mr Selma Kronja Nikolić
ČIPKA KAO POJAVA KOJA NEMA ROD od 16. – 20. veka KROZ MODU, STATUSNI SIMBOL, SOCIOLOŠKI ZNAČAJ
Beograd, 2008.
Istorija mode odevanja je ogledalo istorije savremenog doba. Svaki period sada već duge istorije poklapa se sa važnim trenucima moderne istorije. Moda je rođena tokom 14. veka, u osvit modernog doba, kada se prvi put pojavila ideja o individualnosti. Kako su se od 14. veka do danas menjale naše norme, menjao se i način na koji su ljudi odeveni – od dvorskog raskoša do luksuza pojedinaca. Društveni tokovi i modni trendovi – jedna je od najzagonetnijih pojava u društvu. Mnoštvo primera nam omogućava da pokušamo da ih razumemo i da predvidimo njihove promene.
1
Tehnika izrade fine, isprepletane mreže pomoću igle ili tkačkog čunka koja je razvijena iz drevne tehnike pomoću koje su ribolovci pravili mreže za lov. Šare su vezene na svilenoj osnovi ili mreži od lanenog konca. Dakle čipka, kako je nazvana, se koristila za dekoraciju odeće, opremanje nameštaja u kućama i u crkvama. Često je bila ukrašena metalnim nitima i svilom u boji. O značaju čipke svedoče mnogobrojni zapisi iz 16. veka, u kojima su beležene šare i mustre koje označavaju različite stilove. Svakako su značajni i podaci o karakteristikama čipke. Isti stilovi se koriste već više od tri stotine godina.
2
Sadržaj: •
Uvod -
Istorijat i put čipke čipke ka Evopi do 16. veka Sirovine koje se koriste za proizvodnju čipke Tehnike izrade čipke Različiti stilovi i poznate radionice u Evropi
•
16. vek - Renesansa, moda pod uticajem Španije - Italija - Francuska - Engleska
•
17. vek - Zlatno doba čipke - Francuska, zemlja koja diktira modu - Italija, najveći prizvođač čipke - Engleska
•
18. vek - Klasični period čipke - Moda od 1700. do 1750. godine - Period tranzicije, Francuska revolucija i pojava prvih mašina - Moda od 1750. do 1800. godine
•
19. vek - Napoleonov dolazak na vlast u Francuskoj - Moda od 1800. do 1850. godine - Mašine, glavni proizvođači čipke u drugoj polovini 19. veka
•
20. i 21. vek - Mašinska proizvodnja protiv ručno rađene čipke - Period svetske krize ( I svetski rat, II svetski rat) - Moda od 1950. godine do danas
•
Literatura
3
Uvod Mesopotamija je zemlja, koja je bila poznata po gajtančijskom zanatu. Predpostavlja se da je u Egipat čipka stigla iz Mesopotamije, razmenom
Mapa drevne Mesopotamije
dobara u trgovini. Najstariji komadi čipke, koji su pronađeni u grobnicama oko Tebe i ostalih delova Egipta datiraju još iz vremena 2 500 godina pre naše ere. To su bile mrežice za kosu, od kojih je jedan broj bio ukrašen sa finim porcelanskim perlama, upletenim u mrežu. Postoji više teorija o dolasku čipke u Evropu. Prva, mozda najprihvatljivija, je da su je u Evropu doneli Krstaši posle bitke kod Levanta (1097-1291).1 Postoji i teorija da je čipka u Evropu sigla iz Kine, jer je imala upečatljivo orijentalnu šaru i bila je urađena do savršenstva, kao da je potpuno razvijena veština izrade iste. Treća teorija je da je evropska čipka nastala u Flandriji je nepouzdana. Poznati dokumenti potvrđuju njeno prisustvo u Flandriji tek od 1495. godine, dok Italijani imaju pisane dokaze za njeno postojanje iz 1476. godine.
1
http://xenophongroup.com/montjoie/crusade2.htm
4
Osnovne sirovine od kojih se čipka izrađivala kroz istoriju su lan, pamuk, svila, srebro, zlato i rejon. Osnovne tehnike izrade čipke su vez, iglana čipka, mreža, kalemovi, makrame, rašel i po njima se prepoznaju krajevi u kojima su se razvijali određeni tipovi. Razvijala se simultano u primorskim centrima, Veneciji, Đenovi i Raguzi (današnji Dubrovnik). Prve dokazi o veženoj čipki i čipki izrađenoj pomoću kalemova dolaze iz Egipatskih Koptskih grobnica od 3-7 veka naše ere. Ti nalazi ukazuju da je kalem-čipka rađena na drvenim ramovima sa ekserčićima koji su držali kalemove odvojeno, a ne na podlozi sa čiodama kako je bilo poznato do tada. Iglana čipka je tipična za srednjevekovnu Evropu i 16. i 17. vek. Italija je bila glavni, najveći proizvođač ovog tipa čipke koji je u 16. veku nazvan retičela2. U Veneciji se ovaj tip čipke zvao i Punto in Aria, i pravljena je od lanene tkanine istkane od najfinijeg lana koji se uzgajao u obalnim predelima Holandije, Belgije i Francuske.
