Retail magazin - Decembar 2011 - izdanje broj 3 by Retail Magazin

MAGAZIN

Filozofija vina

strana 28

Saga o čaju

strana 31

Fiskalni taksimetar

broj 3 decembar 2011.

www.retail.rs

strana 34

Intervju

strana 19

Milun Klisura

Izvršni direktor za „Mercator” trgovinu jugoistočne Evrope

Časopis za trgovce i potrošače

RETAIL MAGAZIN

SADRŽAJ 03 04 08 10 12 15 19

REČ UREDNIKA VESTI IZ TRGOVINE VREMEPLOV TRGOVINE HOLISTIČKI MARKETING U TRGOVINI NOVOGODIŠNJI UKUSI I UKRASI MALI MODNI EDITORIJAL INTERVJU “HRABROST ZA PROMENE U FUNKCIJI POTROŠAČA” MILUN KLISURA MERCATOR

www.retail.rs

24 28 31 34 36 38 40

ZIMSKE GUME U ULOZI AMBASADORA BEZBEDNOSTI U SAOBRAĆAJU FILOZOFIJA VINA SAGA O ČAJU FISKALNI TAKSIMETAR NAJAVE DOGAĐAJA NOVITETI ZAKON O TRGOVINI

Izdavač EPOS PS - agencija za konsultantske usluge, 21242 Novi Sad - Budisava

Tel: 062 8 772 114, E-mail marketing@retail.rs Žiro račun: 265-2010310005643-07 Raiffeisen Banka AD, Beograd, PIB: 106773818 MB: 62255889 Retail Magazin redakcija: grafički urednik: Aleksandar Jandrić, izvršni urednik: Maja Drobnjaković, project manager: Milan Muždeka

decembar 2011.

RETAIL MAGAZIN

Retail Magazin

reč urednika

Poštovani Prijatelji i Partneri,

www.retail.rs

pred Vama se nalazi treće izdanje internet Retail Magazina. Kao i do sada, inspirisali su nas oni uspešni, razgovarali smo sa inventivnim osobama, divili smo se originalnim idejama, uzdizali smo i hvalili hrabrost pojedinaca. Agencija za marketinška istraživanja GfK svesrdno nam je pomogla da prikažemo statistički „presek” domaćeg tržišta čajeva, a uvrstili smo i korisne informacije iz Zakona o trgovini, kao poseban dodatak. U rubrici Noviteti na tržištu, predstavili smo sjajne proizvode, dok smo u rubrici Najave događaja pisali o zanimljivim predstojećim dešavanjima u decembru i januaru. Sigurni smo da ćemo se na nekima i sresti. Pisali smo još i o progresivnim trendovima u maloprodaji, holističkom marketingu, zatim o saobraćajnoj opremi neophodnoj u zimskim uslovima, te magiji sveta vina, slatkiša, finih ukrasa i mode. Zavirili smo i u daleku istoriju, te smo napisali i tekst Vremeplov sveta trgovine. Dalje, nastavili smo i aktuelnu priču o fiskalizaciji. Kao i do sada, trudili smo se da budemo afirmativni. Kažu, čini drugima ono što bi voleo da i tebi drugi čine. Ono što možemo da Vam poručimo jeste da dobro razmislite o potencijalima koje posedujete i planovima kako da ih maksimalno iskoristite u narednoj godini. Praktično korišćenje informacija prikupljenih u ovom izdanju, može da doprinese akceleraciji procesa uspostavljanja direktnih, uzajamno korisnih poslovnih odnosa, usmerenih na vitalizaciju trgovinskog sektora, kao i na intenziviranje pozitivnih privrednih konekcija. Jer, poslovni entitet ne može da opstane na tržištu ukoliko je izolovan, usamljen. Po analogiji, prethodnu misao možemo da povežemo i sa starom izrekom da „čovek nije ostrvo”. Subjekat sazreva, razvija se i raste upravo „na ulici”, gde je teško i bučno, „među ljudima”, kroz odnose i veze, kako lične, tako i poslovne. Ekonomska politika zatvaranja i samodovoljnosti nije dobra. Ono što je sigurno jeste da jedni bez drugih ne možemo. Ne mogu ni „mali” bez „velikih”, ali ni „veliki” bez onih „manjih”. Esencija komparativne prednosti ovih prvih jeste fleksibilnost i mobilnost, dok ovi drugi prednjače u aplikaciji savremenih, moćnih tehnologija. Kombinacija ovih ključnih preduzetničkih osobina zove se idealan biznis spoj. Želimo Vam srećnu i uspešnu 2012. godinu. Srdačno,

Retail Magazin Tim decembar2011.

RETAIL MAGAZIN

Pet novih „Roda” objekata u jednom danu

„Mercator - S” je 17. novembra 2011. godine otvorio čak pet novih „Roda” objekata u Beogradu: u Dušanovcu u ulici Ustanička 64a, Miljakovcu u ulici Vareška 4, Zemunu u ulici Glavna 11 - 15, Novom Beogradu u ulici Jurija Gagarina 155 i u opštini Stari Grad u ulici Dečanska bb. Ovi prodajni objekti imaju format supermarketa, sa približno 150 zaposlenih, dok ukupna površina koju zauzimaju iznosi oko 5.500 kvadratnih metara. Na dan otvaranja, organizovane su brojne promocije i predstavljena je bogata ponuda proizvoda po izuzetno povoljnim, akcijskim cenama, dok je svaka 50-ta kupovina bila gratis. U novim „Roda” objektima u Beogradu, „Mercator - S” je obezbedio najširi asortiman proizvoda, sa više od 10.000 artikala. Većina artikala u ponudi su proizvodi domaćeg porekla, sa učešćem od preko 70 odsto, što predstavlja potvrdu nastavka saradnje kompanije sa domaćim proizvođačima i distributerima. Kupcima u novootvorenim objektima, kao i svim „Roda” i „Mercator” maloprodajnim objektima u Srbiji, „Mercator - S” omogućava posebnu pogodnost prilikom kupovine upotrebom kartice Mercator Pika. Preuzimanjem trgovačke delatnosti „Familija Marketa”, „Mercator” nastavlja sa strategijom širenja i razvoja maloprodajne mreže u Srbiji. Najnovijim partnerstvom i proširenjem poslovanja, „Mercator” u svojim preduzećima u Srbiji zapošljava oko 5.000 ljudi.

www.retail.rs

“Heineken” i „Coca - Cola Hellenic” preuzimaju „Pivaru Skopje” Holandska pivara “Heineken” i “Coca - Cola Hellenic” uskoro će posedovati 96,5 odsto kapitala “Pivare” iz Skoplja. Početkom 2012. godine, dokupiće još 41,2 odsto njenih akcija za 79,1 miliona evra, nakon što transakciju odobre nadležne makedonske institucije. Kompanije “Heineken” i “Coca - Cola Hellenic” su kupovinom 55,3 odsto akcija postali većinski vlasnik “Pivare” iz Skoplja još 1998. godine.

VESTI

“Carrefour” stigao i u Albaniju Francuski trgovački lanac „Carrefour” otvorio je svoj prvi hipermarket u Albaniji, u glavnom gradu Tirani. Otvaranje prostranog hipermarketa površine od 7.000 kvadratnih metara rezultat je projekta iz 2010. godine, vezanog za razvoj poslovanja na Balkanu, a koji je započet u saradnji sa grčkim partnerom „Marinopoulos”. Očekuje se da će ovaj trgovački lanac, koji planira da otvori veći broj prodajnih objekata i u drugim albanskim gradovima, nastaviti sa svojim širenjem duž celog Balkana (Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Slovenija i Crna Gora). Franšizni hipermarket „Carrefour” smešten je u modernom trgovačkom centru „Tirana East Gate”, koji je udaljen oko 6 kilometara od središta grada.

“Mercator - S” širi prodajnu mrežu „Mercator - S” je 24. novembra 2011. godine otvorio prve „Roda” objekte u Kraljevu, Bajinoj Bašti i Užicu. Novootvoreni „Roda” objekti zauzimaće površinu od 2.500 kvadratnih metara, a u ponudi će imati više od 10.000 artikala. Novi „Roda” supermarket u Kraljevu nalazi se u ulici Miloša Velikog 3, zatim u Bajinoj Bašti u ulici Trg Dušana Jerkovića 1, dok se u Užicu nalazi u ulici Dimitrija Tucovića 91. Objekti u Kraljevu, Bajinoj Bašti i Užicu zapošljavaće 60 radnika, a radno vreme svih objekata biće od 7 do 22 sata svakog dana. Takođe, najavljeno je i otvaranje novih 19 prodajnih objekata u Vojvodini, centralnoj i južnoj Srbiji, uključujući mesta u kojima do sada nije bio prisutan, kao što su gradovi Valjevo, Vranje, Pirot, Bor i Knjaževac.

“Deichmann” otvorio novi prodajni objekat Nemački lanac obuće “Deichmann” je 10. novembra 2011. godine otvorio novi prodajni objekat u Beogradu u šoping centru “Ušće”. Nova prodavnica nalazi se na prvom spratu “Ušća”, a pored vlastite linije ženske i muške obuće “Deichmann”, u ponudi će se naći i modeli obuće brendova “Adidas”, “Nike”, “Puma”, “Fila”, “Hello Kitty”, “Kappa” i drugih. Kompaniju “Deichmann” osnovao je Hajnrih Dajhman još 1913. godine, najpre kao porodično preduzeće. Skoro stogodišnja istoriija započeta je u Esenu, u srcu Rurske oblasti. Na tom mestu, još uvek se nalazi centrala grupe preduzeća. Preduzeće “Deichmann” posluje u preko 3.000 filijala, zapošljavajući širom sveta oko 30.000 radnika.

decembar 2011.

RETAIL MAGAZIN

VESTI

U Medveđi otvoren prvi supermarket

“New Yorker” stiže i u Leskovac

U Medveđi otvoren prvi supermarket, a otvorilo ga je leskovačko preduzeća „Zlatan trag“. Zlatan trag posluje u Leskovcu preko dvadeset godina. U okviru ove kompanije nalaze se proizvodno preduzeće Moravka, veletrgovina Primanova i lanac maloprodajnih marketa Zlatan trag. Hipermarket Zlatan trag počeo je sa radom 2009. Do sada je otvoreno sedam marketa u Dubočici, Vlasotincu, Ančiki, Bošnjacu, Novom selu u Nišu i Medveđi.

Pored svojih objekata u Švajcarskoj, Italiji, Porugalu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, modna kompanija za mlade “New Yorker” u decembru će otvoriti prodajni objekat i u Leskovcu. Prema nezvaničnim informacijama, lokacija na kojoj će biti otvoren njihov novi prodajni objekat nalazi se u samom centru grada. Kompanija „New Yorker” međunarodna je modna marka sa sedištem u Braunšvajgu, u Nemačkoj. Svoj prvi prodajni objekat otvorila je daleke 1971. godine. Do 2011. godine, ova kompanija u svom vlasništvu ima gotovo 857 prodavnica u 36 zemalja, sa preko 15.000 zaposlenih.

“Sergent Major” otvara novi prodajni objekat

Bečej dobio novi „Univerexport”

Poznati francuski dečiji modni brend “Sergent Major” otvorio je 25. novembra 2011. godine novi prodajni objekat u UŠĆE Shopping Centru. Na drugom spratu pomenutog šoping centra, klinci i klinceze moći će da pronađu odeću koja je u skladu sa njihovim uzrastom. „Sergent Major” modni je brend čiji su proizvodi namenjeni devojčicama i dečacima uzrasta od 1 do 14 godina. Nastao je još 1987. godine u Parizu, a danas je prepoznatljiv po modernoj i kvalitetnoj odeći za mališane. „Sergent Major” poseduje prodajnu mrežu od oko 350 prodavnica širom sveta.

