Page 1

Business Start-up centre Kragujevac

VODIČ kroz osnove

Windows 7, Internet, Word 2007, Excel 2007, PowerPoint 2007

San­dra Ja­ko­vlje­vić

Kra­gu­je­vac, 2010. go­di­ne 1


Izdavač: Business Start-up centre Kragujevac Za izdavača: Nebojša Simić Urednik: Nebojša Simić Li­kov­no re­še­nje na­slov­ne stra­ne: Agencija KRUG, Kragujevac Teh­nič­ka ob­ra­da: Agencija KRUG, Kragujevac Štam­pa­ri­ja: Papir Print, Kragujevac Ti­raž: 500 kom CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ISBN

Sva pra­va su za­dr­ža­na. Ni je­dan deo ove pu­bli­ka­ci­je ne mo­že bi­ti re­pro­du­ko­van u bi­lo kom ob­li­ku bez pret­hod­ne do­zvo­le auto­ra.

2


Sadržaj Za­što vo­dič?......................................................................................................... 5 In­fo­r­ma­ci­o­ne teh­no­lo­gi­je ........................................................................ 7 Har­dver i soft­ver....................................................................................................8 Ope­ra­tiv­ni si­stem – Win­dows 7................................................................. 13 Win­dows 7 osnov­ni iz­gled ekra­na............................................................18 Kon­trol­na ta­bla / con­trol pa­nel.............................................................21 Win­dows ex­plo­rer................................................................................................30 Osnov­ne ope­ra­ci­je sa fa­sci­kla­ma, da­to­te­ka­ma i do­ku­men­ti­ ma......................................................................................................................................34 Word...................................................................................................................... 41 Šta je word?................................................................................................................41 Po­kre­ta­nje Mic­ro­soft Wor­da.......................................................................41 Pr­vo po­de­ša­va­nje iz­gle­da rad­nog do­ku­men­ta...............................43 Rad sa tek­stom........................................................................................................45 For­ma­ti­ra­nje tek­sta...........................................................................................49 Ču­va­nje do­ku­men­ta i štam­pa........................................................................59 Excel...................................................................................................................... 63 Šta je Ex­cel?................................................................................................................63 Ka­ko po­če­ti rad u Ex­cel-u?.............................................................................63 Ex­cel ka­ko iz­gle­da – osnov­ni ele­men­ti................................................63 Rad sa rad­nim li­sto­vi­ma i nji­ho­vo for­ma­ti­ra­nje..........................65 Ko­rak po ko­rak kroz ex­cel............................................................................66 Kre­ta­nje kroz rad­ni list..................................................................................66 Se­lek­to­va­nje, ko­pi­ra­nje i bri­sa­nje unu­tar ex­cel do­ku­men­ta.................................................................................................................67 Rad­ni list + rad­ni list = rad­na sve­ska....................................................69 For­ma­ti­ra­nje će­li­ja.............................................................................................71 Rad sa for­mu­la­ma i funk­ci­ja­ma.................................................................74 Gra­fi­ko­ni ....................................................................................................................82 Rad­ni list – ču­va­nje i pri­pre­ma za štam­pu...........................................83 Power point....................................................................................................... 87 Šta je Po­wer po­int?................................................................................................87 Rad­na po­vr­ši­na Po­wer­Po­int-a.....................................................................87 Osnov­ni ele­men­ti pre­zen­ta­ci­je...................................................................88

3


Ša­blo­ni di­zaj­na i še­me ra­da pre­zen­ta­ci­ja............................................89 Ma­ster-slajd..............................................................................................................91 Unos tek­sta................................................................................................................92 Unos raz­li­či­tih ti­po­va ele­me­na­ta............................................................93 Ani­ma­ci­ja pre­zen­ta­ci­je......................................................................................96 Sa­ču­vaj­te, od­štam­paj­te, pre­zen­tuj­te......................................................96 Internet............................................................................................................... 99 IN­TER­NET - Šta je i ka­ko je na­stao In­ter­net?..................................... 101 Naj­po­pu­lar­ni­ji In­ter­net ser­vis je World Wi­de Web (WWW).... 103 PRI­STUP IN­TER­NE­TU . ............................................................................................ 103 EMAIL - OUTLO­OK................................................................................................... 104 PRE­TRA­ŽI­VA­NJE I PRE­TRA­ŽI­VA­ČI...................................................................... 106

4


Za­što vo­dič? Za­to što že­lim da dam ne­ke jed­no­stav­ne od­go­vo­re na na­iz­gled te­ška pi­ta­nja. Ovaj vo­dič je ma­lo i na­dam se za vas le­po i ko­ri­sno spa­ko­va­no uput­stvo ka­ko da ko­ri­sti­te: Win­dows 7, Word, Ex­cel, Po­wer­po­int i Outlo­ok, In­ter­net. Vo­dič je na­pra­vljen kao sli­kov­ni­ca, sa pu­no opi­snih sli­ka i pra­te­ćeg tek­sta u že­lji da ono što pi­še vi­zu­el­no bu­de i po­tvr­đe­no i na taj na­čin lju­di­ma ko­ji su po­čet­ni­ci u ko­ri­ šće­nju olak­ša upo­zna­va­nje sa osno­va­ma. Na kra­ju že­lim, da ovaj vo­dič bu­de ko­ri­sna osno­va da da­lje svo­je zna­nje u ovoj obla­ sti usa­vr­ša­va­te.

5


6


In­fo­r­ma­ci­o­ne teh­no­lo­gi­je In­for­ma­ci­o­ne teh­no­lo­gi­je kao slo­že­ni­cu ko­ri­ste svi a šta ona pred­sta­vlja? Teh­no­lo­ gi­ja je reč grč­kog po­re­kla: tec­hnos - ve­šti­na i lo­gos - na­u­ka. In­for­ma­ci­o­ne teh­no­lo­gi­je je naj­bo­lje de­fi­ni­sao Uni­ver­zi­tret Prin­cen­tom, i na en­gle­skom on ori­gi­nal­no gla­si: „the branch of en­gi­ne­e­ring that de­als with the use of com­pu­ters and te­le­com­mu­ni­ca­ti­ons to re­tri­e­ve and sto­re and tran­smit in­for­ma­tion“ / oblast in­že­njer­stva ko­je se ba­vi ra­ču­na­ri­ ma i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma ka­ko bi mo­gli ču­va­ti i pre­no­si­ti in­for­ma­ci­je. In­for­ma­ci­o­ne teh­no­lo­gi­je zna­če upo­tre­bu har­dve­ra, soft­ve­ra, ser­vi­sa i po­dr­šku za in­fra­struk­tu­ru, ka­ko bi upra­vlja­li i do­sta­vlja­li in­for­ma­ci­je ko­ri­ste­ći glas, po­dat­ke i vi­deo. ... ... ... Ne­moj­te u ovom vo­di­ču oče­ki­va­ti ova­kva te­o­rij­ska zna­nja, ta­ko­đe, ne­moj­te oče­ki­ va­ti isto­ri­ju. Svi mi da­nas ko­ri­sti­mo In­ter­net i nje­go­ve bla­go­de­ti, ako vas to za­ni­ma go­o­glaj­te!!

„informacione tehnologije“ „internet“ „desktop računari“ „laptop“ „ulazni delovi računara“ „izlazni delovi računara“ „operativni sistem“ „windows 7“ „word 2007“ „excel 2007“ „powerpoint 2007“

www.go­o­gle.com

7


Ov­de ću se te­o­ri­jom sa­mo nu­žno ba­vi­ti - a pre­te­žno, pri­me­ri­ma i sli­ka­ma. Ru­ko­vo­ dim se onim da je čak 50% lju­di, a mo­žda i vi­še vi­zu­el­ni tip.

Har­dver i soft­ver In­for­ma­ci­o­na teh­no­lo­gi­ja je skup har­dve­ra i soft­ve­ra. U ovom vo­di­ču ba­vi­ću se soft­ ve­rom. Ali pred­u­slov ba­vlje­nja soft­ve­rom je po­sto­ja­nje har­dve­ra. Har­dver (en. hard­wa­re) je fi­zič­ki, opi­plji­vi deo ra­ču­na­ra. Či­taj­te pro­sto, har­dver su svi ula­zni i iz­la­zni ure­đa­ji. Ula­zni ure­đa­ji su: ta­sta­tu­ra, miš, ta­ko­đe to je če­sto i ske­ner, pu­tem ko­ga mo­že­mo ske­ni­ra­ti svo­ja do­ku­men­ta, sli­ke itd. Ulaz ure­đa­ji ima­ju za cilj da pu­tem njih uno­si­mo po­dat­ke, ili pak igra­mo se, za šta nam slu­ži džoj­stik. Desk­top ra­ču­nar ima ku­ći­šte i ono je za­pra­vo sr­ce ra­da ra­ču­na­ra. U nje­ga je sme­ šten osnov­ni har­dver i to: ma­tič­na plo­ča (ma­tič­na plo­ča je ne­što što za­pra­vo mo­že­mo upo­re­di­ti sa te­me­ljom ku­će ka­da je pra­vi­mo, od nje­ne sna­ge, i to­ga šta sve ima na njoj za­vi­si i rad desk­top ra­ču­na­ra. Na njoj se po­red pro­ce­so­ra, na­la­ze i dru­ge kar­ti­ce kao na pri­mer: vi­deo kar­ti­ca ko­ja nam omo­gu­ća­va da vi­di­mo sli­ku i od nje­nog kva­li­te­ta za­vi­si kva­li­tet sli­ke ko­ju vi­di­mo ili po­pu­lar­no zva­no gra­fi­ka ko­ju vi­di­mo. Po­seb­no je zna­čaj­na za lju­de ko­ji svo­je ra­ču­na­re ko­ri­ste za igra­nje igri­ca. Po­tom na ma­tič­noj plo­či se na­la­zi i mu­zič­ka kar­ti­ca, mre­žna kar­ti­ca i dru­ge), na njoj je sme­šten pro­ce­sor ko­ji za­pra­vo ob­ra­đu­je po­dat­ke i da­je re­zul­ta­te. Nje­go­va sna­ga je za­pra­vo je sna­ga ra­ču­na­ra i ona se me­ri u gi­ga­her­ci­ma. Me­mo­ri­ja ra­ču­na­ra je­ste me­sto za ču­va­nje po­da­ta­ka. RAM me­mo­ ri­ja je me­mo­ri­ja koj pam­ti po­dat­ke ko­je obra­ću­je pro­ce­sor i svi po­da­ci ko­ji se „ču­va­ju“ u RAM me­mo­ri­ji ne­sta­ju onog tre­nut­ka kao is­klju­či­mo ra­ču­nar. Me­mo­ri­ja ko­ja ču­va sve po­dat­ke ko­ji se na­la­ze u ra­ču­na­ru, a to mo­gu bi­ti (pro­gra­mi, sli­ke, mu­zi­ka, fil­mo­vi itd.) se ču­va­ju na hard di­sku. Ta­ko­đe mo­že­mo da na­re­že­mo disk cd, dvd. Sve ono što une­se­mo u ra­ču­nar, na­rav­no mo­že osta­ti na sa­mom ra­ču­na­ru, ili pak mo­že­mo da svoj rad pre­ne­se­mo van nje­ga. Ka­ko? Pu­tem iz­la­znih ure­đa­ja. Iz­la­zni ure­đa­ji su: mo­ni­tor, štam­pač, zvuč­ni­ci, cd, dvd, flash itd. Kao krat­ki za­klju­čak o har­ve­ri­ma, mo­že bi­ti sle­de­ća mi­sao, da mo­guć­no­sti ra­ču­na­ra u naj­ve­ćoj me­ri za­vi­se od har­dve­ra i od nje­go­vog kva­li­te­ta. Soft­ver (en. soft­wa­re) je ra­ču­nar­ski pro­gram, či­ji je glav­ni za­da­tak je da upra­vlja har­dve­rom. 1. Soft­ver se de­li na tri glav­ne gra­ne: 2. Si­stem­ski soft­ver, iz­vr­šni soft­ver i 3. Pro­gram­ski soft­ver. Si­stem­ski soft­ver po­kre­će ra­ču­nar. To mo­že bi­ti ope­ra­tiv­ni si­stem, draj­ver, ser­ver, ra­zni ala­ti i osta­lo. Ope­ra­tiv­ni si­stem do­bi­ja pra­vo da upra­vlja ce­lo­kup­nim ra­ču­na­rom, po­da­ci­ma, pro­ce­si­ma itd. Naj­po­zna­ti­ji ope­ra­tiv­ni si­ste­mi su Mic­ro­soft Win­dows, Li­nux i Mac OS X. U ovom vo­di­ču ba­vi­ću se Win­dows 7 ope­ra­tiv­nim si­ste­mom.

8


Iz­vr­šni soft­ver (apli­ka­tiv­ni soft­ver) omo­gu­ća­va ko­ri­sni­ku da iz­vr­ša­va od­re­đe­ne za­ dat­ke. To mo­že bi­ti po­slov­ni soft­ver, edu­ka­cij­ski soft­ver, ba­za po­da­ta­ka, of ­fi­ce pa­ke­ti i osta­lo. Pro­gram­ski soft­ver je obič­no alat ko­ji po­ma­že ne­kom pro­gra­me­ru da iz­vr­đi ne­ki za­da­tak ko­ri­ste­ći ne­ki pro­gram­ski je­zik. Na­dam se da ste ovim krat­kim osvr­tom na in­for­ma­ci­o­ne teh­no­lo­gi­je, har­dver i soft­ ver ste­kli glo­bal­ni uvid u to. Ovaj vo­dič će se pre sve­ga ba­vi­ti soft­ve­rom kao što sam već na­po­me­nu­la. Na po­čet­ku, sam na­pi­sa­la da se ov­de ne­ću ba­vi­ti te­o­ri­jom, pa ta­ko i ne­ka bu­de, ako vas in­te­re­su­ju de­ta­lji mo­že­te po­se­ti­ti po­red http://www.go­o­gle.com i http://www.an­ swers.com; tu pro­na­ći go­to­vo sve od­go­vo­re na va­ša pi­ta­nja.

9


10


Ope­r a­tiv­ni si­stem Win­dows 7

11


12


Ope­ra­tiv­ni si­stem – Win­dows 7 Šta je ope­ra­tiv­ni si­stem i isto­ri­ja raz­vo­ja win­dows ope­ra­tiv­nog si­ste­ma. Ope­ra­tiv­ni si­stem je te­melj ili osno­va na ko­ju se in­sta­li­ra­ju svi osta­li pro­gra­mi. Ope­ ra­tiv­ni si­stem ta­ko­đe ima ulo­gu da po­ve­že sve de­lo­ve ra­ču­na­ra i da omo­gu­ći da se svi seg­men­ti ra­ču­na­ra ko­ri­ste. Isto­ri­ja raz­vo­ja win­dows ope­ra­tiv­nog si­ste­ma Sa­da već dav­ne 1981 go­di­ne kre­i­ran je pr­vi OS-om MS-DOS. MS-DOS pr­vi bi­va im­ple­men­ti­ran od stra­ne IBM-a 1981 go­di­ne u 8088 ma­ši­na­ma. Pr­va ver­zi­ja DOS-a je bi­la 1.0 i pred­sta­vlja­la je ob­lik ko­mu­ni­ka­ci­je jed­nog ko­ri­sni­ka sa PC-om pre­ko ko­mand­ ne li­ni­je. Po­sle MS-DOS-a 1.0 usle­di­le su ver­zi­je 2.0 i 3.0 a glav­na za­nim­vlji­vost ovog OS je­ste da je on bio osno­va no­vi­jim OS-i kao Win­dows 95 i Win­dows 98. Pr­va ver­zi­ja, Win­dows 1.0, je ob­ja­vlje­na 1985 go­di­ne. Ubr­zo po­sle nje su do­la­zi­le dru­ge ver­zi­je istog ope­ra­tiv­nog si­ste­ma, ali ko­je u osno­vi ni­su nu­di­le ni­šta vi­še od le­po upa­ko­va­nog i ma­ski­ra­nog MS-DOS-a, gde je win­dows za­pra­vo sa­mo imao lep i jed­no­ sta­van ko­ri­snič­ki in­ter­fejs. Win­dows 95 pred­sta­vlja do­bar skok u smi­slu po­bolj­ša­nja ko­ri­snič­kog in­ter­fej­sa. U Ju­nu 1998 go­di­ne, Mic­ro­soft je ob­ja­vio Win­dows 98 ko­ji je i da­lje uklju­či­vao DOS, ver­zi­ju 7.1. Vi­zu­el­no je pro­me­njen ko­ri­snič­ki in­ter­fejs ali te pro­me­ne ni­su bi­le ve­li­ke. Je­di­no je funk­ci­o­nal­nos In­ter­ne­ta i Desk­top-a ov­de po­bolj­ ša­na u smi­slu lak­še upo­tre­be. Po­sle ver­zi­je 98, Mic­ro­soft do­no­si ver­zi­ju Win­dows Me (Mil­len­ni­um Edi­tion). Ov­de se ot­kla­nja­ju ne­ki bug-ovi (gre­ške) ver­zi­je 98, po­bolj­ša­va se mul­ti­me­di­ja, po­bolj­ša­va se ko­ri­šće­nje in­ter­ne­ta i mre­žnih iga­ra kao i sa­mo umre­ža­ va­nje, do­bi­je se po­dr­ška za ka­blov­ske mo­de­me i ADSL, itd. Ono što je po­sta­lo od­mah ja­ko po­pu­lar­na alat­ka, po­seb­no u slu­ča­ju ne­kih ne­že­lje­nih po­na­ša­nja si­ste­ma, je­ste mo­guć­nost re­sta­u­ra­ci­je si­ste­ma i nje­go­vih po­de­ša­va­nja na ne­ki pred­hod­ni ob­lik ko­ji je bio do­bar. Win­dows NT (New Tec­hno­logy) je pr­vi pra­vi 32 bit-ni ope­ra­tiv­ni si­stem Mic­ro­sof­ta. Pr­va ver­zi­ja, Win­dows NT 3.1, je pro­iz­ve­de­na 1993 go­di­ne. Ovaj ope­ra­tiv­ni si­stem je zah­te­vao da­le­ko vi­še pro­sto­ra na di­sku. Po­red to­ga, i da­lje su uglav­nom pro­ gra­mi bi­li pi­sa­ni za 16 bit-ne si­ste­me, broj 32 bit-nih pro­gra­ma je i da­lje bio ma­li. Zbog ove od­boj­no­sti ko­ri­sni­ka pre­ma Win­dow­su NT, Mic­ro­soft je iz­ba­ci­vao na tr­ži­šte ver­zi­je Win­dows 95/98/Me. Po­tom do­la­zi, Win­dows 2000 pred­sta­vlja po­bolj­ša­nu NT teh­no­ lo­gi­ju ko­ri­ste­ći sli­čan ko­ri­snič­ki in­ter­fejs kao Win­dows 98. Win­dows 2000 je za­pra­vo kom­ple­ti­ran 1999 god. On do­no­si po­bolj­ša­nja u mno­go če­mu, iako u ne­kim ka­rak­te­ ri­sti­ka­ma sa­mo na­slje­đu­je ne­ke pred­no­sti sta­bil­nost, si­gur­nost, itd. Win­dows 2000 je uveo no­ve alat­ke kao što su: ac­ti­ve di­rec­tory ser­vi­ce, ve­ću si­gur­nost pre­ko mo­guć­no­sti ko­ri­šće­nja smart cards si­ste­ma, en­krip­ci­ju itd. Po­sle win­dows-a 2000 na sce­nu stu­pa XP. Win­dows XP je ube­dlji­vo naj­ra­spro­stra­nje­ni­ji ope­ra­tiv­ni si­stem, ko­ji na tr­ži­šte se po­ja­vlju­je 2001 go­di­ne. On se po­ja­vlju­je u dva ob­li­ka i to: win­dows XP ho­me edi­tion i Win­dows XP pro­fes­si­o­nal. Win­dows XP ho­me edi­tion je na­me­njem ko­ri­sni­ci­ma ko­ji ima­ju skrom­ni­je zah­te­ve, do je pro­fes­si­o­nal ja­či mo­del ope­ra­tiv­nog si­ste­ma ko­ji u se­bi

13


ob­je­di­nju­je mno­ge apli­ka­ci­je i no­ve ser­vi­se. Po­tom do­la­ze Win­dows vi­sta 2006 go­di­ne i za sa­da na kra­ju win­dows 7.

Win­dows 7 je po mom mi­šlje­nju naj­bo­lja kom­bi­na­ci­ja ne ta­ko po­pu­lar­ne Vi­ste i Win­dows XP ope­ra­tiv­nog si­ste­ma. Od­li­ku­je se sa­vr­še­nom gra­fi­kom i raz­li­či­tim efek­ ti­ma, dru­ga­či­jom or­ga­ni­za­ci­jom i pot­pu­no je ko­ri­snič­ki okre­nut, nje­gov ko­ri­snič­ki in­ter­fejs će vam omo­gu­ći­ti lak rad. Win­dows 7 je mlad ope­ra­tiv­ni si­stem kao i za sva­ki ope­ra­tiv­ni si­stem ta­ko i za nje­ga va­ži pra­vi­lo da je po­sred­nik iz­me­đu ko­ri­sni­ka i har­dve­ra va­šeg ra­ču­na­ra. On ima či­tav niz svo­jih funk­ci­ja a to su: • Da upra­vlja pro­ce­si­ma, • Upra­vlja me­mo­ri­jom, • Upra­vlja ure­đa­ji­ma ko­ji su ve­za­ni za ra­ču­nar. Ono što je pred­u­slov da bi na va­šem ra­ču­na­ru mo­gli da in­sta­li­ra­te win­dows 7 je­ste da vaš ra­ču­nar ima sle­de­će ka­rak­te­ri­sti­ke a one su: pro­ce­sor br­zi­ne 1 GHz, me­mo­ri­ja za 32-bit tre­ba da bu­de 1 GB ram me­mo­ri­je i GB ram me­mo­ri­je za 64-bit­ni win­dows 7, hard disk mo­ra ima­ti pro­stor od 16 GB za 32bit i 20 GB za 6-bit win­dows 7, gra­fič­ka kar­ta tre­ba da ima 128 MB me­mo­ri­je. Ono što je po me­ni po­seb­na pred­nost ovog ope­ra­tiv­nog si­ste­ma je­ste da pri­li­kom in­sta­la­ci­je ni­je po­treb­no in­sta­li­ra­ti ni­ka­kve draj­ve­re jer on jed­no­stav­no na­la­zi sve i sve ra­di. Ta­ko­đe, no­vi ope­ra­tiv­ni si­stem mno­go je br­ži i jed­no­stav­ni­ji za rad. Šta ga sve to či­ni bo­lji? Na­i­me, po­sto­ji či­tav set op­ci­ja ko­je po­sto­je i ko­je ko­ri­sni­ku olak­ša­va­ju rad. Ne­ke od njih su: • Bo­lji na­či­ni za pro­na­la­že­nje da­to­te­ka i upra­vlja­nje nji­ma, je­dan od na­či­na je­ste ko­ri­šće­nje li­ste za pre­la­zak ko­ja ra­di sle­de­će; na Win­dows 7 tra­ci za­da­ta­ka klik­ni­te de­snim ta­ste­rom mi­ša na iko­nu pro­gra­ma, ko­ja se na­la­zi u start me­ni­ju, i ona vas di­rekt­no vo­di do do­ku­me­na­ta, sli­ka, pe­sa­ma ili Veb lo­ka­ci­ja ko­je sva­ko­dnev­no ko­ri­sti­te. Sa­dr­žaj ko­ji vi­di­te u li­sti za pre­la­zak za­vi­si od pro­gra­ma. • Tra­ka za­da­ta­ka i da­lje pred­sta­vlja isto po­zna­to me­sto za pre­ba­ci­va­nje iz pro­zo­ra u pro­zor. Ali ona je sa­da znat­no pre­gled­ni­ja i nu­di či­tav niz no­vih op­ci­ja, re­ci­ mo ako vam se ne ras­po­red iko­na, jed­no­stav­nim pre­vla­če­njem me­nja­te nji­hov

14


po­lo­žaj, ako že­li­te da ne otva­ra­te pro­gra­me u ko­ji­ma ra­di­te, ili pak ra­di­te sa vi­še do­ku­me­na­ta pa tre­ba da vi­di­te sa­dr­žaj šta se gde na­la­zi jed­no­stav­no po­sta­vi­te po­ ka­zi­vač na iko­nu tra­ke za­da­ta­ka da bi­ste vi­de­li pre­gled u vi­du sli­či­ce za otvo­re­ne da­to­te­ke ili pro­gra­me, pro­zo­re čak mo­že­te i za­tvo­ri­ti iz pre­gle­da u vi­du sli­či­ca što zna­čaj­no šte­di vre­me. • Win­dows Me­dia Cen­ter, je po me­ni naj­lep­ša funk­ci­o­nal­nost ko­ju sa so­bom no­ si ko­ri­snik ovog ope­ra­tiv­nog si­ste­ma. Za­što? Za­to što mo­že­te ima­ti svoj bi­o­skop, svoj kon­cert, gle­da­ti TV bez TV kar­ti­ce. Win­dows Me­dia Cen­ter po­dr­ža­va vi­še glo­bal­nih TV stan­dar­da i tju­ne­ra, uklju­ču­ju­ći di­gi­tal­ni i HD. Po­red to­ga, sa­da re­pro­du­ku­je po­pu­lar­ni­je audio i vi­deo for­ma­te, uklju­ču­ju­ći 3GP, AAC, AVCHD, DivX, MOV i Xvid. Za lju­bi­te­lje mu­zi­ke po­sto­ji op­ci­ja Tur­bo po­me­ra­nje, za la­ko na­la­že­nje i sor­ti­ra­nje va­šeg mu­zič­kog sa­dr­ža­ja. Pre­ko ovog me­dia cen­tra mo­že­te gle­da­ti i In­ter­net TV itd. • Ga­dže­ti po­sta­vlja­ju in­for­ma­ci­je i za­ba­vu – kao što su ve­sti, sli­ke, igre i me­se­če­ ve me­ne – di­rekt­no na rad­nu po­vr­ši­nu. U ope­ra­tiv­nom si­ste­mu Win­dows Vi­sta, boč­na tra­ka je kon­tro­li­sa­la ga­dže­te. Win­dows 7 ih oslo­ba­đa na ekra­nu gde ih po že­lji mo­že­te pre­me­šta­ti i me­nja­ti nji­ho­vu ve­li­či­nu. Ovo su sa­mo ne­ke od no­vi­na ko­je no­si win­dows 7. Pri­li­kom pi­sa­nja ovog vo­di­ča, na­i­šla sam na od­li­čan pre­gled zad­nja tri ope­ra­tiv­na si­ste­ma, či­ji pri­kaz se na­la­zi u ta­be­li is­pod, u pri­ka­zu ove je­din­stve­ne ta­be­le se po­zi­vam na sajt http://win­dows.mic­ro­soft. com/sr-Latn-CS/win­dows7/pro­ducts/com­pa­re

Po­jed­no­sta­vlju­je sva­ ko­dnev­ne za­dat­ke

Jed­no­stav­ni­je oba­vljaj­te vi­še za­da­ta­ka isto­vre­ me­no. Ća­skaj­te i de­li­te po­mo­ ću bes­plat­nih pro­gra­ma za fo­to­gra­fi­je, e-po­štu i raz­me­nu tre­nut­nih po­ ru­ka. Pre­gle­daj­te Veb jed­no­ stav­no i bez­bed­ni­je. Tre­nut­no pro­na­đi­te da­ to­te­ke i pro­gra­me.

Win­dows XP

Win­dows Vi­sta

Win­dows 7 (+= poboljšano)

+

 

 +

Funk­ci­ja

Win­dows tra­ka za­da­ta­ka Win­dows Li­ve Es­sen­ti­als

In­ter­net Ex­plo­ rer 8 Win­dows pre­ tra­ga

15


Otvo­ri­te pro­gra­me i da­to­te­ke ko­je naj­vi­še ko­ri­sti­te po­mo­ću sa­mo jed­nog ili dva kli­ka. Po­ve­ži­te se sa bi­lo ko­ jom do­stup­nom be­žič­ nom mre­žom po­mo­ću sa­mo tri kli­ka. Br­že se kre­ći­te kroz ve­ li­ki broj otvo­re­nih pro­ zo­ra. Jed­no­stav­no de­li­te da­to­ te­ke, fo­to­gra­fi­je i mu­zi­ ku na kuć­noj mre­ži. Štam­paj­te na jed­nom štam­pa­ču sa bi­lo kog ra­ču­na­ra u ku­ći. Bo­lje upra­vljaj­te štam­ pa­či­ma, fo­to­a­pa­ra­ti­ma i dru­gim ure­đa­ji­ma. Bez na­po­ra ogra­ni­zuj­te ve­li­ki broj da­to­te­ka, do­ ku­me­na­ta i fo­to­gra­fi­ja.