Retičela na okovratniku i manžetnama
Retičela, detalj
Kalem čipka iz Đenove, preteča je stilovima Malteze, Kluni i Bedfordsajr sa puno talasa i listova koji su noćna mora za čipkare jer je jako teško napraviti serije istih, jednake veličine. Iako je Belgija važila za glavni centar proizvodnje kalem čipke, vrlo je mala razlika bila između nje i Italije. Tehnika izrade i proizvodnja vezene čipke istovremeno se razvijala u obe zemlje, zahvaljujući tome sto je Italija podržavala proizvodnju prefinjenih lanenih platana za izradu Retičele i vezene čipke slobodnog stila, koji je varirao od oblasti do oblasti. Tehnika izrade je svuda bila ista, a razlika je mogla da bude u gustini veza, pa je mogla biti krupna, gruba i teška ili laka, nežna i otmena, floralnog ili geometrijskog dezena, kako je moda diktirala. U svakom slucaju izrada čipke bila perfektna 2
Reticella, ital.
5
ručna izrada koja je izgledala kao izrada najpreciznijim mašinama. Čipka je bila cenjena jednako kao i nakit. Samo su sveštenstvo i najbogatiji slojevi nosili čipku. Nositi čipku, bilo je pitanje prestiža i jasnog pokazivanja staleža kom su pripadali.
6
16. vek Sa pojavom renesanse čipka počinje da se upotrebljava više, prvo u Italijii, a brzo zatim širom Evrope i Venecijanska čipka postaje omiljena. Venecijanski Gros Point3 je vrlo bogata čipka, sa šarom stilizovanih cvetova i spiralnih ukrasa, koja se koristila za kragne i okovratnike u odevanju, ali i u arhitekturi i enterijerima tog vremena. Naročito je bila prisutna u crkvama gde je ukrašavala cele oltare, statue i odeću sveštenika. Žene su ostavljale veći deo života i svoj vid u izradi čipke za samo jednu crkvu, jer su to bile ogromne količine za ručnu proizvodnju. Ako je čipka i bila pravljena pre 1520. godine, onda sigurno nije bila u modi jer se na portretima vladara iz tog vremena, kao sto su portreti Henrija VIII (14911547), Edvarda VI (1537-1553) i Marije Tjudor (1516-1558) u Engleskoj, kao i Fransoa I (1494-1547) u Francuskoj, ne vidi ni u tragovima. Tek se na portretima Elizabete I (1533-1603) i njenih dvorana vidi da su prenatrpani čipkom. Najraniji francuski portret koji pokazuje čipku je portret Anrija III (1551-1589). Negov okovratnik je završen jednostavnom kosom čipkom. Anri III je bio omiljeni sin omražene Katarine Mediči, koja je donela sa sobom, između ostalog, čipku iz Italije, kada se udavala za naslednika prestola Francuske, Anrija II.
Elizabeta I (1533-1603)4
Anri III (1551-1589)5
Od ovog vremena Francuski portreti nam pokazuju veliki izbor različitih čipki i tipova tog vremena. Moda 16. veka je pod snažnim uticajem Španije, prepoznatljiva po kontrastima svetlih i tamnih boja u koje se čipka odlično uklapala jer je jedna od njenih karakteristika kontrast i transparentnost. Moda tog vremena je bila 3
Tip venecijanske čipke The Rainbow Portrait, nepoznatog umetnika, oko 1600. godine 5 Henri, duc d Anjou, Francois Clouet, 1570. godina, Luvr 4
7
kruta, sputavala je telo. Davala je utisak nezgrapnosti i mučne neudobnosti. Kako se čipka razvijala i dobijala sve više na značaju, tako su krajevi čipke dobijali sve raznovrsnije ivice, zubčastog ili oblika školjke, pa je nazvana zubčasta čipka. Koristila se da ukrasi ivice bogatih okovratnika (često su i celi okovratnici rađeni od čipke) i manžetne. Od 1598. godine postoji termin zubčasta čipka, passemens dentelles, skraćen dentelles6, koji se u Francuskoj koristio kao termin za sve tipove kalem i iglane čipke.
Različiti tipovi okovratnika 16. veka
U Engleskoj, nije sigurno kada je tačno čipka ušla u modu i počela da se koristi u širim razmerama. Postoji nekoliko teorija. Jedna, možda najverovatnija je, preko Katarine od Aragona (1485-1536), kojoj je pripisana ta zasluga do danas. Kako je živela u Empthilu (1531-33) dok je čekala razvod braka od Henrija VIII ( ona je bila prva od šest njegovih žena), spalila je svu svoju čipku kako bi mogla da naruči nove količine, zaposli sve žene iz okoline i tako oživi skoro zaboravljeni zanat. Ovaj tip čipke je nazvan po Katarini od Aragona, i danas se takav pravi u toj oblasti. Ovim potezom je doprinela smanjenju siromaštva u oblasti i nije ni čudo sto je dosta ljudi meša sa Svetom Katarinom7, zaštitnicom svih tkalja, prelja i čipkara. Do kraja 16. veka čipkom se ukrašavao vrat i ručni zglobovi, maramice, veo i pelerina, kecelje i delovi oko glave.
6
Čipka, franc. Dan Svete Katarine, 25. novembar do danas se slavi kao dan čipkara i širom sveta čipkari ga obeležavaju.