U Bečeju, “Univerexport” je 21. novembra 2011. godine otvorio novi prodajni objekat u ulici Petefi Šandor 2. Supermarket će se prostirati na površini od 500 kvadratnih metara i imaće 20 zaposlenih, potrošači će biti usluživani na pet kasa, a raspolagaće asortimanom od 6.000 artikala. Novi objekat će raditi svakog dana u nedelji, od 7 do 22 časa. Na dan otvaranja, potrošači su imali priliku da dobiju vredne nagrade i poklone, uživaju u raznoraznim promocijama i iskoriste popuste za široku paletu proizvoda. Takođe, mogli su i da degustiraju proizvode kompanije „AD Bačka” odnosno ukusne mesne prerađevine. Slične akcije i iznenađenja očekuju potrošače i u nedelji nakon otvaranja novog „Univerexport-a” u Bečeju.

Šoping centar „Plaza“ zvanično će biti otvoren 21. februara 2012. godine, u gradu Kragujevcu. To će biti prvi objekat te izraelske kompanije u Srbiji, a takvi šoping molovi gradiće se i u Beogradu, i to dva, kao i u Kruševcu. Centar „Plaza” prostiraće se na površini od 65.000 kvadratnih metara bruto, od kojih će 22.000 kvadratnih metara zauzimati prodajni objekti. U šoping centru će biti 110 prodajnih objekata ukupno. U prizemlju će biti supermarket, prodavnice obuće i odeće poznatih svetskih robnih marki, apoteka, restoran i još brojni drugi sadržaji, a na prvom spratu šest bioskopa, cirkus, prodavnice sportske opreme, sadržaji za zabavu, odmor i rekreaciju. Parking, koji se gradi u podnožju objekta, imaće 650 mesta, što je iznad evropskog standarda za ovakav objekat. Od robnih marki, svoje mesto u kragujevačkom šoping centru „Plaza” zauzeće „Idea“, „Home Centar“, „New Yorker“, kao i „Cineplex“. Vezano za „Cineplex“, ova poznata austrijsko - srpska kinematografska kompanija vratiće Kragujevcu bioskop. Reč je o šest sala, ukupnog kapaciteta od 1.200 mesta, od kojih će najveća imati kapacitet od 300 mesta. Bioskopi će biti opremljeni najmodernijom 3D tehnologijom, a publika će imati priliku da gleda američke blokbastere, evropske filmove, kao i direktne satelitske prenose opera iz njujorkškog „Metropolitena“, moskovskog „Boljšoj teatra“ i milanske „Skale”.

decembar2011.

www.retail.rs

Izraelska kompanija gradi novi šoping centar „Plaza” u srcu Šumadije

RETAIL MAGAZIN

VESTI

Proverite zaduženost potencijalnog poslovnog partnera Ukucavanjem imena ili matičnog broja fizičkog ili pravnog lica, možete da pretražite podatke o dugovanjima kompanija koji su dostupni u okviru Jedinstvene baze podataka o izvršnim dužnicima. Putem Portala sudova Srbije (www. portal.sud.rs), svaki građanin Srbije moći će da proveri platežnu sposobnost svojih potencijalnih poslovnih partnera, na način što će izabrati opciju Knjiga izvršnih dužnika. U okviru ovog linka, postoje dve evidencije: jedna za podatke o izvršnim dužnicima iz osnovnih sudova, a druga iz privrednih. Ukucavanjem imena ili naziva osobe ili firme, moći će da se proveri da li je protiv određenog lica pokrenut izvršni postupak, da li i kolikom imovinom raspolaže, kao i nad kojom imovinom se eventualno sprovodi izvršenje. Ukoliko se na portalu ne pojavi ime odnosno naziv subjekta na proveri, to znači da dugova nema i da je potencijalni poslovni partner solventan. Knjiga izvršnih dužnika javna je knjiga, te je Ministarstvo pravde omogućilo da građani i putem Interneta mogu da provere te podatke.

“Delikatesno iz Mađarske” u objektima „Mercatora - S”

“NIS” snizio cene za pravna lica

U novembru i decembru, u saradnji sa kompanijom „Tisacoop“ iz Kanjiže, „Mercator - S“ će svojim potrošačima širom Srbije ponuditi artikle 18 proizvođača iz susedne Mađarske, 27 brendova i više od 120 mađarskih delikatesnih proizvoda, koje će moći da degustiraju i kupe po akcijskim cenama, a očekuju ih i poklon iznenađenja. U toku trajanja akcije „Delikatesno iz Mađarske“, kupci u „Mercator“ hipermarketu u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, kao i kupci „Roda“ megamarketa u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Subotici, Bačkoj Topoli i „Roda“ supermarketu u Senti, uživaće u raznovrsnim ukusima proizvoda koji dolaze iz Mađarske, ali i najboljim vinima sa ovog podneblja. Svi ovi proizvodi, i ubuduće, biće dostupni potrošačima u maloprodajnim objektima „Mercatora S“.

Cene motornog goriva D2 na benzinskim stanicama kompanije „NIS” snižene su za sve korporativne klijente kompanije, i to u iznosu od 3 odsto. Ova akcija će važiti od 10. novembra do 10. decembra 2011. godine. Ovaj dodatni popust važiće za pravna lica koja koriste debitne i kreditne NIS kartice za gorivo, nezavisno od količine goriva koju treba da preuzmu. Roba će svim pravnim licima biti isporučivana po ovoj, umanjenoj ceni, direktno na benzinskim stanicama kompanije „NIS” širom Srbije. Za istu grupu klijenata, ostaje da važi i redovan, ugovoreni mesečni popust. Navedena akcija kompanije „NIS” ne važi za ona pravna lica koja koriste druge vrste NIS kartica za gorivo, kao što su CD, IC i interne kartice za gorivo.

www.retail.rs

“Lukoil” gradi 15 pumpi u Beogradu Kompanija “Lukoil Srbija” najavila je nove investicije u Srbiji. U narednih nekoliko godina, planira da izgradi novih 10 do 15 benzinskih stanica u Beogradu. Povodom jubileja 20 godina od osnivanja kompanije, potpredsednik “Lukoila” Vadim Varabjov saopštio je da je “Lukoil” svestan da na tržištu Srbije ne može da bude lider, ali može imati drugu poziciju, s obzirom da već ima udeo od oko 20 odsto u maloprodaji. Takođe, Varabjov je ukazao i na to da kompanija nema kontrolu nad benzinskim stanicama na Kosovu i Metohiji odnosno da uprava “Lukoila” nema uvid u njihovo poslovanje, niti da te pumpe rade pod brendom “Lukoil-a”. “Lukoil” je najveća privatna naftna kompanija u svetu po dokazanim zalihama nafte koja kontroliše više od jedan odsto rezervi i više od dva odsto proizvodnje nafte u svetu, “Lukoil” je po visini dokazanih zaliha nafte i gasa među tri najveće svetske privatne naftne kompanije, a po obimu vađenja nafte i gasa među prvih pet. Ova kompanija ima šest rafinerija u Rusiji i po jednu u Bugarskoj, Rumuniji i Ukrajini, kao i 6.508 benzinskih stanica u 27 zemalja sveta, dok u Srbiji ima mrežu od 140 benzinskih stanica i dva naftna skladišta.

decembar 2011.

RETAIL MAGAZIN

VESTI

“Fashion House” otvara prvi outlet centar u Srbiji Otvaranje velikog outlet centra “Fashion House” kod Inđije najavljeno je za mart 2012. godine, a investicija je vredna 40 miliona evra. Outlet centar će se nalaziti u blizini autoputa Beograd - Novi Sad, kako bi bio pristupačan potrošačima iz dva najveća grada u Srbiji. U prvoj fazi, biće otvoreno više od 70 prodavnica velikih svetskih firmi u kojima će cene biti niže od 30 do 80 odsto u odnosu na uobičajene maloprodajne cene, što i jeste glavna prednost za potrošače kada se govori o razlici između „standardnih” i outlet tržnih centara. Do sada, ovakvi formati nisu bili zastupljeni u našoj zemlji, te će ovo biti prvi pravi outlet centar u Srbiji. Đura Stanić, direktor kompanije „Black Oack Developments” koja i vodi čitav projekat, saopštio je da je Inđija odabrana kao lokacija zbog brze i efikasne administracije u toj opštini.

Holding „MK Group” preuzeo je industriju mesa “Carnex” iz Vrbasa. Ključne strateške tačke budućeg poslovanja kompanije „Carnex” biće utemeljene na povećanju stepena proizvodnje, rastu izvoza i plasiranju novih proizvoda na tržište. „Carnex” je privatizovan još 2003. godine od strane holdinga „Midland Resources” iz Velike Britanije, te je njegovo vraćanje u domaće vlasništvo podjednako dobro kako za Srbiju, tako i za njenu privredu i radnike. Kompanija „Carnex” odlično se uklapa u postojeću proizvodnu delatnost „MK Group”, te se očekuje ostvarivanje sinergije, nastavak dobrog pozicioniranja ovog uglednog brenda na domaćem tržištu, kao i proboj novih proizvoda u evropske i svetske okvire, što će dodatno uticati na usklađivanje proizvodnje sa najvišim svetskim standardima u prehrambenoj industriji.

„Gomex” otvorio novi maloprodajni objekat u Plandištu Pored širenja svoje maloprodajne mreže, kompanija „Gomex” radi i na renoviranju i proširivanju postojećih objekata, a samim tim i na asortimanu. Novi prodajni objekat otvoren je 30. novembra 2011. godine u Plandištu, u ulici Vojvode Putnika 42 - 44. Objekat je najpre zauzimao površinu od 90 kvadratnih metara, ali je proširen i sada zauzima površinu od 200 kvadratnih metara, a u okviru ponude nalazi se oko 5.000 artikala. Promenjen i format objekta odnosno više nije mini market, nego supereta. Prodavnica je uređena u skladu sa prepoznatljivim standardima kompanije „Gomex”, koji važe u svim maloprodajnim objektima ovog lanca. Posebna pažnja posvećena je ponudi svežeg voća, povrća, mlečnog programa, svežeg mesa, kućne hemije i štampe. Za profesionalnu i ljubaznu uslugu, pobrinuće se 6 zaposlenih, a potrošači će biti usluživani na dve kase. Na dan otvaranja, „Gomex” je priredio mnogobrojna iznenađena i prigodne poklone za kupce. Od ponedeljka do subote, radno vreme objekta je od 06:30 do 20:00 časova, a nedeljom od 07 do 13 časova.

“Delta” gradi najveći šoping mol na Balkanu

“Shell” istražuje naftu u BIH

Kompanija Miroslava Miškovića „Delta Real Estate” zakupila je dva hektara zemljišta u Beogradu, na Autokomandi, gde se planira izgradnja najvećeg šoping mola na Balkanu, od 170.000 kvadratnih metara. Po površini, planirani šoping mol biće dvostruko veći od šoping centra “Delta City” i za 40.000 kvadratnih metara prostraniji od šoping centra “Ušće” odnosno zauzimaće površinu od 24 fudbalska igrališta. Početak radova planiran je do kraja 2012. godine, a završetak šoping mola u drugoj polovini 2014. godine. Naredne godine počinje i izdavanje lokala. Za ovaj atraktivan projekat zainteresovani su svi brendovi prisutni na našem tržištu, kao i oni koji tek treba da dođu.

