патике биле лакше. Неки од материјала лакше “износе” топлоту изван патика и тако спречавају превелико загревање. Улошци служе да стопала лепо легну у патике, али и за расипање топлоте, упијање влаге и понекад, као ортопедско пома гало. Као што је већ било напоменуто, силе ко је кошаркаши трпе су до седам пута веће од те жине тела. Да би се мишићно-скелетни систем (кости, мишићи, лигаменти и тетиве) што мање трошио у таквим ситуацијама, потребно је на неки начин ублажити њихово дејство. Основна функција средњег ђона јесте да те силе дели мично пренесе са људског тела на патике. На тај начин се смањује ризик од повреде. Данас постоји мноштво система за ублажавање сила (у које спадају различити ваздушни и флуидни системи) који се разликују у зависности од спорта којим се човек бави и његове, личне, био механике. На пример, људима који при трчању прво ударају петама у подлогу потребан је другачији систем ублажавања (а самим тим и средњи ђон) од оних који прво ударају предњим делом стопала. Средњи ђон не сме бити превише мек (да не кажем превише “удобан”), јер би у супротном била нарушена стабилност спортисте. Још једна важна карактеристика средњег ђона јесте његова савитљивост, која се мора ускладити са улогом ублажавања сила. Већина патика има у средњем ђону одређене “линије савитљивости” које се налазе у близини места где се стопало природно савија. Ове линије савитљивости су интегрисане са линијама са витљивости спољашњег ђона. Кошаркаши, за разлику од бициклиста, морају да имају са
витљиве ђонове. Бициклистима је важно да па тике буду што чвршће, јер на тај начин се сва енергија коју су произвели мишићи преноси на педале. Сваки непотребан покрет, као што је савијање стопала у прстима, за бициклисту је узалудно бачена енергија. Да би патике биле функционалне дуже време, спољашњи ђон мора добро да штити средњи ђон. У кошарци, играч мора често да се нагло заустави или крене. Због тога је важно да ђон патика има довољно велики коефицијент трења и то у свим правцима. Уколико би патике имале мало трење, рецимо, у правцу нормалном на правац стопала, не би биле погодне за кошарку, јер би лако проклизавале у страну. Са друге стра не, коефицијент трења не сме бити превелики, јер би се приликом наглог заустављања играч могао повредити. У лабораторијама симулирају се услови који се јављају у игри, на пример, влажност, температура, брзина кретања, правац кретања (трчање или ротација) и у њима се тес тирају различити материјали и распоред шара на ђоновима. Ако сте се икада запитали зашто је ђон патика дебљи код пета него код прстију, одговор лежи у томе да кошаркаши морају често да се зауставе нагло и исто тако да крену напред. Нагиб патика омогућава да им тело увек буде нагнуто унапред како би се лакше покретали (штеди им енергију коју би морали да уложе да тело доведу у нагнути положај). Када је зима напољу, најбоље је држати се старе добре изреке: “Чизма главу чува”, али ако играте кошарку било би можда боље рећи да главу чува патика. 7