7
8
17. vek Tokom 17. veka industrija čipke cveta. Italija sa Venecijom je i dalje najveći i glavni centar proizvodnje. Skoro sve evropske zemlje uvoze čipku iz Italije i njena cena dostiže najviši nivo. Kako je bila preskupa, postaje znak prestiža, svako ko je nešto značio morao je posedovati, bez obzira u kojoj količini. Uvozne takse su bile jako visoke jer je većina evropskih zemalja već imala i svoju proizvodnju čipke. Ekonomski je bilo važno sprečiti odlazak ogromnih suma novca u Italiju, za kupovinu čipke, kada su postojale domaće radionice. U nekim zemljama pisali su se zakoni koji ograničavaju nošenje čipke na male, određene krugove visokih položaja i u odnosu na visinu položaja, količinu čipke koju su mogli nositi na sebi. Posebna policija je postavljana na ulazne kapije gradova da bi kontrolisala je unošenje čipke. Svakome, koga su procenjivali da je ispod propisanog nivoa da je može posedovati, su oduzimali čipku, sekli je makazama ili je spaljivali. Engleski kralj Džejms I (1566-1625) odobrio je 1604. godine patent za proizvodnju venecijanskog zlatnog i srebrnog konca. Tim koncem se ukrašavala čipka na manžetnama što je davalo poseban sjaj i luksuz odelu. Ove niti su bile toliko popularne da su u jednom trenutku dostigle cenu, mnogo veću od zlatnih dukata. Džejms I, sa svojim finansijskim savetnicima, 1624. donosi zakon kojim zabranjuje proizvodnju istih kako bi sačuvao ekonomiju zemlje. U Francuskoj, posle Anrija III i Luja XIII, na vlast dolazi Luj XIV (1638–1715). Zbog ogromnih količina novca, trošenih na uvoz čipke, Žan Baptist Kolber (1619-1683), francuski ministar finansija Luja XIV predložio je Vladi da podrži razvoj industrije čipke i da se najbolji čipkari iz Italije stimulišu da dođu u Francusku, da se otvore škole kako bi italijanski čipkari preneli znanje Francuzima. Oblasti u kojima su nastanjeni, kasnije oblasti poznate po proizvodnji čipke, su Alenkon, Aras i Sedan. Alenkon i Aras su bili blizu i to je prvo zvanično sedište proizvodnje Francuske čipke. U početku, ta je čipka bila identična Italijanskoj čipki, ali vrlo brzo se izdvojio jedinstven tip francuske čipke, mnogo nežniji, sa više bodova unutar samog rada, jako ukrašen i raskošan. Point de France8 postaje jako popularna zbog svoje mekoće i mogućnosti drapiranja, što je čini idealnom za pravljenje kravata, manžetni, okovratnika i čipkanih nabora na odeći, karnera. Italija je izdala naređenje za hitan povratak svih čipkara iz Francuske. Dok se ne vrate, najbliži iz porodice će biti u zatvoru, a kad se vrati biće mu obezbeđen posao. Ako se ne bi vratili, njihovi najbliži bi stradali. U tom momentu, francuska proizvodnja čipke dovoljno je bila razvijena i usavršena, da im italijanski majstori više nisu bili potrebni i nije im smetalo što italijanski čipkari masovno odlaze. Nekoliko izvora iz tog vremena govori da su siromašna deca učila da proizvode čipku i na taj način izdržavala sebe.
8
Francuska čipka
9
Žan Baptist Kolber (1619-1683)
Luj XIV (1638-1715)9
Francuska preuzima vodeću ulogu u modi, od Španije. Španska moda stagnira sve do 1700. godine, kada na vlast dolazi kralj Filip V. Moda se menja: okovratnici dobijaju drugačiji izgled, ili su skroz horizontalno oboreni, ili su napred spušteni a pozadi podignuti, ili idu oko vrata u obliku uvelog cveta. Dekolte se otvara, a kasnije dobija čamac izrez. Rukavi postaju bogatiji u kroju, sa više slojeva od čipke i svile ili brokata. Struk se spušta. Suknje se otvaraju napred tako da se vidi donja suknja koja je jako bogato ukrašena.
Dekolte kroz 17. vek10
Muškarci su početkom veka nosili isti oblik i tip čipke kao žene. Okovratnik se 9
Louis XIV, Hyacinthe Rigaud, 1701. godina, Luvr Ana od Danske, 1612. Ana od Austrije, 1641. Katarina od Bragance, 1662 10
10
spušta ka ramenima. U prvoj polovini veka stoji kruto iznad ramena, a potom pada na ramena i postaje uži, nalik dugačkoj kragni, zove se rabat. Žene čipku nose na glavi, vratu i dekolteu, dok muškarci njom ukrašavaju noge, cipele i oko kolena nose podvezicu sa cvetom od čipke. Cvet na cipelama je pravljen od srebrne i zlatne čipke.
Luj XIV
Tip spuštenog okovratnika11
Oko 1670. godine pojavljuje se negliže, koji je bio jako popularan prvo u Engleskoj, a zatim i u drugim zemljama Evrope. Negliže se nije koristio kao garderoba za pred spavanje, već u toku dana za trenutke opuštanja. Spavaćica je bila, više formalna, u obliku ogrtača koji je bio otvoren napred. Ispod je provirivala donja suknja, bogato ukrašena. Preko nje su često nosile malu kecelju, ukrašenu čipkom i rukavice ili rukavice bez prstiju od čipke. Krajem 17. veka ženska nošnja dobija tri nova dela od čipke, a to su karneri, visoko oglavlje, karakteristično za ovaj period i šal kravata. U Francuskoj, šal kravate su ukrašavane Poin de France čipkom, Negliže, 1689. godina12 11
Portret Džejmsa I, Nikolas Hiliard, 1603-09. Sofija Dorotea sa decom, budućim kraljem Džordžom II i njegovom sestrom Sofijom, nepoznati umetnik, 1689. godine 12
11
koja je bila zvanično čipka dvora, a u Engleskoj Venecijanskom Gros Point čipkom. Pred kraj veka belgijska čipka postaje jako popularna, naročito u oblasti oko Brisela. Ova čipka je bila poznata pod nazivom Point d′ Angleterre i poređena je sa najlepšim materijalima. U ovom periodu pamučni konac polako zamenjuje laneni, koji je bio krut i počinje proizvodnja mekše, nežnije čipke.