Britansko - holandska naftna kompanija “Shell” dobiće dozvolu za geološka istraživanja nafte i plina na području Federacije Bosne i Hercegovine. Posle šestomesečnih pregovora sa federalnom Vladom Bosne i Hercegovine, doneta je odluka o prihvatanju Memoranduma o razumevanju sa “Shell Exploration Company B. V.”, koji će najverovatnije biti potpisan 4. novembra. “Naš zahtev “Shellu” jeste da se praktično svaki milimetar Bosne i Hercegovine istraži. Radi se o 26.000 kilometara teritorije koji će biti istraženi na osnovu dokumentacije rađene od 1970. do 1990. godine” izjavio je Erdal Trhulj, ministar energetike, rudarstva i industrije Bosne i Hercegovine.

decembar2011.

www.retail.rs

“Carnex” u sastavu “MK Group”

RETAIL MAGAZIN

KAO NEKAD

VREMEPLOV TRGOVINE

Dosije: Trgovina

www.retail.rs

1758. - čuveni škotski filozof David Hume napisao rad “O trgovinskom bilansu” i to se smatra prvim obuhvatnim prikazom jednog ekonomskog modela 1852. - otvoren je prvi supermarket u svetu, u “gradu svetlosti” odnosno Parizu 1858. - prvu komercijalnu franšizu pod imenom Singer Sewing Center razvio je Isaac Merritt Singer, osnivač vodeće kompanije za proizvodnju i prodaju šivaćih mašina sa sedištem u Njujorku 1875. - logo britanske pivare Bass registovan je kao prva robna marka 1879. - prvu registar kasu patentirao je Amerikanac James Ritty, preduzetnik iz Dajtona (u Ohaju), kako bi sprečio zaposlene da ga potkradaju 1888. - u naučnofantastičnom romanu “Pogled unazad: 2000. -

1887.” američki pisac Edward Bellamy prvi uvodi pojam kreditne kartice kao mogućeg platežnog sredstva u budućnosti 1919. - oformljena Međunarodna trgovinska komora, osnovana kao nevladina međunarodna organizacija od strane poslovnih asocijacija i preduzeća iz Francuske, Italije, Velike Britanije, Danske i Sjedinjenih Američkih Država 1946. - Edna Ruth Biler otvara prvi lanac prodavnica specijalizovanih za prodaju „proizvoda fer trgovine” (prvi „fairtrade” proizvodi bili su ručno pleteni odevni, ukrasni artikli i dekorativna zanatska dela, a vremenom se lista tih proizvoda širila) 1947. - potpisan Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT) 1950. - osnovan Diners Club International u Sjedinjenim Američkim Državama, prva ustanova u svetu koja je počela da se bavi izdavanjem kreditnih kartica 1957. - prvi maloprodajni objekat koji je promovisan kao “šoping mol” bio je kompleks Paramus, iz Nju Džersija 1959. - započet razvoj HACCP sistema, saradnjom američke kompanije Pillsbury i vojne laboratorije Natick, kako bi se proizvela najsigurnija i najkvalitetnija hrana za astronaute u svemirskom programu agencije NASA 1969. - prvi uspešni komercijalni barkod sistem očitavanja patenti-

rao je John Florian Keidel za kompaniju General Atronics Corporation iz Filadelfije 1972. - u Sjedinjenim Američkim Državama donet je prvi federalni Zakon o zaštiti potrošača 1974. - prvi UPC skener instaliran je u supermarketu Marsh u Ohaju (prvi predmet sa barkod oznakom koji je prodat bio je paketić žvaka Wrigley’s) 1974. - William Brobeck kreirao je prvi POS uređaj na svetu, i to za lanac restorana McDonald’s 1983. - poznata italijanska kompanija Fasy projektovala prvu evropsku fiskalnu kasu 1993. - u Americi formirano udruženje ERC (akronim od engleskih reči Efficient Consumer Response), kao prvo zajedničko telo proizvođača i trgovaca sa ciljem da se eliminišu nepotrebni i suvišni troškovi iz lanaca snabdevanja 1995. - osnovana Svetska trgovinska organizacija, međunarodna multilateralna organizacija koja ima za cilj da nagleda i liberalizuje međunarodnu trgovinu pripremila: Maja Drobnjaković

decembar 2011.

Ubrzaj Svoj Posao

Ubaci u 5-u

www.barkodcitaci.com Rešenja i tehnologije koje unapreduju Vaš posao

RETAIL MAGAZIN Kompanija je poput živog organizma. Holistički marketing je afirmativan, on kaže da funkcionalno distinktivne jedinice mogu (i treba) harmonično da koegzistiraju kao celina. Sigurno se pitate, kako da kompanija prepozna šansu za plasiranje noviteta? Kako da kompanija kreira kvalitetniju ponudu? Kako da kompanija koristi sopstvenu infrastrukturu za efikasniju isporuku novih vrednosti? Kako da kompanija pretvori „olovne” i „gvozdene” klijente u „srebrne” i „zlatne”? Krajnji cilj je izgraditi dugoročne odnose i posledično, zajednički prosperitet među povezanim interesnim grupama. Polazna tačka za to je svakako istraživanje. Istraživanje

možda jeste skupa investicija, no jedino što je skuplje od istraživanja jeste ne istraživati uopšte. Svesno oglušivanje o potrebu da se permanentno ispituje tržište indikator je poslovnog „puberteta” odnosno nezrelog i neopravdanog bunta. Profitabilan rast obezbeđuje se povećanjem učešća na tržištu i izgradnjom „doživotne vrednosti klijenta”. Dakle, holistički marketing se zasniva na razvoju, dizajnu i implementaciji marketing programa, procesa i aktivnosti koje reorganizuju delokrug i obuhvatnost pređašnjeg, tradicionalnog marketinga. Svaki poslovni zadatak sada se doživljava kao nešto više od prostog matematičkog zbira

holistički

marketing u trgovini

www.retail.rs

Bogat si onoliko koliko prijatelja imaš. Po analogiji, pokazatelj uspeha jedne kompanije jeste kvalitet njenog odnosa prema poslovnim partnerima. Kao zamena za poslovnu maksimu „proizvedi i prodaj” koja se fokusira striktno na proizvod, sada se pojavljuje deviza „oseti i reaguj” usmerena na potrošača. Umesto da „nagovara”, novi marketing „neguje”. Ne radi se više o tome da pronađete prave kupce za svoj proizvod, već prave proizvode za svoje kupce. Marketari sve više shvataju potrebu za potpunijim, kohezivnijim pristupom. Primera radi, Tesco iz Velike Britanije lansiran je u sam vrh lanaca supermarketa upravo zahvaljujući programu „Svaka sitnica pomaže”. Upoznajte se sa konceptom holističkog marketinga.

sastavnih partikularnih zadataka. SVE JE ZNAČAJNO, kaže holistički marketing. U skladu sa tim, on se fokusira na četiri sastavne nekonvencionalne komponente: relacioni marketing, „unutrašnji” marketing, marketing društvene odgovornosti i integralni marketing. Rezultat relacionog marketinga ili marketinga „jedan na jedan” jeste formiranje unikatne marketing „imovine” odnosno marketing mreže. Marketing mrežu čine podržavajući stejkholderi. Višestruki, frekventni odnosi sa glavnim učesnicima u poslovanju stvaraju osnovu za uzajamno korisne aranžmane. Temelj integrisanog marketinga jeste „marketing miks”. Pod “marketing kišobranom” treba da se nalaze valjano izabrane strategije komunikacija koje se nadopunjuju. Koncept „4P” (Product, Price, Place, Promotion) sada se transformiše decembar 2011.

RETAIL MAGAZIN

Inovacijom do osvajanja tržišta

decembar2011.

1. Pomoću mobilnog telefona skenira se QR kod sa željenog

proizvoda

2. Proizvod se prosleđuje u virtuelnu korpu i skida se novac

sa računa korisnika

3. Naručeni proizvod u odabrano vreme se dostavlja na

kućnu adresu

www.retail.rs

u novi ekvivalent, model “4C” (Customer solution, Customer cost, Convenience, Communication). Dalje, nije smisleno samo obećavati vrhunsku uslugu ukoliko kadar kompanije nije istinski spreman da je i obezbedi. Za to je zadužen interni odnosno „unutrašnji” marketing. A šta to znači? Imati viziju. Gledati očima kupca. Biti posvećen i privržen. Prevazilaziti sukobe. Timski i koordinisano dejstvovati. Marketing društvene odgovornosti odnosno „etički” marketing nije samo puki trend, fasada, forma političke korektnosti. On zahteva od kompanije da pažljivo preispita svoju (ne)sebičnost odnosno doprinos blagostanju društva. Obličja odgovornog marketinga su i „humanitarni” marketing, „zeleni” marketing, te „uzročni” marketing. „Ekološki” marketing posebno je aktuelan, on se brine o tome da se ispoštuju svi eko - principi u razvoju novih proizvoda/usluga. Dolazi i do izmena u pakovanju proizvoda, kao što se modifikuju i planovi promocije. Generalno gledano, povezivanje nekog brenda sa socijalnom odgovornošću veoma pozitivno utiče na mišljenje i privrženost kupca.

Britanski Tesco na tržištu Južne Koreje popilično je zaostajao u broju prodajnih objekata naspram domaćeg trgovačkog lanca E-mart i samim tim ima dosta manji trgovački udeo u tržištu J. Koreje. Tesco je želeo da poveća svoj udeo bez otvaranja novih radnji, odlučeno je da sprovedu istraživanje koreanskog tržišta. Istraživanje tržišta Južne Koreje pokazalo je da su stanovnici ove azijske zemlje drugi najvredniji narod na svetu i da zbog visokog radnog vremena građani Južne Koreje nemaju dovoljno slobodnog vremena za kupovinu. Ali, tu je kompanija Tesco koja će im pomoći da taj problem reše i to sa veoma inovativnim rešenjem - Homeplus. Tesco je osmislio virtuelne supermarkete prikazanih putem bilborda sa fotografijama proizvoda, koji se nalaze u holovima stanica metroa. Bilbord izgleda baš kao i svaka polica u bilo kojoj prodavnici. Kupovina se obavlja tako što kupci dok čekaju prevoz, preko pametnih telefona skeniraju QR kod odabranog proizvoda, sistem ga automatski ubacuje u virtuelnu korpu, novac se skida sa računa korisnika, a roba stiže direktno na naznačenu adresu, bez gubljenja vremena u supermarketu. Rezultat: Online prodaja proizvoda kompanije Tesco od novembra 2010 do januara 2011 povećala se za 130 odsto, a broj registrovanih korisnika Homeplus usluge porastao je za 76%. Posle sprovedene kampanje, Homeplus postao je najveća on-line trgovačka mreža u J. Koreji, a udeo u korenskom tržištu E-marta i Tesca skoro je izjednačen.

RETAIL MAGAZIN

Novogodišnji ukusi i ukrasi Bogata trpeza i raskošna dekoracija odani su pratioci novogodišnje fešte, ispunjene novim očekivanjima i odlukama. Uređenje domova i kulinarski radovi nesumnjivo doprinose boljem raspoloženju. Prema starom narodnom verovanju, jelka kao zimzeleno drvo simbol je obnavljanja života i besmrtnosti. Kićenje jelke vodi poreklo još iz rimokatoličke tradicije. Pročitajte savete “gurua za lepo” koji imaju dar da stvaraju arhaična savršenstva. Probuđena radost porodične kupovine. Tradicionalni heklani stolnjaci i orasi u staklenim činijama. Miris sveća, šišarki i pomorandži. Konfete, svetlucave prskalice i figure od balona. Prstenovi za salvete i držači za zavese. Venčići i fenjeri iznad kućnog praga. Pokloni okačeni u šarenim čarapama. Prozori dekorisani papirnim ukrasima u obliku zimskih pahuljica. Festivalski izgled „hodnika dobrodošlice” i nestrpljivi doček bliskih gostiju. Domaće štrudle, penušavi šampanjac i ohrabrujuće reči zdravice. Niko nije ravnodušan na decembarske dane koji odišu duhom topline koju unose lepi novogodišnji običaji. Ljudi obožavaju da se igraju sa bojama, mirisima i 12

decembar 2011.

RETAIL MAGAZIN

decembar2011.

