih izvora energije, uključujući tu i solarnu energiju je ekonomski neisplativa. Međutim, razvijene zemlje, a samim tim i mudre zemlje u procesu strateškog planiranja energetskog razvoja, raznim povlasticama i subvencijama stimulišu građane i privredu da proizvode i koriste solarne sisteme. Što se tiče primene solarnih kolektora, u tome u Evropi prednjače Nemačka, Grčka i Austrija. Na korišćenje obnovljivih izvora energije zemlje Evropske unije se obavezuju zajedničkim direktivama (na primer: Directive 2001/77/ES), koje definišu opšte ali i pojedinačne ciljeve za svaku članicu ponaosob.

U Srbiji, zemlji sa ekstremno jeftinom električnom energijom, nivoom energetske efikasnosti iz 70-tih godina prošlog veka, priče o štednji i korišćenju obnovljivih izvora energije gube svaki smisao, sem reklamerskog za pojedine interesne i političke grupe. Solarni kolektori i paneli na stambenim objektima u Srbiji predstavljaju čistu egzotiku. Zemlja koja je zapala u energetski kolaps, posle samo nekoliko dana gasne krize, ne predstavlja pogodnu sredinu za razvoj solarnih sistema. Oni su vezani za dugoročnu energetsku strategiju zemlje, koju mi nemamo. StaklenoZvono 39

Put odr�ivog 40 StaklenoZvono

K A

ZAJEDNO O D R Ž I VO M RAZVOJU

vodno predavanje na dvodnevnom seminaru ’’Zajedno ka održivom razvoju’’ u Banji Koviljači, održao je potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić, a bilo je namenjeno urednicima naših medija. Skup je okupio glavne i odgovorne urednike nacionalnih i lokalnih elektronskih i štampanih medija, u pokušaju da ih motivišu kako bi na sistematičniji način uvrstili teme vezane za održivi razvoj u svoje programe. Prvog dana održana su dva predavanja tokom kojih su se učesnici upoznali sa pojmom održivi razvoj, tendencijama u svetu i stanjem u Srbiji, a novinari su mogli da se aktivno uključe kroz diskusiju.

razvoja

Srbija je priču o održivom razvoju počela pre tri godine kada su mnogi mislili da će ekonomska kriza ugroziti održivi razvoj i njime treba da se bavi bogati svet. U međuvremenu Francuska je odustala od poreza na emisiju štetnih gasova, a predsednik SAD Barak Obama nije uspeo da privoli Kongres da izglasa obavezujuće zakone u vezi sa ovim pitanjem. Ni prošlogodišnji Samit u Kopenhagenu nije doneo zadovoljavajuće rezultate. Možda bismo zbog svega što se dešava u razvijenim zemljama mogli da kažemo da bi trebalo sačekati da one nešto učine u vezi sa održivim razvojem, pa tek onda države u razvoju poput Srbije. StaklenoZvono 41

ODRŽIVI RAZVOJ U SRCU STRATEGIJE EU 2020 Strategija definiše tri prioriteta i sedam inicijativa: PAMETAN RAST ODRŽIVI RAST INKLUZIVNI RAST INOVACIJE

KLIMATSKE PROMENE,

OBRAZOVANJE

ENERGIJA I MOBILNOST

INFORMACIONO DRUŠTVO

KONKURENTNOST

ZAPOSLENOST I VEŠTINE SMANJENJE SIROMAŠTVA

Nacionalna strategija održivog razvoja Srbije, koja je usvojena pre dve godine, u skladu je sa Strategijom Evrope 20-20. Ona se bazira na tri stuba: ekonomskom rastu, razvoju društva i životnoj sredini. Rast bi trebalo da bude takozvani „pametni rast“ koji se oslanja na ekonomiju znanja, nešto što ne može da se izraubuje : razvoj inovacija, obrazovanja, inovativnog društva. Rast mora biti i održiv, što znači da se vodi računa o klimatskim promenama, energetskoj efikasnosti, stabilnosti i konkurentnosti.

NACIONALNA STRATEGIJA ODRŽIVOG RAZVOJA SRBIJE U SKLADU SA “EU 2020 ”

Globalno Nacionalno Politike Lokalno

Ekonomski Rast

Nezavisni faktori: Mir i bezbednost Kulturne vrednosti - Dobra uprava - Institucije

---

Kada bismo hteli da odustanemo od održivog razvoja ne bismo mogli to da uradimo, ne samo zbog toga što postoji obaveza u procesu evropskih integracija da se bavimo tim pitanjima, već zato što su teme koje pokrivaju održivi razvoj veoma važne za bolji život u Srbiji.

- Kada je reč o klimatskim promenama za poslednjih 20 godina mi već sada imamo 8 najtoplijih godina koje su se ikada desile, i ozbiljne probleme da naše sorte rode, a sa druge strane svake godine imamo erozije, poplave i sušu. Održivi - Ova tema je važna za budućnost naše razvoj- to je briga o klimatskim promenama, zemlje, a zasniva se na tri stuba razvoja – energetskoj efikasnosti, mobilnosti i prema rečima potpredsednika Vlade Srbije konkurentnosti, ali ne samo to, inkluzivni za evropske integracije Božidara Đelića, to rast, zaposlenost, znanje i smanjenje su ekološki koji podrazumeva da razvijamo siromaštvasu takođe su imperativ – objašnjava ekonomiju, a ne ugrožavamo životnu sredinu. Đelić. Klimatske promene, na primer, utiču Socijalni - koji iziskuje da ne dozvolimo velika na našu poljoprivredu. U poslednje vreme nije socijalna raslojavanja među našim građanima prošla nijedna godina, a da nisu pogodile i i ekonomski čije ostvarivanje se zasniva na suše i poplave. To je samo jedan od pokazatelja znanju, tim pre što mi nemamo mnogo zašto moramo da se bavimo održivim prirodnih resursa poput nafte, gasa ili metala. razvojem- dodaje on. Razvoj društva

42 StaklenoZvono

Životna sredina i prirodni resursi

“EU 2020” Relativna stopa siromaštva, (60% prosečne zarade)

EU 2020

12 16

Građani uzrasta 30-34 sa univerzitetskom diplomom, (%)

40 31 10

Rano napuštanje škole, (%) Energetska efikasnost (toe/1000$ GDP)

15 0.17 0.21

Upotreba energije iz obnovljivih izvora, u odnosu na ukupnu potrošnju (%) Investicije u R&D, (%BDP)

EU 2010

20 16 3 1.9

Procenat zaposlenosti, starosti 20-64 (%)

Cilj održivog razvoja jeste i smanjenje siromaštva koje je usled ekonomske krize u Srbiji, u poslednje dve godine povećano, Uprkos, lošim pokazateljima u toj oblasti i uvreženom mišljenju da je ovdašnje društvo visoko raslojeno, statistički gledano to nije tačno – raslojenost stanovništva u Srbiji je mnogo manje nego, na primer, u razvijenim zemljama zapadne Evrope. Problem nezaposlenosti u Srbiji je veliki, a i kod onih koji rade postoji strah da će izgubiti posao. Pad standarda se može videti i kroz naplatu struje. Postoje mesta u kojima žive tradicionalno dobre platiše i ona u kojima ljudi ne plaćaju struju. Dešava se, međutim, da oni koji su redovno izmirivali obaveze to više ne rade. Najveća briga Vlade jeste da se smanji nezaposlenost. U društvu gde je nezaposlenost veća od 20 odsto teško je pričati o drugim stvarima pa i o održivom razvoju.

75 69

NACIONALNA STRATEGIJA ODRŽIVOG RAZVOJA SRBIJE Nacionalna strategija održivog razvoja Srbije usvojena je 2008. Cilj je da se do 2017, kako piše u tom dokumentu, privreda zasnuje na znanju i da zemlja bude bogata obrazovanim ljudima. Prirodne resurse bi trebalo efikasno koristiti, a ujedno očuvati životnu sredinu. Prioriteti zemlje su članstvo u Evropskoj uniji, konkurentna tržišna privreda, smanjenje nezaposlenosti, kao i unapređenje infrastrukture i ravnomeran regionalni razvoj. Održivi razvoj definisan je u Strategiji kao proces koji utiče na sve aspekte života, kulturni, socijalni, ekonomski, ekološki i institucionalni.

StaklenoZvono 43

Ulaganje u nauku i tehnološki razvoj put ka održivom razvoju Cilj Evrope do 2020. Godine 3,0 2,5 2,0

1,9

1,7 1,5

1,5

0,9

1,0 0,6

0,5

Cilj Srbije do 2014. Godine 0,3

Izvor: EUROSTAT, Republički zavod za statistiku Napomena: % BDP, 2009. godina

ija Sr b

rv at

sk a

ija Sl ov en

ja un i Ru m

Če šk a

rs ka Bu ga

0,0

Problem Srbije, kada se govori o ekonomiji znanja, jeste mali broj obrazovanih ljudi. Fakultetsku diplomu ima tek sedam odsto građana, dok je u Južnoj Koreji čak 70 odsto visokoobrazovanih, a u Americi 40 odsto. U Evropi 30 odsto građana starosti od 30 do 34 godine ima fakultetsko obrazovanje. Dakle, zemlje EU isto kaskaju. U toj zajednici 15 odsto dece ne završi osnovnu školu, u Srbiji 17 procenata. - Ulaganja u nauku i tehnološki razvoj je put ka održivom razvoju. Investicije Srbije u tu oblast samo su 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda. Veoma smo daleko od onoga koliko bi u te svrhe trebalo izdvojiti novca. Često me je bilo sramota kada bi me neki ministar iz evropske zemlje pitao koliko ulažemo u nauku i istraživanje, zato što znam da za celu godinu na to potrošimo koliko oni na jedan projekat – ističe Đelić. Prosečna zemlje EU ulažu 1,9 odsto BDP-a, Slovenija blizu tog proseka, 1,7 odsto BDP-a, a Hrvatska 0,9.Postoje međutim, pomaci i u Srbiji. U Američkoj akademiji nauka pokazali su mi Thomson Reuters koji svakog meseca meri naučno – tehnološki rast. Srbija se mesecima nalazi na prvom mestu kao zemlja koja najviše u svetu napreduje. Mislio sam da je u pitanju greška. Zapravo objašnjenje je da polazimo od niskih grana. Tražili smo od američke administracije 10 miliona dolara godišnje da bismo nastavili tim tempom – objašnjava on.

