Partizan mongrafijafinaloktobar1 by Saša Jeličić

Сви добри клубови личе једни на друге! Али, ПАРТИЗАН је постао - ВИШЕ ОД КЛУБА!

Ова књига говори о томе...

Трофеј Лиге Шампиона

Мали рукомет (не) личи на велики снимљено крајем 50-тих. 6

„Кад је почело време, где се завршава простор” Вим Вендерс, „Небо над Берлином”

РК Партизан је имао два почетка:

1948. године - велики рукомет - турнирски систем такмичења - такмичила се секција ЈСД-а - трајало је годину дана.

1957. године - Божић, 7. Јануар - рукомет-лигашки систем такмичења. Овај почетак је био врло, врло успешан. Траје и данас. Партизан слави 60. година лигашког такмичења.

1948 1949

Играли су једно лето - Мој синко, какво лето, играли смо по највећој зими, голи и боси на отвореним теренима. Знаш ли да је прво првенство Београда у великом рукомету било прекинуто због хладноће? Ви никада нећете имати ту љубав и тај ентузијазам, и никада нећете схватити то време. Уосталом, да кренем из почетка……… Ми у Србији нисмо знали шта је рукомет. За време окупације пролазили смо поред немачких касарни и видели да војници лопту уместо ногом додају руком. Чудили смо се, јер тада нисмо знали да је то немачки национални спорт и све то брзо заборавили. После ослобођења 1945 год. у Србији је постојао само фудбал. Навијало се за Партизан и Звезду. Ми средњошколци друге, треће, седме гимназије и техничке школе ‘”Драпшин”, велики рукомет смо видели “уживо” први пут у пролеће 1948. год. На фудбалском терену (“блато до колена”) ФК „Сигнал”, на обали Саве, код “Шест Топола”(ту ти је синко данас сајам) окупили смо се, сећам се као да је јуче било, и чекали показни рукометни тренинг (ви би сада

НE! - Стаљину, ДA! - рукомету рекли промоцију) великог рукомета. Организатор окупљања био је фискултурни савез Србије- активиста Војислав Војновић. Са њим су дошли и загрепчани Теодор Седмак и Фрањо Хорватићпроф. фискултуре у седмој мушкој гимназији. Кратко смо чули правила и први пут у животу заиграли рукомет! Какав је то осећај био! Најежим се кад се сетим. Не пожуруј ме са Партизаном, дошли смо и до тога. Ми средњошколци који смо тренирали рукомет позвани смо у комитет. Тамо су седели Божа Шварц, Артур Такач и Маријан Фландер. Речено нам је да су при Партизану и Звезди формиране рукометне секције, и наређено нам је; ” Другови и другарице учланите се добровољно у секцију клуба за који навијате”. Ми партизановци смо то са одушевљењем урадили! Чланови великог Партизана! Клупски другови са Бобеком! Шта нам је то значило! Променило нам је животе преко ноћи! Душан Анушић Кинез Један од најстаријих чланова Партизана

Играчи секције РК Партизан: Јанчић Богдан, Јанчић Бранко, Мијалковић Радомир, Петровић Цуки, Зечевић Драшко, Станкић Светислав, Тадић Душан, Ватовац Милан, Душан Анушић Кинез, Џепаровски Благоје, Милинковић Ђорђе, Јаношевић Василије, Шпет Александар, Славковић Љубомир, Назелчић Салко тренер: Маријан Фландер; председник: Артур Такач

ЦРНО НА БЕЛО Партизан – ОРК Београд Динамо ( Панчево ) - Партизан Паризан – Милиционер (Загреб) Партизан – Локомотива (Загреб)

3:3 7:6 9:10 0:6

ЦРНО БЕЛА СТАРИНАРНИЦА Прва утакмица: Свети Лука - 31 октобар 1948. год. Партизан - Раднички (Крагујевац) 22:2 Први дерби: Партизан - Црвена Звезда 6:4 Браца Јанчић је једини играч који је играо и `48 год. (велики рукомет) и крајем 50-тих (рукомет). Освојио је КУП Маршала Тита (1959. године). Сјајан играч, још бољи човек. Легендарни Богдан и Браца Јанчић су прва рођена браћа у Партизану. Обојица су били репрезентативци Југославије у великом рукомету.

Први капитен: Милинковић Ђорђе (нестао за време ИБ). Први штрајк играча: (у то време)! После пораза од Загребачких екипа, Милиционера и Локомотиве, управа клуба не пријављује екипу за отворено првенство Југославије у Загребу. Сви, баш сви, играчи траже исписнице и прелазе у Металац. До 1957. године Партизан практично престаје да постоји.

Другови рукометаши, Армија зове! 10

РУКОМЕТАШИ ПАРТИЗАНА ИЗ 48-МЕ

Душан Анушић Кинез

Усташка правила (1942) Документ Проф. Б. Гардашевоћа .... а онда су дошли Партизани

крај 50-тих

„Не верујем у небеса већ у Маркса и Енгелса... “ Југословенска народна песма 50- тих Тито- Југославија. Елвис Присли- рокенрол. Спорт је излазио три пута недељно. Хладни рат је ледио срца другова и другарица. Хрушчов долази у Југославију на помирење. Кастро и Че Гевара побеђују на Куби. Бразил са 18-годишњим Пелеом постаје светски првак у фудбалу. Сви слушају радио преносе Радивоја Марковића. Фрањо Михалић трчи своје бескрајне маратоне. Почиње изградња Новог Београда. Рукомет улази у програм предвојничке обуке. Појављују се Мерлин Монро и Брижит Бардо. Лајка лети у космос. Југославија стидљиво отвара границе. Одржава се (1958- Источна Немачка), прво светско првенство у малом рукомету.

„Каква је то екипа,какви су то момци!“ Наполеонка

чувена навијачица тог доба1958-1959

1956 1957

„Пут од хиљаду миља почиње првим кораком” Кинеска пословица Божић је 1957. године. Цича зима. За управу Централног Спортског Друштва Југословенске Армије – ЦСДЈА, нема празновања ( „религија је опијум за народ“). Пленум заседа. Председава генерал Милош Шумоња. Па ипак, осећа се свечана празнична атмосфера. Генерал Шумоња износи предлог да мушки и женски рукометни клубови „Дедиње“ (основани 1. маја 1955. године) састављени од ђака чувене Пете мешовите гимназије, на Топчидерском брду, постану седамнаести члан велике породице Партизана.

Влада (Владимир Пуханић, проф. фискултуре и један од оснивача)

и ја седимо мало по страни, и просто чујемо тишину која траје читаву вечност. Није било гласања. Громогласан аплауз до небаБожић је, неописиво олакшање, огромна радост, и РУКОМЕТНИ КЛУБ ПАРТИЗАН је поново рођен! Какав дан! Каква симболика! Какав рођендан. Памтите децо све ово, памтите. Јер, ко заборави прошлост , неће имати будућност. Радосав Мутић, оснивач, играч, први тренер и легенда Партизана

ЦРНО НА БЕЛО Херој (Бгд) - Партизан Партизан – Црвена Звезда Инђија - Партизан Партизан – Раднички(Бгд) Слобода – Партизан Партизан – ЈСТС Железничар - Партизан Партизан - Синђелић 16

Први дерби: (у малом рукомету) Партизан – Црвена Звезда 6:6. 5:30 6:6 15:15 16:9 4:34 11:4 15:19 6:0

Одигран је на месту данашњег тениског клуба Партизан.

Прва званична утакмица: Херој (Бгд) - Партизан 5:30 Први капитен у Партизану: Зоран Јовановић. Први тренер: Мутић Радосав Први репрезентативци Београда: Лазаревић Петар, Јовановић Зоран и Мутић Радосав

Почели смо као РК Дедиње...

Рукометни клуб Дедиње, 3.11.1956 године Вуковић Б. / Јовановић З. / Мутић Р / Пуханић В. / Рабата М. / Васиљевић Д. / Поповић И. / Лазаревић П. / Бркић Т. *погледајте 5 различитих модела дресова

снимљено 1955.

... а завршили као РК Партизан

Рукометни клуб Партизан, 5.5.1957. година Аћимовић (секретар клуба) / Крњајић Д. (рекордер Југославије у бацању диска) / Вуковић Б. / Јовановић З. / Мутић Р. / Ђорђевић М. (највернији навијач) / Артико М. / Нефат Б. / Шимунић М. (помоћни тренер) / у другом реду чуче: Берић Б. / Рабата М. / Лазаревић П. / Бркић Т. Пријатељска утакмица Партизан- Раднички 4:2 *најстарија сачувана фотографија- нисмо црно-бели и нема грба У овој сезони наступали су и Шулентић , Стругар, Херцог, Милошевић, Ђурђевић.

ЦРНО БЕЛА СТАРИНАРНИЦА Трансформација РК Дедиње у РК Партизан, у Београдској зони је закаснила, заузели смо треће место и нисмо успели да се квалификујемо за новоформирану Прву савезну лигу Југославије у малом рукомету- сезона 1957-1958. У Управном одбору су били: Допша – председник, Пфаф - секретар и чланови: Мехинагић, Аћимовић, Јаковина, Бућан Халил, Пуханић И Черина. Новине нису забележиле „ Pађање Партизана“. Сви чланови клуба су били чисти аматери. Тренирало се 2-3 пута недељно на отвореном, по блату, киши и снегу. Плато испред јужне трибине фудбалског стадиона са летњом биоскопском баштом, билијаром, корзоом, концертима и игранкама (гробари су изабрали праву страну) је био култно место дружења и састајања партизановаца. Многа познанства и бракови почели су на овом месту. 1957 освајамо Куп Београда. У финалу побеђујемо Херој са 15 : 6. Зоран Јовановић даје 8 голова. У даљем такмичењу зауставља нас Железничар (Београд), за кога је бриљантно играо Стевановић Мики будућа легенда Партизана.

1957 1958

Полако, нови сте! У прошлој, првој (полу) сезони нисмо успели да ускочимо у ‘’воз звани прва лига“. Наша управа не одустаје: поново јуриш у прву лигу! Међутим, ни у другој сезони нисмо успели. „ Полако, нови сте!“, рекао је угледни функционер из комитета.

ЦРНО НА БЕЛО Студент – Партизан 14:34 пријатељска утакмица. У купу смо догурали до 16-тине финала. Победио нас је Борац из Бања Луке са 9:6 ЦРНО БЕЛА СТАРИНАРНИЦА Укида се подела на мали и велики рукомет. Постоји само рукомет. У Источној Немачкој се одржава прво светско првенство. Југославија осваја осмо место. Нема ни једног играча Партизана .Швеђани су прваци света. Ова сезона 57-58 прва је прволигашка сезона у Југославији. Без Партизана. За Куп Маршала Тита се бори 8135 екипа. За Титов рођендан - 25. мај - Дан Младости, мечеве мушке и женске репрезентације на стадиону Југословенске Народне Армије прати 50 000 гледалаца. (па, ви децо видите)

Цитираћемо део писма упућеног другу Титу са Пленума Управног одбора Рукометног савеза Југославије „ Друже Тито, уверавамо те да ће наша организација улагати још више напора за будћност рукомета...“ На почетку сезоне у клуб долази Шјор Праљак. У току сезоне губимо две утакмице службеним резултатом 5:0 због неплаћених такси. Нико није сносио одговорност за то. Један од оснивача Партизана и велики партизановац Пера Лазаревић у зимском прелазном року, само због тога, прелази у Црвену Звезду где проводи годину дана. Миливој АртикоЖућа један од најталентованијих играча Југославије због студија медицине, напушта рукомет. Драган Херцог студент медицине такође напушта рукомет. Лекарски позив га одводи у Бијафру- “Лекари без граница“, где трагично губи живот.

ОСАМ ПАРТИЗАНА Кикинда 4.8.1957. год. Још увек без грба Партизана! Лазаревић / Херцог / Рабата / Плавшић / Јовановић / Димовић / Мутић / Артико

*због штедње путовало је 8 играча.

1958 1959

Tрећа срећа - ал за мало! Трећа сезона у београдској зони. „ Нема одустајања од Прве лиге“ одлучила је управа клуба. Једини прави конкурент нам је Динамо (Панчево) са „страшним“ Факсијем Патићем. Од њих губимо обе утакмице, али они киксирају против аутсајдера, и ми, коначно, постајемо прваци, и добијамо право да се у квалификацијама боримо за улазак у Прву лигу. Нови Сад па Сарајево. На жалост не успевамо. Шок, туга, очај!

ЦРНО БЕЛА СТАРИНАРНИЦА Југославија и Румунија отказују учешће на светском првенству у великом рукомету. 26. марта 1959. год. секретаријат Рукометног савеза Југославије суспендује целу мушку и женску репрезентацију због шверца робе. Таква су времена била драги читаоци. Бјеловарски Партизан у купу Европских шампиона губи усред Загреба од Динама из Букурешта са 5:17. Будућа легенда Влатко Мартинчевић возом из Сарајева долази у Партизан. Београдски Железничар испада из прве савезне лиге, не спашавају га ни бриљантне игре Микија Стевановића. Боби Фишер постаје велики пријатељ Светозара Глигорића, славног шахисте Партизана. Јохансон и Патерсон боксују за титулу првака света, а рукометаши Југославије у духу „братства и јединства“ не заостају много за њима. 24

ЦРНО НА БЕЛО Квалификације као судбина Прве неуспеле квалификације 1959. 6 и 7 јун Нови Сад (квалификације-Србија) Партизан - Нормалист (Приштина) 16:8 Партизан – Железничар (Ниш) 25:15 Војводина (Нови Сад) – Партизан 18:17 Војводина директно улази у прву лигу, а ми идемо на поправни у Сарајево. 1959 - (26 - 27 и 28 јун - Сарајево) Босна (Сарајево) – Партизан 20:13 Одред (Љубљана) – Партизан 12:10 Партизан – Полет (Скопље) 11:10 Треће место, ништа од прве савезне лиге.

РК Партизан, горњи ред: Бабић, Ерор, Димовић, Вуковић, Клисић, Хасанџекај, чуче: Стругар, Пишпек, Мартинчевић, Рабата грб је, коначно. на дресу и срцу.

ЗИМА ЗИМА Е ПА ШТА ЈЕ РК Партизан горњи ред : Ерор, Мутић, Јовановић, Праљак, Вуковић чуче: Мартинчевић, Шулентић, Грујић(технико), Рабата, Димовић 25

1959 1960 „Остварили смо најлуђе снове“! Зоран Јовановић, Оснивач, играч, капитен, вођа генерације „Непоновљивих“

Памтимо „Непоновљиве“ По други пут су основали Партизан и 10 година срцем и душом играли у њему. Освојили су први велики трофеј у историји клуба. Увели су Партизан у прву лигу, „ОНЕ“ Југославије и успешно играли у њој. Освојили су Шампионску титулу на првом Зимском Превенству Југославије у Зрењанину. Освајали су међународне турнире у земљи и иностранству. Кроз Партизан су постали репрезентативци Београда,Србије и Југославије. Завршили су школе и факултете, постали „Поштена интелигенција“, професори,доктори наука, лекари, инжењери, и вредни радници. Својом игром, понашањем и харизмом градили су и клуб и рукомет, постали и остали другови, пријатељи и кумови, до дана данашњег. На крају најважније; Они су поставили духовне темеље Партизана: припадност и доживотна љубав према клубу, свест да је Клуб „увек изнад појединца“ и да Партизан треба да буде „Више од клуба“.

Партизан памти-50 година од освајања првог трофеја у историји Коначно смо црно-бели

Mладост(Загреб): Ђери, Доган, Царек, Узелац,Музуровић, Јурић, Раусављевић, Штенцл, Радовановић, Шименц, Богдан

СЕЋАЊА „До дана данашњег нисмо прокужили како смо изгубили од Партизана“

ЦРНО НА БЕЛО

Царек /Играч Младости из Загреба/

У Потрази за „Светим Гралом“ /Куп Маршала Тита/

„Подценили смо Вас. Онда је било касно“

Партизан (Лукавац)-Партизан 9 : 18 Партизан – Војводина (Нови Сад) 11 : 4 Вулкан (Зрењанин) – Партизан 17 : 25 Партизан – Дубочица (Лесковац) 17 : 9 Прво велико финале 29.11.1959. Партизан – Младост (ЗАГРЕБ) 28

10 : 8

Влада Штенцл /Голман Младости из Загреба/

„У Београду, пред нашом публиком, није билo шанси да изгубимо“ Бошко Вуковић /Први капитен који је примио пехар „Маршала Тита“/

„Хемија у тиму је била непоновљива. Гинули смо. За Партизан! За историју! За славу!“ Влатко Мартинчевић /Један од најмлађих првотимаца, будућа легенда Партизана“/

ЦРНО НА БЕЛО Београдска зона и квалификације:

У Београдској зони смо, више него надмоћно, освојили прво место и дошли до других по реду, за нас најважнијих квалификација у историји. 1960.година 27.-29.Мај – Црвенка / Квалификације / Полуфинале Србије

24.-26. јун – Вараждин / Квалификације /

Југославија „Вреле гуме Вараждинске“

Партизан – Каблови (Светозарево 29:13 Црвенка (Црвенка) – Партизан 14:21 Партизан – Будућност (Ваљево) 25:17 Пласман: 1.Партизан 2.Црвенка 3.Каблови 4.Будућност 13.-15. Јун – Београд (Ташмајдан) / Квалификације / Финале Србије

Партизан – Динамо (Панчево) Партизан – Вулкан (Зрењанин) Партизан – Железничар (Ниш)

Сарајево (Сарајево) – Партизан Партизан – Одред (Љубљана) Слобода (Вараждин) – Партизан Пласман (за Риплија):

15:23 19:16 13:13

Слобода и Партизан су имали исти број бодова, исти број датих и примљених голова и исти количник, МОРАЛА је да се игра нова утакмица.