Kako oplemeniti atmosferu i sam ambijent za vreme praznika? O ovoj temi razgovarali smo sa Božanom Brkić, direktorom beogradskog prodajnog centra „Kika nameštaj”. „Na svom novogodišnjem Sajmu, svojim dragim kupcima nudimo jedinstvene ideje za predstojeće praznike. Počev od 21. oktobra, prezentujemo svečane ideje za dekoraciju, ne samo po pitanju božićnih jelki i ukrasa, već i po

pitanju opšte pripreme, a to znači da oni koji su u potrazi za prefinjenim idejama za poklone, a kod nas mogu pronaći sve što im duša traži - plišane igračke, šolje veselih motiva, fine vaze i zimske figure, elegantne kutije za nakit i plemenito posuđe od porcelana, te širok izbor mašni i ukrasnog papira. Naši najčešći kupci su one osobe koje vole da u svoj dom svake godine unesu neku novu prazničnu atmosferu. Ovogodišnji apsolutni trend su zlatna, narandžasta ili smeđa boja, dok su crvena, zelena ili srebrna uvek aktuelne. Svake godine trudimo se da obogaćujemo ponudu novogodišnjih dekorativnih artikala.“ Posetili smo i kompaniju „Banini”. Ljubazno nas je dočekala Olja Baletić, njihov marketing menadžer. „Kupovina konditorskih proizvoda pre svega zavisi od svrhe kupovine. Praznične kupovine po intenzitetu kulminiraju poslednje sedmice u godini. Kompanija Banini se trudi da svake godine obraduje i pripremi novogodišnje paketiće za najmlađe. U ovakvoj vrsti pakovanja najčešće se kombinuju manje gramature proizvoda do 100g i igračke, te se težina paketića obično kreće u rasponu od 500g do 2,5kg. Pojedinačna kupovina uvek je okrenuta većim gramažama, i to čokoladama od 300g, te bombonjerama i dezertima od 250g do 300g, recimo naš Rum kasato idealan je slatkiš za novogodišnje praznike, kao i Baninijevi kolači. To jesu proizvodi iz našeg stalnog asortimana, međutim poslednje nedelje u godini kupuju se uglavnom namenski. Dakle, ovakva 13

www.retail.rs

oblicima. Mešavina klasične snežno bele i uzvišene srebrne boje učiniće Vaš životni prostor prozračnim i elegantnim. Spoj vatrene crvene i barokne zlatne nijanse uneće dimenziju otmenosti. Ukoliko živite u kući, upalite vatru u kaminu Idilika u udobnoj, drvenoj brvnari, poput scenarija iz nekog filma. Osvrnimo se i na gurmanske recepte. Vredne domaćice i vešti kuvari umeju da budu pravi virtuozi kada je u pitanju “maštovita kuhinja” odnosno individualno osmišljeni specijaliteti. Delikatesna korpica od izdubljenog paradajza ukrašena kovrdžavim peršunom. Kriška slasnog „rupičastog” sira poslužena uz hladno predjelo. Meso garnirano raznobojnim povrćem. Sos od kikirikija. Mus od jogurta sa kafom. Ovde imaginacija zaista pobeđuje iskustvo i preuzima vođstvo. Neko je davno rekao: pleši kao da te niko ne gleda, pevaj kao da te niko ne čuje i živi kao da je Raj na Zemlji. Ono što mi možemo jeste da se sa punim odobravanjem složimo sa tim.

RETAIL MAGAZIN vrsta kupovine jača početkom sezone slava odnosno krajem oktobra, a jenjava krajem januara. Prisutna je i kupovina sezonskih slatkiša (čokoladne praznične figure ili čokolade u prigodnim omotima), a obim prodaje ovih artikala raste u poslednjih sedam dana u godini. Primetno je i da u drugim zemljama (Zapad) mnogo ranije misle o praznicima, ta „šopingholičarska” atmosfera kreće ranije, tako da kod njih obim prodaje naglo raste već krajem novembra. I naravno, ne smemo da zaboravimo naše vredne domaćice odnosno da uključimo osim kvaliteta posebno izdvaja i kupovinu Gustav mlevenog keksa luksuzno pakovanje pogodno za svaki poklon.” za torte i kolače”.

www.retail.rs

Svoje mišljenje dao nam je i Aleksandar Marić, direktor kompanije „Adore chocolat”. „Naši najčešći kupci su visoko obrazovane žene. Naša prodajna mreža obuhvata tri maloprodajna objekta (u beogradskim šoping centrima Delta City i Ušće, kao i u ulici Nušićeva 3a). Od proizvoda, najviše se kupuju Perfekta (nugat ukus), pralina sa cimetom, zatim sa bademom i jagodom. Omiljene su i sve praline punjene finim likerima, kao i voćne. Naše praline

Zavirili smo i u „zelene oaze Beograda”. Na naša pitanja odgovarala je i PR menadžer „Garden Centra” Kristina Ines Spalajković. „Garden Centar postoji više od petnaest godina i navikli smo Beograđane da po povoljnim cenama kod nas mogu da pronađu kvalitet, širok asortiman i originalnost u svakom smislu, pa nam kupci dolaze iz svih delova grada. Kada se približe novogodišnji i božićni praznici, najtraženije su

jelke sa busenom i veštačke jelke, a najčešće se kupuju one koje imaju visinu od 1,5m do 2,15m. Poslednjih godina veoma su atraktivne i veštačke jelke u bojama. Odmah potom idu girlande svih veličina, veoma se lako oblikuju i prilagođavaju svim podlogama i namenama, zatim ringovi odnosno venci za stone aranžmane i zidnu dekoraciju, koji vremenom postaju pravi hit i sve češće se nalaze, po uzoru na holivudske filmove, na ulaznim vratima domova. Tražene su i sijalice, od jednobojnih i šarenih, do sijalica velikih dimenzija u oblicima jelki, zvezda, saonica, irvasa i kiše. Kugle, ukrasi u obliku zvezde i srca, zatim motivi anđela, Deda Mraza, Sneška Belića, raznih ptica i drugih životinja, junaka iz dečijih filmova, standardni su deo zahteva kupaca. Sve više primećujemo inicijativu posetilaca da budu kreativni i sami naprave svoje aranžmane, pa tako kupuju svileno sezonsko cveće i rustične grane posute šljokicama, staklene posude i ukrasne kamenčiće.” pripremila: Maja Drobnjaković

decembar 2011.

RETAIL MAGAZIN

Moda i kultura oblačenja predstavljaju pojavnu manifestaciju doživljaja ličnog identiteta i refleksiju načina života, instrument socijalizacije, simboličku interkomunikaciju, predmet obožavanja i estetizacije, primenjenu umetnost. Postoje naučne discipline koje izučavaju istorijske modne činjenice i analiziraju društveni kontekst mode, modni kritičari govore o trendovima i kiču, međutim sigurno se pitate kada je moda ustvari nastala. Početak modne epohe vezuje se za rani srednji vek i razvoj merkantilističkog kapitalizma. Tadašnji uspon evropske privrede stvorio je „odskočnu polugu” za ubrzano lansiranje kulturnih promena. Tekstilna industrija doživela je procvat.

Iako je moda „rođena” još u XIV veku, ona postaje moćna struja tek kasnije, u XVII veku. Prvi modni časopis objavljen je u gradu Frankfurtu, davne 1586. godine. Moda i modni bonton najpre su decembar2011.

se vezivali za imućnu manjinu, pripadnici aristokratije oblačili su se po „poslednjoj modi”, a njihovi odevni stilovi bili su individualizovani i autentični. Sa razvojem građanske klase, formirala se i masovna moda. Krojači su ostali na strani kvantiteta i neumetničkog zanatstva, dok su dizajneri oblikovali kvalitativni artistički pokret pod imenom „houte couture”

Gabrijela Bonhe Šanel

odnosno „moda na visokoj nozi”. Moda je postala statusni simbol. Cipele sa vrtoglavo visokom potpeticom bile su zaštitni znak dama koje pripadaju elitnom sloju društva. Čuvena Francuskinja Gabrijela Bonhe Šanel zvana „Koko” revolucionarno je promenila modnu svest i scenu. Diktirajući novi vokabular odevanja, ona je postala neprikosnovena modna ikona i sinonim je za šik. Odbacila je steznike i žensku modu učinila jednostavnijom i elegantnijom. Klasični „Šanel” kostim, glamurozna mala crna haljina i zavodljivi parfem „Chanel N°5” besmrtni su. Izlazak „iz propisanih okvira” i nekonvencionalnost uzdigli su je daleko ispred drugih i iznad vremena. Jedna od njenih beskonačno prepričavanih izreka o ljubavi, modi i životu glasila je: „Ako ste rođeni bez krila, pustite ih da Vam izrastu”. Kasnije, dolazi i do modnog raslojavanja, te pojavljivanja nekonzervativne i avangardne mode, urbane i „freestyle” mode, sportske i „casual” 15

www.retail.rs

Mali modni editorijal

RETAIL MAGAZIN mode, „ulične” i „hip - hop” mode, „hipi” mode i mode cvetnih printova, gotik mode, „princess” mode. Danas, možemo da primetimo da postoji „ciklično oživljavanje mode” odnosno vraćanje mode iz šezdesetih godina. Ponovo smo zavoleli modele ženstvenih haljina u „obliku slova A”, pantalone „cigaret” kroja i muževne kapute od tvida. Aktuelni su i retro romantični odevni detalji: mašne, karirani štofovi, perle, šeširi, dugačke rukavice, kragne i puloveri. Nemački filozof Fridrih Niče možda bi rekao „večno vraćanje istog”. Međutim, u samoj prirodi mode jeste to da nju osnažuju različitosti i dijametralnosti, a nikada ponavljanja i perpetualnost. Moda nije „deža vu”, ona ne trpi kopije. Moda ne ćuti, već glasno utiče. Moda uvek ima neko novo „lice”, uvek je drugačija i inovativna.

www.retail.rs

koje već imaju iz prethodnih sezona, jer Luna itekako vodi računa da se kolekcije međusobno dobro slažu i uklapaju. Iz Luninih kolekcija, žene najčešće biraju poslovne komplete i haljine, a ono po čemu je Luna takođe prepoznatljiva jesu kaputi vrhunskog kvaliteta, kako po materijalu od kog sa napravljeni, tako i po kvalitetu izrade. Luna uvek nudi klasičnu crnu, braon i belu, koje su ove sezone dopunjene komadima u ljubičastoj i tirkiznoj nijansi. Kada je Nova godina u pitanju, svečani blok urađen je u žene koje su samouverene i koje crnoj i zlatnoj boji, kao i u leopžele da stilom odevanja istaknu ard dezenu. Naše kreacije su, kroz svoju ličnost, ali i ženstvenost. lanac maloprodajnih objekata i To su žene kojima je tokom ce- franšiza, dostupne i na tržištu zelog dana potrebno da izgledaju malja Evropske unije, ali su i dame savršeno, u modelima koji su el- u dalekoj Australiji takođe u prilici egantni i zadovoljavaju njihovu da ih nose. Kroz proširenje tržišta potrebu da izgledaju prefinjeno na kojima plasiramo svoje proizodnosno da budu odevene sa vode, želimo da pronađemo put stilom u svakoj prilici, ali da im do što većeg broja žena, nudeći O misiji i viziji modne kuće istovremeno bude i udobno, im na prvom mestu kvalitet, te „Luna” iz Požarevca govori nam kako bi u njima mogle da obavl- široku ponudu modela, materijala Katarina Vukić, njihov market- jaju brojne isplanirane aktivnosti i kolora, za svako doba godine, za ing menadžer. u toku dana. One znaju da naše svako doba dana i za svaku pri„Najčešći kupci Luninih modela su modele mogu lako da uparuju i liku.” poslovne žene, svih starosnih gru- da će izborom nekoliko aktuelpa. Luna kreira modele koji prate nih komada biti inspirisane da Tri reči, Afrodite Mode Collecduh i ritam savremene žene, njen naprave mnoštvo novih outfit-a, tion. Jedan simbol, večan stil. senzibilitet i njene potrebe. To su ali i u kombinaciji sa modelima Za decembarsko izdanje Retail

decembar 2011.

