Vodič kroz osnove Windows 7, Internet, Word 2007, Excel 2007, PowerPoint 2007

Business Start-up centre Kragujevac

VODIČ kroz osnove

Windows 7, Internet, Word 2007, Excel 2007, PowerPoint 2007

San­dra Ja­ko­vlje­vić

Kra­gu­je­vac, 2010. go­di­ne 1

Izdavač: Business Start-up centre Kragujevac Za izdavača: Nebojša Simić Urednik: Nebojša Simić Li­kov­no re­še­nje na­slov­ne stra­ne: Agencija KRUG, Kragujevac Teh­nič­ka ob­ra­da: Agencija KRUG, Kragujevac Štam­pa­ri­ja: Papir Print, Kragujevac Ti­raž: 500 kom CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ISBN

Sva pra­va su za­dr­ža­na. Ni je­dan deo ove pu­bli­ka­ci­je ne mo­že bi­ti re­pro­du­ko­van u bi­lo kom ob­li­ku bez pret­hod­ne do­zvo­le auto­ra.

2

Sadržaj Za­što vo­dič?......................................................................................................... 5 In­fo­r­ma­ci­o­ne teh­no­lo­gi­je ........................................................................ 7 Har­dver i soft­ver....................................................................................................8 Ope­ra­tiv­ni si­stem – Win­dows 7................................................................. 13 Win­dows 7 osnov­ni iz­gled ekra­na............................................................18 Kon­trol­na ta­bla / con­trol pa­nel.............................................................21 Win­dows ex­plo­rer................................................................................................30 Osnov­ne ope­ra­ci­je sa fa­sci­kla­ma, da­to­te­ka­ma i do­ku­men­ti­ ma......................................................................................................................................34 Word...................................................................................................................... 41 Šta je word?................................................................................................................41 Po­kre­ta­nje Mic­ro­soft Wor­da.......................................................................41 Pr­vo po­de­ša­va­nje iz­gle­da rad­nog do­ku­men­ta...............................43 Rad sa tek­stom........................................................................................................45 For­ma­ti­ra­nje tek­sta...........................................................................................49 Ču­va­nje do­ku­men­ta i štam­pa........................................................................59 Excel...................................................................................................................... 63 Šta je Ex­cel?................................................................................................................63 Ka­ko po­če­ti rad u Ex­cel-u?.............................................................................63 Ex­cel ka­ko iz­gle­da – osnov­ni ele­men­ti................................................63 Rad sa rad­nim li­sto­vi­ma i nji­ho­vo for­ma­ti­ra­nje..........................65 Ko­rak po ko­rak kroz ex­cel............................................................................66 Kre­ta­nje kroz rad­ni list..................................................................................66 Se­lek­to­va­nje, ko­pi­ra­nje i bri­sa­nje unu­tar ex­cel do­ku­men­ta.................................................................................................................67 Rad­ni list + rad­ni list = rad­na sve­ska....................................................69 For­ma­ti­ra­nje će­li­ja.............................................................................................71 Rad sa for­mu­la­ma i funk­ci­ja­ma.................................................................74 Gra­fi­ko­ni ....................................................................................................................82 Rad­ni list – ču­va­nje i pri­pre­ma za štam­pu...........................................83 Power point....................................................................................................... 87 Šta je Po­wer po­int?................................................................................................87 Rad­na po­vr­ši­na Po­wer­Po­int-a.....................................................................87 Osnov­ni ele­men­ti pre­zen­ta­ci­je...................................................................88

3

Ša­blo­ni di­zaj­na i še­me ra­da pre­zen­ta­ci­ja............................................89 Ma­ster-slajd..............................................................................................................91 Unos tek­sta................................................................................................................92 Unos raz­li­či­tih ti­po­va ele­me­na­ta............................................................93 Ani­ma­ci­ja pre­zen­ta­ci­je......................................................................................96 Sa­ču­vaj­te, od­štam­paj­te, pre­zen­tuj­te......................................................96 Internet............................................................................................................... 99 IN­TER­NET - Šta je i ka­ko je na­stao In­ter­net?..................................... 101 Naj­po­pu­lar­ni­ji In­ter­net ser­vis je World Wi­de Web (WWW).... 103 PRI­STUP IN­TER­NE­TU . ............................................................................................ 103 EMAIL - OUTLO­OK................................................................................................... 104 PRE­TRA­ŽI­VA­NJE I PRE­TRA­ŽI­VA­ČI...................................................................... 106

4

Za­što vo­dič?

Za­to što že­lim da dam ne­ke jed­no­stav­ne od­go­vo­re na na­iz­gled te­ška pi­ta­nja. Ovaj vo­dič je ma­lo i na­dam se za vas le­po i ko­ri­sno spa­ko­va­no uput­stvo ka­ko da ko­ri­sti­te: Win­dows 7, Word, Ex­cel, Po­wer­po­int i Outlo­ok, In­ter­net.

Vo­dič je na­pra­vljen kao sli­kov­ni­ca, sa pu­no opi­snih sli­ka i pra­te­ćeg tek­sta u že­lji da ono što pi­še vi­zu­el­no bu­de i po­tvr­đe­no i na taj na­čin lju­di­ma ko­ji su po­čet­ni­ci u ko­ri­ šće­nju olak­ša upo­zna­va­nje sa osno­va­ma.

Na kra­ju že­lim, da ovaj vo­dič bu­de ko­ri­sna osno­va da da­lje svo­je zna­nje u ovoj obla­ sti usa­vr­ša­va­te.

5

6

In­fo­r­ma­ci­o­ne teh­no­lo­gi­je In­for­ma­ci­o­ne teh­no­lo­gi­je kao slo­že­ni­cu ko­ri­ste svi a šta ona pred­sta­vlja? Teh­no­lo­ gi­ja je reč grč­kog po­re­kla: tec­hnos - ve­šti­na i lo­gos - na­u­ka. In­for­ma­ci­o­ne teh­no­lo­gi­je je naj­bo­lje de­fi­ni­sao Uni­ver­zi­tret Prin­cen­tom, i na en­gle­skom on ori­gi­nal­no gla­si: „the branch of en­gi­ne­e­ring that de­als with the use of com­pu­ters and te­le­com­mu­ni­ca­ti­ons to re­tri­e­ve and sto­re and tran­smit in­for­ma­tion“ / oblast in­že­njer­stva ko­je se ba­vi ra­ču­na­ri­ ma i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma ka­ko bi mo­gli ču­va­ti i pre­no­si­ti in­for­ma­ci­je.

In­for­ma­ci­o­ne teh­no­lo­gi­je zna­če upo­tre­bu har­dve­ra, soft­ve­ra, ser­vi­sa i po­dr­šku za in­fra­struk­tu­ru, ka­ko bi upra­vlja­li i do­sta­vlja­li in­for­ma­ci­je ko­ri­ste­ći glas, po­dat­ke i vi­deo. ... ... ...

Ne­moj­te u ovom vo­di­ču oče­ki­va­ti ova­kva te­o­rij­ska zna­nja, ta­ko­đe, ne­moj­te oče­ki­ va­ti isto­ri­ju. Svi mi da­nas ko­ri­sti­mo In­ter­net i nje­go­ve bla­go­de­ti, ako vas to za­ni­ma go­o­glaj­te!!

„informacione tehnologije“ „internet“ „desktop računari“ „laptop“ „ulazni delovi računara“ „izlazni delovi računara“ „operativni sistem“ „windows 7“ „word 2007“ „excel 2007“ „powerpoint 2007“

www.go­o­gle.com

7

Ov­de ću se te­o­ri­jom sa­mo nu­žno ba­vi­ti - a pre­te­žno, pri­me­ri­ma i sli­ka­ma. Ru­ko­vo­ dim se onim da je čak 50% lju­di, a mo­žda i vi­še vi­zu­el­ni tip.

Har­dver i soft­ver In­for­ma­ci­o­na teh­no­lo­gi­ja je skup har­dve­ra i soft­ve­ra. U ovom vo­di­ču ba­vi­ću se soft­ ve­rom. Ali pred­u­slov ba­vlje­nja soft­ve­rom je po­sto­ja­nje har­dve­ra.

Har­dver (en. hard­wa­re) je fi­zič­ki, opi­plji­vi deo ra­ču­na­ra. Či­taj­te pro­sto, har­dver su svi ula­zni i iz­la­zni ure­đa­ji.

Ula­zni ure­đa­ji su: ta­sta­tu­ra, miš, ta­ko­đe to je če­sto i ske­ner, pu­tem ko­ga mo­že­mo ske­ni­ra­ti svo­ja do­ku­men­ta, sli­ke itd. Ulaz ure­đa­ji ima­ju za cilj da pu­tem njih uno­si­mo po­dat­ke, ili pak igra­mo se, za šta nam slu­ži džoj­stik.

Desk­top ra­ču­nar ima ku­ći­šte i ono je za­pra­vo sr­ce ra­da ra­ču­na­ra. U nje­ga je sme­ šten osnov­ni har­dver i to: ma­tič­na plo­ča (ma­tič­na plo­ča je ne­što što za­pra­vo mo­že­mo upo­re­di­ti sa te­me­ljom ku­će ka­da je pra­vi­mo, od nje­ne sna­ge, i to­ga šta sve ima na njoj za­vi­si i rad desk­top ra­ču­na­ra. Na njoj se po­red pro­ce­so­ra, na­la­ze i dru­ge kar­ti­ce kao na pri­mer: vi­deo kar­ti­ca ko­ja nam omo­gu­ća­va da vi­di­mo sli­ku i od nje­nog kva­li­te­ta za­vi­si kva­li­tet sli­ke ko­ju vi­di­mo ili po­pu­lar­no zva­no gra­fi­ka ko­ju vi­di­mo. Po­seb­no je zna­čaj­na za lju­de ko­ji svo­je ra­ču­na­re ko­ri­ste za igra­nje igri­ca. Po­tom na ma­tič­noj plo­či se na­la­zi i mu­zič­ka kar­ti­ca, mre­žna kar­ti­ca i dru­ge), na njoj je sme­šten pro­ce­sor ko­ji za­pra­vo ob­ra­đu­je po­dat­ke i da­je re­zul­ta­te. Nje­go­va sna­ga je za­pra­vo je sna­ga ra­ču­na­ra i ona se me­ri u gi­ga­her­ci­ma. Me­mo­ri­ja ra­ču­na­ra je­ste me­sto za ču­va­nje po­da­ta­ka. RAM me­mo­ ri­ja je me­mo­ri­ja koj pam­ti po­dat­ke ko­je obra­ću­je pro­ce­sor i svi po­da­ci ko­ji se „ču­va­ju“ u RAM me­mo­ri­ji ne­sta­ju onog tre­nut­ka kao is­klju­či­mo ra­ču­nar. Me­mo­ri­ja ko­ja ču­va sve po­dat­ke ko­ji se na­la­ze u ra­ču­na­ru, a to mo­gu bi­ti (pro­gra­mi, sli­ke, mu­zi­ka, fil­mo­vi itd.) se ču­va­ju na hard di­sku. Ta­ko­đe mo­že­mo da na­re­že­mo disk cd, dvd.

Sve ono što une­se­mo u ra­ču­nar, na­rav­no mo­že osta­ti na sa­mom ra­ču­na­ru, ili pak mo­že­mo da svoj rad pre­ne­se­mo van nje­ga. Ka­ko? Pu­tem iz­la­znih ure­đa­ja.

Iz­la­zni ure­đa­ji su: mo­ni­tor, štam­pač, zvuč­ni­ci, cd, dvd, flash itd.

Kao krat­ki za­klju­čak o har­ve­ri­ma, mo­že bi­ti sle­de­ća mi­sao, da mo­guć­no­sti ra­ču­na­ra u naj­ve­ćoj me­ri za­vi­se od har­dve­ra i od nje­go­vog kva­li­te­ta.

Soft­ver (en. soft­wa­re) je ra­ču­nar­ski pro­gram, či­ji je glav­ni za­da­tak je da upra­vlja har­dve­rom.

1. Soft­ver se de­li na tri glav­ne gra­ne: 2. Si­stem­ski soft­ver, iz­vr­šni soft­ver i 3. Pro­gram­ski soft­ver.

Si­stem­ski soft­ver po­kre­će ra­ču­nar. To mo­že bi­ti ope­ra­tiv­ni si­stem, draj­ver, ser­ver, ra­zni ala­ti i osta­lo. Ope­ra­tiv­ni si­stem do­bi­ja pra­vo da upra­vlja ce­lo­kup­nim ra­ču­na­rom, po­da­ci­ma, pro­ce­si­ma itd. Naj­po­zna­ti­ji ope­ra­tiv­ni si­ste­mi su Mic­ro­soft Win­dows, Li­nux i Mac OS X. U ovom vo­di­ču ba­vi­ću se Win­dows 7 ope­ra­tiv­nim si­ste­mom.

8

Iz­vr­šni soft­ver (apli­ka­tiv­ni soft­ver) omo­gu­ća­va ko­ri­sni­ku da iz­vr­ša­va od­re­đe­ne za­ dat­ke. To mo­že bi­ti po­slov­ni soft­ver, edu­ka­cij­ski soft­ver, ba­za po­da­ta­ka, of ­fi­ce pa­ke­ti i osta­lo.

Pro­gram­ski soft­ver je obič­no alat ko­ji po­ma­že ne­kom pro­gra­me­ru da iz­vr­đi ne­ki za­da­tak ko­ri­ste­ći ne­ki pro­gram­ski je­zik.

Na­dam se da ste ovim krat­kim osvr­tom na in­for­ma­ci­o­ne teh­no­lo­gi­je, har­dver i soft­ ver ste­kli glo­bal­ni uvid u to. Ovaj vo­dič će se pre sve­ga ba­vi­ti soft­ve­rom kao što sam već na­po­me­nu­la.

Na po­čet­ku, sam na­pi­sa­la da se ov­de ne­ću ba­vi­ti te­o­ri­jom, pa ta­ko i ne­ka bu­de, ako vas in­te­re­su­ju de­ta­lji mo­že­te po­se­ti­ti po­red http://www.go­o­gle.com i http://www.an­ swers.com; tu pro­na­ći go­to­vo sve od­go­vo­re na va­ša pi­ta­nja.

9

10

Ope­r a­tiv­ni si­stem Win­dows 7

11

12

Ope­ra­tiv­ni si­stem – Win­dows 7 Šta je ope­ra­tiv­ni si­stem i isto­ri­ja raz­vo­ja win­dows ope­ra­tiv­nog si­ste­ma.

Ope­ra­tiv­ni si­stem je te­melj ili osno­va na ko­ju se in­sta­li­ra­ju svi osta­li pro­gra­mi. Ope­ ra­tiv­ni si­stem ta­ko­đe ima ulo­gu da po­ve­že sve de­lo­ve ra­ču­na­ra i da omo­gu­ći da se svi seg­men­ti ra­ču­na­ra ko­ri­ste.

Isto­ri­ja raz­vo­ja win­dows ope­ra­tiv­nog si­ste­ma Sa­da već dav­ne 1981 go­di­ne kre­i­ran je pr­vi OS-om MS-DOS. MS-DOS pr­vi bi­va im­ple­men­ti­ran od stra­ne IBM-a 1981 go­di­ne u 8088 ma­ši­na­ma. Pr­va ver­zi­ja DOS-a je bi­la 1.0 i pred­sta­vlja­la je ob­lik ko­mu­ni­ka­ci­je jed­nog ko­ri­sni­ka sa PC-om pre­ko ko­mand­ ne li­ni­je. Po­sle MS-DOS-a 1.0 usle­di­le su ver­zi­je 2.0 i 3.0 a glav­na za­nim­vlji­vost ovog OS je­ste da je on bio osno­va no­vi­jim OS-i kao Win­dows 95 i Win­dows 98.

Pr­va ver­zi­ja, Win­dows 1.0, je ob­ja­vlje­na 1985 go­di­ne. Ubr­zo po­sle nje su do­la­zi­le dru­ge ver­zi­je istog ope­ra­tiv­nog si­ste­ma, ali ko­je u osno­vi ni­su nu­di­le ni­šta vi­še od le­po upa­ko­va­nog i ma­ski­ra­nog MS-DOS-a, gde je win­dows za­pra­vo sa­mo imao lep i jed­no­ sta­van ko­ri­snič­ki in­ter­fejs. Win­dows 95 pred­sta­vlja do­bar skok u smi­slu po­bolj­ša­nja ko­ri­snič­kog in­ter­fej­sa. U Ju­nu 1998 go­di­ne, Mic­ro­soft je ob­ja­vio Win­dows 98 ko­ji je i da­lje uklju­či­vao DOS, ver­zi­ju 7.1. Vi­zu­el­no je pro­me­njen ko­ri­snič­ki in­ter­fejs ali te pro­me­ne ni­su bi­le ve­li­ke. Je­di­no je funk­ci­o­nal­nos In­ter­ne­ta i Desk­top-a ov­de po­bolj­ ša­na u smi­slu lak­še upo­tre­be. Po­sle ver­zi­je 98, Mic­ro­soft do­no­si ver­zi­ju Win­dows Me (Mil­len­ni­um Edi­tion). Ov­de se ot­kla­nja­ju ne­ki bug-ovi (gre­ške) ver­zi­je 98, po­bolj­ša­va se mul­ti­me­di­ja, po­bolj­ša­va se ko­ri­šće­nje in­ter­ne­ta i mre­žnih iga­ra kao i sa­mo umre­ža­ va­nje, do­bi­je se po­dr­ška za ka­blov­ske mo­de­me i ADSL, itd. Ono što je po­sta­lo od­mah ja­ko po­pu­lar­na alat­ka, po­seb­no u slu­ča­ju ne­kih ne­že­lje­nih po­na­ša­nja si­ste­ma, je­ste mo­guć­nost re­sta­u­ra­ci­je si­ste­ma i nje­go­vih po­de­ša­va­nja na ne­ki pred­hod­ni ob­lik ko­ji je bio do­bar. Win­dows NT (New Tec­hno­logy) je pr­vi pra­vi 32 bit-ni ope­ra­tiv­ni si­stem Mic­ro­sof­ta. Pr­va ver­zi­ja, Win­dows NT 3.1, je pro­iz­ve­de­na 1993 go­di­ne. Ovaj ope­ra­tiv­ni si­stem je zah­te­vao da­le­ko vi­še pro­sto­ra na di­sku. Po­red to­ga, i da­lje su uglav­nom pro­ gra­mi bi­li pi­sa­ni za 16 bit-ne si­ste­me, broj 32 bit-nih pro­gra­ma je i da­lje bio ma­li. Zbog ove od­boj­no­sti ko­ri­sni­ka pre­ma Win­dow­su NT, Mic­ro­soft je iz­ba­ci­vao na tr­ži­šte ver­zi­je Win­dows 95/98/Me. Po­tom do­la­zi, Win­dows 2000 pred­sta­vlja po­bolj­ša­nu NT teh­no­ lo­gi­ju ko­ri­ste­ći sli­čan ko­ri­snič­ki in­ter­fejs kao Win­dows 98. Win­dows 2000 je za­pra­vo kom­ple­ti­ran 1999 god. On do­no­si po­bolj­ša­nja u mno­go če­mu, iako u ne­kim ka­rak­te­ ri­sti­ka­ma sa­mo na­slje­đu­je ne­ke pred­no­sti sta­bil­nost, si­gur­nost, itd. Win­dows 2000 je uveo no­ve alat­ke kao što su: ac­ti­ve di­rec­tory ser­vi­ce, ve­ću si­gur­nost pre­ko mo­guć­no­sti ko­ri­šće­nja smart cards si­ste­ma, en­krip­ci­ju itd. Po­sle win­dows-a 2000 na sce­nu stu­pa XP. Win­dows XP je ube­dlji­vo naj­ra­spro­stra­nje­ni­ji ope­ra­tiv­ni si­stem, ko­ji na tr­ži­šte se po­ja­vlju­je 2001 go­di­ne. On se po­ja­vlju­je u dva ob­li­ka i to: win­dows XP ho­me edi­tion i Win­dows XP pro­fes­si­o­nal. Win­dows XP ho­me edi­tion je na­me­njem ko­ri­sni­ci­ma ko­ji ima­ju skrom­ni­je zah­te­ve, do je pro­fes­si­o­nal ja­či mo­del ope­ra­tiv­nog si­ste­ma ko­ji u se­bi

13

ob­je­di­nju­je mno­ge apli­ka­ci­je i no­ve ser­vi­se. Po­tom do­la­ze Win­dows vi­sta 2006 go­di­ne i za sa­da na kra­ju win­dows 7.

Win­dows 7 je po mom mi­šlje­nju naj­bo­lja kom­bi­na­ci­ja ne ta­ko po­pu­lar­ne Vi­ste i Win­dows XP ope­ra­tiv­nog si­ste­ma. Od­li­ku­je se sa­vr­še­nom gra­fi­kom i raz­li­či­tim efek­ ti­ma, dru­ga­či­jom or­ga­ni­za­ci­jom i pot­pu­no je ko­ri­snič­ki okre­nut, nje­gov ko­ri­snič­ki in­ter­fejs će vam omo­gu­ći­ti lak rad.

Win­dows 7 je mlad ope­ra­tiv­ni si­stem kao i za sva­ki ope­ra­tiv­ni si­stem ta­ko i za nje­ga va­ži pra­vi­lo da je po­sred­nik iz­me­đu ko­ri­sni­ka i har­dve­ra va­šeg ra­ču­na­ra.

On ima či­tav niz svo­jih funk­ci­ja a to su: • Da upra­vlja pro­ce­si­ma, • Upra­vlja me­mo­ri­jom, • Upra­vlja ure­đa­ji­ma ko­ji su ve­za­ni za ra­ču­nar.

Ono što je pred­u­slov da bi na va­šem ra­ču­na­ru mo­gli da in­sta­li­ra­te win­dows 7 je­ste da vaš ra­ču­nar ima sle­de­će ka­rak­te­ri­sti­ke a one su: pro­ce­sor br­zi­ne 1 GHz, me­mo­ri­ja za 32-bit tre­ba da bu­de 1 GB ram me­mo­ri­je i GB ram me­mo­ri­je za 64-bit­ni win­dows 7, hard disk mo­ra ima­ti pro­stor od 16 GB za 32bit i 20 GB za 6-bit win­dows 7, gra­fič­ka kar­ta tre­ba da ima 128 MB me­mo­ri­je.

Ono što je po me­ni po­seb­na pred­nost ovog ope­ra­tiv­nog si­ste­ma je­ste da pri­li­kom in­sta­la­ci­je ni­je po­treb­no in­sta­li­ra­ti ni­ka­kve draj­ve­re jer on jed­no­stav­no na­la­zi sve i sve ra­di. Ta­ko­đe, no­vi ope­ra­tiv­ni si­stem mno­go je br­ži i jed­no­stav­ni­ji za rad. Šta ga sve to či­ni bo­lji?

Na­i­me, po­sto­ji či­tav set op­ci­ja ko­je po­sto­je i ko­je ko­ri­sni­ku olak­ša­va­ju rad.

Ne­ke od njih su: • Bo­lji na­či­ni za pro­na­la­že­nje da­to­te­ka i upra­vlja­nje nji­ma, je­dan od na­či­na je­ste ko­ri­šće­nje li­ste za pre­la­zak ko­ja ra­di sle­de­će; na Win­dows 7 tra­ci za­da­ta­ka klik­ni­te de­snim ta­ste­rom mi­ša na iko­nu pro­gra­ma, ko­ja se na­la­zi u start me­ni­ju, i ona vas di­rekt­no vo­di do do­ku­me­na­ta, sli­ka, pe­sa­ma ili Veb lo­ka­ci­ja ko­je sva­ko­dnev­no ko­ri­sti­te. Sa­dr­žaj ko­ji vi­di­te u li­sti za pre­la­zak za­vi­si od pro­gra­ma.

• Tra­ka za­da­ta­ka i da­lje pred­sta­vlja isto po­zna­to me­sto za pre­ba­ci­va­nje iz pro­zo­ra u pro­zor. Ali ona je sa­da znat­no pre­gled­ni­ja i nu­di či­tav niz no­vih op­ci­ja, re­ci­ mo ako vam se ne ras­po­red iko­na, jed­no­stav­nim pre­vla­če­njem me­nja­te nji­hov

14

po­lo­žaj, ako že­li­te da ne otva­ra­te pro­gra­me u ko­ji­ma ra­di­te, ili pak ra­di­te sa vi­še do­ku­me­na­ta pa tre­ba da vi­di­te sa­dr­žaj šta se gde na­la­zi jed­no­stav­no po­sta­vi­te po­ ka­zi­vač na iko­nu tra­ke za­da­ta­ka da bi­ste vi­de­li pre­gled u vi­du sli­či­ce za otvo­re­ne da­to­te­ke ili pro­gra­me, pro­zo­re čak mo­že­te i za­tvo­ri­ti iz pre­gle­da u vi­du sli­či­ca što zna­čaj­no šte­di vre­me.

• Win­dows Me­dia Cen­ter, je po me­ni naj­lep­ša funk­ci­o­nal­nost ko­ju sa so­bom no­ si ko­ri­snik ovog ope­ra­tiv­nog si­ste­ma. Za­što? Za­to što mo­že­te ima­ti svoj bi­o­skop, svoj kon­cert, gle­da­ti TV bez TV kar­ti­ce. Win­dows Me­dia Cen­ter po­dr­ža­va vi­še glo­bal­nih TV stan­dar­da i tju­ne­ra, uklju­ču­ju­ći di­gi­tal­ni i HD. Po­red to­ga, sa­da re­pro­du­ku­je po­pu­lar­ni­je audio i vi­deo for­ma­te, uklju­ču­ju­ći 3GP, AAC, AVCHD, DivX, MOV i Xvid. Za lju­bi­te­lje mu­zi­ke po­sto­ji op­ci­ja Tur­bo po­me­ra­nje, za la­ko na­la­že­nje i sor­ti­ra­nje va­šeg mu­zič­kog sa­dr­ža­ja. Pre­ko ovog me­dia cen­tra mo­že­te gle­da­ti i In­ter­net TV itd.

• Ga­dže­ti po­sta­vlja­ju in­for­ma­ci­je i za­ba­vu – kao što su ve­sti, sli­ke, igre i me­se­če­ ve me­ne – di­rekt­no na rad­nu po­vr­ši­nu. U ope­ra­tiv­nom si­ste­mu Win­dows Vi­sta, boč­na tra­ka je kon­tro­li­sa­la ga­dže­te. Win­dows 7 ih oslo­ba­đa na ekra­nu gde ih po že­lji mo­že­te pre­me­šta­ti i me­nja­ti nji­ho­vu ve­li­či­nu.

Ovo su sa­mo ne­ke od no­vi­na ko­je no­si win­dows 7. Pri­li­kom pi­sa­nja ovog vo­di­ča, na­i­šla sam na od­li­čan pre­gled zad­nja tri ope­ra­tiv­na si­ste­ma, či­ji pri­kaz se na­la­zi u ta­be­li is­pod, u pri­ka­zu ove je­din­stve­ne ta­be­le se po­zi­vam na sajt http://win­dows.mic­ro­soft. com/sr-Latn-CS/win­dows7/pro­ducts/com­pa­re

Po­jed­no­sta­vlju­je sva­ ko­dnev­ne za­dat­ke

Jed­no­stav­ni­je oba­vljaj­te vi­še za­da­ta­ka isto­vre­ me­no. Ća­skaj­te i de­li­te po­mo­ ću bes­plat­nih pro­gra­ma za fo­to­gra­fi­je, e-po­štu i raz­me­nu tre­nut­nih po­ ru­ka.

Pre­gle­daj­te Veb jed­no­ stav­no i bez­bed­ni­je.

Tre­nut­no pro­na­đi­te da­ to­te­ke i pro­gra­me.

Win­dows XP



Win­dows Vi­sta



Win­dows 7 (+= poboljšano)

+









 

 +

Funk­ci­ja

Win­dows tra­ka za­da­ta­ka Win­dows Li­ve Es­sen­ti­als

In­ter­net Ex­plo­ rer 8 Win­dows pre­ tra­ga

15

Otvo­ri­te pro­gra­me i da­to­te­ke ko­je naj­vi­še ko­ri­sti­te po­mo­ću sa­mo jed­nog ili dva kli­ka.

Po­ve­ži­te se sa bi­lo ko­ jom do­stup­nom be­žič­ nom mre­žom po­mo­ću sa­mo tri kli­ka.