18. vek Klasični period za kalem i iglanu čipku je bio 18. vek, kada je konac bio najfiniji i tehnika izrade potpuno razvijena. Tehnika izrade iglane čipke u to vreme je bila kruta u teksturi, sa ivicama ojačanim konjskom dlakom, tako da moda, koja je imala potrebu za mekim izgledom punim nabora, nije imala milosti prema ovoj vrsti čipke. Venecija i Milano kao najveći proizvođači čipke, zbog ratova i političke situacije u Evropi, nemaju više tu ulogu. Uticaj Đenove u proizvodnji čipke se izgubio još 1678. kada je Luj XIV, u svom ratnom zanosu bombardovao grad i uništio proizvodnju. U Francuskoj, koja je bankrotirala zbog velikih troškova ratova, nema više potrebe za čipkom i Point de France je zaboravljen. U Flandriji industrija čipke već neko vreme stagnira. Jedino u Velikoj Britaniji, koja nikada nije bila veliki proizvođač čipke i koja još nije ušla u rat, proizvodnja se nastavlja normalno. Početkom veka moda se polako menja, oglavlja postaju manja a donje suknje dobijaju sve veće krinoline ispod. Ali i dalje na ženskoj silueti dominira oglavlje, a na muškoj kragna na ramenina.
Posle 1719. godine visoko oglavlje na ženskoj silueti zamenjuje mala okrugla kapa sa delovima koji slobodno padaju na vrat preko dekoltea ili koji se vezuju oko vrata. Ovo oglavlje ostaje popularno, u raznim varijantama, kroz 18. i 19. vek. Žene su čipku nosile na oglavljima, na košuljama u predelu vrata i oko dekoltea, na rukavima koji su bili do ispod laktova i imali par bogatih karnera na kraju od čipke i na maramama. Marama je mogla biti cela od čipke i u obliku trougla, nosila se kao ogrtač preko prsa ili oko vrata kao kravata.
Ženska moda prve polovine 18. veka
12
Muškarci, čije je odelo bilo iz tri dela: šinjel (gornji deo), prsluk i kratke pantalone do kolena, su nosili čipku na tri mesta: na vratu u obliku kravate, oko ruku u obliku malih karnera prikačenih za košulju i na košulji u vidu volana na prednjem delu gde se zakopčava. Ova moda se zadržava do kraja veka. Zlatnom čipkom su ukrašavani šinjeli i trorogi šeširi do oko 1750. kada prestaje njena upotreba, a kravate su vremenom sve više pravljene od rustičnog platna bez čipke.
Muška moda 18. veka
Prvu mašinu za pletenje konstruisao je 1598. Vilijam Li, sa namerom da proizvodi industrijske svilene čarape, ali nije bila potpuno usavršena do 1758. kada je bila velika potreba za mrežastom podlogom koja je ličila na kalem i iglanu čipku. Oko 1764. godine, osnovna mreža čipke se pravila na mašinama, a revolucija13 krajem veka dovodi do konačne predaje proizvodnje ručno rađene čipke mašinskoj proizvodnji. Mnogi čipkari su završili na giljotini jer su tajno radili za aristokratiju. Moda se menjala i pa je potreba za čipkom bila mnogo manja. Ram za proizvodnju čarapa, 1760.
Iako i u drugoj polovini 18. veka opada kvalitet i interes za čipkom, moćni kraljevski dvorovi to odbijaju i naručuju najfinije komade. Ženska moda u drugoj polovini veka dobija grotesknu siluetu, prevelika oglavlja, jako uzak struk i krinoline koje idu u širinu i do dva i po metra. Suknje su sečene malo iznad članka, tako da se vide čarape koje postaju jako popularne, kao i rukavice koje su od čipke i obavezan su deo kostima. Na mašinama počinju da se proizvode najfinije mrežaste tkanine od lanenog ili svilenog konca, u bojama sa šarama koje imitiraju ručno rađenu čipku. Ova tkanina postaje jako popularna, i pošto su mašine patentirane u Engleskoj, Luj XVI (1754-1793) odmah izdaje naređenje da se jedna mašina prekopira kako bi sami mogli da počnu sa industrijskom proizvodnjom čipke.
13
Francuska revolucija (1789-1799), period političkih i socijalnih prevrata u istoriji Francuske i Evrope u celini, tokom kojeg je struktura Francuske vlade, apsolutna monarhija sa feudalnim privilegijama za aristokratiju i Katoličko sveštenstvo podvrgnuta radilanim promenama, nacionalizmu, građanstvu i neotuđivom pravu svakog pojedinca.
13
Sa pojavom nove vrste, mašinske čipke, moda se menja. Umesto kabastih i bogatih oglavlja, sa glave ide jako dugačak veo od čipke koji slobodno pada preko haljine do poda. Krinoline i korseti u neprirodnim veličinama izlaze iz mode i zamenjuju ih lagane haljine sa strukom podignutim do ispod grudi koje padaju u naborina uz telo do poda. Košulja se ne vidi više, nema potrebe za kontrastom između gornjeg i donjeg odela, što ukazuje da postoji jako mala potreba za čipkom na odelu.