RETAIL MAGAZIN

decembar2011.

pobrinuli smo se da svaka dama od stila u našoj ponudi pronađe komad u kome će zablistati u novogodišnjoj noći.“ O zimskoj modi razgovarali smo i sa art direktorom organizacije „Kulturni Front” iz Beograda. Ona je Ljudmila Stratimirović, a jedan od njenih autorskih projekata nosi naziv „Moda za poneti”. „Ovaj projekat započet je još 2008. godine. Od tada, sam događaj znatno je unapređen. Ovogodišnja decembarska „Moda za poneti” predstaviće oko 70 nacionalnih dizajnera. Manifestacija „Moda za poneti” održaće se u Beogradu u Kulturnom centru Grad, u ulici Braće Krsmanović 4, od 9. do 11. decembra 2011. godine, u terminu od 17 do 22h. Ovaj događaj će se održati na dva nivoa. Na donjem nivou, predstaviće se autori koji rade garderobu, dok će se na gornjem nivou predstaviti autori koji rade nakit, torbe, cipele, kao i ostale modne detalje. Izlagači će se menjati tokom tri dana trajanja „Mode za poneti”, tako da će svaki dan donositi drugačiju po-

nudu. Posetioci „Mode za poneti” već godinama dolaze u velikom broju, ali ipak više osobe ženskog pola. Najčešće su to žene od 25 do 45 godina, ali veoma značajnu grupu posetilaca čine i muškarci, koji dolaze ili kao pratnja ili sami kupuju poklone. Ovog puta, akcenat će svakako biti na zimskoj garderobi, kapama, rukavicama, šalovima, ali i nakitu, koji je zaista uvek interesantan. Nakit se možda čak i najbolje prodaje, velika je ponuda i cene su pristupačne. U velikoj meri, ovaj događaj doprineo je da se naša modna scena razvije, jer je veliki broj umetnika koji učestvuje na „Modi za poneti” zapravo podstaknut da radi sve kvalitetnije, jer njihovi “klijenti” to očekuju i zahtevaju od njih. Za sve mlade i talentovane umetnike koji su se prijavili da učestvuju na „Modi za poneti”, ovo je ujedno i prilika za njihovu afirmaciju. Drago mi je da je posećenost odlična, dođe čak nekoliko hiljada ljudi, i to je znak da ima interesovanja za nove, originalne stvari koje su pritom delo domaćih umetnika.” pripremila: Maja Drobnjaković

www.retail.rs

Magazina govori i Una Tankosić, marketing menadžer ove modne kompanije. “Kompanija „Afrodite Mode Collection“ uspešno posluje na domaćem tržištu već 23 godine i naša osnovna delatnost je proizvodnja i prodaja ženske modne konfekcije namenjene za sva četiri godišnja doba. Modni brend „Afrodite Mode Collection“ sinonim je za prefinjenost, eleganciju, otmenost, vrhunski kvalitet i fantastičan izbor, uz izuzetno atraktivne cene. Prepoznatljiv stil pretočen je u tri modne linije koje nose nazive „Modern Woman“, „Business Look“ i „Lady Plus“ kao linija koja je namenjena damama punijeg stasa. Vizija kompanije „Afrodite Mode Collection“ jeste i da njeni proizvodi budu dostupni potrošačima u svakom većem gradu na prostorima ex - YU, kao i da obezbedimo stalnu prisutnost na teritoriji Evropske unije, Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Australije. Bilo da Vam je potrebna sportska elegancija, pelerina ili luksuzan kaput, kompanija „Afrodite Mode Collection“ ima model za Vas. U susret praznicima,

Ubrzaj Svoj Posao

Ubaci u 5-u

www.barkodstampaci.com Rešenja I tehnologije koje unapreduju Vaš posao

RETAIL MAGAZIN

Hrabrost za promene u funkciji potrošača

Izvršni direktor maloprodaje, veleprodaje i logistike za „Mercator” trgovinu jugoistočne Evrope

Poslovni sistem „Mercator” jedan je od najvećih i najsnažnijih trgovinskih lanaca supermarketa u jugoistočnom delu Evrope. Osnovan je u Sloveniji, leta 1949. godine, najpre pod imenom „Živila Ljubljana”. Četiri godine potom, dobija ime koje nosi i dan danas. Već dekadama uspešno radi na afirmaciji koncernske organizovanosti i intenzivnom širenju poslovne mreže, te ostvaruje i „galopirajući” rast prodaje. „Mercator” predstavlja kompaniju koja je oličenje stabilnosti i pouzdanosti, ali istovremeno ona je i fleksibilna, s obzirom na to da je u potpunosti okrenuta senzibilitetu svakog pojedinačnog kupca i njegovim potrebama. „Mercator” zna kako da obraduje, zna kako da pozitivno iznenadi i zna kako da uvek pruži više i bolje svojim potrošačima. Postoji jedna prava reč za to. Osluškivanje. „Mercator” ume da oseti kad je vreme za promene, te uvek voli da nudi nova rešenja. decembar2011.

Kakva je za „Mercator - S“ bila poslovna 2011. godina? Ukoliko se u obzir uzmu makroekonomski uslovi u kojima smo poslovali i pokazatelji karakteristični za našu branšu, možemo reći da smo zadovoljni postignutim rezultatima. Kao i prethodnih godina, i ove godine ćemo ostvariti rast prihoda, bez čega nema opstanka na duži rok. Uspeli smo da sačuvamo kupce uprkos povećanoj konkurenciji i to smatramo najvećim uspehom. U 2011. godini, otvorili smo 34 nove poslovne jedinice, završili smo preuzimanje trgovine ”Coka” i u toku je preuzimanje „Familija Marketa”. Da biste uspešno poslovali, nije dovoljno samo da imate povećanje prihoda, već je neophodno i da kvalitetno upravljate troškovima, zalihama, rizicima i finansijama. U vreme smanjene kupovne moći potrošača i pojačane konkurencije, neminovno je kontinuirano ulaganje u unapređenje prodaje. Sve to zahteva revidiranje cena i maksimalnu racionalizaciju troškova. 19

www.retail.rs

Milun Klisura

Za početak intervjua, predstavite nam ukratko Grupu „Mercator“, kao i njenu poslovnu filozofiju. „Mercator” je kompanija čija istorija traje više od 60 godina. Osim u Sloveniji, gde se nalazi sedište, posluje još u šest zemalja: Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija i Bugarska. Na slovenačkom tržištu, prvi je trgovac već dugi niz godina. Poslednjih godina, opredelili smo se za intenzivno širenje na tržištima jugoistočne Evrope. U toku prethodne godine, Grupa„Mercator” ostvarila je prihod od 2,7 milijardi evra, od toga oko 60 odsto u Slovenijii, a oko 40 odsto na ostalim tržištima. U odnosu na prihode, društva u jugoistočnoj Evropi delimo po kategorijama. U velika društva spadaju Srbija i Hrvatska, u srednja Crna Gora i Bosna i Hercegovina, a u mala Banja Luka, Bugarska i Albanija. Planiramo nastavak intenzivnog širenja, te u skladu sa srednjoročnim planom odnosno do 2015. godine, prihodi poslovanja na tržištima jugoistočne Evrope treba da budu na nivou od 60 odsto ukupnih prihoda Grupe. Pre početka širenja, 1999. godine, u „Mercatoru” je radilo oko 8.000 ljudi, dok ova kompanija danas zapošljava više od 23.600 saradnika.

RETAIL MAGAZIN Stručna javnost govori o novom talasu krize, da li ste primetili da se on reflektuje na Vaše poslovanje i na koji način? Koji su ključni strateški ciljevi u narednom periodu? Izvesno je da ulazimo u novi talas krize, te će i naredna godina biti veoma teška za poslovanje. U predstojećem periodu, očekujemo povećanje koncentracije, što će dovesti da nastavka zatvaranja malih trgovina. Opstaće samo oni koji budu imali snage za razvoj i širenje, a „Mercator” spada u tu grupu. Strateški ciljevi opredeljeni su srednjoročnim planom razvoja i usvojenim strategijama po društvima. U 2012. godini, pre svega, planiramo razvoj maloprodajne mreže u svim društvima otvaranjem novih poslovnih jedinica i eventualnim akvizicijama. Na taj način, obezbedićemo neophodan rast prihoda i povećanje tržišnog učešća u celoj regiji. To će nam pomoći da se uspešno borimo sa konkurencijom i da ojačamo naše pozicije u pregovorima sa dobavljačima. Naš najveći izazov jeste da obezbedimo kontinuitet u isporuci životnih namirnica i da

“Svesni smo da se možemo diferencirati od konkurencije brzim prilagođavanjem potrebama kupaca. Promene i brza reakcija mogu da donesu veliku prednost. ” naši potrošači to mogu da kupe po pristupačnim cenama, ujedno garantujući kvalitet i bezbednost robe koju prodajemo. Isto tako, predstoji nam dalji rad na edukaciji zaposlenih i podizanju nivoa usluge, poboljšanju parametara na koje utiče maloprodaja, renoviranje i prepozicioniranje određenih poslovnih jedinica. Radićemo i na većoj primeni standarda izlaganja trgovačke marke, s obzirom da tu ima još dosta prostora za poboljšanje. Kod veleprodaje smo se opredelili za razvoj veleprodaje iz maloprodaje u svim društvima „Mercator” trgovine jugoistočne Evrope i razvoj franšize u pojedinim.

Franšiza je dobar način širenja prodajne mreže. Naš koncept zasniva se na partner franšizi, koja podrazumeva njen „labaviji” oblik sa preciziranim pravima i obavezama primaoca i davaoca. Logistika je nešto bez čega savremena trgovina teško funkcioniše i zato je moramo dalje razvijati. Ne treba je posmatrati isključivo sa troškovnog aspekta koji treba nadoknađivati logističkim rabatima dobavljača. Planiramo postepeno širenje njenih kapaciteta, pre svega u Srbiji, koja ima mali udeo snabdevanja posredstvom logističko - distributivnog centra, a veći udeo direktnog snabdevanja od dobavljača.

www.retail.rs

Kako doživljavate konkurenciju? Šta biste izdvojili kao kompanijsku prednost i zbog čega potrošači treba da kupuju upravo kod Vas? Prednost „Mercatora” u odnosu na konkurenciju jeste diverzifikacija formata kroz banere „Mercator” i „Roda”, koji targetiraju različite ciljne grupe potrošača. Održali smo „Mercator” koncept u formatima hipermarketa i baner „Roda” koji radi u 20

decembar 2011.

RETAIL MAGAZIN

“Kako tržište nije koncentrisano u velikoj meri, za očekivati je dolazak velikih trgovačkih lanaca u Srbiju, kao i razvoj postojećih.” svih zaposlenih. Iako smo dosta uradili na tom polju, potrebno je još vremena i rada da bismo dostigli željeni nivo. Izgled naših prodavnica menja se u pozitivnom smislu, prilagođavamo ih standardima usvojenim na nivou Grupe, određeni broj poslovnih jedinica već je renoviran, što potrošači umeju da cene, a rezultiralo je značajnim uvećanjem prihoda u njima. Kontinuitet asortimana, kao i konkurentnost cena, predstavljaju prepoznatljivu karakteristiku naših objekata. Treba se boriti za potrošače, uprkos veoma snažnom prisustvu konkurencije.

Potrošači zahtevaju visok nivo usluge i ljubaznost osoblja, kvalitetan asortiman, dobru pozicioniranost i izloženost robe, kao i povoljne cene. Veleprodajni kupci takođe su zahtevni, s tim što je kod njih akcenat na dobroj ceni, kontinuitetu i pravovremenoj isporuci. Ove godine, učinili smo određeni pomak u organizaciji, kadrovskom popunjavanju i postavljanju uslova za rad veleprodaje. Rezultati su već vidljivi. Logistika je u fazi razvoja, ali potrebno je još dosta ulaganja kako bi veći obim snabdevanja maloprodaje išao posredstvom logističko - distributivnog centra, gde smo napravili značajan pomak u ovoj godini. Logistički centri su nešto bez čega veliki trgovački lanci ne mogu da funkcionišu.