      

Ra­di na na­čin na ko­ji vi to že­li­te

Per­so­na­li­zuj­te rad­nu po­vr­ši­nu te­ma­ma i fo­to­ gra­fi­ja­ma. Bez­bed­no se po­ve­ži­te sa mre­ža­ma pred­uz­ e­ća. Pot­pu­no kom­pa­ti­bi­lan sa 64-bit­nim ra­ču­na­ri­ ma. Po­kre­ni­te Win­dows XP pro­gra­me za po­ve­ća­nje pro­duk­tiv­no­sti.

16

Win­dows XP

   

Win­dows Vi­sta

  

Win­dows 7 (+= poboljšano)

+   

Li­ste za pre­la­ zak Pri­kaz do­stup­ nih mre­ža Aero Pe­ek Ho­me­Gro­up Ho­me­Gro­up Fa­za ure­đa­ja Win­dows bi­bli­ o­te­ke

Funk­ci­ja

Rad­na po­vr­ ši­na Pri­dru­ži­va­nje do­me­nu Po­dr­ška za 64-bit­ne ra­ču­ na­re Re­žim ope­ra­ tiv­nog si­ste­ma Win­dows XP


Ugra­đe­na za­šti­ta od špi­ jun­skog soft­ve­ra i dru­ gog mal­ve­ra. Za­šti­ti­te pri­vat­nost i bez­bed­nost svo­jih po­ da­ta­ka. Upra­vljaj­te na­či­nom na ko­ji va­ša de­ca ko­ri­ste ra­ ču­nar i nad­gle­daj­te ga. Di­zaj­ni­ran za br­ži pre­ la­zak u sta­nje spa­va­nja i na­sta­vak ra­da. Po­bolj­ša­no upra­vlja­nje na­pa­ja­njem za du­že tra­ ja­nje ba­te­ri­je.

  

   

Bi­tLoc­ker Ro­di­telj­ski nad­zor Po­bolj­ša­nja per­for­man­si Upra­vlja­nje na­pa­ja­njem

Funk­ci­ja

Omo­gu­ća­va no­ve stva­ri

Gle­da­nje i sni­ma­nje TV pro­gra­ma na ra­ču­na­ru. Kre­i­raj­te i de­li­te fil­mo­ve i pro­jek­ci­je slaj­do­va za sa­mo ne­ko­li­ko mi­nu­ta. Usme­ri­te pro­tok mu­zi­ke, fo­to­gra­fi­ja i vi­deo za­pi­sa po ce­loj ku­ći. Po­ve­ži­te se sa kuć­nom bi­bli­o­te­kom me­di­ja dok ni­ste tu. Do­bij­te naj­re­a­li­stič­ni­je gra­fi­ke za igre i ži­vo­pi­sni mul­ti­me­di­jal­ni sa­dr­žaj. Do­dir­ni­te i tap­ni­te ume­ sto da po­sta­vi­te po­ka­zi­ vač i klik­ne­te.

+

Win­dows za­ štit­nik

Win­dows XP

Win­dows Vi­sta

 

Win­dows 7 (+= poboljšano)

+     

Win­dows Me­ dia Cen­ter Win­dows Li­ve Mo­vie Ma­ker Re­pro­du­kuj na Da­ljin­ski pro­ tok me­di­ja Di­rectX 11 Win­dows teh­ no­lo­gi­ja kon­ tro­le do­di­rom

17


Win­dows 7 osnov­ni iz­gled ekra­na Uklju­či­va­nje ra­ču­na­ra se vr­ši na ku­ći­štu. Ka­da ga uklju­či­mo po­ja­vi se osnov­ni ekran (na­po­me­na: on za­vi­si od to­ga šta smo in­sta­li­ra­li na nje­mu i ka­ko smo ga po­de­si­li) Ka­da se uklju­či ope­ra­tiv­ni si­stem po­ja­vi se desk­top ra­ču­na­ra ko­ji mo­že­mo per­so­na­ li­zo­va­ti po svo­joj že­lji, o če­mu će ka­sni­je bi­ti vi­še re­či.

Sli­ka 1. - Desk­top osnov­ni iz­gled win­dows 7 U dnu ekra­na se na­la­zi task­bar/ tra­ka za­da­ta­ka, u ko­me su sme­šte­ni svi pro­gra­mi ko­je ko­ri­sti­mo, on se po­pu­lar­no zo­ve qu­ick lanch jer se br­zo po­di­žu pro­gra­mi i nje­ga mo­že­mo po­de­ša­va­ti po sop­stve­noj že­lji.

Task­bar and Start Me­nu Pre­sta­vlja po­de­ša­va­nja tra­ke za­da­ta­ka i po­de­ša­va­nja start me­ni­ja. Sli­ka 2. da­je pre­ gled ne­ki op­ci­ja ko­je sa so­bom no­si task­bar i start me­ni. Pre sve­ga mo­že­mo za­klju­ča­ti task­bar i u nje­ga u nje­ga sme­sti­ti pro­gra­me ko­je že­li­mo, ta­ko­đe mo­že­mo sa­kri­ti task­bar, če­ki­ra­njem op­ci­je auto-hi­de the task­bar, de­fi­ni­sa­ti gde že­li­mo da nam sto­ji task­bar, da li je to do­le, go­re, de­sno ili le­vo na desk­to­pu. U okvi­ru op­ci­je cu­sto­mi­ze mi od­re­đu­je­mo ko­je iko­ni­ce će nam se po­ja­vlji­va­ti u task­ba­ru pri sa­mom kra­ju po­me­nu­tog task­ba­ra. Start me­ni je sle­de­ća op­ci­ja ko­ja nam da­je mo­guć­nost da oda­be­re­mo šta će nam se pri­ka­zi­va­ti ka­da otvo­ri­mo start me­ni. Na pri­mer: ko­li­ko pro­gra­ma će­mo pri­ka­zi­va­ti, ko­je će­mo pro­gra­me i op­ci­je pri­ka­zi­va­ti itd.

18


Sli­ka 2. – op­ci­je task­bar

Or­ga­ni­zo­va­nje pre­či­ca na Start Me­ni­ju Ako ima­te ne­ke pro­gra­me ko­ji su va­ši fa­vo­ri­te i že­li­te da se nji­ho­ve pre­či­ce nad­ju u start me­ni­ju to mo­že­te ura­di­ti na sle­de­ći na­čin. Klik­ne­te na Start / All Pro­grams po že­lji pre­ba­cu­je­mo u Start Me­ni po­stup­kom: otvo­ri­mo pro­gram – de­sni klik- pin to start me­ni ili mo­že bi­ti i pin to task­bar. Re­or­ga­ni­za­ci­ja svih pro­gra­ma ko­ji se na­la­ze u va­šem start me­ni­ju, mo­že­te ra­di­ti po gru­pa­ma ili pod­gru­pa­ma. Ka­ko? Start - de­sni klik na All Pro­grams - Open All Users Da­kle šta je va­žno to je da će vam se otvo­ri­ti no­vi pro­zor u ko­me kre­i­ra­te fol­de­re po va­šoj že­lji i u njih sme­šta­te svo­je omi­lje­ne pod­gru­pe re­ci­mo: in­ter­net op­ci­je, mul­ ti­me­di­ja, of­fi­ce itd.

Sli­ka 3. Pri­la­go­đa­va­nje start me­ni­ja na­šim po­tre­ba­ma

19


To­ol­bars ima tri op­ci­je. Da li će­mo pri­ka­zi­va­ti adress bar, lin­ko­ve, i desk­top u task­ bar li­ni­ji. Na sli­ci 3 u okvi­ru start me­ni­ja po­sto­ji op­ci­ja cu­sto­mi­ze ko­ja nam da­je či­ta­vu pa­le­ tu mo­guć­no­sti ka­ko će­mo or­ga­ni­zo­va­ti naš start me­ni. Re­ci­mo ka­ko će­mo pri­ka­zi­va­ti pro­gra­me, kao link, kao me­ni ili ne­će­mo da se uop­šte pri­ka­zu­ju itd. Na desk­to­pu se na­la­ze one iko­ni­ce ko­je mi po­de­si­mo i tu po­sta­vi­mo. Sva­ki pro­gra­mi sa desk­to­pa po­kre­će­mo ta­ko što br­zo dva pu­ta klik­ne­mo le­vim ta­ste­rom mi­ša na pro­ gram, ili pak klik­ne­mo jed­nom da ga ozna­či­mo i pri­ti­sne­mo en­ter na ta­sta­tu­ri.

Rad­nu po­vr­ši­nu mo­že­te na­me­šta­ti ka­ko vi že­li­te. Šta to pod­ra­zu­ve­ma? U ope­ra­tiv­nom si­ste­mu Win­dows 7 smo olak­ša­li oba­vlja­nje vi­še rad­nji na rad­noj po­vr­ši­ni. Win­dows 7 sa­dr­ži tri jed­no­stav­ni, ali moć­ne no­ve funk­ci­je ko­je se zo­vu Sha­ke (ako že­li­te da se oslo­bo­di­te svih pro­zo­ra na va­šem ekra­nu a da osta­ne otvo­ren je­dan je­di­ ni, on­da sa­mo klik­ni­te Pro­tre­si­te po­no­vo – i pro­zo­ri će se vra­ti­ti.), Pe­ek (omo­gu­ća­va pre­gled rend­gen­skih zra­ka, pa mo­že­te za­vi­ri­ti iza svih otvo­re­nih pro­zo­ra, sve do rad­ne po­vr­ši­ne ope­ra­tiv­nog si­ste­ma Win­dows 7. Sa­mo po­sta­vi­te po­ka­zi­vač na de­snu ivi­cu tra­ke za­da­ta­ka- i vi­de­će­te ka­ko će otvo­re­ni pro­zo­ri od­mah po­sta­ti pro­zir­ni i pri­ka­za­će se sve skri­ve­ne iko­ne i ga­dže­ti. Da bi­ste br­zo pri­ka­za­li pro­zor ko­ji je u po­za­di­ni, po­sta­vi­te po­ka­zi­vač na nje­go­vu sli­či­cu na tra­ci za­da­ta­ka. Sa­da će se sa­mo taj pro­zor pri­ka­za­ti na rad­noj po­vr­ši­ni.) i Snap („ka­če­nje“ pred­sta­vlja brz no­vi na­čin pro­me­ne ve­li­či­ne otvo­ re­nih pro­zo­ra ta­ko što se oni jed­no­stav­no pre­vla­če na ivi­ce ekra­na. U za­vi­sno­sti od to­ga gde pre­vu­če­te pro­zor, mo­že­te ga raz­vi­ti ver­ti­kal­no, pre­ko ce­log ekra­na ili ga po­de­si­ti da sto­ji na­po­red­no sa dru­gim pro­zo­rom). Este­ti­ku ne bi tre­ba­lo za­bo­ra­vi­ti a win­dows 7 is­toj po­kla­nja pu­no pa­žnje. Ona ob­u­ hva­ta či­tav set po­za­di­na, po­ste­ra, ga­dže­ta itd. što sve pri­rod­no na­me­će da vam ni­ka­da ne­će bi­ti do­sad­na va­ša rad­na po­vr­ši­na. Este­ti­ku na­me­šta­mo, po­zi­va­njem start – con­trol pa­nel – dis­play otvo­ri­će vam se pro­zor u ko­me mo­že­te na­me­šta­ti adjust re­so­lu­tion/ re­zo­lu­ci­ju ekra­na, ko­ja po­za­di­na desk­to­pa će bi­ti/chan­ge desk­top bac­kgro­und, po­de­ša­ va­nje bo­ja va­ših pro­zo­ra/chan­ge screen sche­me, na­me­šta­nje va­šeg skrin sej­ve­ra/chan­ge screen sa­ver itd. U pri­lo­gu na­pred re­če­nog pri­ka­zu­jem sli­ku 4 ko­ja će vam se otvo­ri­ti ka­da že­li­te vr­ši­ti ova po­de­ša­va­nja.

20


Sli­ka 4. – po­de­ša­va­nja desk­to­pa „di­zajn“ Po­red ovog po­de­ša­va­nja po­sto­ji i či­ta­va pa­le­ta gad­ge­ta ko­je mo­gu da ulep­ša­ju vaš desk­top. O ko­ji­ma ću ka­sni­je vi­še pi­sa­ti.

Kon­trol­na ta­bla / con­trol pa­nel Con­trol pa­nel ili ka­ko se kod nas po­pu­lar­no zo­ve kon­trol­na ta­bla, je­ste seg­ment ope­ra­tiv­nog si­ste­ma, u ko­me se na­la­zi či­tav set po­de­ša­va­nja. Ka­kvih po­de­ša­va­nja? To su pre sve­ga ad­mi­ni­stra­tiv­na po­de­ša­va­nja si­ste­ma, po­de­ša­va­nje i pro­me­ne unu­tar ope­ ra­tiv­nog si­ste­ma win­dows 7. Ka­da klik­ne­te na start – con­trol pa­nel otvo­ri­će vam se ova­kav pro­zor kao na sli­ci 5. Na sli­ci 5 pri­me­ti­će­te u gor­njem de­snom vi­ew by: on pod­ra­zu­me da mo­že­mo bi­ra­ti na­čin na ko­ji će­mo pre­gla­ti iko­ni­ce i ma­le „pro­gra­me“ ko­ji se iz­vr­ša­va­ju ka­da dvo­stru­ ko klik­ne­mo na njih. Na sli­ci 6. mo­že­te za­pa­zi­ti se na­la­zi či­tav set ko­man­di. Ono što je za ko­ri­sni­ka od ala­ta naj­če­šće ko­ri­šće­no, a ujed­no i va­žno su sle­de­će op­ci­je, ko­je ću vam ja u ovom ma­lom vo­di­ču pred­sta­vi­ti.

21


Sli­ka 5. – osnov­ni pro­zor con­trol pa­nel

Sli­ka 6. – pre­gled con­trol pa­nel op­ci­ja

Da­te and ti­me/ po­de­ša­va­nje da­tu­ma i vre­me­na

Sli­ka 7. – op­ci­ja po­de­ša­va­nja da­tu­ma i vre­me­na

22


Ovaj pro­zor kao što i sa­mi mo­že­te vi­de­ti nam nu­di op­ci­je po­de­ša­va­nje da­tu­ma i vre­me­na. Ta­ko­đe to se mo­že ra­di­ti i pu­tem ko­man­de chan­ge ti­me zo­ne. Na­i­me, po­de­ ša­va­njem zo­ne u ko­joj ži­vi i ra­di­mo auto­mac­ki se po­de­ša­va vre­me i da­tum.

Desk­top gad­gets/ma­li pro­gra­mi ko­ji no­se či­tav spek­tar in­for­ma­ci­ja

Sli­ka 8. - gad­get Gad­get su ma­li pro­gra­mi ko­ji ra­di u po­za­di­ni ope­ra­tiv­nog si­ste­ma i ne op­te­re­ću­ju rad ope­ra­tiv­nog si­ste­ma, a mo­gu bi­ti zna­čaj­ne za ko­ri­sni­ka. Oni ka­da se ak­ti­vi­ra­ju po­ja­ vlju­ju se na desk­to­pu ra­ču­na­ra. Naj­če­šće ko­ri­šćen gad­get-do­da­tak je­ste ka­len­da i sa­ta.

Dis­play/po­de­ša­va­nja vi­zu­el­nog iden­ti­te­ta va­šeg ra­ču­na­ra

Sli­ka 9. - dis­play

23


Ova op­ci­ja slu­ži za kom­plet­no po­de­ša­va­nja iz­gle­da ekra­na. Po­čev od re­zo­lu­ci­je ekra­na ko­ja vam od­go­va­ra, pre­ko de­fi­ni­sa­nja po­za­di­ne ekra­na, nje­go­ve bo­je sli­ke, po­ de­ša­va­nja skrin sej­ve­ra itd. Na pri­mer: uko­li­ko že­li­te da po­de­si­te da na va­šem desk­to­pu bu­de bo­ja ili sli­ka to ra­ di­te na sle­de­ći na­čin. Otvo­ri­te con­trol pa­nel, po­tom klik­ne­te na dis­play i chan­ge desk­top bac­kgro­und ko­ji se na­la­zi kao op­ci­ja sa le­ve stra­ne. Kli­kom na to dug­me otvo­ri­će vam se no­vi pro­zor ko­ji vam omo­gu­ća­va da bi­ra­te oda­kle že­li­te po­zva­ti sli­ku ko­ju že­li­te da vi­di­te na svom desk­to­pu, ta­ko što klik­ne­te na pic­tu­re lo­ca­tion. Po­sle oda­bi­re sli­ke ili bo­je ili šta ste već vi od­lu­či­li klik­ne­te na sa­ve chan­ges. Uko­li­ko vo­li­te da iz­gled va­ših pro­zo­ra u ko­ji­ma ra­di­te bu­de dru­ga­či­ji ali ne ona­kav ka­kav je po­sta­vljen po stan­dar­du sa­mog win­dows-a 7 to mo­že­te pro­me­ni­ti na sle­de­ći na­čin, ko­ji je dat na sli­ci 10.

Sli­ka 10. – pro­me­na dis­play/bo­ja Ka­ko? Da­kle, otvo­ri­te pro­zor con­trol pa­nel, po­tom dis­play i u okvi­ru dis­play iz­be­re­te sa le­ve stra­ne chan­ge co­lor sche­me. U okvi­ru ove op­ci­je na­la­zi se stan­dar­ne mo­guč­no­ sti ko­je mo­že­te iza­bra­ti ko­je nu­di sam win­dows 7 ali i mo­re dru­gih mo­guč­no­sti za vas. Kli­kom na dug­me, Advan­ced vi bi­ra­te da li će­te me­nja­ti bo­ju desk­to­pa, iko­na, me­ni­ja, bo­je po­lja gde se uno­se po­ru­ke itd. Ta­ko­đe u okvi­ru op­ci­je dis­play vi mo­že­te me­nja­ti screen sa­ver i mno­ge dru­ge stva­ri.

24


Fonts/fon­to­vi

Sli­ka 11. – „ope­ra­ci­je“ sa fon­to­vi­ma Fonts je po­lje u ko­me do­da­je­mo fon­to­ve sa ko­ji­ma ra­di­mo. Ta­ko­đe u ovoj op­ci­ji bi­ra­mo i ve­li­či­nu fon­ta.

In­ter­net op­ti­ons In­ter­net op­ci­je je me­sto na ko­me po­de­ša­va­mo naš in­ter­net, to jest op­ci­je in­ter­ne­ta. I to po­čev od pr­ve ge­ne­ral op­ci­je u ko­joj bi­ra­mo ko­ji je to uvek isti, pr­vi pro­zor ko­ji že­li­mo da nam se otvo­ri ka­da otvo­ri­mo brow­ser. Pre­ko to­ga ka­ko že­li­mo da po­de­si­mo na­šu si­gur­nost kao sle­de­ća op­ci­ja se­cu­rity, do to­ga na ko­ji na­čin že­li­mo da se ko­nek­ tu­je­mo ko­ji se na­la­zi u op­ci­ji con­nec­ti­ons.

Sli­ka 12. – in­ter­net op­ci­je

25


Mo­u­se/miš Mo­u­se je me­sto u ko­me po­de­ša­va­mo sve što se ti­če na­šeg mi­ša, tu pre sve­ga mi­slim na br­zi­nu ko­jom že­li­mo da se miš kre­će, pre­ko to­ga ka­ko že­li­mo da iz­gle­da kur­sor sa­ mog mi­ša, itd.

Sli­ka 13. – po­de­ša­va­nje op­ci­ja mi­ša

Pro­gram and fe­a­tu­res/in­sta­la­ci­ja pro­gra­ma

Sli­ka 14. – in­sta­la­ci­ja pro­gra­ma i pre­gled pro­gra­ma ko­je ima­mo in­sta­li­ra­ne On slu­ži za in­sta­la­ci­ju I bri­sa­nje pro­gra­ma sa ope­ra­tiv­nog si­ste­ma. Jed­no­stav­nim se­lek­to­va­njem pro­gra­ma, I kli­kom na unin­stall se ova ope­ra­ci­ja spro­vo­di u de­lo.

26


Re­gion and Lan­gu­a­ge/po­de­ša­va­nje je­zi­ka i re­gi­o­na Ovo je me­sto na ko­me de­fi­ni­še­mo je­zik sa ko­jim ra­di­mo. On­da ka­da otvo­ri­mo ovaj pro­zor ima­mo op­ci­ju keybo­ards and Lan­gu­a­ges. U okvi­ru nje se na­la­zi dug­me chan­ges keybo­ard. Con­trol pa­nel - Re­gi­o­nal and lan­gu­a­ge je pu­ta­nja za uba­ci­va­nje je­zi­ka

Sli­ka 15. – po­de­ša­va­nje je­zi­ka Ako že­li­mo da do­da­mo no­vi je­zik, na pri­mer srp­ski la­ti­ni­cu to ra­di­mo na sle­de­ći na­čin. Klik­ne­mo na add, po­tom iz pa­le­te ko­ja nam se otvo­ri iza­be­re­mo ser­bian, la­tin ser­bia and mon­te­ne­gro For­mer klik­ne­mo ok. I ta­da nam se daj je­zik do­da u pa­le­tu. Kli­kom na apply taj iz­bor po­tvr­đu­je­mo. U pri­lo­gu se na­la­ze sli­ke 16 i 17 ko­je da­ju i vi­zu­el­ni pri­kaz ovih ope­ra­ci­ja.

27


Sli­ka 16. – do­da­va­nje no­vog je­zi­ka na add

Sli­ka 17. – do­da­va­nje no­vog je­zi­ka, če­ki­ra­njem istog i kli­kom na ok

28


Uko­li­ko do­da­mo vi­še je­zi­ka, re­ci­mo srp­ski la­ti­ni­cu, ći­ri­li­cu, en­gle­ski je­zik itd. I re­ ci­mo že­li­mo da nam uvek stan­dar­ni font i je­zik ko­jim ku­ca­mo bu­de srp­ski la­ti­ni­ca to bi­ra­mo ta­ko što u pro­zo­ru ko­ji se vi­di na sli­ci go­re, iza­be­re­mo u okvi­ru op­ci­je de­fa­ult in­put lan­gu­a­ge bar ko­ji se na­la­zi u sa­mom vr­hu pro­zo­ra, i tu po­tvr­đu­je­mo naš iz­bor. (sli­ka 18.)

Sli­ka 18. – Iz­bor je­zi­ka ko­ji će bi­ti stan­dar­dan

So­und/zvuk So­und je me­sto gde po­de­ša­va­mo na­še zvuk na ra­ču­na­ru. Po­čev od to­ga da li će bi­ti zvu­ka pri­li­kom uklju­či­va­nja ra­ču­na­ra, pre­ko to­ga ko­ja je ja­či­na zvu­ka. Uko­li­ko ko­ri­sti­mo slu­ša­li­ce i mi­kro­fon kom­plet­na po­de­ša­va­nja za njih ra­di­mo unu­tar ovog pro­zo­ra (sli­ka 19.)

Sli­ka 19. – po­de­ša­va­nje zvu­ka

29


System/si­stem System je­ste op­ci­ja ko­ja nam omo­gu­ću­je pre­gled sle­de­ćih in­for­ma­ci­ja. Pre sve­ga, da­jem na osnov­ne in­for­ma­ci­je o na­šem kom­pju­te­ru, ko­ji ope­ra­tiv­ni si­stem ima­mo na nje­mu, pre­ko to­ga da nam da­je in­for­ma­ci­je ka­kav je naš ra­ču­nar. Šta tač­no zna­či to, ka­kav je naš ra­ču­nar? Zna­či sle­de­če, ko­ji je pro­ce­sor ko­ji ima­mo, ko­li­ka je me­mo­ri­ja na­šeg ra­ču­na­ra, ko­ja je na­ša ma­tič­na plo­ča, ko­li­ki je hard disk, itd (sli­ka 20.)

Sli­ka 20. – pre­gled si­ste­ma

Win­dows ex­plo­rer Win­dows Ex­plo­rer je sa­stav­ni deo win­dows 7 ope­ra­tiv­nog si­ste­ma. On omo­gu­ća­va kre­i­ra­nje, sni­ma­nje, pre­me­šta­nje i bri­sa­nje da­to­te­ka i fa­sci­kla. Ta­ko­đe u okvi­ru nje­ga mo­že­mo pro­me­ni­ti ime ne­koj da­to­te­ki ili fa­sci­kli kao i iste na­re­za­ti na disk o če­mu će po­seb­no bi­ti re­či u da­ljem de­lu ovog vo­di­ča. Win­dows ex­plo­rer mo­že­mo po­kre­nu­ti na dva na­či­na: 1. Ta­ko što klik­ne­mo dva pu­ta na iko­ni­cu ko­ja se na­la­zi na desk­to­pu. 2. Ta­ko što ide­mo na start, all pro­grams, ac­ce­so­ri­es, i po­tom win­dows ex­plo­rer. Win­dows ex­plo­rer se sa­sto­ji od me­ni­ja Fi­le, Edit, Vi­ew, To­ols i Help. U okvi­ru ko­jih se na­la­zi set op­ci­ja za rad sa fa­sci­kla­ma i da­to­te­ka­ma. Ka­da otvo­ri­mo win­dows ex­plo­rer po­ja­vlju­je se pro­zor kao na sli­ci 21.

30


Sli­ka 21. – pr­vi pro­zor win­dows ex­plo­rer-a Ono što je za win­dows ex­plo­rer osnov­na, po­la­zna da­to­te­ka je­ste Lybra­ri­es, u ko­joj se na­la­ze Do­cu­ments, Mu­sic, Pic­tu­res i Vi­de­os fa­sci­kle. Na­rav­no mo­že­te i sa­mi de­fi­ni­sa­ti šta će bi­ti va­ša osnov­na fa­sci­kla, kao i da do­da­te no­vu li­bra­ri­es što se vi­di na sli­ci 21. Vi­zu­el­no win­dows ex­plo­rer mo­že­mo ure­đi­va­ti po na­šoj že­lji. U gor­njem de­snom uglu se na­la­zi De­tail pa­ne ko­ji opi­su­je šta se na­la­zi u cen­tral­nom de­lu, uko­li­ko se­lek­ tu­je­mo ne­ku fa­sci­klu on­da se tu na­la­ze osnov­ni po­da­ci o sa­moj fa­sci­kli ili ma kom do­ku­men­tu ko­ji po­sma­tra­mo. Opi­si su pre sve­ga ime do­ku­men­ta, da­tum ka­da je na­ pra­vljen ili mo­di­fi­ko­van itd. Ta­ko­đe sa de­sne stra­ne se na­la­zi pre­vi­ew pa­ne, ko­ji da­je krat­ki pre­gled do­ku­men­ta ko­ji po­sma­tra­mo. Na­vi­ga­tion pa­ne je­ste deo ko­ji nam je ka­ko sa­mo ime ka­že na­vi­ga­ ci­ja. Ko­ja nam omo­gu­ća­va da se kre­će­mo kroz naš hard disk, me­sto gde se na­la­ze svi pro­gra­mi, do­ku­men­ti sa ko­ji­ma že­li­mo da ra­di­mo. On nam omo­gu­ća­va lak­še ko­pi­ra­nje, pre­me­šta­nje itd. sa svim do­ku­men­ti­ma i uop­šte­ni rad sa nji­ma. Li­bra­ri­es pa­ne nam da­je u gor­njem de­lu sa­mog win­dows ex­plo­re­ra lak­ši pre­gled i opis ko­li­ko re­ci­mo ima­mo do­ku­me­na­ta unu­tar fa­sci­kle ko­ju po­sma­tra­mo, po­tom po­de­ša­va­nje ka­ko je mo­že­mo po­re­đa­ti ili pre­gle­da­ti itd. Ka­da go­vo­ri­mo o me­ni­ju tač­ni­je pa­da­ju­ćem me­ni­ju ko­ji tu mo­že­mo vi­de­ti osnov­no je pre sve­ga re­ći da sve što se na­la­zi unu­tar pa­da­ju­ćeg me­ni­ja je skup ope­ra­ci­ja ko­ji su gru­pi­sa­ni po ne­kom osno­vu. Ta­ko se u okvi­ru fi­le pa­da­ju­ćeg me­ni­ja na­la­ze op­ci­je za rad sa da­to­te­ka­ma, kao što su kre­i­ra­nje no­ve da­to­te­ke, bri­sa­nje i pro­me­na ime­na da­to­ te­ke, edit gru­pi­še ko­man­de za rad sa me­mo­ri­jom, tu se na­la­ze op­ci­je ko­pi­ra­nje, se­če­nja,

31


pre­me­šta­nja itd. vi­ew po­de­ša­va iz­gled pro­zo­ra win­dows ex­plo­re­ra, to­ols su op­ci­je za rad sa faj­lo­vi­ma i pro­na­la­že­nje ne­kih do­ku­me­na­ta i da­to­te­ka, help je stan­dard­na op­ci­ja po­mo­ći pri ra­du sa win­dows ex­plo­re­rom. Uko­li­ko iz win­dows ex­plo­rer klik­ne­mo na COM­PU­TER sa le­ve stra­ne otvo­ri­će nam se sle­de­ći pro­zor ko­ji ima dva seg­men­ta kao na sli­ci 22.