44 StaklenoZvono

U poslednje dve decenije mnogo visokoobrazovanih napustilo je zemlju. Taj rast se usporava, ali njih je toliko malo da je odlazak jednog nenadoknadiv gubitak. Pored toga, u Srbiji postoji demografski problem. Svake godine gubimo 36.000 ljudi godišnje, toliko ih više umre nego što se rodi. - Na novi poziv za naučne projekte prijavilo se 1.700 istraživača, što je dobro. U ovom momentu Siemens pregovara sa jednom softverskom firmom u Novom Sadu da je kupi, a ona vredi oko 100 miliona evra. Namera je da se tu napravi kampus za softver koji upravlja pametnim mrežama električne energije. U Nišu postoji 29 softverskih firmi koje rade za Silikonsku dolinu, a desetak firmi iz Beograda i Novog Sada radi za partnere iz Nemačke – ističe Đelić. Ali to nije dovoljno. Svojevrsno sam se susreo sa dve grupe mladih ljudi, jedni prave lekove od svinjske krvi, drugi se bave inovativnim načinom za ranu detekciju melanoma. Na moje pitanje kako se finansiraju odgovorili su ‘’nikako’’ – jedna ekipa je otiša u Švajcarsku, druga u Ameriku. Zbog ovakvih slučajeva osnovaćemo Fond za inovacionu delatnost – dodaje on. Nije tačno da u Srbiji ništa ne postoji, ali je istina da se malo ulaže u ljude i infrastrukturu. Zato kako kaže Đelić ulagaćemo u projekte profesora Stojkovića, jer je u poslednjih nekoliko godina među deset najboljih u domenu matičnih ćelija.

U oblasti ekonomije znanja ukazao je na istraživačku stanicu ’’Petnica’’ kod Valjeva, u koju će biti izdvojeno 6 miliona evra. - Nizom mera biće podstican povratak naših naučnika iz rasejanja, poput profesora Miodraga Stojkovića, koji će dobiti podršku od 9 miliona evra za Centar za matične ćelije u Kragujevcu, i drugih koji mogu biti baza budućnosti Srbije – rekao je Đelić. Ekonomska kriza je razlog više da afirmišemo održivi razvoj u našoj zemlji, jer ne smemo da dozvolimo da dođe do velike razlike između bogatih i siromašinih kao ni da postanemo samo zemlja jeftine radne snage, već da upotrebimo znanje – istakao je on. Mladi Poljaci koji su emigrirali vratili su se u svoju domovinu, a u inostranstvu su naučili mnogo toga. Kompanija Dell je zatvorila svoju firmu u Irskoj i preselila je u Poljsku zbog obrazovanih Poljaka koji su radili u njoj. Srbija bi trebalo da sledi te primere, zato će država deo novca uložiti u FIAT je r želja nam je da uđemo u njihov razvojni program. Panasonic dolazi u Svilajnac, i sa tom firmom bi trebalo napraviti saradnju - objašnjava Đelić.

StaklenoZvono 45

Niska energetska efikasnost prepreka na putu ka održivom razvoju 1,4 1,2

1,2

1,1

1 0,8

0,7

0,72

0,78

0,6 0,36

0,4 0,27 0,18

0,2 0

EU 27

Slovenija

Hrvatska Rumunija Makedonija

BiH

Bugarska

Srbija

Izvor: EUROSTAT 2008 Napomena: toe/1000$ BDP, Srbija 2009

Ubedljivo smo najgori u pogledu energetske efikasnosti i u toj oblasti nismo ništa uradili u poslednjih deset godina. Lošiji smo od Makedonije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske. Srbija je, zapravo siromašni rasipnik u pogledu energetske efikasnosti. Zemlja je bogatija ukoliko je energetski efikasnija, a mi utrošimo šest puta više energije u odnosu na 27 zemalja EU. Najveći uzročnik našeg spoljnotrgovinskog deficita je uvoz nafte i gasa. Pored toga, manje bismo zagađivali okolinu, a konkurentnost preduzeća takođe bi bila veća jer bismo smanjili potrošnju energije. - U Srbiji pola kuća nema urađenu fasadu i dobru izolaciju, a takvi objekti potroše 60 odsto više energije. Postoji mnogo načina da se uštedi energija, na primer da se koriste štedljive sijalice. One jesu skuplje od običnih, pa zato nije pogrešno ni subvencionisati njihovu kupovinu. Još bi bilo bolje kada bi se one proizvodile u Srbiji, a ne uvozile – objašnjava Đelić. 46 StaklenoZvono

U Srbiji je 80 odsto ukupne energetike bazirano na uglju. Posedujemo lignite za narednih 60 godina, ali on nije toliko kvalitetan. Tolika potrošnja uglja mogla bi, da bude veliki problem u evropskim integracijama i zbog toga bismo mogli da platimo penale. Poljska je ušla u EU pre nego što je Evropa počela da se bavi ovim pitanjima i zbog toga će dobiti mnogo novca da smanji emisiju CO₂. Ovo poglavlje je najskuplje u procesu pregovaranja sa EU. Govoreći o energetskoj efikasnosti kao jednom od pravaca delovanja u našoj nacionalnoj strategiji održivog razvoja Đelić je naveo kao primer izgradnju postrojenja za biomasu i korišćenje štedljivih sijalica u svakodnevnoj upotrebi. - Među najgorima smo u Evropi kada je reč o energetskoj efikasnosti – objašnjava Đelić, može se reći da je upotreba energije iz obnovljivih izvora slabo iskorišćena, nemamo skoro ništa osim hidrokapaciteta koje je

bivša Jugoslavija eksploatisala, a u poslednjih 30 godina ništa novo nismo stvorili. Ovde na Drini ima dodatnih projekata, u Zvorniku je potpisan ugovor sa Nemcima vredan 70 miliona evra, kako bi se što više proizvodila energija sa novom tehnologijom, a slično će se uraditi i na Đerdapu kada se krene u zajednički projekat sa Rusijom. Naša budućnost je u biomasi, dve trećine mogućnosti obnovljivih izvora potiče iz biomase. Dogovorili smo izgradnju prve energane na bazi biomase u Subotici. Sledeće godine biće završena i jedna u kompaniji PKB. Polovina hidropotencijala je iskorišćena, ali sve što postoji je iz perioda SFRJ. Postoji mogućnost proizvodnje solarne, termalne i energije iz vetra, ali u manjoj meri. U naučno-tehnološkom smislu dobra vest je da napredujemo. Pored toga, za razliku od solarne energije, gde su Amerika, Nemačka i Kina kartelizovale proizvodnju solarnih ćelija, tržište biomase je daleko otvorenije. Otpad je takođe ozbiljan problem Srbije. Kada proizvodimo izbacujemo mnogo otpada i tu smo takođe u vrhu Evrope. -Srpska industrija proizvede 138 kilograma otpada na hiljadu dolara bruto domaćeg proizvoda. Šest puta smo lošiji u energetici i četiri puta u količini otpada koji nastane prilikom proizvodnje. Piroćanci, na primer, imaju distributivnu mrežu za gume, mogu da ih otkupe, ali nemaju gde da ih skladište. Trenutno se radi na izgradnji skladišta – objašnjava Đelić.

Srbija se previše oslanja na upotrebu fosilnih goriva

Gas Nafta 2$ 7%

Električna energija 0%

Obnovljivi izvori 11%

Ugalj 80%

Izvor: Energetski bilans Srbije, 2008. Napomena: Struktura energenata u proizvodnji primarne energije u 2008.

Srbija mora da poveća udeo korišđenja obnovljivih izvora energije Srbija

Švedska

44.4

Finska

30.5

Slovenija Rumunija

20.4

2020

3.2

Mađarska

2008

6.6

Danska

18.8

Bugarska

9.4

EU (27)

16 20

10.3 0

15.1

Holandija

Izvor: EUROSTAT, Republički zavod za statistiku Napomena: Procenat učešća obnovljivih izvora energije u bruto potrošnji energije

Od 4,3 miliona toe godišnje Srbija, za sada, koristi samo 30 % godišnjeg potencijala

Energija vetra 5%

Hidro potencijal 14%

Solarna energija 14%

Geotermalna energija 4%

Biomasa 63%

Izvor: Energetski bilans Srbije, 2008 Napomena: Procenjeni potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji

Vlada Srbije je nacionalnu strategiju održivog razvoja donela 9. maja 2008. godine, a Đelić je naveo da ne možemo dozvoliti da se obustavi napredak u očuvanju životne sredine, jer na mnogim mestima u Srbiji imamo probleme zbog manjka pažnje u toj oblasti. StaklenoZvono 47

MEĐUNARODNA ISKUSTVA U OBLASTI ODRŽIVOG RAZVOJA

česnicima su predočena međunarodna iskustva u oblasti održivog razvoja, a o tome je govorio Robert Baks, menadžer projekta i savetnik u oblasti održivog razvoja. Jedna trećina svih propisa koje će Srbija morati da transportuje i primenjuje ako želi da se pridruži EU odnosiće se na zaštitu životne sredine. To je vrlo složeno pitanje, naročito ako se uzme u obzir da 5 odsto zaposlenih u javnoj administraciji radi na jednoj trećini pravnih tekovina. Usvojena je Strategija održivog razvoja, zatim u Nacionalnom planu integracije Srbije u EU životna sredina se takođe uzima u obzir. Sledeći korak je izrada Strategije približavanja EU u oblasti životne sredine, projekat koji bi trebalo da bude završen do februara.

Ecological Footprint

ctive

rodu Biop

y rg

La and

Biodiversity

d Lan

e En tL

48 StaklenoZvono

Sea ve

i uct

rod

p Bio Bu il

- U procesu približavanja EU ne radi se više samo o donošenju novih propisa, već i o njihovoj primeni. Organi vlasti pokušavaju da zadrže postojeće institucije i da kroz njih provuku nove propise. To, međutim, nije moguće jer se ne može početi proces donošenja ekoloških evropskih zakona na osnovu srpskog zakonodavstva, već se mora krenuti iz perspektive EU ako se želi postati njen član. Drugi element – dodaje Baks, jeste primena zakona koja će mnogo koštati jer će sektoru zaštite životne sredine biti potrebno mnogo investicija (postrojenja za tretman otpadnih voda, deponije, odnosno sanitarne deponije, postrojenja za spaljivanje otpada).