Da li je partnerstvo sa kompanijama „Familija Market” i „Robne kuće Beograd” učvrstila Vašu poziciju na tržištu maloprodaje? Kakvi su dalji planovi širenja maloprodajne mreže „Mercatora - S“? Preuzimanjem trgovačke delatnosti „Familija Marketa“, „Mercator“ nastavlja sa strategijom širenja i razvoja maloprodajne mreže u Srbiji. Ovim povezivanjem, „Mercator“ će u novim trgovinama pružiti kupcima prepoznatljivu ponudu „Roda“ brenda, koju karakteriše najširi asortiman, najpovoljnije cene i povoljni uslovi plaćanja, kao i kupovina u prijatnom ambijentu. Zakupom 27 objekata u Beogradu, Vojvodini, centralnoj i južnoj Srbiji, ukupne površine od 22 hiljade kvadratnih metara, „Mercator - S“ preuzima zalihe, opremu, kao i 300 zaposlenih „Familija Marketa“. Na ovaj način, „Mercator - S“ je učvrstio poziciju drugog najvećeg trgovca na srpskom tržištu i proširio mrežu prodajnih objekata u gradovima u kojima do sada nije bio prisutan, poput gradova Valjevo, Vranje, Pirot, Užice, Bajina Bašta, Bor i Knjaževac. Sve veći udeo na našem tržištu zauzimaju privatne robne marke. Koji su proizvodi trgovačke marke „Mercator“ najprodavaniji?

decembar2011.

www.retail.rs

svim formatima market programa - hipermarketi, megamarketi, cash & carry, supermarketi i male komšijske prodavnice. Multi - baner pristup nam je zapravo pokazao da čak i u vreme krize imamo mogućnost za brzo prilagođavanje i adekvatnu ponudu, prilagođenu kupovnoj moći i različitim potrebama kupaca. Na policama imamo dominantno prisustvo robe domaćih i lokalnih proizvođača i distributera. Smatramo da je to dobro, jer se asortiman kreira u odnosu na ciljanog kupca. Kartica Mercator Pika pruža veliku prednost našim kupcima, dodatne popuste u robi do 6 odsto kroz sistem sakupljanja bodova, zatim odloženo plaćanje do 30 dana i plaćanje na 12 mesečnih rata za proizvode iz kategorije tehnike, tekstila i galanterije, bez kamate i drugih troškova. U svakoj našoj prodavnici, u svakom momentu, mogu se pronaći neki popusti, akcijske cene ili neke druge pogodnosti kupovine. Da biste postigli željeni nivo usluge, neminovno je ulaganje u razvoj svih kadrova u maloprodaji, od rukovodilaca, regionalnih menadžera, poslovođa, pa do

RETAIL MAGAZIN kontinuirano razvija nove proizvode i na taj način potrošačima uvek ponudi nešto novo što bi zadovoljilo njihove potrebe. Lokalni proizvođači veoma su važni i sa stanovišta logistike, što se odražava na nižu cenu proizvoda. Ono čemu ćemo težiti jeste to da potrošačima pružimo dobar sklad između kvaliteta i cene odnosno da napravimo trgovačku marku čiji će kvalitet biti na nivou brenda, a cena znatno niža. Osim na kvalitetu proizvoda, radićemo i na kvalitetnoj i moderno dizajniranoj ambalaži. Da li je recesija izmenila navike potrošača? Koje inovativne strategije primenjujete za „osvajanje“ kupčeve lojalnosti? Uvek pažljivo pratimo dešavanja na tržištu i navike potrošača, na osnovu eksternih i internih istraživanja i analiza. Svesni smo da se možemo diferencirati od konkurencije brzim prilagođavanjem potrebama kupaca. Promene i brza reakcija mogu da donesu veliku prednost. Imamo mnogo lojalnih kupaca i trudimo se da na razne načine nagradimo njihovu vernost, primera radi, sakupljanjem Pika bodova ili nalepnica kod projekata lojalnosti kupac ostvaruje popust od 50 odsto. Kupac ne želi da bude prevaren, želi da bude uvažen, da pored kvalitetne robe i dobre cene, dobije i osmeh od prodavca ili kasirke, da oseti da je to i „njegova” prodavnica.

www.retail.rs

Danas, na policama maloprodajnih objekata „Mercator” i „Roda” nalazi se više od 950 proizvoda trgovačke marke „Mercator” koji su raspoređeni u 10 linija. U saradnji sa domaćim proizvođačima u prehrambenoj industriji, razvijena je linija „Mercator”, koja uključuje kvalitetne prehrambene proizvode za svakodnevnu upotrebu u okviru domaćinstva. Ova linija je najzastupljenija. U poređenju sa velikim stranim trgovačkim lancima, učešće naše trgovačke marke u ukupnoj prodaji još uvek je malo. Kod stranih lanaca to učešće dostiže cifru i do 50 odsto, dok je kod nas do 5 odsto. U narednim godinama, planiramo da postepeno povećavamo to učešće, ali ne i da osiromašimo ponudu za naše kupce. Naša trgovačka marka ne treba da bude nametnuto rešenje za kupce, već njihov izbor. Da li prema Vašim rezultatima monitoringa tržišta postoji prostor za razvoj još neke Vaše trgovačke marke? Kao prvi trgovac na srpskom tržištu koji je razvio proizvode trgovačke marke u saradnji sa renomiranim lokalnim i inostranim proizvođačima, „Mercator” nastoji da u saradnji sa domaćim proizvođačima 22

Jedna od novina koju je uveo „Mercator“ su i samouslužne kase. Kakve su reakcije potrošača na ovu „in“ tehnologiju? Uvođenjem samouslužnih TIK TAK kasa u objekte Hipermarketa, „Mercator - S” je potrošačima omogućio potpuno nov doživljaj kupovine. Obezbeđena im je potpuna privatnost prilikom izbora i plaćanja artikala. Krajnje jednostavne za upotrebu, TIK TAK kase predstavljaju korišćenje moderne tehnologije u funkciji potrošača, koje kupcu omogućavaju samostalno obavljanje kupovine očitavanjem kodova izabranih proizvoda, kao i plaćanje - gotovim novcem ili karticom. Upotreba ovih kasa od marta 2010. godine, pokazala je da kupci odlično reaguju na ovu novinu, i da u proseku svaki treći potrošač kupuje upravo na ovaj način. Nosite bogata iskustva i sa susednih tržišta. Prema Vašim saznanjima, u kom stepenu i u čemu se srpsko tržište i srpski kupci razlikuju od drugih tržišta i kupaca? „Mercator” u Srbiji ima stabilnu drugu poziciju i ostvaruje najveće prihode posle Slovenije. Kako tržište nije koncentrisano u velikoj meri, za očekivati je dolazak velikih trgovačkih lanaca u Srbiju, kao i razvoj decembar 2011.

RETAIL MAGAZIN

“Planirali smo da u „Mercatoru - S” otvorimo jedan objekat sa nivoom premijum opreme, asortimana i usluge, kakav još ne postoji u Srbiji.” do dva puta veća od nekih regija, karakteriše većinu tržišta jugoistočne Evrope. U svim državama imamo kupce sa različitim prohtevima, gde kroz različite banere i formate pokušavano da zadovoljimo njihove potrebe. Da li možete da nam otkrijete koja je tajna poslovnog uspeha? Koji je Vaš radni moto i da li se on možda menjao od samog početka Vaše karijere? Svaki čovek ima na raspolaganju jednaku količinu vremena. Dnevno, to su 24 časa, koje mora da rasporedi i unutar njih napravi prioritete. Ono što ne smemo sebi dozvoliti jeste to da nam pojačano radno angažovanje bude alibi za sopstvenu neorganizovanost. Uvek postoji dilema kako i pored velikih obaveza na poslu, trajati na duži rok odnosno ne potrošiti se i ostati zdrav? Do sada sam uspevao u svemu tome da obnavljam fizičku i mentalnu energiju. Svakodnevno uspevam da makar delić vremena odvojim za sebe, jer bez toga ne bih funkcionisao. Ne bih pronašao svrhu. Za kompletno funkcionisanje, neophodno je razumevanje i podrška porodice, prijatelja i saradnika na poslu. Na sreću, to za sada imam, i zaista mi mnogo znači. Najvažnije je

da čovek zna šta želi, da bi to i realizovao. Mora da bude posvećen cilju i da istraje, jer ga čeka mnogo prepreka na putu ostvarenja tih planova. U trgovini sam od 1996. godine, tada sam se zaposlio u kompaniji „Rodić MB” koju je 2006. godine kupio „Mercator”. Za sve te godine provedene u trgovini, bio sam angažovan u području veleprodaje i maloprodaje, i to od rukovodioca poslovne jedinice, direktora Sektora, člana Uprave, a sada sam izvršni direktor „Mercator” trgovine jugoistočne Evrope. Dakle, treba biti organizovan i posvećen, hrabar za promene i permanentno učiti. Ne treba se plašiti neuspeha, jer ukoliko date sve od sebe i uklopite se u tim sa kojim radite, onda će i rezultati doći. Za sebe mogu da kažem da sam imao sreće što radim u dobrom timu. Kako vidite budućnost maloprodaje i generalno trgovačke scene u Srbiji? Gde se kriju zamke, a gde potencijali? Kao što sam već spomenuo, očekuje nas pojačana koncentracija, još veća konkurencija i samim tim teža borba za lojalnog kupca, čija kupovna moć neće rasti. Sve to će nas podsticati da budemo još bolji. Iz tog razloga osmišljavamo nove projekte, koji će nas održati ili popraviti našu poziciju. U predstojećem periodu, očekuje nas realizacija „Projekta unapređenja prodaje, asortimana i usluga“ u društvima „Mercator” Srbija, „Mercator” Crna Gora, „Mercator” Bosna i Hercegovina i „Mercator” Banja Luka, na osnovu koga će se sprovesti prilagođavanje asortimana po formatima, povećati produktivnost polica, podići nivo konkurentnosti, povećati učešće svežih odeljenja u prodaji, povećati nivo kvaliteta usluge, stručnosti i lojalnosti zaposlenih u prodaji i uspostaviti jedinstveno IT rešenje. Planirali smo da u „Mercatoru - S” otvorimo jedan objekat sa nivoom premijum opreme, asortimana i usluge, kakav još ne postoji u Srbiji. Ovim bi, kao i kod uvođenja samouslužnih kasa, bili prvi i ispred konkurencije. Imamo mnogo ideja kada je u pitanju usluga u ovom objektu. Očekujemo da ćemo ih realizovati na zadovoljstvo čak i najprobirljivijih potrošača. Kako bi glasila novogodišnja čestitka Vašim postojećim i budućim potrošačima? Želim Vam da budete zdravi, da u „Mercator” uđete raspoloženi, a nakon kupovine, izađete još zadovoljniji, veseliji i nasmejaniji. Mi postojimo zbog Vas, stoga nam, svojim sugestijama i predlozima, pomozite da budemo još bolji. pripremila: Maja Drobnjaković

decembar2011.

www.retail.rs

postojećih. U Hrvatskoj takođe imamo drugu poziciju, ali je koncentracija znatno veća, kao i kupovna moć. U Crnoj Gori smo nakon akvizicija postali prvi trgovac sa 17 odsto tržišnog učešća. U Bosni ćemo, nakon odobrenja koncentracije od strane Konkurencijskog veća, učvrstiti svoju tržišnu poziciju na nivou između 8 i 9 odsto. U Albaniji i u Bugarskoj tek smo započeli poslovanje. Neravnomeran regionalni razvoj, gde je u pojedinim gradovima kupovna moć i

Zimske gume u ulozi

Ambasadora bezbednosti

u saobraćaju Neki pojedinci fanatično vole neobuzdano brzu vožnju, rizik i uzbudljivi osećaj udara adrenalina u venama. Većina se ipak odlučuje za mirnije i staloženije upravljanje volanom, uz uvek prisutnu dozu opreza i budne pažnje. Zahvaljujući adekvatnom izboru zimskih guma, potrošnja goriva može se smanjiti, sigurnost vožnje može se značajno povećati, a može se i produžiti životni vek protektora. Autosugestivno ponavljajte čuvenu rečenicu „NE BRŽE OD ŽIVOTA“, jer ona nosi poruku koju nikako ne smemo da ignorišemo.

tske prilike nesumnjivo utiču na izbor guma za automobil. Psihološka opredeljenost za toplo i tehnički nezahtevno leto ne sme Vas zavede. Kada birate gume, nužno je da one prioritetno odgovaraju najnepovoljnijim vremenskim prognozama. Dakle, moraju da budu otporne. Logika je sledeća: ukoliko su gume sposobne da „prežive“ ekstremne uslove, lepršave letnje vožnje doslovno neće ni osetiti. U skladu sa ovom mudrom kalkulacijom, gume ispoljavaju celogodišnju funkcionalnost i optimalnost. Nažalost, mnogi zanemaruju činjenicu da se zimske gume ne postavljaju samo zbog Sezonalnost i varijabilne klima- oformljenog snežnog i ledenog

pokrivača, već iz razloga što letnje gume gube svojstva onog momenta kada temperatura padne ispod 7 stepeni Celzijusa. Bazična funkcija guma jeste da nosi težinu vozila, te kada birate gume morate biti apsolutno uvereni u to da će one moći da izdrže taj teret. Pre konačne kupovine zimskih guma, prvobitno obratite pažnju na simbol planine sa pahuljicom, jer je on dokaz da se radi o gumama koje su „specijalizovane” upravo za vožnju tokom snežne sezone. Gume označene slovima “M + S” (skraćeno od engleskih reči „mud and snow“) nazivamo još i gumama za „sve prilike” ili „svesezonske”, no one nisu posebno dizajnirane za zimski saobraćaj, te sledstveno tome nose i izvesdecembar 2011.