Sli­ka 22. – com­pu­ter pre­gled Na­vi­ga­ci­o­ni deo sa le­ve stra­ne i cen­tral­ni deo. Na cen­tral­nom de­lu se na­la­ze op­ci­je hard di­ska. Ov­de mo­že­mo pri­me­ti­ti niz no­vih „me­ni“ op­ci­ja kao što su: system pro­per­ ti­es, open con­trol pa­nel, i mno­ge dru­ge ko­je pred­sta­vlja­ju za­pra­vo le­po or­ga­ni­zo­va­ne pre­či­ce za rad u ope­ra­tiv­nom si­ste­mu. LI­BRA­RI­ES, pri­ka­zan na sli­ci 23. je sa­svim no­vi seg­ment ko­ji je uveo win­dows 7 i on pred­sta­vlja cen­tral­nu „ba­znu je­di­ni­cu“ ču­va­nja svih do­ku­me­na­ta. Ali, va­žno je na­po­me­nu­ti da je to pro­men­lji­vo i da mi mo­že­mo bi­ra­ti gde će­mo ču­va­ti do­ku­men­ta.

32


Sli­ka 23. – li­bra­ri­es Ona je va­žno na­po­me­nu­ti je­ste da li­bra­ri­es ima 4 osnov­na seg­men­ta i to: 1. do­cu­ments za sme­šta­nje do­ku­me­na­ta raz­li­či­tog ti­pa 2. mu­sic za sme­šta­nje mu­zi­ke 3. pic­tu­res ta sme­šta­nje sli­ka 4. vi­de­os za sme­šta­nje vi­deo ma­te­ri­ja­la. Vra­ti­mo se za tre­nu­tak na osnov­ni ekran win­dows 7 ope­ra­tiv­nog si­ste­ma, jer se u nje­mu na­la­zi kao stan­dard­na iko­ni­ca recycle bin. Na­i­me, ka­da ma šta ra­di­mo i obri­še­ mo on­da se ta do­ku­men­ta sme­šta­ju u nju. Sve do tre­nut­ka dok mi ne obri­še­mo ko­nač­no sve ta­ko što klik­ne­mo na nju i ka­že­mo is­pra­zni kor­pu. Na­rav­no uko­li­ko ne­što že­li­mo obri­sa­ti od­mah traj­no to ra­di­mo ta­ko što dr­ži­mo shift + de­le­te Po­red ovih stan­dard­nih iko­ni­ca mo­gu se na­la­zi­ti na desk­to­pu sve što mi že­li­mo. Re­ci­mo sve iko­ni­ce iz of­fi­ce pa­ke­ta. Iko­ni­cu na desk­top po­sta­vlja­mo na sle­de­ći na­čin. Otvo­ri­mo start, oda­be­re­mo iko­ni­cu ko­ju že­li­mo dr­že­ći iko­ni­cu pre­vu­če­mo je na desk­top. Ako ne­ku že­li­mo iz­bri­sa­ti, klik­ne­mo na iko­ni­cu de­snik kli­kom mi­ša i pri­ ti­sne­mo de­le­te. Kom­plet­no na­me­šta­nje iko­na na desk­to­pu ra­di­mo ta­ko što pri­ti­sne­mo na de­skop de­snim ta­ste­rom, ka­že­mo ne­ku od op­ci­ja ar­ran­ge icons by.... uko­li­ko že­li­mo da bu­du po­rav­na­te pri­ti­sne­mo aran­ge icont to grid... sli­ka 24.

33


Sli­ka 24. – na­čin ure­đi­va­nja iko­ni­ca na na­šem desk­top

Osnov­ne ope­ra­ci­je sa fa­sci­kla­ma, da­to­te­ka­ma i do­ku­men­ti­ma Kre­i­ra­nje no­vih fol­de­ra Uko­li­ko že­li­mo da kre­i­ra­mo nov fol­der to ra­di­mo na sle­de­ći na­čin. U okvi­ru osnov­ nog pro­zo­ra pre sve­ga oda­be­re­mo me­sto na ko­me že­li­mo da kre­i­ra­mo no­vi fol­der. Po­ tom klik­ne­mo na New fol­der.

34


Sli­ka 25. – kre­i­ra­nje no­vog fol­de­ra – na­čin 1 Dru­gi na­čin kre­i­ra­nja fol­de­ra je­ste da se u pra­zno po­lje klik­ne de­snim ta­ste­rom mi­ša i oda­be­re new fol­der

Sli­ka 26. – kre­i­ra­nje no­vog fol­de­ra – na­čin 2 Ka­da kre­i­ra­mo fol­der mo­že­mo ra­di­ti sa nji­me sve: 1. Ko­pi­ra­nje, 2. Pre­me­šta­nje, 3. Bri­sa­nje, 4. Pro­me­na ime­na,

35


1. Ko­pi­ra­nja Ko­pi­ra­nje ra­di­mo ta­ko što klik­ne­mo na fol­der klik­ne­mo de­snik kli­kom i pri­ti­sne­mo copy

Sli­ka 27. – ko­pi­ra­nje 2. Pre­me­šta­nje Uko­li­ko že­li­mo da pre­me­sti­mo fol­der, da­to­te­ku, do­ku­ment to ra­di­mo ta­ko što du­go dr­ži­mo do­ku­ment za ko­jo smo od­lu­či­li da pre­me­sti­mo i pre­vu­če­mo na me­sto gde že­ li­mo da ga pre­me­sti­mo.

Sli­ka 28. – pre­me­šta­nje Ko­man­da cut je ta­ko­đe jed­na vr­sta pre­me­šta­nja ta­ko što klik­ne­mo de­snim kli­kom na do­ku­ment ko­ji že­li­mo pre­me­sti­ti, i od­lu­či­mo gde že­li­mo da ga pre­me­sti­mo, otvo­ri­mo no­vi pro­stor gde že­li­mo pre­me­sti­ti i klik­ne­mo pa­ste.

36


Sli­ka 29. – cut ko­man­da 3. Bri­sa­nje Vr­ši­mo ta­ko što de­snik kli­kom ozna­či­mo do­ku­ment i klik­ne­mo na de­le­te. 4. Pro­me­na ime­na Pro­me­nu ime­na vr­ši­mo ta­ko što klik­ne­mo na do­ku­ment ko­me že­li­mo pro­me­ni­ti ime i klik­ne­mo re­na­me.

Sli­ka 30. – pro­me­na ime­na

37


Sve na­pred na­ve­de­ne op­ci­je ko­pi­ra­nja, bri­sa­nja, pre­me­šta­nja i pro­me­ne ime­na mo­ že­mo ra­di­ti nad svim do­ku­men­ti­ma ko­je ima­mo na na­šem kom­pju­te­ru, bi­lo da je reč o do­ku­men­tu, sli­ci, vi­deo za­pi­su. Sva do­ku­men­ta, fil­mo­ve, sve ono što ima­mo na svom ra­ču­na­ru, i što že­li­mo traj­no sa­ču­va­ti mo­že­mo na­re­za­ti na disk. U win­dows 7 ope­ra­tiv­nom si­ste­mu ne mo­ra­te ima­ti pro­gram za re­za­nje jer on u se­bi ima op­ci­ju BURN. Ka­ko? Otvo­ri­te vaš win­dows ex­plo­rer, ozna­či­te/se­lek­tu­je­te ono što že­li­te da na­re­že­te na disk i klik­ne­te burn op­ci­ju.(sli­ka 31.)

Sli­ka 31. Re­za­nje di­sko­va Ka­da klik­ne­te na burn po­ja­vi­će se pro­zor u ko­me bi­ra­te na ko­ji na­čin će­te re­za­ti disk (sli­ka 32.)

Sli­ka 32. – oda­bir na­či­na re­za­nja di­sko­va Li­ke a USB flash dri­ve – zna­či da uz pret­hod­no for­ma­ti­ra­nje mo­ći ćeš da ga ko­ri­stiš kao USB disk, jer se na­kon for­ma­ti­ra­nja se pi­sa­nje i bri­sa­nje faj­lo­va vr­ši jed­no­stav­no. With a CD/DVD player je re­za­nje na kla­si­čan mul­ti-ses­sion na­čin i ne zah­te­va pret­ hod­no for­ma­ti­ra­nje. Po­ša­lje­te že­lje­ne faj­lo­ve na disk, oda­be­re­te „burn disc“ kao na sli­ci 31. i disk je go­tov ali ni­je mo­gu­če re­za­nje do­dat­no ni­ti ma šta slič­no.

38


Word

39


40


Word Šta je word? Word je naj­za­stu­plje­ni­ji pro­gram of ­fi­ce pa­ke­ta i ujed­no naj­če­šće ko­ri­šćen. Bez ob­zi­ra na to da li tre­ba da ura­di­te obi­čan tekst, do­pis, pi­smo, vaš CV ili iz­ve­štaj, od­no­sno da di­zaj­ni­ra­te bro­šu­ru, bil­ten ili Web stra­nu, Mic­ro­soft Word 2007 vam obez­be­đu­je ala­te ko­ji ima­ju ve­li­ke mo­guć­no­sti i jed­no­stav­no se ko­ri­ste. Ve­o­ma la­ko mo­že­te da ise­če­te, is­ko­pi­ra­te i pre­ne­se­te tekst, for­ma­ti­ra­te i or­ga­ni­zu­je­te do­ku­men­te, pro­ve­ri­te pra­vil­nost na­pi­sa­nih re­či i gra­ma­ti­ku - pa čak i da is­pra­vlja­te gre­ške dok upi­su­je­te tekst. Sve to i vi­še od to­ga je word, so­fi­sti­ci­ran soft­ver za vas, u ovom br­zom vo­di­ču spro­ve­šču vas kroz naj­zna­čaj­ni­je nje­go­ve op­ci­je. Kre­ni­mo u osva­ja­nje no­vih zna­nja.

Po­kre­ta­nje Mic­ro­soft Wor­da Word mo­že­te da po­kre­ne­te na ne­ko­li­ko na­či­na; sve za­vi­si od to­ga ka­ko je in­sta­li­ran soft­ver na va­šem ra­ču­na­ru. Ako je in­sta­li­ran kao deo pa­ke­ta Mic­ro­soft Of ­fi­ce 2007, Word mo­že­te po­kre­nu­ti sa Of ­fi­ce­o­ve pa­le­te pre­či­ca. Ili jed­no­stav­no po­kre­ni­te Word pre­ko dug­me­ta Start na Win­dow­so­voj pa­le­ti po­slo­va. Ili na kra­ju pu­tem pre­či­ce ko­ja se na­la­zi na va­šem desk­to­pu. Naj­če­šća dva na­či­ni po­kre­ta­nja Word-a su: 1. Pri­ti­sni­te dug­me Start. Po­ja­vlju­je se me­ni Start – All pro­grams – Mic­ro­soft Win­ dows, a za­tim iza­be­ri­te Mic­ro­soft Word. 2. Dvo­stru­ki klik na desk­top iko­ni­cu word-a. Otvo­ri­će se Word 2007 i bi­će pri­ka­zan nov, pra­zan do­cu­ment, ko­ji iz­gle­da isto kao ovaj na Sli­ci 1.

41


Sli­ka 1. Po­čet­na stra­na Word-a Na Sli­ci 2. Pri­ka­zu­jem osnov­no rad­no okru­že­nje word do­ku­men­ta.

Sli­ka 2. • Na­slov­na li­ni­ja, ko­ja opi­su­je u kom do­ku­men­tu ra­di­mo, ka­ko se zo­ve taj do­ku­ ment. • Pa­da­ju­ći me­ni, je me­ni u ko­me su gru­pi­sa­ni raz­li­či­ti ala­ti ko­ji nam omo­gu­ća­va­ju da ra­di­mo sa do­ku­men­tom.

42


• Stan­dard­na pa­le­ta pre­sta­vlja one ala­te ko­je naj­če­šće ko­ri­sti­mo. I oni se vi­zu­el­no me­nja­ju ka­ko se kre­će­mo kroz li­ni­ju glav­nog me­ni­ja. • Ho­ri­zon­tal­ni i ver­ti­kal­ni kli­zač nam ozna­ča­va ve­li­či­nu pa­pi­ra. Za­ta­mlje­ni deo ozna­ča­va mar­gi­ne, u nje­mu ni­je mo­gu­će ku­ca­ti tekst. • Kli­za­či slu­že za kre­ta­nje po do­ku­men­tu. • Sta­tu­sna li­ni­ja do­ku­men­ta u njoj su po­da­ci ko­ji nam go­vo­re o tre­nut­nom do­ku­ men­tu, tu vi­di­mo iz­me­đu osta­log i broj stra­na, broj re­či itd.

Pr­vo po­de­ša­va­nje iz­gle­da rad­nog do­ku­men­ta Pre ne­go što poč­ne­mo da ra­di­mo sa do­ku­men­tom, uko­li­ko ne že­li­mo da ra­di­mo u stan­dar­no po­de­še­nom do­ku­men­tu. Mo­že­mo taj do­ku­ment pri­la­go­di­ti svo­jim po­tre­ba­ ma, to zna­či sle­de­će. Mo­že­mo po­de­sti­ti mar­gi­ne, ve­li­či­nu pa­pi­ra itd. Ka­ko se to ra­di? Ka­da otvo­ri­mo word do­ku­ment, klik­ne­mo na pa­ge layout, po­tom na si­ze. Na taj na­čin bi­ra­mo ko­ja će bi­ti ve­li­či­na do­ku­me­ta ko­ji že­li­mo da kre­i­ra­mo, po­red stan­dar­de po­nu­de, Let­ter, A4, A5 mo­že­mo i sa­mi de­fi­ni­sa­ti ve­li­či­nu do­ku­men­ta. Taj iz­bor ko­ji že­ li­mo iz­vr­ši­ti je gra­fič­ki pri­ka­zan na sli­ci 3.

Sli­ka 3. Ono što je stan­dard pri­li­kom ra­da u word do­ku­men­tu je­ste na­rav­no for­mat A4. Po­što oda­be­re­mo for­mat pa­pi­ra na ko­me će­mo ra­di­ti, sle­di po­de­ša­va­nje mar­gi­na. Iz­bor mar­ gi­na mo­že bi­ti: nor­mal, nar­row, mo­de­ra­te itd. Pri­kaz tog po­de­ša­va­nja dat je na sli­ci 4.

43


Sli­ka 4. Uko­li­ko ra­di­mo do­ku­ment ko­ji tre­ba ima­ti he­a­der i fo­o­ter njih uba­cu­je­mo na sle­de­ ći na­čin. Pr­vo klik­ne­mo na in­sert, po­tom klik­ne­mo na he­a­der i po­ja­vi nam se sle­de­ći pro­zor – sli­ka 5.

Sli­ka 5.

44


Kao što i na sa­moj sli­ci mo­že­te vi­de­ti tu po­sto­ji či­tav niz op­ci­ja, ko­je se od­no­se na ume­ta­nje he­a­de­ra u do­ku­ment. Opis ne­kih od op­ci­ja iz­bo­ra he­a­de­ra/za­gla­vlja: • Blank - kre­i­ra­ti po sop­stve­noj že­lji iz­gled tog he­a­de­ra • Blank three co­lumns - po­sto­je tri ko­lo­ne po ko­ji­ma mo­že­mo upi­si­va­ti šta mi že­ li­mo da uba­ci­mo • An­nual - uko­li­ko re­ci­mo ra­di­mo ne­ki iz­ve­štaj mo­že­mo oda­bra­ti tu op­ci­ju, u njoj upi­sa­ti ime do­ku­men­ta kao i go­di­nu za ko­ju se taj iz­ve­štaj od­no­si itd. Ono što je va­žno zna­ti je­ste da su op­ci­je neo­gra­ni­če­ne i da vi i sa­mi mo­že­te di­zaj­ni­ ra­ti svoj he­a­der/za­gla­vlje svog do­ku­men­ta. Na sli­ci 6. vi­zu­el­no je pri­ka­zan pro­zor ko­ji ob­ja­šnja­va ka­ko sa­mo­stal­no mo­že­te kre­ i­ra­ti svoj he­a­der/za­gla­vlje. Da­kle kli­kom na he­a­der otva­ra se set op­ci­ja, ne­ke od njih zna­če sle­de­će: • Pa­ge num­ber, je­ste uba­ci­va­nje bro­ja stra­ni­ce, od­no­sno nu­me­ri­sa­nje stra­na, • Da­te&Ti­me, je­ste uba­ci­va­nje da­tu­ma i vre­me­na kre­i­ra­nja sa­mog do­ku­men­ta, • Dif­fe­rent First Pa­ge, je­ste op­ci­ja ko­ja pre­sta­vlja kre­i­ra­nje dva he­ad ­ e­ra, jed­nog ko­ji se od­no­si sa­mo na pr­vu stra­nu i dru­gog ko­ji se od­no­si na sve osta­le stra­ne, • Go to fo­o­ter, je op­ci­ja br­zog pre­la­ska na fo­o­ter ko­ji kre­i­ra­mo za po­sto­je­ći do­ku­ ment na ko­me ra­di­mo. Fo­o­ter se ta­ko­đe mo­že po­de­ša­va­ti po že­lji. Pro­ce­du­ra za nje­ga je iden­tič­na pro­ce­du­ri za ume­ta­nje he­a­de­ra.

Sli­ka 6.

Rad sa tek­stom Word je­ste pro­gram ko­ji pre sve­ga omo­gu­ća­va rad sa tek­stom. Ka­da smo po­de­si­li iz­gled na­šeg do­ku­men­ta ko­ji že­li­mo da na­pra­vi­mo, po­či­nje­mo sa uno­som tek­sta. Tekst se na­rav­no uno­si pu­tem ta­sta­tu­re. Na sli­ka­ma 7 i 8. Da­jem pre­gled iz­gle­da ta­sta­tu­re iz win­dows-a 7 US ta­sta­tu­ra i la­ti­ nič­na ta­sta­tu­ra – sr­bi­ja.

45


Sli­ka 7. – US ta­sta­tu­ra

Sli­ka 8. – la­ti­nič­na ta­sta­tu­ra Uko­li­ko že­li­mo da ku­ca­mo tekst na srp­skom je­zi­ku, ko­ri­šće­njem la­ti­nič­nog ili ći­ri­ lič­nog pi­sma, mo­ra­mo pre ne­go što poč­ne­mo sa ku­ca­njem tek­sta da ak­ti­vi­ra­mo je­zik ko­ji že­li­mo da ku­ca­mo. Taj alat se po­kre­će iz task­ba­ra, če­ki­ra­njem iz pa­le­te je­zik ko­ji že­li­mo da ko­ri­sti­mo. Kur­sor na be­loj po­za­di­ni ko­ji tre­pe­ri po­ka­zu­je gde će se po­ja­vi­ti pr­vo slo­vo ko­je ku­ ca­mo, ta­ko­đe on je kur­sor za ka­sni­je kre­ta­nje kroz do­ku­ment. Mi­šem od­re­đu­je­mo gde se on na­la­zi. Ka­da ku­ca­mo tekst pri­me­ni­te­će­mo da word auto­mac­ki pre­ba­cu­je u sle­de­ći red ka­da do­đe­mo do kra­ja ko­ji je po­de­šen mar­gi­na­ma do­ku­men­ta u ko­me ra­di­mo. Na ta­sta­tu­ri on­da ka­da že­li­mo da pre­đe­mo u no­vi pa­sus pri­ti­ska­mo ta­ster EN­TER.

Ko­ri­šće­nje ta­ste­ra De­le­te i Bac­kspa­ce za ure­đi­va­nje tek­sta Je­dan od naj­lak­ših na­či­na da iz­me­ni­te tekst je­ste da ga iz­bri­še­te i po­no­vo upi­še­te. U Wor­du 2007 tekst mo­že­te bri­sa­ti na dva na­či­na: 1. Ta­ster De­le­te ko­ri­sti se za bri­sa­nje tek­sta sa de­sne stra­ne tač­ke ume­ta­nja. 2. Ta­ster Bac­kspa­ce slu­ži da se bri­še tekst sa le­ve stra­ne tač­ke ume­ta­nja. U oba slu­ča­ja cilj je da se ta čka ume­ta­nja po­sta­vi na tač­nu lo­ka­ci­ju za me­nja­nje do­ku­ men­ta. Ka­da po­ka­zi­vač po­sta­vi­te u do­ku­ment, on će bi­ti pri­ka­zan u ob­li­ku zna­ka I i slu­ži­će za po­me­ra­nje tač­ke ume­ta­nja. Uko­li­ko pri­li­kom ku­ca­nja po­gre­ši­mo slo­vo ili reč bri­sa­nje se vr­ši pri­ti­skom na ta­ster bac­kspa­ces na ta­sta­tu­ri, i ta­da se bri­še slo­vo po slo­vo. Uko­li­ko že­li­mo iz­bri­sa­ti ve­ći deo

46


tek­sta, to ra­di­mo ta­ko što dr­že­ći le­vi ta­ster mi­ša ozna­či­mo sve što že­li­mo obri­sa­ti i klik­ ne­mo na ta­ster de­le­te na ta­sta­tu­ri. Na­rav­no pri­li­kom ra­da sa tek­stom, ve­o­ma če­sto nam se mo­že do­go­di­ti da ka­da ure­ đu­je­mo tekst že­li­mo pre­ko­pi­ra­ti, ise­ći, re­či, pa­sus, to ra­di­mo ta­ko što se­lek­tu­je­mo tekst i klik­ne­mo de­snim ta­ste­rom mi­ša i klik­ne­mo na ko­man­du ko­ju že­li­mo iz­vr­ši­ti. Pri­mer ko­pi­ra­nja, se­če­nja dat je na sli­ci 9.

Sli­ka 9. Cut ako že­li­mo ise­ći deo tek­sta i po­sta­vi­ti na ne­ko dru­go me­sto, Copy ako že­li­mo ko­pi­ra­ti, tekst sa jed­nog me­sta na dru­go, ali da osta­ne i tu oda­kle se ko­pi­ra, • Na­sta­vak iz­vr­ši­va­nja ovih ko­man­di je pri­ti­sak na pa­ste ko­man­du. Ko­man­de ko­je sma­tram ta­ko­že ja­ko zna­čaj­nim za ko­ri­šće­nje pri­li­kom uno­sa tek­sta je­su ko­man­de Un­do i Re­do. O če­mu je reč.

Sli­ka 10. Ko­man­de un­do/re­do Ove ko­man­de nam po­ma­žu uko­li­ko smo ura­di­li ne­ku ko­man­du ko­ju ni­smo že­le­li, uku­ca­li ne­što što ni­smo že­le­li, pre­me­sti­li ne­što što ni­smo že­le­li. Po­što oba­vi­te iz­me­nu, mo­že­te po­ni­šti­ti po­sled­nju rad­nju i po­no­vo vra­ti­ti po­ni­šte­nu rad­nju po­mo­ću dug­ma­di

47


Un­do i Re­do na pa­le­ti ala­ta. Dug­me Un­do po­ni­šta­va po­sled­nju rad­nju. Dug­me Re­do ko­ri­sti­te da bi­ste po­no­vo ura­di­li, od­no­sno vra­ti­li po­ni­šte­nu rad­nju. Na pri­mer, ako reč naj­pre iz­bri­še­te, a po­tom pri­ti­sne­te Un­do, reč će bi­ti po­no­vo vra­će­na u vaš do­ku­ment. Ako za­tim pri­ti­sne­te Re­do, reč će po­no­vo bi­ti iz­bri­sa­na. Po­red to­ga, mo­že­te po­ni­šti­ti vi­še rad­nji. Ka­da pri­ti­sne­te stre­li­cu pa­da­ju­će li­ste Un­do, vi­de­će­te spi­sak rad­nji ko­je mo­že­te po­ni­šti­ti. Rad­nje na li­sti Un­do pri­ka­za­ne su ta­ko da se po­sled­nja iz­me­na na­la­zi na vr­hu li­ste, a sve pret­hod­ne is­pod nje. Po­što ne­ko­li­ko iz­me­na u ni­zu če­sto za­vi­si od pret­hod­ nih iz­me­na, ne mo­že­te iza­bra­ti po­je­di­nač­nu rad­nju sa li­ste a da ne po­ni­šti­te sve rad­nje ko­je se vi­de iz­nad nje. Ukrat­ko: Un­do - Po­ni­šti­te po­sled­nju iz­me­nu - Ta­ko­đe mo­že­te pri­ti­snu­ti Ctrl+Z da bi­ste po­ ni­šti­li iz­me­ne. Re­do - Vra­ti­te po­ni­šte­nu iz­me­nu.

Is­pra­vlja­nje gre­ša­ka u pi­sa­nju re­či kao i gra­ma­tič­ke gre­ške Mo­žda će­te is­pod po­je­di­nih de­lo­va svog tek­sta vi­de­ti cr­ve­ne i ze­le­ne ta­la­sa­ste li­ni­je. Ove li­ni­je ozna­ča­va­ju mo­gu­će gre­ške u pra­vil­nom pi­sa­nju re­či i gra­ma­tič­ke gre­ške, jer je ak­ti­vi­ran pro­gram za auto­mat­sku pro­ve­ru pra­vil­nog pi­sa­nja re­či i gra­ma­ti­ke (engl. Spel­ling and Gram­mar Chec­ker). Po­što za­vr­ši­te upi­si­va­nje do­ku­men­ta, mo­že­te se vra­ti­ti una­zad i iz­me­ni­ti is­tak­nu­ti tekst. Da bi­ste to ura­di­li, po­sta­vi­te kur­sor na is­tak­nu­tu reč i pri­ti­sni­te de­sni ta­ster mi­ša po­ja­vi­će vam se pro­zor kao na sli­ci 11.

Sli­ka 11.- is­pra­vlja­nje gre­ša­ka u pi­sa­nju re­či i gra­ma­tič­ke gre­ške Pri­ka­za­će se po­moć­ni me­ni u ko­me će­te vi­de­ti ne­ke pra­vil­no na­pi­sa­ne re­či iz­me­đu ko­jih mo­že­te bi­ra­ti. Te pred­lo­ge mo­že­te i za­ne­ma­ri­ti, uko­li­ko že­li­te. Ako do­da­te reč, ona u na­red­nim do­ku­men­ti­ma vi­še ne­će bi­ti is­tak­nu­ta kao mo­gu­ća gre­ška u pra­vil­nom pi­ sa­nju. Iza­be­ri­te Spel­ling. Iza­be­ri­te Ig­no­re. Spel­ling and Gram­mar Chec­ker će za­ne­ma­ri­ti ubu­du­će tu reč.