Br­že se kre­ći­te kroz ve­ li­ki broj otvo­re­nih pro­ zo­ra.

Jed­no­stav­no de­li­te da­to­ te­ke, fo­to­gra­fi­je i mu­zi­ ku na kuć­noj mre­ži. Štam­paj­te na jed­nom štam­pa­ču sa bi­lo kog ra­ču­na­ra u ku­ći.

Bo­lje upra­vljaj­te štam­ pa­či­ma, fo­to­a­pa­ra­ti­ma i dru­gim ure­đa­ji­ma.

Bez na­po­ra ogra­ni­zuj­te ve­li­ki broj da­to­te­ka, do­ ku­me­na­ta i fo­to­gra­fi­ja.

      

Ra­di na na­čin na ko­ji vi to že­li­te

Per­so­na­li­zuj­te rad­nu po­vr­ši­nu te­ma­ma i fo­to­ gra­fi­ja­ma.

Bez­bed­no se po­ve­ži­te sa mre­ža­ma pred­uz­ e­ća.

Pot­pu­no kom­pa­ti­bi­lan sa 64-bit­nim ra­ču­na­ri­ ma.

Po­kre­ni­te Win­dows XP pro­gra­me za po­ve­ća­nje pro­duk­tiv­no­sti.

16

Win­dows XP

   

Win­dows Vi­sta

  

Win­dows 7 (+= poboljšano)

+   

Li­ste za pre­la­ zak Pri­kaz do­stup­ nih mre­ža Aero Pe­ek Ho­me­Gro­up Ho­me­Gro­up Fa­za ure­đa­ja Win­dows bi­bli­ o­te­ke

Funk­ci­ja

Rad­na po­vr­ ši­na Pri­dru­ži­va­nje do­me­nu Po­dr­ška za 64-bit­ne ra­ču­ na­re Re­žim ope­ra­ tiv­nog si­ste­ma Win­dows XP

Ugra­đe­na za­šti­ta od špi­ jun­skog soft­ve­ra i dru­ gog mal­ve­ra.

Za­šti­ti­te pri­vat­nost i bez­bed­nost svo­jih po­ da­ta­ka.

Upra­vljaj­te na­či­nom na ko­ji va­ša de­ca ko­ri­ste ra­ ču­nar i nad­gle­daj­te ga.

Di­zaj­ni­ran za br­ži pre­ la­zak u sta­nje spa­va­nja i na­sta­vak ra­da.

Po­bolj­ša­no upra­vlja­nje na­pa­ja­njem za du­že tra­ ja­nje ba­te­ri­je.

  

   

Bi­tLoc­ker Ro­di­telj­ski nad­zor Po­bolj­ša­nja per­for­man­si Upra­vlja­nje na­pa­ja­njem

Funk­ci­ja

Omo­gu­ća­va no­ve stva­ri

Gle­da­nje i sni­ma­nje TV pro­gra­ma na ra­ču­na­ru.

Kre­i­raj­te i de­li­te fil­mo­ve i pro­jek­ci­je slaj­do­va za sa­mo ne­ko­li­ko mi­nu­ta.

Usme­ri­te pro­tok mu­zi­ke, fo­to­gra­fi­ja i vi­deo za­pi­sa po ce­loj ku­ći.

Po­ve­ži­te se sa kuć­nom bi­bli­o­te­kom me­di­ja dok ni­ste tu.

Do­bij­te naj­re­a­li­stič­ni­je gra­fi­ke za igre i ži­vo­pi­sni mul­ti­me­di­jal­ni sa­dr­žaj.

Do­dir­ni­te i tap­ni­te ume­ sto da po­sta­vi­te po­ka­zi­ vač i klik­ne­te.

+

Win­dows za­ štit­nik

Win­dows XP

Win­dows Vi­sta



 

Win­dows 7 (+= poboljšano)

+     

Win­dows Me­ dia Cen­ter Win­dows Li­ve Mo­vie Ma­ker Re­pro­du­kuj na Da­ljin­ski pro­ tok me­di­ja Di­rectX 11 Win­dows teh­ no­lo­gi­ja kon­ tro­le do­di­rom

17

Win­dows 7 osnov­ni iz­gled ekra­na Uklju­či­va­nje ra­ču­na­ra se vr­ši na ku­ći­štu. Ka­da ga uklju­či­mo po­ja­vi se osnov­ni ekran (na­po­me­na: on za­vi­si od to­ga šta smo in­sta­li­ra­li na nje­mu i ka­ko smo ga po­de­si­li) Ka­da se uklju­či ope­ra­tiv­ni si­stem po­ja­vi se desk­top ra­ču­na­ra ko­ji mo­že­mo per­so­na­ li­zo­va­ti po svo­joj že­lji, o če­mu će ka­sni­je bi­ti vi­še re­či.

Sli­ka 1. - Desk­top osnov­ni iz­gled win­dows 7 U dnu ekra­na se na­la­zi task­bar/ tra­ka za­da­ta­ka, u ko­me su sme­šte­ni svi pro­gra­mi ko­je ko­ri­sti­mo, on se po­pu­lar­no zo­ve qu­ick lanch jer se br­zo po­di­žu pro­gra­mi i nje­ga mo­že­mo po­de­ša­va­ti po sop­stve­noj že­lji.

Task­bar and Start Me­nu Pre­sta­vlja po­de­ša­va­nja tra­ke za­da­ta­ka i po­de­ša­va­nja start me­ni­ja. Sli­ka 2. da­je pre­ gled ne­ki op­ci­ja ko­je sa so­bom no­si task­bar i start me­ni. Pre sve­ga mo­že­mo za­klju­ča­ti task­bar i u nje­ga u nje­ga sme­sti­ti pro­gra­me ko­je že­li­mo, ta­ko­đe mo­že­mo sa­kri­ti task­bar, če­ki­ra­njem op­ci­je auto-hi­de the task­bar, de­fi­ni­sa­ti gde že­li­mo da nam sto­ji task­bar, da li je to do­le, go­re, de­sno ili le­vo na desk­to­pu. U okvi­ru op­ci­je cu­sto­mi­ze mi od­re­đu­je­mo ko­je iko­ni­ce će nam se po­ja­vlji­va­ti u task­ba­ru pri sa­mom kra­ju po­me­nu­tog task­ba­ra.

Start me­ni je sle­de­ća op­ci­ja ko­ja nam da­je mo­guć­nost da oda­be­re­mo šta će nam se pri­ka­zi­va­ti ka­da otvo­ri­mo start me­ni. Na pri­mer: ko­li­ko pro­gra­ma će­mo pri­ka­zi­va­ti, ko­je će­mo pro­gra­me i op­ci­je pri­ka­zi­va­ti itd.

18

Sli­ka 2. – op­ci­je task­bar

Or­ga­ni­zo­va­nje pre­či­ca na Start Me­ni­ju Ako ima­te ne­ke pro­gra­me ko­ji su va­ši fa­vo­ri­te i že­li­te da se nji­ho­ve pre­či­ce nad­ju u start me­ni­ju to mo­že­te ura­di­ti na sle­de­ći na­čin. Klik­ne­te na Start / All Pro­grams po že­lji pre­ba­cu­je­mo u Start Me­ni po­stup­kom: otvo­ri­mo pro­gram – de­sni klik- pin to start me­ni ili mo­že bi­ti i pin to task­bar.

Re­or­ga­ni­za­ci­ja svih pro­gra­ma ko­ji se na­la­ze u va­šem start me­ni­ju, mo­že­te ra­di­ti po gru­pa­ma ili pod­gru­pa­ma.

Ka­ko?

Start - de­sni klik na All Pro­grams - Open All Users Da­kle šta je va­žno to je da će vam se otvo­ri­ti no­vi pro­zor u ko­me kre­i­ra­te fol­de­re po va­šoj že­lji i u njih sme­šta­te svo­je omi­lje­ne pod­gru­pe re­ci­mo: in­ter­net op­ci­je, mul­ ti­me­di­ja, of­fi­ce itd.

Sli­ka 3. Pri­la­go­đa­va­nje start me­ni­ja na­šim po­tre­ba­ma

19

To­ol­bars ima tri op­ci­je. Da li će­mo pri­ka­zi­va­ti adress bar, lin­ko­ve, i desk­top u task­ bar li­ni­ji.

Na sli­ci 3 u okvi­ru start me­ni­ja po­sto­ji op­ci­ja cu­sto­mi­ze ko­ja nam da­je či­ta­vu pa­le­ tu mo­guć­no­sti ka­ko će­mo or­ga­ni­zo­va­ti naš start me­ni. Re­ci­mo ka­ko će­mo pri­ka­zi­va­ti pro­gra­me, kao link, kao me­ni ili ne­će­mo da se uop­šte pri­ka­zu­ju itd.

Na desk­to­pu se na­la­ze one iko­ni­ce ko­je mi po­de­si­mo i tu po­sta­vi­mo. Sva­ki pro­gra­mi sa desk­to­pa po­kre­će­mo ta­ko što br­zo dva pu­ta klik­ne­mo le­vim ta­ste­rom mi­ša na pro­ gram, ili pak klik­ne­mo jed­nom da ga ozna­či­mo i pri­ti­sne­mo en­ter na ta­sta­tu­ri.

Rad­nu po­vr­ši­nu mo­že­te na­me­šta­ti ka­ko vi že­li­te. Šta to pod­ra­zu­ve­ma?

U ope­ra­tiv­nom si­ste­mu Win­dows 7 smo olak­ša­li oba­vlja­nje vi­še rad­nji na rad­noj po­vr­ši­ni.

Win­dows 7 sa­dr­ži tri jed­no­stav­ni, ali moć­ne no­ve funk­ci­je ko­je se zo­vu Sha­ke (ako že­li­te da se oslo­bo­di­te svih pro­zo­ra na va­šem ekra­nu a da osta­ne otvo­ren je­dan je­di­ ni, on­da sa­mo klik­ni­te Pro­tre­si­te po­no­vo – i pro­zo­ri će se vra­ti­ti.), Pe­ek (omo­gu­ća­va pre­gled rend­gen­skih zra­ka, pa mo­že­te za­vi­ri­ti iza svih otvo­re­nih pro­zo­ra, sve do rad­ne po­vr­ši­ne ope­ra­tiv­nog si­ste­ma Win­dows 7. Sa­mo po­sta­vi­te po­ka­zi­vač na de­snu ivi­cu tra­ke za­da­ta­ka- i vi­de­će­te ka­ko će otvo­re­ni pro­zo­ri od­mah po­sta­ti pro­zir­ni i pri­ka­za­će se sve skri­ve­ne iko­ne i ga­dže­ti. Da bi­ste br­zo pri­ka­za­li pro­zor ko­ji je u po­za­di­ni, po­sta­vi­te po­ka­zi­vač na nje­go­vu sli­či­cu na tra­ci za­da­ta­ka. Sa­da će se sa­mo taj pro­zor pri­ka­za­ti na rad­noj po­vr­ši­ni.) i Snap („ka­če­nje“ pred­sta­vlja brz no­vi na­čin pro­me­ne ve­li­či­ne otvo­ re­nih pro­zo­ra ta­ko što se oni jed­no­stav­no pre­vla­če na ivi­ce ekra­na. U za­vi­sno­sti od to­ga gde pre­vu­če­te pro­zor, mo­že­te ga raz­vi­ti ver­ti­kal­no, pre­ko ce­log ekra­na ili ga po­de­si­ti da sto­ji na­po­red­no sa dru­gim pro­zo­rom).

Este­ti­ku ne bi tre­ba­lo za­bo­ra­vi­ti a win­dows 7 is­toj po­kla­nja pu­no pa­žnje. Ona ob­u­ hva­ta či­tav set po­za­di­na, po­ste­ra, ga­dže­ta itd. što sve pri­rod­no na­me­će da vam ni­ka­da ne­će bi­ti do­sad­na va­ša rad­na po­vr­ši­na. Este­ti­ku na­me­šta­mo, po­zi­va­njem start – con­trol pa­nel – dis­play otvo­ri­će vam se pro­zor u ko­me mo­že­te na­me­šta­ti adjust re­so­lu­tion/ re­zo­lu­ci­ju ekra­na, ko­ja po­za­di­na desk­to­pa će bi­ti/chan­ge desk­top bac­kgro­und, po­de­ša­ va­nje bo­ja va­ših pro­zo­ra/chan­ge screen sche­me, na­me­šta­nje va­šeg skrin sej­ve­ra/chan­ge screen sa­ver itd. U pri­lo­gu na­pred re­če­nog pri­ka­zu­jem sli­ku 4 ko­ja će vam se otvo­ri­ti ka­da že­li­te vr­ši­ti ova po­de­ša­va­nja.

20

Sli­ka 4. – po­de­ša­va­nja desk­to­pa „di­zajn“ Po­red ovog po­de­ša­va­nja po­sto­ji i či­ta­va pa­le­ta gad­ge­ta ko­je mo­gu da ulep­ša­ju vaš desk­top. O ko­ji­ma ću ka­sni­je vi­še pi­sa­ti.

Kon­trol­na ta­bla / con­trol pa­nel Con­trol pa­nel ili ka­ko se kod nas po­pu­lar­no zo­ve kon­trol­na ta­bla, je­ste seg­ment ope­ra­tiv­nog si­ste­ma, u ko­me se na­la­zi či­tav set po­de­ša­va­nja. Ka­kvih po­de­ša­va­nja? To su pre sve­ga ad­mi­ni­stra­tiv­na po­de­ša­va­nja si­ste­ma, po­de­ša­va­nje i pro­me­ne unu­tar ope­ ra­tiv­nog si­ste­ma win­dows 7.

Ka­da klik­ne­te na start – con­trol pa­nel otvo­ri­će vam se ova­kav pro­zor kao na sli­ci 5.

Na sli­ci 5 pri­me­ti­će­te u gor­njem de­snom vi­ew by: on pod­ra­zu­me da mo­že­mo bi­ra­ti na­čin na ko­ji će­mo pre­gla­ti iko­ni­ce i ma­le „pro­gra­me“ ko­ji se iz­vr­ša­va­ju ka­da dvo­stru­ ko klik­ne­mo na njih.

Na sli­ci 6. mo­že­te za­pa­zi­ti se na­la­zi či­tav set ko­man­di. Ono što je za ko­ri­sni­ka od ala­ta naj­če­šće ko­ri­šće­no, a ujed­no i va­žno su sle­de­će op­ci­je, ko­je ću vam ja u ovom ma­lom vo­di­ču pred­sta­vi­ti.

21

Sli­ka 5. – osnov­ni pro­zor con­trol pa­nel

Sli­ka 6. – pre­gled con­trol pa­nel op­ci­ja

Da­te and ti­me/ po­de­ša­va­nje da­tu­ma i vre­me­na

Sli­ka 7. – op­ci­ja po­de­ša­va­nja da­tu­ma i vre­me­na

22

Ovaj pro­zor kao što i sa­mi mo­že­te vi­de­ti nam nu­di op­ci­je po­de­ša­va­nje da­tu­ma i vre­me­na. Ta­ko­đe to se mo­že ra­di­ti i pu­tem ko­man­de chan­ge ti­me zo­ne. Na­i­me, po­de­ ša­va­njem zo­ne u ko­joj ži­vi i ra­di­mo auto­mac­ki se po­de­ša­va vre­me i da­tum.

Desk­top gad­gets/ma­li pro­gra­mi ko­ji no­se či­tav spek­tar in­for­ma­ci­ja

Sli­ka 8. - gad­get Gad­get su ma­li pro­gra­mi ko­ji ra­di u po­za­di­ni ope­ra­tiv­nog si­ste­ma i ne op­te­re­ću­ju rad ope­ra­tiv­nog si­ste­ma, a mo­gu bi­ti zna­čaj­ne za ko­ri­sni­ka. Oni ka­da se ak­ti­vi­ra­ju po­ja­ vlju­ju se na desk­to­pu ra­ču­na­ra. Naj­če­šće ko­ri­šćen gad­get-do­da­tak je­ste ka­len­da i sa­ta.

Dis­play/po­de­ša­va­nja vi­zu­el­nog iden­ti­te­ta va­šeg ra­ču­na­ra

Sli­ka 9. - dis­play

23

Ova op­ci­ja slu­ži za kom­plet­no po­de­ša­va­nja iz­gle­da ekra­na. Po­čev od re­zo­lu­ci­je ekra­na ko­ja vam od­go­va­ra, pre­ko de­fi­ni­sa­nja po­za­di­ne ekra­na, nje­go­ve bo­je sli­ke, po­ de­ša­va­nja skrin sej­ve­ra itd.

Na pri­mer: uko­li­ko že­li­te da po­de­si­te da na va­šem desk­to­pu bu­de bo­ja ili sli­ka to ra­ di­te na sle­de­ći na­čin. Otvo­ri­te con­trol pa­nel, po­tom klik­ne­te na dis­play i chan­ge desk­top bac­kgro­und ko­ji se na­la­zi kao op­ci­ja sa le­ve stra­ne. Kli­kom na to dug­me otvo­ri­će vam se no­vi pro­zor ko­ji vam omo­gu­ća­va da bi­ra­te oda­kle že­li­te po­zva­ti sli­ku ko­ju že­li­te da vi­di­te na svom desk­to­pu, ta­ko što klik­ne­te na pic­tu­re lo­ca­tion. Po­sle oda­bi­re sli­ke ili bo­je ili šta ste već vi od­lu­či­li klik­ne­te na sa­ve chan­ges.

Uko­li­ko vo­li­te da iz­gled va­ših pro­zo­ra u ko­ji­ma ra­di­te bu­de dru­ga­či­ji ali ne ona­kav ka­kav je po­sta­vljen po stan­dar­du sa­mog win­dows-a 7 to mo­že­te pro­me­ni­ti na sle­de­ći na­čin, ko­ji je dat na sli­ci 10.

Sli­ka 10. – pro­me­na dis­play/bo­ja Ka­ko? Da­kle, otvo­ri­te pro­zor con­trol pa­nel, po­tom dis­play i u okvi­ru dis­play iz­be­re­te sa le­ve stra­ne chan­ge co­lor sche­me. U okvi­ru ove op­ci­je na­la­zi se stan­dar­ne mo­guč­no­ sti ko­je mo­že­te iza­bra­ti ko­je nu­di sam win­dows 7 ali i mo­re dru­gih mo­guč­no­sti za vas.

Kli­kom na dug­me, Advan­ced vi bi­ra­te da li će­te me­nja­ti bo­ju desk­to­pa, iko­na, me­ni­ja, bo­je po­lja gde se uno­se po­ru­ke itd. Ta­ko­đe u okvi­ru op­ci­je dis­play vi mo­že­te me­nja­ti screen sa­ver i mno­ge dru­ge stva­ri.

24

Fonts/fon­to­vi

Sli­ka 11. – „ope­ra­ci­je“ sa fon­to­vi­ma Fonts je po­lje u ko­me do­da­je­mo fon­to­ve sa ko­ji­ma ra­di­mo. Ta­ko­đe u ovoj op­ci­ji bi­ra­mo i ve­li­či­nu fon­ta.

In­ter­net op­ti­ons In­ter­net op­ci­je je me­sto na ko­me po­de­ša­va­mo naš in­ter­net, to jest op­ci­je in­ter­ne­ta.

I to po­čev od pr­ve ge­ne­ral op­ci­je u ko­joj bi­ra­mo ko­ji je to uvek isti, pr­vi pro­zor ko­ji že­li­mo da nam se otvo­ri ka­da otvo­ri­mo brow­ser. Pre­ko to­ga ka­ko že­li­mo da po­de­si­mo na­šu si­gur­nost kao sle­de­ća op­ci­ja se­cu­rity, do to­ga na ko­ji na­čin že­li­mo da se ko­nek­ tu­je­mo ko­ji se na­la­zi u op­ci­ji con­nec­ti­ons.

Sli­ka 12. – in­ter­net op­ci­je

25

Mo­u­se/miš Mo­u­se je me­sto u ko­me po­de­ša­va­mo sve što se ti­če na­šeg mi­ša, tu pre sve­ga mi­slim na br­zi­nu ko­jom že­li­mo da se miš kre­će, pre­ko to­ga ka­ko že­li­mo da iz­gle­da kur­sor sa­ mog mi­ša, itd.

Sli­ka 13. – po­de­ša­va­nje op­ci­ja mi­ša

Pro­gram and fe­a­tu­res/in­sta­la­ci­ja pro­gra­ma

Sli­ka 14. – in­sta­la­ci­ja pro­gra­ma i pre­gled pro­gra­ma ko­je ima­mo in­sta­li­ra­ne On slu­ži za in­sta­la­ci­ju I bri­sa­nje pro­gra­ma sa ope­ra­tiv­nog si­ste­ma. Jed­no­stav­nim se­lek­to­va­njem pro­gra­ma, I kli­kom na unin­stall se ova ope­ra­ci­ja spro­vo­di u de­lo.

26

Re­gion and Lan­gu­a­ge/po­de­ša­va­nje je­zi­ka i re­gi­o­na Ovo je me­sto na ko­me de­fi­ni­še­mo je­zik sa ko­jim ra­di­mo. On­da ka­da otvo­ri­mo ovaj pro­zor ima­mo op­ci­ju keybo­ards and Lan­gu­a­ges. U okvi­ru nje se na­la­zi dug­me chan­ges keybo­ard.

Con­trol pa­nel - Re­gi­o­nal and lan­gu­a­ge je pu­ta­nja za uba­ci­va­nje je­zi­ka

Sli­ka 15. – po­de­ša­va­nje je­zi­ka Ako že­li­mo da do­da­mo no­vi je­zik, na pri­mer srp­ski la­ti­ni­cu to ra­di­mo na sle­de­ći na­čin.

Klik­ne­mo na add, po­tom iz pa­le­te ko­ja nam se otvo­ri iza­be­re­mo ser­bian, la­tin ser­bia and mon­te­ne­gro For­mer klik­ne­mo ok. I ta­da nam se daj je­zik do­da u pa­le­tu. Kli­kom na apply taj iz­bor po­tvr­đu­je­mo. U pri­lo­gu se na­la­ze sli­ke 16 i 17 ko­je da­ju i vi­zu­el­ni pri­kaz ovih ope­ra­ci­ja.

27

Sli­ka 16. – do­da­va­nje no­vog je­zi­ka na add

Sli­ka 17. – do­da­va­nje no­vog je­zi­ka, če­ki­ra­njem istog i kli­kom na ok

28

Uko­li­ko do­da­mo vi­še je­zi­ka, re­ci­mo srp­ski la­ti­ni­cu, ći­ri­li­cu, en­gle­ski je­zik itd. I re­ ci­mo že­li­mo da nam uvek stan­dar­ni font i je­zik ko­jim ku­ca­mo bu­de srp­ski la­ti­ni­ca to bi­ra­mo ta­ko što u pro­zo­ru ko­ji se vi­di na sli­ci go­re, iza­be­re­mo u okvi­ru op­ci­je de­fa­ult in­put lan­gu­a­ge bar ko­ji se na­la­zi u sa­mom vr­hu pro­zo­ra, i tu po­tvr­đu­je­mo naš iz­bor. (sli­ka 18.)

Sli­ka 18. – Iz­bor je­zi­ka ko­ji će bi­ti stan­dar­dan

So­und/zvuk So­und je me­sto gde po­de­ša­va­mo na­še zvuk na ra­ču­na­ru. Po­čev od to­ga da li će bi­ti zvu­ka pri­li­kom uklju­či­va­nja ra­ču­na­ra, pre­ko to­ga ko­ja je ja­či­na zvu­ka. Uko­li­ko ko­ri­sti­mo slu­ša­li­ce i mi­kro­fon kom­plet­na po­de­ša­va­nja za njih ra­di­mo unu­tar ovog pro­zo­ra (sli­ka 19.)

Sli­ka 19. – po­de­ša­va­nje zvu­ka

29

System/si­stem System je­ste op­ci­ja ko­ja nam omo­gu­ću­je pre­gled sle­de­ćih in­for­ma­ci­ja. Pre sve­ga, da­jem na osnov­ne in­for­ma­ci­je o na­šem kom­pju­te­ru, ko­ji ope­ra­tiv­ni si­stem ima­mo na nje­mu, pre­ko to­ga da nam da­je in­for­ma­ci­je ka­kav je naš ra­ču­nar. Šta tač­no zna­či to, ka­kav je naš ra­ču­nar?

Zna­či sle­de­če, ko­ji je pro­ce­sor ko­ji ima­mo, ko­li­ka je me­mo­ri­ja na­šeg ra­ču­na­ra, ko­ja je na­ša ma­tič­na plo­ča, ko­li­ki je hard disk, itd (sli­ka 20.)

Sli­ka 20. – pre­gled si­ste­ma

Win­dows ex­plo­rer Win­dows Ex­plo­rer je sa­stav­ni deo win­dows 7 ope­ra­tiv­nog si­ste­ma. On omo­gu­ća­va kre­i­ra­nje, sni­ma­nje, pre­me­šta­nje i bri­sa­nje da­to­te­ka i fa­sci­kla. Ta­ko­đe u okvi­ru nje­ga mo­že­mo pro­me­ni­ti ime ne­koj da­to­te­ki ili fa­sci­kli kao i iste na­re­za­ti na disk o če­mu će po­seb­no bi­ti re­či u da­ljem de­lu ovog vo­di­ča.

Win­dows ex­plo­rer mo­že­mo po­kre­nu­ti na dva na­či­na: 1. Ta­ko što klik­ne­mo dva pu­ta na iko­ni­cu ko­ja se na­la­zi na desk­to­pu.

2. Ta­ko što ide­mo na start, all pro­grams, ac­ce­so­ri­es, i po­tom win­dows ex­plo­rer.

Win­dows ex­plo­rer se sa­sto­ji od me­ni­ja Fi­le, Edit, Vi­ew, To­ols i Help. U okvi­ru ko­jih se na­la­zi set op­ci­ja za rad sa fa­sci­kla­ma i da­to­te­ka­ma. Ka­da otvo­ri­mo win­dows ex­plo­rer po­ja­vlju­je se pro­zor kao na sli­ci 21.

30

Sli­ka 21. – pr­vi pro­zor win­dows ex­plo­rer-a Ono što je za win­dows ex­plo­rer osnov­na, po­la­zna da­to­te­ka je­ste Lybra­ri­es, u ko­joj se na­la­ze Do­cu­ments, Mu­sic, Pic­tu­res i Vi­de­os fa­sci­kle. Na­rav­no mo­že­te i sa­mi de­fi­ni­sa­ti šta će bi­ti va­ša osnov­na fa­sci­kla, kao i da do­da­te no­vu li­bra­ri­es što se vi­di na sli­ci 21.

Vi­zu­el­no win­dows ex­plo­rer mo­že­mo ure­đi­va­ti po na­šoj že­lji. U gor­njem de­snom uglu se na­la­zi De­tail pa­ne ko­ji opi­su­je šta se na­la­zi u cen­tral­nom de­lu, uko­li­ko se­lek­ tu­je­mo ne­ku fa­sci­klu on­da se tu na­la­ze osnov­ni po­da­ci o sa­moj fa­sci­kli ili ma kom do­ku­men­tu ko­ji po­sma­tra­mo. Opi­si su pre sve­ga ime do­ku­men­ta, da­tum ka­da je na­ pra­vljen ili mo­di­fi­ko­van itd.

Ta­ko­đe sa de­sne stra­ne se na­la­zi pre­vi­ew pa­ne, ko­ji da­je krat­ki pre­gled do­ku­men­ta ko­ji po­sma­tra­mo. Na­vi­ga­tion pa­ne je­ste deo ko­ji nam je ka­ko sa­mo ime ka­že na­vi­ga­ ci­ja. Ko­ja nam omo­gu­ća­va da se kre­će­mo kroz naš hard disk, me­sto gde se na­la­ze svi pro­gra­mi, do­ku­men­ti sa ko­ji­ma že­li­mo da ra­di­mo. On nam omo­gu­ća­va lak­še ko­pi­ra­nje, pre­me­šta­nje itd. sa svim do­ku­men­ti­ma i uop­šte­ni rad sa nji­ma. Li­bra­ri­es pa­ne nam da­je u gor­njem de­lu sa­mog win­dows ex­plo­re­ra lak­ši pre­gled i opis ko­li­ko re­ci­mo ima­mo do­ku­me­na­ta unu­tar fa­sci­kle ko­ju po­sma­tra­mo, po­tom po­de­ša­va­nje ka­ko je mo­že­mo po­re­đa­ti ili pre­gle­da­ti itd.