16:20 28:19 25:21

13. jул – Бања Лука

/одлучујући меч за улазак у Прву Лигу/

Пласман: 1.Динамо 2.Партизан 3.Вулкан 4.Железничар

Партизан-Слобода (Вараждин) 17:13 (9:10)

СЕЋАЊА „Једна утакмица решавала је све,или прва лига,или ... У нашем граду, пред нашим навијачима решили смо да изгинемо за Партизан. Уз невиђено,незаборавно навијање, Бањалучке публике добили смо утакмицу. ПРВА ЛИГА! КОНАЧНО!“ Миша Рабата /Легендарни пивотмен Партизана/

„Рабоња их је сам добио. Никада га нисам видео да тако игра“ Бора Станковић /Један од најбољих играча Партизана/

13. ЈУЛ 1960 - БАЊАЛУЧКИ ХЕРОЈИ - Непоновљиви улазе у Прву лигу Вуковић / Станковић / Ерор / Јовановић / Рабата / Доган -чуче: Лазаревић / Хасанџекај / Мартинчевић / Јуришић / Радуловић

ЦРНО БЕЛА СТАРИНАРНИЦА

Рк Вождовачки, будући расадник играча који су долазили у Партизан,улази у Београдску зону.

Тренер, оснивач и легенда Радосав Мутић поред налив пера добија и Новогодишњу честитку - 1.1. 1960 - добија отказ. За тренера уз велико незадовољство играча који штрајкују (звучи познато) управа именује Вилима Тичића-Тицу. Чувени Тица је дошао са два освојенапрвенства државе за жене и бронзаном медаљом на првом Светском првенству за жене 1957. год, Изванредан педагог и методичар. Обожавао је да ради са младима, обично је заказивао тренинге у 7 ујутру( да децо у 7 ујутру).

1956. године за куп се борило 228 екипа и 3.000 рукометаша,а 1959.године 8.534 екипе и 90.000 рукометаша .

Вараждинске квалификације пропустио је Мики Стевановић, на путу за Вараждин, у возу, добио је жутицу.

Пехар „Маршала Тита“ је био прелазни, и Партизану није уручен ни један други.

Вараждин, иначе миран градић у Хрватској, је за квалификације „полудео“.Навијачи су окружили терен старим аутомобилским гумама и запалили их. Играло се у ватреном обручу.

12.јула 1959. Партизан је одиграо прву међународну утакмицу против Штутгарта /Западна Немачка/. Велика легенда Партизана Драган –Мики – Муња- Стевановић као гост први пут игра за Партизан.После ове утакмице постаје члан Партизана.

Играчи су сами намештали заштитне мреже иза голова,пентрајући се до високих купола сајма. Партизан није био члан Прве лиге када је освојио куп „Маршала Тита“. Финале купа је била прва рукометна утакмица која је преношена на телевизији. У то време за Партизан се навијало повицима „Напред Шарени“. По угледу на фудбал у екипи је било 11 играча. Мики Стевановић је дао 6 голова, промашио 1 пенал, био искључен због приговора на 2 минута и био проглашен за најбољег играча финала. Никола Ћук је одиграо све утакмице осим финала (због болести финале је остало недосањан сан). За освојени куп као награду, играчи су добили налив пера чувене марке „Пеликан“.

Судија Курбатфински је 10 секунди пре краја, при нерешеном резултату, свирао пенал за Слободу.Гол их је водио у прву лигу. Имао је храбрости и поштења да због неправилног извођења пенала поништи гол. Све нас је само народна милиција спасила линча /“Максимир“ се десио много, много касније/. За Вараждин је везана чувена анегдота са Петром Ерором /Еркетом/ и бициклима, Свако вече из града, Ерке се враћао „Позајмљеним бицикилима“ /паркинг испред дома културе/.“Позајмљени бицикл“добијена утакмица. Вече уочи одлучујуће утакмице са домаћином, Ерке је заборавио на то. Вратио се пешке. Екипа је „полудела“. Натерали су га да се врати у град и дође бициклом. Али, испред дома културе, остао је само један бицикл. И газда! Ерке је њему испред носа сео на бицикл и дојурио у карантин. “Пратили“ су га газда и милиција! Једва су га сакрили и спасили хапшења. Можда и због бицикла, нисмо изгубили ни једну утакмицу у Вараждину!

почетак једне непоновљиве каријере у Партизану (59-60)

„Тичек је долетео“ - Загреб-Београд Делови писма В. Тичића играчима Партизана- почетак једне сасвим обичне Партизанове приче о смени тренера

Увек смо знали да освајамо трофеје и да то добро прославимо

Човек за вољење носи виндијакну никад неће бити славан ни морфиниста са дигнутом крагном него миран као велика кућа у очима мале сијалице и тролејбуси која не лупа глупости гледа само своја посла у џеповима кошчате руке којима игра рукомет увек баш га брига кад му дуне чита Пруста Мирјана Стефановић (1939 -....) О њима су писане песме, погодите коме је написана ова?

Београдски Сајам, освајање првог трофеја. Детаљ из динамичне игре- З. Јовановић “диригује“

Лет! Преко Звезде до звезда и купа Маршала Тита - Петар Ерор Ерке - Ташмајдан

Бањалуко ако те икад заборавим...13. јул 1960

Партизан никада није играо пред више гледаоца. Стадион ЈНА, крај 50-тих.

златне шесдесете

„Xej Џуд“ Битлси Тито-Југославија. Елвис Присли-Рокенрол. Јуриј Гагарин на “Истоку” лети у космос. Несврстани у Београду. Кубанска криза. За мало избегнут нуклеарни рат. Носе се дуге косе и кратке сукње. Почиње вијетнамски рат. Атентат на Џона Кенедија. Прва гитаријада у Београду. Вокално инструментални састав ”Силуете” освајају Београд, а Битлси и Ролингстонси свет. Трамваји“Белгијанци” нас возе у “бољу будућност”. Иво Андрић добија Нобелову награду. Фудбалери Партизана играју финале Купа Шампиона. Телевизија буквално мења свет. Трст је коначно наш - фармерке постају део народне ношње. Гари Купер и Џон Вејн

“убијају последњег Индијанца” а Бата Живојиновић ”првог немца”. Хипици воде ”љубав а не рат”. За Југословенске рукометаше то не важи. Туче су саставни део такмичења. Југославија и Шекуларац бриљирају на светском првенству у Чилеу. Ђина Лолобриђида и Софија Лорен проносе лепоту Европе. Матија Бећковић пише чувену „Веру Павладољску” (помало пише и за „Чик”). Јунска „гибања”(студентске демострације у Београду). Руски тенкови улазе у „златни” Праг. Л. Амстронг се спушта на месец, а РК Партизан на „земљу”-испада из Прве савезне лиге.

1960 1961 „Да ли ће слобода умети да пева” Прва лига! Коначно!

Б. Миљковић

Коначно, Прва лига! Утакмице са најјачим екипама Југославије. Иза нас је сезона за историју: освојили смо Куп и кроз невероватне квалификације ушли у Прву лигу. Хоћемо ли умети да живимо остварени сан? Први пут смо у највишем рангу!

ЦРНО НА БЕЛО У Првој савезној лиги такмичило се десет екипа. Ми смо освојили девето место и формално испали из лиге. Агилна управа успела је да издејствује проширење лиге на дванаест екипа. Бараж мечеви за проширење прве савезне лиге. 1961-8. јул / Ташмајдан Београд Партизан-Слобода (Тузла) 13:11 1961-16. јул / Тузла- други меч Слобода – Партизан 16:21 Остајемо у првој савезној лиги Југославије. Горажде 9.април 1960. Почетак једне добре приче (Партизан је у Горажду увек бриљирао)

Прва рукометна екипа која је крчила пут ка трофејима стоје: Бранко Јанчић / Петар Ерор / Влатко Мартинчевић / Драган Стевановић / Зоран Јовановић / Божидар Вуковић / Вилим Тичић - тренер чуче: Петар Лазаревић / Миодраг Рабата / Александар Клисић / Бећир Хасанџекај / Небојша Радуловић

ЦРНО БЕЛА СТАРИНАРНИЦА Играчи су телеграмима обавештавани о почетку припрема. Није било уводних тренига. Одмах се кренуло на турнеју по траси ауто-пута „Братство и Јединство”. За недељу дана одиграно је петнаест утакмица са бригадирима. 12. августа почињу праве, напорне припреме на Власинском језеру. Препричава се као анегдота чувени одговор голмана ШулентићаШулета датог једној другарици на логорској игранци, која је дошла да га бира за плес речима: “Јел играте?”- “Не, ја браним” . 6. септембра РСЈ забрањује логоровања тј. припреме. Ова одлука никад није испоштована. Првенство почиње 28. августа у сред Олимпијских игара у Риму. 28. августа Партизан игра прву утакмицу у највишем рангу такмичења. Партизан-Динамо (Панчево) 15:18 4. септембра 1960-прва победа у највишем рангу! Партизан-Млада Босна (Сарајево) 22:18 РС Југославије доноси још неколико одлука: - Строго се забрањује плаћање у новцу и материјалне награде - Тренери не могу истовремено да играју и буду тренери и да за то буду плаћени - Играчима је забрањено да играју ван места сталног боравка Ниједна одлука није испоштована. Живот је, увек јачи од норми! 1960 2. октобра –први дерби у највишем рангу-кавез код тениских терена. Партизан-Црвена Звезда 13:11 Тренер В. Тичић је дошао из Загреба. Професор рукомета и велики тренер. У овој сезони за Партизан је дебитовао и касније чувени тренер Микела Обрадовић. У овој сезони Партизан је први пут гостовао у иностранству. Западна Немачка у јануару, Пољска у фебруару. У првој утакмици баража против Слободе из Тузле, Миша Рабата револтиран неборбеношћу саиграча, петнаест минута пре краја напушта терен и одлази у свлачионицу. 44

``КО ТО ТАМО

ПЕВА`` Одлазак на припреме (радна акција аутопут Братство-Јединство) Врхунски услови за припреме

Другови бригадири, Здраво! Заједнички снимак - међу бригадирима је и М. Обрадовић - Микела (трећи с лева - стоји)

Детаљ са утакмице. Терен у сред плодне Шумадије Играли смо(се) и градили аутопут 45

1961 1962 Прича о голманима Прву сезону у највишем рангу смо једва преживели. Друга је била боља. Обележили су је голмани: Пера Лазаревић, Мића Тодоровић, Небојша Радуловић, Милутин Шошкић и Андра Бањанин.!

ЦРНО БЕЛА СТАРИНАРНИЦА Голман Пера Лазаревић један од оснивача Партизана био је у двострукој улози: први тренер-један од најмлађих у историји Партизана и први голман.

Мића Тодоровић прелази из Вождовачког у Партизан. У Партизану постаје репрезентативац. Завршава стоматолошки факултет, жени се играчицом Партизана Драгицом Ристановић. Троје деце, унуци и унуке. Сви „заклети” Партизановци. Небојша Радуловић је најбољи други голман Партизана икада (мада зли језици то исто кажу и за Мићу Станковића). Милутин Шошкић- легендарни фудбалски голман и репрезентативац Света ( рукомет је играо на позицији левог крила). Не постоји ветеран Партизана који га не спомене у својим сећањима. Андра Бањанин, у лето 1961., тренирао је заједно са Мићом Тодоровићем, под будним оком Пере Лазаревића, наравно у Партизану. Ипак, одлучио је заједно са оцем, заклетим Звездашем да брани за „Звезду” и постао њена легенда. Данас његови унуци играју за Партизан. 46

Припреме су почеле са огромним закашњењем-15. 08. 1961. Пред утакмицу са Првомајском (Загреб) у Београду група најбољих играча “аматера” штрајкује због неиспуњених обећања. Остали играчи тек тада сазнају да постоји група која прима паре. Незабораван је коментар Миће Тодоровића ”Они играју за паре а ми за славу”. Мића Тодоровић дебитује против Борца у Бања Луци, са њим путује (држи му страх) будући кум Нине Цигановић. У овој сезони дебитује и Мирко Кораћ. Један од најкориснијих клупских играча. Завршава елекртотехнику. Велики Партизановац. Управа клуба се тешко прилагођава променама у, и око рукомета. Сукоб две групе играча се временом изглађује и завршава се заједничким шишањем до главе целе екипе. Због заузетости, у полусезони, Перу Лазаревића мења Зоран Пантазис.

стоје: Кораћ / Ћук / Станковић / М. Вучковић - председник / * / Вуковић / Јуришић / Јовановић / Лазаревић - тренер чуче: Мартинчевић / Радуловић / Рабата / Ерор / Тодоровић / Стевановић

ЦРНО НА БЕЛО

Утакмица на којој је дебитовао М. Тодоровић

Драгица Тодоровић. Иза сваког успешног голмана стоји још успешнија рукометашица 48

Голман Мића Тодоровић - погледајте технику брањења. “Лопта неће проћи”

1962 1963 Побеђивали смо најјаче! Коначно свој терен!

„Поларни” прваци Југославије!

Трећа сезона у највишем рангу. Клуб се мало стабилизује: Тренер остаје исти, Зоран Пантазис, који организује незаборавне припреме на Охриду са седам играча. Друг Мића Динић је председник клуба. Коначно добијамо свој отворени терен код црквице, легендарни Милутин постаје економ и најбољи проценитељ талентованих играча (коме он да патике тај је већ постао играч).

ЦРНО НА БЕЛО У првој лиги побеђујемо најјаче противнике: Борац (Бања Лука), Загреб, Партизан ( Бјеловар), Црвену Звезду и освајамо четврто место. У Зрењанину на првом зимском првенству Југославије у “Медисону” при скоро неиздрживој хладноћи- (-20 степени Ц) 26. јануара 1963 освајамо прво место. Да је управа могла да “испрати” све то, чуда би направили.

1963-19. јануар- Зрењанин- финале отвореног зимског првенства Југославије. Партизан – Млада Босна

првог

5:4

У купу испадамо за “зеленим столом”. Због неплаћених такси губимо већ добијену утакмицу против Железничара из Ниша. 50

Четверац без кормилара - Стевановић, Ерор, Мартинчевић, Тодоровић у репрезентацији Југославије. (До Светског првенства у Шпанији 2012. год, никад нисмо имали четворицу играча у репрезентацији)

И Бог помаже Партизан. Терен код Црквице (Свети Архангел Гаврило) 52

ЦРНО БЕЛА СТАРИНАРНИЦА У Зрењанину освајамо прву титулу: зимски прваци Југославије. Тренер је Зоран Пантазис. Само две године после освојеног првог места, не учествујемо на трећем зимском првенству Југославије које се одржава у Београду - немамо новац да платимо таксе. После освојеног зимског првенства четворица наших играча играју за репрезентацију против Норвешке (Стевановић, Ерор, Мартинчевић,Тодоровић). Најубедљивија победа у вечитом дербију - 15.октобар 1962-Душановац Партизан – Црвена Звезда 30:18 Ниједан играч није искључен. В.Мартинчевић је постигао 12 голова са гипсом на руци. Сећање М.Тодоровића ”после утакмице сео сам на мотор и бесциљнo возио Београдом, задовољан сам собом” Мића Тодоровић улази у репрезентацију Београда и Југославије У пролеће 1963 Мића Тодоровић повређује менискус, (у то време врло тешка повреда). Оперише га Пера Арежина, легендарни доктор Партизана. Пријатељи и кумови Мића Тодоровић и Пера Живковић (легендарни доктор и зубар Партизана) заједно уче хирургију и наравно, успешно је полажу. 53

1963 1964 Почетак пада.

Јак тим-слаба управа.

Четврта сезона у првој лиги. Сезона за заборав. ЦРНО НА БЕЛО Од 12 екипа освајамо девето место. У купу испадамо у предтакмичењу Слога (Ада) – Партизан 24:17 Новембра 1963 побеђујемо Звезду са 16:14

Јединство у слављу: Војска, Народна милиција, играчи, управа, навијачи. и Милутин

(једина фотографија легендарног економа доњи ред други с лева) 54

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА Абаз Арсланагић, прослављени голман, касније олимпијац са златном медаљом из Минхена и најбољи голман света, долази у Београд из Дервенте и уписује ДИФ (који узгред и завршава) и региструје се за Партизан. Партизан прави једну од највећих погрешних стручних процена (што ће се наставити током година са Фејзулом и Јовицом Цветковићем, да запишемо само најдрастичније примере). И олако га пушта у “Борац” (Бања Лука). У јесен екипа путује у Мађарску на краћу турнеју. Мићи Тодоровићу је то први прелазак преко границе! Путовало се возом и користио се колективни пасош. Мића Тодоровић добија као репрезентативац стипендију од 45 000 динара. У јесен дебитује Чичановић Слободан-Чича легендарни пивотмен и партизановац. После завршетка јесењег дела управа смењује Зорана Пантазиса и поново за тренера поставља Перу Лазаревића. Мића Тодоровић револтиран престаје да тренира. У зимском прелазном року долазе у клуб: Борис Лихшајдл (Костић), Добривој Селец, Слободан Копривица и “епизодисти” Аврамов, Дробац, Маркус и Новаков. После светског првенства у Прагу- пролеће 1964. Мики Стевановић одлази у војску… Колективизација плус Електрификација још нема појединачног црвеног пасоша 55

1964 1965 Једна, сасвим обична Партизанова прича. Пета сезона у највишем рангу, може да се окарактерише као таворење и велика криза. Да није било победе на најјачем међународном турниру у Лајпцигу ово би била једна од најнеуспешнијих сезона Партизана.

ЦРНО НА БЕЛО

Лајпциг - 8 март 1965! 8. марта 1965. освајамо најјачи инострани турнир у то време – Лајпциг-Источна Немачка. Финале: ДXФК (Визеншафт)-Партизан 5:6

Кад би децо знали како је Источна Немачка била јака у рукомету?!