48


Uko­li­ko že­li­te mo­že­te ko­ri­sti­ti pro­gram za auto­mat­sku pro­ve­ru pra­vil­nog pi­sa­nja re­či i gra­ma­ti­ke. On omo­gu­ća­va auto­mat­sku pro­ve­ru pra­vil­nog pi­sa­nja re­či i gra­ma­ti­ke da bi­ste is­pra­vi­li gre­ške ko­je su na­sta­le u pi­sa­nju re­či. Uklju­či­va­nje se ra­di ta­ko što iz stan­ dar­de pa­le­te me­ni­ja, iza­be­re­te re­vi­ew po­tom klik­ne­te na spel­ling & gram­mar. Iza­be­ri­te Ig­no­re All. - cr­ve­na ta­la­sa­sta li­ni­ja ne­sta­je. Od sa­da će auto­mat­ski alat Spel­ling and Gram­mar Chec­ker uvek za­ne­ma­ri­va­ti ne­pra­vil­no pi­sa­nje te re­či ko­ju se se­lek­to­va­li. Pri­ti­sni­te OK.

For­ma­ti­ra­nje tek­sta Ka­da na­u­či­te ka­ko da for­ma­ti­ra­te tekst mo­ći će­te da po­bolj­ša­te uti­sak ko­ji osta­vlja­ju va­ši do­ku­men­ti. Po­mo­ću Wor­do­vih funk­ci­ja za for­ma­ti­ra­nje ko­je se ko­ri­ste br­zo i la­ko, mo­že­te na­gla­si­ti ključ­ne tač­ke i pro­me­ni­ti po­lo­žaj tek­sta ka­ko bi bio ja­sni­ji. For­ma­ti­ra­nje tek­sta je­ste po­de­ša­va­nje tek­sta. Ka­da na­pi­šem po­de­ša­va­nje mi­slim na či­ta­vu pa­le­tu op­ci­ja ko­je nu­di word. Ali u ovom br­zom vo­di­ču osr­nu­ću se sa­mo na ne­ke ak­ci­je po­put: • Po­de­ša­va­nja vr­ste i ve­li­či­ne fon­ta, • De­fi­ni­sa­nje iz­gle­da tek­sta itd.

Me­nja­nje iz­gle­da tek­sta Iz­gled tek­sta mo­že­te pro­me­ni­ti ako pri­me­ni­te atri­bu­te for­ma­ti­ra­nja ko­ji su na ras­ po­la­ga­nju na osnov­noj pa­le­ti ala­ta. Atri­bu­ti ko­ji se naj­če­šće ko­ri­ste ob­u­hva­ta­ju: • po­lu­cr­no-bold, • kur­ziv­no-ita­lic i • pod­vu­če­no-un­der­li­ne. Font je ti­po­graf­sko pi­smo ko­je se ko­ri­sti za tekst, bro­je­ve i zna­ko­ve in­ter­punk­ci­je. Sa­mo jed­nim pri­ti­skom na dug­me mo­že­te ta­ko­đe pro­me­ni­ti stil i ve­li­či­nu fon­ta. Po­sto­ji ve­lik iz­bor fon­to­va. U Wor­du 2007 li­sta Font je na­me­šte­na ta­ko da od­mah vi­di­te ka­ko iz­gle­da font ko­ji bi­ra­te. Osnov­na pa­le­ta pro­me­ne fon­ta, nje­go­ve ve­li­či­ne i bo­je pri­ka­za­na je na sli­ci 12.

49


Sli­ka 12. – osnov­na pa­le­ta iz­bo­ra fon­ta i ra­da sa nji­ma 1. Bold su po­de­blja­na slo­va 2. Ita­lic su kur­ziv­na slo­va ili is­kri­vlje­na slo­va 3. Un­der­li­ne su slo­va ko­ja su pod­vu­če­na 4. Kli­kom na stre­li­cu na do­le bi­ra­mo ko­ji font će bi­ti za tekst ko­ji ku­ca­mo 5. Ve­li­či­na slo­va, stan­dard je 12, ali na­rav­no mi mo­že­mo bi­ra­ti ko­ja će bi­ti ve­li­či­na slo­va ko­ju mi že­li­mo 6. Bo­ja slo­va, je iz­bor bo­je fon­ta ko­ji ku­ca­mo. Na­rav­no za sve ak­ci­je ko­je že­li­mo pret­hod­no ih mo­ra­mo po­tvr­di­ti ili pak uko­li­ko je tekst već ot­ku­can mi mo­ra­mo se­lek­to­va­ti tekst nad ko­jim že­li­mo da se ma ko­ja od ovih ko­man­di iz­vr­ši. Do­ku­ment mo­že­te da po­bolj­ša­te i ta­ko što će­te pro­me­ni­ti iz­gled pa­su­sa na stra­ni­ci. To mo­že­te ura­di­ti me­nja­njem po­rav­na­va­nja pa­su­sa. Po­rav­na­va­nje pa­su­sa od­no­si se na po­lo­žaj pa­su­sa iz­me­đu le­ve i de­sne mar­gi­ne. Po­sto­je če­ti­ri na­či­na da po­rav­na­te pa­sus, jed­no od na­či­na bi­ra­nja po­rav­nja­nja dat je na Sli­ci 13.

Sli­ka 13.

50


1. Po­rav­na­va­nje ule­vo (engl. align left) zna­či da su svi re­do­vi na le­voj stra­ni pa­su­sa po­rav­na­ti po le­voj mar­gi­ni, dok se re­do­vi na de­snoj stra­ni za­vr­ša­va­ju na raz­li­či­tim me­sti­ma. U Wor­du 2007 se svi pa­su­si po­rav­na­va­ju po le­voj mar­gi­ni, osim ako ne od­re­di­te dru­ga­či­je. 2. Po­rav­na­va­nje ude­sno (engl. align left) je su­prot­no po­rav­na­va­nju ule­vo. Re­do­vi na de­snoj stra­ni pa­su­sa bi­će po­ra­van­ti po de­snoj mar­gi­ni, dok će se re­do­vi na le­voj stra­ni za­vr­ša­va­ti na raz­li­či­tim me­sti­ma. 3. Cen­tri­ra­nje (engl. cen­ter alig­nment) zna­či da je tekst po­rav­nat na sre­di­ni stra­ ni­ce. 4. Tekst ko­ji je obo­stra­no po­rav­nat (engl. ju­sti­fied) po­rav­nat je po le­voj i po de­snoj mar­gi­ni ta­ko što su re­či rav­no­mer­no ra­ši­re­ne iz­me­đu mar­gi­na. Ova­kvo po­rav­na­ va­nje obič­no se ko­ri­sti u no­vi­na­ma.

Me­nja­nje raz­ma­ka pa­su­sa Po­što na­pra­vi­te do­ku­ment, če­sto će se de­si­ti da sa­gle­da­te no­ve na­či­ne da ga po­bolj­ša­te me­nja­ju­ći for­ma­ti­ra­nje pa­su­sa. Na pri­mer, mo­žda će vam se uči­ni­ti da će bo­lje iz­gle­da­ti li­sta sa pro­re­dom od jed­nog i po re­da, ne­go li­sta sa dvo­stru­kim pro­re­dom. Po­red to­ga, mo­žda će­te od­lu­či­ti da od­štam­pa­te ko­pi­ju do­ku­men­ta sa dvo­stru­kim pro­re­dom ka­ko bi­ste ga lak­še ure­di­li, iako će vaš ko­na­čan do­ku­ment ima­ti jed­no­stru­ki pro­red. U Wor­du se la­ko me­nja pro­red do­ku­men­ta – pri­vre­me­no ili traj­no – po­mo­ću ko­man­de Pa­ra­graph. Mo­že­te iz­me­ni­ti i dru­ge pa­ra­me­tre, na pri­mer raz­mak iz­me­đu pa­su­sa itd.

Sli­ka 14. – iz­bor op­ci­je pa­ra­graph

Sli­ka 15. – po­de­ša­va­nja pa­ra­gra­fa

51


Ka­ko se to ra­di? Ta­ko što se ozna­či deo tek­sta ko­ji že­li­mo for­ma­ti­ra­ti. Kli­kom de­snim ta­ste­rom mi­ša otva­ra se pro­zor ko­ji je pri­ka­zan na sli­ci 14. iz ko­ga bi­ra­mo op­ci­ju pa­ra­graph. Ka­da klik­ ne­mo na pa­ra­graph ima­mo či­tav set ko­man­di na osno­vu ko­jih ure­đu­je­mo do­ku­ment. Taj set ko­man­di je sli­ko­vi­to pri­ka­zan na sli­ci 15. Da­kle op­ci­je ko­je vam sto­je na ras­po­la­ga­nju su: • Da ura­di­ti po­rav­nja­nje iz­bo­rom na dug­me, alig­ment, to po­rav­nja­nje mo­že bi­ti sa de­sne, le­ve stran itd. o če­mu je go­re bi­lo vi­še re­či • Mo­že­te ura­di­ti uvla­če­nje ili in­de­ta­tion, po uvla­če­nje mo­že bi­ti po le­boj ili de­snoj stra­ni. Ako že­li­mo re­ci­mo uvu­ći sa­mo pr­vi red on­da klik­ne­mo na op­ci­ju spe­cial, če­ki­ra­mo first li­ne, I od­re­di­mo za ko­li­ko cm će bi­ti uvu­čen pr­vi red. • Mo­že­te da vi sa­mi od­re­di­te pro­red iz­me­đu re­do­van, spa­cing, pa od­re­đu­je­te ko­ji će pro­red bi­ti. Sve ono što ra­di­te mo­že­te vi­de­ti u pre­vi­ew bok­su. • Spa­cing, omo­gu­ća­va da od­re­di­mo po­lo­žaj pa­su­sa, be­fo­re po­me­ra pret­hod­ni pa­sus u od­no­su na se­lek­to­va­ni, af­ter, po­me­ra sle­de­ći pa­sus u od­no­su na se­lek­to­va­ni. • Li­ne spa­cing od­re­đu­je pro­red iz­me­đu re­do­va u sa­mom pa­su­su. Da bi smo sve ovo sa­ču­va­li kao pro­me­nu za te­ku­ći pa­sus tre­ba­mo klik­nu­ti po za­vr­ še­nim iz­me­na­ma na dug­me ok. Na sli­ci 14. mo­že­mo vi­de­ti ko­man­de bul­lets and num­be­ring, ko­je ov­de ne­ću po­seb­no opi­si­va­ti, ali one nam slu­že on­da ka­da že­li­mo ne­što u na­šem tek­stu na­bra­ja­ti.

Do­da­va­nje ivič­nih li­ni­ja i sen­če­nja u pa­sus Ka­da pa­su­se na stra­ni­ci po­sta­vi­te u po­lo­ža­je ko­je že­li­te, mo­že­te pri­me­ni­ti ivič­ne li­ni­je i sen­če­nje. Ova vr­sta for­ma­ti­ra­nja po­ma­že da skre­ne­te pa­žnju na tekst do­ku­men­ta. Word 2007 ras­po­la­že sa vi­še raz­li­či­tih sti­lo­va ivič­nih li­ni­ja ko­je mo­že­te bi­ra­ti i sva­ki mo­že da se pri­ka­že sa de­blji­na­ma li­ni­ja od 1/4 ti­po­graf­ske tač­ke do 6 ti­po­graf­skih ta­ča­ka. Ta­ko­ đe mo­že­te bi­ra­ti raz­li­či­te bo­je ivič­nih li­ni­ja. Ovu op­ci­ju po­kre­će­te iz osnov­nog me­ni­ja, sli­ko­vit pri­kaz po­kre­ta­nja ove op­ci­je dat je na sli­ci 16. Na­po­me­na: Ne­moj­te do­da­va­ti ivič­nu li­ni­ju u pa­sus ko­ji se de­li na dve stra­ni­ce, jer će pre­lom stra­ni­ce po­de­li­ti i ivič­nu li­ni­ju na dve stra­ni­ce.

52


Sli­ka 16. – bor­ders and sha­ding

Sli­ka 17. – op­ci­je iz pa­le­te bor­der and sha­ding

Na sli­ci 16. je pri­ka­zan me­ni ko­ji se po­ja­vi ka­da klik­ne­mo na ozna­če­ni deo tek­sta de­ snim ta­ste­rom mi­ša. Oda­kle, bi­ra­mo op­ci­ju bor­ders and sha­ding. Na sli­ci 17. pri­ka­za­ne su op­ci­je ko­je mo­že­mo bi­ra­ti i stil ko­jim će­mo uokvi­ri­ti naš tekst, bi­ra­mo ko­jom će­mo to bo­jom ura­di­ti, kao i de­blji­nu li­ni­ja. Ono što je zna­čaj­no je­ste da tu mo­že­mo bi­ra­ti i sen­ku u okvi­ru ko­man­de sha­ding.

DROP CAP Uko­li­ko ku­ca­mo do­ku­ment u ko­me tre­ba­mo is­ta­ći re­ci­mo pr­vo slo­vo pa­su­sa, on­da to ra­di­mo ta­ko što klik­ne­mo da in­sert a po­tom drop cap. Na sli­ci 18. mo­že­te vi­de­ti efe­kat ove ko­man­de.

Sli­ka 18. – drop cap op­ci­ja

53


Sim­bo­li Ta­ko­đe, ako naš do­ku­ment tre­ba da ima ne­ke sim­bo­le ko­ji se ne na­la­ze na ta­sta­tu­ri mo­že­mo ih uba­ci­ti kli­kom na in­sert po­tom symbol. U na­stav­ku je sli­ka 19. ko­ja ob­ja­ šnja­va ka­ko iz­gle­da­ju ti sim­bo­li tj je­dan deo njih.

Sli­ka 19. – sim­bo­li

Fu­sno­te Ono što je ve­o­ma če­sto ko­ri­šće­na ko­man­da wor­da po­seb­no pri iz­ra­di ma­tur­skih ra­do­va, je­ste uba­ci­va­nje fu­sno­ta. Fu­sno­te su ob­ja­šnje­nja po­je­di­nih re­či u tek­stu ili pak ob­ja­šnje­nje iz­vo­ra ne­kog tek­sta, pa­su­sa ko­ji se na­la­ze u na­šem do­ku­men­tu. U wor­du 2007 do ove ko­man­de do­la­zi­mo ta­ko što pri­ti­sne­mo re­fe­ren­ces iz glav­nog me­ni­ja, a po­tom na dug­me in­sert fo­ot­no­te. Sli­ko­vit pri­kaz je dat na sli­ci 20. Na­rav­no ka­da uba­ci­mo fu­sno­tu, u da­ljem de­lu tek­sta mo­že­mo do­da­va­ti no­ve fu­sno­te, pre­gle­da­ti pret­hod­ne itd.

Sli­ka 20. - fu­sno­te

54


Stra­ne word do­ku­men­ta Ka­da že­li­mo nu­me­ri­sa­ti stra­ne to ra­di­mo iz pa­le­te osnov­nih ko­man­di, in­sert a po­tom pa­ge num­bers. Otva­ra­njem ove ko­man­de mo­že­mo bi­ra­ti gde će se na­la­zi­ti ta nu­me­ra­ci­ja, na ko­ji na­čin će­mo nu­me­ri­sa­ti stra­ni­ce itd. Sli­ko­vit pri­kaz dat je na sli­ci 21.

Sli­ka 21. – nu­me­ra­ci­ja stra­na

Uba­ci­va­nje in­dek­sa/eks­po­nen­ta Uko­li­ko pri­li­kom ku­ca­nja tek­sta ima­mo po­tre­bu za uba­ci­va­nje in­dek­sa ili eks­po­nen­ta to ra­di­mo jed­no­stav­nim iz­bo­rom na osnov­noj pa­le­ti subscript i su­per­script, sli­ka 22.

Sli­ka 22. – uba­ci­va­nje in­dek­sa

Pa­le­ta in­sert/ume­ta­nje Po­sto­ji či­tav niz stva­ri ko­je mo­že­mo umet­nu­ti u sam word do­ku­ment. To mo­že bi­ti sli­ka, sim­bol, ta­be­la, gra­fik itd. Ma šta od ovo­ga što že­li­mo uba­ci­ti u naš word do­ku­ment 2007 se na­la­zi na osnov­nom me­ni­ju in­sert a po­tom, bi­ra­mo šta že­li­mo umet­nu­ti, pic­tu­re

55


ako že­li­mo bi­ra­ti sli­ku ko­ju že­li­mo po­sta­vi­ti klik­ne­mo da in­sert. Po­tom bi­ra­mo oda­kle že­li­mo po­zva­ti sli­ku ko­ju že­li­mo da sta­vi­mo i klik­ne­mo ok.

Do­te­ri­va­nje sli­ka ko­je uba­cu­je­mo u naš word do­ku­ment. Ka­da se sli­ka uba­ci mi mo­že­mo je do­te­ri­va­ti i to ta­ko što klik­ne­mo na nju i on­da se otvo­ri pa­le­ta pri­ka­za­na na sli­ci 23.

Sli­ka 23. – op­ci­je pri­li­kom ume­ta­nja sli­ka u naš word do­ku­ment\ 1. Brit­hness and con­trast je op­ci­ja za rad sa sli­kom, pra­vlje­nje da ista bu­de sve­tli­ja, tam­ni­ja itd. 2. Com­press sma­nju­je kva­li­tet sli­ke i pri­la­go­đa­va je word do­ku­men­tu za ču­va­nje. 3. Fra­me, je­ste op­ci­ja za po­de­ša­va­nje okvi­ra sli­ke. 4. Text wrap­ping je­ste po­de­ša­va­nje sli­ke u od­no­su na tekst, i to je zna­čaj­na ko­man­ da, jer sli­ku mo­že­mo po­de­si­ti da bu­de: squ­a­re – tekst oko za­mi­šlje­nih ivi­ca sli­ke, tight – tekst do sli­ke, be­hind text – sli­ka iza tek­sta, in front of text – sli­ka is­pred tek­sta, top and bot­tom – tekst sli­ka tekst. 5. Crop je ko­man­da za se­ce­nje sli­ke, tač­ni­je onog de­la sli­ke ko­ji je ne­po­tre­ban.

Ume­ta­nje ta­be­la Ume­ta­nje ta­be­la, je po­treb­no za ne­ki even­tu­al­ni pre­gled­ni­ji ras­po­red po­da­ta­ka. Word 2007 da­je či­tav niz go­to­vih ta­be­la ko­je mo­že­te pri­la­go­di­ti svo­jim po­tre­ba­ma. A ta­ko­đe mo­že­te kre­i­ra­ti pot­pu­no no­vu ta­be­lu po va­šoj me­ri. Ka­ko? Kli­kom na in­sert – ta­ble.

56


Sli­ka 24. – ume­ta­nje ta­be­le Ume­ta­nje ta­be­la mo­že­mo ra­di­ti na raz­li­či­te na­či­ne. Su­šti­na je po­jed­no­sta­vi­ti se­bi rad. Na­i­me, uko­li­ko je ta­be­la ma­la re­ci­mo ve­li­či­ne 4*4. jed­no­stav­no mi­šem pre­vu­ci­te broj koc­ki­ca ko­ji je dat na sli­ci 24. In­sert ta­ble. I na va­šem ekra­nu će se po­ja­vi­ti ta ta­be­la. Uko­li­ko je ve­ći broj po­lja ko­je su vam po­treb­ne on­da mo­že­te klik­nu­ti na in­sert ta­ble op­ci­ju i tu uku­ca­ti daj broj re­do­va i ko­lo­na ko­ji su vam po­treb­ni. Sva­ka­ko mo­že­te ići i na qu­ick ta­bles, i iz bo­ga­te pa­le­te go­to­vih ta­be­la word-a 2007 iza­be­ri­te onu ko­ja vam naj­vi­še od­go­va­ra. Ka­da umet­ne­te ta­be­lu po­ja­vi­će vam se dru­gi me­ni ko­ji je pri­ka­zan na sli­ci 25.

Sli­ka 25. – op­ci­je sre­đi­va­nja ta­be­la

57


Ovaj me­ni vam omo­gu­ća­va da sre­đu­je­te vi­zu­el­ni iz­gled ta­be­le, di­zajn, na ko­je ko­lo­ne i re­do­ve će se te pro­me­ne od­no­si­ti itd.

Cr­ta­nje u wor­du/in­sert smart art Vek­tor­sko cr­ta­nje je u wor­du na­me­nje­no cr­ta­nju ne­kih jed­no­stav­nih vi­zu­el­nih re­še­nja. To cr­ta­nje je omo­gu­će­no ko­man­tom in­sert-sha­pe, sli­ka 26.

Sli­ka 26. – cr­ta­nje u wor­du Da­kle, ka­da jed­no iza­be­re­te ne­ku op­ci­ju iz pa­le­te ko­ja je sli­ko­vi­to pri­ka­za­na na sli­ci 26. A do ko­je se do­la­zi kli­kom na in­sert-sha­pes, po­ja­vi­će vam se dru­gi me­ni ko­ji je za­ pra­vo nov me­ni ko­ji slu­ži za vi­zu­el­no sre­đi­va­nje va­šeg „cr­te­ža“ a pri­ka­zan je vi­zu­el­no na sli­ci 27.

Sli­ka 27. – op­ci­je sre­đi­va­nja „cr­te­ža“ u word-u

58


Da­kle, kao što mo­že­te vi­de­ti po­sto­ji ši­rok spek­tar ovih op­ci­ja, po­čev od iz­bo­ra ob­li­ ka ko­ji že­li­mo cr­ta­ti, pre­ko di­zaj­na istog, do to­da da od­re­žu­je­mo sen­ke – sha­dow ef­fect, po­zi­ci­ja na ko­joj će se na­la­zi­ti vaš „cr­tež“ a to je op­ci­ja po­si­tion, align / po­zi­ci­ja po­rav­ nja­nja itd. Word 2007 kao na­pred­no re­še­nje ovog soft­ve­ra, sa so­bom no­si još jed­nu le­pu i ko­ri­ snu op­ci­ju a to je in­sert-smart art. Op­ci­ja ko­ja je pri­ka­za­na na sli­ci 28.

Sli­ka 28. – uba­ci­va­nje smart art obje­ka­ta Smart art objek­ti sa so­bom no­se vi­še raz­li­či­to gru­pi­sa­nih go­to­vih „cr­te­ža“. Mo­že­mo re­ci­mo iza­bra­ti objek­te iz gru­pe list – ko­ja pred­sta­vlja box-eve po­re­đa­ne na raz­li­či­te na­či­ne, po­tom mo­že­mo bi­ra­ti re­ci­mo cycle ko­ji je ko­ri­stan za pri­kaz re­ci­mo „pi­ti­ca“ to mo­že bi­ti pro­cen­tu­al­ni pri­kaz ne­kih re­zul­ta­ta, ili pyra­dim – za pi­ra­mi­dal­no pri­ka­zi­va­nje ne­kih po­tre­ba (ma­slo­vlje­ve po­tre­be) ili ne­što slič­no. Na­rav­no mo­guč­no­sti je pu­no, osta­je na va­ma da iza­be­re­te ono što vam naj­vi­še od­go­va­ra u da­tom tre­nut­ku.

Ču­va­nje do­ku­men­ta i štam­pa Na kra­ju svoj do­ku­ment ko­ji ste na­pra­vi­li i skro­ji­li po svo­jim pra­vi­li­ma, pre ne­go što ga sa­ču­va­te mo­že­te ga uz po­moć iko­ni­ce Show/Hi­de pri­ka­za­ti na va­šem ekra­nu zna­ko­ve za for­ma­ti­ra­nje kao što su zna­ko­vi pa­su­sa i zna­ko­vi za raz­mak. Znak za for­ma­ti­ra­nje se na­la­zi u stan­dard­no pa­le­ti Show/Hi­de ¶ Zna­ko­vi za for­ma­ti­ra­nje pri­ka­zu­ju se u va­šem otvo­re­nom do­ku­men­tu. Pro­ve­ri­te sve po­tom pre­gle­daj­te vaš do­ku­ment i klik­ni­te na sa­ve. SA­VE - Ka­ko ču­va­te do­ku­ment? Na sli­ci 29. je dat pre­gle mo­guć­no­sti ču­va­nja do­ ku­men­ta.

59


Sli­ka 29. – ču­va­nje word do­ku­men­ta Da­kle mo­že­te klik­nu­ti sa­ve, ili sa­ve as, gde bi­ra­te na­čin na ko­ji če­te ču­va­ti do­ku­ment da li će bi­ti word 2007 ili mo­žda word 97–2003. Ka­da oda­be­re­te na­čin ču­va­nja, on­da bi­ra­te me­sto gde će­te ga sa­ču­va­ti.

Štam­pa­nje - PRINT Po­što or­ga­ni­zu­je­te, ure­di­te i for­ ma­ti­ra­te do­ku­ment, ve­ro­vat­no će­te že­le­ti da ga od­štam­pa­te. Pre ne­go što to ura­di­te, mo­že­te po­de­si­ti pa­ ra­me­tre u pri­ka­zu Print Pre­vi­ew, sli­ka 30. Ovaj pri­kaz do­ku­men­ta po­mo­ći će vam da ne štam­pa­te uza­lud, po­što svoj rad mo­že­te vi­ de­ti pre ne­go što ga od­štam­pa­te. Onog tre­nut­ka ka­da pre­gle­da­te do­ku­ment, klik­ne­te na print i kre­ će štam­pa­nje do­ku­men­ta ko­ji ste na­pra­vi­li.

Sli­ka 30. – pre­gled print pre­vi­ew i štam­pa­nje do­ku­men­ta

60


Excel

61


62


Excel Šta je Ex­cel? Mic­ro­soft Ex­cel je još je­dan pro­gram u ni­zu Mic­ro­soft Of ­fi­ce 2007 pa­ke­ta i pred­sta­ vlja osnov­ni pro­gram za rad sa ta­be­la­ma. Ex­cel vam omo­gu­ću­je da or­ga­ni­zu­je­te svo­je po­dat­ke u li­ste (she­ets), po­tom da ih pri­ka­že­te zbir­no, da ih upo­re­di­te kao i da ih gra­ fič­ki pri­ka­že­te. Ex­cel u se­bi sa­dr­ži či­tav set raz­li­či­tih ko­man­di ko­je vam omo­gu­ća­va­ju da iz­vr­ša­va­te raz­li­či­te, ma­te­ma­tič­ke ope­ra­ci­je, fi­nan­sij­ske ope­ra­ci­je, sta­ti­stič­ke ope­ra­ci­je itd. Sve ono što bu­de re­zul­tat va­šeg ra­da, mo­že­te pri­ka­za­ti, ta­be­lar­no ili gra­fič­ki.

Ka­ko po­če­ti rad u Ex­cel-u? Ex­cel mo­že­te po­kre­nu­ti na raz­li­či­te na­či­ne. Dva naj­če­šća na­či­na su: 1. uko­li­ko na svom desk­to­pu ima­te iko­ni­cu ex­cel on­da mo­že­te dvo­stru­kim kli­kom na istu, otvo­ri­ti ex­cel. 2. mo­že­te ga po­kre­nu­ti iz start me­ni­ja, po­tom all pro­grams, Mic­ro­soft Of ­fi­ce klik­ ne­te jed­nom i otvo­re vam se svi pro­gra­mi of ­fi­ce pa­ke­ta oda­kle iza­be­re­te ex­cel.

Ex­cel ka­ko iz­gle­da – osnov­ni ele­men­ti Ka­da po­kre­ne­te Ex­cel, otvo­ri će se pra­zan do­ku­ment, ko­ji na­rav­no mo­že­te pri­la­ go­đa­va­ti svo­jim po­tre­ba­ma, ra­di­ti u nje­mu i iz­vo­di­ti za­ključ­ke ko­je že­li­te i ko­ji su vam po­treb­ni. Iz­gled tog ini­ci­jal­no pra­znog do­ku­men­ta je pri­ka­zan na Sli­ci 1.