Otpad, voda i azotovi oksidi bitna su polja za investicije. Novac se mora uložiti od donatora ili iz bankarskih kredita pod uslovom da zemlja može da održava tu infrastrukturu, što znači da će zemlja sama po sebi nositi teret održavanja cele infrastrukture, što se trenutno može dovesti pod veliki znak pitanja. - Srbija ima vrlo ambiciozne investicione planove za period od 2012 do 2014. što neće funkcionisati jer vlast neće moći niti da održi projekte niti da upravlja njima, jer - kako kaže Baks, finansijska sredstva neće moći da se stave na raspolaganje za održavanje, tako da se sve investicije moraju raspodeliti na duži niz godina. Srpski zvaničnici bi stoga trebalo da pregovaraju sa Evropskom komisijom oko vremena koje je potrebno za primenu direktiva. Važno je napraviti realističan plan koji je baziran na preciznim ekonomskim pokazateljima i koji nije previše ambiciozan. Evropska i srpska preduzeća koja žele da posluju ekološki treba da prate pravila EMAS, dobrovoljnog sistema kontrole i upravljanja životnom sredinom. Evropsko sektorsko zakonodavstvo kreće se ka tome da propisi budu integrisani jer postoje međusobne veze ekologije sa ostalim privrednim sektorima, bar u Srbiji ima mnogo prostora za koordinaciju u tom smeru.

U evropskoj Strategiji održivog razvoja upravljanje materijalnim resursima je ključno pitanje. Korišćenje prirodnih resursa igra važnu ulogu, ali i oblasti kao što su ekoinovacije i eko-dizajn proizvoda. Evropska unija želi da unapredi efikasnost kada je reč o resursima i energiji, ali neophodno je i stimulisati tražnju za tim proizvodima. Učesnike na tržištu potrebno je podsticati da kupuju bolje proizvode i treba da se stave ekološke etikete na njih. Najjednostavniji deo pomenutog evropskog procesa jeste promena zakona. Delotvorna primena pravila najteži je deo, jer podrazumeva jasan način na koji će biti trošen novac iz evropskih fondova. - Danas u EU postoje integrisani procesi kada je reč o životnoj sredini. Svi aspekti životne sredine u uzajamnom su odnosu i svi se rešavaju. Dobrovoljni ugovori i sporazumi doveli su do toga da neke kompanije odu dalje od onoga što je propisano. Holandska vlada je, primera radi, poslala poruku kompanijama da ako im ne odgovara uspostavljanje strogih kriterijuma neka same „urade nešto“ i pokažu nadležnima kakav odnos imaju prema održivom razvoju. To je bilo pitanje pregovora, tako da su mnogi industrijski sektori sklopili ugovore sa vladom pa se ona suzdržala od uvoženja novih propisa – objašnjava Baks. StaklenoZvono 49

Neodrživost Dakle, jedan način za regulisanje aktivnosti U Holandiji postoji više nevladinih koje se tiču održivog razvoja u zemlji organizacija koje zaista predstavljaju jeste direktna regulacija propisa, a drugi građane. One imaju članove koji plaćaju je indirektan. Primer: vlast može izdavati članarinu i gotovo čitav vek aktivan je klub dozvole, što bi bio direktan propis, a može za zaštitu životne sredine, koji je u prvi deliti subvencije za kompanije koje uvode mah bio društvo sa uzvišenim namerama, nove tehnologije, što ali se vremenom Održivi razvoj ispunjava mogućnosti i potrebe bi bio indirektan. pretvorio u širi sadašnjih generacija, ne ugrožavajući mogućnosti Jedan od načina je javni pokret. i potrebe budućih generacija. i samoregulacija, Članarina je od odnosno da same 20 do 100 evra ustainable development meets the possibility S kompanije rade bez godišnje, pri and needs of present generations njithout enpritiska sa strane. čemu organizacije dangering needs of future generations dobijaju i - U Holandiji subvencije, ali energetske kompanije nisu voljne da mnogo nemaju nikakve obaveze prema vladi, jer bi ulažu, ali postoje pravila koja ih na to teraju. time postale samo produžena ruka izvršne U suprotnom, one bi imale političke probleme. vlasti, što nije dobro. Energetika i politika su povezane i oni su osetljivi na politiku. Energetske kompanije su U svetu su prisutni neodrživi obrasci bile pod upravom regionalnih organa vlasti, proizvodnje i potrošnje. Većina proizvoda pa su posle toga bile prodavane privatnim ne odražava troškove uticaja na životnu investitorima. Svi tržišni akteri gotovo uvek sredinu, odnosno u njihovu cenu nije pokušavaju da odlože investicije koje su uključen dodatni novac koji je potreban za neophodne. U anglosaksonskom svetu, posebno odlaganje otpada, za ekološku proizvodnju. u SAD, postoji tendencija da se svi resursi i Privreda i preduzeća u tim ekonomijama oprema iskoriste dok se ne raspadnu – ističe pokušavaju da proizvode uz najniže moguće Baks. troškove, što je sasvim smisleno, jer im je stalo da ostvare što je moguće veći profit. U Evropi se koriste najbolje raspoložive tehnike, samim tim niži su proizvodni Međutim, ne uzimaju u obzir stvari troškovi jer se koristi manje sirovina. koje mogu da dobiju besplatno, poput Proizvodi su pri tom boljeg kvaliteta, tako vazduha. Nekada su i voda, kao i odlaganje da je privreda konkurentnija. Na tom otpada, bili besplatni, a sada imaju svoju konceptu u Evropi se radi već 15 godina i on cenu. Zanimljivo je da je u zapadnom će biti primenjen i u Srbiji. delu Atlantskog okeana otkrivena velika deponija, veličine američke države Teksas, Radi što efikasnijeg sprovođenja programa koja je pod vodom jer, nošen strujom, sav održivog razvoja potrebno je ojačati državnu otpad koji bi se našao u okeanu na kraju bi administraciju, a organizacije civilnog se sakupio na tom mestu. društva osposobiti da utiču na sprovođenje političkih odluka. 50 StaklenoZvono

Ni korišćenje energije u prošlosti nije bilo toliko skupo. U Srbiji su računi za struju niži nego u Holandiji u kojoj je električna energija mnogo skuplja. Očigledno u Srbiji neki troškovi nisu uračunati u taj račun, ali oni postoje, a to su troškovi unapređivanja elektroprivrednih preduzeća i njihovih tehnologija kako ne bi mnogo zagađivali sredinu.

ANALIZ A STANJA NA MEDIJSKOJ SCENI SRBIJE krugli sto bio je posvećen Analizi stanja na medijskoj sceni Srbije u oblasti održivog razvoja, a uvodno izlaganje imao je Vojislav Stevanović, zamenik glavnog i odgovornog urednika Ekonomist Magazina. Učesnici skupa su diskutovali o tome koliko su teme vezane za održivi razvoj prisutne na srpskoj medijskoj sceni. Analizirajući dnevne novine, nedeljnike i najposećenije web portale, čitajući tekstove vezane za cenu struje i tretiranje opasnog otpada, došlo se do zaključka da se o ovim temama pisalo, ali veoma šturo.

- Kada je reč o poskupljenju struje uvek se govorilo da je ova mera potrebna zbog investicija u EPS- u i tu se priča završavala – prema rečima Stevanovića, ali nije bilo daljih analiza - zašto su neophodna poskupljenja i investicije?. Ne razmišlja se šire o temi i ne dovodi se cena struje u vezi sa dugoročnom održivošću sistema. Cena struje je više tretirana kao socijalna, a ne kao ekonomska kategorija, i tu dolazimo do problema da naši političari vrlo često manipulišu ovom temom kada je potrebno da se smanji socijalno nezadovoljstvo. StaklenoZvono 51

Energetska efikasnost u Srbiji jedna je od najnižih u Evropi, jer je potrošnja energije veoma neracionalna. Uz izuzetno nisku energetsku efikasnost u svim sektorima potrošnje, karakteristično je i veliko korišćenje električne energije za grejanje, zaključak je sa ovog skupa. Dvodnevni seminar koji je održan u turističkom kompleksu ’’Sunčana reka’’, organizovao je Kabinet za evropske integracije potpredsednika Vlade Božidara Đelića, a okupio je oko 40 glavnih i odgovornih urednika domaćih medija. Učesnici su mogli da vide i izložbu fotografija ’’Naš izbor’’.

Održavanje seminara su pomogli Nezavisno udruženje novinara Srbije, Fondacija Rokfeler, Švedska agencija za međunarodnu saradnju SIDA i Balkanski fond za lokalnu inicijativu

1972 - Konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini u Stokholmu koja je 52 StaklenoZvono

H R O N O L O G I J A VA Ž N I H D O G A Đ A J A ZA ODRŽIVI RAZVOJ inicirala osnivanje Programa za životnu sredinu Ujedinjenih nacija.

1987 - Svetska komisija za životnu sredinu

i razvoj (takozvana Bruntland komisija) koja je u međuvremenu osnovana podnela je izveštaj publikovan pod nazivom „Naša zajednička budućnost“. Izveštaj naglašava društvene i ekonomske dimenzije održivosti, ukazujući na veze između, na primer, siromaštva i zagađenja, odnosno degradacije životne sredine. Izveštaj predstavlja prekretnicu u međunarodnom dijalogu o održivom razvoju.

1992 - Konferencija Ujedinjenih nacija

o životnoj sredini i razvoju u Rio de Žaneiru poznata kao Svetski samit. To je bio prvi sastanak Ujedinjenih nacija na vrhu posvećen pitanjima životne sredine na kojem je bila usvojena Agenda 21, svojevrsni akcioni plan s poglavljima posvećenim ekonomskom rastu, društvenom razvoju i životnoj sredini.

2000 - Generalna skupština UN na

specijalnom zasedanju šefova država i vlada usvaja Milenijumske ciljeve razvoja.

2001 - Konferencija u Montereju postigla je konsenzus o finansijskim resursima neophodnim za dostizanje kriterijuma godinu dana ranije postavljenih ciljeva.

2002 - Održava se Svetski samit o

održivom razvoju u Johanesburgu. Na ovom sastanku, na kojem je prisustvovalo više od 60.000 delegata, aktivista ekoloških organizacija, predstavnika velikih svetskih kompanija i više od 170 lidera, potvrđeno je da održivi razvoj podrazumeva borbu protiv siromaštva i zaštitu životne sredine. Istaknuto je da taj pojam ukazuje i na veze između siromaštva, životne sredine i korišćenja prirodnih resursa.

2005 - Predstavnici 191 zemlje sastaju se

u Njujorku u sedištu UN i taj samit bio je neka vrsta nastavka Milenijumskog samita iz 2000.