13. сепзембар 1964. Опроштаj Милутина Шошкића од рукомета

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА Пред почетак сезоне морали смо званично у писаној форми да демантујемо нагађања - гласине да због финансијских проблема (звучи познато) одустајемо од такмичења у Првој лиги. У септембру 1964. Пера Лазаревић и Зоран Јовановић иду у војску. Екипу води комисија у прилично непознатом саставу. ( Тодоровић, Мартинчевић...) М. Стевановић- Мики од 10. 09. 1964. до 30. 05. 1965 први пут води као самостални тренер - играч екипу Партизана. Борис Лихшајдл (Костић), се не појављује на првој утакмици у сезони. После одигране полусезоне Селец прелази у Звезду. Супер популарни и обожавани Шошкић се опрашта од рукомета 13. септембра 1964. Управни одбор РСЈ-а доноси одлуку да се финале купа Маршала Тита игра 25. маја - Титов рођенданДан Младости. У зимској паузи почиње “једна сасвим обична Партизанова прича”: Клуб нема 30 000 динара таксе за учешће на зимском првенству које се одржава у Београду (хала београдског Сајма). Наши репрезентативци (због одржавања форме), усред Београда играју за друге клубове. Тако је Мића Тодоровић играо за Босну из Високог ( и не пропушта до дана данашњег да им се захвали на томе). Не заборавимо, пре само две године били смо први победници Отвореног зимског првенства Југославије у Зрењанину. У очекивању “бољих времена” (а она увек долазе) у клуб долазе Бајкан Петковић(можда најсвестранији спортиста и сигурно један од најбољих људи у Партизану), Дане Милосављевић и Аца Лупшић. Екипу која је освојила прво место у Лајпцигу водили су Бошко Вуковић-капитен и Вита Арсенијевићтренер жена. У јуну 1965. на турниру поводом прославе 20 год Спортског друштва “Црвена Звезда”, поново освајамо прво место. 10. маја у Београду против Сплита избија општа туча (торцида и гробари су дошли тек касније) 57

1965 1966 “Вождовачки клан” Шеста сезона у првој лиги. Средина табеле, али зато по други пут освајамо Куп „Маршала Тита”. У Кумровцу (кажу да се ту родио Тито). 22. свибња-маја, уз песму оданости “највећем сину нашег народа”- Друже Тито ми ти се кунемо- славимо велики успех. Била је то “лабудова песма” једне генерације, једног времена и једног клуба.

“Лабудова песма” ЦРНО НА БЕЛО Освајање другог купа „Маршала Тита” Трепча (Косовска Митровица) - Партизан 15 :16 Хајдук Вељко (Неготин) - Партизан 9: 17 Динамо (Панчево . Партизан 10:11 Партизан - Медвешћак (Загреб) 10:8 1966. / Београд-Кумровец /финале купа „Маршала Тита” Партизан – Босна (Сарајево) 14 : 9 Партизан- Босна (Сарајево) 11:11 Судија Гаврило Гојнић – досудио двадесет једно искључење!

Високи Дечани- Србија, почетак освајања другог Купа Главаш, Лазаревић, ?, Кораћ, Воркапић, Маркус, Новаков, Копривица, ?, Тодоровић, Поповић, Петковић, Вагнер, Стевановић, ?, Лихшајдл 58

Тито Партија - Црно бела Армија- Освајачи другог Купа Маршала Тита стоје: Костић / Кораћ / Копривица / Бујаковић-председник / Стевановић / Станковић / Главаш чуче: Мартинчевић / Рабата / Томаш / Бранковић / Радуловић недостају: Диклић / Пера Лазаревић - тренер 59

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА Пера Лазаревић је поново тренер у Партизану. Револтиран разговорима председника клуба Бујаковића о премијама, одбија да се слика после финала (таква су била времена другови и другарице)! Екипа се прпрема у Високим Дечанима (Србија, Косово и Метохија за сва времена), и то даје снагу екипи да освоји куп. Многоструке везе Партизана и Вождовачког доводе до практичног “усисавања” мањег клуба. У Партизан долазе: Поповић, Бранковић, Томаш (најнижи и најборбенији бек са најјачим шутом на Балкану), Диклић, Цигановић.

Пера Ерор прелази у Црвенку. 4. октобра 1965. oсвајамо турнир поводом 25.год ЈСД Партизан. Финалисти смо зимског првенства Југославије. Бора Станковић се враћа из војске и учествује у освајању Купа Југославије. Мића Тодоровић почетком 1966 одлази у војску и пропушта финале Купа. У финалу Купа, браћа Мартинчевић (Жељко и Влатко) су играли један против другог. РК Медвешћак из Загреба Куп шампиона игра у Београду у хали Сајма.

У овој сезони за Партизан су играли још и: Сокић, Попадић, Новаков, Цигановић, Ђока Петровић.

„Друже Тито ми ти се кунемо ...”

1966 1967

„Волим, волим жене…..” Бора Ђођевић

Седма сезона у највишем рангу. Просек! Ред је да осветлимо и “Балканску епизоду” са женском екипом РК Партизан. Пре 10 год. (56-57) поред мушке екипе Дедиња, у Партизан долазе и наше дивне и прелепе другарице. Такмиче се у београдској зони- други ранг такмичења. У лето 1964. са тренером Витом Арсенијевићем избориле су право да учествују на квалификацијама за највиши ранг (Неготин-Марибор). После 8 година велики успех! Прва лига! Огромна радост! Али …

Управа једва обезбеђује услове за мушку екипу. Женска екипа која у свом саставу има 5 репрезентативки, пожртвовано, потпуно аматерски игра две сезоне у највишем рангу. Међутим, ни љубав није свемогућа! Наше другарице немају елементарне услове за тренинг и такмичење. Марксистички образоване („материјални услови одређују свест”) штрајкују, и све, баш све, траже исписнице. 17. октобра 1966. управа доноси одлуку да се играчице искључе из клуба, и да се женска екипа расформира (постоји прича да су овоме кумовали и неки играчи Партизана, али немамо доказа за то).

стоје: Милосављевић / Бошковић / Костић / Радуловић / Клисић / Мартинчевић чуче: Томаш / Поповић / Петковић Бранислав / Петковић Борислав / Диклић

Мушка Партизанска правда

Женска рукометна екипа Партизана која је постигла циљ- пласман у прву лигу. После две сезоне играња у друштву најбољих расформирана, мада је у својим редовима имала пет репрезентативки: стоје: Миланка Ђуровић Кршил / Витомир Арсенијевић- тренер / Надица Иванчевић / Мирјана Кљајић Косановић / Споменка Ђурековић Максимовић / Надежда Абрамовић Станојевић / Мирјана Михајловић / Гордана Бакић Чичановић / Небојша Радуловић -технико / чуче: Нада Кнежевић / Неда Глушевић Јовановић (у белој блузи- навијачица) / Вера Шаин / Петар Лазаревић- тренер / Живанка Драгошановић (седи) 65

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА Крајем 50- тих наступала је чувена Јелена Генчић. Била је репрезентативка у рукомету и тенису, „открила” је Новака Ђоковића Чувена је анегдота, када легендарни економ Милутин није могао да помогне другарици, чувеној рукометашици и лепотици тог времена (чије име нећемо спомињати) у закопчавању „бруса” читавих 5 минута. Као прошлогодишњи освајачи Купа, у овогодишњем такмичењу испадамо у првом колу (од Црвенке) за коју бриљантно игра Пера Ерор. Са те утакмице је сачуван ПРВИ ЗАПИСНИК у архиви Партизана. Мики Стевановић је у трострукој улози: играч, тренер, секретар. Лекар екипе је доктор Мршуља. У клуб долазе: Бобан Бошковић, један од најталентованијих играча Југославије, Бора Петковић из Ниша који је имао „чудну” навику, није знао да промаши са крила ( један од бројних машинаца у Партизану), Жика ДобријевићЖика „Извиђач”, неприметан, пожртвован, Партизану одан играч и спортски радник (кад год смо одлазили у Скопље изговарао је чувену реченицу - Ал се изградило ово Скопље). Мики Стевановић - Муња Свето тројство - Играч, тренер, секретар

Први сачувани записник 67

1967 1968 Зар опет друга лига?

Осма сезона у Првој лиги Партизану није донела ништа добро. Испадамо из Прве лиге. Слаба управа, немање јасне визије, стратегије клуба, непостојање континуираног стручног рада и честе смене тренера су неки од разлога резултатског дебакла.

ЦРНО НА БЕЛО Опет смо формално испали из лиге. Поново се лига проширује, сада на 14 екипа. Игра се турнир у Винковцима. 1968. 16-17-18 август Винковци - Бараж за проширење лиге. Партизан – Бечеј 13:12 Железничар (Ниш)-Партизан (губимо) Криваја – Партизан 16:12 У прву лигу иду Криваја и Железничар а ми и Бечеј у Српску лигу. 68

„Јунско гибање”- августовско испадање

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА У овој сезони екипу тренира Мики Стевановић. За бараж у Винковцима се поново доводи тренер Тичић. Борис Лихшајдл (Костић) не брани у Винковцима па се Мића Тодоровић реактивира. У овој сезони наступају и Лале Чех, легендарни пивотмен, играч који је буквално летео и на терену и у Јату, поново Селец, Продановић, Марковић, Караџић, Живановић, Топалов. Један од најбољих играча Влатко Мартинчевић у овој сезони испуњава дуг према домовини-служи војску (а тада је децо војска била права војска и играчи војници нису могли да наступају за своје екипе). Врло често на нашим утакмицама је записничар Милан Валчићлегендарни Валча. Због административних пропуста, губимо за “зеленим столом” добијену утакмицу против Борца из Бања Луке (Партизан-Борац 18:11). То нас је коштало испадања из лиге.

Одлуком управног одбора РСЈ-а била је обавезна предигра младих екипа. Чувени Гаврило Гојнић је у нашем клубу окривљен за “све” што нам се десило у овој сезони, чак се и догодио мањи инцидент после једне утакмице. 29. фебруара 1968. рађа се једна Љиљана,велика инспирација за ову књигу. У баражу, за Кривају брани Хаџистевић Предраг-Хаџија. Ми се жалимо. Такмичарска комисија одбија жалбу. Деведесетих година судбина спаја Партизан и Хаџију у професиналном послу. Као илустрацију времена дајемо резултат у Квалитетној Српској лиги ( 25.јуна 1968) Железничар (Ниш) – Железничар (Београд) 62:13 (не заборавите у то време није било пасивне игре). Толико о тадашњем моралу.

Мајстор - Томаш Милан Терен код Црвице

Укротитељ! Борис Костић Лихшајдл Душановац средина шездесетих

Партизанова пивотменска школа - Лале Чех Терен код Црквице

1968 1969

“Сарајево љубави моја” Кемал Монтено

“Немогућа мисија” – квалификације, други пут После испадања из Прве лиге, тражимо прави пут за излажење из кризе. То тражење ће потрајати до деведесетих година. Такмичимо се у квалитетној Српској лиги( други ранг). Почиње “проклетство квалификација”!. Увек смо први у лиги, али на квалификационим турнирима у гостима, апсолутно је немогуће ући у Прву лигу. Увек је, баш увек, улазио домаћин квалификација.

ЦРНО НА БЕЛО 1969. 4-5 јун/Сарајево /квалификациони турнир за улазак у Прву лигу Кварнер (Ријека) – Партизан Слован (Љубљана) – Партизан Партизан – Босна (Сарајево)

11:19 6:7 10:16

Босна као првак улази у Прву лигу. Ми чекамо следећу годину.

Толико о квалификацијама. 72

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА Мики Стевановић, тренер, добија “помоћника” Зорана Пантазиса У трећој утакмици против „Босне” ударио је, по први пут, “брат на брата”! Жељко на Влатка Мартинчевића. У Српској лиги је дебитовао и бриљирао један од најбољих српсколигашких голмана Драган Станић-Женче. По стилу брањења разликовао се од свих голмана у Југославији, бранио је дуго и врло успешно. На свој специфични начин увек је уз Партизан. Наступали су и играчи поникли у Партизану : Вукајловић и Гавриловић (голман, шармер, зубар, потомак чувеног мајора Гавриловића: „ви сте избрисани са списка живих...”)

Квалификације у Сарајеву се памте по правим потоцима кише (не заборавите утакмице су се играле на отвореном). За Партизан је био регистрован и Пејовић, омладински репрезентативац из Ваљева који је доцније прешао у Кварнер из Ријеке. Памтимо обавезну куповину „брда” кремпита у Ади које је Влаја Бранковић доносио у Београд и поклањао својој девојци. Памтимо и да Марко Поповић ниједну утакмицу није могао да одигра без камфора, у то време често употребљиваног средства за загревање Памти се и Микијева изрека: “ то је мач са две сабље”

Партизанова пивотменска школа- Р. Диклић - Дикла Терен код Црквице

Пума! Слободан Петковић -Бајкан Терен код Црквице

Кум! Дане Милосављевић Терен код Црквице(као ``судија`` Петар Фајфрић, чувени олимпијац)

1969 1970

“Кварнер експрес”! Поново исто. Квалитетна Српска лига. Прваци. Квалификације у Ријеци. Наравно, домаћин улази у прву лигу. ЦРНО НА БЕЛО 1969 . 3 – 4 – 5 јул./ Рјека квалификације за улазак у Прву лигу Партизан – Пиран 20:12 Кварнер (Ријека) – Партизан 11:11 Партизан – Босна Монтажа (Приједор) 12:9 Кварнер улази у Прву лигу. Ми чекамо следећу годину

Делегатска посла 76

Крај шездесетих- почетак седамдесетих стоје: Стевановић -тренер / В.Симиџија / Станић / Поповић / М. Симиџија / Чех / Бранковић чуче: Мартинчевић / Гавриловић / Ђокић / Лекић / Вукајловић

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА Та квалитетна Српска лига је непоновљива у својој живописности, различитости, квалитету разних рукометних школа, масовности, навијању и специфичним релацијама рукометног света који је у томе учествовао. Рецимо, нашим великим другарима који су студирали у Београду ништа није сметало да нас „млате” на домаћим теренима- од Неготина до Аде. Забележено ја да је у Лозовику утакмица каснила због живе мечке Божане везане за стативу. Памти се и „утакмица“ у Липолисту (код Лознице) која је уместо на терену „играна“ под свадбеним шатором (женио се голман домаћина). Путовали смо комбијем- 15 места, обично ујутру јер су утакмице игране у 10 сати Памте се наши сусрети са Либером Марконијем, чувеним песником и још чувенијим боемом са Чубуре! Ми смо у зору кретали на пут а он на спавање. Увек нам је доносио срећу. За нас је играо и Дојчин Лекић велики Партизановац. Касније је и његов син наступао за Партизан.

За авионски пут у Ријеку везана је истинита анегдота: пилоти су вежбали слетање на “слепо” и покрили су прозоре у кабини јастучићима. Мики је једва преживео лет. Екипу Кварнера тренирао је прослављени Влада Штенцл. Квалификације у Ријеци се памте и по феноменалном спортском навијању Ријечана и невиђеном намештању гол разлике да би Кварнер ушао у лигу. Сви играчи Босна Монтаже су навијали за Партизан али, на терену су играли за Кварнер. „Никада” нисмо сазнали зашто?!. За Партизан је наступао и Билбија, касније дугогодишњи ``краљ`` рукомета у Обреновцу и Баричу. Нова 1970. година је почела сјајно, из Баска су нам дошла легендарна браћа Симиџије-Младен и Ваља. Одлични играчи, спортисти „од главе до пете”, (и дан данас тренирају), а пре свега дивни људи. Више од 40 год. су уз Партизан.

Влатко Мартинчевић (Играч са највише наступа за репрезентацију Београда) и први репрезентативац Југославије из Партизана Почетак шездесетих- Ташмајданске вечери

Бошко Вуковић - капитен Почетак шездестих - Ташмајдан

Бора Станковић - леворуки бомбардер (Леворуки снајпер Божа Ђурковић је дошао касније) Почетак шездесетих наш терен код Црвице

Бранио је једно лето. Сезона 63-64 - Абаз Арсланагић (други слева) и другови: Б. Станковић, М.Кораћ, Маркус, ?, Т. Вагнер, С. Чичановић, Баси, В. Мартинчевић, ?

Партизанова пивотменска школа- Слободан Чичановић- Чича Терен код Црквице

Партизанова пивотменска школа - Миша Рабата - Рабоња (ни чувени Хрвоје Хорват- десно није могао ништа)

Женска Партизанова пивотменска школа-Нада Кнежевић, Терен код Црквице

Другарице три пута Здраво!

Бек интелектуалац Марко Поповић Средина шездестих - наш терен код Црвице

Играчина! - Слободан Копривица Шездесете терен код Црвице

Звездаш Богдан Цвјетић и партизановац Влатко Мартинчевић у дресу репрезентације Србије Будимпешта шездесетих

Братсво и Јединство! Мушки рукомет!(туча) Зимско првенство Југославије (64-65) менза у студентском граду Црвена Звезда - Босна

Хвала вам другарице! 90

Вита Арсенијевић

седамдесете

„Хеј Словени још сте живи ...” Југословенска химна

Тито-Југославија. Елвис Присли-рокенрол. Економски напредак Југославије. 1970. освајамо прву медаљу у рукомету- бронза на светском првенству у Паризу. 1972. рукомет постаје олимпијски спорт-наравно у Западној Немачкој-Минхен. Југославија осваја златну медаљу. Милан Лазаревић је најбољи играч света. Реј Чарлс пева у Београду. Б. Пекић, Д. Киш и М. Ковач добијају Нинове награде за књижевност. Доноси се нови Устав (који 20 година касније крваво растура Југославију). Самоуправљање. Пола Београда летује у Ровињу а пола у Дубровнику. „Стидљиво” се појављује дрога. Телевизија у боји. Американци беже из Вијетнама. Никсона смењују због “Вотергејта”. Јованка Броз „нестаје” из јавног живота. Појављују се дигитрони. Чкаља, Мија и Минимакс

су на врхунцу популарности. “Ах тај Фест” гледају сви. Приказују се “дански акциони филмови”(еротски). Момо Капор пише “Фолиранте” а Добрица ћосић “Време смрти”. Умире Франко. (Не)културна револуција у Кини са Мао Це Тунгом. Рукометашице Југославије постају првакиње света- децембар 1973.-Београд. У Италији “Црвене бригаде” тероришу грађане. У Ирану Хомеини “диже” исламску револуцију. Главно питање у Југославији је: постоје ли ванземаљци? Први редови и несташице. Снима се „Кум” са незаборавним Марлон Брандом. „Бјело Дугме”, Здравко Чолић и „Локице”, забављају, још увек збратимљену, поштену радничку класу.

1970 1971 “Битола мој роден крај….” Македонска народна песма

Будите ви први. Не хвала, будите ви први. Партизан-Фап

Винковци. Сарајево. Ријека. Битољ! Безуспешни покушаји и надања звана Прва лига. У овој сезони било је важно освојити друго место!!! Одлуком “паметњаковића” из РСЈ-а, другопласирана екипа у лиги је била домаћин квалификација. Какав је то „циркус” био?!. Фап (Прибој) и ми, водили смо оштру, смешну, антиспортску борбу за друго место. Фап је био “успешнији”. Освојили су друго место. Ми смо као прваци путовали у Битољ.