63


Sli­ka 1. Iz­gled pra­znog ex­cel do­ku­men­ta Opis svih ele­me­na­ta ex­cel do­ku­men­ta. 1. Na­slov­na li­ni­ja pro­zo­ra - sa­dr­ži ime do­ku­men­ta i ime pro­gra­ma; 2. Osnov­ni me­ni - je­ste pa­le­ta sa svim ko­man­da­ma ko­je ex­cel nu­di; 3. Li­sta ime­no­va­nih blo­ko­va (Na­me Box) - pri­ka­zu­je adre­su ak­tiv­ne će­li­je ili ne­ki dru­gi sa­dr­žaj; 4. Li­ni­ja za unos sa­dr­ža­ja - (For­mu­la Bar, tu uno­si­mo for­mu­lu ko­ja je bit­na za ak­ tvi­nu će­li­ju u ko­joj ra­di­mo); 5. Bro­je­vi ko­lo­na i re­do­va; 6. Je­zič­ci rad­nih li­sto­va - omo­gu­ća­va­ju kre­ta­nje iz­me­đu rad­nih li­sto­va; kao i ime­ no­va­nje rad­nih li­sto­va; 7. Sta­tu­sna li­ni­ja sa in­di­ka­to­ri­ma – in­for­ma­ci­je o ak­tu­el­no otvo­re­nom ran­dom li­stu. Sva­ki Ex­cel do­ku­ment se sa­sto­ji od rad­ne sve­ske (wor­bo­ok) ko­ja je po­de­lje­na na rad­ne li­sto­ve (wor­kshe­ets – she­et1, she­et2, she­et3 itd.). Rad­ni list je po­vr­ši­na iz­de­lje­na na 256 ko­lo­na ozna­če­nih za­gla­vljem sa slo­vi­ma i 65536 re­do­va (za­gla­vlje sa bro­je­vi­ma). Sva­ki no­vo­o­tvo­re­ni ex­cel do­ku­ment ima svo­ja tri rad­na li­sta ko­ji su ime­no­va­ni she­et 1, she­et 2, she­et 3, što se na­rav­no mo­že iz­me­ni­ti. Mak­si­mal­ni broj rad­nih li­sto­va ogra­ni­čen je sa­mo me­mo­ri­jom ra­ču­na­ra.

64


Rad sa rad­nim li­sto­vi­ma i nji­ho­vo for­ma­ti­ra­nje Osnov­ni ele­ment sva­kog rad­nog li­sta je će­li­ja (cell).

Šta je će­li­ja? Sva­ka će­li­ja ima adre­su de­fi­ni­sa­nu pre­se­kom re­da i ko­lo­ne, na pri­mer: A1, B4, I10 itd. Pri­li­kom upi­sa adre­se će­li­je u for­mu­lu, sve­jed­no je da li ku­ca­te ve­li­ka ili ma­la slo­ va - Ex­cel će ih uvek pre­ve­sti u ve­li­ka. Sva­ki rad­ni list, she­et ima istu še­mu adre­sa će­li­ja. Ali va­žno je re­ći da u uko­li­ko ra­di­te sa vi­še rad­nih li­sto­va she­et-ova, da sva­ka će­li­ja ima jed­no­znač­nu adre­su. To zna­či sle­de­će da uko­li­ko že­li­te po­zva­ti od­re­đe­nu će­li­ju da bi ste se po­zi­ci­o­ni­ra­li na tač­no od­re­đe­nu će­li­ju, tač­no od­re­đe­nog rad­nog li­sta neo­p­hod­no je da kao pre­fiks se na­pi­še ime rad­nog li­sta, pra­će­no zna­kom uz­vi­ka, na pri­mer: She­et2B10 itd. Će­li­ja mo­že ima­ti raz­li­čit tip po­da­ta­ka, to mo­že bi­ti tekst, bro­je­vi/for­mu­le, da­tum itd. Va­žno je re­ći da će­li­je mo­gu bi­ti pot­pu­no ne­za­vi­sne jed­na od dru­ge, ali ta­ko­đe mo­gu bi­ti i po­ve­za­ne kao i me­đu­sob­no za­vi­sne, pri­mer to­ga je­ste iz­ra­da for­mu­la­ra/funk­ci­ja o če­mu će ka­sni­je bi­ti vi­še re­či. Će­li­ja da­kle ima je­din­stve­nu adre­su, u ko­ju mo­že­mo upi­si­va­ti raz­li­čit sa­dr­žaj. Na Sli­ci 2. mo­že­te vi­de­ti pri­mer šta je jed­na će­li­ja.

Sli­ka 2. Jed­na će­li­ja Uko­li­ko u će­li­ju uno­si­mo na pri­mer ne­ke po­dat­ke, a da ti po­da­ci je­su ne­ke funk­ci­je ko­je ex­cel nu­di (o ko­ji­ma će vi­še re­či bi­ti ka­sni­je) on­da se ovaj pri­kaz će­li­ja me­nja i to na sle­de­ći na­čin. Ne­po­sred­no iz­nad po­vr­ši­ne rad­nog li­sta, ima­mo tri no­ve op­ci­je to jest no­va tri pod­ruč­ja. Na le­voj stra­ni je pa­da­ju­ća li­sta ime­no­va­nih blo­ko­va (Na­me Box) , u ko­joj se vi­di adre­sa ak­tiv­ne će­li­je ili ne­ki dru­gi sa­dr­ža­ji. Po­red nje je po­lje u ko­me se na­la­zi znak „f “ (Edit For­mu­la), a u to­ku uno­sa se po­ja­vlju­ju još dva zna­ka za kon­tro­lu uno­sa mi­šem (sti­li­zo­va­no X za pre­kid i chec­ko­ut za po­tvr­du). Na­kon to­ga na­la­zi se du­go be­lo po­lje - li­ni­ja za unos sa­dr­ža­ja (For­mu­la Bar); gra­fič­ki pri­kaz pret­hod­no re­će­nog je­ste Sli­ka 3. op­ci­je iz­nad rad­nog li­sta

65


Sli­ka 3. op­ci­je iz­nad rad­nog li­sta

Ko­rak po ko­r ak kroz ex­cel Ex­cel je ja­ko slo­žen pro­gram, ko­ji nu­di za­i­sta ja­ko bo­ga­tu pa­le­tu ala­ta. U ovom Br­zom vo­di­ču, moj za­da­tak je­ste da vas upo­znam sa osno­va­ma ra­da u ex­cel-u 2007.

Kre­ta­nje kroz rad­ni list Kre­ta­nje kroz rad­ni list je jed­no­stav­no. Kur­sor­ske stre­li­ce po­me­ra­ju do­ku­ment u bi­lo kom sme­ru, (le­vo, de­sno, go­re, do­le). En­ter po­sle uno­sa (kre­ta­nje kroz rad­ni list je na­do­le), ili Tab kre­će­mo se na de­sno uvek, Shift+En­ter kre­će­mo se na­go­re. Kur­sor­ski ta­ste­ri u kom­bi­na­ci­ji sa ta­ste­rom Ctrl po­me­ra­ju ak­tiv­nu će­li­ju naj­pre na po­če­tak obla­sti po­pu­nje­ne ne­kim sa­dr­ža­jem u prav­cu stre­li­ce, za­tim na su­prot­ni kraj te obla­sti i ta­ko re­dom. Pri­ti­skom na ta­ster Ho­me od­la­zi­te na po­če­tak re­da, u sa­svim le­vu će­li­ju. Ctrl+Ho­me ide­te di­rekt­no u gor­nji le­vi ugao ak­tiv­nog de­la rad­nog li­sta. Ctrl+End ak­ti­vi­ra se do­nji de­sni ugao upo­tre­blje­nog de­la rad­nog li­sta. Ta­ste­ri Pa­ge­Up i Pa­ge­Down po­me­ra­ju sa­dr­žaj rad­nog li­sta ekran na­go­re i ekran na­do­le, re­spek­tiv­no. Ta­ste­ri Alt+Pa­ge­Up i Alt+Pa­ge­Down po­me­ra­ju sa­dr­žaj rad­nog li­sta ekran ude­sno i ekran ule­vo, re­spek­tiv­no.

66


Se­lek­to­va­nje, ko­pi­ra­nje i bri­sa­nje unu­tar ex­cel do­ku­men­ta Se­lek­to­va­nje Uko­li­ko že­li­mo da se­lek­tu­je­mo vi­še će­li­ja, to ra­di­mo ta­ko što po­zi­ci­o­ni­ra­mo kur­sor na po­čet­no po­lje od ko­ga že­li­mo se­lek­to­va­ti će­li­je, pri­ti­sne­mo le­vi ta­ster mi­ša i pre­vu­ će­mo do će­li­je do ko­je že­li­mo se­lek­to­va­ti (Sli­ka 4.). Uko­li­ko že­li­mo da se­lek­tu­je­mo ce­lu ko­lo­nu ili red to ra­di­mo ta­ko što klik­ne­mo na broj re­da ili slo­vo re­da ko­ji že­li­mo se­lek­ to­va­ti, po­ja­vi­će se stre­li­ca ko­ja će ozna­či­ti deo ko­ji mi že­li­mo da se­lek­tu­je­mo (Sli­ka 5.). Ako že­li­mo se­le­to­va­ti po­je­di­ne će­li­je ko­je su raz­ba­ca­ne po rad­nom li­stu to ra­di­mo ta­ko što dr­ži­mo ta­ster alt + pri­ti­ska­mo na će­li­ju ko­ju že­li­mo da se­lek­tu­je­mo (Sli­ka 6.).

(Sli­ka 4.)

(Sli­ka 5.)

(Sli­ka 6.)

Ceo do­ku­ment se­lek­tu­je­mo ta­ko što pri­ti­sne­mo po­zi­ci­ju iz­nad bro­ja re­do­va ili le­vo od pr­vog slo­va to jest slo­va A. Uko­li­ko ima­mo vi­še rad­nih li­sto­va, mo­že­mo ih se­lek­to­va­ti pri­ti­skom na she­et i dr­ ža­njem ta­ster shift i kli­kom na she­et.

Ko­pi­ra­nje Ko­pi­ra­nje se ra­di ta­ko što se­lek­tu­je­mo će­li­je ili rad­ni list i klik­ne­mo de­snim ta­ste­rom mi­ša i on­da copy (Sli­ka 7.). Ili pak se­lek­to­va­njem po­lja ko­ja že­li­mo pre­ko­pi­ra­ti, i po­tom pri­ti­skom na ta­ster ctrl+c (pre­či­ca za ko­pi­ra­nje u ma kom do­ku­men­tu i pro­gra­mu).

67


Sli­ka 7. Ka­da iz­vr­ši­mo upo­tre­bu copy ko­man­de, pri­ti­sne­mo na po­lje na ko­je že­li­mo „za­le­pi­ti“ ko­pi­ra­ni deo, de­snim pri­ti­skom na ta­ster iz pa­le­te ko­ja nam se po­ja­vi oda­be­re­mo pa­ste, ili pak ako ko­ri­sti­mo pre­či­cu na ta­sta­tu­ri, klik­ne­mo na ctrl+p.

Bri­sa­nje Sva­kom pret­hod­nom bri­sa­nju sa­dr­ža­ja iz će­li­ja pret­ho­di pret­hod­no se­lek­to­va­nje o če­mu je već bi­lo re­či. Ka­da se­lek­tu­je­mo deo ko­ji že­li­mo obri­sa­ti klik­ne­mo na ta­ster de­ le­te. On­da ka­da ra­di­mo sa ve­ćim ex­cel do­ku­men­tom, slo­že­ni­jim, mo­že­mo ima­ti raz­li­či­te „slo­že­ni­je“ po­tre­be. Na pri­mer, da obri­še­mo je­dan deo, da obri­še­mo či­tav red ili ko­lo­nu. U tim slu­ča­je­vi­ma se­lek­tu­je­mo deo ko­ji že­li­mo obri­sa­ti a po­tom de­snim ta­ste­rom mi­ša iz pa­da­ju­ćeg me­ni­ja iza­be­re­mo de­le­te, po­ja­vi­će se pro­zor u ko­me bi­ra­mo šta bri­še­mo (Sli­ka 8.) npr: en­ti­re row – bri­še kom­ple­tan red, en­ti­re co­lumn – bri­še sve ko­lo­ne.

Sli­ka 8.

68


Rad­ni list + rad­ni list = rad­na sve­ska Broj rad­nih li­sto­va mi sa­mi od­re­đu­je­mo, kao i to ka­ko će se ti rad­ni li­sto­vi zva­ti, ka­ kav će nji­hov ras­po­red bi­ti. Na ko­ji na­čin to ra­di­mo. Klik­ne­mo na je­zi­čak rad­nih li­sto­va, de­snim kli­kom mi­ša otva­ra se pro­zor u ko­me po­sto­ji či­tav set op­ci­ja (Sli­ka 9.) Da­kle to mo­gu bi­ti op­ci­je: 1. in­sert - do­da­va­nje no­vog rad­nog li­sta 2. de­le­te - bri­sa­nje rad­nog li­sta 3. re­na­me - pro­me­na ime­na rad­nog li­sta 4. mo­ve or copy - pro­me­na re­do­sle­da rad­nog li­sta kao i ko­pi­ra­ nje či­ta­vog rad­nog li­sta na dru­go me­sto Sli­ka 9.

Za­mr­za­va­nje rad­nog li­sta Uko­li­ko je do­ku­ment sa ko­jim ra­di­te obi­man, i ne­mo­gu­će je sa­gle­da­ti ga u jed­nom pro­zo­ru, mo­gu­će je da upo­re­do vi­di­te kraj­nje uda­lje­na pod­ruč­ja istog rad­nog li­sta. Ka­ko to ra­di­mo? Ta­ko što je­dan deo „za­mr­zne­mo“. Da bi­ste ovo po­sti­gli, po­sta­vi­te se u će­li­ju ko­ja će bi­ti pr­va ne­za­mr­znu­ta - re­do­vi iz­nad nje i ko­lo­ne s nje­ne le­ve stra­ne, bi­će za­mr­ znu­ti. Po­tom klik­ni­te na ko­man­du vi­ew/Fre­e­ze Pa­nes.

Sli­ka 10. Otvo­ri­će vam se me­ni ko­ji mo­že­te vi­de­ti na (Sli­ka 10.). Da­kle po­sto­ji set op­ci­ja ko­je mo­že­te da bi­ra­te, a ko­je se od­no­se na to ko­ji deo va­še rad­ne sve­ske će­te za­mr­znu­ti da bi pra­ti­li kom­ple­tan do­ku­ment u ko­me ra­di­te. Sa de­sne stra­ne se na­la­zi i op­ci­ja split ko­ja kom­ple­tan rad­ni list de­li na ne­ko­li­ko de­lo­va od tač­ke gde ste vi po­sta­vi­li da je ak­tiv­na će­li­ja. Dvo­stru­kum kli­kom vra­ća­te u oba slu­ča­ja na pret­hod­no sta­nje, nor­mal­ni pre­gled do­ku­men­ta.

69


For­ma­ti­ra­nje rad­nog li­sta = ko­lo­na i re­do­va Ši­ri­nu ko­lo­na i re­do­va mo­že­te me­nja­ti ra­di lep­šeg iz­gle­da for­mi­ra­ne ta­be­le, ali isto ta­ko i iz či­sto funk­ci­o­nal­nih raz­lo­ga, ako se ne­ki sa­dr­ža­ji pre­kla­pa­ju ili se ne vi­de. To mo­že­te da ura­di­te na ne­ko­li­ko na­či­na. Iz­me­ne mo­že­te vr­ši­ti ruč­no, ta­ko što će­te sva­ku ko­lo­nu ili red po­seb­no ozna­či­ti i me­nja­ti nje­nu ve­li­či­nu to jest po­lje co­lumn/row width - ve­li­či­nu ko­lo­ne ili re­da. Slo­ži­će­te se da je to pre­vi­še vre­me­na, za sre­đi­va­nje. Ušte­du svog vre­me­na mo­že­te ima­ti ako po­sta­vi­te kur­sor na ko­lo­nu ili red ko­ji že­li­te da pro­me­ni­te pri­ti­sne­te de­snim ta­ste­rom i otvo­ri­će vam se ova­kav pro­zor kao na Sli­ci 11. Da­kle vi će­te oda­bra­ti co­lumn width, ako je reč o ko­lo­ni i tu će­te upi­sa­ti vred­nost ko­ju že­li­te. Isti po­stu­pak je­ste i za red.

Sli­ka 11. Na­po­me­na: na sli­ci je pri­ka­za­na pro­me­na jed­ne ko­lo­ne, na­rav­no vi mo­že­te vi­še ko­lo­ na se­lek­to­va­ti ili pak vi­še re­do­va i na taj na­čin auto­mac­ki pro­me­ni­ti vi­še ko­lo­na/re­do­va, ti­me ubr­za­ti svoj rad.

70


Ob­ja­šnje­nje op­ci­ja iz pa­da­ju­ćeg me­ni­ja row he­ight ve­li­či­na re­da auto­fit row he­ vra­ća na stan­dard­no po­de­ ight ša­va­nje co­lumn width od­re­đi­va­nje ve­li­či­nu ko­lo­ne auto­fit co­lumn vra­ća na stan­dard­no po­de­ width ša­va­nje de­fa­ult width po­še­va­nje ve­li­či­ne kom­plet­ nih ko­lo­na svih po­lja ne sa­ mo ozna­če­nog hi­de & un­hi­de skri­va­nje ko­lo­na re­do­va itd or­ga­ni­ze she­ets je­ste niz ko­man­di ko­ji omo­ gu­ća­va­ju rad sa rad­nim li­ sto­vi­ma pro­tec­tion se od­no­si na seg­ment de­ fi­ni­sa­nja lo­zin­ke za za­šti­tu do­ku­men­ta od ma ka­kvih pro­me­na for­mat cells se od­no­si na for­ma­ti­ra­nje će­li­ja

Sli­ka 12.

Dru­gi na­čin kom­plet­nog for­ma­ti­ra­nja rad­nog li­sta va­šeg ex­cel do­ku­men­ta je­ste da iz osnov­nog me­ni­ja iza­be­re­te ho­me/for­mat, u tom slu­ča­ju otvo­ ri­će vam se sle­de­ći niz op­ci­ja pri­ka­zan na Sli­ci 12.

Do­da­va­nje i bri­sa­nje re­do­va i ko­lo­na Uko­li­ko nam je po­tre­ban no­vi red ili ko­lo­na, do­da­va­nje se vr­ši na sle­de­ći na­čin. Pr­vo, klik­ne­mo mi­šem na red ili ko­lo­nu is­pred ko­je že­li­mo umet­nu­ti red/ko­lo­nu, klik­ ne­mo na ho­me-in­sert-in­sert cell. Uko­li­ko že­li­mo da ne­ki red/ko­lo­nu iz­bri­še­mo to ra­di­mo ta­ko što se­lek­tu­je­mo red/ ko­lo­nu a po­tok de­snim kli­kom na red/ko­lo­nu otvo­ri se pa­da­ju­ći me­ni iz ko­ga iza­a­be­ re­mo de­le­te.

For­ma­ti­ra­nje će­li­ja For­ma­ti­ra­nje će­li­je pod­ra­zu­me­va či­tav set pro­me­na. Te pro­me­ne se mo­gu od­no­si­ti na pro­me­nu ob­li­ka, ve­li­či­ne i bo­ju fon­ta, bo­ju i tek­stu­ru pod­lo­ge, po­sta­vlja­ti raz­ne li­ni­ je, po­rav­nja­va­nje sa­dr­ža­ja na raz­ne na­či­ne, me­nja­ti ugao une­tog tek­sta itd. Sve na­pred

71


na­ve­de­ne op­ci­je mo­že­mo po­zva­ti iz osnov­nog me­ni­ja ho­me/ for­mat, ili dru­gi na­čin je ta­ko što klik­ne­mo na će­li­ju de­snim kli­kom i oda­be­re­mo for­mat cells. Ne od op­ci­je ko­je nam sto­je na ras­po­la­ga­nju su pri­ka­za­ne na Sli­ka­ma 13. 14. 15. i 16.

Sli­ka 13.

Sli­ka 14.

Sli­ka 15.

Sli­ka 16.

Na sli­ci 13 pri­ka­zan je oda­bir for­ma­ti­ra­nja ti­pa po­da­ta­ka, to jest o ko­joj vr­sti po­ da­ta­ka je reč, slo­va, broj, va­lu­ta, da­tum, vre­me itd. De­fi­ni­sa­nje ti­pa će­li­je je la­ko ta­ko što sa­mo klik­ne­mo na ka­te­go­ri­ju ko­ju že­li­mo, re­ci­mo broj, da­tum itd. I klik­ne­mo ok. Na­po­me­na: Ono što bih is­ta­kla u po­de­ša­va­nju ti­pa će­li­je je­ste, se­lek­to­va­nje bro­ja kao ti­pa će­li­je, sa po­seb­nim osvr­tom na de­ci­ma­le. Na­i­me, ka­da ra­di­mo for­ma­ti­ra­nje u op­ci­ji num­ber, ca­te­gory, klik­ne­mo num­ber, po­tom na de­ci­mal pla­ces, od­re­đu­je­mo broj de­ci­mal, ako od­če­ki­ra­mo, use 1000 se­pa­ra­tor, ko­ri­sti­će se odva­ja­nje 1000 za­re­zom, is­pod u po­lju bi­ra­mo iz­gled ne­ga­tiv­nog bro­ja. Broj de­ci­mal mo­že­mo bi­ra­ti i iz osnov­ nog me­ni­ja in­cre­a­se de­ci­ma­le, i dec­re­a­se de­ci­mal, ko­ji slu­ži za po­ve­ća­nje i sma­nji­va­nje bro­ja de­ci­mal. U pri­log ovo­me je sle­de­ća sli­ka 17.

72


Sli­ka 17. Na sli­ci 14 pri­ka­zan je niz op­ci­ja ko­je se od­no­se na alig­ment/po­rav­nja­nja. Osnov­ na po­de­la po­rav­nja­nja je­ste: ho­ri­zon­tal­no i ver­ti­kal­no po­rav­nja­nje, a sva­ko od njih ima po­rav­nja­nje sa le­ve stra­ne, de­sne, cen­tri­ra­nje itd. Text con­trol se od­no­si na po­de­ša­va­nje unu­tar će­li­je, i to po­de­ša­va­nje pre sve­ga tek­sta. Ono ima sle­de­će op­ci­je: wrap text, uko­li­ko je tekst ko­ji pi­še­mo unu­tar će­li­je dug, on­da će se do­go­di­ti da on bu­de „pod­vu­čen“ pod sle­de­ću će­li­ju. Da bi se ovo iz­ be­glo, uklju­či­te op­ci­ju Wrap Text, na­kon ko­je će tekst „po­što­va­ti“ de­snu ivi­cu će­li­je i pru­ža­ti se u vi­še re­do­va. Shrink to Fit: da tekst ne bi pre­la­zio de­snu ivi­cu, font će bi­ti uma­njen ta­ko da mo­že da sta­ne u je­dan red. Ori­en­ta­tion de­fi­ni­še po­lo­žaj i ugao sa­dr­ža­ja u će­li­ji. Na sli­ci 15. Pri­ka­za­ne su op­ci­je ko­je se od­no­se na pro­me­ne fon­ta i te pro­me­ne se pre sve­ga od­no­se na: iz­bor fon­ta, bo­je, i ve­li­či­ne istog. Na sli­ci 16. Pri­ka­za­ne su op­ci­je bor­der-a i one pred­sta­vlja­ju set pro­me­na ko­je se od­no­se na to ka­ko će iz­le­da­ti li­ni­je će­li­ja, de­blji­na i bo­je li­ni­ja. Osim ivič­nih, tu su i di­ja­go­nal­ne li­ni­je ko­je pre­se­ca­ju će­li­ju. Li­ni­je se po­sta­vlja­ju ta­ko što se na­kon iz­bo­ra atri­bu­ta mi­šem ozna­či me­sto gde li­ni­ja tre­ba da se po­ja­vi. Pre­o­sta­le dve op­ci­je ko­je sli­kov­no ov­de ni­su pri­ka­za­ne iz pa­le­te for­mat cells je­su: Fill - je­ste po­za­di­na će­li­ja. Pro­tec­tion - se od­no­si na za­šti­tu sa­mih će­li­ja.

For­ma­ti­ra­nje će­li­ja/mer­ge Uko­li­ko že­li­mo da spo­ji­mo od­re­đe­ne će­li­je, to ra­di­to ta­ko što ozna­či­mo će­li­je ko­je že­li­mo spo­ji­ti i klik­ne­mo na mer­ge cells. (Sli­ka 18.)

Sli­ka 18.

73


Rad sa for­mu­la­ma i funk­ci­ja­ma Su­šti­na Ex­ce­la je­ste u ko­ri­šće­nju for­mu­la i funk­ci­ja. Ex­cel po­zna­je dve vr­ste sa­dr­ ža­ja i to su: 1. Kon­stan­ta i 2. For­mu­la. Kon­stan­ta je bi­lo ka­kav slo­bod­no une­ti po­da­tak. For­mu­la je iz­raz ili funk­ci­ja, ko­ja pod­le­že stro­gim sin­tak­snim i se­man­tič­kim pra­vi­ li­ma. For­mu­la se pre­po­zna­je ta­ko što uvek po­či­nje zna­kom jed­na­ko­sti (“=“). Funk­ci­je pre­sta­vlja­ju ura­đe­ne for­mu­le ko­je oba­vlja­ju ma­te­ma­tič­ke ope­ra­ci­je ume­sto vas. Ex­cel na for­mu­la gle­da kao na funk­ci­ju sa svo­jim ar­gu­men­ti­ma. A ar­gu­ment je­ste re­fe­ren­ca iza funk­ci­je. Kao re­fe­ren­ca se mo­že ko­ri­sti­ti broj, tekst, lo­gič­ka vred­nost. Ar­gu­ment Pri­mer Bro­je­vi 1,2,3,4, Tekst Ok­to­bar Lo­gič­ka vred­nost Tač­no/Ne­tač­no Adre­sa će­li­je A1 ili A1:B10 Sva­ka funk­ci­ja po­red ar­gu­men­ta sa­dr­ži i ope­ra­tor. Ope­ra­to­ri su ma­te­ma­tič­ki sim­bo­li ko­ji su po­de­lje­ni u tri ka­te­go­ri­je i to: arit­me­tič­ki, tek­stu­a­li i lo­gič­ki iz­raz. Arit­me­tič­ki ope­ra­to­ri + / * % ^

sa­bi­ra­nje od­u­zi­ma­nje de­lje­nje mno­že­nje pro­ce­nat ste­pe­no­va­nje

Tek­stu­al­ni iz­raz - ope­ra­ta­tor spa­ja­nja tek­sta & = > < >= <= <>

74

spa­ja­nje tek­sta Lo­gič­ki ope­ra­to­ri jed­na­ko ve­će je od ma­nje je od ve­će ili jed­na­ko ma­nje ili jed­na­ko raz­li­či­to


Funk­ci­je, šta one pre­sta­vlja­ju? Ex­cel ima či­ta­vu pa­le­tu ura­đe­nih funk­ci­ja ko­je vam omo­gu­ća­va­ju lak­ši rad. Funk­ci­je u ex­ce­lu su sor­ti­ra­ne na ne­ko­li­ko seg­men­ta i to: 1. Funk­ci­je ba­ze po­da­ta­ka 2. Funk­ci­je za da­tum i vre­me 3. In­že­njer­ske funk­ci­je 4. Fi­nan­sij­ske funk­ci­je 5. In­for­ma­tič­ke funk­ci­je 6. Lo­gič­ke funk­ci­je 7. Funk­ci­je za tra­že­nje i re­fe­ren­ce 8. Ma­te­ma­tič­ke i tri­go­no­me­trij­ske funk­ci­je 9. Tek­stu­al­ne funk­ci­je 10. Sta­ti­stič­ke funk­ci­je

1. Funk­ci­je ba­ze po­da­ta­ka

Ove funk­ci­je se iz­vr­ša­va­ju nad op­se­zi­ma ko­ji mo­gu ob­u­hva­ta­ti vi­še od jed­nog re­da ili ko­lo­ne. Naj­će­šće se ko­ri­ste u ve­li­kim or­ga­ni­za­ci­ja­ma ko­je ima­ju ogrom­ne ba­ze po­ da­ta­ka I ta­da slu­že re­ci­mo za tra­že­nje mak­si­mal­ne za­ra­de u ne­kom du­žem vre­men­skom pe­ri­o­du. Ne­ke od funk­ci­ja iz ove pa­le­te su: Funk­ci­ja Sin­tak­sa Opis =DFUN­CTION ba­za po­da­ta­ka, Ova funk­ci­ja vra­ča pro­sek vred­no­sti DA­VE­RA­GE po­lje, kri­te­ri­jum ko­je za­do­vo­lja­va­ju za­da­ti kri­te­ri­ju­mi Ova funk­ci­ja iz­ra­ču­na­va broj će­li­ja =DFUN­CTION ba­za po­da­ta­ka, DCO­UNT ko­je sa­dr­že bro­je­ve ko­ji za­do­vo­lja­ po­lje, kri­te­ri­jum va­ju za­da­ti kri­te­ri­jum. Ova funk­ci­ja bro­ji broj će­li­ja ko­je =DFUN­CTION ba­za po­da­ta­ka, DCO­UN­TA za­do­vo­lja­va­ju za­da­ti kri­te­ri­jum a po­lje, kri­te­ri­jum ko­je ni­su pra­zne. Ova funk­ci­ja vra­ća je­din­stve­nu =DFUN­CTION ba­za po­da­ta­ka, DGET vred­nost ko­ja za­do­vo­lja­va za­da­ti po­lje, kri­te­ri­jum kri­te­ri­jum. Na­rav­no po­sto­ji či­tav spek­tar ovih ko­man­di ali ov­de se ne­će­mo nji­ma po­seb­no ba­ vi­ti i ne­ću ih de­talj­no ob­ja­šnja­va­ti.

