POEZIJA
ANTOLOGIJA MLADE SRPSKE LIRIKE
ODJEK JEDNE GENERACIJE: PREGLED PESNIKA ROĐENIH OSAMDESETIH Tamara Babić
66
Tatalović, Goran Živković, Stevan Bradić, Uroš Kotlajić i Vladimir Stojnić. Ovaj izbor predstavlja autore koji su najzastupljeniji u časopisima, na čitanjima poezije, kao i u predstavljanju poezije novim generacijama. Takođe, autori su birani i na osnovu poetičnih odrednica i promena koje su uneli u shvatanje moderne poezije. Kako se može primetiti, u pitanju su autori koji su rođeni tokom cele dekade, te nije uzeta sintagma koja se često javlja kada se oni pokušavaju ukalupiti u neku kategoriju na osnovu godine rođenja. Svaki pregled ovog tipa pokušava da dočara jedan osećaj, da predstavi jednu grupu autora i da, ovako na jednom mestu zgusnut, pokaže odjek jedne generacije koja je unela neke bitne promene nasleđene od prethodnika i prenela ih na buduće pesnike.
Maja Solar (Zagreb, 1980), doktorirala je filozofiju. Bavi se političkom teorijom, prevodi sa engleskog i francuskog, piše poeziju i prozu. Članica je kolektiva Gerusija i deo uredništva časopisa za teorijske prakse Stvar. Od 2015. godine prevodi za srpsko izdanje novina Le Monde Diplomatique. Od 2019. godine, zajedno sa Žakom Lučićem, uređuje i vodi poetski podcast Puna usta poezije. Objavila je zbirku poezije Makulalalalatura (2008) za koju je dobila Brankovu nagradu (2009). Zbirka je nagrađena na konkursu za prvu knjigu (SKCKG), dobila je prvu nagradu Festivala poezije „Đuro Papharhaji“ u konkurenciji do 30 godina i bila je u užem izboru za Vitalovu nagradu. Drugu knjigu poezije, na mađarskom jeziku, Jellemzõ, hogy nem természetes (Naravno da nije prirodno) objavila je izdavačka kuća Forum (2015). Treća knjiga poezije, Bez začina, objavljena je u izdanju Kulturnog Centra u Novom Sadu (2017). Pesme su joj objavljene u antologijama i zbornicima: Nešto je u igri: Zbornik nove Novosadske poezije (Centar za novu književnost Neolit i Kulturni centar Novog Sada, 2008), Iz muzeja šumova, antologija novije srpske poezije (1988-2008) (V.B.Z., Zagreb, 2009), Ulaznica Srbija: Panorama pesništva 21. veka (Drava, Klagenfurt, 2011), VAN, TU: FREE, Izbor iz nove srpske poezije(Cetinje, 2012), RESTART, panorama nove poezije u Srbiji (Dom kulture Studentski grad, Beograd 2014), Antologija nove srpske lirike ’’Serce i krew’’ (Lublin, Poljska, 2015), U MREŽI STIH - Pjesnikinje regiona (ShuraPublikacija, Opatija, 2016), Cat Painters: An Anthology of Contemporary Serbian Poetry (Diálogos, New Orleans, 2016), Ovo nije dom. Pesnikinje o migraciji (Rekonstrukcija Ženski Fond, Beograd i Bulevar Books, Novi Sad, 2017) i Dostojno jest (BELhospice i Kontrast izdavaštvo, Beograd, 2018). Od 2007. do 2014. godine je bila deo uredništva časopisa za književnost i teoriju Polja. Bila je članica Centra za novu književnost Neolit, poetsko-političkog teatra Poetske rupe, autorka i učesnica performersko-poetskog programa LILITiranje (izvođenje poezije pesnikinja), te nekoliko performansa i poetskih video radova. Živi u Novom Sadu.
2020
Maja Solar oktobar
Poezija u Srbiji polako pronalazi svoju publiku i sve je više manifestacija okrenuto ka popularisanju ovog oblika izražavanja. Ovoj popularnosti su doprineli uglavnom autori koji pripadaju generaciji rođenoj devedesetih, svojim čitanjima, prisutnosti na društvenim mrežama i umreženoj komunikaciji kojom se međusobno podržavaju. Pored njih, neki od najčitanijih autora, kada je u pitanju poezija, jesu autori koji su rođeni pre osamdesetih i upravo ovi autori drže primat na poetskoj sceni. Taj prostor između, premda ponekad nepravedno zapostavljen, predstavlja autore rođene osamdesetih godina koji su i dalje aktivni, i dalje stvaraju, i dalje dobijaju nagrade, učestvuju na festivalima i predstavljaju onu grupu autora koja je na toliko načina promenila književnu scenu u Srbiji, ali i regionu. Bilo da se radi o autorima koji su započeli čitanja poezije koja su bila platforma za mnoge mlade pesnike i mesto gde se okupljaju svi koji žele da dođu do publike ili izdavača, bilo da su učestvovali na raznim radionicama kreativnog pisanja ili kao urednici nekih izdanja, ovi autori, bez sumnje, predstavljaju generaciju koja je na toliko načina promenila shvatanje poezije i doprinela njenoj modernizaciji, osavremenjivanju nekih ustaljenih formi, ili dopustila budućim generacijama da vide kako izgleda poetska sloboda. Ono što je svojstveno za ovu generaciju jeste ispitivanje forme, kako same pesme, tako i ciklusa, te zbirke kao zaokružene celine. Poetički, ova generacija je iznedrila autore koji su se svakom novom zbirkom menjali, napredovali, ali i neke koji se drže određene forme i samo je nadograđuju. Upravo ove crtice mogu da budu nit koja povezuje, ili predstavlja različitost, ovih autora, što i jeste jedan od ciljeva ovakvih pregleda. Neki od njih se odlučuju za nasleđe prethodnika i nastavljanje istih poetičkih tendencija, ali je bitno napomenuti i iskorake koje su ovi autori napravili i time stvorili nove paradigme koje su poslužile kao predložak narednim generacijama. Iako se pojedine pesme mogu čitati i kao kratke prozne crtice, pesme u prozi ili slem pesme stvorene za nastupe uživo, kako bi se dobio potpuni doživljaj autorove zamisli, sve ovo predstavlja odraz jednog velikog istraživanja, pomeranja granice ili, jednostavno, želje da se bude drugačiji i da se proba doći do nekog novog zamaha. Upravo to karakteriše svaku generaciju i ta želja za odudaranjem i iskakanjem iz jedne veće celine je ono što ovi autori i dandanas nastavljaju da rade. U ovaj pregled nisu uvršteni, ali je neophodno nabrojati, autori koji svojim radom, nagradama i pojavljivanjem spadaju u istu kategoriju kao zastupljeni pisci. Tu spadaju, između ostalih, Slađana Šimrak, Jelena Anđelovska, Čarna Popović, Vladimir Vukmanović, Jana Rastegorac, Jelena Blanuša, Stevan