ЦРНО НА БЕЛО 1971/ 9-10-11 јул/Битољ квалификације за улазак у Прву Савезну лигу Партизан –Пелагонија (Битољ) Партизан – Ровињ Партизан – Рудар (Пљевља)

9:9 14:13 34:20

Наравно, Пелагонија због боље гол разлике улази у лигу.

стоје: М. Симиџија / Станић / Анђелковић / Бранковић Мартинчевић Чех / В.Симиџија чуче: Бора Петковић / Ђокић / Гавриловић / Шелмић / Бранислав Петковић крај 60-тих почетак 70-тих

Квалификације - историја бешчашћа 96

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА У овој сезони су дебитовали: Циндрић, Анђелковић-Дебос, један од најдуховитијих наших играча икада, Шелмић-Шелма, играч са најбољом кординацијом у градовима и на терену.

Играчи и навијачи Пелагоније су нас тукли пре, за време, и после утакмице. У томе се нарочито истакао Русмир, иначе активни официр ЈНА.

Крајем фебруара 1971 путовали смо на врло интересантну турнејуЛовеч (Бугарска). Из Битоља смо морали да бежимо још пре почетка квалификационог турнира јер су њихови навијачи целу ноћ правили несносну буку и нису нам дали да спавамо.

Кажу да смо највећу грешку направили што после тих инцидената нисмо одбили да играмо утакмицу. Пре квалификација, Младен Симиџија је искључен из екипе због безазленог вербалног сукоба са председником клуба Бором Видојевићем.(Рад ред и дисциплина Другови)

На самој утакмици навијање је за нас до тада било невиђено. Сирене, музика, певање, бодрење (као гробари данас).

1971 1972 Историја се (не) понавља! Коначно су и моћници из РСЈ-а схватили да су у Југославији квалификације бесмислене. Формиране су две друге лиге. Наша управа са председником Бором Видојевићем (запамћеним по честој употреби речи ”ситуација”) појачава састав са два супер квалитетна играча- Копривица и Ђукановић (што је било више него довољно за блиставу сезону која је подсетила на сезону 59-60). Освојили смо Куп Југославије(по трећи пут) и ушли у Прву савезну лигу Југославије).

ЦРНО НА БЕЛО Резултати освајања Купа Југославије Баск - Партизан 13:14 Партизан - Дубочица (лесковац) 28:22 Партизан - Пелагонија (Битољ) 19:17 Партизан - Загреб 28:22 Партизан - Витекс (Високо) 29:17 Црвенка - Партизан 14:18

Екипа која је изборила пласман у финале Купа стоје: Ђукановић / Станић / Поповић / Видојевић - председник / Чех / Копривица / Циндрић чуче: Мартинчевић / Ђокић / Томаш / Диклић / Петковић Бранислав Петковић Бора фале: тренери: Стевановић / Тодоровић / у финалу су уместо Ђокића и Петковић Боре играли: Бранковић / Шелмић 99

100

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА Освајање Купа је било право чудо. Друголигаш са просечним условима и испод просечним примањима побеђује супер моћну Црвенку. (Четири играча Црвенке ће у Минхену освојити златну Олимпијску медаљу) В. Мартинчевић је тачно предвидео резултат и наместио семафор пре утакмице на 18:14. Бора Петковић је одиграо све утакмице до финала и због размирица са управом није играо финале. Мића Тодоровић је имао “немогућу мисију” да га убеди да промени одлуку. Драган Станић је одбранио своју утакмицу живота у Партизану. Браћа Симиџија нису играли у купу јер су рекреативно играли за школску екипу из Земуна. Коначно је наша школа рукомета, игра са два пивотмена, донела један трофеј. Сећамо се тихог, ненаметљивог, бившег председника клуба М. Вучковића који је спремао и делио сендвиче на дугим путовањима возом ( чувена Друга лига Исток). Памти се историјска утакмица у Кавадарцима против Тиквеша. И њима и нама је одговарао нерешен резултат. Њима за опстанак у лиги а нама за улазак у прву лигу. Понудили су договор. Уз бурну дискусију одбили смо. Утакмицу смо изгубили, и успут су нас пребили. Само сплетом околности, освојили смо прво место. Копривица и Мартинчевић и дан данас воде дискусију око тога. Памти се и турнеја у Западној Немачкој и гостопримство Ђоке Вучинића, заклетог ”Звездаша”, који је у то време тренирао моћни Гумерсбах (са чувеним Шмитом, који је „грађом” неодољиво подсећао на нашег чувеног Младена Симиџију-Џејмса). • Иако дебитант, Бора Ђукановић-Стена био је један од наших најбољих играча. Још један машинац. Играо је феноменално чак и са поломљеном руком. Права стена. 101

1972 1973

Прва Лига! Најбоља си, радо те се сећамо! Прва лига. Други пут! Уместо да јачамо клуб и тим, ми у сезону улазимо ослабљени. Најбољи играч Копривица, разочаран, преварен и љут одлази у Немачку (и још увек сређује радни стаж који је требао да буде уписан у радну књижицу). Бескрајни унутрашњи сукоби и поделе, неминовно су нас водили у резултатску катастрофу. У супер јакој Првој лиги, осам утакмица губимо са један разлике, и испадамо из лиге.

Низ година све наше успехе и неуспехе пратио је врсни новинар и познавалац рукомета Паја Ерцег 102

Играли су само једну сезону Прву лигу! Јесен, Хала спортова - Нови Београд стоје: М. Симиџија / Циндрић / Кривокапић / Грубић / Станић / Милосављевић / В. Симиџија / Веселиновић-тренер; чуче: Шелмић / Петковић / Диклић / Мартинчевић / Поповић

103

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА Мики Стевановић који је увео Партизан у Прву лигу, тихо се смењује, и за тренера се именује Кокан Веселиновић ( идејни вођа и творац сјајне генерације рукометаша Вождовачког). Један од последњих романтичара. До тада, Кокан није водио прволигашку екипу. После јесење сезоне, уз доста „буре” и штрајка играча, Кокан одлази, а Мики се враћа. М. Стевановић је био тренер јуниорске репрезентације Југославије, и преко лета, код нас долазе најперспективнији млади играчи Југославије: Часлав Грубић и Радивоје Кривокапић. У Партизану су играли једно лето. Прва лига се играла на отвореним теренима. Ми смо изгубили терен код Црквице(шљака) и утакмице смо играли на „Црвеном Крсту”(асвалт), захваљујући братско-сестринским односима са ЖРК Радничким. Раднички са Давидом Калинићем је почео свој пут ка звездама, а ми свој пут ка понору.

104

Младен Симиџија је био „прави” једино у хали (и помало на сувим, отвореним теренима). Користио је велике количине лепка за свој чувени „бич-шут”. Пратио је временску прогнозу (и Каменка Катића), ревносније него сељаци пред жетву. У припремном периоду играли смо са Олимпијском репрезентацијом Југославије, која је касније освојила златну медаљу. У овој сезони, памти се и страшна, неспортска туча са Фапом из Прибоја на „Црвеном крсту”. Памти се и “пријатељска” утакмица са Дубочицом у Лесковцу. Победили смо, али се нисмо спасили испадања из прве лиге. Легенда клуба В. Мартинчевић се против Бјеловара опростио од играња у Партизану (јун 1973.)

Одбојкаши, Хала Спортова, 72-73, (противник легендарни пивотмен малих терена Стева Боројевић

105

1973 1974

Кратка прича са тренером Витом Арсенијевићем. После испадања из Прве лиге, управни одбор са легендарним председником Исом Чоловићем, за тренера на дуже стазе, поставља Виту Арсенијевића. Вита доноси нови концепт рада, и права је штета сто је сарадња са њим трајала само годину дана.

Студиозан тренерски рад Вите Арсенијевића (и без рачунара) 106

Екипа која је победила Металопластику ( не баш ону али ни ова није била лоша ) стоје: М. Симиџија / Петровски / В. Симиџија / Костић / Калина / Ђукановић В. Арсенијевић - тренер; чуче: Гавриловић / Анђелковић / Ђокић / Шелмић / Д. Стојановић

107

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА Припремали смо се на Бадији-Корчула (Хрватска). Само нам је стари католички манастир помогао да издржимо најнапорније припреме икад. Тренирали смо и играли на другом терену ЖРК Радничког у улици Станка Враза. Врло често смо играли са женском екипом коју је тренирао Винко Кандија. Вероватно им је то помогло да крену ка успесима, и да играчице Шуприновић, Антић, Сладић буду међу најистакнутијим репрезентативкама. У клуб се вратио Борис Костић (иначе кум Вите Арсенијевића) а Владимир Циндрић је узео “неплаћено” одсуство. Вита Арсенијевић је тренирао и школски клуб „Горан” ( ОШ „Иван Горан Ковачић”, где је иначе био проф. фискултуре). Ђаци те школе су били: Милан Калина, Јовица Цветковић, Гуча Радовановић…….да набројимо само најпознатије. Клуб Горан је доцније припојен Партизану Једна од првих Витиних педагошких мера је била и забрана ношења дуге косе. У овој сезони дебитовали су: Милан Калина-Калча, “Партизаново дете” са Булбудера, један од најбољих играча Партизана, другарчина и људина. Остварио ја блиставу спортску каријерузлатна Олимписка медаља у Лос Анђелесу. Горан Петровски (један

108

од играча са највећим одразом у Партизану), Дуле СтојановићЈагодинац, сјајан одбрамбени играч, пионир маркетинга у Србији и „црна овца” у рукомету, Радојичић, Цвијановић, Рајић, Југа, Горан Чоловић, Толе „Тајфун”, Мики Савић, изданак чувене Милићијеве школе рукомета са Карабурме. Увек уз Партизан, као тренер, председник, пријатељ.Дипломирани економиста и банкар. Са председником Исом Чоловићем финансије у клубу је почео да води легендарни Момир Вукосављевић-Моша. Један од највећих Патизановаца икада, познат по реченици:”Има и добри Немци, мајци им га...” Кафана „Орашац” је била зборно место играча у то време. Памти се анегдота када је Бранко Радојичић на Витине захтеве “хоћу то! хоћу то!“ полугласно одговорио: “Хоћеш ли мало отрова”? Борис Костић је бранио у шорцу, највише је мрзео да га погоде у главу са крила, и терао нас је да обавезно правимо пенале које је он феноменално бранио. Вита Арсенијевић је, у то време, био “трн у оку” Београдској рукометној чаршији и прву понуду да буде тренер у Немачкој је оберучке прихватио. Тамо је направио блиставу каријеру.

Велики Владимир Циндрићнајбољи голман са крила у Партизану 109

1974 1975 (На)учили смо Французе и Шпанце рукомету! „Она дуга путовања, Дани расути у сунцу ...” Нешто измењени Арсен Дедић

После одласка тренера Арсенијевића у Немачку, враћамо се на “старо”. Мики и Чича. Слаби услови (тренирало се у малој сали, три пута недељно, што је права штета, јер талентованије генерације у то време није било у Југославији), онемогућили су постизање бољих резултата. Клуб је био у великој кризи и да није било чувених турнеја, не зна се да ли би Партизан постојао. Памти се и препричава, незаборавна и најдужа турнеја: Француска, Шпанија, Португалија. Никада нећемо заборавити оне „градове далеке”: Монте Карло – Кан –Ница- Марсеј – Барселона–Мадрид-Порто-Коимбра-Лисабон. Никада! 110

Лисабон фебруара 75-те хала Бенфике Симиџија, Циндрић, Миладиновић, Ђукановић, Чичановић,Вукосављевић, Еузебио, Гачић, Калина, Стевановић, др. Ђорђевић, Богдановић чуче: Савић, Петровски, Диклић, Ђокић, Шелмић, Гавриловић, Томаш, Црногорац

111

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА За нас, Титове омладинце, Шпанија је била сан (“Но пасарсан”, Шпански борци, Пикасо, “Герника”…) У Шпанији и Португалији смо освојили два најлепша трофеја: Дон Кихота и Колумбов једрењак.(Тада смо волели и Колумба и Једрењак због откривања Америке) Као туристи, са нама су путовали Наташа Црногорац, једина жена у експедицији и аутобусу, и велики навијач са Канаревог брда, Света Антић („ Света Главоња”). Ранко Жеравица није могао да нас угости у Барселони, али је зато Миљан Миљанић у Мадриду организовао незаборавно дружење уз фламенго(Хвала ти Миљане). У Коимбри-Португалија, уз клавир и незаборавног доктора Војкана, у хотелу, сасвим спонтано, постали смо ближи један другоме него икада. Пролазећи кроз Барселону, тада млади Калина, није могао да сања да ће десетак година касније играти за њих, и заувек остати да живи у њој. Обилазили смо музеје(... и“Прадо”, са најбољим водичем и познаваоцем уметности међу рукометашима Бацком Диклићем), открили Лисабон пре Вима Вендерса и куповали у „Ел Корте Инглесе” (уместо робних кућа „Београд”). Путовање аутобусом је било врло занимљиво, јер нам је Мића Миладиновић певао целу ноћ. Песма коју смо сви запамтили за цео живот је: “Чија ли је тараба”. Мики се непогрешиво будио пре сваке царинске контроле (рефлекс стечен у време “шушкаваца”.)

112

Чувени фудбалери Реала-Немци, Нецер и Брајтнер су нам пожелели да дођемо и сутра, не би ли се спасили напорног тренинга Мики је на овој турнеји “проговорио” и француски са реченицом - “јубиларише беџ” У овој сезони, почињу да играју: Александар Гачић (легендарни бек Партизана. Није волео кондиционе тренинге али на терену је био змај. Цео живот је био уз Партизан. Дипломирани саобраћајни инжењер. Син Ненад Гачић је такође играо у Партизану), Миладиновић, Радовановић, Малешевић, Војиновић, и један од „најживописнијих” ликова Бранко Црногорац. Појављују се и велики пријатељи, и навијачи Партизана, легендарни Гавра и Жаре Крешић, велики, велики Партизановци. За Крешића је важило: Кад је у Партизану тешко-ту је Жаре. Немамо неке резултате у лиги, али смо одлични у тучама. Памти се туча са Обилићем, нашим великим пријатељима пре и после те утакмице. Запамћена је гозба “ал се некад добро јело” после добијене утакмице у Новом Саду на Петроварадину. • После 14 година играли смо турнир у Горажду. Колико смо били квалитетна генерација говоре резултати. Као друголигаши победили смо у полуфиналу „Звезду” а у финалу на пенале изгубили од „Борца” (Бања Лука). • У пролећном делу у Савској улици одиграли смо првенственопријатељски меч против Железничара из Ниша. Нисмо запињали, изгубили смо , а Железничар са Чаславом Грубићем је ушао у Прву лигу. • У лето 1974. Циндра и Жаре, пријатељи са Канаревог брда, једу прву пицу у животу, у Ровињу.

Ми тада нисмо знали за “ тим билдинг” и друштвене мреже. Просто смо се дружили, потписивали и волели. 113

1975 1976 Ооо рук-Ломница! „Каљинка, Каљинка” Као стабилни друголигаши, ову сезону почињемо са великим амбицијама, а завршавамо скромно и часно. Легендарни Влатко Мартинчевић постаје први тренер, а његов кум Аца Клисић помоћник. Инспирисани својом играчком младошћу, после 15 година, организују припреме у бригадирском насељу Ломница. Али… била су друга времена. Нисмо се баш добро спремили. Једва смо се спасили испадања. Сезона се памти и по сјајној турнеји по СССР-у и лекцији коју нам је очитала „Црвена Армија”. ЦСКА – Партизан 33:12

Један од најбољих играча СССР-а 114

И црвена и црквена Москва

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА Калина је јуниорски репрезентативац Југославије и игра трећу сезону у Партизану без икакве надокнаде. Дебитују: Арсенијевић, Симић, Стојић, Рајић, Врзић, Вујошевић (лево крило, поуздан клупски играч, нетипични Црногорац, машинац, увек уз Партизан). Младен Симиџија прелази у Канарево брдо и постаје узор сјајном играчу Бати Обућини. Памти се полумаратон у Ломници. Ретко ко је успео да га истрчи до краја. Војник Рајић јесте, са реченицом: “Нису ноге јаче од мене”. Сви памтимо навијача “дедицу” који нас је бодрио на свакој утакмици на Бањици.

Специјални односи са ЖРК Радничким добијају потпуно нову димензију доласком легендарне Цеце Китић у Београд. Сви смо одмах знали да ће Цеца бити најбоља играчица света свих времена. „Мајку Русију” памтимо по снегу коме чистачи нису дали да падне на земљу, по огромним булеварима, по ушушканој деци која једу сладолед усред зиме, по “Бородинској битци”, по црној берзи ... Посебно место у памћењу заузимају: Фудбалска утакмица са руским војницима у гарнизону у Будимпешти и лет специјалним војним авионом, послатим из Русије, са лудим пилотима до Москве - мржња коју су Мађари безуспешно скривали према Русима - прекоредна посета Лењиновом маузолеју и наше разочарење балсамованим човечуљком који је променио свет. • Памте се и блага удварања олимпијским репрезентативкама у бацачким дисциплинама СССР-а које никако није ваљало љутити.

115

1976 1977 Сањали смо исти сан! Сада имамо са чим пред Милоша изаћи! Рукометаши Партизана пре и после утакмице са Звездом

Ова сезона ће остати упамћена по: - Првом гостовању Партизана на Афричком континенту (Либија-пуковник Гадафи) - Зимској турнеји (Западна Немачка) - Наравно, највише по легендарној, историјској, епској, куп утакмици са Црвеном Звездом. Иначе у Другој лиги смо таворили и чекали боље дане.

У саставу Партизана (Спорт) изостављен је Арсенијевић 116

БИСЕРИ РАСУТИ ПО НЕБУ Симиџија, Радовановић, Циндрић, Симић, Рајић, Гачић, Миладиновић чуче: Петровски, Шелмић, Арсенијевић, Ђокић, Гаврић, Церанић Бањица 30. 3. 1977.