2. Funk­ci­je za da­tum i vre­me

Ovu su ve­o­ma moć­ne fun­ci­je ko­je vam da­ju mo­guć­nost da upra­vlja­te in­for­ma­ci­ja­ma o ele­men­ti­ma vre­me­na i da ih auto­ma­ti­zu­je­te. Re­ci­mo, uko­li­ko u fir­mi u ko­joj ra­di­te, da­je­te dnev­ne iz­ve­šta­je, on­da uko­li­ko že­li­te mo­že­te u svoj iz­ve­štaj uklju­či­ti da­tum, to jest dan ka­da je iz­ve­štaj od­štam­pan. To mo­že­te na­rav­no ruč­no da ura­di­te ili pak da to ex­cel ura­di za vas. Funk­ci­je za da­tum i vre­me su mno­go­broj­ne, naj­če­šće ko­ri­šće­ne su:

75


Funk­ci­ja

Sin­tak­sa

Opis Vra­ća ce­lo­broj­nu vred­nost da­tu­ma DA­TE =DA­TE (go­di­na, me­sec, dan) kao red­ni broj Pre­tva­ra da­tum iz tek­stu­al­ne for­me DA­TE­VA­LUE =DA­TE­VA­LUE (da­tum_tekst) i vred­nost kao red­ni broj Vra­ća red­ni broj da­na u me­sec od 1 DAY =DAY (da­tum_tekst) do 31 Vra­ća red­ni broj da­na iz­me­đu dva DAY S360 =DAY(red­ni_broj) za­da­ta da­tu­ma. Funk­ci­ja DA­TE (go­di­na; me­sec; dan) vra­ća da­tum od ele­me­na­ta za­da­tih bro­jem ili re­fe­ren­com, dok DA­TE­VA­LUE (da­tum) vra­ća red­ni broj da­na po­čev od 1. ja­nu­a­ra 1900. TO­DAY vra­ća ak­tu­el­ni da­tum, a WE­EK­DAY (da­tum; tip) broj ko­ji pred­sta­vlja red­ni broj da­na u ne­de­lji. Dru­gi op­ci­o­ni pa­ra­me­tar mo­že ima­ti vred­nost 1 (ne­de­lja je broj 1), 2 (po­ne­de­ljak je broj 1) ili 3 (po­ne­de­ljak je „nul­ti“ dan).

3. In­že­njer­ske funk­ci­je

In­že­njer­ske funk­ci­je su za raz­li­či­te ti­po­ve ana­li­za, sta­ti­sti­ke itd. Pre­te­žno ko­ri­ste bas­se­lo­vu funk­ci­ju, ko­ji­ma se u ovom Br­zom vo­di­ču ne­će­mo ba­vi­ti ali sma­tram ih in­ te­re­sant­nim u smi­slu po­mi­nja­nja za ne­ko de­talj­ni­je is­tra­ži­va­nje. U okvi­ru njih po­sto­je ne­ke „op­šte“ funk­ci­je ko­je zna­ju bi­ti od ko­ri­sti kao na pri­mer: Funk­ci­ja Sin­tak­sa Opis BIN2DEC =BIN2DEC(broj) Pre­tva­ra bi­nar­ni broj u de­ci­mal­ni =CON­VERT(broj_iz_je­di­ni­ce_u_ Pre­tva­ra broj iz jed­nog mer­nog CON­VERT je­di­ni­cu) si­ste­ma u dru­gi mer­ni system

4. Fi­nan­sij­ske funk­ci­je

U za­vi­sno­sti od to­ga či­me se ba­vi­te, sa­svim je si­gur­no da će­te ko­ri­sti­ti raz­ne fun­ cki­je ko­je ex­cel ima u svo­joj ši­ro­koj pa­le­ti mo­guć­no­sti. Ono što je za me­ne naj­če­šće ko­ri­šće­no je­su upra­vo fi­nan­skij­ske funk­ci­je. Sva­ko od nas vo­di svo­je fi­nan­si­je, ako ste pred­u­zet­nik vo­di­te fi­nan­si­je. Ma šta da ra­di­te fi­nan­si­je su osnov sve­ga. Ex­cel ima či­tav niz funk­ci­ja ko­je se mo­gu ko­ri­sti­ti za ra­ču­na­nje ka­ma­ta, ra­ta ot­pla­ta kre­di­ta, hi­po­te­ke, ob­ra­ču­na­va­nja bu­du­ćih vred­no­sti nov­ca itd.

76


Ne­ke od tih če­sto ko­ri­šće­nih fun­ci­ja su Funk­ci­ja Sin­tak­sa FV

IPMT

NPV PV

Opis Vra­ća bu­du­ću vred­nost pe­ri­o­dič­ =FV(sto­pa, broj_pe­ri­o­da, upa­ nih upla­ta i kon­stan­tu ka­mat­nu ta_per_sad_vred­nost, tip) sto­pu Vra­ća iz­nos ka­ma­te na ne­ko ula­ga­ =IPMT(sto­pa, pe­riod, broj_pe­ri­o­da, nje za da­ti pe­riod, s kon­stant­nim sad_vred_bu­du­će_vred­no­sti, tip) upla­ta­ma i kon­sta­nom ka­mat­nom sto­pom Ova funk­ci­ja iz­ra­ču­na­va sa­da­šnju =NVP (sto­pa, vred­nost1, vred­ ne­to vred­nost ula­ga­nja na osno­vu nost2...) eskont­ne sto­pe i ne­ko­li­ko bu­du­ćih is­pla­ta. =PV(sto­pa, br_per_ra­ta, bud_vred­ Vra­ća sa­da­šnju vred­nost in­ve­sti­ci­je nost, tip)

Ob­ja­šnje­nja: FV - ova funk­ci­ja vra­ća bu­du­ću vred­nost ne­kog ula­ga­nja na osno­vu kon­stant­nih pe­ri­o­dič­nih upla­ta i kon­stant­ne ka­mat­ne sto­pe. Sin­tak­sta ove funk­ci­je sa­dr­ži: • sto­pa – ona pred­sta­vlja ka­mat­nu sto­pu za od­re­đe­ni pe­riod • broj pe­ri­o­da – to je broj pe­ri­o­dič­nih upla­ta u anu­i­te­ti­ma • upla­ta pe­riod – pre­sta­vlja upla­te po pe­ri­o­du • sa­da­šnja vred­nost – pre­sta­vlja sa­da­šnju vred­nost se­ri­ja upla­ta, ako je iz­o­sta­vi­te on­da ex­cel pret­po­sta­vlja da je 0 • tip – pre­sta­vlja vre­men­ski pe­riod upla­ta tj ka­da se upla­te oče­ku­ju. IPMT - vra­ća iz­nos ka­ma­te na ne­ko ula­ga­nje za da­ti pe­riod, s kon­stant­nim upla­ta­ma i kon­stant­nom ka­mat­nom sto­pom. Sin­tak­sta ove funk­ci­je sa­dr­ži: • sto­pa - pred­sta­vlja ka­mat­nu sto­pu za ne­ki pe­riod • pe­riod - pred­sta­vlja pe­riod za ko­ji že­li­te da pro­na­đe­te ka­ma­tu. Ovaj broj mo­ra bi­ti u op­se­gu od 1 do bro­ja pe­ri­o­da • broj pe­ri­o­da - pred­sta­vlja broj pe­ri­o­dič­nih upla­ta u anu­ti­te­tu • sa­da­šnja vred­nost - pred­sta­vlja sa­da­šnju vred­nost se­ri­ja upla­ta. Uko­li­ko je iz­o­sta­ vi­te, ex­cel pre­sta­vlja da je 0 • bu­du­ća vred­nost – bu­du­ća vred­nost ili nov­ča­ni bi­lans ko­ji že­li­te da po­stig­ne­te po­sled­njom upla­tom • tip - pred­sta­vlja vre­men­ski pe­riod upla­ta, tj ka­da se upla­te oče­ku­ju. NPV – ova funk­ci­ja iz­ra­ču­na­va ne­to sa­da­šnju vred­nost ula­ga­nja na osno­vu eskont­ne sto­pe, ne­ko­li­ko bu­du­ćih upla­ta i do­hot­ka.

77


Sin­tak­sta ove funk­ci­je sa­dr­ži: • sto­pa - pred­sta­vlja eskont­nu sto­pu za či­tav pe­riod • vred­nost – od 1 do 29 ar­gu­men­ta ko­ji pred­sta­vlja­ju upla­te i do­ho­dak. PV - vra­ća sa­da­šnju vred­nost in­ve­sti­ci­je. Sin­tak­sta ove funk­ci­je sa­dr­ži: • sto­pa – pred­sta­vlja ka­mat­nu sto­pu kre­di­ta • broj pe­ri­o­da – pred­sta­vlja uku­pan broj upla­ta • pla­ća­nje po pe­ri­o­du – pred­sta­vlja upla­tu za sva­ki pe­riod • bu­du­ća vred­nost – pred­sta­vlja bu­du­ću vred­nost ili nov­ča­ni bi­lans ko­ji že­li­te da po­stig­ne­te po­sled­njom upla­tom. • tip – pred­sta­vlja vre­men­ski pe­riod upla­te ka­da su upla­te oče­ki­va­ne.

5. In­for­ma­tič­ke funk­ci­je

In­for­ma­tič­ke funk­ci­je ge­ne­ral­no vra­ča­ju lo­gič­ke re­zul­ta­te i mo­gu se ko­ri­sti­ti u mno­ gim si­tu­a­ci­ja­ma. Ono što je ka­rak­te­ri­stič­no za njih je­ste da se ve­o­ma če­sto ko­ri­ste u kom­bi­na­ci­ji sa dru­gim funk­ci­ja­ma. Funk­ci­ja Sin­tak­sa Opis Vra­ća in­for­ma­ci­je o adre­si, for­ma­tu =CELL (tip_in­for­ma­ci­je, re­fe­ren­ CELL ili sa­dr­ža­ju će­li­je u gor­njem le­vom ce) uglu u re­fe­ren­ce Vra­ća in­for­ma­ci­je o rad­nom okru­ IN­FO =IN­FO (tip_tek­sta) že­nju.

6. Lo­gič­ke fun­ki­je

Lo­gič­ke funk­ci­je te­sti­ra­ju će­li­je i op­se­ge i vra­ća­ju lo­gič­ki re­zul­tat u ob­li­ku tek­sta. Funk­ci­ja Sin­tak­sa Opis Vra­ća TRUE uko­li­ko su svi ar­gu­ AND =AND (lo­gič­ki1,lo­gič­ki2….) ment u for­mu­li jed­na­ki vred­no­sti TRUE i obr­nu­to Vra­ća pr­vu vred­nost ili re­zul­tat =IF (lo­gič­ki_test, vred­nost_ako_ IF uko­li­ko je vred­nost ne­kog ulo­va je_ true, vred­nost_ako_je_fal­se) jed­na­ka vred­no­sti TRUE i obr­nu­to IF FUNK­CI­JA pred­sta­vlja na­red­bu ko­jom pre­sta­vlja­mo uslov ko­jom re­gu­li­še­mo vred­nost će­li­je. Ako re­ci­mo ima­mo ne­ko­li­ko će­li­ja, u ko­ji­ma ima­mo vred­no­sti ko­je že­li­mo da upo­re­di­mo, to ra­di­mo na sle­de­ći na­čin. Pri­mer: ako ima­mo ko­lo­ne re­ci­mo f4 i g4 i že­li­mo da ih upo­re­di­mo, re­ci­mo ko­ja će­li­ja je ve­ća to ra­di­mo ta­ko što klik­ne­mo na h, po­tom na znak funk­ci­je oda­kle oda­be­ re­mo if ko­man­du. Ta­da do­bi­ja­mo sle­de­ći pro­zor pri­ka­zan na Sli­ci 19.

78


Sli­ka 19. Lo­gi­cal test je po­lje gde uno­si­mo lo­gič­ki test, u ovom slu­ča­ju po­što sam na­pi­sa­la da že­li­mo da pro­ve­ri­mo da li je f4 ve­će od 4g u ovo po­lje uno­si­mo F4>G4. Va­lue if true - vred­nost ko­ju će će­li­ja uze­ti u ob­zir ako je vred­nost tač­na, upi­su­je­mo: „Pr­vi broj je ve­ći“. Va­lue if fal­se – tu upi­su­je­mo „Dru­gi broj je ve­ći“. I po­tom klik­ne­mo na OK.

7. Funk­ci­je za tra­že­nje i re­fe­ren­ce

Uko­li­ko ex­cel ko­ri­sti­te za upra­vlja­nje po­da­ci­ma on­da sa­svim si­gur­no će­te če­sto ko­ri­sti­ti op­ci­je za tra­že­nje i re­fe­ren­ce. Funk­ci­ja Sin­tak­sa Opis Ko­ri­sti in­dek­sni broj ili broj in­dek­ =CHO­O­SE (in­dek­sni broj, vred­ sa za vra­ća­nje vred­no­sti iz spi­ska CHO­O­SE nost 1, vred­nost 2….) ko­ji mo­že da sa­dr­ži do 29 ar­gu­ men­ta =HLO­O­KUP (tra­že­na vred­nost, Tra­ga za za­da­tom vred­no­šću u ma­ HLO­O­KUP ta­be­la ma­tri­ca, in­dek­sni broj­re­da, tri­ci na osno­vu pr­vog re­da u ta­be­li oblast tra­že­nja)

8. Ma­te­ma­tič­ke i tri­go­no­me­trij­ske funk­ci­je

Ove funk­ci­je su naj­za­stu­plje­ni­je u ex­ce­lu, ko­ri­ste se sa­mo­stal­no a i u kom­bi­na­ci­ji sa dru­gim funk­ci­ja­ma ex­cel-a. Ex­cel sa­dr­ži sve ma­te­ma­tič­ke ope­ra­ci­je sa bro­je­vi­ma ko­je se na­la­ze i na kva­li­tet­nim kal­ku­la­to­ri­ma: po­čev od funk­ci­je SUM, ko­ja je pr­va ko­ju sva­ko sa­vla­da, pre­ko tri­go­no­me­trij­skih, eks­po­nen­ci­jal­nih i lo­ga­ri­tam­skih funk­ci­ja, do funk­ci­ja za­o­kru­glji­va­nja bro­ja.

79


Funk­ci­ja

Sin­tak­sa

Opis Vra­ća uku­pan broj kom­bi­na­ci­ja za da­ti COM­BIN =COM­BIN(broj, ele­men­ti) broj ele­me­na­ta. Vra­ća kva­drat­ni ko­ren za­da­tog po­zi­tiv­ SQRT =SQRT (broj) nog bro­ja Iz­ra­ču­na­va me­đu­zbir iz za­da­tog op­se­ga =SUB­TO­TAL (broj funk­ci­je, SUB­TO­TAL na osno­vu 1 raz­li­či­tih funk­ci­ja: ave­ra­ge, re­fe­ren­ca 1, re­fe­ren­ca 2) co­unt, max, min itd. SUM =SUM (broj1,broj2,broj3….) Sa­bi­ra bro­je­ve u da­tom op­se­gu SUM ova for­mu­la je naj­če­šće ko­ri­šće­nja i njen opis je sle­de­ći: Uko­li­ko že­li­mo sa­bra­ti auto­mac­ki vi­še će­li­ja. To ra­di­mo ta­ko što klik­ne­mo na pra­zno po­lje, po­tom klik­ne­mo na funk­ci­ju SUM, se­lek­tu­je­mo ono što že­li­mo da bu­de sa­bra­no i ka­že­mo OK. Iz­gled tog po­lja je­ste =SUM(A1:D1). Ar­gu­ment funk­ci­je A1:D1 zna­či sle­de­će: „sve će­li­je u op­se­gu od A1 do D4“. Funk­ci­ja SUB­TO­TAL je flek­si­bil­na: njo­me se mo­že do­bi­ti je­dan od 11 re­zul­ta­ta dru­gih funk­ci­ja. Sin­tak­sa funk­ci­je je SUB­TO­TAL (broj_fun; op­seg1; op­seg2 ), pri če­mu broj fun od 1–11 ozna­ča­va AVE­RA­GE, CO­UNT, CO­UN­TA, MAX, MIN, PRO­DUCT, STDEV, STDEVP, SUM, VAR i VARP re­spek­tiv­no.

9. Tek­stu­al­ne funk­ci­je

Tek­stu­al­ne funk­ci­je mo­gu se ko­ri­sti­ti na vi­še na­či­na. Mo­gu se ko­ri­sti­ti u funk­ci­ji vra­ća­nja bro­ja zna­ko­va u tek­stu­al­ni string, da uklo­ne iz će­li­ja zna­ko­vei raz­ma­ke ko­ji su su­vi­šni pri­li­kom štam­pa­nja do­ku­men­ta, pro­me­ne ve­li­ka slo­va u ma­la i obr­nu­to itd. Funk­ci­ja Sin­tak­sa Opis =CON­CA­TE­NA­TE (tekst 1, Spa­ja ne­ko­li­ko tek­stu­al­nih strin­ CON­CA­TE­NA­TE teskt2 ….) go­va u je­dan =FIND(na­ći tekst, unu­tar Pro­na­la­zi je­dan tek­stu­al­ni string FIND tek­sta, po­čet­ni broj) unu­tar dru­gog itd. =SUB­STI­TU­TE(teskt, sta­ri Za­me­nju­je sta­ri tekst no­vim tek­ SUB­STI­TU­TE tekst, no­vi tekst, broj po­ja­va) stom unu­tar tek­stu­al­nog strin­ga. Na pri­mer, re­zul­tat funk­ci­je CON­CA­TE­NA­TE („Ba­ja“; „ „; „Pa­tak“) je tekst „Ba­ja Pa­tak“. LO­WER (tekst), UP­PER (tekst) i PRO­PER (tekst) pre­vo­de tekst u ma­la slo­va, ve­li­ka slo­va i pr­va ve­li­ka, a osta­la ma­la, re­spek­tiv­no. Jed­no­sta­van pri­mer: PRO­PER („san­DRA ja­ko­vlje­vIĆ“) vra­ća string „San­dra Ja­ko­vlje­vić“.

10. Sta­ti­stič­ke funk­ci­je

Ove funk­ci­je se naj­vi­še ko­ri­ste, za­hva­lju­ju­ći nji­ma mo­že­te iz­ra­ču­na­ti pro­sek, in­ter­ val, pre­bro­ja­ti vred­no­sti, utvr­di­ti trend itd.

80


Funk­ci­ja

Sin­tak­sa Opis =AVE­RA­GE (broj 1, AVE­RA­GE Vra­ća pro­sek ar­gu­me­na­ta broj2….) =CO­UNT (vred­nost 1, vred­ Pre­bro­ja­va će­li­je ko­je sa­dr­že bro­je­ve CO­UNT nost 2….) unu­tar li­ste ar­gu­me­na­ta Vra­ća naj­ve­ću vred­nost u sku­pu vred­ MAX =MAX (broj, broj2….) no­sti Vra­ća na­ma­nju vred­nost u sku­pu vred­ MIN =MIN (broj, broj2….) no­sti Pro­ce­nju­je va­ri­jan­su na osno­vu uzro­ka VAR =VAR (broj, broj2….) po­pu­la­ci­je AVA­RA­GE je­ste funk­ci­ja ko­ja se na iden­ti­čan na­čin kao i SUM ak­ti­vi­ra, i da­je pro­ sek svih bro­je­va ko­je smo se­lek­to­va­li. Uko­li­ko že­li­mo sa­bra­ti ne­ke ko­lo­ne, to ra­di­mo ta­ko što, klik­ne­mo na pra­zno po­lje, uku­ca­mo = a po­tom klik­ne­mo na pr­vi sa­bi­rak, za­tim uku­ca­mo znak + po­tom klik­ne­mo na dru­gi sa­bi­rak i ta­ko da­lje sa svim bro­je­vi­ma ko­je že­li­mo sa­bra­ti, ka­da uklju­či­mo sve sa­bir­ke on­da pri­ti­ska­mo ta­ster en­ter. Isti je po­stu­pak za od­u­zi­ma­nje, mno­že­nje i de­lje­nje. % se ak­ti­vi­ra ta­ko što oda­be­re­mo bro­je­ve za ko­je že­li­mo da iz­ra­ču­na­mo pro­ce­nat, njih pret­hod­no po­de­li­mo a po­tom klik­ne­mo na % na osnov­nom me­ni­ju. For­mu­le je­su osno­va ra­da u ex­ce­lu, pri­li­kom ra­da ve­o­ma će­sto se mo­že do­go­di­ti da u po­lju u ko­me ra­di­mo ne­ko iz­ra­ču­na­va­nje, ume­sto re­zul­ta­ta vi­di­mo gre­šku po­sto­ji či­tav niz gre­ša­ka na ko­je mo­že­te na­i­ći a ja ću se ov­de osvr­nu­ti na ne­ke od njih Gre­ška Zna­če­nje Ka­ko po­pra­vi­ti gre­šku Ni­je gre­ška reč je o krat­koh ko­lo­ni #### Pro­ši­ri­te ko­lo­nu ili red ili re­du Po­gre­šan tip ar­gu­men­ta, na pri­ Pro­ve­ri­ti ko­man­du, ar­gu­ment ili #va­lue mer uko­li­ko ra­di­mo sa će­li­jom či­ja adre­su će­li­ja ko­ja uče­stvu­je u iz­ra­ vred­nost ni­je do­stup­na /ne po­sto­ji ču­na­va­nju For­mu­la po­ku­ša­va da se po­de­li sa Pro­me­ni­te vred­nost ili adre­su će­li­je #DIV/0 nu­lom ta­ko da se for­mu­la ne de­li sa nu­lom Pro­ve­ri­ti da li ime uop­šte po­sto­ji For­mu­la po­zi­va ne­po­zna­tu adre­su #NA­ME? ili pak pro­ve­ri­ti da ni­je slu­čaj­no ili ime po­gre­šno upi­sa­no Uglav­nom se re­ša­va pro­ve­ra­va­ #N/A Ni­je do­stup­na vred­nost njem da li je ta­be­la pra­vil­no sor­ ti­ran Pro­baj­te sa ko­ma­nom un­do ili pak Ako ne mo­že da se na­đe re­fe­ren­ta re­fe­ren­ce u for­mu­li pro­me­ni­te ili #REF će­li­ja, ve­ro­vat­no je obri­sa­na pro­me­ni­te vred­no­sti for­mu­le Bro­je­vi tre­ba da bu­du u op­se­gu #NUM Ne­is­prav­na upo­tre­ba bro­ja -1*10307 i 1*10307

81


Gra­fi­ko­ni Ka­da ura­di­mo ta­be­lu, i že­li­mo pri­ka­za­ti gra­fič­ki svoj rad tre­ba­mo ura­di­ti sle­de­će. Ozna­či­mo ta­be­lu ko­ju že­li­mo gra­fič­ki da pred­sta­vi­mo, po­tom iz pa­le­te osnov­nog me­ ni­ja oda­be­re­mo in­sert i na­čin na ko­ji že­li­mo gra­fič­ki pred­sta­vi­ti svo­je re­še­nje. Kli­kom na ne­ki od ti­po­va gra­fič­kog pri­ka­za otva­ra nam se pa­le­ta raz­li­či­tog ti­pa, ko­ji mi že­li­mo oda­bra­ti. Na­rav­no, mo­guć­no­sti su broj­ne, ali po­stu­pak je uvek isti. Da­kle, 1. na­pra­vi­mo ta­be­lu, 2. se­lek­tu­je­mo je 3. iz osnov­ne pa­le­te oda­be­re­mo in­sert 4. oda­be­re­mo na­čin gra­fič­kog ti­pa 5. klik­ne­mo na ok 6. po­tom će se po­ja­vi­ti gra­fi­kon ko­ji mi tre­ba­mo sre­di­ti. Da­kle mo­že­te pri­me­ti­ti da po­sto­ji či­tav set op­ci­ja. Ono što je naj­va­žni­je je­ste sle­de­će 7. ka­da klik­ne­te de­snim ta­ste­rom na gra­fi­kon po­ja­vi­će vam se pa­da­ju­ći me­ni gde mo­že­te ure­đi­va­ti iz­gled gra­fi­ko­na u za­vi­sno­sti na ko­ji seg­ment klik­ne­te po­ja­vlji­ va­će vam se raz­li­či­ti pa­da­ju­ći me­ni­ji u pri­log ovo­me mo­že­te po­gle­da­ti sle­de­ću sli­ku 20.

Sli­ka 20. Da­kle op­ci­je su: • for­mat ploa area - po­de­ša­va­nje kom­plet­nog gra­fi­ko­na • for­mat chart area – me­nja iz­gled sa­mog gra­fi­ko­na • for­mat da­ta la­bels - me­nja opis gra­fi­ko­na šta če uklju­či­va­ti, da li je to re­ci­mo: na­ziv se­ri­je, ka­te­go­ri­je, vred­no­sti, pro­cen­ti itd. • for­mat da­ta se­ri­es - omo­gu­ća­va pro­me­nu iz­gle­da gra­fi­ko­na, po ko­joj vred­no­sti će­mo pri­ka­zi­va­ti gra­fi­kon, da do­da­mo se­ri­je ko­je će se pri­ka­zi­va­ti i ko­je ose/axis će se pri­ka­zi­va­ti itd.

82


Na­po­me­na: ex­cel 2007 nam omo­gu­ću­je da kom­plet­nu pro­me­nu gra­fič­kog pri­ka­za ra­di­mo pu­tem op­ci­ja chart to­ols: de­sign, layout, for­mat!!!! Pri­ka­za­no na sli­ci 21.

Sli­ka 21. Ov­de se na­la­ze kom­plet­no sva po­de­ša­vanj gra­fi­ko­na i to su sle­de­će op­ci­je: • Chart ti­tle - pro­me­na na­zi­va gra­fi­ki­ko­na sa ko­jim ra­di­mo • Axis ti­tle - na­ziv osa ho­ri­zon­tal­ne i ver­ti­kal­ne ko­ja pri­ka­zu­je šta se na gra­fi­ku na­la­zi • Le­gent - opis po­lja ko­ja pri­ka­zu­je­mo na gra­fi­ko­nu • Da­ta la­bes - pri­kaz vred­no­sti po­lja ko­ja se gra­fič­ki pri­ka­zu­ju • Da­ta ta­ble - pri­kaz ta­be­le ko­ju gra­fič­ki pri­ka­zu­je­mo unu­tar sa­mog gra­fi­ka • Axes - pri­kaz osnov­ne ose po ko­joj se vr­ši pri­ka­zi­va­nje gra­fi­ko­na • Plot area - gra­fič­ko ure­đi­va­nje gra­fi­ko­na.

Rad­ni list – ču­va­nje i pri­pre­ma za štam­pu Ka­da ura­di­mo na­šu ex­cel ta­be­lu, tre­ba­mo je sa­ču­va­ti. To ra­di­mo kli­kom na sa­ve. Uko­li­ko ga že­li­mo sa­ču­va­ti u for­ma­tu ex­cel 97–2003 work­bo­ok (što ra­di­mo ka­da ša­ lje­mo do­ku­ment ne­ko­me ko ne­ma of­fi­ce 2007). Ka­da oda­be­re­mo na­čin ču­va­nja, po­tom bi­ra­mo me­sto gde će­mo sa­ču­va­ti naš do­ku­ment. Pri­kaz na sli­ci 22.

Sli­ka 22.

83


Štam­pa­nje vr­ši­mo iz­bo­rom ko­man­de print, pre ne­go što ga pu­sti­mo u štam­pu tre­ba­ mo po­gle­da­ti print pre­vi­ew Sli­ka 23.