Ženska moda, 1778.
Marija Antoaneta sa decom, 1785-86.
Kontrasne siluete ženske mode 1742. i 1794. godina
Nastupa period koji je neprofitabilan za ručnu prizvodnju čipke. Mašine preuzimaju posao. Čak ni dvor više nije naručivao, nisu smeli, osim jako male 14
količine za izuzetno posebne prilike, jer je i sam kralj bio ugrožen političkom situacijom, a srednja klasa još nije bila zainteresovana za modu. Period najvećeg prosperiteta trgovine čipkom u Francuskoj je bio tokom Napoleonovih ratova (1792-1815), kada nije bilo uvoza strane čipke i kada se domaća čipka izvozila u Ameriku posle Rata za nezavisnost (1775–1783).
Napoleon Bonaparta, čipka Point d′ Angleterre 14
Krijumčarenje čipke je od davnina bio vrlo unosan posao i veliki problem za vlasti. Neverovatno je koliko traje i kolika je strast za čipkom. Dolazila je u zemlje u mrtvačkim sanducima, umotana oko leša proteranih. U nekim slučajevima samo su glava, ruke i stopala pokojnika bila u sanduku, a ostatak tela je odstanjivan da napravi prostor za čipku. U drugim slučajevima kućni ljubimci, psi, su bili obmotavani čipkom, pa povijani u krznene pokrivače kako bi se izbeglo otkrivanje čipke. Neki su čak izdubljivali vekne hleba pa je stavljali unutra ili je unosili u zemlju krijumčareći je u konjaku. To su radila gospoda pošto su oni mogli da uvezu konjak, i druga alkoholna pića. Kazne za krijumčarenje čipke su bile jako stroge, ali mnogi su mislili da je ta roba toliko dragocena da vredi pokušati. Čak su je i dvorske dame švercovale, sakrivenu u muf.
14
Napoleon on his Imperial throne, Jean Auguste Dominique Ingres, 1806. godina
15
Vekovima, neki su išli po bojnim poljima i tražili mrtva tela vojnika u nadi da će pronaći dragocenu čipku. Jedna dosetka je govorila da oficiri kada kreću u bitku treba da nose čipku jer neće biti viđeni mrtvi bez nje.
19. vek 1810. je konstruisana nova mašina za pravljenje čipke koja je pokrenula industrijsku proizvodnju. Dizajneri 19. veka ugledali su se na raskošnu modu ranijih vekova. Ravne linije i bez ukrasa od čipke su i dalje osnovne karakteristike mode početkom veka. Haljine od muslina sečene ispod grudi sa jako niskim dekolteom, otkrivale su celo poprsje i vrat. Ova moda podsećala je na modu Stare Grčke i Rima i zvala se Ampir.
Ampir15
Čipka Point d′ Angleterre16
Napoleon koji je, kao car, na vlast došao 1804. godine, želeo je da Francuskoj vrati slavu koja je degradirana posle kraljevske porodice Burbon. Oživeo je proizvodnju francuske čipke koja je zaboravljena posle revolucije, kao i poznate radionice širom Evrope. U to vreme ostalo je jako malo veštih, kvalifikovanih radnika, pa su počele da se obnavljaju stare i otvaraju nove škole. Dolazi do preokreta u istoriji, sada su francuski čipkari podsticani da idu u Italiju u Burano, ostrvo pored Venecije, kako bi oživeli proizvodnju iglane čipke. Međutim, konac za čipku više nije bio tako kvalitetan kao ranije pa ni sama izrada čipke nije bila kao pre. Čak i danas, sa svom razvijenom tehnologijom, najfiniji konac koji se može nabaviti je skoro dva puta deblji od konca iz vremena kada je proizvodnja čipke bila na vrhuncu. Omiljena Napoleonova čipka je briselska, Point d′ Angleterre iz Belgije. 15 16
Carica Žozefina od Francuske, autor Francois Gerard, 1805. Krunisanje Carice Žozefine u katedrali Notr Dam u Parizu, autor Žak Luj David, 1805.
16
Početak 1820. donosi uspehe na svim poljima. Mašine prave bogatstva. Česte promene i ugledanje na raniju modu, dovelo je do toga da je sada u modi obavezno različito oblačenje za različite situacije: šetnja, jutarnje posete, vožnja kočijama, večernji izlasci, odlazak u operu, večere i odlazak na bal. Raznolikost odeće povlači za sobom veću potrebu za čipkom, kojom će se ukrasiti.
Odelo za šetnju, 1817. godina
Dnevno odelo, 1822. godina
Dnevne i večernje haljine, 1829. godina
Haljina za bal, 1823. godina
Međutim, ovo važi samo za žene jer su muškarci sada zauzeti poslovima. Njihovo odelo je jednostavno, prilagođeno vremenu velikih obaveza i više se kroz odelo ne ističu kao pojedinci. U novom vremenu, čipka i muškost ne
17
mogu zajedno. Muškarci je još jedino nose na dvoru, tradicionalno, oko vrata i na rukavima košulje. Dvor više ne diktira modu.
Muška moda, detalj, 1805.
Muška moda, 1826.