Ka­da go­vo­ri­mo o me­ni­ju tač­ni­je pa­da­ju­ćem me­ni­ju ko­ji tu mo­že­mo vi­de­ti osnov­no je pre sve­ga re­ći da sve što se na­la­zi unu­tar pa­da­ju­ćeg me­ni­ja je skup ope­ra­ci­ja ko­ji su gru­pi­sa­ni po ne­kom osno­vu. Ta­ko se u okvi­ru fi­le pa­da­ju­ćeg me­ni­ja na­la­ze op­ci­je za rad sa da­to­te­ka­ma, kao što su kre­i­ra­nje no­ve da­to­te­ke, bri­sa­nje i pro­me­na ime­na da­to­ te­ke, edit gru­pi­še ko­man­de za rad sa me­mo­ri­jom, tu se na­la­ze op­ci­je ko­pi­ra­nje, se­če­nja,

31

pre­me­šta­nja itd. vi­ew po­de­ša­va iz­gled pro­zo­ra win­dows ex­plo­re­ra, to­ols su op­ci­je za rad sa faj­lo­vi­ma i pro­na­la­že­nje ne­kih do­ku­me­na­ta i da­to­te­ka, help je stan­dard­na op­ci­ja po­mo­ći pri ra­du sa win­dows ex­plo­re­rom.

Uko­li­ko iz win­dows ex­plo­rer klik­ne­mo na COM­PU­TER sa le­ve stra­ne otvo­ri­će nam se sle­de­ći pro­zor ko­ji ima dva seg­men­ta kao na sli­ci 22.

Sli­ka 22. – com­pu­ter pre­gled Na­vi­ga­ci­o­ni deo sa le­ve stra­ne i cen­tral­ni deo. Na cen­tral­nom de­lu se na­la­ze op­ci­je hard di­ska. Ov­de mo­že­mo pri­me­ti­ti niz no­vih „me­ni“ op­ci­ja kao što su: system pro­per­ ti­es, open con­trol pa­nel, i mno­ge dru­ge ko­je pred­sta­vlja­ju za­pra­vo le­po or­ga­ni­zo­va­ne pre­či­ce za rad u ope­ra­tiv­nom si­ste­mu.

LI­BRA­RI­ES, pri­ka­zan na sli­ci 23. je sa­svim no­vi seg­ment ko­ji je uveo win­dows 7 i on pred­sta­vlja cen­tral­nu „ba­znu je­di­ni­cu“ ču­va­nja svih do­ku­me­na­ta. Ali, va­žno je na­po­me­nu­ti da je to pro­men­lji­vo i da mi mo­že­mo bi­ra­ti gde će­mo ču­va­ti do­ku­men­ta.

32

Sli­ka 23. – li­bra­ri­es Ona je va­žno na­po­me­nu­ti je­ste da li­bra­ri­es ima 4 osnov­na seg­men­ta i to: 1. do­cu­ments za sme­šta­nje do­ku­me­na­ta raz­li­či­tog ti­pa 2. mu­sic za sme­šta­nje mu­zi­ke 3. pic­tu­res ta sme­šta­nje sli­ka 4. vi­de­os za sme­šta­nje vi­deo ma­te­ri­ja­la.

Vra­ti­mo se za tre­nu­tak na osnov­ni ekran win­dows 7 ope­ra­tiv­nog si­ste­ma, jer se u nje­mu na­la­zi kao stan­dard­na iko­ni­ca recycle bin. Na­i­me, ka­da ma šta ra­di­mo i obri­še­ mo on­da se ta do­ku­men­ta sme­šta­ju u nju. Sve do tre­nut­ka dok mi ne obri­še­mo ko­nač­no sve ta­ko što klik­ne­mo na nju i ka­že­mo is­pra­zni kor­pu. Na­rav­no uko­li­ko ne­što že­li­mo obri­sa­ti od­mah traj­no to ra­di­mo ta­ko što dr­ži­mo shift + de­le­te Po­red ovih stan­dard­nih iko­ni­ca mo­gu se na­la­zi­ti na desk­to­pu sve što mi že­li­mo.

Re­ci­mo sve iko­ni­ce iz of­fi­ce pa­ke­ta. Iko­ni­cu na desk­top po­sta­vlja­mo na sle­de­ći na­čin. Otvo­ri­mo start, oda­be­re­mo iko­ni­cu ko­ju že­li­mo dr­že­ći iko­ni­cu pre­vu­če­mo je na desk­top. Ako ne­ku že­li­mo iz­bri­sa­ti, klik­ne­mo na iko­ni­cu de­snik kli­kom mi­ša i pri­ ti­sne­mo de­le­te.

Kom­plet­no na­me­šta­nje iko­na na desk­to­pu ra­di­mo ta­ko što pri­ti­sne­mo na de­skop de­snim ta­ste­rom, ka­že­mo ne­ku od op­ci­ja ar­ran­ge icons by.... uko­li­ko že­li­mo da bu­du po­rav­na­te pri­ti­sne­mo aran­ge icont to grid... sli­ka 24.

33

Sli­ka 24. – na­čin ure­đi­va­nja iko­ni­ca na na­šem desk­top

Osnov­ne ope­ra­ci­je sa fa­sci­kla­ma, da­to­te­ka­ma i do­ku­men­ti­ma Kre­i­ra­nje no­vih fol­de­ra Uko­li­ko že­li­mo da kre­i­ra­mo nov fol­der to ra­di­mo na sle­de­ći na­čin. U okvi­ru osnov­ nog pro­zo­ra pre sve­ga oda­be­re­mo me­sto na ko­me že­li­mo da kre­i­ra­mo no­vi fol­der. Po­ tom klik­ne­mo na New fol­der.

34

Sli­ka 25. – kre­i­ra­nje no­vog fol­de­ra – na­čin 1 Dru­gi na­čin kre­i­ra­nja fol­de­ra je­ste da se u pra­zno po­lje klik­ne de­snim ta­ste­rom mi­ša i oda­be­re new fol­der

Sli­ka 26. – kre­i­ra­nje no­vog fol­de­ra – na­čin 2 Ka­da kre­i­ra­mo fol­der mo­že­mo ra­di­ti sa nji­me sve: 1. Ko­pi­ra­nje, 2. Pre­me­šta­nje, 3. Bri­sa­nje, 4. Pro­me­na ime­na,

35

1. Ko­pi­ra­nja Ko­pi­ra­nje ra­di­mo ta­ko što klik­ne­mo na fol­der klik­ne­mo de­snik kli­kom i pri­ti­sne­mo copy

Sli­ka 27. – ko­pi­ra­nje 2. Pre­me­šta­nje Uko­li­ko že­li­mo da pre­me­sti­mo fol­der, da­to­te­ku, do­ku­ment to ra­di­mo ta­ko što du­go dr­ži­mo do­ku­ment za ko­jo smo od­lu­či­li da pre­me­sti­mo i pre­vu­če­mo na me­sto gde že­ li­mo da ga pre­me­sti­mo.

Sli­ka 28. – pre­me­šta­nje Ko­man­da cut je ta­ko­đe jed­na vr­sta pre­me­šta­nja ta­ko što klik­ne­mo de­snim kli­kom na do­ku­ment ko­ji že­li­mo pre­me­sti­ti, i od­lu­či­mo gde že­li­mo da ga pre­me­sti­mo, otvo­ri­mo no­vi pro­stor gde že­li­mo pre­me­sti­ti i klik­ne­mo pa­ste.

36

Sli­ka 29. – cut ko­man­da 3. Bri­sa­nje Vr­ši­mo ta­ko što de­snik kli­kom ozna­či­mo do­ku­ment i klik­ne­mo na de­le­te.

4. Pro­me­na ime­na Pro­me­nu ime­na vr­ši­mo ta­ko što klik­ne­mo na do­ku­ment ko­me že­li­mo pro­me­ni­ti ime i klik­ne­mo re­na­me.

Sli­ka 30. – pro­me­na ime­na

37

Sve na­pred na­ve­de­ne op­ci­je ko­pi­ra­nja, bri­sa­nja, pre­me­šta­nja i pro­me­ne ime­na mo­ že­mo ra­di­ti nad svim do­ku­men­ti­ma ko­je ima­mo na na­šem kom­pju­te­ru, bi­lo da je reč o do­ku­men­tu, sli­ci, vi­deo za­pi­su.

Sva do­ku­men­ta, fil­mo­ve, sve ono što ima­mo na svom ra­ču­na­ru, i što že­li­mo traj­no sa­ču­va­ti mo­že­mo na­re­za­ti na disk. U win­dows 7 ope­ra­tiv­nom si­ste­mu ne mo­ra­te ima­ti pro­gram za re­za­nje jer on u se­bi ima op­ci­ju BURN. Ka­ko?

Otvo­ri­te vaš win­dows ex­plo­rer, ozna­či­te/se­lek­tu­je­te ono što že­li­te da na­re­že­te na disk i klik­ne­te burn op­ci­ju.(sli­ka 31.)

Sli­ka 31. Re­za­nje di­sko­va Ka­da klik­ne­te na burn po­ja­vi­će se pro­zor u ko­me bi­ra­te na ko­ji na­čin će­te re­za­ti disk (sli­ka 32.)

Sli­ka 32. – oda­bir na­či­na re­za­nja di­sko­va Li­ke a USB flash dri­ve – zna­či da uz pret­hod­no for­ma­ti­ra­nje mo­ći ćeš da ga ko­ri­stiš kao USB disk, jer se na­kon for­ma­ti­ra­nja se pi­sa­nje i bri­sa­nje faj­lo­va vr­ši jed­no­stav­no.

With a CD/DVD player je re­za­nje na kla­si­čan mul­ti-ses­sion na­čin i ne zah­te­va pret­ hod­no for­ma­ti­ra­nje. Po­ša­lje­te že­lje­ne faj­lo­ve na disk, oda­be­re­te „burn disc“ kao na sli­ci 31. i disk je go­tov ali ni­je mo­gu­če re­za­nje do­dat­no ni­ti ma šta slič­no.

38

Word

39

40

Word Šta je word?

Word je naj­za­stu­plje­ni­ji pro­gram of ­fi­ce pa­ke­ta i ujed­no naj­če­šće ko­ri­šćen. Bez ob­zi­ra na to da li tre­ba da ura­di­te obi­čan tekst, do­pis, pi­smo, vaš CV ili iz­ve­štaj, od­no­sno da di­zaj­ni­ra­te bro­šu­ru, bil­ten ili Web stra­nu, Mic­ro­soft Word 2007 vam obez­be­đu­je ala­te ko­ji ima­ju ve­li­ke mo­guć­no­sti i jed­no­stav­no se ko­ri­ste. Ve­o­ma la­ko mo­že­te da ise­če­te, is­ko­pi­ra­te i pre­ne­se­te tekst, for­ma­ti­ra­te i or­ga­ni­zu­je­te do­ku­men­te, pro­ve­ri­te pra­vil­nost na­pi­sa­nih re­či i gra­ma­ti­ku - pa čak i da is­pra­vlja­te gre­ške dok upi­su­je­te tekst. Sve to i vi­še od to­ga je word, so­fi­sti­ci­ran soft­ver za vas, u ovom br­zom vo­di­ču spro­ve­šču vas kroz naj­zna­čaj­ni­je nje­go­ve op­ci­je. Kre­ni­mo u osva­ja­nje no­vih zna­nja.

Po­kre­ta­nje Mic­ro­soft Wor­da Word mo­že­te da po­kre­ne­te na ne­ko­li­ko na­či­na; sve za­vi­si od to­ga ka­ko je in­sta­li­ran soft­ver na va­šem ra­ču­na­ru. Ako je in­sta­li­ran kao deo pa­ke­ta Mic­ro­soft Of ­fi­ce 2007, Word mo­že­te po­kre­nu­ti sa Of ­fi­ce­o­ve pa­le­te pre­či­ca. Ili jed­no­stav­no po­kre­ni­te Word pre­ko dug­me­ta Start na Win­dow­so­voj pa­le­ti po­slo­va. Ili na kra­ju pu­tem pre­či­ce ko­ja se na­la­zi na va­šem desk­to­pu.

Naj­če­šća dva na­či­ni po­kre­ta­nja Word-a su: 1. Pri­ti­sni­te dug­me Start. Po­ja­vlju­je se me­ni Start – All pro­grams – Mic­ro­soft Win­ dows, a za­tim iza­be­ri­te Mic­ro­soft Word.

2. Dvo­stru­ki klik na desk­top iko­ni­cu word-a.

Otvo­ri­će se Word 2007 i bi­će pri­ka­zan nov, pra­zan do­cu­ment, ko­ji iz­gle­da isto kao ovaj na Sli­ci 1.

41

Sli­ka 1. Po­čet­na stra­na Word-a Na Sli­ci 2. Pri­ka­zu­jem osnov­no rad­no okru­že­nje word do­ku­men­ta.

Sli­ka 2.

• Na­slov­na li­ni­ja, ko­ja opi­su­je u kom do­ku­men­tu ra­di­mo, ka­ko se zo­ve taj do­ku­ ment.

• Pa­da­ju­ći me­ni, je me­ni u ko­me su gru­pi­sa­ni raz­li­či­ti ala­ti ko­ji nam omo­gu­ća­va­ju da ra­di­mo sa do­ku­men­tom.

42

• Stan­dard­na pa­le­ta pre­sta­vlja one ala­te ko­je naj­če­šće ko­ri­sti­mo. I oni se vi­zu­el­no me­nja­ju ka­ko se kre­će­mo kroz li­ni­ju glav­nog me­ni­ja.

• Ho­ri­zon­tal­ni i ver­ti­kal­ni kli­zač nam ozna­ča­va ve­li­či­nu pa­pi­ra. Za­ta­mlje­ni deo ozna­ča­va mar­gi­ne, u nje­mu ni­je mo­gu­će ku­ca­ti tekst.

• Kli­za­či slu­že za kre­ta­nje po do­ku­men­tu.

• Sta­tu­sna li­ni­ja do­ku­men­ta u njoj su po­da­ci ko­ji nam go­vo­re o tre­nut­nom do­ku­ men­tu, tu vi­di­mo iz­me­đu osta­log i broj stra­na, broj re­či itd.

Pr­vo po­de­ša­va­nje iz­gle­da rad­nog do­ku­men­ta Pre ne­go što poč­ne­mo da ra­di­mo sa do­ku­men­tom, uko­li­ko ne že­li­mo da ra­di­mo u stan­dar­no po­de­še­nom do­ku­men­tu. Mo­že­mo taj do­ku­ment pri­la­go­di­ti svo­jim po­tre­ba­ ma, to zna­či sle­de­će.

Mo­že­mo po­de­sti­ti mar­gi­ne, ve­li­či­nu pa­pi­ra itd.

Ka­ko se to ra­di?

Ka­da otvo­ri­mo word do­ku­ment, klik­ne­mo na pa­ge layout, po­tom na si­ze. Na taj na­čin bi­ra­mo ko­ja će bi­ti ve­li­či­na do­ku­me­ta ko­ji že­li­mo da kre­i­ra­mo, po­red stan­dar­de po­nu­de, Let­ter, A4, A5 mo­že­mo i sa­mi de­fi­ni­sa­ti ve­li­či­nu do­ku­men­ta. Taj iz­bor ko­ji že­ li­mo iz­vr­ši­ti je gra­fič­ki pri­ka­zan na sli­ci 3.

Sli­ka 3.

Ono što je stan­dard pri­li­kom ra­da u word do­ku­men­tu je­ste na­rav­no for­mat A4. Po­što oda­be­re­mo for­mat pa­pi­ra na ko­me će­mo ra­di­ti, sle­di po­de­ša­va­nje mar­gi­na. Iz­bor mar­ gi­na mo­že bi­ti: nor­mal, nar­row, mo­de­ra­te itd. Pri­kaz tog po­de­ša­va­nja dat je na sli­ci 4.

43

Sli­ka 4.

Uko­li­ko ra­di­mo do­ku­ment ko­ji tre­ba ima­ti he­a­der i fo­o­ter njih uba­cu­je­mo na sle­de­ ći na­čin. Pr­vo klik­ne­mo na in­sert, po­tom klik­ne­mo na he­a­der i po­ja­vi nam se sle­de­ći pro­zor – sli­ka 5.

Sli­ka 5.

44

Kao što i na sa­moj sli­ci mo­že­te vi­de­ti tu po­sto­ji či­tav niz op­ci­ja, ko­je se od­no­se na ume­ta­nje he­a­de­ra u do­ku­ment. Opis ne­kih od op­ci­ja iz­bo­ra he­a­de­ra/za­gla­vlja: • Blank - kre­i­ra­ti po sop­stve­noj že­lji iz­gled tog he­a­de­ra • Blank three co­lumns - po­sto­je tri ko­lo­ne po ko­ji­ma mo­že­mo upi­si­va­ti šta mi že­ li­mo da uba­ci­mo • An­nual - uko­li­ko re­ci­mo ra­di­mo ne­ki iz­ve­štaj mo­že­mo oda­bra­ti tu op­ci­ju, u njoj upi­sa­ti ime do­ku­men­ta kao i go­di­nu za ko­ju se taj iz­ve­štaj od­no­si itd.

Ono što je va­žno zna­ti je­ste da su op­ci­je neo­gra­ni­če­ne i da vi i sa­mi mo­že­te di­zaj­ni­ ra­ti svoj he­a­der/za­gla­vlje svog do­ku­men­ta.

Na sli­ci 6. vi­zu­el­no je pri­ka­zan pro­zor ko­ji ob­ja­šnja­va ka­ko sa­mo­stal­no mo­že­te kre­ i­ra­ti svoj he­a­der/za­gla­vlje. Da­kle kli­kom na he­a­der otva­ra se set op­ci­ja, ne­ke od njih zna­če sle­de­će: • Pa­ge num­ber, je­ste uba­ci­va­nje bro­ja stra­ni­ce, od­no­sno nu­me­ri­sa­nje stra­na, • Da­te&Ti­me, je­ste uba­ci­va­nje da­tu­ma i vre­me­na kre­i­ra­nja sa­mog do­ku­men­ta, • Dif­fe­rent First Pa­ge, je­ste op­ci­ja ko­ja pre­sta­vlja kre­i­ra­nje dva he­ad ­ e­ra, jed­nog ko­ji se od­no­si sa­mo na pr­vu stra­nu i dru­gog ko­ji se od­no­si na sve osta­le stra­ne, • Go to fo­o­ter, je op­ci­ja br­zog pre­la­ska na fo­o­ter ko­ji kre­i­ra­mo za po­sto­je­ći do­ku­ ment na ko­me ra­di­mo.

Fo­o­ter se ta­ko­đe mo­že po­de­ša­va­ti po že­lji. Pro­ce­du­ra za nje­ga je iden­tič­na pro­ce­du­ri za ume­ta­nje he­a­de­ra.

Sli­ka 6.

Rad sa tek­stom Word je­ste pro­gram ko­ji pre sve­ga omo­gu­ća­va rad sa tek­stom. Ka­da smo po­de­si­li iz­gled na­šeg do­ku­men­ta ko­ji že­li­mo da na­pra­vi­mo, po­či­nje­mo sa uno­som tek­sta. Tekst se na­rav­no uno­si pu­tem ta­sta­tu­re.

Na sli­ka­ma 7 i 8. Da­jem pre­gled iz­gle­da ta­sta­tu­re iz win­dows-a 7 US ta­sta­tu­ra i la­ti­ nič­na ta­sta­tu­ra – sr­bi­ja.

45

Sli­ka 7. – US ta­sta­tu­ra

Sli­ka 8. – la­ti­nič­na ta­sta­tu­ra Uko­li­ko že­li­mo da ku­ca­mo tekst na srp­skom je­zi­ku, ko­ri­šće­njem la­ti­nič­nog ili ći­ri­ lič­nog pi­sma, mo­ra­mo pre ne­go što poč­ne­mo sa ku­ca­njem tek­sta da ak­ti­vi­ra­mo je­zik ko­ji že­li­mo da ku­ca­mo. Taj alat se po­kre­će iz task­ba­ra, če­ki­ra­njem iz pa­le­te je­zik ko­ji že­li­mo da ko­ri­sti­mo.

Kur­sor na be­loj po­za­di­ni ko­ji tre­pe­ri po­ka­zu­je gde će se po­ja­vi­ti pr­vo slo­vo ko­je ku­ ca­mo, ta­ko­đe on je kur­sor za ka­sni­je kre­ta­nje kroz do­ku­ment. Mi­šem od­re­đu­je­mo gde se on na­la­zi.

Ka­da ku­ca­mo tekst pri­me­ni­te­će­mo da word auto­mac­ki pre­ba­cu­je u sle­de­ći red ka­da do­đe­mo do kra­ja ko­ji je po­de­šen mar­gi­na­ma do­ku­men­ta u ko­me ra­di­mo.

Na ta­sta­tu­ri on­da ka­da že­li­mo da pre­đe­mo u no­vi pa­sus pri­ti­ska­mo ta­ster EN­TER.

Ko­ri­šće­nje ta­ste­ra De­le­te i Bac­kspa­ce za ure­đi­va­nje tek­sta Je­dan od naj­lak­ših na­či­na da iz­me­ni­te tekst je­ste da ga iz­bri­še­te i po­no­vo upi­še­te. U Wor­du 2007 tekst mo­že­te bri­sa­ti na dva na­či­na: 1. Ta­ster De­le­te ko­ri­sti se za bri­sa­nje tek­sta sa de­sne stra­ne tač­ke ume­ta­nja.

2. Ta­ster Bac­kspa­ce slu­ži da se bri­še tekst sa le­ve stra­ne tač­ke ume­ta­nja. U oba slu­ča­ja cilj je da se ta čka ume­ta­nja po­sta­vi na tač­nu lo­ka­ci­ju za me­nja­nje do­ku­ men­ta. Ka­da po­ka­zi­vač po­sta­vi­te u do­ku­ment, on će bi­ti pri­ka­zan u ob­li­ku zna­ka I i slu­ži­će za po­me­ra­nje tač­ke ume­ta­nja.

Uko­li­ko pri­li­kom ku­ca­nja po­gre­ši­mo slo­vo ili reč bri­sa­nje se vr­ši pri­ti­skom na ta­ster bac­kspa­ces na ta­sta­tu­ri, i ta­da se bri­še slo­vo po slo­vo. Uko­li­ko že­li­mo iz­bri­sa­ti ve­ći deo

46

tek­sta, to ra­di­mo ta­ko što dr­že­ći le­vi ta­ster mi­ša ozna­či­mo sve što že­li­mo obri­sa­ti i klik­ ne­mo na ta­ster de­le­te na ta­sta­tu­ri.

Na­rav­no pri­li­kom ra­da sa tek­stom, ve­o­ma če­sto nam se mo­že do­go­di­ti da ka­da ure­ đu­je­mo tekst že­li­mo pre­ko­pi­ra­ti, ise­ći, re­či, pa­sus, to ra­di­mo ta­ko što se­lek­tu­je­mo tekst i klik­ne­mo de­snim ta­ste­rom mi­ša i klik­ne­mo na ko­man­du ko­ju že­li­mo iz­vr­ši­ti. Pri­mer ko­pi­ra­nja, se­če­nja dat je na sli­ci 9.

Sli­ka 9.

Cut ako že­li­mo ise­ći deo tek­sta i po­sta­vi­ti na ne­ko dru­go me­sto, Copy ako že­li­mo ko­pi­ra­ti, tekst sa jed­nog me­sta na dru­go, ali da osta­ne i tu oda­kle se ko­pi­ra, • Na­sta­vak iz­vr­ši­va­nja ovih ko­man­di je pri­ti­sak na pa­ste ko­man­du.

Ko­man­de ko­je sma­tram ta­ko­že ja­ko zna­čaj­nim za ko­ri­šće­nje pri­li­kom uno­sa tek­sta je­su ko­man­de Un­do i Re­do. O če­mu je reč.

Sli­ka 10. Ko­man­de un­do/re­do Ove ko­man­de nam po­ma­žu uko­li­ko smo ura­di­li ne­ku ko­man­du ko­ju ni­smo že­le­li, uku­ca­li ne­što što ni­smo že­le­li, pre­me­sti­li ne­što što ni­smo že­le­li. Po­što oba­vi­te iz­me­nu, mo­že­te po­ni­šti­ti po­sled­nju rad­nju i po­no­vo vra­ti­ti po­ni­šte­nu rad­nju po­mo­ću dug­ma­di

47

Un­do i Re­do na pa­le­ti ala­ta. Dug­me Un­do po­ni­šta­va po­sled­nju rad­nju. Dug­me Re­do ko­ri­sti­te da bi­ste po­no­vo ura­di­li, od­no­sno vra­ti­li po­ni­šte­nu rad­nju. Na pri­mer, ako reč naj­pre iz­bri­še­te, a po­tom pri­ti­sne­te Un­do, reč će bi­ti po­no­vo vra­će­na u vaš do­ku­ment.

Ako za­tim pri­ti­sne­te Re­do, reč će po­no­vo bi­ti iz­bri­sa­na. Po­red to­ga, mo­že­te po­ni­šti­ti vi­še rad­nji. Ka­da pri­ti­sne­te stre­li­cu pa­da­ju­će li­ste Un­do, vi­de­će­te spi­sak rad­nji ko­je mo­že­te po­ni­šti­ti. Rad­nje na li­sti Un­do pri­ka­za­ne su ta­ko da se po­sled­nja iz­me­na na­la­zi na vr­hu li­ste, a sve pret­hod­ne is­pod nje. Po­što ne­ko­li­ko iz­me­na u ni­zu če­sto za­vi­si od pret­hod­ nih iz­me­na, ne mo­že­te iza­bra­ti po­je­di­nač­nu rad­nju sa li­ste a da ne po­ni­šti­te sve rad­nje ko­je se vi­de iz­nad nje.

Ukrat­ko: Un­do - Po­ni­šti­te po­sled­nju iz­me­nu - Ta­ko­đe mo­že­te pri­ti­snu­ti Ctrl+Z da bi­ste po­ ni­šti­li iz­me­ne.

Re­do - Vra­ti­te po­ni­šte­nu iz­me­nu.

Is­pra­vlja­nje gre­ša­ka u pi­sa­nju re­či kao i gra­ma­tič­ke gre­ške Mo­žda će­te is­pod po­je­di­nih de­lo­va svog tek­sta vi­de­ti cr­ve­ne i ze­le­ne ta­la­sa­ste li­ni­je.

Ove li­ni­je ozna­ča­va­ju mo­gu­će gre­ške u pra­vil­nom pi­sa­nju re­či i gra­ma­tič­ke gre­ške, jer je ak­ti­vi­ran pro­gram za auto­mat­sku pro­ve­ru pra­vil­nog pi­sa­nja re­či i gra­ma­ti­ke (engl.

Spel­ling and Gram­mar Chec­ker). Po­što za­vr­ši­te upi­si­va­nje do­ku­men­ta, mo­že­te se vra­ti­ti una­zad i iz­me­ni­ti is­tak­nu­ti tekst. Da bi­ste to ura­di­li, po­sta­vi­te kur­sor na is­tak­nu­tu reč i pri­ti­sni­te de­sni ta­ster mi­ša po­ja­vi­će vam se pro­zor kao na sli­ci 11.

Sli­ka 11.- is­pra­vlja­nje gre­ša­ka u pi­sa­nju re­či i gra­ma­tič­ke gre­ške Pri­ka­za­će se po­moć­ni me­ni u ko­me će­te vi­de­ti ne­ke pra­vil­no na­pi­sa­ne re­či iz­me­đu ko­jih mo­že­te bi­ra­ti. Te pred­lo­ge mo­že­te i za­ne­ma­ri­ti, uko­li­ko že­li­te. Ako do­da­te reč, ona u na­red­nim do­ku­men­ti­ma vi­še ne­će bi­ti is­tak­nu­ta kao mo­gu­ća gre­ška u pra­vil­nom pi­ sa­nju. Iza­be­ri­te Spel­ling.

Iza­be­ri­te Ig­no­re. Spel­ling and Gram­mar Chec­ker će za­ne­ma­ri­ti ubu­du­će tu reč.

48

Uko­li­ko že­li­te mo­že­te ko­ri­sti­ti pro­gram za auto­mat­sku pro­ve­ru pra­vil­nog pi­sa­nja re­či i gra­ma­ti­ke. On omo­gu­ća­va auto­mat­sku pro­ve­ru pra­vil­nog pi­sa­nja re­či i gra­ma­ti­ke da bi­ste is­pra­vi­li gre­ške ko­je su na­sta­le u pi­sa­nju re­či. Uklju­či­va­nje se ra­di ta­ko što iz stan­ dar­de pa­le­te me­ni­ja, iza­be­re­te re­vi­ew po­tom klik­ne­te na spel­ling & gram­mar.