Sli­ka 23. Pri­li­kom ra­da sa ex­cel-om tre­ba­mo na­gla­si­ti da pu­tem ko­man­de vi­ew/pa­ge bre­ak vi­ew mo­že­mo vi­de­ti na kom me­stu se „se­če“ for­mat li­sta a4 što nam je po­treb­no on­da ka­da že­li­mo da štam­pa­mo do­ku­ment. Uko­li­ko se­če stra­ni­cu na na­ma ne­po­želj­no me­ sto, to će­mo iz­be­ći ta­ko što će­mo mi­šem klik­nu­ti na tu pla­vu is­pre­ki­da­nu li­ni­ju ko­ja se po­ja­vlju­je i pro­sto pre­vu­ći na na­ma že­lje­no me­sto.

84


Power point

85


86


Power point Šta je Po­wer po­int? Po­wer­Po­int je pro­gram na­me­njen iz­ra­di in­ter­ak­tiv­nih pre­zen­ta­ci­ja. Pre­zen­ta­ci­je se sa­sto­je od ni­za slaj­do­va u ko­ju je spa­ko­va­na „na­ša pri­ča“ ko­ju že­li­mo pre­zen­to­va­ti. Sa­dr­žaj pre­zen­ta­ci­je, se pre­zen­tu­je ko­ri­šće­njem sli­de show-a. Va­ša pre­zen­ta­i­ja za­vi­si od va­še ide­je, ono­ga što že­li­mo da pre­zen­tu­je­mo, a mo­že da sa­dr­ži: tekst, sli­ke, ta­be­le, gra­fi­ko­ne itd. Su­šti­na Po­wer­Po­int pre­zen­ta­ci­je je da se na efi­ka­san na­čin pre­ne­se ide­ja ka gle­da­o­ci­ma.

Rad­na po­vr­ši­na Po­wer­Po­int-a Rad­na po­vr­ši­na pri­li­kom otva­ra­nja po­wer po­int pre­zen­ta­ci­je pri­ka­za­na je na Sli­ci 1.

Sli­ka 1. – rad­na po­vr­ši­na po­wer po­int-a 1. na­slov­na li­ni­ja, je­ste li­ni­ja ko­ja nam da­je po­dat­ke o na­šem do­ku­men­tu na ko­me ra­di­mo 2. pa­da­ju­ći me­ni, je­ste me­ni sa svim alat­ka­ma ko­je po­sto­je u soft­ve­ru a ko­je nam omo­gu­ća­va efi­ka­sno pra­vlje­nje pre­zen­ta­ci­je

87


3. struk­tu­ra slaj­do­va, je­ste krat­ki po­gled na sve slaj­do­ve ko­je ima­mo u na­šoj pre­ zen­ta­ci­ji 4. stan­dard­na pa­le­ta je­ste pa­le­ta ala­ta ko­ji se na­la­ze is­pod osnov­nog me­ni­ja 5. rad­na po­vr­ši­na je­ste me­sto na ko­me uno­si­mo tekst, sli­ku, gra­fik ili šta nam je već po­treb­no u na­šoj pre­zen­ta­ci­ji 6. sta­tu­sna li­ni­ja do­ku­men­ta, nam da­je po­dat­ke o to­me, ko­li­ko slaj­do­va ima­mo u na­šoj pre­zen­ta­ci­ji itd. 7. vr­ste pre­gle­da je­ste pa­le­ta ko­ja nam po­ka­zu­je ka­ko mo­že­mo pre­gle­da­ti na­šu pre­zen­ta­ci­ju, to mo­že bi­ti nor­mal – stan­dard­ni pre­gled, sli­de sor­ter – pre­gled go­to­vih slaj­do­va i na kra­ju sli­de show- pre­gled pre­ko či­ta­vog ekra­na za kraj­nje ko­ri­sni­ke. Ta­ko­đe tu mo­že­mo po­de­ša­va­ti i zo­om u ko­joj ve­li­či­ni že­li­mo vi­de­ti pre­zen­ta­ci­ju.

Osnov­ni ele­men­ti pre­zen­ta­ci­je Ka­da se otvo­ri pro­gram vi­di se slajd be­le po­za­di­ne na ko­me se na­la­ze dva po­lja uokvi­re­na is­pre­ki­da­nim li­ni­ja­ma, sa tek­sto­vi­ma Click to add ti­tle – do­da­ti na­slov slaj­da i Click to add sub­ti­tle – do­da­ti tekst. To je upra­vo iz­gled pr­vog slaj­da. Dru­gi slajd se uba­cu­je sa Ho­me / New sli­de, pri­ti­skom na CTRL+M, ili kli­kom na de­sni deo sli­des i kli­kom na en­ter. Na­po­me­na: Na ovaj na­čin mo­že­te do­da­va­ti bez­broj slaj­do­va. Kli­kom na new sli­de po­ja­vlju­je se sle­de­ći pro­ zor na ko­me mo­že­te bi­ ra­ti ka­ko će taj sli­de bi­ti ure­đen to jest di­zaj­ni­ran. Sli­ko­vit pri­kaz to­ga ka­ ko mo­že­mo „di­zaj­ni­ra­ti“ slaj­do­ve, dat je na sli­ci 2. Na taj na­čin otva­ra­mo no­vi slajd i ujed­no „di­zaj­ ni­ra­mo“ nje­gov osnov­ni iz­gled.

Sli­ka 2. – ure­đi­va­nje iz­ gle­da slaj­da

88


Ša­blo­ni di­z aj­na i še­me ra­da pre­zen­ta­ci­ja Ka­da smo osmi­sli­li na­šu pre­zne­ta­ci­ju, tre­ba­mo oda­bra­ti slaj­do­ve ko­je će na­ša pre­ zen­ta­ci­ja sa­dr­ža­ti. Oda­bir da li će pre­zen­ta­ci­ja bi­ti sa­mo tek­stu­al­na, da li će sa­dr­ža­ti sli­ke, gra­fi­ke sve to mo­že­mo ini­ci­jal­no ra­di­ti otva­ra­njem osnov­nog me­ni­ja, ho­me – layout. U tom slu­ča­ju ta­ko­đe će nam se otvo­ri­ti pot­pu­no iden­ti­čan pro­zor sa oda­bi­rom slaj­do­va kao i na sli­ci 2. Po­red iz­bo­ra šta će se na­la­zi­ti na sa­moj pre­zen­ta­ci­ji, mi mo­že­mo bi­ra­ti i vi­zu­el­no ka­ko će iz­gle­da­ti sa­ma pre­zen­ta­ci­ja. U okvi­ru glav­nog me­ni­ja po­sto­ji op­ci­ja De­sign, kli­kom na nju do­bi­ja­mo či­tav set op­ci­ja, ko­ja nam slu­že za gra­fič­ko sre­đi­va­nje pre­zen­ta­ci­je, me­ni ko­ji se po­ja­vlju­je pri­ ti­skom na De­sign dat je na sli­ci 3.

Sli­ka 3. – de­sign me­ni, vi­zu­el­no ure­đi­va­nje pre­zen­ta­ci­je Ka­da je reč o di­zaj­ni­ra­nju na­še pre­zen­ta­ci­je, u ovom me­ni­ju mo­že­mo bi­ra­ti the­me– to jest di­zajn, kli­kom na ne­ku od te­ma, ta vr­sta di­zaj­na će bi­ti oda­bra­na na sve slaj­do­ve ko­je bu­de­mo kre­ir­ a­li. Iz­bor te­me, je­ste po­za­di­na sa­mog slaj­da i ona će pre­kri­ti ce­lu po­vr­ši­nu slaj­da. U ovoj pa­le­ti ala­ta mo­že­mo ta­ko­đe po iz­bo­ru di­zaj­na, me­nja­ti i bo­je te po­sto­je­će te­me, kli­kom na Co­lors – bo­je. Ono što je ta­ko­đe za­ni­mlji­vo je­ste da tu mo­že­te kre­i­ra­ti i svo­ju te­mu. Svo­ju the­mu mo­že­te kre­i­ra­ti kli­kom De­sign-Co­lors-Cre­a­te new the­me co­lors. Ta­da će vam se po­ja­vi­ti pro­zor pri­ka­zan na sli­ci 4.

Sli­ka 4. – kre­i­tra­nje sop­stve­ne the­me/di­zaj­na pre­zen­ta­ci­je

89


Sve iz­me­ne ko­je pra­vi­mo mo­že­mo pra­ti­ti na ovoj sli­ci Sam­ple/pre­gled. Ka­da kre­ i­ra­mo po­za­di­nu ka­kvu že­li­mo za na­šu pre­zen­ta­ci­ju, is­toj do­de­lju­je­mo ime Na­me, a po­tom klik­ne­mo na Sa­ve. Ubu­du­će uvek mo­že­mo po­zva­ti naš di­zajn ko­ji že­li­mo da ima­mo na pre­zen­ta­ci­ji. U ovoj pa­le­ti mo­že­mo iza­bra­ti i tip fon­ta/fonts ko­ji že­li­mo da ima­mo na na­šoj pre­zen­ta­ci­ji. Kli­kom na fonts. Ta­ko­đe po­red stan­dard­nih već na­pra­vlje­nih iz­bo­ra mi mo­že­mo kre­i­ra­ti i svo­ju kli­kom na cre­a­te new the­me fonts, kli­kom na fonts, otva­ra se pro­zor kao na sli­ci 5.

Sli­ka 5. – kre­i­ra­nje fon­ta za pre­zen­ta­ci­ju Ono što pre­sta­vlja osno­ve po­pu­nja­va­nja na­še pre­zen­ta­ci­je, ti­če se uno­sa tek­sta. Iz osnov­nog me­ni­ja mo­že­mo bi­ra­ti op­ci­je ko­je su nam po­treb­ne. Na sli­ci 6. mo­že­te vi­de­ti sje­di­nje­ni pri­kaz naj­šeč­će ko­ri­šće­nih op­ci­ja. Jed­no­stav­nim kli­kom na seg­ment pre­zen­ ta­ci­je u ko­joj će­mo ku­ca­ti tekst, bi­ra­mo set op­ci­ja.

Sli­ka 6. Set op­ci­ja pri­li­kom uno­sa tek­sta i osta­lih ele­me­na­ta pre­zen­ta­ci­je

90


Te op­ci­je mo­gu bi­ti: 1. iz­bor fon­ta 2. po­rav­nja­nje tek­sta 3. iz­bor bo­je fon­ta 4. uba­ci­va­nje raz­li­či­tih ob­li­ka unu­tar pre­zen­ta­ci­je itd. Sve op­ci­je ko­je su u ovom sli­ko­vit pri­ka­zu da­te bi­ra­ju se jed­no­stav­nim kli­kom na njih, či­me one po­sta­ju ak­tiv­ne.

Ma­ster-slajd Ka­da otvo­ri­mo po­wer po­int, mi mo­že­mo kre­i­ra­ti i ma­ster sli­de pre­zen­ta­ci­ju, či­ji sam ja fa­vo­rit. Za­što? I šta zna­či ma­ster sli­de? Ka­da otvo­ri­mo po­wer po­int 2007, na­pra­vi­mo pre­zen­ta­ci­ju ko­ju že­li­mo bez pret­hod­ nog for­ma­ti­ra­nja tesk­ta, di­zaj­na itd. Ka­da je „ura­di­mo“ to jest une­se­mo sve tek­sto­ve ko­je ima­mo, gra­fik, sli­ku ili ma šta dru­go, klik­ne­mo na vi­ew u glav­nom me­ni­ju, po­ tom sli­de ma­ster i na taj na­čin kre­i­ra­mo ma­ster sli­de pre­zen­ta­ci­ju (sli­ka 7.)

Sli­ka 7. – oda­bir op­ci­je ma­ster sli­de pre­zen­ta­ci­je

Ka­kva je to pre­zen­ta­ci­ja i šta ona ra­di? Sva­ki slajd, bez ob­zi­ra na njen layout/ob­lik, ša­blon di­zaj­na ili ko­lor­nu še­mu, u tre­nut­ku uba­ci­va­nja u pre­zen­ta­ci­ju pre­u­zi­ma for­mu iz pro­to­ti­pa/ša­blo­na ko­ji se na­zi­ va ma­ster-slajd – ko­ji mi sa­mi ure­đu­je­mo. Osim što da­je ini­ci­jal­ni iz­gled slaj­do­vi­ma, ma­ster-slajd za­dr­ža­va stal­nu ve­zu sa nji­ma, i to ta­ko da se bi­lo ko­ja iz­me­na na nje­mu auto­mat­ski re­flek­tu­je na sve slaj­do­ve. Va­žno je zna­ti da je sli­de ma­ster sa­mo ma­tri­ca. Ona slu­ži sa­mo za stil­sko sre­đi­va­nje na­še pre­zen­ta­ci­je, dok kom­ple­tan unos tekst ko­ji ku­ca­mo, sli­ke, gra­fi­ko­ni sve što nam se na­la­zi u pre­zen­ta­ci­ji sa­dr­žaj ko­ji ku­ca­mo i ra­di­mo se ra­di u osnov­nom/nor­mal­nom pri­ka­zu na­še po­wer po­int pre­zen­ta­ci­je. Ta­ko­đe ka­da je reč o ma­ster slaj­du je­ste da mi mo­že­mo unu­tar jed­ne pre­zen­ta­ci­je kre­i­ra­ti ko­li­ko že­li­mo raz­li­či­tog di­zaj­na, layout/še­me pri­ka­za na­še pre­zen­ta­ci­je, ta­ko što kre­i­ra­mo new sli­de ma­ster.

91


Sli­ka 7. – kre­i­ra­nje vi­še raz­li­či­tih ma­ster sli­de pre­zen­ta­ci­ja Po­ve­zi­va­nje slaj­da i ma­tri­ce na­slo­va za di­zajn na­še pre­zen­ta­ci­je se na­zi­va pa­rom ma­tri­ca slajd-na­slov. Ako že­li­te da pro­me­ni jed­nu ma­tri­cu a unu­tar svo­je pre­zen­ta­ci­je da ima­mo vi­še ma­tri­ca to ra­di­te na sle­de­ći na­čin: (sli­ka 7). Le­vim kli­kom na sli­de oda­be­re­te layout i oda­be­re­te ko­ju ma­tri­cu že­li­te iz pa­le­te. Za lak­še sna­la­že­nje sa ma­tri­ca­ma ko­je vi na­pra­vi­te naj­bo­lje je da ura­di­te re­na­me/pro­me­nu ime­na ma­tri­ca, kao na sli­ci 7. Na­po­me­na: ka­da ra­di­te sa ma­tri­ca­ma, na osnov­nom me­ni­ju če­ki­raj­te Pre­ser­ve ma­ ster / što zna­či sa­ču­vaj­te ma­tri­cu. Za­što? Za­to što vam se mo­že do­go­di­ti da unu­tar ne­ke ma­tri­ce ko­ju ste na­pra­vi­li bri­še­te ne­ke slaj­do­ve ili do­da­je­te a da se i u tim si­tu­a­ci­ja­ma za­dr­ži di­zajn ša­blo­na ko­ji smo na­pra­vi­li.

Unos tek­sta U po­wer po­in­tu mo­že­mo tekst do­da­va­ti na kla­si­čan na­čin, ta­ko što klik­ne­mo na po­lje iz layout-a ko­ji nam je otvo­ren. Ta­ko­đe iz me­ni­ja in­sert mo­že­mo tekst do­da­va­ti na dva na­či­na: 1. tekst u bok­su ko­ji je pred­vi­đen za to (Ka­da klik­ne­mo na in­sert/text box a po­tom na pre­zen­ta­ci­ju otva­ra nam se pra­zno po­lje pred­vi­đe­no za unos tek­sta. ) 2. tekst ko­ji do­da­je­mo iz Wor­dArt-a (Ta­ko­đe tekst mo­že­mo une­ti i ta­ko što klik­ne­ mo na in­sert/Wor­dArt i uno­si­mo tek­sto­ve.) – (sli­ka 8.)

92


Sli­ka 8. – unos tek­sta pu­tem word art op­ci­je Ta­ko­đe ono što je zna­čaj­no na­po­me­nu­ti za rad sa tek­stom unu­tar po­wer po­int pre­ zen­ta­ci­je kom­ple­tan rad sa njim iden­ti­čan je ra­du sa tek­stom u word do­ku­men­tu o če­mu je bi­lo re­či u ovom vo­di­ču, u seg­men­tu Word 2007.

Unos raz­li­či­tih ti­po­va ele­me­na­ta U po­wer po­int-u mo­že­mo une­ti raz­li­či­te ele­men­te i sa­dr­ža­je. Ne­ki od njih su: 1. Unos ili ume­ta­nje ta­be­le, pu­tem op­ci­je in­sert/ta­ble 2. Unos ili ume­ta­nje sli­ka,, pu­tem op­ci­je in­sert/pic­tu­re, uko­li­ko to že­li­mo mo­že­mo umet­nu­ti raz­li­či­te do­ku­men­te iz cli­part op­ci­je 3. In­sert sha­pes je­ste unos raz­li­či­tih ob­li­ka ko­je mo­že­mo cr­ta­ti unu­tar po­wer po­int pre­zen­ta­ci­je, 4. Ta­ko­đe mo­že­mo une­ti i gra­fi­ko­ne raz­li­či­tog ti­pa. 5. unos tek­sta, he­a­de­ra i fo­o­te­ra na­še pre­zen­ta­ci­je, da­tu­ma i bro­ja slaj­do­va.

Sli­ka 9. Op­ci­je uno­sa raz­li­či­tih ele­me­na­ta u pre­zen­ta­ci­ju Sli­ka 9 opi­su­je sve na­pred na­ve­de­ne op­ci­je, a sve se ra­de na iden­ti­čan na­čin, i to iz­bo­ rom, op­ci­je ko­ju že­li­mo i jed­no­stav­nim kli­kom na istu. Unos ma kog ele­men­ta u po­wer

93


po­in­tu ima či­ta­vu pa­le­tu no­vih ala­ta ko­ji vam mo­gu­ća­va­ju da svo­ju pre­zen­ta­ci­ju „šmin­ ka­te“ ka­ko ja vo­lim re­ći. Ovaj ma­li vo­dič, ne­će ob­ra­đi­va­ti sva­ki od ovih op­ci­ja po­seb­no, već sa­mo ne­ke od njih. Je­dan če­sto ko­ri­šćen in­sert je­ste unos/do­da­va­nje ta­be­le. Ka­da uno­si­te ta­be­lu, kli­kom na in­sert/ta­ble, obe­le­ži­te broj ko­lo­na i re­do­va ko­je že­li­te ima­ti, što ra­di­te pro­stim pre­vla­če­njem pre­ko bro­ja po­lja ko­ja su nam po­treb­na, ta­ko što dr­ži­te le­vi klik mi­ša.

Sli­ka 10. Unos ta­be­le u pre­zen­ta­ci­ju Uko­li­ko je broj po­lja ve­ći od ono­ga što je dat u ovom pro­stom pre­vla­če­nju, kao na sli­ci 10, vi mo­že­te klik­nu­ti na in­sert ta­ble i une­ti broj re­do­va i ko­lo­na ko­ji vam je po­tre­ban. Ka­da kre­i­ra­te ta­be­lu, po­ja­vi­će vam se no­vi pro­zor u ko­me mo­že­te da tu istu ta­be­lu sre­đu­je­te po va­šoj že­lji.

Sli­ka 11. – me­ni za „di­zaj­ni­ra­nje“ va­še ta­be­le Pre­gled op­ci­ja dat je na sli­ci 11 i on uka­zu­je na sve pro­me­ne ko­je mo­že­te uči­ni­ti na va­šoj ta­be­li, po­čev od iz­bo­ra bo­ja, po­je­di­nih po­lja ta­be­le, či­me iz­dva­ja­te to po­lje, kao što je re­ci­mo: he­a­der row, to­tal row itd. Ta­ko­đe mo­že­te me­nja­ti kom­ple­tan di­zajn ta­be­ le, kli­kom na vi­zu­el­ni iden­ti­tet ta­be­le ko­ji mo­že­te vi­de­ti od­mah jed­no­stav­no se me­nja kom­ple­tan di­zajn ta­be­le. Po­tom unu­tar ta­be­le mo­že­te me­nja­ti font, bo­ju fon­ta itd.

94


Unos bro­ja pre­zen­ta­ci­je Ono što sma­tram in­te­re­sant­nim po­me­nu­ti kao op­ci­ju pri­li­kom pra­vlje­nja pre­zen­ta­ci­je je­ste unos he­a­de­ra I fo­o­te­ra. Ka­ko? Kli­kom na op­ci­ju in­sert/sli­de num­ber. Šta je to?

Sli­ka 12. unos he­a­der/fo­o­ter kao i broj pre­zen­ta­ci­ja U do­njem de­snom uglu će­te vi­de­ti za­ta­mlje­nu op­ci­ju ko­ju uno­si­te, a mo­že­te uno­si­ti da­tum i vre­me, sli­de num­ber/broj slaj­da (što je ja­ko ko­ri­sno da zna­te na kom ste slaj­du, da ta­ko lak­še pra­ti­te svo­ju pre­zen­ta­ci­ju), uko­li­ko klik­ne­te na op­ci­ju don’t show on ti­tle sli­de, va­ša po­de­ša­va­nja se ne­će od­no­si­ti na pr­vi slajd. Dru­ga op­ci­ja u okvi­ru he­a­der and fo­o­ter je­ste no­tes and han­do­uts i ona se od­no­si pre sve­ga na po­de­ša­va­nja he­a­de­ra.

Unos mul­ti­me­di­je Unos mul­ti­me­di­je - unos raz­li­či­tih zvu­ko­va i fil­mo­va, se vr­ši jed­no­stav­nim kli­kom na in­sert/mo­vie and so­und (sli­ka 13.)

Sli­ka 13. – unos mul­ti­me­di­je Ka­da je reč o ume­ta­nju mul­ti­me­di­je, zna­čaj­na na­po­me­na je­ste da ka­da uno­si­mo mul­ti­me­di­ju pu­ta­nja ko­ja je pu­ta­nja uno­sa mul­ti­me­di­ja mo­ra bi­ti iden­tič­na pu­ta­nji gde se na­la­zi do­ku­ment ko­ji po­di­že­mo u sa­moj pre­zen­ta­ci­ji. To se naj­lak­še re­ša­va ta­ko što

95


se u istom fol­de­ru ču­va i pre­zen­ta­ci­ja i mul­ti­me­di­ja ko­ju uno­si­mo. Ovo je za­pra­vo pred­u­slov da mul­ti­me­di­ja ra­di.

Ani­ma­ci­ja pre­zen­ta­ci­je Ka­da ura­di­mo sve slaj­do­ve, pre ne­go što za­tvo­ri­mo na­šu pre­zen­ta­ci­ju na ko­joj ra­ di­mo, tre­ba­mo sre­di­ti ani­ma­ci­ju. Ani­ma­ci­ja je­ste na­čin na ko­ji će­mo pre­zen­to­va­ti naš rad. Ani­ma­ci­ja ima či­tav set ala­ta/po­de­ša­va­nja za pre­zen­to­va­nje na­šeg ra­da.

Sli­ka 14. – sre­đi­va­nje ani­ma­ci­je na­še pre­zen­ta­ci­je Naj­če­šće ko­ri­šće­nje op­ci­je je­su: • Od­re­dji­va­nje na­či­na ani­ma­ci­ja, po­sto­ji či­ta­va pa­le­ta na­či­na na ko­ji će­mo po­ka­ zi­va­ti slajd, kli­kom na na­čin on se ak­ti­vi­ra na ak­ti­van slajd ako že­li­mo da na­čin pri­ka­zi­va­nja bu­de isti za sve slaj­do­ve on­da to ra­di­mo ta­ko što klik­ne­mo na op­ci­ju apply to all. • Tran­si­tion so­und zna­či oda­bir zvu­ka pri pre­la­sku sa slaj­da na slajd. • Tran­si­tion speed je­ste vre­me za ko­ji se pri­ka­že ani­ma­ci­ja ko­ju smo oda­bra­li za naš slajd • Advan­ce sli­de on mo­u­se click je op­ci­ja ko­ja je stan­dard­na da se na sle­de­ći slajd pre­la­zi kli­kom na miš • Auto­ma­ticly af­ter je da se po­de­si vre­me za ko­je će se slaj­do­vi auto­mac­ki me­nja­ ju.

Sa­ču­vaj­te, od­štam­paj­te, pre­zen­tuj­te Pre ne­go što ob­ja­snim po­stu­pak ču­va­nja pre­zen­ta­ci­je, kao i nje­no štam­pa­nje, že­le­la bih na­pi­sa­ti po me­ni dve me­ni naj­ko­ri­sni­je pre­po­ru­ke za pri­pre­mu sa­dr­ža­ja pre­zen­ta­ci­je, ko­je go­to­vu uvek imam na umu ka­da ra­dim pret­zen­ta­ci­ju. To su: • broj slaj­do­va ne sme bi­ti ve­li­ki, ako ima­te pu­no slaj­do­va ne­moj­te da bu­du pre­pu­ nje­ni tek­stom, već ne­ka bu­du za­ni­mlji­vi • slaj­do­vi su sa­mo pod­set­nik i u nji­ma se uno­se sa­mo naj­zna­čaj­ni­je stva­ri.

96


Ka­da na­pra­vi­te svo­ju pre­zen­ta­ci­ju kli­kom na kru­žić na sa­ve ili sa­ve as mo­že­te va­šu pre­zen­ta­ci­ju sa­ču­va­ti.

Sli­ka 15. – ču­va­nje pre­zen­ta­ci­je Op­ci­je ču­va­nja pre­zen­ta­ci­je su da­te na sli­ci 15 i one su: • Sa­ve - kla­sič­no ču­va­nje pre­zen­ta­ci­je • Sa­ve as - ču­va­nje pre­zen­ta­ci­je na raz­li­či­te na­či­ne, po­wer­po­int pre­sen­ta­tion ču­va­ nje u of ­fi­ce 2007 mo­du • Po­wer po­int show - ču­va­nje za pre­zen­ta­ci­ju bez mo­guć­no­sti me­nja­nja iste. Pri­li­ kom po­kre­ta­nja od­mah se otva­ra kao pre­zen­ta­ci­ja ko­ju pu­šta­mo pu­tem pro­jek­to­ra, LCD te­le­vi­zo­ra itd.

Štam­pa­nje Štam­pa­nje ra­di­mo kli­kom na op­ci­ju print, pre­po­ru­ka je po­gle­da­ti na print pre­vi­ew pre pu­šta­nja u štam­pu.

97


Sli­ka 16. – štam­pa­nje pre­zen­ta­ci­je Na kra­ju, iako po­sto­ji još mno­go alat­ki za ure­đe­nje sa­dr­ža­ja i po­na­ša­nje slaj­do­va, mno­ge uspe­šne pre­zen­ta­ci­je su na­pra­vlje­ne upra­vo ko­ri­šće­njem ovih na­pred na­ve­de­nih op­ci­ja. Pre­zen­ta­ci­ja tre­ba da bu­de lič­na, ne­moj­te ko­pi­ra­ti od dru­gih bu­di­te ori­gi­nal­ni to je je­di­no što je va­žno. Sreć­no u iz­ra­di va­ših pre­zen­ta­ci­ja.