U drugoj polovini 19. veka mašine ponovo preuzimaju posao čipkara i počinje masovna mašinska proizvodnja. Proizvode se čipke različitih dezena, a sa konstrukcijom mašine za Žakar tkanje počinje proizvodnja velikih količina šalova, gotovih karnera, ogrtača, velova koji padaju do zemlje, kao i šlepova za haljine koje su nosili na dvoru ili za venčanja. Kopije su tako verne i savršene da sa malog odstojanja ne može da se prepozna koja je koja. Ženama više nije važno da nose ručno proizvedenu čipku. Najbolji komadi su i dalje bili jako skupi, ali je na tržištu bilo puno jeftinije čipke, koja nije bila savršeno urađna. 1851. Princ Albert u Engleskoj organizuje Prvu Internacionalnu Izložbu. Kako su Britanci videli proizvode iz celog sveta, odjednom se javlja puno novih ideja, počinju da se kombinuju različiti tipovi čipke. Nastaje novo zanimanje, dizajner čipke, i svi proizvođači se utrkuju koga će zaposliti na to, prestižno, mesto.
Industrijska čipka, oko 1860.
18
Jedan od prvih, poznatih dizajnera tog vremena je bio Gospodin Vort iz Pariza koji je između ostalog doprineo razvoju nove siluete ženske figure, turnir koji će zameniti krinoline. Čipka, čiju su proizvodnju potpuno preuzele mašine, doživljava kratki procvat povratkom autentičnog, ručnog rada zahvaljujući Kraljici Viktoriji (1819-1901).
Kraljica Viktorija, 1842. godina17
Kraljica Viktorija, 1899. godine
Ona je izabrala Honiton čipku za svoju haljinu za venčanje i kraljevski veo, koji je postao poznat širom sveta po svojoj raskošnosti. Veliki broj radnika bio je angažovan za izradu ovih odevnih komada. Honiton čipka se danas, najčešće koristi za venčanice i odeću za krštenja. Za venčanja i krštenja na Engleskom dvoru je obavezna ova vrsta čipke.
Engleska kraljevska čipka, detalj
Ručna izrada čipke nije potpuno zaboravljena. Poneka radionica, sa tradicijom od ranije, sada proizvodi čipku za haljine koje izlažu na Internacionalnim izložbama kao unikate. Posle dugog perioda krinolina, raznih veličina, oko 1870. godine nastaje novi oblik ženskih suknji, turnir. Pozadi je turnir bio jako bogato ukrašen i imao je šlep, koji je pored karnera, često ceo bio rađen od čipke. Ovaj oblik suknje 17
The Young Queen Victoria, Franz Xaver Winterhalter, 1842. godina
19
formirao je vrlo elegantnu siluetu ženske figure, koja je podsećala na period Marije Antoanete iz 18. veka.
Moda krinolina, 1865. godina18
Moda turnira, 1873. godina19
Moda kostima prenatrpanih detaljima se nastavlja sve do zadnje dekade 19. veka, a proizvođači dobrog ukusa ne nalaze mušterije samo u bogatima. Industrijski tajkuni kupuju za sebe i svoje familije titule, a njihove supruge ne moraju više da se trude da izgledaju kao gospođe, one to jesu jer imaju novac. Ručno rađena čipka sve više gubi bitku na tržištu.
Večernje haljine, 1892-93. godina
Ženska moda, 1897. godina20
18
Carica Elizabeta, Franz Winterhalter, 1865. godine The gallery of HMS Calcutta, James Jaques Tissot, detalj, 1873. godina 20 Portret Gdina i Gđe Isak Njutn, John Singer Sargent, Metropolitan Museum, NY, 1897. 19
20
U zadnjoj dekadi 19. veka ženska silueta dobija oblik slova S, podsećajući na drvene figure vojnika. Ova moda je delom inspirisana vojnom uniformom, naročito gornji deo, sa vojničkim kragnama uz vrat i jako širokim ramenima, a delom je inspirisana Španskom modom, kontrastima svetlih i tamnih boja i strogim linijama. Gornji deo kostima je bio jako bogato ukrašen čipkom, ali više nije bilo važno koji je tip i kvalitet čipke. Na glavi su nosile šešire koji su imali raskošan veo koji se vezivao oko brade u veliku mašnu i bio je ceo od čipke.
20. i 21. vek Patentirane mašine za proizvodnju čipke i dalje imaju pozitivan trend na tržištu, kupuju je na veliko svi oni koji ne mogu sebi da priušte „pravu“ čipku. Mašine diktiraju kvalitet koji je sve lošiji zbog želje da se proizvodi sve brže i jeftinije. Kupiti kvalitetnu čipku, u okviru komercijalne proizvodnje, bilo je skoro nemoguće. Pojavljuju se krugovi koji se bore za očuvanje tradicije ručne proizvodnje, prvo u Engleskoj pod patronatom kraljevskog dvora a zatim i po ostalim važnim centrima u Evropi. Otvaraju se nekomercijalne škole koje finansiraju vlade država i koje počinju sa proizvodnjom čipke, u jako malim količinama, koja je bila preskupa. Poznate škole su bile: Kraljevska škola za proizvodnju čipke u Beču, Kancentrum u Brižu, škola Merleti u Buranu koja je pravila divne replike Venecijanske čipke 17. veka i kopije Francuske čipke. Ove škole nisu pratile modne trendove, već im je cilj bio da se očuva stari zanat. Zahvaljujući Obrazovnosavetodavnom vecu okruga Devon, u Engleskoj, ovaj predivni stari zanat su učili prvo u školama, a zatim na edukativnim časovima za odrasle i kursevima koji se održavaju i danas. Industrijska čipka, 1905. godina
Ovaj kontinuitet podučavanja je osigurao opstanak mnogih starih tehnika koje su se u ostalim krajevima izgubile jer su u nekom trenutku prevaziđene. Čipka se danas proizvodi na tradicionalan način i širom sveta, ali može se reci samo kao hobi pojedinaca.