Iza­be­ri­te Ig­no­re All. - cr­ve­na ta­la­sa­sta li­ni­ja ne­sta­je. Od sa­da će auto­mat­ski alat Spel­ling and Gram­mar Chec­ker uvek za­ne­ma­ri­va­ti ne­pra­vil­no pi­sa­nje te re­či ko­ju se se­lek­to­va­li.

Pri­ti­sni­te OK.

For­ma­ti­ra­nje tek­sta Ka­da na­u­či­te ka­ko da for­ma­ti­ra­te tekst mo­ći će­te da po­bolj­ša­te uti­sak ko­ji osta­vlja­ju va­ši do­ku­men­ti. Po­mo­ću Wor­do­vih funk­ci­ja za for­ma­ti­ra­nje ko­je se ko­ri­ste br­zo i la­ko, mo­že­te na­gla­si­ti ključ­ne tač­ke i pro­me­ni­ti po­lo­žaj tek­sta ka­ko bi bio ja­sni­ji.

For­ma­ti­ra­nje tek­sta je­ste po­de­ša­va­nje tek­sta. Ka­da na­pi­šem po­de­ša­va­nje mi­slim na či­ta­vu pa­le­tu op­ci­ja ko­je nu­di word. Ali u ovom br­zom vo­di­ču osr­nu­ću se sa­mo na ne­ke ak­ci­je po­put: • Po­de­ša­va­nja vr­ste i ve­li­či­ne fon­ta, • De­fi­ni­sa­nje iz­gle­da tek­sta itd.

Me­nja­nje iz­gle­da tek­sta Iz­gled tek­sta mo­že­te pro­me­ni­ti ako pri­me­ni­te atri­bu­te for­ma­ti­ra­nja ko­ji su na ras­ po­la­ga­nju na osnov­noj pa­le­ti ala­ta.

Atri­bu­ti ko­ji se naj­če­šće ko­ri­ste ob­u­hva­ta­ju: • po­lu­cr­no-bold, • kur­ziv­no-ita­lic i • pod­vu­če­no-un­der­li­ne.

Font je ti­po­graf­sko pi­smo ko­je se ko­ri­sti za tekst, bro­je­ve i zna­ko­ve in­ter­punk­ci­je.

Sa­mo jed­nim pri­ti­skom na dug­me mo­že­te ta­ko­đe pro­me­ni­ti stil i ve­li­či­nu fon­ta. Po­sto­ji ve­lik iz­bor fon­to­va. U Wor­du 2007 li­sta Font je na­me­šte­na ta­ko da od­mah vi­di­te ka­ko iz­gle­da font ko­ji bi­ra­te. Osnov­na pa­le­ta pro­me­ne fon­ta, nje­go­ve ve­li­či­ne i bo­je pri­ka­za­na je na sli­ci 12.

49

Sli­ka 12. – osnov­na pa­le­ta iz­bo­ra fon­ta i ra­da sa nji­ma 1. Bold su po­de­blja­na slo­va 2. Ita­lic su kur­ziv­na slo­va ili is­kri­vlje­na slo­va 3. Un­der­li­ne su slo­va ko­ja su pod­vu­če­na 4. Kli­kom na stre­li­cu na do­le bi­ra­mo ko­ji font će bi­ti za tekst ko­ji ku­ca­mo 5. Ve­li­či­na slo­va, stan­dard je 12, ali na­rav­no mi mo­že­mo bi­ra­ti ko­ja će bi­ti ve­li­či­na slo­va ko­ju mi že­li­mo 6. Bo­ja slo­va, je iz­bor bo­je fon­ta ko­ji ku­ca­mo.

Na­rav­no za sve ak­ci­je ko­je že­li­mo pret­hod­no ih mo­ra­mo po­tvr­di­ti ili pak uko­li­ko je tekst već ot­ku­can mi mo­ra­mo se­lek­to­va­ti tekst nad ko­jim že­li­mo da se ma ko­ja od ovih ko­man­di iz­vr­ši.

Do­ku­ment mo­že­te da po­bolj­ša­te i ta­ko što će­te pro­me­ni­ti iz­gled pa­su­sa na stra­ni­ci.

To mo­že­te ura­di­ti me­nja­njem po­rav­na­va­nja pa­su­sa. Po­rav­na­va­nje pa­su­sa od­no­si se na po­lo­žaj pa­su­sa iz­me­đu le­ve i de­sne mar­gi­ne.

Po­sto­je če­ti­ri na­či­na da po­rav­na­te pa­sus, jed­no od na­či­na bi­ra­nja po­rav­nja­nja dat je na Sli­ci 13.

Sli­ka 13.

50

1. Po­rav­na­va­nje ule­vo (engl. align left) zna­či da su svi re­do­vi na le­voj stra­ni pa­su­sa po­rav­na­ti po le­voj mar­gi­ni, dok se re­do­vi na de­snoj stra­ni za­vr­ša­va­ju na raz­li­či­tim me­sti­ma. U Wor­du 2007 se svi pa­su­si po­rav­na­va­ju po le­voj mar­gi­ni, osim ako ne od­re­di­te dru­ga­či­je.

2. Po­rav­na­va­nje ude­sno (engl. align left) je su­prot­no po­rav­na­va­nju ule­vo. Re­do­vi na de­snoj stra­ni pa­su­sa bi­će po­ra­van­ti po de­snoj mar­gi­ni, dok će se re­do­vi na le­voj stra­ni za­vr­ša­va­ti na raz­li­či­tim me­sti­ma.

3. Cen­tri­ra­nje (engl. cen­ter alig­nment) zna­či da je tekst po­rav­nat na sre­di­ni stra­ ni­ce.

4. Tekst ko­ji je obo­stra­no po­rav­nat (engl. ju­sti­fied) po­rav­nat je po le­voj i po de­snoj mar­gi­ni ta­ko što su re­či rav­no­mer­no ra­ši­re­ne iz­me­đu mar­gi­na. Ova­kvo po­rav­na­ va­nje obič­no se ko­ri­sti u no­vi­na­ma.

Me­nja­nje raz­ma­ka pa­su­sa Po­što na­pra­vi­te do­ku­ment, če­sto će se de­si­ti da sa­gle­da­te no­ve na­či­ne da ga po­bolj­ša­te me­nja­ju­ći for­ma­ti­ra­nje pa­su­sa. Na pri­mer, mo­žda će vam se uči­ni­ti da će bo­lje iz­gle­da­ti li­sta sa pro­re­dom od jed­nog i po re­da, ne­go li­sta sa dvo­stru­kim pro­re­dom. Po­red to­ga, mo­žda će­te od­lu­či­ti da od­štam­pa­te ko­pi­ju do­ku­men­ta sa dvo­stru­kim pro­re­dom ka­ko bi­ste ga lak­še ure­di­li, iako će vaš ko­na­čan do­ku­ment ima­ti jed­no­stru­ki pro­red. U Wor­du se la­ko me­nja pro­red do­ku­men­ta – pri­vre­me­no ili traj­no – po­mo­ću ko­man­de Pa­ra­graph.

Mo­že­te iz­me­ni­ti i dru­ge pa­ra­me­tre, na pri­mer raz­mak iz­me­đu pa­su­sa itd.

Sli­ka 14. – iz­bor op­ci­je pa­ra­graph

Sli­ka 15. – po­de­ša­va­nja pa­ra­gra­fa

51

Ka­ko se to ra­di?

Ta­ko što se ozna­či deo tek­sta ko­ji že­li­mo for­ma­ti­ra­ti. Kli­kom de­snim ta­ste­rom mi­ša otva­ra se pro­zor ko­ji je pri­ka­zan na sli­ci 14. iz ko­ga bi­ra­mo op­ci­ju pa­ra­graph. Ka­da klik­ ne­mo na pa­ra­graph ima­mo či­tav set ko­man­di na osno­vu ko­jih ure­đu­je­mo do­ku­ment.

Taj set ko­man­di je sli­ko­vi­to pri­ka­zan na sli­ci 15.

Da­kle op­ci­je ko­je vam sto­je na ras­po­la­ga­nju su: • Da ura­di­ti po­rav­nja­nje iz­bo­rom na dug­me, alig­ment, to po­rav­nja­nje mo­že bi­ti sa de­sne, le­ve stran itd. o če­mu je go­re bi­lo vi­še re­či • Mo­že­te ura­di­ti uvla­če­nje ili in­de­ta­tion, po uvla­če­nje mo­že bi­ti po le­boj ili de­snoj stra­ni. Ako že­li­mo re­ci­mo uvu­ći sa­mo pr­vi red on­da klik­ne­mo na op­ci­ju spe­cial, če­ki­ra­mo first li­ne, I od­re­di­mo za ko­li­ko cm će bi­ti uvu­čen pr­vi red.

• Mo­že­te da vi sa­mi od­re­di­te pro­red iz­me­đu re­do­van, spa­cing, pa od­re­đu­je­te ko­ji će pro­red bi­ti. Sve ono što ra­di­te mo­že­te vi­de­ti u pre­vi­ew bok­su.

• Spa­cing, omo­gu­ća­va da od­re­di­mo po­lo­žaj pa­su­sa, be­fo­re po­me­ra pret­hod­ni pa­sus u od­no­su na se­lek­to­va­ni, af­ter, po­me­ra sle­de­ći pa­sus u od­no­su na se­lek­to­va­ni.

• Li­ne spa­cing od­re­đu­je pro­red iz­me­đu re­do­va u sa­mom pa­su­su.

Da bi smo sve ovo sa­ču­va­li kao pro­me­nu za te­ku­ći pa­sus tre­ba­mo klik­nu­ti po za­vr­ še­nim iz­me­na­ma na dug­me ok.

Na sli­ci 14. mo­že­mo vi­de­ti ko­man­de bul­lets and num­be­ring, ko­je ov­de ne­ću po­seb­no opi­si­va­ti, ali one nam slu­že on­da ka­da že­li­mo ne­što u na­šem tek­stu na­bra­ja­ti.

Do­da­va­nje ivič­nih li­ni­ja i sen­če­nja u pa­sus Ka­da pa­su­se na stra­ni­ci po­sta­vi­te u po­lo­ža­je ko­je že­li­te, mo­že­te pri­me­ni­ti ivič­ne li­ni­je i sen­če­nje. Ova vr­sta for­ma­ti­ra­nja po­ma­že da skre­ne­te pa­žnju na tekst do­ku­men­ta. Word 2007 ras­po­la­že sa vi­še raz­li­či­tih sti­lo­va ivič­nih li­ni­ja ko­je mo­že­te bi­ra­ti i sva­ki mo­že da se pri­ka­že sa de­blji­na­ma li­ni­ja od 1/4 ti­po­graf­ske tač­ke do 6 ti­po­graf­skih ta­ča­ka. Ta­ko­ đe mo­že­te bi­ra­ti raz­li­či­te bo­je ivič­nih li­ni­ja. Ovu op­ci­ju po­kre­će­te iz osnov­nog me­ni­ja, sli­ko­vit pri­kaz po­kre­ta­nja ove op­ci­je dat je na sli­ci 16.

Na­po­me­na: Ne­moj­te do­da­va­ti ivič­nu li­ni­ju u pa­sus ko­ji se de­li na dve stra­ni­ce, jer će pre­lom stra­ni­ce po­de­li­ti i ivič­nu li­ni­ju na dve stra­ni­ce.

52

Sli­ka 16. – bor­ders and sha­ding

Sli­ka 17. – op­ci­je iz pa­le­te bor­der and sha­ding

Na sli­ci 16. je pri­ka­zan me­ni ko­ji se po­ja­vi ka­da klik­ne­mo na ozna­če­ni deo tek­sta de­ snim ta­ste­rom mi­ša. Oda­kle, bi­ra­mo op­ci­ju bor­ders and sha­ding. Na sli­ci 17. pri­ka­za­ne su op­ci­je ko­je mo­že­mo bi­ra­ti i stil ko­jim će­mo uokvi­ri­ti naš tekst, bi­ra­mo ko­jom će­mo to bo­jom ura­di­ti, kao i de­blji­nu li­ni­ja. Ono što je zna­čaj­no je­ste da tu mo­že­mo bi­ra­ti i sen­ku u okvi­ru ko­man­de sha­ding.

DROP CAP Uko­li­ko ku­ca­mo do­ku­ment u ko­me tre­ba­mo is­ta­ći re­ci­mo pr­vo slo­vo pa­su­sa, on­da to ra­di­mo ta­ko što klik­ne­mo da in­sert a po­tom drop cap. Na sli­ci 18. mo­že­te vi­de­ti efe­kat ove ko­man­de.

Sli­ka 18. – drop cap op­ci­ja

53

Sim­bo­li Ta­ko­đe, ako naš do­ku­ment tre­ba da ima ne­ke sim­bo­le ko­ji se ne na­la­ze na ta­sta­tu­ri mo­že­mo ih uba­ci­ti kli­kom na in­sert po­tom symbol. U na­stav­ku je sli­ka 19. ko­ja ob­ja­ šnja­va ka­ko iz­gle­da­ju ti sim­bo­li tj je­dan deo njih.

Sli­ka 19. – sim­bo­li

Fu­sno­te Ono što je ve­o­ma če­sto ko­ri­šće­na ko­man­da wor­da po­seb­no pri iz­ra­di ma­tur­skih ra­do­va, je­ste uba­ci­va­nje fu­sno­ta. Fu­sno­te su ob­ja­šnje­nja po­je­di­nih re­či u tek­stu ili pak ob­ja­šnje­nje iz­vo­ra ne­kog tek­sta, pa­su­sa ko­ji se na­la­ze u na­šem do­ku­men­tu. U wor­du 2007 do ove ko­man­de do­la­zi­mo ta­ko što pri­ti­sne­mo re­fe­ren­ces iz glav­nog me­ni­ja, a po­tom na dug­me in­sert fo­ot­no­te. Sli­ko­vit pri­kaz je dat na sli­ci 20. Na­rav­no ka­da uba­ci­mo fu­sno­tu, u da­ljem de­lu tek­sta mo­že­mo do­da­va­ti no­ve fu­sno­te, pre­gle­da­ti pret­hod­ne itd.

Sli­ka 20. - fu­sno­te

54

Stra­ne word do­ku­men­ta Ka­da že­li­mo nu­me­ri­sa­ti stra­ne to ra­di­mo iz pa­le­te osnov­nih ko­man­di, in­sert a po­tom pa­ge num­bers. Otva­ra­njem ove ko­man­de mo­že­mo bi­ra­ti gde će se na­la­zi­ti ta nu­me­ra­ci­ja, na ko­ji na­čin će­mo nu­me­ri­sa­ti stra­ni­ce itd. Sli­ko­vit pri­kaz dat je na sli­ci 21.

Sli­ka 21. – nu­me­ra­ci­ja stra­na

Uba­ci­va­nje in­dek­sa/eks­po­nen­ta Uko­li­ko pri­li­kom ku­ca­nja tek­sta ima­mo po­tre­bu za uba­ci­va­nje in­dek­sa ili eks­po­nen­ta to ra­di­mo jed­no­stav­nim iz­bo­rom na osnov­noj pa­le­ti subscript i su­per­script, sli­ka 22.

Sli­ka 22. – uba­ci­va­nje in­dek­sa

Pa­le­ta in­sert/ume­ta­nje Po­sto­ji či­tav niz stva­ri ko­je mo­že­mo umet­nu­ti u sam word do­ku­ment. To mo­že bi­ti sli­ka, sim­bol, ta­be­la, gra­fik itd. Ma šta od ovo­ga što že­li­mo uba­ci­ti u naš word do­ku­ment 2007 se na­la­zi na osnov­nom me­ni­ju in­sert a po­tom, bi­ra­mo šta že­li­mo umet­nu­ti, pic­tu­re

55

ako že­li­mo bi­ra­ti sli­ku ko­ju že­li­mo po­sta­vi­ti klik­ne­mo da in­sert. Po­tom bi­ra­mo oda­kle že­li­mo po­zva­ti sli­ku ko­ju že­li­mo da sta­vi­mo i klik­ne­mo ok.

Do­te­ri­va­nje sli­ka ko­je uba­cu­je­mo u naš word do­ku­ment.

Ka­da se sli­ka uba­ci mi mo­že­mo je do­te­ri­va­ti i to ta­ko što klik­ne­mo na nju i on­da se otvo­ri pa­le­ta pri­ka­za­na na sli­ci 23.

Sli­ka 23. – op­ci­je pri­li­kom ume­ta­nja sli­ka u naš word do­ku­ment\ 1. Brit­hness and con­trast je op­ci­ja za rad sa sli­kom, pra­vlje­nje da ista bu­de sve­tli­ja, tam­ni­ja itd.

2. Com­press sma­nju­je kva­li­tet sli­ke i pri­la­go­đa­va je word do­ku­men­tu za ču­va­nje.

3. Fra­me, je­ste op­ci­ja za po­de­ša­va­nje okvi­ra sli­ke.

4. Text wrap­ping je­ste po­de­ša­va­nje sli­ke u od­no­su na tekst, i to je zna­čaj­na ko­man­ da, jer sli­ku mo­že­mo po­de­si­ti da bu­de: squ­a­re – tekst oko za­mi­šlje­nih ivi­ca sli­ke, tight – tekst do sli­ke, be­hind text – sli­ka iza tek­sta, in front of text – sli­ka is­pred tek­sta, top and bot­tom – tekst sli­ka tekst.

5. Crop je ko­man­da za se­ce­nje sli­ke, tač­ni­je onog de­la sli­ke ko­ji je ne­po­tre­ban.

Ume­ta­nje ta­be­la Ume­ta­nje ta­be­la, je po­treb­no za ne­ki even­tu­al­ni pre­gled­ni­ji ras­po­red po­da­ta­ka. Word 2007 da­je či­tav niz go­to­vih ta­be­la ko­je mo­že­te pri­la­go­di­ti svo­jim po­tre­ba­ma. A ta­ko­đe mo­že­te kre­i­ra­ti pot­pu­no no­vu ta­be­lu po va­šoj me­ri.

Ka­ko? Kli­kom na in­sert – ta­ble.

56

Sli­ka 24. – ume­ta­nje ta­be­le Ume­ta­nje ta­be­la mo­že­mo ra­di­ti na raz­li­či­te na­či­ne. Su­šti­na je po­jed­no­sta­vi­ti se­bi rad. Na­i­me, uko­li­ko je ta­be­la ma­la re­ci­mo ve­li­či­ne 4*4. jed­no­stav­no mi­šem pre­vu­ci­te broj koc­ki­ca ko­ji je dat na sli­ci 24. In­sert ta­ble. I na va­šem ekra­nu će se po­ja­vi­ti ta ta­be­la.

Uko­li­ko je ve­ći broj po­lja ko­je su vam po­treb­ne on­da mo­že­te klik­nu­ti na in­sert ta­ble op­ci­ju i tu uku­ca­ti daj broj re­do­va i ko­lo­na ko­ji su vam po­treb­ni. Sva­ka­ko mo­že­te ići i na qu­ick ta­bles, i iz bo­ga­te pa­le­te go­to­vih ta­be­la word-a 2007 iza­be­ri­te onu ko­ja vam naj­vi­še od­go­va­ra.

Ka­da umet­ne­te ta­be­lu po­ja­vi­će vam se dru­gi me­ni ko­ji je pri­ka­zan na sli­ci 25.

Sli­ka 25. – op­ci­je sre­đi­va­nja ta­be­la

57

Ovaj me­ni vam omo­gu­ća­va da sre­đu­je­te vi­zu­el­ni iz­gled ta­be­le, di­zajn, na ko­je ko­lo­ne i re­do­ve će se te pro­me­ne od­no­si­ti itd.

Cr­ta­nje u wor­du/in­sert smart art Vek­tor­sko cr­ta­nje je u wor­du na­me­nje­no cr­ta­nju ne­kih jed­no­stav­nih vi­zu­el­nih re­še­nja.

To cr­ta­nje je omo­gu­će­no ko­man­tom in­sert-sha­pe, sli­ka 26.

Sli­ka 26. – cr­ta­nje u wor­du Da­kle, ka­da jed­no iza­be­re­te ne­ku op­ci­ju iz pa­le­te ko­ja je sli­ko­vi­to pri­ka­za­na na sli­ci 26. A do ko­je se do­la­zi kli­kom na in­sert-sha­pes, po­ja­vi­će vam se dru­gi me­ni ko­ji je za­ pra­vo nov me­ni ko­ji slu­ži za vi­zu­el­no sre­đi­va­nje va­šeg „cr­te­ža“ a pri­ka­zan je vi­zu­el­no na sli­ci 27.

Sli­ka 27. – op­ci­je sre­đi­va­nja „cr­te­ža“ u word-u

58

Da­kle, kao što mo­že­te vi­de­ti po­sto­ji ši­rok spek­tar ovih op­ci­ja, po­čev od iz­bo­ra ob­li­ ka ko­ji že­li­mo cr­ta­ti, pre­ko di­zaj­na istog, do to­da da od­re­žu­je­mo sen­ke – sha­dow ef­fect, po­zi­ci­ja na ko­joj će se na­la­zi­ti vaš „cr­tež“ a to je op­ci­ja po­si­tion, align / po­zi­ci­ja po­rav­ nja­nja itd.

Word 2007 kao na­pred­no re­še­nje ovog soft­ve­ra, sa so­bom no­si još jed­nu le­pu i ko­ri­ snu op­ci­ju a to je in­sert-smart art. Op­ci­ja ko­ja je pri­ka­za­na na sli­ci 28.

Sli­ka 28. – uba­ci­va­nje smart art obje­ka­ta Smart art objek­ti sa so­bom no­se vi­še raz­li­či­to gru­pi­sa­nih go­to­vih „cr­te­ža“. Mo­že­mo re­ci­mo iza­bra­ti objek­te iz gru­pe list – ko­ja pred­sta­vlja box-eve po­re­đa­ne na raz­li­či­te na­či­ne, po­tom mo­že­mo bi­ra­ti re­ci­mo cycle ko­ji je ko­ri­stan za pri­kaz re­ci­mo „pi­ti­ca“ to mo­že bi­ti pro­cen­tu­al­ni pri­kaz ne­kih re­zul­ta­ta, ili pyra­dim – za pi­ra­mi­dal­no pri­ka­zi­va­nje ne­kih po­tre­ba (ma­slo­vlje­ve po­tre­be) ili ne­što slič­no. Na­rav­no mo­guč­no­sti je pu­no, osta­je na va­ma da iza­be­re­te ono što vam naj­vi­še od­go­va­ra u da­tom tre­nut­ku.

Ču­va­nje do­ku­men­ta i štam­pa Na kra­ju svoj do­ku­ment ko­ji ste na­pra­vi­li i skro­ji­li po svo­jim pra­vi­li­ma, pre ne­go što ga sa­ču­va­te mo­že­te ga uz po­moć iko­ni­ce Show/Hi­de pri­ka­za­ti na va­šem ekra­nu zna­ko­ve za for­ma­ti­ra­nje kao što su zna­ko­vi pa­su­sa i zna­ko­vi za raz­mak.

Znak za for­ma­ti­ra­nje se na­la­zi u stan­dard­no pa­le­ti Show/Hi­de ¶ Zna­ko­vi za for­ma­ti­ra­nje pri­ka­zu­ju se u va­šem otvo­re­nom do­ku­men­tu. Pro­ve­ri­te sve po­tom pre­gle­daj­te vaš do­ku­ment i klik­ni­te na sa­ve.

SA­VE - Ka­ko ču­va­te do­ku­ment? Na sli­ci 29. je dat pre­gle mo­guć­no­sti ču­va­nja do­ ku­men­ta.

59

Sli­ka 29. – ču­va­nje word do­ku­men­ta Da­kle mo­že­te klik­nu­ti sa­ve, ili sa­ve as, gde bi­ra­te na­čin na ko­ji če­te ču­va­ti do­ku­ment da li će bi­ti word 2007 ili mo­žda word 97–2003. Ka­da oda­be­re­te na­čin ču­va­nja, on­da bi­ra­te me­sto gde će­te ga sa­ču­va­ti.

Štam­pa­nje - PRINT Po­što or­ga­ni­zu­je­te, ure­di­te i for­ ma­ti­ra­te do­ku­ment, ve­ro­vat­no će­te že­le­ti da ga od­štam­pa­te. Pre ne­go što to ura­di­te, mo­že­te po­de­si­ti pa­ ra­me­tre u pri­ka­zu Print Pre­vi­ew, sli­ka 30. Ovaj pri­kaz do­ku­men­ta po­mo­ći će vam da ne štam­pa­te uza­lud, po­što svoj rad mo­že­te vi­ de­ti pre ne­go što ga od­štam­pa­te.

Onog tre­nut­ka ka­da pre­gle­da­te do­ku­ment, klik­ne­te na print i kre­ će štam­pa­nje do­ku­men­ta ko­ji ste na­pra­vi­li.

Sli­ka 30. – pre­gled print pre­vi­ew i štam­pa­nje do­ku­men­ta

60

Excel

61

62

Excel Šta je Ex­cel?

Mic­ro­soft Ex­cel je još je­dan pro­gram u ni­zu Mic­ro­soft Of ­fi­ce 2007 pa­ke­ta i pred­sta­ vlja osnov­ni pro­gram za rad sa ta­be­la­ma. Ex­cel vam omo­gu­ću­je da or­ga­ni­zu­je­te svo­je po­dat­ke u li­ste (she­ets), po­tom da ih pri­ka­že­te zbir­no, da ih upo­re­di­te kao i da ih gra­ fič­ki pri­ka­že­te.

Ex­cel u se­bi sa­dr­ži či­tav set raz­li­či­tih ko­man­di ko­je vam omo­gu­ća­va­ju da iz­vr­ša­va­te raz­li­či­te, ma­te­ma­tič­ke ope­ra­ci­je, fi­nan­sij­ske ope­ra­ci­je, sta­ti­stič­ke ope­ra­ci­je itd. Sve ono što bu­de re­zul­tat va­šeg ra­da, mo­že­te pri­ka­za­ti, ta­be­lar­no ili gra­fič­ki.

Ka­ko po­če­ti rad u Ex­cel-u?

Ex­cel mo­že­te po­kre­nu­ti na raz­li­či­te na­či­ne. Dva naj­če­šća na­či­na su: 1. uko­li­ko na svom desk­to­pu ima­te iko­ni­cu ex­cel on­da mo­že­te dvo­stru­kim kli­kom na istu, otvo­ri­ti ex­cel.

2. mo­že­te ga po­kre­nu­ti iz start me­ni­ja, po­tom all pro­grams, Mic­ro­soft Of ­fi­ce klik­ ne­te jed­nom i otvo­re vam se svi pro­gra­mi of ­fi­ce pa­ke­ta oda­kle iza­be­re­te ex­cel.

Ex­cel ka­ko iz­gle­da – osnov­ni ele­men­ti Ka­da po­kre­ne­te Ex­cel, otvo­ri će se pra­zan do­ku­ment, ko­ji na­rav­no mo­že­te pri­la­ go­đa­va­ti svo­jim po­tre­ba­ma, ra­di­ti u nje­mu i iz­vo­di­ti za­ključ­ke ko­je že­li­te i ko­ji su vam po­treb­ni. Iz­gled tog ini­ci­jal­no pra­znog do­ku­men­ta je pri­ka­zan na Sli­ci 1.

63

Sli­ka 1. Iz­gled pra­znog ex­cel do­ku­men­ta Opis svih ele­me­na­ta ex­cel do­ku­men­ta.

1. Na­slov­na li­ni­ja pro­zo­ra - sa­dr­ži ime do­ku­men­ta i ime pro­gra­ma; 2. Osnov­ni me­ni - je­ste pa­le­ta sa svim ko­man­da­ma ko­je ex­cel nu­di; 3. Li­sta ime­no­va­nih blo­ko­va (Na­me Box) - pri­ka­zu­je adre­su ak­tiv­ne će­li­je ili ne­ki dru­gi sa­dr­žaj; 4. Li­ni­ja za unos sa­dr­ža­ja - (For­mu­la Bar, tu uno­si­mo for­mu­lu ko­ja je bit­na za ak­ tvi­nu će­li­ju u ko­joj ra­di­mo); 5. Bro­je­vi ko­lo­na i re­do­va; 6. Je­zič­ci rad­nih li­sto­va - omo­gu­ća­va­ju kre­ta­nje iz­me­đu rad­nih li­sto­va; kao i ime­ no­va­nje rad­nih li­sto­va; 7. Sta­tu­sna li­ni­ja sa in­di­ka­to­ri­ma – in­for­ma­ci­je o ak­tu­el­no otvo­re­nom ran­dom li­stu.