RETAIL MAGAZIN Cene guma

Auto Jugo Punto Škoda Oktavija Audi

Veličina gume 145/80/13 165/70/14 195/65 R15 205/55 R16

Tigar 3.420 4.303 5.549 8.229

Kleber 3.979 5.070 5.909 9.931

Michelin / 6.481 6.963 11.535

- cene su u dinarima

ni rizik. Važno je da se na svim točkovima montiraju identične gume i da se ne kombinuju proizvoljno gume različitih veličina, šara i brzinskih indeksa.

saobraćaju trebali disciplinovano da se pridržavaju. Zakoni evropskih zemalja kazuju da su gume istrošene onda kada preostali deo

gazećeg sloja ima dubinu manju od 1,6 milimetara i da gume tada treba menjati. Kako bi pomogli vozačima da blagovremeno

Postoje „meke“ i „tvrde“ gume. Premium brendovi i gume ultra visokih performansi. Univerzalni pneumatici. Samo neki od vodećih proizvođača su Michelin, Pirelli, Kleber, Tigar, Sava, Trayal, Uniroyal, Goodyear, Bridgestone. Čak iako je Vaš automobil snabdeven na zavidnom nivou raznoraznom opremom, ipak su zimske gume „ključna karika“ za lančanu saobraćajnu bezbednost. Kontrola i odgovornost, osnovna su načela kojih bi svi aktivni i pasivni učesnici u decembar2011.

RETAIL MAGAZIN

primete kada su gume istrošene, proizvođači unutar gazećeg sloja utiskuju indikator istrošenosti koji postaje vidljiv onda kada se šara istroši.

www.retail.rs

Pravilnik o tehničkim uslovima vozila u zimskom saobraćaju izmenjen je 1. novembra ove godine i omogućuje vozačima da voze sa samo dve zimske gume, dok se naredne zime očekuje i propisivanje obaveze posedovanja sve četiri zimske gume. Primera radi, u pojednim prodajno - servisnim centrima Grand

Motorsa u toku je akcija „Putujte bezbedno“, u kojoj se vlasnicima Fordovih, ali i automobila drugih proizvođača, nudi mogućnost da četiri pneumatika sa zimskim profilom dobiju uz popust od 25 odsto. Drugim rečima, uz tri plaćena, četvrti zimski pneumatik dobija se besplatno. U nastavku, prikazan je i sažet aktuelni komparativni cenovnik zimskih guma, no proizvođači najavljuju i potencijalno poskupljenje, zbog skoka cene sastavne komponente - kaučuka. Jedan od načina da se prikaže i ne manje važan emotivni aspekt priče o nekom brendu jeste upotreba simbola. Sigurno Vam je već poznata priča o maskoti koja je dobila ime Mišelinko. Francuz Andre Mišelin postavio je temelj plana „oživljavanja” maskote i oblikovanja njene pozitivne „ličnosti”, dok je njegov rođeni brat Eduard dobio ideju za dizajn, nakon što je primetio da gume poslagane

jedna povrh druge oblikuju konturu ljudske figure. Kreator crteža „čoveka od gume“ napravio je ilustrator Ogalop. Najpre je reklama prikazivala Mišelinka kako podiže kriglu piva i uzvikuje „Vreme je za piće!“. Kasnije je osmišljen novi slogan „Gume gutaju prepreke!“, gde je Mišelinko umesto krigle piva hrabro i neustrašivo zgrabio pehar pun eksera i stakla. Ova kombinatorika otelotvoruje sve ono za šta se ova kompanija zalagala u prošlosti, a i sada se zalaže. Kompanija Mišelin svoju kampanju i dalje razvija upravo oko tog mitološkog koncepta: borba između Dobra i Zla. Njihova novija reklama prikazuje kako Zlobna Benzinska Pumpa muči vozače visokim cenama i nezajažljivo se hrani njihovim skromnim novčanim ušteđevinama. Teror prestaje onog časa kada se pojavi heroj Mišelinko koji ih konačno spašava, menjajući njihove gume sa pneumaticima za efikasnu potrošnju goriva.

Pravilnik o tehničkim uslovima vozila u zimskom saobraćaju izmenjen je 1. novembra ove godine Ne zaboravite samo da ni najkvalitetnije zimske gume nemaju tu čudesnu moć da ispravljaju ljudske pogreške i anuliraju (ne) svesne saobraćajne prekršaje. Saobraćajna zona definitivno nije prostor za pokazivanje tvrdoglavosti i impulsivnosti, naučite da slušate dobronamerne i iskusne savete Vašeg dugogodišnjeg vulkanizera. pripremila: Maja Drobnjaković

decembar 2011.

UDOVOLJITE SVOJIM GOSTIMA Crni Vitez - Bermet, Jedan od najinteresantnijih užitaka koji ljubitelji vina mogu da dožive. Spravljen od kvalitenog grožđa iz naših vinograda. Uz pomoć 23 trava i začina stvara bujicu aroma koje obuzimaju vaša čula. Među aromama se najviše izdvajaju vanila i cimet, idealni partneri za romantičnu jesen.

NAJBOLJE IZ SREMSKIH KARLOVACA

Na raspolaganju su pakovanja od 0,187l i 0,75l. Za sve dodatne informacije u vezi sa proizvodom, ponudom ili uslovima saradnje, kontaktirajte nas na neki od navedenih brojeva telefona ili elektronski.

www.djurdjic.com Vinarija Đurđić, Atar Raša, Sremski Karlovci 21205, Telefon: +381 63 51 77 59, +381 21 66 12 414, e-pošta vinarija@djurdjic.com WINE&SHOP: Trg Branka Radičevića 7 (centralni trg), Sremski karlovci, Telefon: +381 63 51 77 59

BrandCraft.rs

w i n e r y

RETAIL MAGAZIN

Filozofija Vina

www.retail.rs

In vino veritas In vino veritas, kaže stara latinska izreka. U vinu je istina. Mnoštvo je sorti grožđa, sve je više ljubitelja dobrog vinskog gutljaja, kao i eksperata u oblasti proizvodnje, maloprodaje i veleprodaje istog. Ukoliko nova vinarija želi da na tržištu zauzme mesto na tronu, kao i da se njena vina identifikuju kao drugačija, posebna i raritetna, neophodni su snažan radni entuzijazam i kvalitet krajnjeg rezultata odnosno onoga što je u čaši. Suptilnost ukusa, intenzivnost, 28

kompleksnost, aroma i kiselost. Severna i Južna Amerika, Australija, Novi Zeland i najjužniji delovi Još u Jevanđelju po Jovanu piše Afričkog kontinenta. Vina se razse o čudu pretvaranja vode u vino vrstavaju i prema sopstvenoj boji i njegovoj svečanoj degustaciji. na crvena, ružičasta i bela, zatim Vino leži u srcu hrišćanske kul- postoje penušava, biser i gazirana ture. Osnovna podela geografske vina, te dezertna i poluslatka vina, prirode je na vina Starog i Novog kao i stona vina. Grožđe je bogato sveta. Vina Starog sveta proiz- antioksidansima i flavonoidima, vedena su u Evropi, Severnoj Af- te je zbog izuzetne tonizirajuće rici i na Bliskom istoku. Novi svet snage i jedan od najznačajnijih obuhvata mesta koja su Evropl- sastojaka popularnih „anti - age” jani otkrili i kolonizovali, te su oni preparata, dok naučnici tvrde da krajem srednjeg veka doneli vin- vino ima moć da čisti krv. Sve je sku kulturu i na te prostore. To su više turističkih agencija koje ordecembar 2011.

ganizuju etno - eko ekskurzije i vinske ture. Širom zemaljske kugle na raznoraznim festivalima i smotrama slavi se i uzdiže vino. Učitelji joge uvode novi ritual meditacijskog ispijanja vina. U trenutku dok pišem ovaj tekst, najskuplje vino na svetu jeste vino iz 1907. godine koje nosi ime Heidsieck. Boce ovog penušavog vina proživele su nezaboravno putovanje dugačko devet decenija. Vino je najpre bilo namenjeno jednoj Carskoj porodici iz Rusije, međutim brod koji je trebao da ga transportuje potonuo je negde kod obala hladne Finske. Tako je kovčeg sa bocama ovog vina nestao i lutao među talasima mora. Tek 1997. godine dolazi do neočekivanog otkrića preko 2000 flaša ovog starog i dragocenog vina. Kako bi udovoljio hedonistima i ekskluzivnim gostima, poznati moskovski hotel „Ritz Carlton” u vinsku kartu uvrstio je upravo ovo luksuzno vino. Ipak, zemlja Francuska kraljevstvo je vina. Francuzi godišnje, u proseku, proizvedu 50 do 60 miliona hektolitara vina odnosno 7 do 8 milijardi pojedinačnih boca. Udeo prodaje francuskih vina u ukupnoj svetskoj vinskoj trgovini iznosi 34 odsto. Da progresa u revitalizaciji vinogradarstva ima i u Srbiji, dokaz su proizvođači grožđa i vina iz Erdevičkog vinogorja, koji poslednjih godina značajno proširuju svoje zasade. Čokoti se vraćaju i na Frušku goru. Procene su da u Srbiji ima oko 30000 hektara aktivnih površina pod vinovom lozom, što je i dalje malo spram izuzetnih agroekoloških uslova koje posedujemo. U Srbiji se godišnje, po glavi stanovnika, popije oko 4 - 5 litara vina, dok kod Francuza ta količina iznosi 58 litara, a kod Italijana 53 litra.