Zorica Savi} StaklenoZvono 53

Stru~njaci i volonteri tehnni~kog tima za energetsku efikasnost koji su u~estvovali u izradi lokalnog ekolo{kog akcionog plana grada Kragujevca prof. dr Nebojša Luki}ć, Maš{inski fakultet Kragujevac prof. dr Radivoje Peš{i}ć, Ma{šinski fakultet Kragujevac Radovan Todorovi}ć, Regionalna privredna komora Kragujevac •Andreja Stefanović}, JP "Direkcija za urbanizam" Kragujevac •Ljiljana Popović}, "Zastava automobili" •Ana Vitković}, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika "Zastava" Kragujevac •Ana Mijatović}, volonterka Ekološ{kog centra Kragujevac •Ivana Zindovi}ć, volonterka Ekološ{kog centra Kragujevac •Ana Milenkovi}ć, volonterka Ekološ{kog centra Kragujevac •Milo{š Markovi}ć, volonter Ekološkog centra Kragujevac

Energetska slika Kragujevca 54 StaklenoZvono

E N E R G E T S K A EFIKASNOST

Uvod

ada je čovek zapalio prvu vatru, počeo je da iskorišćava fosilna goriva u cilju podizanja kvaliteta sopstvenog življenja. U drugoj polovini dvadesetog veka, najodgovorniji deo ovečanstva se zabrinuo da brzorastuća kriva potrošnje energije u svetu ne naruši stanje životne sredine i to u više aspekata. Globalno zagrevanje, odnosno emisija gasova staklene bašte, zagađenje vazduha, vode i zemljišta, nekontrolisana seča šuma, svi ovi negativni uticaji na životnu sredinu su direktno ili posredno, vezani za sagorevanje fosilnih goriva, za proizvodnju električne i toplotne energije, za pokretanje transportnih sredstava. Sveobuhvatni i najdelotvorniji način kontrole i smanjenja zagađenja, smanjenja emisije gasova staklene bašte (ugljen-dioksid, sumpor-dioksid, fluorohlorovodonici, metan, ostali tro i višeatomni gasovi) je povećanje efikasnosti korišćenja energije fosilnih goriva, ali i korišćenja obnovljivih izvora energije. Nekontrolisanom potrošnjom fosilnih goriva, uz nedovoljnu efikasnost korišćenja dobijene energije, čovečanstvo je dovelo do opasnosti da potpuno izobliči planetu Zemlju. Iako se deo čovečanstva trudio da do toga ne dođe, onaj drugi, veći deo, je neprestano činio da dođemo do ivice održivosti čoveka na planeti. Po najnovijim predviđanjima američkih stručnjaka, iznetim na Svetskom samitu o globalnom zagrevanju u Kopenhagenu, decembra 2009, potpuno topljenje leda na Artiku se očekuje već 2015. godine. StaklenoZvono 55

ISTORIJA PROBLEMA eško je proceniti preostalo vreme trajanja fosilnih goriva, pre svega nafte i prirodnog gasa na Zemlji. Sa jedne strane ne postoji sigurna procena preostalih rezervi, a sa druge strane, još je nesigurnija procena svetske potrošnje ovih goriva, naročito u zemljama BRIK-a (Brazil, Rusija, Indija i Kina). Prema procenama kompanije BP (British Petroleum) krajem 2005, rezerve nafte će trajati još 33 godine.

Emisija ugljen-dioksida je u direktnoj vezi sa sagorevanjem ugljenika sadržanog u fosilnim gorivima, pre svega uglju, nafti, prirodnom gasu, drvetu, ... Prema izveštaju OECD-a (Organisation for Economic Co-operation and Development) za 2008.g. (OECD Environmental Outlook to 2030) emisija gasova staklene bašte, svedenih na emisiju CO2eq će u svetu značajno rasti.

Da bi se uspostavila kontrola emisije CO2 i njegov sadržaj u atmosferi, koji sada iznosi prosečno 379 ppm (ppm – milioniti deo celog), ova vrednost u narednim godinama trebalo bi da bude zadržana na maksimalno 450 ppm, što bi zahtevalo smanjenje emisije CO2 2050. godine, u odnosu na Jedna od najuticajnijih posledica potrošnje energije 2000. godinu, od 39% (donja slika). S obzirom da fosilnih goriva i emisije ugljen-dioksida u atmosferu je Kyoto - protokol (1997.) od zemalja potpisnica je globalno povećanje srednje temperature zemlje i zahtevao smanjenje imisije gasova staklene bašte od samim tim masovno otopljavanje ledenih površina, 5,2% do 2012. godine, ovaj zadatak se čini veoma smanjenje zemljinog albeda (koeficijent refleksije ozbiljnim. Pokušaj da se najveći emiteri CO2, zemlje, koji sada iznosi 0,3), nesagledive promene (na primer SAD) privole na pristupanje Kyoto klime, proširenje pustinjskih površina. protokolu ili njegovom nastavku u Kopenhagenu za sada je bez rezultata. Potrebna redukcija svetske emisije CO2 do 2050. godine (BRIC-Brazil, Rusija, Indija, Kina; ROWostale zemlje; OECD-najrazvijenije zemlje sveta) [OECD Environmental Outlook to 2030]

56 StaklenoZvono

Emisija gasova staklene bašte, kojoj se u ovom pregledu daje veći značaj od ostalih štetnih efekata sagorevanja fosilnih goriva, treba da stvori osećaj značaja energetske efikasnosti kao najsnažnijeg faktora uticaja na smanjenje svih ovih neželjenih efekata. U zavisnosti od korišćenog goriva (ugalj, nafta i njeni derivati, prirodni gas, drvo, ...) donekle su i različiti štetni uticaji na životnu sredinu. U svakom slučaju najnepovoljniji uticaj ima sagorevanje uglja, a naročito uglja niske toplotne moći i velikog sadržaja pepela, kakav je ugalj koji se, uglavnom, sagoreva u Srbiji (pretežno u termoelektranama), ali i u gradovima, za potrebe centralnog grejanja, od kojih je najveći grad Kragujevac. Trenutna podela po vrstama korišćenih energenata u Evropskoj uniji je sledeća: ugalj - 18%, nafta 37%, prirodni gas - 24%, nuklearna energija - 13% i obnovljivi izvori energije -8%. Podaci za Srbiju, za 2000. godinu: ugalj - 53%, nafta - 25%, prirodni gas - 11%, hidroenergija - 11%. Primećuje se velika potrošnja (nekvalitetnog) uglja, što je sa aspekta zaštite životne sredine, najlošiji izbor. Za proizvodnju energije je najvažnija maksimalna energetsku efikasnost, kako bi svi neželjeni efekti bili svedeni na minimum. Međutim, važno je podizati i efikasnost potrošnje svih vidova energije. Na primer, analize potrošnje energije u Nemačkoj su pokazale da se oko 44% primarne energije troši u zgradama (32% samo za grejanje i hlađenje + 5% za toplu vodu), pa se zato velika pažnja posvećuje povećanju energetske efikasnosti zgrada u svim vidovima (grejanje, hlađenje, topla voda, osvetljenje, električni uređaji, ...). Dalje, u EU potrošnja finalne energije u transportu iznosi 31%, pa je povećanje efikasnosti transportnih sredstava takođe imperativ. Izvesno je da povećanje energetske efikasnosti u zgradarstvu može proizvesti najvidljivije efekte u smanjenju potrošnje energije i smanjenju svih štetnih uticaja na životnu sredinu. Zbog velike razlike u klimatskim uslovima (srednja temperatura u januaru u Helsinkiju je -6 0C, dok je u istom periodu u Atini +10 oC), standardizovani kvalitet termičke izolacije varira od zemlje do zemlje, tako da se utrošena toplotna energija po kvadratu površine u toku godine približava po vrednostima u većini evropskih zemalja. StaklenoZvono 57

Prosečna potrošnja energije u različitim Nemačkoj [media.wiley.com]

Energetska potrošnja (kWh/m²god)

tipovima zgrada u

Standardi za količinu utrošene energije potrebne za grejanje objekata se u Evropi stalno pooštravaju. Na primer, po važećem standardu EN 832 oni iznose 50 kWh/m2 godišnje. Standardi tzv. pasivnih kuća (kuće veoma niske energetske potrošnje) ograničavaju potrošnju energije za grejanje ispod 20 kWh/m2.

el. struja topla voda grejanje

Stare zgrade

Nove zgrade

Energetski efikasne zgrade

Pasivne zgrade

Potrošnja primarne energije po jedinici bruto nacionalnog dohotka za 2005. godinu [eia. doe.gov] Država

Potrošnja energije TPES/GDP (ktoe/000$US)

Albanija

0,143

Austrija

0,123

Bugarska

0,287

Grčka

0,12

Danska

0,107

Nemačka

0,142

Hrvatska

0,154

Srbija

0,38

Maksimalne vrednosti stepena korisnosti klipnih motora SUS [*].

58 StaklenoZvono

Za objekte umerene potrošnje energije za grejanje (prosečne termičke izolacije) može se reći da troše između 80 i 120 kWh/m2. Na gornjoj slici levo su prikazane potrošnje energije (grejanje, topla voda, električna struja) u različitim tipovima zgrada u Nemačkoj. U Srbiji nema pouzdanih podataka o potrošnji energije za grejanje u zgradama, ali dostupni podaci govore da je u starijim zgradama (građenim pre 1990.) potrošnja toplotne energije iznad 300 kWh/m2. Jednostavnim upoređivanjem dolazi se do zaključka da se intervencijama na zgradama mogu u Srbiji uštedeti fantastični iznosi energije i značajno smanjiti svekoliko zagađenje životne sredine. U tabeli su dati podaci za potrošnju primarne energije po jedinici bruto nacionalnog dohotka (ktoe/1000$; toe=41868 GJ) za neke odabrane zemlje. Statistika je, svakako poražavajuća, ukazuje, pre svega, na veliki prostor za uštedu, povećanje energetske efikasnosti i smanjenje štetnog uticaja na životnu sredinu, koji je direktno povezan za potrošnjom energije. Što se tiče transportnih sredstava, od samog nastanka motora SUS, teži se povećanju njihove energetske efikasnosti, sa svakim novim modelom, stepen korisnosti je veći (slika dole levo) Od 1970. kada se pojačao javni interes za ukupan kvalitet vozila i tehničke standarde tokom njihovog životnog ciklusa, dolazi do bitnih promena. Emisija iz svakog vozila je smanjena, radikalnim tehnološkim zahvatima emituje se manje otrovnih komponenata za 98%. U poređenju sa vremenom od pre 30 godina, buka je redukovana za 80%. Novi modeli imaju nižu potrošnju goriva za 45% u poređenju sa modelima iz 1980.