Sva­ki Ex­cel do­ku­ment se sa­sto­ji od rad­ne sve­ske (wor­bo­ok) ko­ja je po­de­lje­na na rad­ne li­sto­ve (wor­kshe­ets – she­et1, she­et2, she­et3 itd.). Rad­ni list je po­vr­ši­na iz­de­lje­na na 256 ko­lo­na ozna­če­nih za­gla­vljem sa slo­vi­ma i 65536 re­do­va (za­gla­vlje sa bro­je­vi­ma).

Sva­ki no­vo­o­tvo­re­ni ex­cel do­ku­ment ima svo­ja tri rad­na li­sta ko­ji su ime­no­va­ni she­et 1, she­et 2, she­et 3, što se na­rav­no mo­že iz­me­ni­ti. Mak­si­mal­ni broj rad­nih li­sto­va ogra­ni­čen je sa­mo me­mo­ri­jom ra­ču­na­ra.

64

Rad sa rad­nim li­sto­vi­ma i nji­ho­vo for­ma­ti­ra­nje Osnov­ni ele­ment sva­kog rad­nog li­sta je će­li­ja (cell).

Šta je će­li­ja?

Sva­ka će­li­ja ima adre­su de­fi­ni­sa­nu pre­se­kom re­da i ko­lo­ne, na pri­mer: A1, B4, I10 itd. Pri­li­kom upi­sa adre­se će­li­je u for­mu­lu, sve­jed­no je da li ku­ca­te ve­li­ka ili ma­la slo­ va - Ex­cel će ih uvek pre­ve­sti u ve­li­ka. Sva­ki rad­ni list, she­et ima istu še­mu adre­sa će­li­ja.

Ali va­žno je re­ći da u uko­li­ko ra­di­te sa vi­še rad­nih li­sto­va she­et-ova, da sva­ka će­li­ja ima jed­no­znač­nu adre­su. To zna­či sle­de­će da uko­li­ko že­li­te po­zva­ti od­re­đe­nu će­li­ju da bi ste se po­zi­ci­o­ni­ra­li na tač­no od­re­đe­nu će­li­ju, tač­no od­re­đe­nog rad­nog li­sta neo­p­hod­no je da kao pre­fiks se na­pi­še ime rad­nog li­sta, pra­će­no zna­kom uz­vi­ka, na pri­mer: She­et2B10 itd. Će­li­ja mo­že ima­ti raz­li­čit tip po­da­ta­ka, to mo­že bi­ti tekst, bro­je­vi/for­mu­le, da­tum itd.

Va­žno je re­ći da će­li­je mo­gu bi­ti pot­pu­no ne­za­vi­sne jed­na od dru­ge, ali ta­ko­đe mo­gu bi­ti i po­ve­za­ne kao i me­đu­sob­no za­vi­sne, pri­mer to­ga je­ste iz­ra­da for­mu­la­ra/funk­ci­ja o če­mu će ka­sni­je bi­ti vi­še re­či. Će­li­ja da­kle ima je­din­stve­nu adre­su, u ko­ju mo­že­mo upi­si­va­ti raz­li­čit sa­dr­žaj. Na Sli­ci 2. mo­že­te vi­de­ti pri­mer šta je jed­na će­li­ja.

Sli­ka 2. Jed­na će­li­ja Uko­li­ko u će­li­ju uno­si­mo na pri­mer ne­ke po­dat­ke, a da ti po­da­ci je­su ne­ke funk­ci­je ko­je ex­cel nu­di (o ko­ji­ma će vi­še re­či bi­ti ka­sni­je) on­da se ovaj pri­kaz će­li­ja me­nja i to na sle­de­ći na­čin.

Ne­po­sred­no iz­nad po­vr­ši­ne rad­nog li­sta, ima­mo tri no­ve op­ci­je to jest no­va tri pod­ruč­ja. Na le­voj stra­ni je pa­da­ju­ća li­sta ime­no­va­nih blo­ko­va (Na­me Box) , u ko­joj se vi­di adre­sa ak­tiv­ne će­li­je ili ne­ki dru­gi sa­dr­ža­ji. Po­red nje je po­lje u ko­me se na­la­zi znak „f “ (Edit For­mu­la), a u to­ku uno­sa se po­ja­vlju­ju još dva zna­ka za kon­tro­lu uno­sa mi­šem (sti­li­zo­va­no X za pre­kid i chec­ko­ut za po­tvr­du). Na­kon to­ga na­la­zi se du­go be­lo po­lje - li­ni­ja za unos sa­dr­ža­ja (For­mu­la Bar); gra­fič­ki pri­kaz pret­hod­no re­će­nog je­ste Sli­ka 3. op­ci­je iz­nad rad­nog li­sta

65

Sli­ka 3. op­ci­je iz­nad rad­nog li­sta

Ko­rak po ko­r ak kroz ex­cel Ex­cel je ja­ko slo­žen pro­gram, ko­ji nu­di za­i­sta ja­ko bo­ga­tu pa­le­tu ala­ta. U ovom Br­zom vo­di­ču, moj za­da­tak je­ste da vas upo­znam sa osno­va­ma ra­da u ex­cel-u 2007.

Kre­ta­nje kroz rad­ni list Kre­ta­nje kroz rad­ni list je jed­no­stav­no.

Kur­sor­ske stre­li­ce po­me­ra­ju do­ku­ment u bi­lo kom sme­ru, (le­vo, de­sno, go­re, do­le).

En­ter po­sle uno­sa (kre­ta­nje kroz rad­ni list je na­do­le), ili Tab kre­će­mo se na de­sno uvek, Shift+En­ter kre­će­mo se na­go­re.

Kur­sor­ski ta­ste­ri u kom­bi­na­ci­ji sa ta­ste­rom Ctrl po­me­ra­ju ak­tiv­nu će­li­ju naj­pre na po­če­tak obla­sti po­pu­nje­ne ne­kim sa­dr­ža­jem u prav­cu stre­li­ce, za­tim na su­prot­ni kraj te obla­sti i ta­ko re­dom.

Pri­ti­skom na ta­ster Ho­me od­la­zi­te na po­če­tak re­da, u sa­svim le­vu će­li­ju.

Ctrl+Ho­me ide­te di­rekt­no u gor­nji le­vi ugao ak­tiv­nog de­la rad­nog li­sta.

Ctrl+End ak­ti­vi­ra se do­nji de­sni ugao upo­tre­blje­nog de­la rad­nog li­sta.

Ta­ste­ri Pa­ge­Up i Pa­ge­Down po­me­ra­ju sa­dr­žaj rad­nog li­sta ekran na­go­re i ekran na­do­le, re­spek­tiv­no.

Ta­ste­ri Alt+Pa­ge­Up i Alt+Pa­ge­Down po­me­ra­ju sa­dr­žaj rad­nog li­sta ekran ude­sno i ekran ule­vo, re­spek­tiv­no.

66

Se­lek­to­va­nje, ko­pi­ra­nje i bri­sa­nje unu­tar ex­cel do­ku­men­ta Se­lek­to­va­nje Uko­li­ko že­li­mo da se­lek­tu­je­mo vi­še će­li­ja, to ra­di­mo ta­ko što po­zi­ci­o­ni­ra­mo kur­sor na po­čet­no po­lje od ko­ga že­li­mo se­lek­to­va­ti će­li­je, pri­ti­sne­mo le­vi ta­ster mi­ša i pre­vu­ će­mo do će­li­je do ko­je že­li­mo se­lek­to­va­ti (Sli­ka 4.). Uko­li­ko že­li­mo da se­lek­tu­je­mo ce­lu ko­lo­nu ili red to ra­di­mo ta­ko što klik­ne­mo na broj re­da ili slo­vo re­da ko­ji že­li­mo se­lek­ to­va­ti, po­ja­vi­će se stre­li­ca ko­ja će ozna­či­ti deo ko­ji mi že­li­mo da se­lek­tu­je­mo (Sli­ka 5.).

Ako že­li­mo se­le­to­va­ti po­je­di­ne će­li­je ko­je su raz­ba­ca­ne po rad­nom li­stu to ra­di­mo ta­ko što dr­ži­mo ta­ster alt + pri­ti­ska­mo na će­li­ju ko­ju že­li­mo da se­lek­tu­je­mo (Sli­ka 6.).

(Sli­ka 4.)

(Sli­ka 5.)

(Sli­ka 6.)

Ceo do­ku­ment se­lek­tu­je­mo ta­ko što pri­ti­sne­mo po­zi­ci­ju iz­nad bro­ja re­do­va ili le­vo od pr­vog slo­va to jest slo­va A. Uko­li­ko ima­mo vi­še rad­nih li­sto­va, mo­že­mo ih se­lek­to­va­ti pri­ti­skom na she­et i dr­ ža­njem ta­ster shift i kli­kom na she­et.

Ko­pi­ra­nje Ko­pi­ra­nje se ra­di ta­ko što se­lek­tu­je­mo će­li­je ili rad­ni list i klik­ne­mo de­snim ta­ste­rom mi­ša i on­da copy (Sli­ka 7.). Ili pak se­lek­to­va­njem po­lja ko­ja že­li­mo pre­ko­pi­ra­ti, i po­tom pri­ti­skom na ta­ster ctrl+c (pre­či­ca za ko­pi­ra­nje u ma kom do­ku­men­tu i pro­gra­mu).

67

Sli­ka 7.

Ka­da iz­vr­ši­mo upo­tre­bu copy ko­man­de, pri­ti­sne­mo na po­lje na ko­je že­li­mo „za­le­pi­ti“ ko­pi­ra­ni deo, de­snim pri­ti­skom na ta­ster iz pa­le­te ko­ja nam se po­ja­vi oda­be­re­mo pa­ste, ili pak ako ko­ri­sti­mo pre­či­cu na ta­sta­tu­ri, klik­ne­mo na ctrl+p.

Bri­sa­nje Sva­kom pret­hod­nom bri­sa­nju sa­dr­ža­ja iz će­li­ja pret­ho­di pret­hod­no se­lek­to­va­nje o če­mu je već bi­lo re­či. Ka­da se­lek­tu­je­mo deo ko­ji že­li­mo obri­sa­ti klik­ne­mo na ta­ster de­ le­te. On­da ka­da ra­di­mo sa ve­ćim ex­cel do­ku­men­tom, slo­že­ni­jim, mo­že­mo ima­ti raz­li­či­te „slo­že­ni­je“ po­tre­be. Na pri­mer, da obri­še­mo je­dan deo, da obri­še­mo či­tav red ili ko­lo­nu.

U tim slu­ča­je­vi­ma se­lek­tu­je­mo deo ko­ji že­li­mo obri­sa­ti a po­tom de­snim ta­ste­rom mi­ša iz pa­da­ju­ćeg me­ni­ja iza­be­re­mo de­le­te, po­ja­vi­će se pro­zor u ko­me bi­ra­mo šta bri­še­mo (Sli­ka 8.) npr: en­ti­re row – bri­še kom­ple­tan red, en­ti­re co­lumn – bri­še sve ko­lo­ne.

Sli­ka 8.

68

Rad­ni list + rad­ni list = rad­na sve­ska Broj rad­nih li­sto­va mi sa­mi od­re­đu­je­mo, kao i to ka­ko će se ti rad­ni li­sto­vi zva­ti, ka­ kav će nji­hov ras­po­red bi­ti. Na ko­ji na­čin to ra­di­mo.

Klik­ne­mo na je­zi­čak rad­nih li­sto­va, de­snim kli­kom mi­ša otva­ra se pro­zor u ko­me po­sto­ji či­tav set op­ci­ja (Sli­ka 9.)

Da­kle to mo­gu bi­ti op­ci­je: 1. in­sert - do­da­va­nje no­vog rad­nog li­sta 2. de­le­te - bri­sa­nje rad­nog li­sta 3. re­na­me - pro­me­na ime­na rad­nog li­sta 4. mo­ve or copy - pro­me­na re­do­sle­da rad­nog li­sta kao i ko­pi­ra­ nje či­ta­vog rad­nog li­sta na dru­go me­sto Sli­ka 9.

Za­mr­za­va­nje rad­nog li­sta Uko­li­ko je do­ku­ment sa ko­jim ra­di­te obi­man, i ne­mo­gu­će je sa­gle­da­ti ga u jed­nom pro­zo­ru, mo­gu­će je da upo­re­do vi­di­te kraj­nje uda­lje­na pod­ruč­ja istog rad­nog li­sta. Ka­ko to ra­di­mo? Ta­ko što je­dan deo „za­mr­zne­mo“. Da bi­ste ovo po­sti­gli, po­sta­vi­te se u će­li­ju ko­ja će bi­ti pr­va ne­za­mr­znu­ta - re­do­vi iz­nad nje i ko­lo­ne s nje­ne le­ve stra­ne, bi­će za­mr­ znu­ti. Po­tom klik­ni­te na ko­man­du vi­ew/Fre­e­ze Pa­nes.

Sli­ka 10.

Otvo­ri­će vam se me­ni ko­ji mo­že­te vi­de­ti na (Sli­ka 10.). Da­kle po­sto­ji set op­ci­ja ko­je mo­že­te da bi­ra­te, a ko­je se od­no­se na to ko­ji deo va­še rad­ne sve­ske će­te za­mr­znu­ti da bi pra­ti­li kom­ple­tan do­ku­ment u ko­me ra­di­te. Sa de­sne stra­ne se na­la­zi i op­ci­ja split ko­ja kom­ple­tan rad­ni list de­li na ne­ko­li­ko de­lo­va od tač­ke gde ste vi po­sta­vi­li da je ak­tiv­na će­li­ja.

Dvo­stru­kum kli­kom vra­ća­te u oba slu­ča­ja na pret­hod­no sta­nje, nor­mal­ni pre­gled do­ku­men­ta.

69

For­ma­ti­ra­nje rad­nog li­sta = ko­lo­na i re­do­va Ši­ri­nu ko­lo­na i re­do­va mo­že­te me­nja­ti ra­di lep­šeg iz­gle­da for­mi­ra­ne ta­be­le, ali isto ta­ko i iz či­sto funk­ci­o­nal­nih raz­lo­ga, ako se ne­ki sa­dr­ža­ji pre­kla­pa­ju ili se ne vi­de. To mo­že­te da ura­di­te na ne­ko­li­ko na­či­na. Iz­me­ne mo­že­te vr­ši­ti ruč­no, ta­ko što će­te sva­ku ko­lo­nu ili red po­seb­no ozna­či­ti i me­nja­ti nje­nu ve­li­či­nu to jest po­lje co­lumn/row width - ve­li­či­nu ko­lo­ne ili re­da. Slo­ži­će­te se da je to pre­vi­še vre­me­na, za sre­đi­va­nje. Ušte­du svog vre­me­na mo­že­te ima­ti ako po­sta­vi­te kur­sor na ko­lo­nu ili red ko­ji že­li­te da pro­me­ni­te pri­ti­sne­te de­snim ta­ste­rom i otvo­ri­će vam se ova­kav pro­zor kao na Sli­ci 11. Da­kle vi će­te oda­bra­ti co­lumn width, ako je reč o ko­lo­ni i tu će­te upi­sa­ti vred­nost ko­ju že­li­te. Isti po­stu­pak je­ste i za red.

Sli­ka 11.

Na­po­me­na: na sli­ci je pri­ka­za­na pro­me­na jed­ne ko­lo­ne, na­rav­no vi mo­že­te vi­še ko­lo­ na se­lek­to­va­ti ili pak vi­še re­do­va i na taj na­čin auto­mac­ki pro­me­ni­ti vi­še ko­lo­na/re­do­va, ti­me ubr­za­ti svoj rad.

70

Ob­ja­šnje­nje op­ci­ja iz pa­da­ju­ćeg me­ni­ja row he­ight ve­li­či­na re­da auto­fit row he­ vra­ća na stan­dard­no po­de­ ight ša­va­nje co­lumn width od­re­đi­va­nje ve­li­či­nu ko­lo­ne auto­fit co­lumn vra­ća na stan­dard­no po­de­ width ša­va­nje de­fa­ult width po­še­va­nje ve­li­či­ne kom­plet­ nih ko­lo­na svih po­lja ne sa­ mo ozna­če­nog hi­de & un­hi­de skri­va­nje ko­lo­na re­do­va itd or­ga­ni­ze she­ets je­ste niz ko­man­di ko­ji omo­ gu­ća­va­ju rad sa rad­nim li­ sto­vi­ma pro­tec­tion se od­no­si na seg­ment de­ fi­ni­sa­nja lo­zin­ke za za­šti­tu do­ku­men­ta od ma ka­kvih pro­me­na for­mat cells se od­no­si na for­ma­ti­ra­nje će­li­ja

Sli­ka 12.

Dru­gi na­čin kom­plet­nog for­ma­ti­ra­nja rad­nog li­sta va­šeg ex­cel do­ku­men­ta je­ste da iz osnov­nog me­ni­ja iza­be­re­te ho­me/for­mat, u tom slu­ča­ju otvo­ ri­će vam se sle­de­ći niz op­ci­ja pri­ka­zan na Sli­ci 12.

Do­da­va­nje i bri­sa­nje re­do­va i ko­lo­na Uko­li­ko nam je po­tre­ban no­vi red ili ko­lo­na, do­da­va­nje se vr­ši na sle­de­ći na­čin.

Pr­vo, klik­ne­mo mi­šem na red ili ko­lo­nu is­pred ko­je že­li­mo umet­nu­ti red/ko­lo­nu, klik­ ne­mo na ho­me-in­sert-in­sert cell.

Uko­li­ko že­li­mo da ne­ki red/ko­lo­nu iz­bri­še­mo to ra­di­mo ta­ko što se­lek­tu­je­mo red/ ko­lo­nu a po­tok de­snim kli­kom na red/ko­lo­nu otvo­ri se pa­da­ju­ći me­ni iz ko­ga iza­a­be­ re­mo de­le­te.

For­ma­ti­ra­nje će­li­ja For­ma­ti­ra­nje će­li­je pod­ra­zu­me­va či­tav set pro­me­na. Te pro­me­ne se mo­gu od­no­si­ti na pro­me­nu ob­li­ka, ve­li­či­ne i bo­ju fon­ta, bo­ju i tek­stu­ru pod­lo­ge, po­sta­vlja­ti raz­ne li­ni­ je, po­rav­nja­va­nje sa­dr­ža­ja na raz­ne na­či­ne, me­nja­ti ugao une­tog tek­sta itd. Sve na­pred

71

na­ve­de­ne op­ci­je mo­že­mo po­zva­ti iz osnov­nog me­ni­ja ho­me/ for­mat, ili dru­gi na­čin je ta­ko što klik­ne­mo na će­li­ju de­snim kli­kom i oda­be­re­mo for­mat cells.

Ne od op­ci­je ko­je nam sto­je na ras­po­la­ga­nju su pri­ka­za­ne na Sli­ka­ma 13. 14. 15. i 16.

Sli­ka 13.

Sli­ka 14.

Sli­ka 15.

Sli­ka 16.

Na sli­ci 13 pri­ka­zan je oda­bir for­ma­ti­ra­nja ti­pa po­da­ta­ka, to jest o ko­joj vr­sti po­ da­ta­ka je reč, slo­va, broj, va­lu­ta, da­tum, vre­me itd. De­fi­ni­sa­nje ti­pa će­li­je je la­ko ta­ko što sa­mo klik­ne­mo na ka­te­go­ri­ju ko­ju že­li­mo, re­ci­mo broj, da­tum itd. I klik­ne­mo ok.

Na­po­me­na: Ono što bih is­ta­kla u po­de­ša­va­nju ti­pa će­li­je je­ste, se­lek­to­va­nje bro­ja kao ti­pa će­li­je, sa po­seb­nim osvr­tom na de­ci­ma­le. Na­i­me, ka­da ra­di­mo for­ma­ti­ra­nje u op­ci­ji num­ber, ca­te­gory, klik­ne­mo num­ber, po­tom na de­ci­mal pla­ces, od­re­đu­je­mo broj de­ci­mal, ako od­če­ki­ra­mo, use 1000 se­pa­ra­tor, ko­ri­sti­će se odva­ja­nje 1000 za­re­zom, is­pod u po­lju bi­ra­mo iz­gled ne­ga­tiv­nog bro­ja. Broj de­ci­mal mo­že­mo bi­ra­ti i iz osnov­ nog me­ni­ja in­cre­a­se de­ci­ma­le, i dec­re­a­se de­ci­mal, ko­ji slu­ži za po­ve­ća­nje i sma­nji­va­nje bro­ja de­ci­mal. U pri­log ovo­me je sle­de­ća sli­ka 17.

72

Sli­ka 17.

Na sli­ci 14 pri­ka­zan je niz op­ci­ja ko­je se od­no­se na alig­ment/po­rav­nja­nja. Osnov­ na po­de­la po­rav­nja­nja je­ste: ho­ri­zon­tal­no i ver­ti­kal­no po­rav­nja­nje, a sva­ko od njih ima po­rav­nja­nje sa le­ve stra­ne, de­sne, cen­tri­ra­nje itd.

Text con­trol se od­no­si na po­de­ša­va­nje unu­tar će­li­je, i to po­de­ša­va­nje pre sve­ga tek­sta. Ono ima sle­de­će op­ci­je: wrap text, uko­li­ko je tekst ko­ji pi­še­mo unu­tar će­li­je dug, on­da će se do­go­di­ti da on bu­de „pod­vu­čen“ pod sle­de­ću će­li­ju. Da bi se ovo iz­ be­glo, uklju­či­te op­ci­ju Wrap Text, na­kon ko­je će tekst „po­što­va­ti“ de­snu ivi­cu će­li­je i pru­ža­ti se u vi­še re­do­va.

Shrink to Fit: da tekst ne bi pre­la­zio de­snu ivi­cu, font će bi­ti uma­njen ta­ko da mo­že da sta­ne u je­dan red.

Ori­en­ta­tion de­fi­ni­še po­lo­žaj i ugao sa­dr­ža­ja u će­li­ji.

Na sli­ci 15. Pri­ka­za­ne su op­ci­je ko­je se od­no­se na pro­me­ne fon­ta i te pro­me­ne se pre sve­ga od­no­se na: iz­bor fon­ta, bo­je, i ve­li­či­ne istog.

Na sli­ci 16. Pri­ka­za­ne su op­ci­je bor­der-a i one pred­sta­vlja­ju set pro­me­na ko­je se od­no­se na to ka­ko će iz­le­da­ti li­ni­je će­li­ja, de­blji­na i bo­je li­ni­ja. Osim ivič­nih, tu su i di­ja­go­nal­ne li­ni­je ko­je pre­se­ca­ju će­li­ju. Li­ni­je se po­sta­vlja­ju ta­ko što se na­kon iz­bo­ra atri­bu­ta mi­šem ozna­či me­sto gde li­ni­ja tre­ba da se po­ja­vi.

Pre­o­sta­le dve op­ci­je ko­je sli­kov­no ov­de ni­su pri­ka­za­ne iz pa­le­te for­mat cells je­su: Fill - je­ste po­za­di­na će­li­ja.

Pro­tec­tion - se od­no­si na za­šti­tu sa­mih će­li­ja.

For­ma­ti­ra­nje će­li­ja/mer­ge Uko­li­ko že­li­mo da spo­ji­mo od­re­đe­ne će­li­je, to ra­di­to ta­ko što ozna­či­mo će­li­je ko­je že­li­mo spo­ji­ti i klik­ne­mo na mer­ge cells. (Sli­ka 18.)

Sli­ka 18.

73

Rad sa for­mu­la­ma i funk­ci­ja­ma Su­šti­na Ex­ce­la je­ste u ko­ri­šće­nju for­mu­la i funk­ci­ja. Ex­cel po­zna­je dve vr­ste sa­dr­ ža­ja i to su: 1. Kon­stan­ta i 2. For­mu­la.

Kon­stan­ta je bi­lo ka­kav slo­bod­no une­ti po­da­tak.

For­mu­la je iz­raz ili funk­ci­ja, ko­ja pod­le­že stro­gim sin­tak­snim i se­man­tič­kim pra­vi­ li­ma. For­mu­la se pre­po­zna­je ta­ko što uvek po­či­nje zna­kom jed­na­ko­sti (“=“).

Funk­ci­je pre­sta­vlja­ju ura­đe­ne for­mu­le ko­je oba­vlja­ju ma­te­ma­tič­ke ope­ra­ci­je ume­sto vas. Ex­cel na for­mu­la gle­da kao na funk­ci­ju sa svo­jim ar­gu­men­ti­ma. A ar­gu­ment je­ste re­fe­ren­ca iza funk­ci­je. Kao re­fe­ren­ca se mo­že ko­ri­sti­ti broj, tekst, lo­gič­ka vred­nost.

Ar­gu­ment Pri­mer Bro­je­vi 1,2,3,4, Tekst Ok­to­bar Lo­gič­ka vred­nost Tač­no/Ne­tač­no Adre­sa će­li­je A1 ili A1:B10 Sva­ka funk­ci­ja po­red ar­gu­men­ta sa­dr­ži i ope­ra­tor. Ope­ra­to­ri su ma­te­ma­tič­ki sim­bo­li ko­ji su po­de­lje­ni u tri ka­te­go­ri­je i to: arit­me­tič­ki, tek­stu­a­li i lo­gič­ki iz­raz.

Arit­me­tič­ki ope­ra­to­ri + / * % ^

sa­bi­ra­nje od­u­zi­ma­nje de­lje­nje mno­že­nje pro­ce­nat ste­pe­no­va­nje

Tek­stu­al­ni iz­raz - ope­ra­ta­tor spa­ja­nja tek­sta & = > < >= <= <>

74

spa­ja­nje tek­sta Lo­gič­ki ope­ra­to­ri jed­na­ko ve­će je od ma­nje je od ve­će ili jed­na­ko ma­nje ili jed­na­ko raz­li­či­to

Funk­ci­je, šta one pre­sta­vlja­ju?

Ex­cel ima či­ta­vu pa­le­tu ura­đe­nih funk­ci­ja ko­je vam omo­gu­ća­va­ju lak­ši rad.

Funk­ci­je u ex­ce­lu su sor­ti­ra­ne na ne­ko­li­ko seg­men­ta i to: 1. Funk­ci­je ba­ze po­da­ta­ka 2. Funk­ci­je za da­tum i vre­me 3. In­že­njer­ske funk­ci­je 4. Fi­nan­sij­ske funk­ci­je 5. In­for­ma­tič­ke funk­ci­je 6. Lo­gič­ke funk­ci­je 7. Funk­ci­je za tra­že­nje i re­fe­ren­ce 8. Ma­te­ma­tič­ke i tri­go­no­me­trij­ske funk­ci­je 9. Tek­stu­al­ne funk­ci­je 10. Sta­ti­stič­ke funk­ci­je

1. Funk­ci­je ba­ze po­da­ta­ka

Ove funk­ci­je se iz­vr­ša­va­ju nad op­se­zi­ma ko­ji mo­gu ob­u­hva­ta­ti vi­še od jed­nog re­da ili ko­lo­ne. Naj­će­šće se ko­ri­ste u ve­li­kim or­ga­ni­za­ci­ja­ma ko­je ima­ju ogrom­ne ba­ze po­ da­ta­ka I ta­da slu­že re­ci­mo za tra­že­nje mak­si­mal­ne za­ra­de u ne­kom du­žem vre­men­skom pe­ri­o­du. Ne­ke od funk­ci­ja iz ove pa­le­te su: Funk­ci­ja Sin­tak­sa Opis =DFUN­CTION ba­za po­da­ta­ka, Ova funk­ci­ja vra­ča pro­sek vred­no­sti DA­VE­RA­GE po­lje, kri­te­ri­jum ko­je za­do­vo­lja­va­ju za­da­ti kri­te­ri­ju­mi Ova funk­ci­ja iz­ra­ču­na­va broj će­li­ja =DFUN­CTION ba­za po­da­ta­ka, DCO­UNT ko­je sa­dr­že bro­je­ve ko­ji za­do­vo­lja­ po­lje, kri­te­ri­jum va­ju za­da­ti kri­te­ri­jum.