117

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА У потрази за бољим условима (тренинга и живота) Калина прелази у Динамо (Панчево). Не добија исписницу! За Партизан дебитују: Церанић, Гацафери и Алексић. • У зимској паузи, пред турнеју, (Западна Немачка) штрајкујемо и приморавамо стручни штаб да Зоран Анђелковић „Дебос” буде у саставу. У Либији се Миша Маринковић једва одбранио од мушких удварача у дискотеци. Почетком јуна Гуча Радовановић даје Синтелону 17 голова (не заборавите, није било пасивне игре). Ето какав је то играч био. За Синтелон игра и Вишекруна члан познате спортске фамилије. Уместо приче о једној генерацији, о заједништву, љубави, мржњи, животу, смрти, рукомету ... Ево једног сећања и једне песме: „ Наша слика (после победе над Звездом) стоји на улазу у мој стан. Стално је гледам! И плачем! Није било генерације у Партизану која је више од нас волела рукомет, кафану и дружење. Сигурно није!“- Владимир Циндрић легендарни голман Партизана.

Чудесна Африка

118

„Поклањала си ал си крала..... ......о младости о младости“ Арсен Дедић

Партизанова пивотменска школа Милош Арсенијевић- Арса

119

1977 1978 “Зар је то могуће?” “Могуће је, јер ми смо Партизани!” Коментар после испадања у трећи ранг такмичења

Сезону смо сјајно „отворили”. Француска-Кантренажни центар. Екипу су водили Пантазис, Стевановић, Циндрић. Председник клуба је био Златан Перучић. Али „затварање” је било катастрофа. Испали смо из Друге лиге право у трећи ранг такмичењаСрпску лигу! Криза је у свим сегментима клуба. Тако смо рецимо у првој утакмици у сезони добили Динамо (Панчево) са 25:18 али после великих свађа, пучева, смена, подела, на пролеће губимо са 28:15. ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА Памти се још једна туча са Фапом, овог пута у Прибоју. Тукли су нас сви; играчи, публика, полицајци, редари. Преживели смо. За нас дебитују: Вита Радовановић-Витаминац. Поуздан стабилан играч, завршио електротехнику, Цветковић (не онај), Ћировић, Мемић, М. Бошковић, Туроман. Из Обилића нам долази сјајан голман, доктор рукомета Банићевић и појачава екипу у свим сегментима укључујући и турнеје по Европи Памтимо и стандардну анегдоту у иностранству; Играчи су упућивали сочне коментаре „францускињама” за које се, наравно, испоставило да су југословенке (види „ону” слику). 120

Чудесна Европа- испадање џентлмена из друге лиге

1978 1979 Трећа лига, па шта?! -“Спаса нам нема, пропасти нећемо!” Сезону је обележило наше „харање”, иначе врло живописном Српском лигом, и на сву срећу, експресни повратак у Другу лигу. За тренере су постављени Пера Лазаревић и Зоран Јовановић, оснивачи и легенде Партизана. Требало је уложити много знања, енергије и љубави, да се брод који тоне спасе. На сву срећу успели смо.

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА

Исечак из билтена са квалификација у Светозареву

ЦРНО НА БЕЛО Надмоћно смо освојили прво место у Српској лиги и отишли на чувене квалификације (Светозарево-Јагодина).

1979. 19-22 јун/Светозарево квалификације за улазак у Другу лигу Партизан- Пелистер (Битољ) 22:21(9:12) Влазними (Ђаковица) – Партизан 20:28 Пролет (Скопље) – Партизан 22:23 После одбијене жалбе Пролета ми се и званично враћамо у Другу лигу.

Невиђеним сплетом околности голман Циндрић одлази у Шведску Председник РК Мајданпека је легендарни Ћебић-Ћеба (отац једне Бојане). 6. јуна 1979. Формира се чувена Међурепубличка лига(трећи ранг такмичења). Толстој је рођен 150 год. пре овога, али једино би он могао да напише нови „Рат и Мир” о овој лиги. Тандем тренера је имао храбрости да “гурне у ватру” младе играче: Часлава Динчића-Динчу, Софића, Димитријевића (Најбољег ловца међу рукометашима и најбољег рукометаша међу ловцима). Толико је волео лов да је једном приликом размишњајући да ли да оде у лов или на утакмицу, једва избегао батине капитена Арсенијевића-Арсе), и знања да ниво игре Гачића, Церанића, Радовановића дигну на највиши ниво. Шансу су добили и: Крстић, Букарица и Берисављевић. Све то је дало резултат. Чувена анегдота из тог времена: Зоран Јовановић је добио задатак да боемску дружину из Партизана, из кафане (где се „ковала” тактика за утакмицу, и то целу ноћ) доведе на терен. Тај задатак је он успешно обавио - морао је да се жртвује и остане целу ноћ са њима. Наравно и ту утакмицу смо убедљиво добили. 121

1979 1980 Навијачи Фапа

Умро је друг Тито !

4. мај дневник Радио телевизије СФРЈ

“Партизан, Партизан” Прибоје хвала ти !

После успешног повратка у Другу савезну лигу Југ, из потпуно необјашњивих разлога, смењују се Пера Лазаревић и Зоран Јовановић. Експериментише се са тренерима - играчима Циндрићем и Војом Малешевићем. Свим расположивим снагама (спортским и неспортским) боримо се за улазак у Прву лигу. Конкурент нам је Трепча (Косовска Митровица) са легендарним Макићијем. Не успевамо. Памте се две утакмице: Ловћен – Партизан на Цетињу и Фап (Прибој)-Трепча у Прибоју. Победа у утакмици са Ловћеном водила нас је право у Прву лигу. Цетињани су играли на “живот и смрт”. Изгубили смо и једва сачували живе главе. Гачић је нокаутиран и уз аплауз публике колима за хитну помоћ одвежен у болницу. Иако су Фап и Трепча пословно били повезани (акумулатори за камионе) публика је у Прибоју невиђеним навијањем за Партизан, натерала играче Фапа да прегазе Трепчу.

122

Песма захвалности Партизана

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА У овој сезони: Циндрић се вратио из Шведске, Воја Малешевић дошао у Партизан („зли језици” су говорили да је дошао када је повредио раме).Контраверзни Воја је релативно кратко био у Партизану. Као тренер покренуо је Партизан и увео га Другу лигу. Дебитовао је и Небојша Михаљчић. Будући председник са јасном визијом успешног Партизана. Вратио нас је у Прву лигу. Мики Стевановић је одиграо један од “најбриљантнијих “потеза, вративши Данета Милосављевића (наше лево и десно крило са увек сређеном фризуром, иначе познат по давању најсрећнијег надимка у Партизану) после десетак година паузе на терен.

Нико ме неће зауставитиМића Миладиновић ( Александар Гачић,увек спреман да помогне) 123

Лисабон, стадион ФК Бенфика, (74-75)

124

ПАРТИЗАНОВА СВЕТСКА ЛИГА ЗАПИСНИЦИ СА МЕЂУНАРОДНИХ УТАКМИЦА (НЕ ЗАБОРАВИТЕ ПАРТИЗАН ЈЕ БИО ДРУГОЛИАШ) 125

Небески скакач, Горан Петровски 126

Играчина, Гуча Радовановић 127

Станке прима награду

128

Партизанова школа голмана ( Бјеловарског Партизана) - Мирко Башић. Јуниорски турнир 8 Партизана, награду предаје Р. Диклић ( Први Партизан) 129

осамдесете „Игра Рокенрол цела (још увек) Југославија” Гиле-„Електрични Оргазам“

„Не ломите ми багрење“ Ђ. Балашевић

Умро је Тито!Елвис је жив! Југославија такође!” И после Тита Тито!” Али?! Албанци траже Косово-Републику-1981.год. Тенкови ЈНА у Приштини. Реган и Папа Војтила добијају хладни рат. Лепа Брена осваја Балкан, Кустурица-Кан, аутомобили Југо-Америку. Нуклеарна катастрофа у Чернобилу. ”Нови вал” у музици. Осма седница-комунисти се деле. Слободан Милошевић-Косово поље: ”Нико не сме да вас бије”. У Пољској „Солидарност” и Лех Валенса, у Београду петиције подршке. Руши се Његошева капела. 800 год. Мирослављевог Јеванђеља и 600 год. Косовске битке. 100 година кока коле и кипа Слободе. Ћирилица узмиче.

130

Данило Киш добија Легију части. Бора Чорба пише своје најбоље песме. Клинт Иствуд почиње да убија криминалце, Горбачов постаје градоначелник Москве, а Богдан Богдановић Београда. Гинтер Грас изјављује:”Уморан сам од Европе”. Највећи успеси Српског (Металопластика, двоструки шампион Европе) и Југословенског рукомета (злато на ОИ у Лос Анђелесу 1984, и светски прваци –Швајцарска 1986), и најслабији резултати Партизана (две године у трећем рангу такмичења). Но, и Елвис и Партизан имају свој “Мy wаy”

131

1980 1981

Микела по други пут међу партизанима.

Ову сезону памтићемо по: - Повратку М. Обрадовића-Микеле у Партизан (овај пут као тренер). - Доласку прве поставе Палилулца, малог, а великог клуба из Београдске зоне у Партизан. - Невиђеном хаосу у Другој савезној лиги, као наговештај хаоса и распада Југославије. - Скоро редовном “лому” унутар клуба за време зимске паузе.

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА Такмичење у Другој Савезној лиги Југ, обиловало је тучама, намештањем резултата, неодигравањем утакмица, жалбама. Због свега тога, “братско” руководство република и покрајина доноси следећу одлуку: Првенство се прекида пре краја! Нико не испада из лиге! За улазак у Прву лигу на турниру у Подгорици (Титограду) играју: Кристал (Зајечар), Тутунски комбинат (Прилеп) и Раковица. Раковица улази у Прву Савезну лигу, тренер је легендарни Чичановић.

132

Oбрадовић (тренер) , Степановић , Миладиновић М. , Миладиновић Г. , Михаљчић , Грубић 1 , Буха , Радовановић , Љиљак (доктор) Чуче: Симић , Митевски , Циндрић , Арсенијевић , Рапајић , Станић , Кршић , Бојић

133

1981 1982

“Зар опет у трећу лигу”?! Коментар ”добронамерног” навијача.

Започето тоњење прошле сезоне, завршава се ове. Испали смо из Друге Савезне лиге Југ, право у невиђену, непревазиђену, непоновљиву Међурепубличку лигу.

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА У пролеће 82. дебитује Зоран Падежанин (и отвара пут „династији” породице Падежанин). Из Баска се враћа, доцније легендарни играч Часлав Динчић. Прослављени капитен Партизана Арсенијевић је у војсци. За Динамо Панчево, на Светском железничком првенству, играју и наши легендарни играчи: Гачић, Миладиновић и Циндрић („жестоки” момак са Канаревог брда). Наш будући тренер, Касим Каменица, брани у Кристалу (Зајечар).

134

Живковић (доктор) , Софић , Грубић 1 , Буха , Грубић 2 , Радовановић, Петковић (тренер) Чуче : Станић , Динчић , Бојић , Војиновић , Радовановић В. , Ђорђевић , Јефтић

135

1982 1983

Дотакли смо дно. Међурепубличка лига Србија и Црна Гора - „Тексас лига”. Трећа лига! Наравно поновна смена тренера. Уместо Б. Петковића и Пере Живковића долази Воја Малешевић (који је завршио играчку каријеру). Са њим, за председника клуба долази Раде Пауновић. Успешно се зауставља даље „падање” клуба, и клуб се релативно стабилизује. ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА У овој сезони губимо од Студента, ваљда једини пут у историји. За нас играју и Ћосовић (Пљевља) и Коврлија (наш јуниор) Једна од безброј туча у „Тексас лиги”: играчи Раса (Нови Пазар) нападају Н. Грубића и судију Симеона Великова. Мики Радосављевић, будућа легенда Партизана, брани за Металац из Ваљева. У јуну 83. Покрајац и Звезда воде прави спортски рат око играња Цветковића у репрезентацији. Младен Лаковић обара границу одласка у иностранство и одлази у Шпанију. Забележен је „пријатељски” загрљај Ч. Динчића и Воје Малешевића на једној од утакмица у „Шумицама“. 136

Црно бели метеори. Младен Симиџија-председник клуба и Воја Малешевић-играч

137

1983 1984

Мостарске кише-Мостарско сунце! Ову сезону памтимо по: - Повратку у Другу лигу. - Изнурујућој борби на терену, и ван њега, са Радничким из Крагујевца за прво место у Међурепубличкој Лиги. - Организационо-такмичарском “изуму” РСЈ-а – Међурепубличка лига- група Србија. - Почетку распада уједињених спортских савеза република и покрајина као најаву крвавог распада Југославије. 1984. 29. јун / Мостар/квалификациони меч за улазак у Другу лигу (дан после Видовдана) Партизан - Челик ( Никшић )

23:20

Дворана „Бијели брег” - 200 гледалаца. Судије: Пукетај и Сањи (Ђаковица) Партизан: Мићовић, Зоран Падежанин, Динчић(8), Лаиновић, Љ. Ђорђевић(4), Боричић(3), Арсенијевић(2), Димитријевић, Ђурковић, Гуча Радовановић(2), Јели(1), Живковић.

138

Шево (пом. Тр.) , Мићовић , Радовановић , Падежанин , Ђурковић , Динчић , Живковић , Малешевић (тренер) Чуче: Арсенијевић , Лаиновић , Софић , Радовановић В. , Пауновић , Ђорђевић

139

140

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА • У МРЛ смо имали само једног правог ривалаРаднички (Крагујевац). Мртва трка се завршила овако: На терену смо у последњем колу играли са нашим “пријатељима” из ПКБ-а ( ПКБ – Партизан 20:20) Са тим резултатом, Раднички са Дујом Благојевићем као тренером је првак. Али, Мики одиграва један од најбољих потеза у каријери. Улаже жалбу због неплаћених такси домаћина (после толико изгубљених наших утакмица због исте ствари, коначно и ми нешто добијамо за „зеленим столом”). Ми смо прваци, почиње правни циркус. Судови доносе различите пресуде, али на крају, ми путујемо у Мостар! • Ни овај квалификациони меч није могао да прође без туче- без крви се није могло вратити у виши ранг. У таквој утакмици Часлав Динчић даје осам голова (од двадесет три). Ето какав је то играч био. • Легендарни Џабир Делалић нам није дозволио да наша база у Мостару буде школски интернат речима: ”Партизан мора да буде у најбољем хотелу”. • Капитен М. Арсенијевић Арса је толико желео победу и повратак у Другу лигу да је за три дана у Мостару само једанпут проговорио- кад су му клинци одврнули сланик.: ”Некога ћу пребити”. • После много покушаја, у овој сезони, Кристал из Зајечара улази у Прву лигу. • Ово је прва сезона легендарног Боже Ђурковића- „леворуког снајпера” (из Баска је дошао уз велику помоћ Младена Симиџије). • Пре почетка сезоне, мало је фалило да чувени тренер и „звездаш”, Никола Вучинић постане наш тренер, али “спонтаним” штрајком играча то се није остварило. Организатори штајка су до дан данас остали “непознати”.

141

1984 1985

„1984” Џорџ Орвел у Партизану.

„ Земљо отвори се”!

Коментар пријатеља клуба после ове сезоне

Управа и стручни штаб постављају циљ: Свим, али буквално свим средствима, ући у Прву лигу. Тако је почела једна од “најконтраверзнијих” сезона у историји Партизана.

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА Тренер Воја Малешевића за помоћника поставља Др. Перу Живковића, нашег доктора и пријатеља. Није било играча у Партизану коме Пера није помогао на свој специфични начин; мирно, дискретно, шалећи се увек на свој рачун. Пера завршава и тренерску школу. Из Раковице долази већа група играча (Павловић, Караклајић, Јерговић, Вића Мршевић). У овој сезони бележимо чувену трку „у троје” (Партизан, Вардар (Скопље), Борац (Урошевац)) за улазак у Прву лигу. Естрадни менаџер Џаровски је помагао свима. Црногорци су помагали Борцу из Урошевца. Нама нико! Утакмице су се завршавале невероватним резултатима, па смо ми одиграли „најчуднију” утакмицу у историји. Борац (Урошевац) - Партизан 50:19 (26:6)

142

Наравно све то није изашло на добро! Првенство се проглашава нерегуларним (20.јула 1985 на конференцији Друге Савезне лиге Југ). Нико не улази у Прву лигу!!! Код нас се уводи ванредно стање и доносе следеће одлуке: На Видовдан се В. Циндрић поставља за првог тренера (после две године проведене у Шведској). Скупштина клуба смењује Р. Пауновића (за председника долази Бане Јовановић) и искључује из својих редова В. Малешевића. Војна и државна безбедност улазе у клуб. За дивљење и памћење остаје податак да Г. Радовановић и М.Арсенијевић нису играли у Урошевцу. Лаковић(Звезда) је срушио старосну границу одласка у иностранство али су се нове, много опасније границе између република и покрајина полако успостављале.

Пауновић (председник клуба) , Падежанин З. , Ђурковић , Вукчевић , Динчић , Др. Живковић (пом.тр.) , Малешевић (тренер) Чуче: Мићовић , Мршевић , Арсенијевић , Караклајић , Ђорђевић , Јерговић , Јели

143

1985 1986 Стабилизација! После неславне сезоне, тандем тренера (иначе два најбоља пријатеља) има врло тежак задатак. Формирање и тренирање прилично уздрмане екипе. Уз велике напоре, беспотребне унутрашње борбе, смењивања и оставки тренера сезона је некако завршена. Лига се водила из Приштине и првак је наравно Борац из Урошевца.