PRIKAZ SADAŠNJEG S TA N J A

Energetska efikasnost i zakonski akti u R epublici Srbiji trategijom razvoja energetike Republike Srbije (“Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 44/05), energetska efikasnost predstavlja jedan od pet osnovnih prioriteta razvoja. Programom ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije (“Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 17/07), definisano je sprovođenje energetske politike na lokalnom nivou, kroz izradu energetskih planova razvoja opština i uspostavljanja energetskog menadžmenta u opštinama. Strategija održivog razvoja Republike Srbije do 2017. godine (usvojena 09.05.2008.), stavlja

energetsku efikasnost na listu najznačajnijih prioriteta (povećanje energetske efikasnosti, primena međunarodnih ugovora koji se odnose na zagađenje vazduha, klimatske promene, podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije …).

Sistem centralnog grejanja, efikasnost kotlova

Daleko najveći, pojedinačni potrošač fosilnih goriva u Kragujevcu je Energetika d.o.o., nekada najveća industrijska energana na Balkanu, koja je imala prevashodni zadatak da snabdeva energijom grupu fabrika “Zastava”, a sada praktično komunalno preduzeće čija je osnovna delatnost obezbeđenje sistema centralnog grejanja za Grad . U sledećoj tabeli su prikazane osnovne karakteristike kotlova Energetike Kragujevac.

Osnovne karakteristike kotlova Energetike d.o.o.

Oznaka i vrsta kotla

Nominalna snaga (MW)

Gorivo

K1 – parni 3

31,65

gas

5, mat.lokacija

K2 – parni 3

31,65

gas

5, mat.lokacija

K3 – parni 2

63,3

ugalj

mazut

8, mat.lokacija

K4 – parni

61,5

ugalj

mazut

23, mat.lokacija

115,18

ugalj

mazut

8, mat.lokacija

K1b-vrelovodni

6,6

gas/mazut

19, KBC

K2b-vrelovodni

6,6

gas/mazut

20, KBC

K3b-vrelovodni

7,3

gas

20, KBC

K4b-parni

2,6

gas

27, KBC

K5b-vrelovodni

7,0

mazut

17, KBC

K1e-vrelovodni

16,2

gas/mazut

1, Erdoglija

K2e-vrelovodni

7,0

gas/mazut

19, Erdoglija

K5 – parni 1

Gorivo za start kotla

Starost kotla (god.) i lokacija

StaklenoZvono 59

U donjoj tabeli prezentovani su izmereni podaci o radnim režimima ovih kotlova i proračunata energetska efikasnost kotlova Energetike i preporučene vrednosti istih (ηkopt). Radni režimi kotlova Energetike u sezoni 2002/2003. [izveštaj projekta NPEE403-109A]

Oznaka kotla i gorivo

Toplotna snaga (MW)

Opterećenje (%)

Tps(oC)

Analizom podataka iz predhodne tabele se može zaključiti da zbog starih kotlova, neodgovarajućih ventilatorskih sistema (K1 i K2), lošeg kvaliteta goriva, stepeni efikasnosti kod kotlova najvećeg kapaciteta su niži i za više od 10% u odnosu na optimalne vrednosti. Sagorevanje uglja, niske toplotne moći, veliki procenat pepela, osim veoma negativnog uticaja na životnu sredinu, prati i nizak stepen energetske efikasnosti.

Potrošnja energije u zgradama u K ragujevcu Osnovna pogonska sila za postizanje veće energetske efikasnosti zgrada je svakako postojanje tržišnih uslova za isplativost investicija usmerenih u tom pravcu, kao i odgovarajući zakonski akti. U Srbiji i Kragujevcu takvi uslovi ne postoje, čini se naprotiv. Cena struje je jedna od najjeftinijih u Evropi (prosečno 0,04 €/kWh), a usluga daljinskog centralnog grejanja se naplaćuje paušalno po kvadratnom metru grejne površine (50-70 din/m2),

60 StaklenoZvono

O2(%)

λ(-)

g4 (%)

ηk (%)

ηkopt (%)

pa je ova cena potpuno nezavisna od energetske potrošnje objekta. U većini zemalja Evropske unije, najskuplje grejanje je električnom energijom i ogrevnim drvetom, dok je u Srbiji to najjeftinije. U Srbiji, kao i u Kragujevcu, ne postoje precizni i dovoljno pouzdani podaci o prosečnoj potrošnji energije u zgradama. Kako je već rečeno, potrošnja finalne energije u evropskim zgradama prelazi vrednost od 40% ukupne potrošnje, pa i u Kragujevcu treba posvetiti posebnu pažnju na ovaj podatak, jer je potrošnja toplotne energije u zgradama priključenim na daljinsko grejanja, u direktnoj vezi sa zagađenjem, pre svega vazduha iz pogona Energetike. Podaci Republičkog zavoda za statistiku govore o potrošnji toplotne energije u opštinskim administrativnim zgradama od 319 kWh/m2 godišnje, a u školama 192 kWh/m2. Ovi podaci se mogu uzeti sa rezervom, jer nema informacija o postignutim uslovima termičkog komfora u grejanim prostorijama (temperature vazduha i obuhvatnih zidova, relativna vlažnost...).

Koliko energije troše zgrade u Kragujevcu i kolika je njihova energetska efikasnost, može se približno izračunati uz pomoć dostupnih podataka u Energetici d.o.o. U sledećoj tabeli je prikazana potrošnja energenata u kotlovima Energetike, za period od 1995. do 2000. godine. Potrošnja energenata u Energetici u periodu 1995.-2000.

Energent

Godina

Sprovedenom analizom, uz poznavanje tehnoloških procesa u Energetici, došlo se do udela u ukupnoj potrošnji energenata za grejanje Grada za 1997. i to uu=80% potrošnje uglja, um=95% potrošnje mazuta i ug=52% potrošnje prirodnog gasa. Usvojena donja toplotna moć energenata (Hd) je sledeća: ugalj-13000 kJ/kg, mazut-42000 kJ/kg, prirodni gas-34000 kJ/m3. Usvojena toplotna moć uglja odgovara uglju srednjeg i lošijeg kvaliteta, kakav se, uglavnom, sagoreva. Procenjena efikasnost kotlova je sledeća: na ugalj, ηu=0,8; na mazut, ηm=0,9; na gas, ηg=0,9. Ukupno utrošena toplotna energija za grejanje Grada, 1997. godine, u kotlovima Energetike, Qu iznosi: Qu=mu·uu·ηu·Hdu+ mu·uu·ηu·Hdu+ mu·uu·ηu·Hdu (1) Qu=130000·103·0,8·0,8·13000+2860·103·0,95·0,9·42000+34414000·0,52·0,9·34000 = 1731900 GJ Toplotna energija, koja je stizala do potrošača, mora se umanjiti za iznos gubitaka u transportu, koji su u Kragujevcu veliki i procenjeni na 5% [izveštaj projekta NPEE403-109A]: Qun=Qu-Q gub=1731900·0,95=1645305 GJ (2)

StaklenoZvono 61

Sa druge strane, prema podacima Energetike, raspolaže se podacima o dimenzijama grejanih objekata, koji su predstavljeni u sledećoj tabeli.

Površina i zapremina priključenih potrošača na sistem daljinskog grejanja u Kragujevcu (podaci Energetike za 2002. godinu)

Potrošači priključeni na pravac Centar-Lepenica (matična lokacija)

Potrošači priključeni na pravac Erdoglija (matična lokacija)

Potrošači priključeni na kotlarnicu KBC

Istureni potrošači , priključeni na ostalo,potrošači priključeni na manje kotlarnice

Ukupna površina objekata, koji su na sistem daljinskog grejanja bili priključeni 2002. godine, prema tabeli br. 53. iznosi, Au=1367641 m2. Prema predstavljenim podacima, potrošnja toplotne energije, po kvadratnom metru grejnog prostora u Kragujevcu, odnosno specifična potrošnja energije za grejanje u zgradama u Kragujevcu, na godišnjem nivou, Qzspec (kWh/ m2 god.) iznosi: Qzspec =Qun/Au=1645305 GJ/1367641 m2=1,203 GJ/m2= 334 kWh/m2 god. (3)

62 StaklenoZvono

Kako je površina zgrada, priključenih na sistem daljinskog grejanja 1997. bila nešto manja od 2002. godine, tako je i specifična potrošnja toplotne energije zgrada u Kragujevcu prosečno, viša od vrednosti 334 kWh/m2 god.. Ovako velika potrošnje toplotne energije u kragujevačkim zgradama, nije samo samo posledica loše izoloacije u zgradama, već i pregrevanja znatnog broja objekata, naročito na pravcu Centar-Lepenica. Može se zaključiti da zgrade u Kragujevcu troše i do 7 puta više toplotne energije za grejanje od zgrada u EU (prva slika na strani 58). Još jednom treba ponoviti da razlog ne leži samo u lošim termičkim omotačima zgrada, već i u pregrevanju, čiji je osnovni razlog tarifni sistem daljinskog grejanja u Kragujevcu i Srbiji.

Za grejni prostor od 100 m2, koji je prosečno izolovan i koji troši 100 kWh/m2, jednostavno je napraviti računicu koliko košta utrošeni MWh toplotne energije. Posmatrani prostor troši godišnje: 100 m2·100 kWh/m2god = 10 MWh. Cena usluge daljinskog grejanja u Evropskoj uniji se naplaćuje po utrošku i te cene se kreću od 50 do 70 €/MWh, uz određene izuzetke. U predhodnoj tabeli su date cene grejanja, koje se za posmatrani prostor plaćaju u Kragujevcu, u zavisnosti od kategorije. Cena daljinskog grejanja godišnje u Kragujevcu, za objekat od 100 m2 sa toplotnim zahtevima od 100 kWh/m2god

Kategorija potrošača

Ukoliko bi strategijom države i grada, politikom cena, potrošnja toplotne energije zgrada bila Stambeni prostor svedena na prosečnih 100 kWh/m2god, emisija CO, CO2, SO2, NOx i pepela iz kotlova Energetike Društveni prostor bi bila redukovana za fantastičnih 3,34 puta. Poslovni prostor

Cena godišnja (din)

Cena godišnja (€)

