UVOD
Razlog leži u tome što je većina kancera prevashodno posledica pro mena u našem sveukupnom hemijskom okruženju: u onome što jede mo, pijemo i udišemo. Izmenjeni oblici raka u ekonomski razvijenim de lovima sveta ukazuju na to da je stopa oboljevanja od ove bolesti usko povezana s faktorima prirodne sredine. Oni su, po mišljenju jednog od vodećih britanskih medicinskih stručnjaka ser Ričarda Dola uzročnici 90 % kancera. Najkonzervativniji stručnjaci za rak smatraju da je bar 75 % slučajeva raka povezano s našim prirodnim okruženjem i načinom života. Ipak, procenjuje sa da se 85 % oblika kancera može sprečiti. Prema istraživanju objavljenom u Medicinskom časopisu Nove Engleske, zasno vanom na proučavanju 45.000 parova blizanaca, veća je verovatnoća da će rak izazvati neodgovarajući način ishrane i života – što su stvari koje možemo promeniti – nego geni. Utvrđeno je da je verovatnoća da će jednojajčani (genetski identični) blizanci razviti isti oblik kancera ne prelazi 15 %. Ovo ukazuje na to da je oko 85 % oblika raka uzrokovano spoljašnjim činiocima kao što su ishrana, način života i izloženost toksičnim supstancama. Pomenuto istraživanje pokazalo je da su izbori u vezi sa ishranom, pušenjem i fizičkom aktivnošću uticali na pojavu raka u 58–82 % slučajeva. Za samo dve generacije, čovečanstvo je stvorilo deset miliona novih hemikalija, a hiljade njih, među njima i onih kancerogenih (tj. onih koje mogu izazvati rak), dospelo je u prirodnu sredinu. Mi ih sada u svoje telo unosimo putem hrane, vazduha koji udišemo i vode koju pijemo. Neke možemo lako izbeći, a neke ne. Ono što jedemo je posebno značajno. Čini se da sami sebi kopamo grob viljuškama i noževima. Smatra se da je današnja ishrana, zasnovana na prerađenim, hemijski obrađenim namirnicama, siromašnim hranljivim materijama, osnovni pojedinačni faktor koji doprinosi povećanju rizika od pojave kancera. Samim tim, ako se pravilno hranimo, možemo taj rizik smanjiti i za 40 %, kako je utvrdio Svetski fond za istraživanje raka, dok je Evropska komisija procenila da bi se samo menjanjem ishrane u 27 zemalja članica EU moglo spasti četvrt miliona života godišnje. Prema podacima iznetim u kampanji Društva za istraživanje raka, bar tri četvrtine svih oblika raka može se sprečiti, ali pod uslovom da se ljudi o tome informišu od rane mladosti. xii