21
Posle 1910. godine ženska silueta dobija drugačiji izgled. Korseti postaju nežniji i nisu više neprirodno stegnuti što figuri daje veću slobodu. Suknje su ravne do članaka, a struk dolazi na svoje mesto ali je prekriven tunikom koja je ravnog kroja. Rukavi na ovim tunikama su uzani, nabrani po ivicama na ramenima. Moda je inspirisana Istokom. Večernje haljine su bile dekorisane vrlo popularnom zlatnom i srebrnom industrijskom čipkom. Nosile su se bele ili crne čipkane rukavice bez prstiju. Kako je dužina suknje ili haljine bila do članaka, videle su se čipkane čarape sa prefinjenim šarama na prednjem delu. Moda za veče, 1912. godina
Ove čarape su imale dezen Chantilly čipke i bile su jako skupe, bez obzira što su rađene mašinski. Male čipkane kapice su se nosile u kući, a napolju su se nosili veliki šeširi sa velom od industrijske čipke.
Večernja haljina, 1912. godina
Moda 1916. godine
Romantične kapice za kuću, ukrašene sa svilenim trakama i karnerićima od mašinske čipke bile su nešto što je svaka devojka morala da ima ako želi da deluje kao uspešna u privatnom i društvenom životu. Devojke sa ovim kapama delovale su jako romantično. Romantika je po definiciji bajka ili maštanje o ispunjenju želja, a da li je čipka romantična? Čipka, kao tkanina, je svakako romantična. Ali realno gledano,
22
nastanak ove tkanine je oduvek bio plod teškog rada, veštine, novca i statusa. Položaj čipkara kroz vekove bio je praćen mukom, nemaštinom i neprilikama većinu vremena. Radili su danonoćno, bili su jako malo plaćeni i često prevareni od strane trgovaca. Ljudi koji su nosili čipku su bili uglavnom uobraženi, arogantni, egocentrični ili suviše nadmeni. Oni su zapravo cenili umetnost čipke, ali kao statusni simbol koji se razvijao tokom više od 300 godina, da još više vizuelno istakne njihovu važnost u društvu. Posleratni period, rane 20. godine, donose stagnaciju na raznim poljima, pa tako i u modi. Čipka dobija potpuno perifernu ulogu. Njeno pojavljivanje na kostimima, i to za specijalne prilike, bilo je retko i nije bilo pojavljivanje zato što je moda diktirala. Male kragne i manžetne, urađene u svili ili rejonu, ili dekoltei haljina su bili jedini delovi od čipke dok period Art Dekoa (1920-1939) nije uveo u modu čipkane šalove prelepog dezena u bojama zlata, bronze, tamno smeđe ili narandžaste.
Dnevne haljine po crtežima iz časopisa Vogue, 1920. godina
Osvežavajući novitet u modi je štampa na tkaninama. Na veliko se štampaju na svilenim tkaninama dezeni koji imitiraju čipku i od njih se prave haljine koje postaju pravi modni šik. Oko 1930. godine od radionica za ručnu izradu čipke još jedva rade Brisel, Briž i Antverpen. Različite industrijske čipke dobijaju imena, po uzoru na ručne, kako bi bolje prošle na tržištu. Čipke, nove i stare, su bile prisutne na tržištu iako ih je na modnim crtežima tig vremena bilo malo. Haljine bez rukava, sa otvorenim leđima u obliku slova V su ponekad bile cele od industrijske zlatne čipke, tzv. Holivudski stil. Briselska čipka, detalj
23
U svetu dolazi vrlo težak period: finansijska kriza u Americi 1932-3. dovodi do vrlo nepovoljnog stanja na tržištu a fabrike prestaju da rade. Velike količine novca ostaju zarobljene u kupljenim mašinama jer je potražnja opala, postaje neekonomično da rade za proizvodnju malih količina. Destruktivni Španski Civilni rat 1936-9. godine, smrt 2 miliona ljudi u Ukraini od gladi zbog Staljinove politike i početak Drugog Svetskog rata 1939. odvukli su pažnju sveta od mode. Odeća je skromna, bez ikakvih ukrasa, a proizvodnja čipke je zamenjena proizvodnjom bombi. Posle Drugog Svetskog rata reč čipka za mnoge ljude je beznačajna, osim za udruženja, žene usedelice, vrlo posećivane salone iz Viktorijanskog perioda i kao zabačeni komadi po muzejima. Puno primeraka je izgubljeno ili uništeno u ratu. Nove mašine za proizvodnju čipke kao cele tkanine, dobijaju svoje mesto u proizvodnji odeće ali ta tkanina nema poseban značaj. Od njih su kreirane večernje haljine New Look stila, koji je plasirao Kristian Dior oko 1950. godine. Međutim, moda dobija sve više trenutnu poluparnost, postaje brzo prolazna.