Cena po €/MWh

60 888

621

62,1

94 452

964

96,4

155 472

1 586

158,6

Cene energenata i tarifni sistemi

Prema gornjoj tabeli vlasnik stambenog prostora Osnovna pogonska sila za štednju energije od 100 m2, koji je uložio značajna sredstva u predstavlja svakako ekonomski interes. Da bi izolovanje objekta (potrošnja od 100 kWh/m2god) ovi uslovi bili ostvareni, u razvijenim evropskim u Kragujevcu plaća za usluge daljinskog grejanja, državama se velika pažnja posvećuje odnosima prosečnu cenu grejanja u EU, korisnik društvenog cena, kako bi se što snažnije stimulisao interes prostora plaća cenu električne energije u Nemačkoj, ka štednji energije. Nažalost, u Srbiji ekonomsko a vlasnik poslovnog prostora fantastičnu cenu okruženje, tj. odnosi cena energenata potpuno od 158,6 €/MWh. Naravno vlasniku opisanog destimulišu svaku štednju energije. Cena električne poslovnog prostora stoji na raspolaganju i energije u Srbiji za domaćinstva iznosi prosečno grejanje strujom po ceni od 40 €/MWh, što je u 0,04 €/kWh (u Nemačkoj 0,1 €/kWh). U donjoj Kragujevcu, 4 puta jeftinije. Rezerve prirodnog tabeli je prikazan fiksni tarifni sistem za naplatu gasa u Srbiji podmiruju jedva 10% potrošnje, pa usluge daljinskog grejanja u Kragujevcu (naplata 12 gas u našoj zemlji ima približno svetsku cenu, koja meseci u godini, izvor Energetika). ga u okruženju jeftine električne energije, čini skupim energentom. Dakle, odnos cena energenata u Srbiji i Kragujevcu je takav da je najčistije Fiksni tarifni sistem Energetike za naplatu toplotne fosilno gorivo, sa aspekta zaštite životne sredine, energije u Kragujevcu najskuplje. Kategorija potrošača

Cena po m3

Cena po m2

Cena po m3 sa PDV-om

Stambeni prostor

18,07

46,98

50,74

Društveni prostor

28,03

72,88

78,71

Poslovni prostor

46,14

119,96

129,56 StaklenoZvono 63

E N E R G E T S K A E F I K A S N O S T TRANSPORTNIH UREĐAJA

Od ukupnog voznog parka 35% vozila je starije od 15 godina (energetska efikasnost 35% slabija od današnjih modela), 90% je starije od 10 godina, a manje od 1% su nova vozila (stanje 2006. godine prema podacima MUP-a). Takva starosna struktura govori o nepovoljnoj energetskoj efikasnosti u transportu koja je uslovljena tehnološkim i sledećoj tabeli prikazan je konstruktivnim rešenjima starim nekoliko decenija. broj registrovanih vozila po Socijalna i ekonomska situacija se preslikava i u kategorijama za period nepotpuno održavanje postojećeg voznog parka, 2003.- 2007. god. što daje dopunski doprinos pogoršanju energetske efikasnosti. Ako se uzme u obzir saobraćaj u Obim saobraćaja ima uzlazni trend po prosečnoj uskim ulicama koje su često, zbog evidentnog godišnjoj stopi. Generalno gledano, za period problema parkiranja, zakrčene nepravilno posmatranja za koji postoje uporedni podaci (2003- zaustavljenim i parkiranim vozilima, situacija je 2008.) zabeležen je porast obima saobraćaja od još gora. Tada se vozila koriste u režimima rada sa 0,9%. Osnovna karakteristika saobraćajnih tokova velikom potrošnjom goriva – niskom energetskom u ovom periodu je dominantno učešće putničkih efikasnošću. automobila u ukupnoj strukturi od 84 do 93%.

Radna vozila

Priključna vozila

Specijalna vozila

Vučna vozila

Kamioni

Autobusi

Putnička vozila

Godina

Motocikli

Broj registrovanih motornih vozila po kategorijama (podaci Gradske uprave)

Ukupno

2003. 2004. 2005. 2006. 2007. Takvom saobraćaju svoj doprinos daju i magistralni putevi M-1.11 (Batočina--Kragujevac) i M-23 (Mladenovac - Ravni Gaj) koji prolaze obodnim ivicama šireg centra Grada i kao takvi, bez obilaznica, prihvataju izrazitu frekvenciju saobraćaja.

64 StaklenoZvono

Procena stanja rizika Smanjena energetska efikasnost zgrada utiče na ljudsko zdravlje, opšti kvalitet života i ekosisteme na više direktnih i indirektnih načina: 1. Loše izolovani objekti u zimskom periodu, odlikuju se niskom temperaturom obuhvatnih spoljnih zidova. Dostizanjem tačke rose, na ovim zidovima se stvara kondenzacija, što izaziva pojavu buđi na zidovima i u vazduhu. 2. Niska temperatura zidova u objektu, stvara sredinu povišene relativne vlažnosti, neodgovarajuće sredine za boravak ljudi. Preporučena relativna vlažnost u prostorijama treba da iznosi od 45 do 55%. 3. Uvećani toplotni gubici, narušavaju termički komfor. Čovek u takvom prostoru gubi veću količinu toplote što remeti imuni sistem i opšte zdravstveno stanje. 4. Pojačana infiltracija stvara intenzivno strujanje vazduha (iznad 0,3 m/s), što značajno remeti termički komfor. 5. Zgrade loše energetske efikasnosti zahtevaju veću količinu toplote za njihovo zagrevanje, pa se time, kao u slučaju Kragujevca, višestruko povećava zagađenje vazduha, vode i zemljišta. 6. Specifičan problem Kragujevca je funkcionisanje sistema daljinskog grejanja, velikim delom sagorevanjem niskokvalitetnog uglja, što uz lošu energetsku efikasnost objekata stvara jedan od ključnih ekoloških problema grada: veliku emisiju praškastih materija (pepela) i stvaranje pogodnih uslova za nastajanje respiratornih oboljenja kod ljudi, naročito dece.

Individualne kotlarnice na čvrsto gorivo su generalno niske energetske efikasnosti i sa povećanom emisijom zagađujućih materija. Uopšte, loša energetska efikasnost utiče na svekoliko zagađenje velikih teritorija, uvećanom proizvodnjom toplotne i električne energije u energanama i termoelektranama (slučaj Srbije). Smanjena energetska efikasnost u saobraćaju i industriji, utiče na ljudsko zdravlje, opšti kvalitet života i ekosisteme takođe, na više direktnih i indirektnih načina. 1. Povećana potrošnja goriva, stvara povećanje vrednosti imisije, naročito u sredinama sa pojačanim saobraćajem, kao što su rasksrnice i prometne ulice. 2. Povećana potrošnja goriva, generalno utiče na opšti kvalitet života. 3. Niska energetska efikasnost u industriji osim povećanog zagađenja, čini da novca uvek nedostaje, a najčešće ga nedostaje za rešavanje problema zagađenja životne sredine. Kako smo suočeni sa nedostatkom informacija o uticaju loše energetske efikasnosti na zdravlje građana Kragujevca (i ne samo energetske efikasnosti), procena uticaja na zdravlje je izvršena na osnovu ovde prezentovanih podataka i iskustva Tima (rangiranje uticaja od 1-najslabiji do 4-najjači uticaj). Od uticajnih faktora iz oblasti energetske efikasnosti, definisani su sledeći: 1. Energetska efikasnost zgrada 2. Energetska efikasnost kotlova na ugalj 3. Energetska efikasnost saobraćaja 4. Energetska efikasnost industrije StaklenoZvono 65

U gornjoj tabeli data je procena uticaja energetske efikasnosti na definisane oblasti u Kragujevcu, prema uticajnim faktorima. Procena uticaja energetske efikasnosti (EE) na zdravlje, ekosisteme i kvalitet života u Kragujevcu

Uticaj na zdravlje

Uticaj na ekosisteme

Uticaj na kvalitet života

Ukupno

EE zgrada

EE kotlova na ugalj

EE saobraćaja

EE industrije

K ratak rezime cilja

Aktivnost

Kratak opis

Očekivani rezultat

Ugradnja merača potrošnje toplotne energije svim korisnicima sistema daljinskog grejanja

Ugradnja merača u svaku podstanicu sistema daljinskog grejanja

Stvaranje realnog okruženja za štednju energije

Formiranje jedinstvenog tarifnog sistema naplate toplotne energije po utrošku

Usvajanje stimulativnog sistema naplate energije po utrošku

Stvaranje realnog okruženja za štednju energije

Uvođenje više vidova stimulacija vlasnicima objekata sa niskom potrošnjom energije za grejanje.

Subvencije, smanjenje poreza, pogodnosti u dobijanju dozvola …

Jačanje svesti o štednji energije, ostvarenje ušteda, smanjenje imisije

Uvođenje više vidova stimulacija vlasnicima objekata sa korišćenjem obnovljivih vidova energije

Subvencije, smanjenje poreza, pogodnosti u dobijanju dozvola, …

Jačanje svesti o štednji energije, ostvarenje ušteda, smanjenje imisije

Edukacija građanstva o potrebi štednje energije

Nastupi u medijima, predavanja, akcije

Jačanje svesti o štednji energije

Pilot projekti Grada o korišćenju obnovljivih izvora energije, toplotnih pumpi, štedljivih sijalica

Razni projekti (izgradnja objekta sa nultom potrošnjom energije, na primer)

Jačanje svesti o štednji energije, ostvarenje ušteda, smanjenje imisije

Sprovođenje javnih nabavki Grada u skladu sa principima štednje energije

Nabavka energetski efikasne opreme i vozila

Strateško povećanje energetske efikasnosti, smanjenje imisije

66 StaklenoZvono

Prikaz glavnih problema Prema svemu izloženom u ovoj analizi, mogu se definisati glavni problemi, koji utiču na životnu sredinu u Kragujevcu: 1. Niska energetska efikasnost zgrada (generalno veliki problem u Srbiji). 2. Rad kotlova na ugalj velikih kapaciteta. 3. Nepostojanje ekonomskih preduslova za štednju energije. 4. Niska energetska efikasnost saobraćaja. 5. Niska energetska efikasnost industrije.

Planiranim aktivnostima je pre svega, predviđeno stvaranje povoljnog ekonomskog okruženja za štednju energije. Predstoje aktivnosti na stimulisanju raznih vidova štednje energije u objektima i saobraćaju.

Nadležna institucija

Rok implementacije

Procena budžeta (€)

Grad Kragujevac, Energetika d.o.o.

2011 - 2013.

300 000 (merači su već nabavljeni, navedeni su troškovi ugradnje)

Grad Kragujevac, Energetika d.o.o

kraj 2011.

Grad Kragujevac

Izvor finansiranja Grad Kragujevac Energetika d.o.o., Potrošači

Grad Kragujevac

kraj 2012.

2 000 000

Grad Kragujevac Međunarodne finansijske institucije i donatori

Grad Kragujevac

kraj 2012.

2 000 000

Grad Kragujevac Međunarodne finansijske institucije i donatori

Grad Kragujevac

2010 - 2014.

200 000

Grad Kragujevac

kraj 2012.

1 000 000

Grad Kragujevac

2010. - 2014.