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА У овој сезони екипу су тренирали и водили: Циндрић ЂокићМалешевић-Мирела(бивши голман и непревазиђени мајстор за добру атмосферу). Сезону је завршио Циндрић. После неколико кола, због безазленог вербалног деликта, В. Циндрић је кажњен са 6 месеци забране вођења екипе ( тзв. УЧК се полако организовао). Легендарни Драган Гаврић Гавра је технико екипе и најближи Микијев сарадник За нас дебитују: Сaша Јеличић-голман (из познате рукометне фамилије Јеличић: Отац Бата је био генерални секретар РСЈ’а, мајка Сека стуб увек отворене куће, за цео рукометни Београд, а старији брат Бобан са „азгубљеном лиценцом” још увек, донкихотовски даје буквално све за такозване мале клубове), Зоран Тијанић-пивотмен, касније познати рукометни судија, још један Падежанин, овог пута Бранко, Радојевић, Јовичић, и Дејан Ђорђевић-голман дошао из Црвене Звезде (запамћен је по сјајним одбранама, одличним часовима математике и траком за косу ала Бјерн Борг). Знајући да је добио „наследника” (З. Тијанића), легендарни М. Валчић је коначно могао да се, после бриљантне каријере, опрости од суђења . 144

„Циркус” из прошле сезоне се преноси у ову. Сезона 85.-86. је већ увелико почела, када скупштина клубова (24.новембра1985) доноси одлуку да се пресељењем у нижи ранг такмичења казне: Борац (Урошевац), Металург (Скопље), Вардар, (Скопље), Работнички (Скопље) и Трепча (Косовска Митровица). Одлука никад није спроведена! Самоуправљање у спорту доживљава прави фијаско. Најбесмисленија одлука икад донешена је она о кажњавању нашег члана клуба, препоштеног и злоупотребљеног Милије Алексића, доживотном забраном вршења било какве функције у рукомету. Легендарни Божа Ђурковић је најредовније читао „Спорт” – сутрашње провинциско издање је куповао већ увече, на железничкој станици. Иначе, није излазио из теретане. Комплетна породица Б. Јовановића учествовала је у животу клуба. Данас се баве коњима. Увек ћемо памтити несебичну помоћ и подршку породице Шопаловић у тешким временима за клуб- Ивана, пивотмена и највећег професионалца, Мире „менаџерке” и Алексе, сина, који је већ са три године знао шта је исписница. Ћерка Aна је рођена касније.

Шпаркасе Арена - Кил - Храм рукомрета Ко је тада могао да сања да ћемо се поново срести у Велукс Лиги Шампиона (сезона 2011-2012)

145

1986 1987

Тренерска „вртешка”!

Куп (Србије) је наш!

Ову сезону памтимо по: - Настављању старе праксе – мењање тренера! - Освајању Купа Србије. - Дебију В. Росића.

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА Сезону почиње тренер П. Лазаревић. Помоћни тренер је М. Малешевић. У зимској паузи доводимо младог, перспективног, школованог тренера М. Јовановића (иначе, једног од највећих звездаша, професионалаца и спортсмена). Б. Ђурковић и З. Падежанин играју за репрезентацију Србије. Запажену улогу у нашим успесима имао је Драган МихајловићМраз, чувени пивотмен још чувеније „Обреновачке школе рукомета”. У одлучујућој утакмици са Мајданпеком у Београду за опстанак у Другој лиги међу навијачима гостију била је и чувена Мира „Бурек” Дубочица из Лесковца је изборила повратак у Прву Савезну лигу и подсетила на славне дане рукомета у „малом Манчестеру”

146

ЦРНО НА БЕЛО Финале Купа Србије-Обреновац Партизан – Дубочица 29:27

ОСВАЈАЧИ УТЕШНОГ КУПА СРБИЈЕ-ОБРЕНОВАЦ 7.4.1987. Динчић , Ђурковић , Војводић , Чоловић , Падежанин Б. , Јеличић , Јовичић , Ђорђевић , Јовановић М. (тренер) , Јовановић Б. (председник клуба) Чуче: Михајловић , Лукић , Тијанић , Падежанин З. , Вукчевић , Ђокић (технико)

147

Часлав Динчић- капитен! Играчина. 148

ОЧАЈ- Ђурковић повређен напушта теренфинале Купа Србије, Обреновац 1987.

Утешни Куп

149

150

В. Росић - Роске, легендарни капитен. Одиграо највише утакмица за Партизан у историји 151

1987 1988 „Дечко који обећава”!

“Жеља Експрес”!

(Б. Ђурковић– Жоф Вучинић)

Ову сезону памтимо по: - Освајању првог места на тридесетом Отвореном зимском првенсту Београда. - Успесима у Мађарској.

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА Наравно, и у овој сезони наставља се тренерска „вртешка”. Буквално цело лето се тражи тренер, и решење се налази у искусном, прекаљеном, врхунском тренеру Ђ. Вучинићу. Он за помоћника поставља А. Клисића. Али и они брзо одлазе, па за тренере долазе Мики Савић и Влада Јеремић.

За дан студената 4 (четвртог) Априла 88. год РК Универзитет организује турнир на коме учествујемо и ми. За Универзитет брани Веља Марјановић, будући председник Партизана и РСС-а, и бива проглашен за најбољег голмана у јакој конкуренцији („Белог” Стојановића, С. Јеличића и Ш. Раца).

Преко лета из Београдског Железничара долази група младих играча пониклих у Црвеном Сигналу (Д. Бркић, С. Илић, Д. Цицварић, С. Митић, Д. Пушица и П. Милетић). Сезону пре дошао је Драган Лукић, популарни Кувар.

Преко лета, у Мађарској, освајамо прво место на турниру у Њиретхази. Ч. Динчић је проглашен за најбољег играча и техничара.

У улози техничких руководилаца екипе појављују се В. Циндрић, Н. Михаљчић, М. Малешевић, Д. Гаврић, а екипа често игра без тренера. Поред незаобилазних П. Арежине и П. Живковића као доктор се појављује и Др. Јаћимовић Тодор. У сезони директне борбе са Ловћеном за улазак у Прву лигу, Зоран Падежанин, један од наших најбољих играча, прелази у Ловћен! Ловћен осваја прво место, а ми треће!

152

Једна од најчувенијих анегдота везана за Божу Ђурковића је када је времешни и искусни Ђока Вучинић приметивши његову добру игру рекао свом помоћнику: ”Овај мали је перспективан, треба га прикључити првом тиму! ” (Божа је иначе тада, био у најбољим рукометним годинама). • По казивању П. Перуничића будућег прослављеног рукометаша који је тренирао са нама, Мики Стевановић му је препоручио да напише молбу за пријем у клуб. • Овде ћемо споменути и остале докторе који су нас лечили у овој деценији: Петар Љиљак, Милановић Миодраг, Гајић Војин, Арлов Сима.

Савић (тренер) , Ђурковић , Јеличић, Бркић , Војводић , Миладиновић , Динчић , Јеремић (пом.тр.) Чуче: Тијанић , Милетић , Росић , Вукчевић , Илић , Пушица

153

Турнир за Дан Студената (4. Април - Хала на Новом Београду)

за неверне Томе?

154

Божидар Ђурковић - Леворуки снајпер! 155

1988 1989

Бок Богданци! Вечито враћање истог. Велике амбиције, мали резултат. Памтимо: Нове-старе тренере, Кокан Веселиновић, Томаш, Ђокић. Турнеју по Западној Немачкој. Тихи одлазак Ч. Динчића у Западну Немачку, и још тиши долазак (са 16-ипо година) Саше Благојевића из Крагујевца у Партизан. Легендарно путовање и чувену утакмицу против Млаза из Богданаца.

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА На турнеји по Немачкој, играли смо против екипе коју је водио Часлав Динчић. И поред великог пријатељства са њим, победили смо их са великом разликом. На турнеји је играо и Горан Чапе Војводић, и то добро, и што је још важније, успео је да покаже своје бриљантне радове из архитектуре. У Богданце (Македонија), путовали смо потпуно отписани, али смо некако преживели и добили ту утакмицу. Памти се утакмица у Вучитрну где је силом прилика Д. Михајловић-Мраз стао на гол, одбранио све „живо” и ми смо потпуно непланирано победили. У овој сезони за Партизан дебитују и Драган Васиљевић, сјајан рукометаш и данас истакнути проф ФОН-а, Бранко Падежанин будућа легенда Партизана и Драган Лазић-Гулин из Ваљева

156

КРАТКИ ИЗЛЕТ У МАЂАРСКУ Ђокић (технико) , Томаш (тренер) , Ђурковић, Падежанин Б. , Мандић , Благојевић , Бркић, Вукчевић , Јеличић , Вујошевић (члан управе) Чуче: Тијанић, Милетић, Росић, Илић, Пушица, Митић, Михајловић

157

1989 1990 „Чарли Чаплин у Партизану” - десет тренера у сезони! У стручни рад клуба укључује се чувени атлетичар у пензији Леон Лукман. Први (и последњи) потез проф. Лукмана био је: нови тренер-играч (после толико година) - Љуба Обрадовић. Издржао је 5 кола. Онда почиње „Чарли Чаплин”: Савић, Диклић, Малешевић, Завиша, Гачић, Клисић, Циндрић, Ђокић, …… У тренерским сменама, једном је и чувени навијач Миша Тумбас имао споредну улогу. Наравно, једва смо опстали. Клуб је био у дубокој кризи, у сваком смислу.

158

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА На летњу припремну турнеју ( Западна Немачка - Берлински зид још није пао), због уштеде путујемо колима Управа ЖРК Раднички (Давид Калинић, Борко Јелинић, Кокан Косовић ...) препоручује Партизану Боштјана Хриберника из Љубљане (више због своје играчице Тање Полајнер него због нас). Ову турнеју памтимо по „копирању” чувених Штенцлових припрема пред ОИ у Минхену (скакање са великих висина) и многобројним повредама. Божа Ђурковић је трећи стрелац лиге са 90 голова. Први је “чувени” Чкаров (Овче Поље). У лето деведесете РС Хрватске предлаже поделу Прве лиге (наравно, само из „спортских” разлога). Споменућемо и председнике и чланове управа који су несебично улагали себе у успехе Партизана. Блечић, Тодоровић, Љуба Странџас, Петрић, Кашанин, Гашић…..нека нам опросте они које смо заборавили. Осамдесете ће бити запамћене и по нашој добро организованој и врло активној секцији ветерана. Умаг, (Истра-Хрватска) прелепи градић на мору, био је место одржавања Ветеранских првенстава и место окпуљања и дружења бивших рукометаша из целе Југославије. Сви памтимо чувено треће “полувреме” , које је трајало до зоре.

Први ред :Лаиновић , Јовичић , Кнежевић, Пешић , Ивковић , Јеличић , Ђурковић Средњи ред: Обрадовић (тренер) , Милетић , Марковић , Хриберник , Карасев , Вукчевић , Падежанин, Бркић , Благојевић , Савић (технико) Седе:Михајловић , Божић , Илић , Пушица , Росић , Драгомировић Н. , Михајловски

159

Зоран Падежанин- Први у династији

160

Сале Благојевић- Почетак једне блиставе каријере.

161

Зоран Вукчевић-анђеоски велемајстор рукомета. 162

Драган Васиљевић - Лет до... доктора наука и професора

Дејан Бркић - Школа Црвеног Сигнала 163

164

Узели смо све трофеје- Њирехази, лето 1987. 165

166

Тридесетак година касније-ветерани Партизана у Умагу 167

деведесете

“Ма носите се деведесете …”

„Погледај дом свој анђеле ... „

Ђ. Балашевић

Б. Ђорђевић

„Игра рокенрол (скраћена Југославија)” Гиле-Електрични Оргазам

Тито је одавно мртав! Елвис је, заувек, жив! Крвави распад Југославије. Дивљачки капитализам побеђује светски комунизам. Економски рат, „неправедне и ничим изазване” спортске санкције. 800 година Хиландара. Устоличење Патријарха Павла. РК Партизан постаје најбољи клуб у Југославији. КК Партизан најбољи у Европи. Рачунари, мобилни телефони, интернет.

168

У моди су ошишани момци са „кајлама”, пиштољима и пит буловима уместо голубова, и силиконске девојке. ТВ „Пинк” је најгледанија ТВ. “Милосрдни анђео” баца бомбе на нас. На бомбама, ћирилицом (ваљда због осамсто година Хиландара), пише „Срећан Ускрс”.

169

1990 1991

Велики повратак! Коначно! После завршене сезоне 1989-90 били смо на раскрсници. Или ћемо успети да се коначно вратимо у Прву лигу, или ћемо се угасити. Захваљујући огромном труду управе(Странџас, Савић, Стевановић), а нарочито рукометном нерву Милана Обућине, иначе бившем рукометашу Пиварца-Јагодина (дошао за заменика генералног секретара ЈСД Партизан) и визији председника Небојше Михаљчића, успели смо! Вратили смо се у највиши ранг! ЦРНО НА БЕЛО Освојамо прво место у Другој Савезној лиги Север. 1991. 24-25-26-мај/Загреб-Хрватска (још увек Југославија) Квалификације за улазак у Прву Савезну лигу. Партизан – Вардар (Скопље) Морнар (Бар) - Партизан Партизан – Цеље

28:27 22:21 29:28

Само овај резултат је водио и нас и Цеље у Прву лигу. Заједничким снагама успели смо у томе. 1. Партизан 4 2. Цеље 4 3. Морнар 4 (слабији количник) 4. Вардар 0 170

Благојевић П. (технико), Ђурковић, Станковић, Василев, Благојевић А., Падежанин, Пауновић, Чамбер, Лукић, Обрадовић (тренер) Чуче: Маројевић (физиотерапеут), Каписода С., Стаменковић, Поповић, Лончаревић Дечица: Обрадовић Стеван, Михаљчић Ненад Оправдано одсутни: Росић, Маринковић, Јеркан, Илић, Кнежевић, Богдановић, Даничић, Милетић

171

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА За повратак у виши ранг, уз огромну финансиску помоћ ЈСДа(Милана Обућине који до дана данишњег не скрива да му је рукомтни клуб највећа слабост. Уз нас је увек, и у добру и у злу.) састав прве екипе је потпуно промењен. Издвојићемо двојицу играча: Мићу Станковића и Горана Поповића. Мића Станковић- голман, одиграо је највише утакмица у историји против Црвене Звезде. Пријатељи су се шалили да је најбољи други голман у историји Партизана. Данас је спортски директор женске репрезентације. Г. Поповић-Поп, универзалац, још један лесковчанин који је имао рукомет у „малом прсту“. Сјајан играч. Споменућемо и важне играче који су нас одвели у Прву лигу:Јеркан, Василев, Маринковић, Поп, и наравно Баклава. Од “старих”, Саша Благојевић је одиграо најбољу сезону до тада и био први стрелац екипе.

172

Промењен је и стручни штаб- М.Обрадовић, З. Лазаревић, П. Благојевић, М. Савић и Б. Маројевић. Наравно, усред сезоне, кад му време није, дошло је до смене тренера. Микелу Обрадовића заменио је Касим Каменица. Морнар се жалио на регуларност квалификација. Жалба је одбијена. „Алфа и Омега” Морнара З. Радојчић (тада на функцији тренера) је једва спречен у покушају физичког напада на Звонка Завишу извештача „Спорта” са квалификација. Нашег неугодног ривала у лиги, екипу Шамота из Аранђеловца, водио је Вита Арсенијевић. Памте се следеће анегдоте: Муњевита контра Салета Благојевића, када је на тренингу “прегазио” Микелу Обрадовића. Микелин коментар је био: Не можете да ме смените па хоћете да ме убијете.

173

1991 1992

Прва лига! Трећи пут! У Загребу смо заједно са Цељем ушли у лигу целе Југославије али на жалост, у међувремену, преко лета, ни Загреб ни Цеље нису више били у Југославији. Почео је крвави распад. Једна од најачих лига на свету није више постојала (узгред, 2011 кренула је регионална лига). Требало је да прође 20 година опамећивања, па да се уз невиђене напоре ”саставља” растављено. У сваком случају Регионална лиго- Добро дошла!

ЦРНО НА БЕЛО Полуфинале плеј офа Црвена Звезда - Партизан Партизан – Црвена Звезда Црвена Звезда – Партизан Финале плеј офа Пролетер (Зрењанин) – Партизан Партизан – Пролетер (Зрењанин) Пролетер (Зрењанин) –Партизан Пролетер је Шампион. Куп Полуфинале- Јагодина Црвена Звезда - Партизан 174

19:20 19:20 21:22 16:15 19:18 17:15

27:24

ВРХОВИ КОПАОНИКА И РУКОМЕТА-ПРИПРЕМЕ ЗА ПРВУ ЛИГУ, ЛЕТО 1991 Гачић Н. , Перуничић , Томановић , Хаџиабдић , Рогановић , Падежанин , Станковић Чуче:Василев , Маглајлија , Стојановић , Росић , Поповић , Лончаревић , Павловић С. , Даничић

175

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА

У Првој лиги СРЈ играо је и Борац из Бања Луке Наш капитен је постао „Бели” Стојановић, коме је то била прва и последња сезона у Партизану. Неђа Јовановић је дошао у Партизан. Један од најбољих играча у историји клуба. Игор Бутулија, легендарни десни бек Црвене Звезде поздравио је повратак Партизана у Прву лигу, говорећи да је то добро за рукомет у Србији, да нема јаке Звезде без јаког Партизана, и

наравно није пропустио да нас „пецне” говорећи да Звезда има унапред обезбеђена 4 бода. Не сме да се заборави да су за Партизан у најтежим ратним годинама Србије играли одлични играчи и дивни људи Музафер Хаџиабдић и Сењанин Маглајлија. У лето 92. год., уз невиђене потресе у клубу смењен је Касим Каменица.

Најбољи трансфер икада! Неђа Јовановић(у средини) потписује. Лево-Н. Михаљчић председник клуба, Десно- Гашић-члан УО

176

Без муке нема... Титуле- Припреме 1992.

177

1992 1993 Време радости!

Шампиони Драгана Ранковића!

Додирнули смо небо!