Ova funk­ci­ja bro­ji broj će­li­ja ko­je =DFUN­CTION ba­za po­da­ta­ka, DCO­UN­TA za­do­vo­lja­va­ju za­da­ti kri­te­ri­jum a po­lje, kri­te­ri­jum ko­je ni­su pra­zne.

Ova funk­ci­ja vra­ća je­din­stve­nu =DFUN­CTION ba­za po­da­ta­ka, DGET vred­nost ko­ja za­do­vo­lja­va za­da­ti po­lje, kri­te­ri­jum kri­te­ri­jum.

Na­rav­no po­sto­ji či­tav spek­tar ovih ko­man­di ali ov­de se ne­će­mo nji­ma po­seb­no ba­ vi­ti i ne­ću ih de­talj­no ob­ja­šnja­va­ti.

2. Funk­ci­je za da­tum i vre­me

Ovu su ve­o­ma moć­ne fun­ci­je ko­je vam da­ju mo­guć­nost da upra­vlja­te in­for­ma­ci­ja­ma o ele­men­ti­ma vre­me­na i da ih auto­ma­ti­zu­je­te. Re­ci­mo, uko­li­ko u fir­mi u ko­joj ra­di­te, da­je­te dnev­ne iz­ve­šta­je, on­da uko­li­ko že­li­te mo­že­te u svoj iz­ve­štaj uklju­či­ti da­tum, to jest dan ka­da je iz­ve­štaj od­štam­pan. To mo­že­te na­rav­no ruč­no da ura­di­te ili pak da to ex­cel ura­di za vas.

Funk­ci­je za da­tum i vre­me su mno­go­broj­ne, naj­če­šće ko­ri­šće­ne su:

75

Funk­ci­ja

Sin­tak­sa

Opis Vra­ća ce­lo­broj­nu vred­nost da­tu­ma DA­TE =DA­TE (go­di­na, me­sec, dan) kao red­ni broj Pre­tva­ra da­tum iz tek­stu­al­ne for­me DA­TE­VA­LUE =DA­TE­VA­LUE (da­tum_tekst) i vred­nost kao red­ni broj Vra­ća red­ni broj da­na u me­sec od 1 DAY =DAY (da­tum_tekst) do 31 Vra­ća red­ni broj da­na iz­me­đu dva DAY S360 =DAY(red­ni_broj) za­da­ta da­tu­ma.

Funk­ci­ja DA­TE (go­di­na; me­sec; dan) vra­ća da­tum od ele­me­na­ta za­da­tih bro­jem ili re­fe­ren­com, dok DA­TE­VA­LUE (da­tum) vra­ća red­ni broj da­na po­čev od 1. ja­nu­a­ra 1900.

TO­DAY vra­ća ak­tu­el­ni da­tum, a WE­EK­DAY (da­tum; tip) broj ko­ji pred­sta­vlja red­ni broj da­na u ne­de­lji. Dru­gi op­ci­o­ni pa­ra­me­tar mo­že ima­ti vred­nost 1 (ne­de­lja je broj 1), 2 (po­ne­de­ljak je broj 1) ili 3 (po­ne­de­ljak je „nul­ti“ dan).

3. In­že­njer­ske funk­ci­je

In­že­njer­ske funk­ci­je su za raz­li­či­te ti­po­ve ana­li­za, sta­ti­sti­ke itd. Pre­te­žno ko­ri­ste bas­se­lo­vu funk­ci­ju, ko­ji­ma se u ovom Br­zom vo­di­ču ne­će­mo ba­vi­ti ali sma­tram ih in­ te­re­sant­nim u smi­slu po­mi­nja­nja za ne­ko de­talj­ni­je is­tra­ži­va­nje. U okvi­ru njih po­sto­je ne­ke „op­šte“ funk­ci­je ko­je zna­ju bi­ti od ko­ri­sti kao na pri­mer: Funk­ci­ja Sin­tak­sa Opis BIN2DEC =BIN2DEC(broj) Pre­tva­ra bi­nar­ni broj u de­ci­mal­ni =CON­VERT(broj_iz_je­di­ni­ce_u_ Pre­tva­ra broj iz jed­nog mer­nog CON­VERT je­di­ni­cu) si­ste­ma u dru­gi mer­ni system

4. Fi­nan­sij­ske funk­ci­je

U za­vi­sno­sti od to­ga či­me se ba­vi­te, sa­svim je si­gur­no da će­te ko­ri­sti­ti raz­ne fun­ cki­je ko­je ex­cel ima u svo­joj ši­ro­koj pa­le­ti mo­guć­no­sti. Ono što je za me­ne naj­če­šće ko­ri­šće­no je­su upra­vo fi­nan­skij­ske funk­ci­je. Sva­ko od nas vo­di svo­je fi­nan­si­je, ako ste pred­u­zet­nik vo­di­te fi­nan­si­je. Ma šta da ra­di­te fi­nan­si­je su osnov sve­ga.

Ex­cel ima či­tav niz funk­ci­ja ko­je se mo­gu ko­ri­sti­ti za ra­ču­na­nje ka­ma­ta, ra­ta ot­pla­ta kre­di­ta, hi­po­te­ke, ob­ra­ču­na­va­nja bu­du­ćih vred­no­sti nov­ca itd.

76

Ne­ke od tih če­sto ko­ri­šće­nih fun­ci­ja su Funk­ci­ja Sin­tak­sa FV

IPMT

NPV PV

Opis Vra­ća bu­du­ću vred­nost pe­ri­o­dič­ =FV(sto­pa, broj_pe­ri­o­da, upa­ nih upla­ta i kon­stan­tu ka­mat­nu ta_per_sad_vred­nost, tip) sto­pu Vra­ća iz­nos ka­ma­te na ne­ko ula­ga­ =IPMT(sto­pa, pe­riod, broj_pe­ri­o­da, nje za da­ti pe­riod, s kon­stant­nim sad_vred_bu­du­će_vred­no­sti, tip) upla­ta­ma i kon­sta­nom ka­mat­nom sto­pom Ova funk­ci­ja iz­ra­ču­na­va sa­da­šnju =NVP (sto­pa, vred­nost1, vred­ ne­to vred­nost ula­ga­nja na osno­vu nost2...) eskont­ne sto­pe i ne­ko­li­ko bu­du­ćih is­pla­ta. =PV(sto­pa, br_per_ra­ta, bud_vred­ Vra­ća sa­da­šnju vred­nost in­ve­sti­ci­je nost, tip)

Ob­ja­šnje­nja: FV - ova funk­ci­ja vra­ća bu­du­ću vred­nost ne­kog ula­ga­nja na osno­vu kon­stant­nih pe­ri­o­dič­nih upla­ta i kon­stant­ne ka­mat­ne sto­pe.

Sin­tak­sta ove funk­ci­je sa­dr­ži: • sto­pa – ona pred­sta­vlja ka­mat­nu sto­pu za od­re­đe­ni pe­riod • broj pe­ri­o­da – to je broj pe­ri­o­dič­nih upla­ta u anu­i­te­ti­ma • upla­ta pe­riod – pre­sta­vlja upla­te po pe­ri­o­du • sa­da­šnja vred­nost – pre­sta­vlja sa­da­šnju vred­nost se­ri­ja upla­ta, ako je iz­o­sta­vi­te on­da ex­cel pret­po­sta­vlja da je 0 • tip – pre­sta­vlja vre­men­ski pe­riod upla­ta tj ka­da se upla­te oče­ku­ju.

IPMT - vra­ća iz­nos ka­ma­te na ne­ko ula­ga­nje za da­ti pe­riod, s kon­stant­nim upla­ta­ma i kon­stant­nom ka­mat­nom sto­pom.

Sin­tak­sta ove funk­ci­je sa­dr­ži: • sto­pa - pred­sta­vlja ka­mat­nu sto­pu za ne­ki pe­riod • pe­riod - pred­sta­vlja pe­riod za ko­ji že­li­te da pro­na­đe­te ka­ma­tu. Ovaj broj mo­ra bi­ti u op­se­gu od 1 do bro­ja pe­ri­o­da • broj pe­ri­o­da - pred­sta­vlja broj pe­ri­o­dič­nih upla­ta u anu­ti­te­tu • sa­da­šnja vred­nost - pred­sta­vlja sa­da­šnju vred­nost se­ri­ja upla­ta. Uko­li­ko je iz­o­sta­ vi­te, ex­cel pre­sta­vlja da je 0 • bu­du­ća vred­nost – bu­du­ća vred­nost ili nov­ča­ni bi­lans ko­ji že­li­te da po­stig­ne­te po­sled­njom upla­tom • tip - pred­sta­vlja vre­men­ski pe­riod upla­ta, tj ka­da se upla­te oče­ku­ju.

NPV – ova funk­ci­ja iz­ra­ču­na­va ne­to sa­da­šnju vred­nost ula­ga­nja na osno­vu eskont­ne sto­pe, ne­ko­li­ko bu­du­ćih upla­ta i do­hot­ka.

77

Sin­tak­sta ove funk­ci­je sa­dr­ži: • sto­pa - pred­sta­vlja eskont­nu sto­pu za či­tav pe­riod • vred­nost – od 1 do 29 ar­gu­men­ta ko­ji pred­sta­vlja­ju upla­te i do­ho­dak.

PV - vra­ća sa­da­šnju vred­nost in­ve­sti­ci­je.

Sin­tak­sta ove funk­ci­je sa­dr­ži: • sto­pa – pred­sta­vlja ka­mat­nu sto­pu kre­di­ta • broj pe­ri­o­da – pred­sta­vlja uku­pan broj upla­ta • pla­ća­nje po pe­ri­o­du – pred­sta­vlja upla­tu za sva­ki pe­riod • bu­du­ća vred­nost – pred­sta­vlja bu­du­ću vred­nost ili nov­ča­ni bi­lans ko­ji že­li­te da po­stig­ne­te po­sled­njom upla­tom.

• tip – pred­sta­vlja vre­men­ski pe­riod upla­te ka­da su upla­te oče­ki­va­ne.

5. In­for­ma­tič­ke funk­ci­je

In­for­ma­tič­ke funk­ci­je ge­ne­ral­no vra­ča­ju lo­gič­ke re­zul­ta­te i mo­gu se ko­ri­sti­ti u mno­ gim si­tu­a­ci­ja­ma. Ono što je ka­rak­te­ri­stič­no za njih je­ste da se ve­o­ma če­sto ko­ri­ste u kom­bi­na­ci­ji sa dru­gim funk­ci­ja­ma.

Funk­ci­ja Sin­tak­sa Opis Vra­ća in­for­ma­ci­je o adre­si, for­ma­tu =CELL (tip_in­for­ma­ci­je, re­fe­ren­ CELL ili sa­dr­ža­ju će­li­je u gor­njem le­vom ce) uglu u re­fe­ren­ce Vra­ća in­for­ma­ci­je o rad­nom okru­ IN­FO =IN­FO (tip_tek­sta) že­nju.

6. Lo­gič­ke fun­ki­je

Lo­gič­ke funk­ci­je te­sti­ra­ju će­li­je i op­se­ge i vra­ća­ju lo­gič­ki re­zul­tat u ob­li­ku tek­sta.

Funk­ci­ja Sin­tak­sa Opis Vra­ća TRUE uko­li­ko su svi ar­gu­ AND =AND (lo­gič­ki1,lo­gič­ki2….) ment u for­mu­li jed­na­ki vred­no­sti TRUE i obr­nu­to Vra­ća pr­vu vred­nost ili re­zul­tat =IF (lo­gič­ki_test, vred­nost_ako_ IF uko­li­ko je vred­nost ne­kog ulo­va je_ true, vred­nost_ako_je_fal­se) jed­na­ka vred­no­sti TRUE i obr­nu­to IF FUNK­CI­JA pred­sta­vlja na­red­bu ko­jom pre­sta­vlja­mo uslov ko­jom re­gu­li­še­mo vred­nost će­li­je. Ako re­ci­mo ima­mo ne­ko­li­ko će­li­ja, u ko­ji­ma ima­mo vred­no­sti ko­je že­li­mo da upo­re­di­mo, to ra­di­mo na sle­de­ći na­čin.

Pri­mer: ako ima­mo ko­lo­ne re­ci­mo f4 i g4 i že­li­mo da ih upo­re­di­mo, re­ci­mo ko­ja će­li­ja je ve­ća to ra­di­mo ta­ko što klik­ne­mo na h, po­tom na znak funk­ci­je oda­kle oda­be­ re­mo if ko­man­du. Ta­da do­bi­ja­mo sle­de­ći pro­zor pri­ka­zan na Sli­ci 19.

78

Sli­ka 19.

Lo­gi­cal test je po­lje gde uno­si­mo lo­gič­ki test, u ovom slu­ča­ju po­što sam na­pi­sa­la da že­li­mo da pro­ve­ri­mo da li je f4 ve­će od 4g u ovo po­lje uno­si­mo F4>G4.

Va­lue if true - vred­nost ko­ju će će­li­ja uze­ti u ob­zir ako je vred­nost tač­na, upi­su­je­mo: „Pr­vi broj je ve­ći“.

Va­lue if fal­se – tu upi­su­je­mo „Dru­gi broj je ve­ći“.

I po­tom klik­ne­mo na OK.

7. Funk­ci­je za tra­že­nje i re­fe­ren­ce

Uko­li­ko ex­cel ko­ri­sti­te za upra­vlja­nje po­da­ci­ma on­da sa­svim si­gur­no će­te če­sto ko­ri­sti­ti op­ci­je za tra­že­nje i re­fe­ren­ce.

Funk­ci­ja Sin­tak­sa Opis Ko­ri­sti in­dek­sni broj ili broj in­dek­ =CHO­O­SE (in­dek­sni broj, vred­ sa za vra­ća­nje vred­no­sti iz spi­ska CHO­O­SE nost 1, vred­nost 2….) ko­ji mo­že da sa­dr­ži do 29 ar­gu­ men­ta =HLO­O­KUP (tra­že­na vred­nost, Tra­ga za za­da­tom vred­no­šću u ma­ HLO­O­KUP ta­be­la ma­tri­ca, in­dek­sni broj­re­da, tri­ci na osno­vu pr­vog re­da u ta­be­li oblast tra­že­nja)

8. Ma­te­ma­tič­ke i tri­go­no­me­trij­ske funk­ci­je

Ove funk­ci­je su naj­za­stu­plje­ni­je u ex­ce­lu, ko­ri­ste se sa­mo­stal­no a i u kom­bi­na­ci­ji sa dru­gim funk­ci­ja­ma ex­cel-a. Ex­cel sa­dr­ži sve ma­te­ma­tič­ke ope­ra­ci­je sa bro­je­vi­ma ko­je se na­la­ze i na kva­li­tet­nim kal­ku­la­to­ri­ma: po­čev od funk­ci­je SUM, ko­ja je pr­va ko­ju sva­ko sa­vla­da, pre­ko tri­go­no­me­trij­skih, eks­po­nen­ci­jal­nih i lo­ga­ri­tam­skih funk­ci­ja, do funk­ci­ja za­o­kru­glji­va­nja bro­ja.

79

Funk­ci­ja

Sin­tak­sa

Opis Vra­ća uku­pan broj kom­bi­na­ci­ja za da­ti COM­BIN =COM­BIN(broj, ele­men­ti) broj ele­me­na­ta.

Vra­ća kva­drat­ni ko­ren za­da­tog po­zi­tiv­ SQRT =SQRT (broj) nog bro­ja Iz­ra­ču­na­va me­đu­zbir iz za­da­tog op­se­ga =SUB­TO­TAL (broj funk­ci­je, SUB­TO­TAL na osno­vu 1 raz­li­či­tih funk­ci­ja: ave­ra­ge, re­fe­ren­ca 1, re­fe­ren­ca 2) co­unt, max, min itd.

SUM =SUM (broj1,broj2,broj3….) Sa­bi­ra bro­je­ve u da­tom op­se­gu SUM ova for­mu­la je naj­če­šće ko­ri­šće­nja i njen opis je sle­de­ći: Uko­li­ko že­li­mo sa­bra­ti auto­mac­ki vi­še će­li­ja. To ra­di­mo ta­ko što klik­ne­mo na pra­zno po­lje, po­tom klik­ne­mo na funk­ci­ju SUM, se­lek­tu­je­mo ono što že­li­mo da bu­de sa­bra­no i ka­že­mo OK. Iz­gled tog po­lja je­ste =SUM(A1:D1). Ar­gu­ment funk­ci­je A1:D1 zna­či sle­de­će: „sve će­li­je u op­se­gu od A1 do D4“.

Funk­ci­ja SUB­TO­TAL je flek­si­bil­na: njo­me se mo­že do­bi­ti je­dan od 11 re­zul­ta­ta dru­gih funk­ci­ja. Sin­tak­sa funk­ci­je je SUB­TO­TAL (broj_fun; op­seg1; op­seg2 ), pri če­mu broj fun od 1–11 ozna­ča­va AVE­RA­GE, CO­UNT, CO­UN­TA, MAX, MIN, PRO­DUCT, STDEV, STDEVP, SUM, VAR i VARP re­spek­tiv­no.

9. Tek­stu­al­ne funk­ci­je

Tek­stu­al­ne funk­ci­je mo­gu se ko­ri­sti­ti na vi­še na­či­na. Mo­gu se ko­ri­sti­ti u funk­ci­ji vra­ća­nja bro­ja zna­ko­va u tek­stu­al­ni string, da uklo­ne iz će­li­ja zna­ko­vei raz­ma­ke ko­ji su su­vi­šni pri­li­kom štam­pa­nja do­ku­men­ta, pro­me­ne ve­li­ka slo­va u ma­la i obr­nu­to itd.

Funk­ci­ja Sin­tak­sa Opis =CON­CA­TE­NA­TE (tekst 1, Spa­ja ne­ko­li­ko tek­stu­al­nih strin­ CON­CA­TE­NA­TE teskt2 ….) go­va u je­dan =FIND(na­ći tekst, unu­tar Pro­na­la­zi je­dan tek­stu­al­ni string FIND tek­sta, po­čet­ni broj) unu­tar dru­gog itd. =SUB­STI­TU­TE(teskt, sta­ri Za­me­nju­je sta­ri tekst no­vim tek­ SUB­STI­TU­TE tekst, no­vi tekst, broj po­ja­va) stom unu­tar tek­stu­al­nog strin­ga.

Na pri­mer, re­zul­tat funk­ci­je CON­CA­TE­NA­TE („Ba­ja“; „ „; „Pa­tak“) je tekst „Ba­ja Pa­tak“.

LO­WER (tekst), UP­PER (tekst) i PRO­PER (tekst) pre­vo­de tekst u ma­la slo­va, ve­li­ka slo­va i pr­va ve­li­ka, a osta­la ma­la, re­spek­tiv­no. Jed­no­sta­van pri­mer: PRO­PER („san­DRA ja­ko­vlje­vIĆ“) vra­ća string „San­dra Ja­ko­vlje­vić“.

10. Sta­ti­stič­ke funk­ci­je

Ove funk­ci­je se naj­vi­še ko­ri­ste, za­hva­lju­ju­ći nji­ma mo­že­te iz­ra­ču­na­ti pro­sek, in­ter­ val, pre­bro­ja­ti vred­no­sti, utvr­di­ti trend itd.

80

Funk­ci­ja

Sin­tak­sa Opis =AVE­RA­GE (broj 1, AVE­RA­GE Vra­ća pro­sek ar­gu­me­na­ta broj2….) =CO­UNT (vred­nost 1, vred­ Pre­bro­ja­va će­li­je ko­je sa­dr­že bro­je­ve CO­UNT nost 2….) unu­tar li­ste ar­gu­me­na­ta Vra­ća naj­ve­ću vred­nost u sku­pu vred­ MAX =MAX (broj, broj2….) no­sti Vra­ća na­ma­nju vred­nost u sku­pu vred­ MIN =MIN (broj, broj2….) no­sti Pro­ce­nju­je va­ri­jan­su na osno­vu uzro­ka VAR =VAR (broj, broj2….) po­pu­la­ci­je AVA­RA­GE je­ste funk­ci­ja ko­ja se na iden­ti­čan na­čin kao i SUM ak­ti­vi­ra, i da­je pro­ sek svih bro­je­va ko­je smo se­lek­to­va­li. Uko­li­ko že­li­mo sa­bra­ti ne­ke ko­lo­ne, to ra­di­mo ta­ko što, klik­ne­mo na pra­zno po­lje, uku­ca­mo = a po­tom klik­ne­mo na pr­vi sa­bi­rak, za­tim uku­ca­mo znak + po­tom klik­ne­mo na dru­gi sa­bi­rak i ta­ko da­lje sa svim bro­je­vi­ma ko­je že­li­mo sa­bra­ti, ka­da uklju­či­mo sve sa­bir­ke on­da pri­ti­ska­mo ta­ster en­ter. Isti je po­stu­pak za od­u­zi­ma­nje, mno­že­nje i de­lje­nje. % se ak­ti­vi­ra ta­ko što oda­be­re­mo bro­je­ve za ko­je že­li­mo da iz­ra­ču­na­mo pro­ce­nat, njih pret­hod­no po­de­li­mo a po­tom klik­ne­mo na % na osnov­nom me­ni­ju.

For­mu­le je­su osno­va ra­da u ex­ce­lu, pri­li­kom ra­da ve­o­ma će­sto se mo­že do­go­di­ti da u po­lju u ko­me ra­di­mo ne­ko iz­ra­ču­na­va­nje, ume­sto re­zul­ta­ta vi­di­mo gre­šku po­sto­ji či­tav niz gre­ša­ka na ko­je mo­že­te na­i­ći a ja ću se ov­de osvr­nu­ti na ne­ke od njih Gre­ška Zna­če­nje Ka­ko po­pra­vi­ti gre­šku Ni­je gre­ška reč je o krat­koh ko­lo­ni #### Pro­ši­ri­te ko­lo­nu ili red ili re­du Po­gre­šan tip ar­gu­men­ta, na pri­ Pro­ve­ri­ti ko­man­du, ar­gu­ment ili #va­lue mer uko­li­ko ra­di­mo sa će­li­jom či­ja adre­su će­li­ja ko­ja uče­stvu­je u iz­ra­ vred­nost ni­je do­stup­na /ne po­sto­ji ču­na­va­nju For­mu­la po­ku­ša­va da se po­de­li sa Pro­me­ni­te vred­nost ili adre­su će­li­je #DIV/0 nu­lom ta­ko da se for­mu­la ne de­li sa nu­lom Pro­ve­ri­ti da li ime uop­šte po­sto­ji For­mu­la po­zi­va ne­po­zna­tu adre­su #NA­ME? ili pak pro­ve­ri­ti da ni­je slu­čaj­no ili ime po­gre­šno upi­sa­no Uglav­nom se re­ša­va pro­ve­ra­va­ #N/A Ni­je do­stup­na vred­nost njem da li je ta­be­la pra­vil­no sor­ ti­ran Pro­baj­te sa ko­ma­nom un­do ili pak Ako ne mo­že da se na­đe re­fe­ren­ta re­fe­ren­ce u for­mu­li pro­me­ni­te ili #REF će­li­ja, ve­ro­vat­no je obri­sa­na pro­me­ni­te vred­no­sti for­mu­le Bro­je­vi tre­ba da bu­du u op­se­gu #NUM Ne­is­prav­na upo­tre­ba bro­ja -1*10307 i 1*10307

81

Gra­fi­ko­ni Ka­da ura­di­mo ta­be­lu, i že­li­mo pri­ka­za­ti gra­fič­ki svoj rad tre­ba­mo ura­di­ti sle­de­će.

Ozna­či­mo ta­be­lu ko­ju že­li­mo gra­fič­ki da pred­sta­vi­mo, po­tom iz pa­le­te osnov­nog me­ ni­ja oda­be­re­mo in­sert i na­čin na ko­ji že­li­mo gra­fič­ki pred­sta­vi­ti svo­je re­še­nje. Kli­kom na ne­ki od ti­po­va gra­fič­kog pri­ka­za otva­ra nam se pa­le­ta raz­li­či­tog ti­pa, ko­ji mi že­li­mo oda­bra­ti. Na­rav­no, mo­guć­no­sti su broj­ne, ali po­stu­pak je uvek isti.

Da­kle, 1. na­pra­vi­mo ta­be­lu, 2. se­lek­tu­je­mo je 3. iz osnov­ne pa­le­te oda­be­re­mo in­sert 4. oda­be­re­mo na­čin gra­fič­kog ti­pa 5. klik­ne­mo na ok 6. po­tom će se po­ja­vi­ti gra­fi­kon ko­ji mi tre­ba­mo sre­di­ti.

Da­kle mo­že­te pri­me­ti­ti da po­sto­ji či­tav set op­ci­ja. Ono što je naj­va­žni­je je­ste sle­de­će 7. ka­da klik­ne­te de­snim ta­ste­rom na gra­fi­kon po­ja­vi­će vam se pa­da­ju­ći me­ni gde mo­že­te ure­đi­va­ti iz­gled gra­fi­ko­na u za­vi­sno­sti na ko­ji seg­ment klik­ne­te po­ja­vlji­ va­će vam se raz­li­či­ti pa­da­ju­ći me­ni­ji u pri­log ovo­me mo­že­te po­gle­da­ti sle­de­ću sli­ku 20.

Sli­ka 20.

Da­kle op­ci­je su: • for­mat ploa area - po­de­ša­va­nje kom­plet­nog gra­fi­ko­na • for­mat chart area – me­nja iz­gled sa­mog gra­fi­ko­na • for­mat da­ta la­bels - me­nja opis gra­fi­ko­na šta če uklju­či­va­ti, da li je to re­ci­mo: na­ziv se­ri­je, ka­te­go­ri­je, vred­no­sti, pro­cen­ti itd.

• for­mat da­ta se­ri­es - omo­gu­ća­va pro­me­nu iz­gle­da gra­fi­ko­na, po ko­joj vred­no­sti će­mo pri­ka­zi­va­ti gra­fi­kon, da do­da­mo se­ri­je ko­je će se pri­ka­zi­va­ti i ko­je ose/axis će se pri­ka­zi­va­ti itd.

82

Na­po­me­na: ex­cel 2007 nam omo­gu­ću­je da kom­plet­nu pro­me­nu gra­fič­kog pri­ka­za ra­di­mo pu­tem op­ci­ja chart to­ols: de­sign, layout, for­mat!!!! Pri­ka­za­no na sli­ci 21.

Sli­ka 21.

Ov­de se na­la­ze kom­plet­no sva po­de­ša­vanj gra­fi­ko­na i to su sle­de­će op­ci­je: • Chart ti­tle - pro­me­na na­zi­va gra­fi­ki­ko­na sa ko­jim ra­di­mo • Axis ti­tle - na­ziv osa ho­ri­zon­tal­ne i ver­ti­kal­ne ko­ja pri­ka­zu­je šta se na gra­fi­ku na­la­zi • Le­gent - opis po­lja ko­ja pri­ka­zu­je­mo na gra­fi­ko­nu • Da­ta la­bes - pri­kaz vred­no­sti po­lja ko­ja se gra­fič­ki pri­ka­zu­ju • Da­ta ta­ble - pri­kaz ta­be­le ko­ju gra­fič­ki pri­ka­zu­je­mo unu­tar sa­mog gra­fi­ka • Axes - pri­kaz osnov­ne ose po ko­joj se vr­ši pri­ka­zi­va­nje gra­fi­ko­na • Plot area - gra­fič­ko ure­đi­va­nje gra­fi­ko­na.

Rad­ni list – ču­va­nje i pri­pre­ma za štam­pu Ka­da ura­di­mo na­šu ex­cel ta­be­lu, tre­ba­mo je sa­ču­va­ti. To ra­di­mo kli­kom na sa­ve.

Uko­li­ko ga že­li­mo sa­ču­va­ti u for­ma­tu ex­cel 97–2003 work­bo­ok (što ra­di­mo ka­da ša­ lje­mo do­ku­ment ne­ko­me ko ne­ma of­fi­ce 2007). Ka­da oda­be­re­mo na­čin ču­va­nja, po­tom bi­ra­mo me­sto gde će­mo sa­ču­va­ti naš do­ku­ment. Pri­kaz na sli­ci 22.

Sli­ka 22.

83

Štam­pa­nje vr­ši­mo iz­bo­rom ko­man­de print, pre ne­go što ga pu­sti­mo u štam­pu tre­ba­ mo po­gle­da­ti print pre­vi­ew Sli­ka 23.