98


Internet 99


100


Internet IN­TER­NET - Šta je i ka­ko je na­stao In­ter­net? „Svi po­slov­ni po­du­hva­ti da­nas se nad­me­ću u dva sve­ta: u re­al­nom sve­tu opi­plji­vih i u vir­tu­el­nom sve­tu in­for­ma­ci­ja.“ Rayport i Svi­o­kla, Har­vard Bu­si­ness School In­ter­net je da­nas pot­pu­no ne­za­o­bi­la­zna te­ma i pred­sta­vlja in­for­ma­ci­o­nu teh­no­lo­gi­ju ko­ja je naj­ra­di­kal­ni­je pro­me­ni­la svet i naj­vi­še do­pri­ne­la in­ter­na­ci­o­na­li­za­ci­ji. Pret­hod­nik In­ter­ne­ta je AR­PA­NET (Advan­ced Re­a­se­arch Agency). AR­PA­NET je bi­la ra­ču­nar­ska mre­ža ko­ja je po­ve­zi­va­la ra­ču­na­re voj­nih la­bo­ra­to­ri­ja, uni­ver­zi­te­ta i vla­di­nih in­sti­tu­ci­ja sa ci­ljem da se efi­ka­sni­je re­a­li­zu­ju pro­jek­ti od in­te­re­sa za voj­sku SAD. AR­PA­NET je agen­ci­ja ko­ju je Ame­rič­ka vla­da osno­va­la 1969. go­di­ne sa ci­ljem da raz­vi­ja stra­te­gij­ske pro­jek­te u do­me­nu ko­mu­ni­ka­ci­ja. Shva­tiv­ši iz­u­ze­tan zna­čaj raz­vo­ja ra­ču­nar­skih mre­ža AR­PA­NET pre­u­zi­ma ame­rič­ko mi­ni­star­stvo od­bra­ne i tran­sfor­mi­še je u sop­stve­nu mre­žu ko­ja od 1975. do da­nas no­si na­ziv De­fen­se Da­ta Net­work (DDN). Naj­zna­čaj­ni­ji do­pri­nos DDN je iz­grad­nja TCP/IP pro­to­ko­la ko­ji pred­sta­vlja osno­vu ra­da da­na­šnjeg In­ter­ne­ta. Pro­to­kol za pre­nos po­da­ta­ka iz­me­đu raz­li­či­tih mre­ža ra­ču­ na­ra pod na­zi­vom TCP/IP (Tran­smis­sion Con­trol Pro­to­col/In­ter­net Pro­to­col) de­fi­ni­san je 1983. go­di­ne. Ovo je omo­gu­ći­lo po­ve­zi­va­nje i raz­me­nu po­da­ta­ka iz­me­đu raz­li­či­tih mre­ža ra­ču­na­ra. Za­tvo­re­na ra­ču­nar­ska mre­ža na­me­nje­na pro­fe­si­o­nal­ci­ma pre­ra­sla je u mre­žu otvo­re­ nog ti­pa. Ame­rič­ka aka­dem­ska sre­di­na 1980. go­di­ne osni­va svo­ju mre­žu pod na­zi­vom The In­ter­net. Po­ve­zi­va­njem na­ci­o­nal­nih ra­ču­nar­skih mre­ža naj­pre SAD i Evro­pe u za­jed­nič­ ku in­ter­na­ci­o­nal­nu mre­žu ob­li­ko­va­na je struk­tu­ra i da­na­šnjeg In­ter­ne­ta. Raz­voj In­ter­ne­ta Go­di­na Opis do­stig­nu­tog ste­pe­na raz­vo­ja 1957 SSSR lan­si­ra Sput­njik, pr­vi ve­štač­ki ze­mljin sa­te­lit. Le­o­nard Kle­in­rock iz­da­je pr­vi čla­nak ko­ji opi­su­je pa­ket­ski pre­nos po­da­ 1961 ta­ka (pac­ket-switching). 1969 AR­PA­NET po­ve­zu­je pr­va 4 ra­ču­na­ra. 1971 Stvo­ren pr­vi mre­žni soft­ver za elek­tron­sku po­štu Na­sta­je tel­net od stra­ne NCSA (Na­ti­o­nal Cen­ter for Su­per­com­pu­ting 1972 Ap­pli­ca­ti­ons).

101


1973 1977 1983 1984 1991 1993

Raz­vi­jen je FTP (Fi­le Tran­sfer Pro­to­col). AR­PA­NET se pro­ši­ru­je na te­ri­ to­ri­ju Evro­pe. Raz­vi­je­na pr­va ver­zi­ja TCP pro­to­ko­la. AR­PA­NET stan­dar­di­zu­je TCP/IP set mre­žnih pro­to­ko­la. TCP/IP po­sta­je stan­dard i za In­ter­net i za In­tra­net si­ste­me ko­ji će se raz­vi­ti 90 – tih go­ di­na. Im­ple­men­ti­ran je ser­ver ime­na do­me­na (Do­main Na­me Ser­ver – DNS). Na uni­ver­zi­te­tu u Mi­ne­so­ti raz­vi­ja se Gop­her, pro­gram ko­ji omo­gu­ća­va lak na­čin za na­vi­ga­ci­ju po In­ter­ne­tu. Tim Ber­ners-Lee je u CERN-u iz­mi­slio WWW (World Wi­de Web).

Va­žan pred­u­slov uspe­šnog funk­ci­o­ni­sa­nja In­ter­ne­ta su In­ter­net adre­se. Za pro­na­ la­že­nje i ko­mu­ni­ci­ra­nje iz­me­đu ra­ču­na­ra na In­ter­ne­tu neo­p­hod­no je da sva­ki ra­ču­nar ima je­din­stve­nu adre­su. IP adre­sa - In­ter­net Pro­to­col adre­sa je je­din­stve­na adre­sa do­de­lje­na mre­žnom in­ter­fej­su ra­ču­na­ra. Ka­ko je lak­še pam­ti­ti re­či ili fra­ze ne­ki ra­ču­na­ri ima­ju i sim­ bo­lič­ni na­ziv. IP adre­sa je: • je­din­stve­no struk­tu­i­ra­na adre­sa • adre­sa do­de­lje­na mre­žnom in­ter­fej­su čvo­ra (host, ru­ter...) • dva mre­žna in­ter­fej­sa -> dve IP adre­se ra­ču­na­ra (host, ru­ter...) • sa­mo je­dan mre­žni in­ter­fejs -> IP adre­sa se na­zi­va host adre­sa • IP adre­se (IP ver­zi­ja 4) su du­gač­ke 32 bi­ta i po­de­lje­ne su u dvo­del­nu hi­je­rar­hi­ju • broj mre­že - net-id • broj host-a (on adre­si­ra in­ter­fejs) - ho­sta-id • mo­že bi­ti po­de­ljen na dva de­la -sub­net-id i host-id IP adre­se mo­gu bi­ti sta­tič­ke i di­na­mič­ke. Po­sto­je ser­ve­ri ko­ji ima­ju svo­je stal­ne - sta­ tič­ke adre­se i one se ne me­nja­ju. Slu­že za la­ko pro­na­la­že­nje ra­ču­na­ra na mre­ži. Di­na­ mič­ke adre­se se do­de­lju­ju kraj­njim ko­ri­sni­ci­ma ko­ji ko­mu­ni­ci­ra­ju sa In­ter­ne­tom pre­ko pro­vaj­de­ra. Da­kle, nji­ma ni­je po­treb­na stal­na IP adre­sa. Di­na­mič­ka adre­sa je bi­lo ko­ja adre­sa u ra­spo­nu ko­ji od­re­di pro­vaj­der. Na pri­mer: IP adre­si 74.125.43.99od­go­va­ra sim­bo­lič­ni na­ziv www.go­o­gle.com Ku­ ca­nje bi­lo ko­je od ovih adre­sa u web či­ta­ču do­la­zi se do iste lo­ka­ci­je. Veb adre­se mo­gu ima­ti na­stav­ke: .com – za ko­mer­ci­jal­ne pre­zen­ta­ci­je .edu – za pre­zen­ta­ci­je obra­zov­nih in­sti­tu­ci­ja .gov – za pre­zen­ta­ci­ju dr­ža­va .org – za pre­zen­ta­ci­ju ne­pro­fit­nih or­ga­ni­za­ci­ja .mil – voj­ne in­sti­tu­ci­je itd.

102


Naj­po­pu­lar­ni­ji In­ter­net ser­vis je World Wi­de Web (WWW) WWW - Na­stao je 1989. go­di­ne kao re­zul­tat ide­je dr Bar­ners Lee-a i nje­go­vih sa­ rad­ni­ka u okvi­ru la­bo­ra­to­ri­je po­zna­te po ime­nu CERN. U po­čet­ku web pre­zen­ta­ci­je su bi­le tek­stu­al­nog ti­pa da bi 1993. go­di­ne Mark An­der­sen sa sa­rad­ni­ci­ma u Na­ci­o­nal­nom Cen­tru za Su­per­kom­pju­ter­ske Apli­ka­ci­je (NCSA) na Uni­ver­zi­te­tu Ili­no­is na­pra­vio Web brow­ser sa gra­fič­kim ko­ri­snič­kim in­ter­fej­som ko­ji je pri­ka­zi­vao bo­ju, sli­ku i ani­ ma­ci­ju. Go­di­nu da­na ka­sni­je An­der­sen i Jim Clark su osno­va­li Net­sca­pe, ko­ji je kre­ i­rao pr­vi ko­mer­ci­jal­ni Web brow­ser In­ter­net ex­plo­rer ko­ji je po­stao do­mi­nan­tan Web brow­ser na tr­ži­štu. WWW je si­stem sa uni­ver­zal­no pri­hva­će­nim stan­dar­di­ma za skla­di­šte­nje, pro­na­la­ že­nje, for­mi­ra­nje i pre­zen­ta­ci­ju in­for­ma­ci­ja u kli­jent-ser­ver kon­cep­tu. Web stra­ni­ce se za­sni­va­ju na stan­dard­nom HTML (Hyper­text Mar­kup Lan­gu­a­ge) je­zi­ku ko­ji for­ma­ti­ra do­ku­men­te i pra­vi di­na­mič­ke lin­ko­ve ka dru­gim do­ku­men­ti­ma i sli­ka­ma sme­šte­nim na istim ili dru­gim ra­ču­na­ri­ma. HTTP (Hyper­text Tran­sfer Pro­to­col) je ko­mu­ni­ka­ci­o­ni pro­to­kol ko­ji omo­gu­ća­va sa­o­bra­ćaj web stra­ni­ca u mre­ži. Kom­plet­na pu­ta­nja do zah­te­va­nih web stra­ni­ca na­zi­va se URL (Uni­form Re­so­ur­ce Lo­ca­tor). Za re­a­li­za­ci­ju WWW ser­vi­sa va­žan je Web ser­ver. Reč je o soft­ve­ru za lo­ci­ra­nje i skla­di­šte­nje Web stra­ni­ca. On lo­ci­ra Web stra­ni­ce ko­je ko­ri­snik ra­ču­na­ra zah­te­va i do­sta­vlja ih. WWW je je­dan od naj­va­žni­jih ser­vi­sa In­ter­ne­ta či­ja upo­tre­ba omo­gu­ću­je: • pre­tra­ži­va­nje, pro­na­la­že­nje i či­ta­nje do­ku­me­na­ta na raz­li­či­tim ra­ču­na­ri­ma; • ko­ri­šće­nje In­ter­net ser­vi­sa kao što su: Tel­net, FTP; • pre­tra­gu ba­za po­da­ta­ka; • pri­ku­plja­nje po­da­ta­ka i in­for­ma­ci­ja; • pre­zen­ta­ci­ja i ču­va­nje mul­ti­me­di­jal­nih po­da­ta­ka. Da­kle, WEB je or­ga­ni­zo­van po prin­ci­pu raz­li­či­tih web stra­ni­ca ko­je se na­la­ze na ne­koj web adre­si. Kao što sam već go­re re­kla, mo­že­te ku­ca­ti u va­šem brow­ser-u kom­ plet­nu adre­su, mo­že­te klik­nu­ti na ne­ku adre­su ko­ja se na­la­zi na ne­koj već otvo­re­noj stra­ni­ci va­šeg brow­ser-a ili pak mo­že­te ku­ca­ti IP adre­su (što je kraj­nje re­dak slu­čaj).

PRI­STUP IN­TER­NE­TU Da­kle, sa­da smo upo­zna­ti sa osno­va­ma in­ter­ne­ta, šta je on i ka­kva je nje­go­va isto­ ri­ja raz­vo­ja. Već sam na­pi­sa­la da bi ste ko­ri­sti­li in­ter­net po­treb­ni su ne­ki pred­u­slo­vi a ti pred­u­slo­vi su da po­sto­ji ko­nek­ci­ja ka in­ter­ne­tu i da ima­te in­sta­li­ran brow­ser.

103


Pri­stup in­ter­ne­tu – in­ter­net pro­vaj­der Za pri­klju­či­va­nje za in­ter­net po­sto­je ser­vis pro­vaj­de­ri ko­ji vam nu­de uslu­ge pri­ klju­či­va­nja na in­ter­net. Da­kle, da­nas se na in­ter­net mo­že­mo pri­klju­či­ti pu­tem ADSL, Dial-up, ISDN, wi­re­less in­ter­net. Naj­za­stu­plje­ni­jih In­ter­net Pro­vaj­de­ri u Sr­bi­ji su: • PTT - http://www3.ptt.rs/ • SBB - http://www.sbb.rs/Pri­vat­ni+ko­ri­sni­ci/201/In­ter­net.shtml • VE­RAT - http://www.ve­rat.net/ • EUNET - http://www.eunet.rs/ • SE­ZAM­PRO - http://www.se­zam­pro.rs/ O na­či­nu po­ve­zi­va­nja na Iin­ter­net ov­de ne­će bi­ti de­talj­nog pi­sa­nja, raz­log to­me je­ ste či­nje­ni­ca da da­nas go­to­vi svi pro­vaj­de­ri ima­ju krat­ko uput­stvo ko­je do­bi­je­te ka­da ko­ri­sti­te nji­ho­ve uslu­ge ko­je vam do de­ta­lja opi­su­ju ka­ko da po­ve­že­te vaš ra­ču­nar sa mo­de­mom ko­ji do­bi­je­te i ko­ji je „pri­stup­ni­ca“ za In­ter­net. Za ko­ri­šće­nje In­ter­ne­ta dve naj­če­šće ko­ri­šće­na ser­vi­sa su e-mail ser­vis i pre­tra­ži­ va­nje na ne­tu ko­je se vr­ši pu­tem brow­se­ra.

EMAIL - OUTLO­OK E-mail adre­sa se od­no­si na oso­bu i In­ter­net po­sred­ni­ka. Ova adre­sa slu­ži za ko­mu­ ni­ci­ra­nje na In­ter­ne­tu po­sred­stvom elek­tron­ske po­šte. U okvi­ru of­fi­ce pa­ke­ta ko­ri­sti se pro­gram outlo­ok za sla­nje i pri­ma­nje elek­tron­ske po­šte. Osno­ve ra­da sa ovim pro­gra­mom pred­sta­vlja:

1. Po­kre­ta­nje

Mo­že­mo ga po­kre­nu­ti ta­ko što će­mo dva pu­ta klik­nu­ti na iko­ni­cu ko­ja se na­la­zi na desk­to­pu, ili pak kli­kom na start-all pro­grams-mic­ro­soft-outlo­ok.

2. Osnov­ni pro­zor i nje­go­ve op­ci­je (sli­ka 1.)

104


Sli­ka 1. – ini­ci­jal­ni pro­zor pri­li­kom otva­ra­nja outlo­ok-a Ka­da otvo­ri­mo outlo­ok po­ja­vi­će nam se sli­ka Šta su nje­go­ve glav­ne i naj­če­šće ko­ri­šće­ne op­ci­je: 1. Sa­ma na­vi­ga­ci­ja gde ima­mo či­tav set op­ci­ja fi­le edit vi­ew itd. 2. New – je op­ci­ja kre­i­ra­nja no­vog mail-a 3. Reply – je­ste op­ci­ja od­go­vo­ra na mail ko­ji smo do­bi­li 4. For­ward – je op­ci­ja ko­ja se od­no­si na pro­sle­đi­va­nje po­ru­ke ko­ju smo do­bi­li na ne­ku dru­gu email adre­su 5. Send re­ce­i­ve – je ne­što ti­pa osve­ži­va­ča dug­me ko­je pri­ti­ska­mo ka­da že­li­mo da pro­ve­ri­mo da li su nam ne­ke po­ru­ke oti­šle kao i da li smo pri­mi­li ne­ku no­vu po­ru­ku, 6. In­box- pre­gled po­ru­ka ko­je su u na­šem po­štan­skom san­du­če­tu 7. Con­tact – ako že­li­mo pri­ti­skom na ovo dug­me mo­že­mo kre­i­ra­ti na­še kon­tak­te Ka­da že­li­mo po­sla­ti no­vu po­ru­ku kli­kom na new otva­ra se ova­kav pro­zor na ko­ji­ma sam obe­le­ži­la naj­če­šće ko­ri­šće­ne op­ci­je

105


Sli­ka 2. – sla­nje no­vog mail-a Da­kle, 1. To – je po­lje gde upi­su­je adre­su ko­me ša­lje­mo mail 2. Cc – je po­lje ko­je ko­ri­sti­mo uko­li­ko ima­mo vi­še lju­di ko­ji­ma ša­lje­mo po­ru­ku, uko­li­ko ne ovo po­lje osta­je pra­zno na­po­me­na: ka­da že­li­mo po­sla­ti mail na mno­go adre­sa, a da pri tom „ču­va­mo“ adre­se od oči­ju dru­gih ko­ri­sti­mo op­ci­ju bcc – ko­ja se u outlo­ok 2007 na­la­zi na op­ti­ons – show bcc 3. Su­bject – je na­slov mail-a ko­jeg ša­lje­mo 4. Pra­zno po­lje – za unos po­ru­ke ko­ju že­li­mo po­sla­ti 5. At­tach fi­le – ako že­li­mo uz mail po­sla­ti svoj CV, sli­ku, ili ne­što tre­će klik­ne­mo na ovo po­lje, či­me se otva­ra brow­ser oda­kle tre­ba­mo iza­bra­ti fajl ko­ji ša­lje­mo 6. High im­por­tan­ce – uko­li­ko je od iz­u­zet­nog zna­ča­ja to što ša­lje­mo tre­ba­mo to obe­le­ži­ti če­ki­ra­njem ovog po­lja 7. Send – ka­da smo spa­ko­va­li mail ko­ji že­li­mo po­sla­ti klik­ne­mo na send dug­me i naš mail je po­slat. Po­red outlo­ok-a za sla­nje po­šte mo­že­mo ko­ri­sti­ti bes­plat­ne mail ser­vi­se, mail.go­ o­gle.com mail.yahoo.com kao dva naj­za­stu­plje­ni­ja ser­vi­sa.

PRE­TRA­ŽI­VA­NJE I PRE­TRA­ŽI­VA­ČI Za sur­fo­va­nje ko­ri­sti­mo brow­ser. Da­nas po­pu­lar­ni in­ter­net brow­se­ri su: • FI­RE­FOX - http://www.mo­zil­la.com/en-US/fi­re­fox/per­so­nal.html • CHRO­ME - http://www.go­o­gle.com/chro­me • EX­PLO­RER - http://www.mic­ro­soft.com/win­dows/in­ter­net-ex­plo­rer/de­fa­ult.aspx • OPE­RA - http://www.ope­ra.com/

106


Da­nas na In­ter­net pro­sto­ru ima na mi­li­jar­de web stra­ni­ca sa ten­den­ci­jom stal­nog po­ve­ća­nja. Pro­na­la­že­nje po­treb­ne in­for­ma­ci­je na Web-u je te­žak za­da­tak. Po­sao do­ne­ kle olak­ša­va­ju web pre­tra­ži­va­či (se­arch en­gi­ne). Pre­tra­ži­va­ču se za­da­ju ključ­ne re­či za pre­tra­gu, soft­ver tra­ži web stra­ni­ce ko­je sa­dr­že za­da­te ključ­ne re­či, a za­tim se sa­op­šta­va li­sta pro­na­đe­nih lo­ka­ci­ja. Ta li­sta ne­ka­da sa­dr­ži i pre­ko mi­lion adre­sa, pa se ko­ri­snik če­sto pi­ta ko­ju adre­su da iza­be­re. Po­sto­je in­te­li­gent­ni­ji pre­tra­ži­va­či ko­ji mo­gu ne­ka­da ko­ri­sni­ku da po­mog­nu u od­lu­či­va­nju. Go­o­gle je naj­po­pu­lar­ni­ji alat za pre­tra­ži­va­nje. Oko 80% svih pre­tra­ga se vr­ši u nje­ mu zbog iz­u­zet­ne efi­ka­sno­sti u br­zi­ni pre­tra­ge. Po­red Go­o­gle–a po­zna­ti su pre­tra­ži­va­či Yahoo, MSN Se­arch. Sur­fo­va­nje po­či­nje­mo po­di­za­njem ne­kih od na­ve­de­nih brow­se­ra, ja lič­no sam fan fi­re­fox-a. Ka­da otvo­ri­te fi­re­fox po­ja­vi­će vam se ova­kav pro­zor kao na sli­ci 3.

Sli­ka 3. Osnov­ni iz­gled fi­re­fox pre­tra­ži­va­ča Na sa­moj sli­ci 3. Na­pi­sa­la sam gde uno­si­te kom­plet­nu adre­su ko­ju tra­ži­te ako zna­te ta­čan na­ziv, re­ci­mo: www.bsckra­gu­je­vac.rs Uko­li­ko ne zna­te ko­ri­sti­te naj­ve­ći svet­ski pre­tra­ži­vač go­o­gle.com Ako po­sto­je če­sto otva­ra­ne stra­ni­ce, on­da mo­že­te je otvo­ri­ti jed­nom i dr­že­ći de­sni ta­ster mi­ša tu sta­ni­cu pre­vu­ći u po­lje ko­je sam na sli­ci ozna­či­la kao po­lje gde mo­že­te sme­sti­ti naj­če­šće ko­ri­šće­ne pro­gra­me i ta­da će se tu po­ja­vi­ti iko­ni­ca sa tim saj­tom. Da­nas u sr­bi­ji naj­po­pu­lar­ni­ji saj­to­vi su po ka­te­go­ri­ja­ma!!!

107


VE­STI PU­TO­VA­NJA ZA­BA­VA PRE­TRA­GA IN­FOR­MA­CI­JE ZA­PO­SLE­NJE fa­ce­bo­ok. b92.net pu­to­va­nja.in­fo go­o­gle.rs sr.wi­ki­pe­dia.org in­fo­stud.com com youtu­be. blic. rs jat. com sr­bi­ja­net. rs nbs. rs bes­tjobs.rs com pres­ do­ma­ci­ la­ko­do­po­sla. son­li­ne. kon­ti­ki.rs fil­mo­vi. ala­din.in­fo yel­low­pa­ges.rs com rs biz na­slo­vi. nettvplus. ne­tvo­dic. bo­lji­po­sao. ar­gus.rs hid­met.gov.rs net com com com vi­sit-mon­te­ne­ yuse­arch. we­at­her2um­ rts. rs svet.rs po­slo­vi.rs gro.com com brel­la.com

Sli­ka 4. – fa­ce­bo­ok.com – naj­po­pu­lar­ni­ja dru­štve­na mre­ža

Sli­ka 5. – youtu­be.com – mul­ti­me­di­jal­ni sa­dr­ža­ji

108


Sli­ka 6. – b92.net – ve­sti

Sli­ka 7. – sr.wi­ki­pe­dia.org –in­for­ma­tič­ki ser­vis Po­red email-a i pre­tra­ži­va­nja tu je i in­ter­net te­le­fo­ni­ja, još je­dan u ni­zu In­ter­net ser­ vi­sa. Naj­po­pu­lar­ni­ji soft­ver ko­ji po­dr­ža­va te­le­fon­sku ko­mu­ni­ka­ci­ju od­no­sno pre­nos gla­sa (Vo­i­ce over IP - Vo­IP) je­ste Skype. Skype mo­že­te pre­u­ze­ti bes­plat­no sa adre­se www.skype.com Ka­da ga pre­u­zme­te i in­sta­li­ra­te na svom ra­ču­na­ru po­ja­vi­će vam se ova­kav pro­zor kao na sli­ci 8.

109


Sli­ka 8. – skype

Sli­ka 9. – po­de­ša­va­nja

Pri­li­kom otva­ra­nja skajp na­lo­ga kre­i­ra­te so­vje ime, ko­je će se po­ja­vlji­va­ti ka­da ste on­li­ne. Mo­že­te me­nja­ti svoj sta­tus, ka­da se on­li­ne, ka­da ste za­u­ze­ti itd. Do­da­va­ti svo­je pri­ja­te­lje, pu­tem uno­sa e-mail adre­se, ili pre­tra­gom po ime­nu i pre­zi­me­nu itd. Uko­li­ko že­li­te da raz­go­va­ra­te i sta­vi­te slu­ša­li­ce tre­ba da po­de­si­te svoj na­log, kao na sli­ci 9. Gde se vr­še po­de­ša­va­nja zvu­ka, test call – da pro­ve­ri­te da li je sve u re­du sa slu­ša­li­ca­ma da mo­že­te da raz­go­va­ra­te itd. In­ter­net da­nas pred­sta­vlja ši­rok spek­tar ne­sa­gle­di­vih mo­guć­no­sti ko­ji su skop­ča­ni sa nje­go­vom atrak­tiv­no­šću, ne­po­sto­ja­njem gra­ni­ca, glo­bal­nim do­me­nom in­for­ma­ci­ja itd. sve ove či­nje­ni­ce sa so­bom do­no­se da je In­ter­net po­red na­pred na­ve­de­nih ser­vi­sa ko­ri­šće­nja da­nas po­stao i cen­tar elek­tron­skog po­slo­va­nja, ko­ri­šće­nja in­ter­ne­ta u svr­hu on­li­ne pro­mo­ci­je, pu­tem ser­vi­sa pro­mo­ci­je pu­tem blo­go­va, pre­tra­ži­va­ča i dru­štve­nih mre­ža. Sve ove mo­guć­no­sti su ogrom­ne i u ovom br­zom vo­di­ču na­ža­lost ne mo­gu vas spro­ve­sti kroz sve, to mo­že bi­ti mo­žda ini­ci­jal­ni im­puls za ne­ku no­vu knji­gu, a do ta­da vam pre­po­ru­ču­jem da se po­za­ba­vi­te ovog sli­kom 10. ko­ja je ne­i­src­pan iz­vor in­for­ma­ci­ja.

110


Sli­ka 10. – In­ter­net ser­vi­si

111


Ko je na­pi­sao ovaj vo­dič i sli­kov­ni­cu? San­dra Ja­ko­vlje­vić! Šta je za­ni­mlji­vo zna­ti o me­ni! Da sam ro­đe­na u Kra­gu­jev­cu, 18. ok­to­bra 1980. go­di­ne. Da sam ma­ster stu­di­je za­vr­ši­la na Eko­ nom­skom fa­kul­te­tu u Kra­gu­jev­cu, i ve­o­ma br­zo shva­ti­la da to ni­je pro­fe­si­ja ko­jom se že­lim ba­vi­ti. Da sam od­mah po za­vr­šet­ku ma­ster stu­di­ja na­sta­vi­la po­sle­di­plom­ske stu­di­je na po­lju In­du­ strij­skog in­že­njer­stva i in­že­njer­skog me­na­žmen­ta, i na kra­ju (za sa­da) spe­ci­ja­li­zi­ra­la Elek­tron­sko po­slo­va­nje. Ra­de­ći na jed­nom e-bi­znis pro­jek­tu, spe­ci­ja­li­zi­ra se za pi­sa­nje e-bi­znis pla­na. Da­nas iza se­be imam is­ku­stva u sfe­ra­ma elek­tron­skog po­slo­ va­nja, mar­ke­tin­ga, sms mar­ke­tin­ga, pi­sa­nja i upra­vlja­nja pro­ jek­ti­ma, ra­da na open so­ur­ce plat­for­ma­ma kao što je wor­dpres, jo­o­mla i mo­o­dle. Edu­ka­ci­ja i know­led­ge ma­nag­ment je mo­ja strast, če­sto sam ra­di­la kao tre­ner u raz­li­či­tim obla­sti­ma (e-bi­znis plan, sms mar­ke­ting, ino­va­tiv­nost, in­ter­net mar­ke­ting, upo­tre­ba mo­o­dle si­ste­ma itd.) i kao kon­sul­tant. O me­ni, mo­jim autor­skim tek­sto­vi­ma mo­že­te po­gle­da­ti vi­še na mo­joj adre­si www. san­dra­ja­ko­vlje­vic.com Mo­že­te me na­ći na dru­štve­nim mre­ža­ma: http://www.lin­ke­din.com/in/san­dra­ja­ko­vlje­vic http://www.fa­ce­bo­ok.com/san­dra­ja­ko­vlje­vic http://twit­ter.com/san­dra­ja http://www.xing.com/pro­fi­le/San­dra_Ja­ko­vlje­vic Na kra­ju!! Ja sam sa­njar, ko­ji u slo­bod­no vre­me vo­li da či­ta, vo­zi bi­ci­klu, igra te­nis, slu­ša mu­ zi­ku.... Kon­takt: con­tac­t@san­dra­ja­ko­vlje­vic.com

112

Vodič kroz osnove Windows 7, Internet, Word 2007, Excel 2007, PowerPoint 2007  

Vodič kroz osnove Windows 7, Internet, Word 2007, Excel 2007, PowerPoint 2007

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you