Остварио сам свој сан Мики-Муња

Сећања: „Толико смо желели титулу!”- Предраг Перуничић „Толико смо желели титулу!“- Ненад Перуничић „Нисам размишљао, опалио сам из све снаге и знао да је гол! Да сам за две године играња у Партизану само тај гол дао, ВРЕДЕЛО БИ!“Недељко Јовановић „Била сам мала и сећам се само сузавца који је бачен после утакмице.“Јулија Ранковић

ЦРНО НА БЕЛО Првенство-ДОИГРАВАЊЕ

Пoлуфинале Партизан МАГ – Југовић (Каћ) Југовић – Партизан МАГ Финале Црвена Звезда-Партизан МАГ Партизан МАГ-Црвена Звезда 23.мај 1993. Хала ПИОНИР Црвена Звезда – Партизан МАГ – Продужетци 17:17 – Пенали МИ СМО ШАМПИОНИ

22:15 21:23 20:21 15:15 15:15 19:21

КУП ЈУГОСЛАВИЈЕ

Дубочица /Лесковац/ – Партизан МАГ 23:28 Динамо Семе /Панчево/ - Партизан МАГ 19:24 Партизан МАГ – Пролетер Нафтагас /Зрењанин/ 28:15 Синтелон /Бачка Паланка/ - Партизан МАГ 13:16 Партизан МАГ – Врбас /Врбас/ 22:17 25. април 1993. Финале Купа Југославије Хала Медисон Зрењанин МАГ-”МАГ” - Драган Ранковић

178

Пролетер Нафтагас – Партизан МАГ 13:16

НЕПОНОВЉИВИ 2- ОСВАЈАЧИ ПРВЕ ТИТУЛЕ У ИСТОРИЈИ Хаџистевић (пом.тр.) , Станковић , Пртина , Ступар , Рогановић , Јовановић , Перуничић , Ђорђић , Елезовић (тренер) Чуче: Зурнић , Лончаревић , Павловић , Росић , Поповић , Маглајлија , Падежанин , Маројевић (физиотерапеут)

179

Четврти Куп-освојен после 22. године 180

Освајање прве титуле у историји Партизана)

181

Пенали (нису) лутрија кад шутира Радован Рогановић

182

Б. Падежанин Први капитен са шампионским пехаром 183

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА У овој сезони Партизан први пут у историји свом славном имену додаје наставак МАГ.

Први капитен у историји са подигнутим шампионским пехаром био је Бранко Падежанин.

Јовица Елезовић, будући најуспешнији тренер Партизана, тек у трећем доласку-покушају постаје тренер. Јовица је био врхунски руметаш бивши репрезенативац света. Као тренер био је смирен, храбар и без сувишних речи. Како је само он препознавао талентоване играче ?! Легенда !

Помоћни тренер и доктор Звезде Славенко Жерајић предложио је Покрајцу да 4 секунде пре краја, пре чувеног деветерца, утрче на терен и почну да славе титулу заједно са делијама. Покрајац је као прави спортиста то одбио. • У карантину пре одлучујуће утакмице, Рогановић је срео чувену пророчицу-пророка Клеопатру и одмах је знао да ћемо освојити шампионску титулу.

Љубиша Танасковић постаје први директор у историји Партизана. Треба рећи врло успешан директор.

184

Радост- Пионир 23.Мај 1993.- прва титула 185

186

Славље-Прва титула. 1993. 187

1993 1994 Ништа не успева као успех! Америчка пословица

„Дупла круна” опет! После прве „Дупле круне” дошла је и друга. Потврдили смо да смо најбоља екипа у СРЈ. Сви су били уз нас. Имали смо највише „пријатеља” на свету.

ЦРНО НА БЕЛО Освајање купа Четвртфинале Партизан МАГ –Дубочица (Лесковац ) Дубочица - Партизан МАГ

29:21 20:21

Полуфинале Партизан МАГ – Морнар (Бар) Морнар (Бар) - Партизан МАГ

31:13 25:24

1994.5. март - Београд- финале купа Партизан МАГ – Црвена Звезда Црвена Звезда - Партизан МАГ

22:20 16:16

Доигравање Полуфинале Југовић (Каћ) - Партизан МАГ Партизан МАГ – Југовић (Каћ) Финале Пролетер Нафтагас (Зрењанин) - Партизан МАГ Партизан МАГ – Пролетер Нафтагас 188

21:22 23:16 17:20 9:13

Први ред: Росић, Кокир , Ступар , Станковић , Еклемовић , Баровић Средњи ред: Зурнић , Поповић , Ђурковић , Дамјановић , Ковачевић , Момић , Матић , Падежанин Седе: Хаџистевић , Танасковић , Ранковић Д. , Елезовић , Стевановић , Ранковић Б , Маројевић

189

Освајање купа Четвртфинале Партизан МАГ –Дубочица (Лесковац ) Дубочица - Партизан МАГ Полуфинале Партизан МАГ – Морнар (Бар) Морнар (Бар) - Партизан МАГ

29:21 20:21

31:13 25:24

1994.5. март - Београд- финале купа Партизан МАГ – Црвена Звезда 22:20 Црвена Звезда - Партизан МАГ 16:16 Доигравање Полуфинале Југовић (Каћ) - Партизан МАГ 21:22 Партизан МАГ – Југовић (Каћ) 23:16 Финале Пролетер Нафтагас - Партизан МАГ 17:20 Партизан МАГ – Пролетер Нафтагас 9:13 Партизан МАГ – Пролетер Нафтагас 22:18

Освајање друге титуле 190

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА Шампиони по други пут! Играче који су отишли из Партизана, у овој сезони заменили су “Врбашани” (Баровић, Дамјановић, Ковачевић и Момић). Демантовали су „зле језике” који су говорили да са „провинцијским” играчима не можемо ништа да освојимо. У овој сезони освојили смо први “ТВ турнир шампиона” и проглашени смо за најбољу екипу (у свим спортовима) у Југославији. У Црвеној Звезди тренери су Језда Станковић, Ненад Дарић и Марко Исаковић. Из Немачке се враћа леворуки „бомбардер” Божа Ђурковић и учествује у освајању оба трофеја. У свим успесима учествује и Драган Зурнић-Зуки , сјајно десно крило и још бољи машинац. Бележимо и долазак у клуб младог тихог и одличног голмана Васића.

Освајање петог Купа 191

1994 1995 Трећа срећа. Трећа титула! Д. Ранковић као тренер осваја титулу!? Пред ову сезону била је само једна дилема; по трећи пут узастопце дупла круна или не? Међутим, било је крајње време да и Звезда узме неки трофеј. Тако је и било. Ми смо постали прваци државе по трећи пут, а Звезда је „узела” Куп.

ЦРНО НА БЕЛО Доигравање Четвртфинале Пролетер Нафтагас (Зрењанин) – Партизан МАГ Партизан МАГ – Пролетер Нафтагас

19:21 23:17

Полуфинале Железничар Југопетрол (Ниш) - Партизан МАГ Партизан МАГ – Железничар Југопетрол (Ниш)

17:21 21:16

Финале Партизан МАГ – Врбас Фиград (Врбас) Врбас Фиград - Партизан МАГ Врбас Фиград - Партизан МАГ Партизан МАГ – Врбас Фиград

22:20 23:22 19:18 27:18

1995. 4 јуни. - 5 одлучујућа утакмица финала плеј оффа Партизан МАГ – Врбас Фиград 25:19 Трећа узастопна титула!

192

Први ред: Зурнић, Благовејић , Лисичић , Ковачевић , Еклемовић , Баровић Средњи ред: Маројевић , Дамјановић , Елезовић , Пуљезовић , Шарац (пом.тр) Седе: Минић , Росић , Каписода , Матић , Никочевић , Кокир

193

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА Кажњеног тренера Јовицу Елезовића, на предлог Микија Стевановића, мења Драган Ранковић, и то врло успешно. Четвртфинале које смо изгубили од Звезде судили су Андра Бањанин и Зоран Микић. Пред почетак сезоне, стручни штаб појачан Микијем Стевановићем је из чиста мира „Синђелић Вестерну” (баш одговарајуће име за то време) уступио: Божу Ђурковића, Б. Падежанина и Мићу Станковића. В. Росић Роске постаје капитен Партизана. Саша Благојевић се поново враћа у свој Партизан. У шампионским сезонама немерљив допринос давао је доктор екипе (иначе одличан кошаркаш) Милан Бабић. У овој сезони сјајно су играли: Влада Матић-Матке, репрезентативно лево крило, Играчина, понико у најчувенијој шабачкој школи рукомета. Оставио је дубок траг у Партизану. Памти се анегдота са позивом Мише Тумбаса за заједнички излет у Еротску собу. Стева Никочевић-Шишко, пивотмен који се заиста није бојао никога и ничега. Блажо Лисичић, десни бек. Прави играч. Петар Каписода, љубимац женског дела публике, репрезентативац и манекен из хобија. Еклемовић- ћела, играч из Клисине школе рукомета. Нажалост брзо је отишао у Црвену Звезду. Играо је и за Мађарску репрезентацију. 194

П. Каписода- бубњар на раменима Ћумета (више од навијача), Бањица 1995.- прослава титуле

Освајање треће титуле за редом 195

1995 1996 „Европа Здај”!

После сунца долази киша!

После трогодишње доминације, мало смо се уморили, а још више истрошили. Нисмо освојили ниједан трофеј, а сезону ћемо памтити по првој званичној утакмици у Европи под окриљем ЕХФ-а.

ЦРНО НА БЕЛО 1995. Куп Шампиона Партизан МАГ- РК АГРОЖИВ Тополчани (Словачка) РК АГРОЖИВ Тополчани (Словачка) – Партизан МАГ Доигравање ПартизанМАГ – Црвена Звезда Црвена Звезда – Партизан МАГ КУП Полуфинале Партизан МАГ – Морнар (Бар) Морнар (Бар)- Партизан МАГ Морнар је отишао у финале.

196

21:23 21:18

23:15 25:16

28:22 19:30

Станковић , Кнежевић А. , Благојевић , Бојиновић , Лисичић , Пуљезовић , Еклемовић , Никочевић , Кокир Чуче: Васић , Зурнић , Јеличић , Каписода , Росић , Томић , Драгојловић , Ивковић П.

197

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА Као тренер, сезону је започео Миле Исаковић (можда најбољи играч света свих времена), а завршио је, наравно, Јовица Елезовић. Помоћни тренер Шарац се није мењао. За председника клуба бира се Милош Филиповић који је био “мост” између Драгана Ранковића и Моме Мандића. На Европском првенству у Шпанији наши играчи: С. Благојевић, Б. Лисичић, А. Кнежевић и Н. Аџић. Освајају бронзане медаље. Ову сезону ћемо памтити и по игрању будућих репрезентативаца и легендарних играча Партизана, Бранка Кокира (једног од најбољих играча Партизана икада) и Младена Бојиновића (дугогодишњег репрезентативца и можда најхаризматичнијег

198

рукометаша Србије). Како је само „Дуги” знао да подигне публику на ноге! За нас је сјано играо и Зока Томић, “небески скакач“(“како је он скакао“ у Атини на тргу Омонија!) Екипу Шамота из Аранђеловца, нашег „старог ” спортског противника, водили су Момир Рнић и Саја Бошковић (будући успешни тренер Партизана). Данашњи секретар клуба, најбољи статистичар и видео аналитичар у Србији Жељко Радојевић је на почетку сезоне тренирао са првом екипом. Повреда га је спречила да уђе у први тим.

Први записник са званичне утакмице ЕХФ-а 199

1996 1997

Узбуна. Нема трофеја!!! Сезона за заборав. Шесто место у првенству и испадање у четврт финалу Купа. ( “Страшно, немам речи.”- М. Р.)

Ни Божа није помогао-детаљ из уговора

200

Станковић , Ђурковић , Дакић , Максимовић , Кокир , Бојиновић , Васић Чуче:Зурнић , Никочевић, Максовић , Вуковић , Станковић З. , Лончаревић , Видимлић

201

Дуги Војиновић-рукомет је, ипак, само игра.

202

Драган Ранковић- тренерски МАГ, 1995. Бањица- пета утакмица против Врбаса

Хоботница- Мића Станковић највише утакмица у вечитим дербијима

203

1997 1998 Мандићи ! Момо и Влада !! Две “сушне” године су прошле. Нешто се морало учинити. После дугих преговора Спортско друштво и клуб, уз прецизну координацију Микија Стевановића, доводе Мому Мандића, успешног привредника у клуб. Са њим долази и његов син, тада кадет, Влада Мандић, који је касније остварио врло успешну спортску каријеру. То је био пун погодак! Мандићи су оставили дубок траг у Партизану, и Партизан никад неће заборавити њихов допринос свим успесима клуба.

ЦРНО НА БЕЛО Шести Куп је наш Партизан МАГ – Север 29. новембар (Суботица) Север 29. новембар - Партизан МАГ Морнар (Бар)– Партизан МАГ Партизан МАГ- Морнар (Бар) Обе утакмице су игране у Београду. Црвена Звезда - Партизан МАГ Партизан МАГ- Црвена Звезда

30:19 17:25 29:37 41:32 27:33 29:30

Финале Партизан МАГ – Ловћен Електролукс (Цетиње) Ловћен Електролукс - Партизан МАГ

30:20 39:36

Доигравање / полуфинале Југопетрол Железничар (Ниш) - Партизан МАГ Партизан МАГ- Југопетрол Железничар 204

25:21 32:35

Станковић, Унчанин Д. , Мандић , Перуничић , Бојиновић , Кокир , Красавац Чуче:Падежанин , Зурнић , Матић , Росић , Станковић З. , Максовић , Самарџић

205

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА После освојене дупле круне, Звезда смењује Љубу Обрадовића (није довољно стручан и довољно „звездаш”) и он по други пут долази у Партизан, овог пута само као тренер.

Са младима ради индивидуално и изданак Аранђеловачке школе рукомета Илија Јовић. У полусезони кратко време као тренер младих ради и Саша Кандић, данас успешни тренер СЦ Вождовца и велики партизановац (зли језици додају- бивши)

Звезда за тренера поставља Јовицу Цветковића. Први вечити дерби ових тренера: Партизан МАГ Звезда 30:19 (друга најубедљивија победа Партизана у дербијима). Љубина освета је била „слатка”!! У утакмицама плеј офф-а за Жељу, бриљантно брани Мики Радосављевић (будућа легенда Партизана). Један је од „криваца” што је после нашег испадања смењен Љуба Обрадовић. У Партизану Љуби је највише замерано да је велики „звездаш”. Можда и због тога, професионални уговор са њим је потписан пред крај сезоне, на паркингу Бањице, на хауби аутомобила. Непосредно после тога он је смењен. Љубу Обрадовића је у Партизану заменио, ко би други, него Јовица Елезовић. Код нас у Партизану владао је консензус да без Јовице Елезовића нема трофеја. После освајања купа испало је да је стварно тако. За рад са младима, из Бања Луке долази Раде Унчанин са својим синовима Дејаном и Бојаном и доноси: “мало ролања и шмек” чувене Бањалучке школе рукомета. Сјајна породица.

206

Бобан Јеличић, после млађег брата Саше Јеличића, долази у Партизан. За кратко време постаје директор школе рукомета и трасира пут С. Дамјановићу и данашњем директору Пеђи Јушковићу. Бобан доводи и екипу Железничара у Партизан, ангажује професора Тому Чукаловића, и секција основне школе „Бранислав Нушић” прелази у Партизан. (Набројаћемо најистакнутије играче поникле у тој селекцији: С. Кладарин, Т. Стојковић, У. Митровић, О. Радуловић ...). Био је и „главни архитекта” у потписивању спонзорског уговора са “Пумом” (после тога пола Београда је носило чувене „Пумине” јакне). Треба рећи да се у овој сезони у Партизан вратио и легендарни Предраг Перуничић. Остаће забележено да са доласком Моме Мандића Партизан није мењао своје име и да су иза њега остали трофеји и супер модерне клупске просторије.

Пораз као победа-Освајање шестог Купа 207

208

Велики Владимир али Мандић

ГРБИНИ НЕПОНОВЉИВИ! Из Грбине “Олимпијске базе” у Калуђерици изашло је много сјајних играча плус један врхунски тренер. ОБ је функционисала беспрекорно највише захваљујући великом Партизановцу, одличном организатору С. Дамјановићу- Кљави Кадети Партизана (1981. годиште и млађи) – Шампиони Србије за 1998. год. Грбовић, Стојановић, Грк, Станковић, Максимовић, Соврлић, Деретић, Костић, Жујовић, Живковић , Дамјановић С (диреткор школе рукомета) Чуче: Лакић, Ђурић , Ипач , Чутура , ? , Јоветић , Седе : ? , Дамјановић М. , Брковић - будући тренер , Ристановић

209

1998 1999 7506 / 7507 (по Хиландарском календару)

1198 – Хиландар ! „Да после нас Срба, остане само Хиландар, наше постојање би имало смисла„ 24.март 1999 – бомбардовање! Памтимо! Манастир Хиландар

Србија је славила 800 година Хиландара. ЕУ и Америка су освајали Србију (наравно неспортски). Ми смо освајали Европу (наравно спортски). Памтимо незаборавне утакмице, на путу до полуфинала купа победника купова. 24. марта 1999. ”милосрдни анђео” почиње свој крвави пир по Србији!. Писати о рукомету (у сезони 98-99) је јако тешко.

ЦРНО НА БЕЛО Куп победника купова. Шеснаестинафинала Партизан – Електромош (Будимпешта) Електромош - Партизан

25:16 20:16

Осминафинала Партизан – ХК ТЈ ВСЗ (Кошице) ХК ТЈ ВСЗ - Партизан

35:27 15:26

Четвртинафинала Партизан – Нидервицбах (Немачка) Нидервицбах - Партизан

28:20 28:22

Полуфинале Партизан – Каха Кантабриа ( Сантандер, Шпанија) Каха Кантабриа ( Сантандер, Шпанија) - Партизан У купу смо испали у полуфиналу од Железничара Југопетрола - 26:25 210

26:23 22:17

Елезовић, Унчанин, Цмиљанић, Рогановић З., Кокир, Кнежевић, Бојиновић, Станковић, Медић (пом.тр.) Чуче: Маројевић, Падежанин, Зурнић, Матовић, Матић, Радосављевић 211

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА За време тромесечног рата играла се ”Лига Мира, или Лига Пркоса” У овој сезони огроман допринос нашим спортским успесима дао је голман Мики Радосављевић. У свим успесима учествовао је, као тренер, и наш бивши играч и велики пријатељ Душан Медић. Свој допринос дали су и: Владимир Матовић, сјајан пивотмен и један од најоргиналнијих играча икада.

212

Зоран Рогановић, десни бек. На терену тигар у приватном животу миран и сталожен. Припреме репрезентације за СП у Египту 1999, због бомбардовања, морале су да буду обављене у пријатељској Грчкој. У освајању бронзе на овом СП учествовали су и наши играчи: Бранко Кокир и Владан Матић.

Записник са најчудније утакмице у историји Партизана Утакмица је почела у миру а завршила у рату. Постали смо по 4 пут прваци државе. 213

Бранко Кокир- Један од најбољих играча Партизана икада.