1 500 000

Grad Kragujevac i prihodi preduzeća pod upravom Grada StaklenoZvono 67

68â&#x20AC;&#x192; StaklenoZvono

Staklena

StaklenoZvonoâ&#x20AC;&#x192; 69

Godina �umadijskog 70 StaklenoZvono

POLJOPRIVREDNI POTENCIJAL ŠUMADIJE

sela

oljoprivreda je budućnost ekonomije Šumadije jer na ovom području postoje uslovi za razvoj raznovrsne poljoprivredne proizvodnje. Pod obradivom površinom nalazi se 50.000 hektara, oranice i bašte zastupljene su na prostoru 34.000 hektara, pod voćnjacima je preko 6.000, vinogradima 400, a livade zauzimaju 7.000 hektara. To ukazuje na veliki poljoprivredni potencijal koji je na žalost suočen sa dosta problema, usitnjen posed, svaštarenje u proizvodnji, zastarela mehanizacija, niski prinosi, staračka domaćinstva, nedovoljna strukovna organizovanost proizvođača. Ljudi su orijentisani na proizvodnju za sopstvene potrebe pa nema dovoljno velikih robnih proizvođača. Zbog toga je lokalna samouprava započela sa značajnim izdvajanje iz budžeta i ulaganjima u razvoj poljoprivrede sa ciljem da poveća obim proizvodnje. Grad Kragujevac je učestvovao na Drugoj nacionalnoj konferenciji o agraru u Srbiji i dobio priznanje kao lokalna samouprava koja punih 6 godina ima najveći Agrarni budžet u Srbiji. To je samo još jedan dokaz da briga o selu i poljoprivredi kao velikoj razvojnoj šansi nije samo priča, jer od 2005. godine Grad Kragujevac obezbeđuje neophodna sredstva za realizaciju tih planova. StaklenoZvono 71

- Proglašavanjem 2011-te za Godinu šumadijskog sela, Grad Kragujevac samo dodatno intenzivira kontinuitet ulaganja u naša sela i ovdašnji agrar. Odluka o godini sela vrhunac je dosadašnjih napora da se sugrađanima u ruralnim sredinama pokaže kako Grad nije digao ruke od njih i njihovih problema, već naprotiv i u vrlo nepovoljnim finansijskim uslovima ima nameru u selo da još više ulaže. Godina Šumadijskog sela biće obeležena velikim brojem programa i manifestacija, ali sa druge strane u svakom od 56 sela uradiće se nešto od infrastrukturnih projekata po prioritetima, koje su dostavili Saveti Mesnih zajednica – objašnjava Snežana Živanović, pomoćnica gradonačelnika za poljoprivredu.

Agrarni budžet za razvoj seoskih domaćinstava

Iz gradske kase preko Robnih rezervi i Agrarnog budžeta, u poslednjih šest godina, u razvoj seoskih domaćinstava i seoskih zajednica, tačnije poljoprivrede uloženo je oko 687 miliona dinara. U infrastrukturne objekte (asfaltiranje lokalnih i nekategorisanih puteva, nasipanje, izgradnju, rekonstrukciju i održavanje elektro mreže ...) Grad je izdvojio oko 990 miliona dinara, u školske objekte na selu 89.604.441 dinara. Gradska uprava za zdravstvo, socijalnu politiku i društvenu brigu o deci, za adaptaciju i opremanje seoskih ambulanti, za pomoć seoskom stanovništvu u stanju socijalne potrebe, za prevoz, pomoć u kući i drugo, uložila je oko 86 miliona dinara. Grad Kragujevac je u prethodnih šest godina za selo izdvojio oko 1.853.000.000 dinara.

Kragujevac je Grad sa 56 sela, smeštenih u kotlini planina Rudnik i Crni vrh u srcu Šumadije. Na seoskom području živi blizu 30.000 stanovnika, što čini 16,7 odsto od ukupnog broja žitelja grada Kragujevca, a od 9.555 seoskih domaćinstava 7.110 poseduje - Od planiranih 92.527.000 dinara poljoprivredno gazdinstvo. Poljoprivredom realizovano je 75.814.644 dinara, se bavi oko 8.500 žitelja sela (oko 5 odsto). što je 81.94 odsto. U agrar je uloženo 21.006.870 dinara preko Gradske direkcije za robne rezerve, što ukupno čini 96.821.514 dinara. Od 2008. godine pored ulaganja u individualna domaćinstva Grad Kragujevac je započeo sa dugoročnim ulaganjem u programe namenjene poboljšanju kvaliteta života na selu, pre svega u rešavanje vodosnabdevanja na selu – ističe Snežana Živanović. 72 StaklenoZvono

R ešavanje vodosnabdevanja na selu Za vodosnabdevanje utrošeno je 32.289.120 dinara. Iskopano je 17 arterskih bunara i to u Ramaći, Lužnicama, Resniku, Desimirovcu, Adžinim Livadama, Malim Vrbicama, Velikom Šenju, Kamenicama, Velikim Pčelicama, Drenovcu, Čumiću. Inače, do sada je iskopano 61 arterski bunar.

korisnici urade sekundarnu mrežu. Cilj je da se do kraja ove godine, pored 32 postojeća, još 20 novih seoskih vodovoda bude pušteno u rad. Za vodosnabdevanje je planirano 38.000.000 dinara.

U prošloj godini urađeno je 24 projekata vodovodnih mreža i idejnih projekata bunara, i to za Gornje i Donje Grbice, Pajazitovo, Cerovac, Desimirovac, Ramaću, Kamenicu, Resnik, Adžine Livade, Novi Milanovac, Lužnice, Šljivovac. Inače do sada je za 51 arterski bunar urađena projektna dokumentacija, a u toku je izrada za još 10. - Isporučeni su rezervoari za 18 seoskih vodovoda, ugrađene pumpe i primarna mreža u ukupnoj dužini 4.867 metara, a isporučivaće se kako korisnici budu završavali radove na izgradnji sekundarne mreže. Do sada je kompletno urađeno 32 seoska vodovoda, na koji je priključeno 1.620 domaćinstava, a Grad je od 2008. do 2010. godine u sve ovo uložio oko 76 miliona dinara – rekla je Snežana Živanović. Rešavanje vodosnabdevanja na selu će biti kapitalni program u 2011. godini. U planu je da se uradi 20 novih bušotina, i uporedo pripremi projektna dokumentacija i isporuče rezervoari i pumpe za one bunare gde StaklenoZvono 73

Podsticajne mere Značajna sredstva su uložena u revitalizaciju atarskih puteva, sufinansiranje hladnjača, kupovinu stočnih vaga. Uređeni su arterski putevi u selima Čumić, Lužnice, Cvetojevac, Jovanovac, Poskurice, Baljkovac, Ždraljica, Erdeč, Kutlovo, Dobrača i Pajazitovo. Odobreno je 78 beskamatnih kredita sa grejs periodom od 12 meseci, za kupovinu poljoprivredne mehanizacije, u ukupnom iznosu od 7.191.072 dinara. Oko 26 poljoprivrednih proizvođača dobilo je pozajmicu od 25.000 dinara, koji su u obavezi da vrate u dve rate. Stotinak domaćinstava je dobilo subvenciju od 1.500 dinara po grlu za osemenjavanje krava, a realizovano je 196 subvencija u iznosu od 294.000 dinara. Grad Kragujevac iz Agrarnog budžeta plaća i troškove kamate za kredite uzete za kupovinu traktora u 2009. godini, kao i za kredite uzete za kupovinu junica i kredite odobrene od strane Ministarstva 2006. godine. 74 StaklenoZvono

- Ukupno 102 domaćistva su dobila ovaj podsticaj a za te namene je uplaćeno 5.315.258 dinara. Subvenciju od 20 do 40 odsto od vrednosti investicije za osiguranje useva, životinja i plodova, za prerađivačke kapacitete, opremu u stočarstvu, za kupovinu plastenika, muzilice i laktofrizu dobilo je 109 domaćinstava, zašta je izdvojeno 2.294.233 dinara, a visina bespovratnih davanja je iznosila od 500 dinara za osiguranje do 250.000 dinara za hladnjače – kaže Snežana Živanović.

Za podsticaj poljoprivrednim udruženjima izdvojeno je 1.215.000 dinara i to Udruženju odgajivača svinja iz Desimirovca za kupovinu priplodnih nazimica, Društvu pčelara za kupovinu selekcionih matica, Udruženju ‘’Seljak’’ iz Cvetojevca za kupovinu poljoprivredne mehanizacije, Uniji poljoprivrednih udruženja. Sva ova udruženja u obavezi su da 50 odsto od dobijenih sredstava vrate u robi. Organizovane su i brojne manifestacije kao što su Šumadijski sajam poljoprivrede, Sajam šljiva u Stragarima, a Grad Kragujevac bio je pokrovitelj i prvog sajma ‘’Žene u agraru’’. Tu su i izložbe u stočarstvu, brojne stručne tribine i predavanja, Šumadijske zimske igre. ..

StaklenoZvono 75

U agrar uložena značajna sredstva

Svake godine u agrar se ulaže značajna sredstva preko Gradske direkcije za robne rezerve za kupovinu repromaterijala. Poljoprivrednici dobijaju mineralna đubriva za prihranu i jesenju setvu, a u pojedinim godinama i semensku pšenicu, kukuruz... Dobijeni repromaterijal se otplaćuje merkantilnom pšenicom, nakon žetve kroz dve godine.

- U periodu od 2005 do 2010. godine realizovano je 7.435 takvih ugovora. Preko Gradske Direkcije za robne rezerve kupljeno je 515,3 tona mineralnog đubriva KAN, za prihranu koje je poljoprivrednicima distribiurano po paritetima, 1kg. mineralnog đubriva za 2 kg. merkantilne pšenice roda 2011. Za to je izdvojeno 11.954.960 dinara, i to za 372 poljoprivrednika. Takođe je kupljeno 175 tona mineralnog đubriva NPK za jesenju setvu, gde je 124 poljoprivrednih proizvođača dobilo đubrivo po paritetima 1kg. mineralnog đubriva za 2kg. Merkantilne pšenice roda 2011. godine – objašnjava Snežana Živanović. Vrednost nabavke je 9.051.910 dinara. Tako je 21.006.870 dinara uloženo u nabavku đubriva, a 496 domaćinstava je dobilo repromaterijal. Oko 50 domaćinstava je u ovoj godini dobilo jagnjad i junice iz robnih rezervi na uzgoj i čuvanje – dodaje ona. 76 StaklenoZvono

Grad će nastaviti i u ovoj godini da subvencioniše poljoprivrednu proizvodnju i to za osiguranje useva, životinja i plodova sa 30 odsto od vrednosti polise osiguranja, kupovinu opreme za stočarstvo sa 20 odsto od vrednosti investicije, plastenike i sisteme za navodnjavanje sa 20 odsto od vrednosti investicije, prerađivačke kapacitete sa 20 odsto od vrednosti investicije i subvencionisanje veštačkog osemenjavanja sa 1500 dinara po grlu. Iako su pojedini delovi Srbije, a time i Šumadije predodređeni za određene vidove proizvodnje kod nas još uvek nije izvršena reorganizacija. U Šumadiji se poljoprivrednici najviše bave svaštarenjem, ali sve više je onih koji se opredeljuju za određeni vid proizvodnje – pre svega stočarstvo i voćarstvo. Međutim sve veći je broj i velikih proizvođača povrća, cveća. Što se tiče ekološke proizvodnje, mislim da je to još uvek u začetku i da su sporadični primeri onih koji počinju da se time bave. StaklenoZvono 77

esnilo je virusno oboljenje centralnog nervnog sistema životinja i ljudi. Primarno, to je bolest divljih i domaćih životinja koja se na čoveka prenosi direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom (najčešće ujedom). Bolest je uvek smrtonosna. Svakog dana u svetu od besnila umre više od 150 zaraženih ljudi, među kojima je najviše dece, a godišnje više od 50.000.