Sli­ka 23.

Pri­li­kom ra­da sa ex­cel-om tre­ba­mo na­gla­si­ti da pu­tem ko­man­de vi­ew/pa­ge bre­ak vi­ew mo­že­mo vi­de­ti na kom me­stu se „se­če“ for­mat li­sta a4 što nam je po­treb­no on­da ka­da že­li­mo da štam­pa­mo do­ku­ment. Uko­li­ko se­če stra­ni­cu na na­ma ne­po­želj­no me­ sto, to će­mo iz­be­ći ta­ko što će­mo mi­šem klik­nu­ti na tu pla­vu is­pre­ki­da­nu li­ni­ju ko­ja se po­ja­vlju­je i pro­sto pre­vu­ći na na­ma že­lje­no me­sto.

84

Power point

85

86

Power point Šta je Po­wer po­int?

Po­wer­Po­int je pro­gram na­me­njen iz­ra­di in­ter­ak­tiv­nih pre­zen­ta­ci­ja. Pre­zen­ta­ci­je se sa­sto­je od ni­za slaj­do­va u ko­ju je spa­ko­va­na „na­ša pri­ča“ ko­ju že­li­mo pre­zen­to­va­ti.

Sa­dr­žaj pre­zen­ta­ci­je, se pre­zen­tu­je ko­ri­šće­njem sli­de show-a. Va­ša pre­zen­ta­i­ja za­vi­si od va­še ide­je, ono­ga što že­li­mo da pre­zen­tu­je­mo, a mo­že da sa­dr­ži: tekst, sli­ke, ta­be­le, gra­fi­ko­ne itd.

Su­šti­na Po­wer­Po­int pre­zen­ta­ci­je je da se na efi­ka­san na­čin pre­ne­se ide­ja ka gle­da­o­ci­ma.

Rad­na po­vr­ši­na Po­wer­Po­int-a Rad­na po­vr­ši­na pri­li­kom otva­ra­nja po­wer po­int pre­zen­ta­ci­je pri­ka­za­na je na Sli­ci 1.

Sli­ka 1. – rad­na po­vr­ši­na po­wer po­int-a 1. na­slov­na li­ni­ja, je­ste li­ni­ja ko­ja nam da­je po­dat­ke o na­šem do­ku­men­tu na ko­me ra­di­mo 2. pa­da­ju­ći me­ni, je­ste me­ni sa svim alat­ka­ma ko­je po­sto­je u soft­ve­ru a ko­je nam omo­gu­ća­va efi­ka­sno pra­vlje­nje pre­zen­ta­ci­je

87

3. struk­tu­ra slaj­do­va, je­ste krat­ki po­gled na sve slaj­do­ve ko­je ima­mo u na­šoj pre­ zen­ta­ci­ji 4. stan­dard­na pa­le­ta je­ste pa­le­ta ala­ta ko­ji se na­la­ze is­pod osnov­nog me­ni­ja 5. rad­na po­vr­ši­na je­ste me­sto na ko­me uno­si­mo tekst, sli­ku, gra­fik ili šta nam je već po­treb­no u na­šoj pre­zen­ta­ci­ji 6. sta­tu­sna li­ni­ja do­ku­men­ta, nam da­je po­dat­ke o to­me, ko­li­ko slaj­do­va ima­mo u na­šoj pre­zen­ta­ci­ji itd.

7. vr­ste pre­gle­da je­ste pa­le­ta ko­ja nam po­ka­zu­je ka­ko mo­že­mo pre­gle­da­ti na­šu pre­zen­ta­ci­ju, to mo­že bi­ti nor­mal – stan­dard­ni pre­gled, sli­de sor­ter – pre­gled go­to­vih slaj­do­va i na kra­ju sli­de show- pre­gled pre­ko či­ta­vog ekra­na za kraj­nje ko­ri­sni­ke. Ta­ko­đe tu mo­že­mo po­de­ša­va­ti i zo­om u ko­joj ve­li­či­ni že­li­mo vi­de­ti pre­zen­ta­ci­ju.

Osnov­ni ele­men­ti pre­zen­ta­ci­je Ka­da se otvo­ri pro­gram vi­di se slajd be­le po­za­di­ne na ko­me se na­la­ze dva po­lja uokvi­re­na is­pre­ki­da­nim li­ni­ja­ma, sa tek­sto­vi­ma Click to add ti­tle – do­da­ti na­slov slaj­da i Click to add sub­ti­tle – do­da­ti tekst. To je upra­vo iz­gled pr­vog slaj­da.

Dru­gi slajd se uba­cu­je sa Ho­me / New sli­de, pri­ti­skom na CTRL+M, ili kli­kom na de­sni deo sli­des i kli­kom na en­ter.

Na­po­me­na: Na ovaj na­čin mo­že­te do­da­va­ti bez­broj slaj­do­va.

Kli­kom na new sli­de po­ja­vlju­je se sle­de­ći pro­ zor na ko­me mo­že­te bi­ ra­ti ka­ko će taj sli­de bi­ti ure­đen to jest di­zaj­ni­ran.

Sli­ko­vit pri­kaz to­ga ka­ ko mo­že­mo „di­zaj­ni­ra­ti“ slaj­do­ve, dat je na sli­ci 2. Na taj na­čin otva­ra­mo no­vi slajd i ujed­no „di­zaj­ ni­ra­mo“ nje­gov osnov­ni iz­gled.

Sli­ka 2. – ure­đi­va­nje iz­ gle­da slaj­da

88

Ša­blo­ni di­z aj­na i še­me ra­da pre­zen­ta­ci­ja Ka­da smo osmi­sli­li na­šu pre­zne­ta­ci­ju, tre­ba­mo oda­bra­ti slaj­do­ve ko­je će na­ša pre­ zen­ta­ci­ja sa­dr­ža­ti. Oda­bir da li će pre­zen­ta­ci­ja bi­ti sa­mo tek­stu­al­na, da li će sa­dr­ža­ti sli­ke, gra­fi­ke sve to mo­že­mo ini­ci­jal­no ra­di­ti otva­ra­njem osnov­nog me­ni­ja, ho­me – layout. U tom slu­ča­ju ta­ko­đe će nam se otvo­ri­ti pot­pu­no iden­ti­čan pro­zor sa oda­bi­rom slaj­do­va kao i na sli­ci 2. Po­red iz­bo­ra šta će se na­la­zi­ti na sa­moj pre­zen­ta­ci­ji, mi mo­že­mo bi­ra­ti i vi­zu­el­no ka­ko će iz­gle­da­ti sa­ma pre­zen­ta­ci­ja.

U okvi­ru glav­nog me­ni­ja po­sto­ji op­ci­ja De­sign, kli­kom na nju do­bi­ja­mo či­tav set op­ci­ja, ko­ja nam slu­že za gra­fič­ko sre­đi­va­nje pre­zen­ta­ci­je, me­ni ko­ji se po­ja­vlju­je pri­ ti­skom na De­sign dat je na sli­ci 3.

Sli­ka 3. – de­sign me­ni, vi­zu­el­no ure­đi­va­nje pre­zen­ta­ci­je Ka­da je reč o di­zaj­ni­ra­nju na­še pre­zen­ta­ci­je, u ovom me­ni­ju mo­že­mo bi­ra­ti the­me– to jest di­zajn, kli­kom na ne­ku od te­ma, ta vr­sta di­zaj­na će bi­ti oda­bra­na na sve slaj­do­ve ko­je bu­de­mo kre­ir­ a­li. Iz­bor te­me, je­ste po­za­di­na sa­mog slaj­da i ona će pre­kri­ti ce­lu po­vr­ši­nu slaj­da.

U ovoj pa­le­ti ala­ta mo­že­mo ta­ko­đe po iz­bo­ru di­zaj­na, me­nja­ti i bo­je te po­sto­je­će te­me, kli­kom na Co­lors – bo­je. Ono što je ta­ko­đe za­ni­mlji­vo je­ste da tu mo­že­te kre­i­ra­ti i svo­ju te­mu. Svo­ju the­mu mo­že­te kre­i­ra­ti kli­kom De­sign-Co­lors-Cre­a­te new the­me co­lors. Ta­da će vam se po­ja­vi­ti pro­zor pri­ka­zan na sli­ci 4.

Sli­ka 4. – kre­i­tra­nje sop­stve­ne the­me/di­zaj­na pre­zen­ta­ci­je

89

Sve iz­me­ne ko­je pra­vi­mo mo­že­mo pra­ti­ti na ovoj sli­ci Sam­ple/pre­gled. Ka­da kre­ i­ra­mo po­za­di­nu ka­kvu že­li­mo za na­šu pre­zen­ta­ci­ju, is­toj do­de­lju­je­mo ime Na­me, a po­tom klik­ne­mo na Sa­ve.

Ubu­du­će uvek mo­že­mo po­zva­ti naš di­zajn ko­ji že­li­mo da ima­mo na pre­zen­ta­ci­ji.

U ovoj pa­le­ti mo­že­mo iza­bra­ti i tip fon­ta/fonts ko­ji že­li­mo da ima­mo na na­šoj pre­zen­ta­ci­ji. Kli­kom na fonts. Ta­ko­đe po­red stan­dard­nih već na­pra­vlje­nih iz­bo­ra mi mo­že­mo kre­i­ra­ti i svo­ju kli­kom na cre­a­te new the­me fonts, kli­kom na fonts, otva­ra se pro­zor kao na sli­ci 5.

Sli­ka 5. – kre­i­ra­nje fon­ta za pre­zen­ta­ci­ju Ono što pre­sta­vlja osno­ve po­pu­nja­va­nja na­še pre­zen­ta­ci­je, ti­če se uno­sa tek­sta. Iz osnov­nog me­ni­ja mo­že­mo bi­ra­ti op­ci­je ko­je su nam po­treb­ne. Na sli­ci 6. mo­že­te vi­de­ti sje­di­nje­ni pri­kaz naj­šeč­će ko­ri­šće­nih op­ci­ja. Jed­no­stav­nim kli­kom na seg­ment pre­zen­ ta­ci­je u ko­joj će­mo ku­ca­ti tekst, bi­ra­mo set op­ci­ja.

Sli­ka 6. Set op­ci­ja pri­li­kom uno­sa tek­sta i osta­lih ele­me­na­ta pre­zen­ta­ci­je

90

Te op­ci­je mo­gu bi­ti: 1. iz­bor fon­ta 2. po­rav­nja­nje tek­sta 3. iz­bor bo­je fon­ta 4. uba­ci­va­nje raz­li­či­tih ob­li­ka unu­tar pre­zen­ta­ci­je itd.

Sve op­ci­je ko­je su u ovom sli­ko­vit pri­ka­zu da­te bi­ra­ju se jed­no­stav­nim kli­kom na njih, či­me one po­sta­ju ak­tiv­ne.

Ma­ster-slajd Ka­da otvo­ri­mo po­wer po­int, mi mo­že­mo kre­i­ra­ti i ma­ster sli­de pre­zen­ta­ci­ju, či­ji sam ja fa­vo­rit.

Za­što? I šta zna­či ma­ster sli­de?

Ka­da otvo­ri­mo po­wer po­int 2007, na­pra­vi­mo pre­zen­ta­ci­ju ko­ju že­li­mo bez pret­hod­ nog for­ma­ti­ra­nja tesk­ta, di­zaj­na itd. Ka­da je „ura­di­mo“ to jest une­se­mo sve tek­sto­ve ko­je ima­mo, gra­fik, sli­ku ili ma šta dru­go, klik­ne­mo na vi­ew u glav­nom me­ni­ju, po­ tom sli­de ma­ster i na taj na­čin kre­i­ra­mo ma­ster sli­de pre­zen­ta­ci­ju (sli­ka 7.)

Sli­ka 7. – oda­bir op­ci­je ma­ster sli­de pre­zen­ta­ci­je

Ka­kva je to pre­zen­ta­ci­ja i šta ona ra­di?

Sva­ki slajd, bez ob­zi­ra na njen layout/ob­lik, ša­blon di­zaj­na ili ko­lor­nu še­mu, u tre­nut­ku uba­ci­va­nja u pre­zen­ta­ci­ju pre­u­zi­ma for­mu iz pro­to­ti­pa/ša­blo­na ko­ji se na­zi­ va ma­ster-slajd – ko­ji mi sa­mi ure­đu­je­mo. Osim što da­je ini­ci­jal­ni iz­gled slaj­do­vi­ma, ma­ster-slajd za­dr­ža­va stal­nu ve­zu sa nji­ma, i to ta­ko da se bi­lo ko­ja iz­me­na na nje­mu auto­mat­ski re­flek­tu­je na sve slaj­do­ve.

Va­žno je zna­ti da je sli­de ma­ster sa­mo ma­tri­ca. Ona slu­ži sa­mo za stil­sko sre­đi­va­nje na­še pre­zen­ta­ci­je, dok kom­ple­tan unos tekst ko­ji ku­ca­mo, sli­ke, gra­fi­ko­ni sve što nam se na­la­zi u pre­zen­ta­ci­ji sa­dr­žaj ko­ji ku­ca­mo i ra­di­mo se ra­di u osnov­nom/nor­mal­nom pri­ka­zu na­še po­wer po­int pre­zen­ta­ci­je.

Ta­ko­đe ka­da je reč o ma­ster slaj­du je­ste da mi mo­že­mo unu­tar jed­ne pre­zen­ta­ci­je kre­i­ra­ti ko­li­ko že­li­mo raz­li­či­tog di­zaj­na, layout/še­me pri­ka­za na­še pre­zen­ta­ci­je, ta­ko što kre­i­ra­mo new sli­de ma­ster.

91

Sli­ka 7. – kre­i­ra­nje vi­še raz­li­či­tih ma­ster sli­de pre­zen­ta­ci­ja Po­ve­zi­va­nje slaj­da i ma­tri­ce na­slo­va za di­zajn na­še pre­zen­ta­ci­je se na­zi­va pa­rom ma­tri­ca slajd-na­slov. Ako že­li­te da pro­me­ni jed­nu ma­tri­cu a unu­tar svo­je pre­zen­ta­ci­je da ima­mo vi­še ma­tri­ca to ra­di­te na sle­de­ći na­čin: (sli­ka 7).

Le­vim kli­kom na sli­de oda­be­re­te layout i oda­be­re­te ko­ju ma­tri­cu že­li­te iz pa­le­te. Za lak­še sna­la­že­nje sa ma­tri­ca­ma ko­je vi na­pra­vi­te naj­bo­lje je da ura­di­te re­na­me/pro­me­nu ime­na ma­tri­ca, kao na sli­ci 7.

Na­po­me­na: ka­da ra­di­te sa ma­tri­ca­ma, na osnov­nom me­ni­ju če­ki­raj­te Pre­ser­ve ma­ ster / što zna­či sa­ču­vaj­te ma­tri­cu. Za­što? Za­to što vam se mo­že do­go­di­ti da unu­tar ne­ke ma­tri­ce ko­ju ste na­pra­vi­li bri­še­te ne­ke slaj­do­ve ili do­da­je­te a da se i u tim si­tu­a­ci­ja­ma za­dr­ži di­zajn ša­blo­na ko­ji smo na­pra­vi­li.

Unos tek­sta U po­wer po­in­tu mo­že­mo tekst do­da­va­ti na kla­si­čan na­čin, ta­ko što klik­ne­mo na po­lje iz layout-a ko­ji nam je otvo­ren.

Ta­ko­đe iz me­ni­ja in­sert mo­že­mo tekst do­da­va­ti na dva na­či­na: 1. tekst u bok­su ko­ji je pred­vi­đen za to (Ka­da klik­ne­mo na in­sert/text box a po­tom na pre­zen­ta­ci­ju otva­ra nam se pra­zno po­lje pred­vi­đe­no za unos tek­sta. ) 2. tekst ko­ji do­da­je­mo iz Wor­dArt-a (Ta­ko­đe tekst mo­že­mo une­ti i ta­ko što klik­ne­ mo na in­sert/Wor­dArt i uno­si­mo tek­sto­ve.) – (sli­ka 8.)

92

Sli­ka 8. – unos tek­sta pu­tem word art op­ci­je Ta­ko­đe ono što je zna­čaj­no na­po­me­nu­ti za rad sa tek­stom unu­tar po­wer po­int pre­ zen­ta­ci­je kom­ple­tan rad sa njim iden­ti­čan je ra­du sa tek­stom u word do­ku­men­tu o če­mu je bi­lo re­či u ovom vo­di­ču, u seg­men­tu Word 2007.

Unos raz­li­či­tih ti­po­va ele­me­na­ta U po­wer po­int-u mo­že­mo une­ti raz­li­či­te ele­men­te i sa­dr­ža­je.

Ne­ki od njih su: 1. Unos ili ume­ta­nje ta­be­le, pu­tem op­ci­je in­sert/ta­ble 2. Unos ili ume­ta­nje sli­ka,, pu­tem op­ci­je in­sert/pic­tu­re, uko­li­ko to že­li­mo mo­že­mo umet­nu­ti raz­li­či­te do­ku­men­te iz cli­part op­ci­je 3. In­sert sha­pes je­ste unos raz­li­či­tih ob­li­ka ko­je mo­že­mo cr­ta­ti unu­tar po­wer po­int pre­zen­ta­ci­je, 4. Ta­ko­đe mo­že­mo une­ti i gra­fi­ko­ne raz­li­či­tog ti­pa.

5. unos tek­sta, he­a­de­ra i fo­o­te­ra na­še pre­zen­ta­ci­je, da­tu­ma i bro­ja slaj­do­va.

Sli­ka 9. Op­ci­je uno­sa raz­li­či­tih ele­me­na­ta u pre­zen­ta­ci­ju Sli­ka 9 opi­su­je sve na­pred na­ve­de­ne op­ci­je, a sve se ra­de na iden­ti­čan na­čin, i to iz­bo­ rom, op­ci­je ko­ju že­li­mo i jed­no­stav­nim kli­kom na istu. Unos ma kog ele­men­ta u po­wer

93

po­in­tu ima či­ta­vu pa­le­tu no­vih ala­ta ko­ji vam mo­gu­ća­va­ju da svo­ju pre­zen­ta­ci­ju „šmin­ ka­te“ ka­ko ja vo­lim re­ći. Ovaj ma­li vo­dič, ne­će ob­ra­đi­va­ti sva­ki od ovih op­ci­ja po­seb­no, već sa­mo ne­ke od njih. Je­dan če­sto ko­ri­šćen in­sert je­ste unos/do­da­va­nje ta­be­le.

Ka­da uno­si­te ta­be­lu, kli­kom na in­sert/ta­ble, obe­le­ži­te broj ko­lo­na i re­do­va ko­je že­li­te ima­ti, što ra­di­te pro­stim pre­vla­če­njem pre­ko bro­ja po­lja ko­ja su nam po­treb­na, ta­ko što dr­ži­te le­vi klik mi­ša.

Sli­ka 10. Unos ta­be­le u pre­zen­ta­ci­ju Uko­li­ko je broj po­lja ve­ći od ono­ga što je dat u ovom pro­stom pre­vla­če­nju, kao na sli­ci 10, vi mo­že­te klik­nu­ti na in­sert ta­ble i une­ti broj re­do­va i ko­lo­na ko­ji vam je po­tre­ban.

Ka­da kre­i­ra­te ta­be­lu, po­ja­vi­će vam se no­vi pro­zor u ko­me mo­že­te da tu istu ta­be­lu sre­đu­je­te po va­šoj že­lji.

Sli­ka 11. – me­ni za „di­zaj­ni­ra­nje“ va­še ta­be­le Pre­gled op­ci­ja dat je na sli­ci 11 i on uka­zu­je na sve pro­me­ne ko­je mo­že­te uči­ni­ti na va­šoj ta­be­li, po­čev od iz­bo­ra bo­ja, po­je­di­nih po­lja ta­be­le, či­me iz­dva­ja­te to po­lje, kao što je re­ci­mo: he­a­der row, to­tal row itd. Ta­ko­đe mo­že­te me­nja­ti kom­ple­tan di­zajn ta­be­ le, kli­kom na vi­zu­el­ni iden­ti­tet ta­be­le ko­ji mo­že­te vi­de­ti od­mah jed­no­stav­no se me­nja kom­ple­tan di­zajn ta­be­le. Po­tom unu­tar ta­be­le mo­že­te me­nja­ti font, bo­ju fon­ta itd.

94

Unos bro­ja pre­zen­ta­ci­je Ono što sma­tram in­te­re­sant­nim po­me­nu­ti kao op­ci­ju pri­li­kom pra­vlje­nja pre­zen­ta­ci­je je­ste unos he­a­de­ra I fo­o­te­ra. Ka­ko? Kli­kom na op­ci­ju in­sert/sli­de num­ber. Šta je to?

Sli­ka 12. unos he­a­der/fo­o­ter kao i broj pre­zen­ta­ci­ja U do­njem de­snom uglu će­te vi­de­ti za­ta­mlje­nu op­ci­ju ko­ju uno­si­te, a mo­že­te uno­si­ti da­tum i vre­me, sli­de num­ber/broj slaj­da (što je ja­ko ko­ri­sno da zna­te na kom ste slaj­du, da ta­ko lak­še pra­ti­te svo­ju pre­zen­ta­ci­ju), uko­li­ko klik­ne­te na op­ci­ju don’t show on ti­tle sli­de, va­ša po­de­ša­va­nja se ne­će od­no­si­ti na pr­vi slajd. Dru­ga op­ci­ja u okvi­ru he­a­der and fo­o­ter je­ste no­tes and han­do­uts i ona se od­no­si pre sve­ga na po­de­ša­va­nja he­a­de­ra.

Unos mul­ti­me­di­je Unos mul­ti­me­di­je - unos raz­li­či­tih zvu­ko­va i fil­mo­va, se vr­ši jed­no­stav­nim kli­kom na in­sert/mo­vie and so­und (sli­ka 13.)

Sli­ka 13. – unos mul­ti­me­di­je Ka­da je reč o ume­ta­nju mul­ti­me­di­je, zna­čaj­na na­po­me­na je­ste da ka­da uno­si­mo mul­ti­me­di­ju pu­ta­nja ko­ja je pu­ta­nja uno­sa mul­ti­me­di­ja mo­ra bi­ti iden­tič­na pu­ta­nji gde se na­la­zi do­ku­ment ko­ji po­di­že­mo u sa­moj pre­zen­ta­ci­ji. To se naj­lak­še re­ša­va ta­ko što

95

se u istom fol­de­ru ču­va i pre­zen­ta­ci­ja i mul­ti­me­di­ja ko­ju uno­si­mo. Ovo je za­pra­vo pred­u­slov da mul­ti­me­di­ja ra­di.

Ani­ma­ci­ja pre­zen­ta­ci­je Ka­da ura­di­mo sve slaj­do­ve, pre ne­go što za­tvo­ri­mo na­šu pre­zen­ta­ci­ju na ko­joj ra­ di­mo, tre­ba­mo sre­di­ti ani­ma­ci­ju. Ani­ma­ci­ja je­ste na­čin na ko­ji će­mo pre­zen­to­va­ti naš rad. Ani­ma­ci­ja ima či­tav set ala­ta/po­de­ša­va­nja za pre­zen­to­va­nje na­šeg ra­da.

Sli­ka 14. – sre­đi­va­nje ani­ma­ci­je na­še pre­zen­ta­ci­je Naj­če­šće ko­ri­šće­nje op­ci­je je­su: • Od­re­dji­va­nje na­či­na ani­ma­ci­ja, po­sto­ji či­ta­va pa­le­ta na­či­na na ko­ji će­mo po­ka­ zi­va­ti slajd, kli­kom na na­čin on se ak­ti­vi­ra na ak­ti­van slajd ako že­li­mo da na­čin pri­ka­zi­va­nja bu­de isti za sve slaj­do­ve on­da to ra­di­mo ta­ko što klik­ne­mo na op­ci­ju apply to all.

• Tran­si­tion so­und zna­či oda­bir zvu­ka pri pre­la­sku sa slaj­da na slajd.

• Tran­si­tion speed je­ste vre­me za ko­ji se pri­ka­že ani­ma­ci­ja ko­ju smo oda­bra­li za naš slajd • Advan­ce sli­de on mo­u­se click je op­ci­ja ko­ja je stan­dard­na da se na sle­de­ći slajd pre­la­zi kli­kom na miš • Auto­ma­ticly af­ter je da se po­de­si vre­me za ko­je će se slaj­do­vi auto­mac­ki me­nja­ ju.

Sa­ču­vaj­te, od­štam­paj­te, pre­zen­tuj­te Pre ne­go što ob­ja­snim po­stu­pak ču­va­nja pre­zen­ta­ci­je, kao i nje­no štam­pa­nje, že­le­la bih na­pi­sa­ti po me­ni dve me­ni naj­ko­ri­sni­je pre­po­ru­ke za pri­pre­mu sa­dr­ža­ja pre­zen­ta­ci­je, ko­je go­to­vu uvek imam na umu ka­da ra­dim pret­zen­ta­ci­ju.

To su: • broj slaj­do­va ne sme bi­ti ve­li­ki, ako ima­te pu­no slaj­do­va ne­moj­te da bu­du pre­pu­ nje­ni tek­stom, već ne­ka bu­du za­ni­mlji­vi • slaj­do­vi su sa­mo pod­set­nik i u nji­ma se uno­se sa­mo naj­zna­čaj­ni­je stva­ri.

96

Ka­da na­pra­vi­te svo­ju pre­zen­ta­ci­ju kli­kom na kru­žić na sa­ve ili sa­ve as mo­že­te va­šu pre­zen­ta­ci­ju sa­ču­va­ti.

Sli­ka 15. – ču­va­nje pre­zen­ta­ci­je Op­ci­je ču­va­nja pre­zen­ta­ci­je su da­te na sli­ci 15 i one su: • Sa­ve - kla­sič­no ču­va­nje pre­zen­ta­ci­je • Sa­ve as - ču­va­nje pre­zen­ta­ci­je na raz­li­či­te na­či­ne, po­wer­po­int pre­sen­ta­tion ču­va­ nje u of ­fi­ce 2007 mo­du • Po­wer po­int show - ču­va­nje za pre­zen­ta­ci­ju bez mo­guć­no­sti me­nja­nja iste. Pri­li­ kom po­kre­ta­nja od­mah se otva­ra kao pre­zen­ta­ci­ja ko­ju pu­šta­mo pu­tem pro­jek­to­ra, LCD te­le­vi­zo­ra itd.

Štam­pa­nje Štam­pa­nje ra­di­mo kli­kom na op­ci­ju print, pre­po­ru­ka je po­gle­da­ti na print pre­vi­ew pre pu­šta­nja u štam­pu.

97

Sli­ka 16. – štam­pa­nje pre­zen­ta­ci­je Na kra­ju, iako po­sto­ji još mno­go alat­ki za ure­đe­nje sa­dr­ža­ja i po­na­ša­nje slaj­do­va, mno­ge uspe­šne pre­zen­ta­ci­je su na­pra­vlje­ne upra­vo ko­ri­šće­njem ovih na­pred na­ve­de­nih op­ci­ja. Pre­zen­ta­ci­ja tre­ba da bu­de lič­na, ne­moj­te ko­pi­ra­ti od dru­gih bu­di­te ori­gi­nal­ni to je je­di­no što je va­žno. Sreć­no u iz­ra­di va­ših pre­zen­ta­ci­ja.

98

Internet 99

100

Internet IN­TER­NET - Šta je i ka­ko je na­stao In­ter­net? „Svi po­slov­ni po­du­hva­ti da­nas se nad­me­ću u dva sve­ta: u re­al­nom sve­tu opi­plji­vih i u vir­tu­el­nom sve­tu in­for­ma­ci­ja.“ Rayport i Svi­o­kla, Har­vard Bu­si­ness School In­ter­net je da­nas pot­pu­no ne­za­o­bi­la­zna te­ma i pred­sta­vlja in­for­ma­ci­o­nu teh­no­lo­gi­ju ko­ja je naj­ra­di­kal­ni­je pro­me­ni­la svet i naj­vi­še do­pri­ne­la in­ter­na­ci­o­na­li­za­ci­ji.