214

Мики Радосављевић- и брани и игра

215

1999 2000 Лига Шампиона! Бомбардована и разорена Србија је видала своје ране. Партизан, трајно везан за Србију, такође…… Чувени М. Мркоњић почео је обнову земље и обећао коначни завршетак коридора 10.

ЦРНО НА БЕЛО Група Д – Лига шампиона Партизан – Фотекс КС Веспрем (Мађарска) ФК Барселона (Шпанија) – Партизан Каустик (Волгоград)-Русија - Партизан

28:25 32:29 24:22

ФК Барселона (Шпанија) - Партизан

34:22

Фотекс КС Веспрем (Мађарска)

24:17

– Партизан

Партизан – Каустик (Волгоград, Русија)

22:25

Полуфинале Купа у Јагодини, 19. Јун 2000. Синтелон (Бачка Паланка) – Партизан

26:23

216

ЖУТИ ЦРНО-БЕЛИ Станковић Ј. (тренер), Мандић, Радосављевић, Перуничић, Матовић, Ђорђевић – Зенга, Ковић, Рогановић З., Анђелић, Момић, Бранковић(кон.тр.), Арнаутовић Чуче: Унчанин, Зурнић, Томић, Дреновац, Кокир, Цмиљанић, Матић, Станковић, Јелисавчић (физиотерапеут) 217

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА Бележимо: -убрзани рад тренерске „вртешке” : Језда Станковић- Златан Арнаутовић- Бранко Штрбац- Веселин Вујовић -Долазак легендарног леворуког „снајпера” Боже Ђурковића на место спортског директора Партизана. Са овог места Божа, врло брзо одлази на функцију генералног секретара РСЈ. Тренутно је генерални секретар РСС и креатор свих репрезентативних акција мушких и женских селекција. Уместо њега на место спортског директора долази такође легендарни Бранко Падежанин. - срамно одбијање велике Барселоне да игра у Београду. Били су једини клуб који је то урадио. Као домаћини утакмицу смо играли у Сегедину. 218

Партизанова школа пивотмена - Б. Падежанин

За повратак екипе из Барселоне авионом везана је следећа анегдота; Авион није могао да слети у Београд. Послат је у Софију, тамо је промашио писту тако да су и играчи који су се шалили на рачун Микијевог страха од летења заћутали, пребледели, и молили се Богу да се овај пут срећно заврши. Памтимо и пожртвоване и незамењиве докторе који су нас лечили у протеклој деценији: Жижа Крунић, Милан Бабић, Ђока Петровић, Гиле Ђорђевић, Љубан Мартиновић, Жарко Вучковић, Др Гајић и физиотерапеуте: Блажо Маројевић, Милош Јелисавчић, Драган Радосављевић (нека нам опросте они које смо заборавили) ...

Неђа Јовановић- Стрелац најчувенијег гола у историји Партизана и српског рукомета 219

Брат на брата- Старији се пита Предраг Перуничић, Партизан и Ненад Перуничић, Звезда

220

Прерано славље (личи), коштало је Звезду титуле у Пиониру.

221

Све ћу вас...прелетети-Предраг Перуничић

222

Шабачка школа левих крила- Влада Матић. Чивијаши су се шалили да је Матке најбоље лево крило после Алексића, Исаковића. Владице Спасојевића и Славка Новаковића. Ми знамо да си био играчина и велемајстор.

223

Драган Зурнић - још увек активни мајстор рукомета

Јовица Елезовић-тренерски МАГ даје савете Јоци Поповићу и Б. Падежанину.

224

Нино Аџић-размишљање једног тренера

Професор-тренер Језда Станковић

Јаки и елегантни- Бањица 2000. Ђурковић, Јелисавчић, Вујовић. Штрбац. у позадини Гавра 225

Рукометаш и славни кошаркаш Дражен Далипагић -са М. Мандићем и Д, Ранковићем

Мост- примопредаја, Милош Филиповић-бивши председник честита Моми Мандићу новом председнику 226

УМЕМО ДА ПОБЕЂУЈЕМО - УМЕМО ДА СЛАВИМО

Б. Ђурковић-Памтите ме по пјесмама мојим.

Бобан Ранковић- Боемчина, људина-ко зна зна

Н. Перуничић- џентлмен слави са нама.

Доктор и за славље- Милан Бабић 227

нови миленијум 2000/2010 Брате ови маторци трипују да неко чита књиге, брате лајкуј ми слику!

228

229

230

231

2000 2001 Седми (7) – срећни Куп у црно белом Крагујевцу. Супер динамичка равнотежа у Србији и Партизану се полако успоставлља. Велике промене, па ипак исто: Србија је кренула у нове реформе а ми у нове победе и успехе.

ЦРНО НА БЕЛО Освајање седмог купа у Крагујевцу Осминафинала Партизан – Планинка (Куршумлија)

28:17

Четвртфинале Партизан – Железничар Југопетрол (Ниш) 32:26

Полуфинале Синтелон (Бачка Паланка) - Партизан

22:24

Финале Партизан – Ловћен Осигурање (Цетиње) Записник финала

22:21

ЕХФ-куп- дошли смо до четврте рунде

У првенству освајамо треће место.

и потпуно равноправно играмо са Лемгом.

Полуфинале- доигравање Синтелон -Партизан Партизан – Синтелон Партизан – Синтелон

30:20 27:22 27:29

За треће место Железничар Југопетрол – Партизан Партизан – Железничар Југопетрол

232

33:37 30:29

Партизан – ТБВ Лемго (Немачка) ТБВ Лемго (Немачка) – Партизан

19:20 25:23

Црно бели Крагујевац-Славље

233

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА Наставак рада тренерске „вртешке”: ВујовићШтрбац-М.Малешевић-Покрајац-Вук Рогановић

Причало се да је популарни Гавра (економ) био стручни саветник свих славних тренера у клубу).

Проблеми у управљању клубом.Честе смене функционера ( М. Стевановић, Чичановић, Шљиванчанин, Рачић, Окука….)

Жељко Радојевић поново долази у клуб марта 2001. године.

Први пут у историји Партизана, у уговорима се “појављују” и станови….

234

Памти се и утакмица против Дубочице када је В. Анђелић дао једанаест голова. Занимљиво је да је популарни „Струја” касније играо за Америчку репрезентацију.

Освајање седмог Купа 235

2001 2002 “Ловћен мора пасти!” Играч Влада Анђелић пре утакмице

„Најтежи пут је најбољи пут!” Жаре Крешић после победе на Цетињу и освајања пете титуле првака

Да ћемо у овој сезони освојити пету титулу, и то на Цетињу, и догурати до полуфинала Купа победника Купова веровали су само највећи оптимисти. Сезона за историју, за памћење!.

ЦРНО НА БЕЛО „Освајање Ловћена” - пете титуле Полуфинале плеј оффа Партизан – Синтелон(БачкаПаланка) 24:21 Синтелон- Партизан 20:19 Партизан – Синтелон 24:22

Куп такмичења Вршац Полуфинале Синтелон – Партизан

25:19

Куп победника купова Велико финале Ловћен Осигурање (Цетиње) – Партизан 24:23 Партизан – Ловћен Осигурање 25:24 Ловћен Осигурање – Партизан 24:25 Прваци смо државе!!!

236

Шеснаестинафинала Партизан – Аркатрон ( Минск, Белорусија) Аркатрон – Партизан

42:21 21:27

Осминафинала Партизан – РК Тутунски Комбинат (Прилеп, Македонија) РК Тутунски Комбинат (Прилеп, Македонија) – Партизан

29:22 27:21

Четвртфинале Партизан – ИЛ Рунар Сандефјорд (Норвешка) ИЛ Рунар Сандефјорд – Партизан

30:18 32:25

Полуфинале Партизан – АДС Сјудад Реал (Шпанија) АДС Сјудад Реал (Шпанија)– Партизан

20:19 29:25

ЛОВЋЕНСКИ ЈУНАЦИ Ђурковић, Радосављевић (физиотерапеут), Стевановић, Вујадиновић, Стефановић, Шијан, Мандић, Окука (директор), Матовић, Исаковић, Куртеш (тренер), Рачић (управа), Стевановић (легенда) Седе: Станковић, Томић, Жујовић, Дреновац (види се део лица), Анђелић, Ћирковић, Перуничић, Чичановић (легенда) Седе испред свих: Радосављевић М., Мандић М.

237

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА Трећи одлучујући меч на Цетињу праведно, храбро, квалитетно, поштено и „мушки” одсудиле су Марић и Гардиновачки. Капитен и један од најбољих играча Влада Мандић са три подигнута прста је поздравио „објективну” Цетињску публику. Чувени 73 батаљон Рајка Балтића био је у ширем кругу обезбеђења наше екипе. После Вука Рогановића и тандем Куртеш - Исаковић је показао да Партизан може да освоји трофеј и без Јовице Елезовића. Интересантно је да је тренер у Сиудад Реалу био Веселин Вујовић, а за њих је играо и незаборавни Талант Душенбајев.

Легенда-легендама - М. Валчић, Мандић, Радосављевић, Перуничић 238

на врх Ловћена -освајање пете титуле 239

2002 2003

”Два ока у глави”! Партизану шеста титула! Ловћен Осигурању – Куп! Историја се понавља (као трагедија и као фарса). Почиње „распад државе” Србије и Црне Горе и то наравно прво у спорту. Као и осамдесетих година, у првенству је безброј неодиграних утакмица, нерегуларности , жалби, прекида, инцидената...

ЦРНО НА БЕЛО Првенство се игра без плеј оффа Ми освајамо титулу а Ловћен Осигурање Куп

Полуфинале Партизан – Фиделинка (Суботица)

28:25

Финале, (Београд) Партизан –Ловћен Осигурање

240

26:28

Горњи ред: Момир Вукосављевић бивши члан УО, Перица Стојановић члан УО, Зоран Куртеш – шеф стручног штаба; Иван Станковић; Дане Шијан; Живко Крунић – доктор; Бранислав Окука – спортски директор; Ратко Ђурковић; Предраг Перуничић; Марко Исаковић – помоћни тренер; Радосав Шљиванчанин – директор; Петар Каписода Доњи ред: Слободан Чичановић – секретар; Драган Стевановић – генерални секретар; Драган Гварић – економ; Жељко Радојевић – статистичар; Михаило Радосављевић; Бојан Томић; Драган Радосављевић – физиотерапеут; Иван Дреновац; Радивоје Ристановић; Урош Митровић; Владимир Мандић; Владимир Осмајић; Борко Ђорђевић; Бојан Скоко; Петар Жујовић 241

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА Играче Ловћен Осигурања у финалу Купа у Београду је само срећа и милиција спасила линча разјарених навијача. Овде ћемо споменути неке од најзаслужнијих за наше успехе у овом периоду: Слободан Чичановић – „Чича” мирни, тихи спортски радник несебично је уграђивао себе у све успехе Партизана. Пера Жујовић, бек, Партитзаново дете. Марко Исаковић, тренер, још један “звездаш” (то је шала , иначе гробар у срцу) који је много дао Партизану, комуникативан, лојалан, скроман. Иван Дреновац-Дрека(мајка Марица бранила у Радничком). Десно крило. Одличан играч. Иван Станковић-Камени. Репрезенативац, поникао у Грбиној школи рукомета. Десни бек са најнеочекиванијим потезима у игри. Бојан Томић-Жућа, десно крило. аранђеловачка школа рукомета.

Раскошан

таленат,

Божа Маркичевић, бек један од највећих професионалаца икада (ожењен Јулијом Ранковић). Раша Ристановић, голман, Партизаново дете, остварио завидну спортску каријеру.

242

Освајање шесте титуле -утакмица у којој смо и теоретски постали шампиони243

2003 2004 Почетак кризе - сезона без трофеја! Сезона за Заборав! Тражимо прави пут!

ЦРНО НА БЕЛО

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА

Првенство - плеј оф Полуфинале Партизан – Фиделинка Раднички (Суботица) Фиделинка Раднички( Суботица) - Партизан

32:28 29:34

Финале Црвена Звезда - Партизан Партизан – Црвена Звезда Звезда осваја титулу.

33:26 36:37

Куп Лазаревац, завршне борбе. Црвена Звезда - Партизан Звезда узима и куп.

33:30

У лиги шампиона не пролазимо групу „Ц” и такмичимо се у Купу победника купова. Играмо незаборавни двомеч са Портланд Сан Антониом (Шпанија): Партизан- Портланд Сан Антонио Портланд Сан Антонио – Партизан

244

24:26 31:23

Бележимо већ уобичајену тренерску „вртешку”: Марко Исаковић (помоћник Грбовић)- Бранко Штрбац(води финале купа)- Зоран Куртеш (води доигравање). За Фиделинку Раднички игра Моша Илић касније прослављени репрезентативац. За Портланд Сан Антонио игра незаборавни Неђа Јовановић. Бата Обућина је утакмицу гледао у својој чувеној мајици Портланд Сан Антонио. За нас игра Владица Стојановић, можда најбољи играч, поникао у Грбиној школи рукомета„Олимпијска база” у Калуђерици. Чврст, јак, ћутљив. „Стена”, прави наследник Боре Ђукановића.

Горњи ред: Станојевић, Станковић, Маркичевић, Ђорђевић, Вујадиновић, Блажевић, Чичановић Средњи ред: Окука, Ристановић, Жујовић, Скоко, Мандић, Бећировић, Шљиванчанин (технико) Седе:Стојановић, Радуловић, Томић, Гаврић, Радосављевић, Исаковић, Митровић, Рашковић , Суџум

245

2004 2005 Часлав Динчић –тренер!

(После петнаест година „партизаново дете” за кормилом)!

„Преживесмо Загреб”! Гавра

Ушли смо у велику кризу и „пуцали” по свим шавовима: финансије, организација, управљање, атмосфера, резултати. Узалуд је Часлав Динчић покушавао да своје тренерско искуство из Немачке пренесе овде. Само су млади играчи жељно упијали тренинге и напредовали.

ЦРНО НА БЕЛО Незаборавни двомеч са Загребом

у четвртфиналу Купа победника купова. Партизан –Загреб Загреб - Партизан

23:20 22:18

Првенство - Доигравање Полуфинале Партизан – Фиделинка Раднички (Суботица) Фиделинка Раднички (Суботица) – Партизан

27:27 25:24

Двомеч за треће место Партизан – Југопетрол Железничар (Ниш) Југопетрол Железничар (Ниш)- Партизан Освајамо треће место

34:31 23:27

Куп такмичење четвртфинале Војводина Универеxпорт (Нови Сад) – Партизан

246

28:25

ДИНЧИНА ДЕЦА Горњи ред: Динчић (тренер), Бутулија, Матовић, Станојевић, Цмиљанић, Јовановић (син), Елезовић (син), Маркичевић, Бећировић, Стојковић ,Богдановић Средњи ред:Исаковић (пом.тр.) , Дамјановић, Томић, Обрадовић (син), Тоскић, Гајић, Суџум, Радосављевић М. Чуче: Гаврић, Радојевић (статистика и видео анализа) , ? , Вукас, Митровић, Савић, Дреновац, Радосављевић Д.

247

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА У прелазном року наш капитен Влада Мандић прелази у Војводину Универеxпорт У ширем саставу Партизана била су и деца славних родитеља: Урош Елезовић, Срђан Јовановић, Стеван Обрадовић… На крају сезоне одржана је значајна скупштина (коју су „најавили” наслови Журнала: - Партизан готово да не постоји. - За расуло у Партизану криви сви. Извршене су битне кадровске промене. Поред „старих” чланова управног одбора; Беговића, Пришуњака, Остојића, Топаловића, Коларевића дошли су нови. За председника скупштине изабран је Аца Лупшић. Моми Мандићу престаје мандат. Председник клуба постаје Веља Марјановић. Чланови управног одбора: Пеђа Јушковић, А. Бутуровић, Јаћовић, Пеурача, Кешељ, Милићевић…… Директор клуба Жељко Бјелајац. Динчине нове методе у тренирању су често пропраћене подсмехом, тако да га је његов велики пријатељ Б. Ђурковић звао “Бундес сунђер тренер”. У овој сезони почео је да игра и Станојевић Сарма. Још један леворуки Грбин играч из Калуђерице. Велики шармер и ”класични левак” Бележимо и успешну турнеју у Тунису, на позив Сеада Хасанефендића великог пријатеља Партизана и прослављеног тренера. Капитен Партизана у овим бурним данима био је Цмиљанић. Сјајан играч, добар човек и рођени вођа.

248

Два тренерска вука плус капитенЛино Червар, Часлав Динчић и Цмиљанић

Преживесмо Загреб

249

2005 2006 Трећа година поста! Партизан СИ&СИ! И трећа сезона за редом без трофеја!!!

ЦРНО НА БЕЛО Финале купа Србије у Панчеву

ЦРНО БЕЛA СТАРИНАРНИЦА

Војводина Универеxпорт –Патризан СИ&СИ

“Два ока у глави” – Србија и Црна Гора прво играју одвојене лиге па се онда у борби за титулу најбоље пласиране екипе спајају.

Финале купа СЦГ у Чачку

33:34

Војводина Универеxпорт –Партизан СИ&СИ 24:22 На турниру Шампиона у Добоју освајамо прво место.

У овој сезони по други пут у историји, уз славно име Партизан, додаје се наставак СИ&СИ. Нећемо заборавити огромну помоћ коју је пружио Војин Ђорђевић (власник СИ&СИ) у критичном тренутку за клуб. Наставља се тренерска “вртешка”: Часлав ДинчићБранислав Покрајац- Марко Исаковић. Бележимо и Божићну смену Часлава Динчића. Били смо први на табели са само једним поразом! На крају смо једва ушли у доигравање!

Много смо јаки- Ивица Дачић-Велики Партизановац и будући премијер, Војин Ђорђевић, власник компаније SI &SI, Веља Маријановић-председник клуба. У позадини осветљава Светлана Вујичић, новинар и бивша репрезентативка у рукомету. 250

Тренерски рулет (Динчић-Покрајац) је стао на црно-белом Марку Исаковићу

251

2006 2007 Супер лига самосталне Србије! Први српски трофеј – осми куп! Врло поучна сезона! За памћење! За историју!

ЦРНО НА БЕЛО КУП Осминафинала Смедерево – Партизан СИ & СИ