Na teritoriji Srbije u p oko 200 slučajeva bes životinja čine divlje ž zastupljene sa preko životinja.

Besnilo je smrtonosna bolest 78 StaklenoZvono

poslednjih 5 godina, godišnje se registruje snila kod životinja. Najveći broj bolesnih životinje (preko 85%) i to lisice, koje su 95% od ukupnog broja obolelih divljih

SRBIJA PROTIV BESNILA

K ampanja oralne vakcinacije

divljih životinja protiv besnila

dobravanjem sredstava od strane Evropske komisije za celo područje Zapadnog Balkana, stvoreni su preduslovi da se bolest iskoreni sa naših područja. Oralna vakcinacija divljih životinja protiv besnila predstavlja metodu vakcinacije ciljnih životinja pomoću vakcine koja se unosi preko usta, putem hrane. Vakcinacijom, uključujući i revakcinaciju za 6 meseci, planira se da se celokupna populacija lisica i drugih divljih životinja imunizuje i tako zaštiti od besnila. Time će se prekinuti lanac prenošenja virusa sa divljih na domaće životinje i isključiti rizik od obolevanja ljudi. Distribucija oralnih vakcina vrši se ručno ili iz vazduha (avionima ili helikopterima). Ručna distribucija se radi na malim područjima i nije izvodljiva za naše uslove. Male letilice su najbolje i najjeftinije sredstvo. Iz njih se, iz specijalnih aparata koji poseduju GPS sistem i posebno dizajniran softver, izbacuje jedna po jedna vakcina i to na svakih oko 100 m, u zavisnosti od gustine populacije lisica. Vakcina se ne izbacuje iznad naseljenih mesta ili vodenih površina, gde se i ne očekuje prisustvo lisica i vukova. StaklenoZvono 79

www.staklenozvono.rs

Prva kampanja peroralne vakcinacije sprovodi se tokom novembra i decembra 2010. godine distribucijom 1 400 000 doza. Vakcinacija je počela 6. novembra i do sada je završena na teritoriji Centralne Srbije, a u periodu od 15. do 23. novembra 2010. obavila se na teritoriji Južnog dela Srbije u rejonu: Bajina Bašta - Užice - Čačak – Kraljevo – Kruševac – Knjaževac – Pirot – Surdulica – Vranje – Bujanovac - duž administrativne linije sa AP KIM - Novi Pazar - Sjenica – Prijepolje – Priboj - Bajina Bašta, nakon čega će distribucija vakcine se obaviti na teritoriji Vojvodine. Testiranje vakcine u Srbiji vršena je u Nacionalnoj kontrolnoj laboratoriji u Beogradu, kao i u referentnoj laboratoriji u EU. Kada je potvrđeno da vakcina zadovoljava zahteve u pogledu kvaliteta, sterilnosti, koncentracije virusa, izgleda i konzistencije, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije je izdala Sertifikat analize koju za svaku uvezenu seriju vakcine. Vakcina je, u obliku rastvora, smeštena u plastično-aluminijumsku kapsulu koja se nalazi u središtu hranljivog mamca koji je privlačnog mirisa i ukusa za divlje životinje i koja izgledom podseća na biskvit. Privučene takvim mirisima, lisice pronalaze mamce, zagrizu ih i probiju kapsulu. Dolaskom sluznice usta u kontakt sa rastvorom vakcine, životinje bivaju imunizovane i u periodu za 2-3 nedelje razviju imunitet koji ih štiti od besnila. Mamac sadrži antibiotik tetraciklin, koji predstavlja marker i njime će, monitoringom biti obuhvaćene lisice kod kojih će se, posebnim laboratorisjkim metodama, utvrditi postojanje ovog markera a time utvrditi i efikasnost vakcinacije. Vakcina je bezbedna po zdravlje ljudi i domaćih životinja ukoliko se pravilno tretira. 80 StaklenoZvono

Srbija je prva zemlja u regionu koja sprovodi ovakav način vakcinacije. Projekat će se trajati više od 5 godina kako na našem području tako i u drugim državama Zapadnog Balkana. Cilj vakcinacije je da se potpuno iskoreni besnilo u Srbiji, kao i da se održi status zemlje slobodne od bolesti.

Najčešće postavljana pitanja sa odgovorima

Šta da radim sa mamcem ukoliko ga pronađem blizu kuće? Odgovor: Najbolje je ne dirati mamac i ostaviti ga na tom mestu, osim ukoliko nije u dvorištu ili drugom mestu gde se ne očekuje prisustvo lisica. Posebno decu treba upozoriti da ne diraju mamce. Ukoliko ga pomerate, stavite gumene rukavice, ubacite u kesu i prenesite do šume ili mesta gde može da se pojavi lisica. Nakon dodirivanja mamca, dobro operite svoje ruke vodom i sapunom. Zašto moram da nosim rukavice kada dodirujem mamac sa vakcinom? Odgovor: Mamac koji ima očuvanu strukturu nije štetan za ljude ali njegov miris može prodreti u kožu i biti veoma neugodan. Ukoliko je mamac polomljen i vidi se tečnost koja curi iz kapsule (vakcina), rukavicama ga uzmite i stavite u kesu. Najbolje je da ga spalite na vatri kako bi se inaktivisao virus (ukoliko već nije inaktivisan) a ostatke bacite na đubrište. Nakon dodirivanja mamca, dobro operite svoje ruke vodom i sapunom.

Šta ako moje dete pronađe mamac? Smrad mamca koji se oseća je takav da dece ne žele da se sa njim igraju ili ih probaju. Ukoliko je dete dodirivalo neoštećen mamak, dobro mu operite ruke sapunom i vodom, uz tretiranje nekim dezinficijensom. Ukoliko je dete dodirivalo polomljeni mamac ili sadržaj vakcine, operite mu ruke vodom i sapunom, isperite dezinficijensom i obratite se lekaru za savet. Šta ukoliko moj pas pojede mamac? Odgovor: Vakcina je testirana na psima i mačkama i drugim životinjama, i pokazala se kao bezbedna za njih. Ukoliko pas pojede veliki broj mamaca, imaće privremene stomačne tegobe ali vakcina ne dovodi do dugotrajnih rizika za zdravlje. Ukoliko vidite da pas grize mamac, budite obazrivi ako želite da ga u tome sprečite da Vas ne bi ozledio zbog uznemiravanja. StaklenoZvono 81

Da li mogu da obolim od besnila ukoliko sam u kontaktu sa vakcinom? Odgovor: Prema dosadašnjim podacima, takva mogućnost je isključena. Ukoliko ste bili u dodiru sa vakcinom, operite kožu vodom i sapunom, isperite dezinficijensom i obratite se lekaru za savet.

Kako se lisice vakcinišu ukoliko pojedu mamce? Odgovor: Vakcina se nalazi u plastičnoj kapsuli unutar hranljivog mamca. Kada lisica zagrize mamak, probija i kapsulu čime se omogućava da tečnost sa vakcinom dođe do sluznice usne duplje i grla. To je dovoljno da se stimuliše imuni odgovor i stvori zaštitni imunitet protiv besnila.

82 StaklenoZvono

Mogu li da vakcinišem svog psa i mačku sa tim macima? Odgovor: Ne, vakcina je registrovana i odobrena samo za vakcinaciju divljih životinja. Vašeg psa i mačku može vakcinisati samo veterinar sa licencom i to vakcinom koja je registrovana u Ageniciji za lekove i medicinska sredstva Srbije i koja je odobrena za tu namenu. Zašto treba da brinem zbog besnila kod divljih životinja? Odgovor: Besnilo je teška bolest životinja i ljudi i od velikog je značaja za javno zdravlje jer dovodi do sigurne smrti obolelih. Virus besnila se sa divljih životinja prenosi na domaće a sa njih može da se prenese i na ljude. U nekim zemljama, virus besnila se preneo i u urbane sredine gde su rezervoar virusa napušteni gradski psi i mačke sa kojih se lako prenosi na ljude (Indija, Pakistan).

Gde mogu dobiti više informacija o besnilu i ovom projektu Odgovor: Sve odgovore vezane za besnilo i način kontrole te zarazne bolesti možete dobiti kod svog veterinara. ON/ona su ovlašćeni da vrše i vakcinaciju protiv besnila o čemu mora da se vodi detaljna evidencija. Informacije o ovom projektu možete naći na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kao i putem e-maila projekta tehničke podrške iskorenjivanju besnila i klasične kuge svinja (opera.vet.project@ minpolj.gov.rs).

Tehni~čka podrš{ka za kontrolu i iskorenjivanje klasič~ne kuge svinja i besnila u Srbiji Projekat finansira Evropska Unija vetuprava@minpolj.gov.rs

StaklenoZvono 83

Izdanje trinaestog broja e-magazina pomogli su:

Republika Srbija Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planiranja

• Resor za poljoprivredu grada Kragujevca

Osniva~ i izdava~: Udru`enje "Stakleno Zvono" Kneza Milo{a 23/61, Kragujevac. urednik: Zorica Savićć} design by: Bojan Rankovi} saradnici:

Dr- ing. Stevan Veinovi} Prof. dr ing. Radivoje Pe{i} Dr Neboj{ša Lukić}

besplatna distribucija : www.staklenozvono.rs

ili se prijavite na : office@staklenozvono.rs `iro ra~un : 160-311981-86ж tel:+381 64 120 86 68 / +381 65 33 11 297

84 StaklenoZvono