Pret­hod­nik In­ter­ne­ta je AR­PA­NET (Advan­ced Re­a­se­arch Agency). AR­PA­NET je bi­la ra­ču­nar­ska mre­ža ko­ja je po­ve­zi­va­la ra­ču­na­re voj­nih la­bo­ra­to­ri­ja, uni­ver­zi­te­ta i vla­di­nih in­sti­tu­ci­ja sa ci­ljem da se efi­ka­sni­je re­a­li­zu­ju pro­jek­ti od in­te­re­sa za voj­sku SAD. AR­PA­NET je agen­ci­ja ko­ju je Ame­rič­ka vla­da osno­va­la 1969. go­di­ne sa ci­ljem da raz­vi­ja stra­te­gij­ske pro­jek­te u do­me­nu ko­mu­ni­ka­ci­ja. Shva­tiv­ši iz­u­ze­tan zna­čaj raz­vo­ja ra­ču­nar­skih mre­ža AR­PA­NET pre­u­zi­ma ame­rič­ko mi­ni­star­stvo od­bra­ne i tran­sfor­mi­še je u sop­stve­nu mre­žu ko­ja od 1975. do da­nas no­si na­ziv De­fen­se Da­ta Net­work (DDN).

Naj­zna­čaj­ni­ji do­pri­nos DDN je iz­grad­nja TCP/IP pro­to­ko­la ko­ji pred­sta­vlja osno­vu ra­da da­na­šnjeg In­ter­ne­ta. Pro­to­kol za pre­nos po­da­ta­ka iz­me­đu raz­li­či­tih mre­ža ra­ču­ na­ra pod na­zi­vom TCP/IP (Tran­smis­sion Con­trol Pro­to­col/In­ter­net Pro­to­col) de­fi­ni­san je 1983. go­di­ne. Ovo je omo­gu­ći­lo po­ve­zi­va­nje i raz­me­nu po­da­ta­ka iz­me­đu raz­li­či­tih mre­ža ra­ču­na­ra.

Za­tvo­re­na ra­ču­nar­ska mre­ža na­me­nje­na pro­fe­si­o­nal­ci­ma pre­ra­sla je u mre­žu otvo­re­ nog ti­pa. Ame­rič­ka aka­dem­ska sre­di­na 1980. go­di­ne osni­va svo­ju mre­žu pod na­zi­vom The In­ter­net.

Po­ve­zi­va­njem na­ci­o­nal­nih ra­ču­nar­skih mre­ža naj­pre SAD i Evro­pe u za­jed­nič­ ku in­ter­na­ci­o­nal­nu mre­žu ob­li­ko­va­na je struk­tu­ra i da­na­šnjeg In­ter­ne­ta.

Raz­voj In­ter­ne­ta Go­di­na Opis do­stig­nu­tog ste­pe­na raz­vo­ja 1957 SSSR lan­si­ra Sput­njik, pr­vi ve­štač­ki ze­mljin sa­te­lit.

Le­o­nard Kle­in­rock iz­da­je pr­vi čla­nak ko­ji opi­su­je pa­ket­ski pre­nos po­da­ 1961 ta­ka (pac­ket-switching).

1969 AR­PA­NET po­ve­zu­je pr­va 4 ra­ču­na­ra.

1971 Stvo­ren pr­vi mre­žni soft­ver za elek­tron­sku po­štu Na­sta­je tel­net od stra­ne NCSA (Na­ti­o­nal Cen­ter for Su­per­com­pu­ting 1972 Ap­pli­ca­ti­ons).

101

1973 1977 1983 1984 1991 1993

Raz­vi­jen je FTP (Fi­le Tran­sfer Pro­to­col). AR­PA­NET se pro­ši­ru­je na te­ri­ to­ri­ju Evro­pe.

Raz­vi­je­na pr­va ver­zi­ja TCP pro­to­ko­la.

AR­PA­NET stan­dar­di­zu­je TCP/IP set mre­žnih pro­to­ko­la. TCP/IP po­sta­je stan­dard i za In­ter­net i za In­tra­net si­ste­me ko­ji će se raz­vi­ti 90 – tih go­ di­na.

Im­ple­men­ti­ran je ser­ver ime­na do­me­na (Do­main Na­me Ser­ver – DNS).

Na uni­ver­zi­te­tu u Mi­ne­so­ti raz­vi­ja se Gop­her, pro­gram ko­ji omo­gu­ća­va lak na­čin za na­vi­ga­ci­ju po In­ter­ne­tu.

Tim Ber­ners-Lee je u CERN-u iz­mi­slio WWW (World Wi­de Web).

Va­žan pred­u­slov uspe­šnog funk­ci­o­ni­sa­nja In­ter­ne­ta su In­ter­net adre­se. Za pro­na­ la­že­nje i ko­mu­ni­ci­ra­nje iz­me­đu ra­ču­na­ra na In­ter­ne­tu neo­p­hod­no je da sva­ki ra­ču­nar ima je­din­stve­nu adre­su.

IP adre­sa - In­ter­net Pro­to­col adre­sa je je­din­stve­na adre­sa do­de­lje­na mre­žnom in­ter­fej­su ra­ču­na­ra. Ka­ko je lak­še pam­ti­ti re­či ili fra­ze ne­ki ra­ču­na­ri ima­ju i sim­ bo­lič­ni na­ziv.

IP adre­sa je: • je­din­stve­no struk­tu­i­ra­na adre­sa • adre­sa do­de­lje­na mre­žnom in­ter­fej­su čvo­ra (host, ru­ter...)

• dva mre­žna in­ter­fej­sa -> dve IP adre­se ra­ču­na­ra (host, ru­ter...)

• sa­mo je­dan mre­žni in­ter­fejs -> IP adre­sa se na­zi­va host adre­sa • IP adre­se (IP ver­zi­ja 4) su du­gač­ke 32 bi­ta i po­de­lje­ne su u dvo­del­nu hi­je­rar­hi­ju • broj mre­že - net-id • broj host-a (on adre­si­ra in­ter­fejs) - ho­sta-id • mo­že bi­ti po­de­ljen na dva de­la -sub­net-id i host-id IP adre­se mo­gu bi­ti sta­tič­ke i di­na­mič­ke. Po­sto­je ser­ve­ri ko­ji ima­ju svo­je stal­ne - sta­ tič­ke adre­se i one se ne me­nja­ju. Slu­že za la­ko pro­na­la­že­nje ra­ču­na­ra na mre­ži. Di­na­ mič­ke adre­se se do­de­lju­ju kraj­njim ko­ri­sni­ci­ma ko­ji ko­mu­ni­ci­ra­ju sa In­ter­ne­tom pre­ko pro­vaj­de­ra. Da­kle, nji­ma ni­je po­treb­na stal­na IP adre­sa. Di­na­mič­ka adre­sa je bi­lo ko­ja adre­sa u ra­spo­nu ko­ji od­re­di pro­vaj­der.

Na pri­mer: IP adre­si 74.125.43.99od­go­va­ra sim­bo­lič­ni na­ziv www.go­o­gle.com Ku­ ca­nje bi­lo ko­je od ovih adre­sa u web či­ta­ču do­la­zi se do iste lo­ka­ci­je.

Veb adre­se mo­gu ima­ti na­stav­ke: .com – za ko­mer­ci­jal­ne pre­zen­ta­ci­je .edu – za pre­zen­ta­ci­je obra­zov­nih in­sti­tu­ci­ja .gov – za pre­zen­ta­ci­ju dr­ža­va .org – za pre­zen­ta­ci­ju ne­pro­fit­nih or­ga­ni­za­ci­ja .mil – voj­ne in­sti­tu­ci­je itd.

102

Naj­po­pu­lar­ni­ji In­ter­net ser­vis je World Wi­de Web (WWW) WWW - Na­stao je 1989. go­di­ne kao re­zul­tat ide­je dr Bar­ners Lee-a i nje­go­vih sa­ rad­ni­ka u okvi­ru la­bo­ra­to­ri­je po­zna­te po ime­nu CERN. U po­čet­ku web pre­zen­ta­ci­je su bi­le tek­stu­al­nog ti­pa da bi 1993. go­di­ne Mark An­der­sen sa sa­rad­ni­ci­ma u Na­ci­o­nal­nom Cen­tru za Su­per­kom­pju­ter­ske Apli­ka­ci­je (NCSA) na Uni­ver­zi­te­tu Ili­no­is na­pra­vio Web brow­ser sa gra­fič­kim ko­ri­snič­kim in­ter­fej­som ko­ji je pri­ka­zi­vao bo­ju, sli­ku i ani­ ma­ci­ju. Go­di­nu da­na ka­sni­je An­der­sen i Jim Clark su osno­va­li Net­sca­pe, ko­ji je kre­ i­rao pr­vi ko­mer­ci­jal­ni Web brow­ser In­ter­net ex­plo­rer ko­ji je po­stao do­mi­nan­tan Web brow­ser na tr­ži­štu.

WWW je si­stem sa uni­ver­zal­no pri­hva­će­nim stan­dar­di­ma za skla­di­šte­nje, pro­na­la­ že­nje, for­mi­ra­nje i pre­zen­ta­ci­ju in­for­ma­ci­ja u kli­jent-ser­ver kon­cep­tu. Web stra­ni­ce se za­sni­va­ju na stan­dard­nom HTML (Hyper­text Mar­kup Lan­gu­a­ge) je­zi­ku ko­ji for­ma­ti­ra do­ku­men­te i pra­vi di­na­mič­ke lin­ko­ve ka dru­gim do­ku­men­ti­ma i sli­ka­ma sme­šte­nim na istim ili dru­gim ra­ču­na­ri­ma.

HTTP (Hyper­text Tran­sfer Pro­to­col) je ko­mu­ni­ka­ci­o­ni pro­to­kol ko­ji omo­gu­ća­va sa­o­bra­ćaj web stra­ni­ca u mre­ži. Kom­plet­na pu­ta­nja do zah­te­va­nih web stra­ni­ca na­zi­va se URL (Uni­form Re­so­ur­ce Lo­ca­tor). Za re­a­li­za­ci­ju WWW ser­vi­sa va­žan je Web ser­ver.

Reč je o soft­ve­ru za lo­ci­ra­nje i skla­di­šte­nje Web stra­ni­ca. On lo­ci­ra Web stra­ni­ce ko­je ko­ri­snik ra­ču­na­ra zah­te­va i do­sta­vlja ih.

WWW je je­dan od naj­va­žni­jih ser­vi­sa In­ter­ne­ta či­ja upo­tre­ba omo­gu­ću­je: • pre­tra­ži­va­nje, pro­na­la­že­nje i či­ta­nje do­ku­me­na­ta na raz­li­či­tim ra­ču­na­ri­ma; • ko­ri­šće­nje In­ter­net ser­vi­sa kao što su: Tel­net, FTP; • pre­tra­gu ba­za po­da­ta­ka; • pri­ku­plja­nje po­da­ta­ka i in­for­ma­ci­ja; • pre­zen­ta­ci­ja i ču­va­nje mul­ti­me­di­jal­nih po­da­ta­ka.

Da­kle, WEB je or­ga­ni­zo­van po prin­ci­pu raz­li­či­tih web stra­ni­ca ko­je se na­la­ze na ne­koj web adre­si. Kao što sam već go­re re­kla, mo­že­te ku­ca­ti u va­šem brow­ser-u kom­ plet­nu adre­su, mo­že­te klik­nu­ti na ne­ku adre­su ko­ja se na­la­zi na ne­koj već otvo­re­noj stra­ni­ci va­šeg brow­ser-a ili pak mo­že­te ku­ca­ti IP adre­su (što je kraj­nje re­dak slu­čaj).

PRI­STUP IN­TER­NE­TU Da­kle, sa­da smo upo­zna­ti sa osno­va­ma in­ter­ne­ta, šta je on i ka­kva je nje­go­va isto­ ri­ja raz­vo­ja.

Već sam na­pi­sa­la da bi ste ko­ri­sti­li in­ter­net po­treb­ni su ne­ki pred­u­slo­vi a ti pred­u­slo­vi su da po­sto­ji ko­nek­ci­ja ka in­ter­ne­tu i da ima­te in­sta­li­ran brow­ser.

103

Pri­stup in­ter­ne­tu – in­ter­net pro­vaj­der Za pri­klju­či­va­nje za in­ter­net po­sto­je ser­vis pro­vaj­de­ri ko­ji vam nu­de uslu­ge pri­ klju­či­va­nja na in­ter­net. Da­kle, da­nas se na in­ter­net mo­že­mo pri­klju­či­ti pu­tem ADSL, Dial-up, ISDN, wi­re­less in­ter­net.

Naj­za­stu­plje­ni­jih In­ter­net Pro­vaj­de­ri u Sr­bi­ji su: • PTT - http://www3.ptt.rs/ • SBB - http://www.sbb.rs/Pri­vat­ni+ko­ri­sni­ci/201/In­ter­net.shtml • VE­RAT - http://www.ve­rat.net/ • EUNET - http://www.eunet.rs/ • SE­ZAM­PRO - http://www.se­zam­pro.rs/ O na­či­nu po­ve­zi­va­nja na Iin­ter­net ov­de ne­će bi­ti de­talj­nog pi­sa­nja, raz­log to­me je­ ste či­nje­ni­ca da da­nas go­to­vi svi pro­vaj­de­ri ima­ju krat­ko uput­stvo ko­je do­bi­je­te ka­da ko­ri­sti­te nji­ho­ve uslu­ge ko­je vam do de­ta­lja opi­su­ju ka­ko da po­ve­že­te vaš ra­ču­nar sa mo­de­mom ko­ji do­bi­je­te i ko­ji je „pri­stup­ni­ca“ za In­ter­net.

Za ko­ri­šće­nje In­ter­ne­ta dve naj­če­šće ko­ri­šće­na ser­vi­sa su e-mail ser­vis i pre­tra­ži­ va­nje na ne­tu ko­je se vr­ši pu­tem brow­se­ra.

EMAIL - OUTLO­OK E-mail adre­sa se od­no­si na oso­bu i In­ter­net po­sred­ni­ka. Ova adre­sa slu­ži za ko­mu­ ni­ci­ra­nje na In­ter­ne­tu po­sred­stvom elek­tron­ske po­šte.

U okvi­ru of­fi­ce pa­ke­ta ko­ri­sti se pro­gram outlo­ok za sla­nje i pri­ma­nje elek­tron­ske po­šte. Osno­ve ra­da sa ovim pro­gra­mom pred­sta­vlja:

1. Po­kre­ta­nje

Mo­že­mo ga po­kre­nu­ti ta­ko što će­mo dva pu­ta klik­nu­ti na iko­ni­cu ko­ja se na­la­zi na desk­to­pu, ili pak kli­kom na start-all pro­grams-mic­ro­soft-outlo­ok.

2. Osnov­ni pro­zor i nje­go­ve op­ci­je (sli­ka 1.)

104

Sli­ka 1. – ini­ci­jal­ni pro­zor pri­li­kom otva­ra­nja outlo­ok-a Ka­da otvo­ri­mo outlo­ok po­ja­vi­će nam se sli­ka Šta su nje­go­ve glav­ne i naj­če­šće ko­ri­šće­ne op­ci­je: 1. Sa­ma na­vi­ga­ci­ja gde ima­mo či­tav set op­ci­ja fi­le edit vi­ew itd.

2. New – je op­ci­ja kre­i­ra­nja no­vog mail-a 3. Reply – je­ste op­ci­ja od­go­vo­ra na mail ko­ji smo do­bi­li 4. For­ward – je op­ci­ja ko­ja se od­no­si na pro­sle­đi­va­nje po­ru­ke ko­ju smo do­bi­li na ne­ku dru­gu email adre­su 5. Send re­ce­i­ve – je ne­što ti­pa osve­ži­va­ča dug­me ko­je pri­ti­ska­mo ka­da že­li­mo da pro­ve­ri­mo da li su nam ne­ke po­ru­ke oti­šle kao i da li smo pri­mi­li ne­ku no­vu po­ru­ku, 6. In­box- pre­gled po­ru­ka ko­je su u na­šem po­štan­skom san­du­če­tu 7. Con­tact – ako že­li­mo pri­ti­skom na ovo dug­me mo­že­mo kre­i­ra­ti na­še kon­tak­te Ka­da že­li­mo po­sla­ti no­vu po­ru­ku kli­kom na new otva­ra se ova­kav pro­zor na ko­ji­ma sam obe­le­ži­la naj­če­šće ko­ri­šće­ne op­ci­je

105

Sli­ka 2. – sla­nje no­vog mail-a Da­kle, 1. To – je po­lje gde upi­su­je adre­su ko­me ša­lje­mo mail 2. Cc – je po­lje ko­je ko­ri­sti­mo uko­li­ko ima­mo vi­še lju­di ko­ji­ma ša­lje­mo po­ru­ku, uko­li­ko ne ovo po­lje osta­je pra­zno na­po­me­na: ka­da že­li­mo po­sla­ti mail na mno­go adre­sa, a da pri tom „ču­va­mo“ adre­se od oči­ju dru­gih ko­ri­sti­mo op­ci­ju bcc – ko­ja se u outlo­ok 2007 na­la­zi na op­ti­ons – show bcc 3. Su­bject – je na­slov mail-a ko­jeg ša­lje­mo 4. Pra­zno po­lje – za unos po­ru­ke ko­ju že­li­mo po­sla­ti 5. At­tach fi­le – ako že­li­mo uz mail po­sla­ti svoj CV, sli­ku, ili ne­što tre­će klik­ne­mo na ovo po­lje, či­me se otva­ra brow­ser oda­kle tre­ba­mo iza­bra­ti fajl ko­ji ša­lje­mo 6. High im­por­tan­ce – uko­li­ko je od iz­u­zet­nog zna­ča­ja to što ša­lje­mo tre­ba­mo to obe­le­ži­ti če­ki­ra­njem ovog po­lja 7. Send – ka­da smo spa­ko­va­li mail ko­ji že­li­mo po­sla­ti klik­ne­mo na send dug­me i naš mail je po­slat.

Po­red outlo­ok-a za sla­nje po­šte mo­že­mo ko­ri­sti­ti bes­plat­ne mail ser­vi­se, mail.go­ o­gle.com mail.yahoo.com kao dva naj­za­stu­plje­ni­ja ser­vi­sa.

PRE­TRA­ŽI­VA­NJE I PRE­TRA­ŽI­VA­ČI Za sur­fo­va­nje ko­ri­sti­mo brow­ser. Da­nas po­pu­lar­ni in­ter­net brow­se­ri su: • FI­RE­FOX - http://www.mo­zil­la.com/en-US/fi­re­fox/per­so­nal.html • CHRO­ME - http://www.go­o­gle.com/chro­me • EX­PLO­RER - http://www.mic­ro­soft.com/win­dows/in­ter­net-ex­plo­rer/de­fa­ult.aspx • OPE­RA - http://www.ope­ra.com/

106

Da­nas na In­ter­net pro­sto­ru ima na mi­li­jar­de web stra­ni­ca sa ten­den­ci­jom stal­nog po­ve­ća­nja. Pro­na­la­že­nje po­treb­ne in­for­ma­ci­je na Web-u je te­žak za­da­tak. Po­sao do­ne­ kle olak­ša­va­ju web pre­tra­ži­va­či (se­arch en­gi­ne). Pre­tra­ži­va­ču se za­da­ju ključ­ne re­či za pre­tra­gu, soft­ver tra­ži web stra­ni­ce ko­je sa­dr­že za­da­te ključ­ne re­či, a za­tim se sa­op­šta­va li­sta pro­na­đe­nih lo­ka­ci­ja. Ta li­sta ne­ka­da sa­dr­ži i pre­ko mi­lion adre­sa, pa se ko­ri­snik če­sto pi­ta ko­ju adre­su da iza­be­re. Po­sto­je in­te­li­gent­ni­ji pre­tra­ži­va­či ko­ji mo­gu ne­ka­da ko­ri­sni­ku da po­mog­nu u od­lu­či­va­nju.

Go­o­gle je naj­po­pu­lar­ni­ji alat za pre­tra­ži­va­nje. Oko 80% svih pre­tra­ga se vr­ši u nje­ mu zbog iz­u­zet­ne efi­ka­sno­sti u br­zi­ni pre­tra­ge. Po­red Go­o­gle–a po­zna­ti su pre­tra­ži­va­či Yahoo, MSN Se­arch.

Sur­fo­va­nje po­či­nje­mo po­di­za­njem ne­kih od na­ve­de­nih brow­se­ra, ja lič­no sam fan fi­re­fox-a.

Ka­da otvo­ri­te fi­re­fox po­ja­vi­će vam se ova­kav pro­zor kao na sli­ci 3.

Sli­ka 3. Osnov­ni iz­gled fi­re­fox pre­tra­ži­va­ča Na sa­moj sli­ci 3. Na­pi­sa­la sam gde uno­si­te kom­plet­nu adre­su ko­ju tra­ži­te ako zna­te ta­čan na­ziv, re­ci­mo: www.bsckra­gu­je­vac.rs Uko­li­ko ne zna­te ko­ri­sti­te naj­ve­ći svet­ski pre­tra­ži­vač go­o­gle.com Ako po­sto­je če­sto otva­ra­ne stra­ni­ce, on­da mo­že­te je otvo­ri­ti jed­nom i dr­že­ći de­sni ta­ster mi­ša tu sta­ni­cu pre­vu­ći u po­lje ko­je sam na sli­ci ozna­či­la kao po­lje gde mo­že­te sme­sti­ti naj­če­šće ko­ri­šće­ne pro­gra­me i ta­da će se tu po­ja­vi­ti iko­ni­ca sa tim saj­tom.

Da­nas u sr­bi­ji naj­po­pu­lar­ni­ji saj­to­vi su po ka­te­go­ri­ja­ma!!!

107

VE­STI PU­TO­VA­NJA ZA­BA­VA PRE­TRA­GA IN­FOR­MA­CI­JE ZA­PO­SLE­NJE fa­ce­bo­ok. b92.net pu­to­va­nja.in­fo go­o­gle.rs sr.wi­ki­pe­dia.org in­fo­stud.com com youtu­be. blic. rs jat. com sr­bi­ja­net. rs nbs. rs bes­tjobs.rs com pres­ do­ma­ci­ la­ko­do­po­sla. son­li­ne. kon­ti­ki.rs fil­mo­vi. ala­din.in­fo yel­low­pa­ges.rs com rs biz na­slo­vi. nettvplus. ne­tvo­dic. bo­lji­po­sao. ar­gus.rs hid­met.gov.rs net com com com vi­sit-mon­te­ne­ yuse­arch. we­at­her2um­ rts. rs svet.rs po­slo­vi.rs gro.com com brel­la.com

Sli­ka 4. – fa­ce­bo­ok.com – naj­po­pu­lar­ni­ja dru­štve­na mre­ža

Sli­ka 5. – youtu­be.com – mul­ti­me­di­jal­ni sa­dr­ža­ji

108

Sli­ka 6. – b92.net – ve­sti

Sli­ka 7. – sr.wi­ki­pe­dia.org –in­for­ma­tič­ki ser­vis Po­red email-a i pre­tra­ži­va­nja tu je i in­ter­net te­le­fo­ni­ja, još je­dan u ni­zu In­ter­net ser­ vi­sa. Naj­po­pu­lar­ni­ji soft­ver ko­ji po­dr­ža­va te­le­fon­sku ko­mu­ni­ka­ci­ju od­no­sno pre­nos gla­sa (Vo­i­ce over IP - Vo­IP) je­ste Skype.

Skype mo­že­te pre­u­ze­ti bes­plat­no sa adre­se www.skype.com Ka­da ga pre­u­zme­te i in­sta­li­ra­te na svom ra­ču­na­ru po­ja­vi­će vam se ova­kav pro­zor kao na sli­ci 8.

109

Sli­ka 8. – skype

Sli­ka 9. – po­de­ša­va­nja

Pri­li­kom otva­ra­nja skajp na­lo­ga kre­i­ra­te so­vje ime, ko­je će se po­ja­vlji­va­ti ka­da ste on­li­ne. Mo­že­te me­nja­ti svoj sta­tus, ka­da se on­li­ne, ka­da ste za­u­ze­ti itd. Do­da­va­ti svo­je pri­ja­te­lje, pu­tem uno­sa e-mail adre­se, ili pre­tra­gom po ime­nu i pre­zi­me­nu itd. Uko­li­ko že­li­te da raz­go­va­ra­te i sta­vi­te slu­ša­li­ce tre­ba da po­de­si­te svoj na­log, kao na sli­ci 9. Gde se vr­še po­de­ša­va­nja zvu­ka, test call – da pro­ve­ri­te da li je sve u re­du sa slu­ša­li­ca­ma da mo­že­te da raz­go­va­ra­te itd.

In­ter­net da­nas pred­sta­vlja ši­rok spek­tar ne­sa­gle­di­vih mo­guć­no­sti ko­ji su skop­ča­ni sa nje­go­vom atrak­tiv­no­šću, ne­po­sto­ja­njem gra­ni­ca, glo­bal­nim do­me­nom in­for­ma­ci­ja itd. sve ove či­nje­ni­ce sa so­bom do­no­se da je In­ter­net po­red na­pred na­ve­de­nih ser­vi­sa ko­ri­šće­nja da­nas po­stao i cen­tar elek­tron­skog po­slo­va­nja, ko­ri­šće­nja in­ter­ne­ta u svr­hu on­li­ne pro­mo­ci­je, pu­tem ser­vi­sa pro­mo­ci­je pu­tem blo­go­va, pre­tra­ži­va­ča i dru­štve­nih mre­ža. Sve ove mo­guć­no­sti su ogrom­ne i u ovom br­zom vo­di­ču na­ža­lost ne mo­gu vas spro­ve­sti kroz sve, to mo­že bi­ti mo­žda ini­ci­jal­ni im­puls za ne­ku no­vu knji­gu, a do ta­da vam pre­po­ru­ču­jem da se po­za­ba­vi­te ovog sli­kom 10. ko­ja je ne­i­src­pan iz­vor in­for­ma­ci­ja.

110

Sli­ka 10. – In­ter­net ser­vi­si

111

Ko je na­pi­sao ovaj vo­dič i sli­kov­ni­cu?

San­dra Ja­ko­vlje­vić! Šta je za­ni­mlji­vo zna­ti o me­ni! Da sam ro­đe­na u Kra­gu­jev­cu, 18. ok­to­bra 1980. go­di­ne. Da sam ma­ster stu­di­je za­vr­ši­la na Eko­ nom­skom fa­kul­te­tu u Kra­gu­jev­cu, i ve­o­ma br­zo shva­ti­la da to ni­je pro­fe­si­ja ko­jom se že­lim ba­vi­ti. Da sam od­mah po za­vr­šet­ku ma­ster stu­di­ja na­sta­vi­la po­sle­di­plom­ske stu­di­je na po­lju In­du­ strij­skog in­že­njer­stva i in­že­njer­skog me­na­žmen­ta, i na kra­ju (za sa­da) spe­ci­ja­li­zi­ra­la Elek­tron­sko po­slo­va­nje. Ra­de­ći na jed­nom e-bi­znis pro­jek­tu, spe­ci­ja­li­zi­ra se za pi­sa­nje e-bi­znis pla­na.

Da­nas iza se­be imam is­ku­stva u sfe­ra­ma elek­tron­skog po­slo­ va­nja, mar­ke­tin­ga, sms mar­ke­tin­ga, pi­sa­nja i upra­vlja­nja pro­ jek­ti­ma, ra­da na open so­ur­ce plat­for­ma­ma kao što je wor­dpres, jo­o­mla i mo­o­dle.

Edu­ka­ci­ja i know­led­ge ma­nag­ment je mo­ja strast, če­sto sam ra­di­la kao tre­ner u raz­li­či­tim obla­sti­ma (e-bi­znis plan, sms mar­ke­ting, ino­va­tiv­nost, in­ter­net mar­ke­ting, upo­tre­ba mo­o­dle si­ste­ma itd.) i kao kon­sul­tant.

O me­ni, mo­jim autor­skim tek­sto­vi­ma mo­že­te po­gle­da­ti vi­še na mo­joj adre­si www. san­dra­ja­ko­vlje­vic.com Mo­že­te me na­ći na dru­štve­nim mre­ža­ma: http://www.lin­ke­din.com/in/san­dra­ja­ko­vlje­vic http://www.fa­ce­bo­ok.com/san­dra­ja­ko­vlje­vic http://twit­ter.com/san­dra­ja http://www.xing.com/pro­fi­le/San­dra_Ja­ko­vlje­vic Na kra­ju!!

Ja sam sa­njar, ko­ji u slo­bod­no vre­me vo­li da či­ta, vo­zi bi­ci­klu, igra te­nis, slu­ša mu­ zi­ku....

Kon­takt: con­tac­t@san­dra­ja­ko­vlje­vic.com

112