New Look, 1950. godina
Industrijska Honiton čipka, godine21
Uprkos obeshrabrujućoj situaciji na tržištu, 1950. godine rekonstruisane su i unapređene dve mašine za prizvodnju čipke, Barmen i Rašel. Barmen je pravila kosu i jaku čipkanu traku koja se koristila za ivice korseta i donjeg veša u drugoj polovini 19. veka. Početkom 20. veka prizvodi čipku koja se više upotrebljava za nameštaj nego odeću. Ako je korišćena za odeću, to je bilo na kupaćim kostimima, da se razbije monotonija. Oko 1970. godine počinje da proizvodi čipku za narodnje nošnje. To je bila jednostavna, gruba i 21
Venčanje kraljice Elizabete II i Princa Filipa, vojvode od Edinburga , 20. novembar 1947. godine
24
punija čipka, raznih boja. Proizvodi se od pamuka, vune, jute i sintetičkih vlakana.
Rašel mašina je u periodu posle rata koristila tehniku, rad na ramovima, mašine konstruisane 1780. godine. Ona je proizvodila čipku prefinjenog tipa sa sitnim, uglavnom floralnim i spiralnim dezenima (velovi za venčanja su rađeni na ovoj mašini, od jednostavne čipke sa šarom na ivicama do najotmenije, kopije Honiton ili Briselske čipke). Ogroman podsticaj za razvoj ove mašine je bilo razvijanje priozvodnje sintetičkih tkanina. Uprkos vidnom potencijalu ove mašine, ona je morala da sačeka svoj trenutak u modi. Taj trenutak dolazi tek krajem 1960. godine.
Briselska čipka na Rašel mašini, 1956. godina22
Mnoge umetnine, naročito stara čipka i starinske haljine, postaju jako tražene na tržištu i po prvi put u zadnjih 40 godina, kupuje se po vrlo visokim cenama. Mladi dizajneri su kupovali velike količine i inspirisani predivnim starim komadima, razvijaju modu u kojoj čipka dobija značajno mesto. Njihova dosetljivost je bila beskonačna. Međutim, povratak čipke na modnu scenu bio je mač sa dve ostrice. S jedne strane, čipka je ponovo u modi, a sa druge ona je više nije imala nikakvu vrednost, obezvređena je. Ono što je bilo bitno za njen opstanak u modi je stalna proizvodnja nove čipke koja lako može zameniti prethodnu. Za ručno rađenu čipku nije bilo isplativog povratka, sem na Dalekom Istoku gde je taj posao jako malo plaćen, ali je rad morao biti sirov i jednostavan kako bi se isplatio kada dođe na Evropsko tržište. Takva čipka nije elegantna i često su odevni predmeti od nje demode. Ručna proizvodnja nikada neće moći da se ubrza, a sve je lošije plaćen posao. Sa druge strane, mašinska proizvodnja je brza i uvek ima tendenciju da bude još brža.
22
Grejs Keli, venčanje za princa Raniea od Monaka, 19. april 1956. godine
25
Venčanica princeze Dajane od Velsa, detalji, 1981. godina
Mašine su te koje danas diktiraju položaj čipke u modi. Sve veća potražnja iziskuje sve komplikovaniji i lepši dizajn čipke, koji će ujedno biti ekonomičan za proizvodnju.
Mašinska čipka, 2007. godina
Ručna izrada čipke je, konačno, ovekovečena kao umetnost i ne dozvoljava nam da zaboravimo stare tehnike i stilove.
26
Evropski muzeji čipke: Italija Muzej čipke (Museo del Merletto, Fondazione Musei Civici Venezia), Venecija http://www.museiciviciveneziani.it Muzej kalem čipke (Museo del Tombolo), Pescocostanzo http://www.museodeltombolo.it
Francuska Muzej prozvodnje čipke (Musee des manufactures de dentelles), Retournac http://www.ville-retournac.fr/musee/
Španija Muzej čipke, (Museo do encaixe de Camarinas), Camariñas http://www.blen.net Muzej Marès čipke, (Museu Marès de la Punta), Arenys de Mar http://museu.arenysdemar.org/ca/puntes
Belgija Muzej kostima i čipke, (Musee du Costume et de la Dentelle), Brisel http://www.bruxelles.be/artdet.cfm/4209
Velika Britanija Muzej Viktorije i Alberta, (The Victoria and Albert Museum), London http://www.vam.ac.uk/collections/textiles/index.html Muzej Kaupera i Njutona, (The Cowper and Newton Museum), Olney http://www.mkheritage.co.uk/cnm/lace/index.html
Nemačka Muzej čipke, Abenberg, (Klöppelmuseum Abenberg), Abenberg http://www.museen-abenberg.de
27
Češka republika Muzej čipke Vamberk, (Vamberecká krajka muzeum), Vamberk http://www.blen.net/blen_14/140103.htm
Finska Muzej Rauma, (Rauman Museo), Rauma http://www.rauma.fi
Portugal Muzej Bilroš čipke, (Museu das Rendas de Bilros de Vila do Conde), Vilja do Konde http://www.geira.pt/museus/atrio/index.asp?id=5
28
Literatura:
•
Lace in Fashion from the Sixteenth to the Twentieth Centuries, Pat Earnshaw, 1985. London
•
Lace: History and Fashion, Anne Kraatz, 1989. New York
•
Lična dokumentacija
•
Predavanja prof. Milice Radovanovic, Kostimografija, Fakultet Primenjenih Umetnosti, Beograd
•
http://www.lacemakerslace.oddquine.co.uk/history.html
•
http://www.marlamallett.com/lace.htm
•
http://en.wikipedia.org
•
http://www.fashion-era.com
29