Danas, profesija somelijera u potpunosti je komercijalizovana. Nekada je posao somelijera bio taj da proverava ispravnost i kvalitet vina, dok se danas u ovom poslu stvara i značajan profit. Shodno vremenu u kom živimo, mislim da je to apsolutno opravdano, jer za osnove poznavanja ovog zanata nužno je odvojiti minimum 4 - 5 godina karijere. U razvijenom delu sveta, najprirodnije je videti somelijera i u maloprodajnom objektu, gde na rafovima možete Miroslav Radojčin pronaći 2000 - 3000 različitih Predsednik Srpskog udruženja somelijera etiketa, a isto tako i u vinariji ili (SERSA) vinskom podrumu, koji ima manOn je Miroslav Radojčin, a 2003. je od 10 etiketa različitih vina. godine osnovao je i Udruženje somelijera Srbije, na čijem je čelu. U svetu se kolekcija starih i kvalitetnih vina doživljava kao Vino ima kultno obeležje. Još u oblik imovine odnosno alternaantičko doba okarakterisano je tivni vid štednje. U Japanu je popkao “božansko piće”. U čemu je ularan čak i vinski spa. Koliko je vinarstvo razvijeno u Srbiji, kao i tajna vina? Tajna vina je u večnoj u kojoj meri je zanimanje somelinedorečenosti. Toliko toga gov- jera traženo u našoj zemlji? ori, a toliko toga još ima da kaže. Vino jeste investicija, ali ne može Iz veka u vek, decenije u deceniju, se reći da je svako vino podjednagodine u godinu, vino se pozi- ko dobra investicija. Za to postoje cioniralo tako da je postajalo sve somelijeri koji rade kao savetnici savršenije, a toliko još ima prosto- u različitim kompanijama koje ra i težnje za savršenošću. Takođe, se bave ovom temom (većina njegova tajna je i u tome da je lepo lanaca hotela). Nažalost, u posonoliko koliko je lep i Vaš trenutni lednjih nekoliko godina cena vina partner, pored njega ništa drugo doživljava određeni pad, međutim lepo nije neophodno da se kaže, postoje vina koja nisu doživela finveć samo da se u njemu uživa. U ansijski pad, već naprotiv, cena im njemu vekovima uživaju i oni koji je na tržištu porasla, zahvaljujući tradiciji i kvalitetu. Vino je postalo slave, ali i oni koji pate. neophodan partner svim privrednim granama. Sve češći primeri Šta je tačno posao somelijera? Posao somelijera jeste da poveže u svetu su da je banjski turizam uživanje u vinu i samu prodaju najbolje prezentovan i promovvina. Njegov posao je da spaja isan upravo u najboljim vinskim hranu i vino, preporučuje, proda- regijama. Takođe, poznato je da niti jedna zemlja koja ima razvije, degustira i ocenjuje vino. jeno vinarstvo i vinogradarstvo, Somelijer ne radi samo u sektoru a da ima i razvijen turizam (morugostiteljstva odnosno HoReCa ski, planinski, banjski i drugi), sektoru (skraćenica od reči Ho- nema veći problem sa prodajom O ovoj atraktivnoj temi razgovarali tel/Restoran/Cafe), već i u okviru vina u okviru svojih granica. Naši najbolji proizvođači ni najmanje smo sa prvim somelijerom Srbije. maloprodajnih sistema? decembar2011.

www.retail.rs

RETAIL MAGAZIN

www.retail.rs

ne zaostaju za svetskim vinskim liderima, ali još uvek je broj takvih proizvođača mali, međutim raste polako. Iskreno rečeno, u okolnostima, prostoru i vremenu u kom živimo, svi proizvođači vina u Srbiji veoma su hrabri ljudi. Posao somelijera u Srbiji sve je zastupljeniji. Mislim da smo ipak na vreme uhvatili startnu poziciju i da idemo u korak sa razvitkom vinarstva i vinogradarstva. Da ne zvučim neskromno, pre samo 9 godina u Srbiji niste mogli da kupite 50 različitih uvoznih vinskih etiketa i nije postojao niti jedan somelijer. Danas, imamo preko 5000 uvoznih etiketa i više od 200 sertifikovanih profesionalnih somelijera. Sve više restorana i hotela šalje svoje kadrove na obuku za somelijere, ali nažalost Beograd i Novi Sad kao pozitivni primeri dosta se razlikuju od ostatka Srbije.

vina ne moraju biti i najbolja. Treba poći od osnovnog: da li nam se neko vino dopada ili ne. Ukoliko ne umemo da cenimo ”jeftina” vina, nećemo umeti ni ona “skupa”. Jednostavno, da bismo razumeli neko vino više cenovne kategorije, moramo to vino i poznavati. Uvek je malo prostora za ovakva pitanja.

ocenu, a tu mogu da uključim i moderna bugarska vina. Da li prodaja vina kao ideja za pokretanje sopstvenog biznisa ima potencijala u Srbiji? Kako vidite budućnost maloprodaje i veleprodaje vina? Prodajom vina, kao i prodajom bilo kog drugog proizvoda, mogu da se bave isključivo oni koji taj proizvod dobro i poznaju. Nije teško biti zaljubljenik u vino, te samim tim nije ga teško ni prodavati. Veleprodaja vina u Srbiji ima mnogo veće probleme, nego „mala porodična manufaktura”. Veleprodaja zahteva još mnogo edukacije, jer je vino živ proizvod koji zahteva potpuno drugačiji pristup. Prodavci vina nisu prodavci ni kućne hemije, kao ni ugostiteljske opreme.

Koja su najbolja vina iz Srbije? U Srbiji ima nekoliko fantastičnih proizvođača, među kojima bez ustručavanja volim da istaknem lidere: Radovanovića, Kovačevića, Aleksandrovića, Jelića, a rame uz njih dolaze i vinarije: Mačkov podrum, Radenković, Živković, Matalj. Ono što generalno raduje jeste to da većina vinara koji decenijama nisu radili na unapređenju danas rado prihvataju nove savremene metode za poboljšanje kvaliteta vina. Za sam kraj ovog inspirativnog razgovora, da li možete Kako se domaći brendovi bore čitaocima Retail Magazina da sa inostranom konkurencijom najavite neke od događaja koji odnosno uvoznim vinima? će za cilj imati širenje vinske kulKoliko je za proizvođače vina ture, a biće aktuelni u periodu važan dobar marketing? decembar 2011. - januar 2012. Domaći brendovi se sjajno bore godine? sa stranom konkurencijom, a da Ono što Vam ja mogu reći jeste po drugi put ne budem lažno skono što planiramo u okviru SERroman, veliki doprinos tome dalo SA. U decembru, SERSA će orgaje i naše Udruženje. Marketing nizovati 33. profesionalnu obuku jeste veoma bitan, ali nije uvek za somelijere. U narednoj godini, i presudan. Vino se pravi u viplaniramo da ponovo budemo nogradu, te imamo sve više ljudi suorganizatori svih pratećih među konzumentima koji umeju dešavanja u okviru Sajma turizma to da prepoznaju i bez proprat- Koja vina još niste probali, a u Beogradu i manifestacije „Beo nog marketinga. želeli biste? Wine Fair”, kao i organizatori „SerProbao sam vina gotovo iz svih bian Wine Chalenge Cup”, zajedNeretko kažu, nije zlato sve što zemalja sveta. Možda će delovati no sa kompanijom Srpsko vino, sija. Da li to važi u Vašoj delat- iznenađujuće, ali najviše bih želeo a takođe treba da se održi i 5. nosti? Da li su najskuplja vina da obiđem Moldaviju i Mađarsku, takmičenje za najboljeg somelizapravo i najbolja odnosno da a što se kaže„tu su nam za vratom”. jera Srbije. Ono što je po meni veli je odnos „cena versus kvalitet” Sa njihovim vinima nemam velika liki izazov jeste i dovođenje kursa uvek opravdan? iskustva, ali ono što mnoge može „Master Sommeliers” iz Londona u Na ovo pitanje veoma je teško ostaviti bez teksta jeste to da sam Beograd, gde će najbolji somelijeri dati sažet i tačan odgovor. Može probao preko 100 slovačkih etike- SERSA imati priliku da usavršavaju se reći da odnos cene i kvaliteta ta i da nisam naleteo gotovo ni na svoja znanja i veštine. nije uvek srazmeran. Najskuplja jedno vino koje ne dobija visoku pripremila: Maja Drobnjaković 30

decembar 2011.

RETAIL MAGAZIN

Čaj ne mora nužno da bude prva i jedina asocijacija na zimu i bolest. Čaj može da bude mnogo više od toga. On zaista ima lekovita svojstva, ali ne treba da se doživljava isključivo kao medikament koji se kupuje samo u apotekama. Kultura poslepodnevnog ispijanja čaja je šik. Osluškujmo manire Evrope.

mali prst postali su sinonim za nobles uživanje i relaksaciju. Svi mi volimo da se ušuškamo u intimni ambijent neke novootvorene čajdžinice i gledamo kroz rustična prozorska okna, dok proleću snežne pahuljice u obliku zvezdica, jelkica i kolačića. Volimo da sladimo čaj smeđim šećerom, gledamo ga kako se topi, vrtimo kašičicama i pravimo sočni vir. Prijatno zveckanje starinskih Volimo da umačemo hrskavi keks porcelanskih čajnika i ritual ispi- sa tacne koji ima ukus neodoljivog janja toplih čajeva uz podignuti cimeta. Volimo da mirišemo gusti oblačić vrele pare koji lebdi iznad naše šoljice čaja. Volimo da vodimo beskrajno duge razgovore dok pauze između reči ispunjavamo okrepljujućim gutljajima čaja. Dok ovako sentimentalno razmišljamo, shvatamo da ustvari obožavamo što nas čaj vraća u zanesenjačko vreme iz popularne engleske serije “Put za Ejvonli”, u ono harmoničnije vreme. Sada se za trenutak vratimo u mističnu prošlost. Kako je zapravo nastao ovaj blagotvorni napidecembar2011.

tak? Strast za ispijanjem čaja traje najmanje pet hiljada godina. Još su stari grofovi voleli da organizuju čajanke i okupljaju svoje poznanike, to su bile unikatne večeri koje su oslikavale savršen društveni život, a ispijanje čaja predstavljalo je statusni čin. Zavirimo u još dalju istoriju. Nekada davno, nekada davno... Legenda nam kazuje da je drevni kineski car Šen Nong tokom jedne duge šetnje zastao ispod nekog drveta da se odmori. Dok su se grane iznad njega vrpoljile i ljuljale na povetarcu, nekoliko listića upalo je u njegovu šolju sa toplom vodom, kakvu je i inače imao običaj da pije, dajući joj sada neku prefinjenu boju. Caru se veoma dopao sofisticirani miris koji je krenuo intenzivno da se širi, i kako nije mogao da mu odoli, probao je ovu novu i neobičnu aromu. Drvo ispod koga je sedeo bila je divlja čajna biljka, kamelija. Kažu, naći ćeš baš onda kada ne 31

www.retail.rs

SAGA O CAJU

RETAIL MAGAZIN

vrećicama”. Počeo je restoranima da prodaje čajne uzorke umotane u najjednostavniju gazu, a danas su to visokoumetnički dizajnirane filter kesice. I tek tako, bio je to novi proizvod koji je apsolutno omađijao svet. Danas je čaj jedno od najpopularnijih pića na svetu. Čak oko petnaest hiljada šoljica čaja ispije se svake sekunde! Rekord u konzumiranju čaja drži zemlja Irska, sa oko 3,6 kg po stanovniku godišnje. Irsku u korak prati Velika Britanija, sa 3,15 kg po stanovniku godišnje. Po proizvodnji čaja, Indija zauzima tron sa udelom od

34 odsto u globalnoj proizvodnji. Važni učesnici u lancu proizvodnje čaja su i Kina sa udelom od 19 odsto, Šri Lanka sa udelom od 11 odsto, Kenija sa udelom od 10 odsto, Japan sa udelom od 6 odsto, Indonezija i Bangladeš sa udelom od 5 odsto, Turska sa udelom od 2 odsto, zatim Argentina, Tajvan, Iran, Džordžija i Mozambik sa udelom od 1 odsto. Izvor: Panel domaćinstava 2010./2011. GfK Panel Domaćinstava je istraživanje koje neprekidno prati kupovne navike i potrošnju robe

www.retail.rs

tražiš. I zaista ne lažu, itekako ima istine u tome. U životu se neretko dešava da se najbolje stvari događaju spontano. U toku prvog svetskog Sajma, Amerikanci su posve slučajno došli do revolucionarnog otkrića. Izum koji su tada lansirali zove se hladni čaj. Prvobitno zamišljeni plan bio je da se posetioci uslužuju običnim čajem, međutim zbog nepodnošljivih letnjih sparina, niko nije želeo nešto što bi samo dodatno podizalo telesnu temperaturu. Ali, tu nije kraj priče. Neko je bio domišljat i nije dozvolio da gosti ostanu neusluženi ili nezadovoljni. Ipak, marketing je pustio svoje korene upravo na tlu Amerike. Dakle, neko se dovitljivo setio da u skuvani čaj ubaci i usitnjeni led, kako bi ga rashladio i učinio osvežavajućim. I tek tako, rodio se novi ukus čaja koji je ubrzo nakon Sajma osvojio i čitavu planetu. Nekoliko godina potom, Amerikanac Tomas Salivan shvatio je da na tržištu postoje izvesne „praznine”. Uočio je da posluga u restoranima čajeve servira neodmotane, kako svuda po kuhinji ne bi ostajali mokri tragovi od čajnih listića. Aktivirao je svoj preduzetnički duh i razvio inovativnu ideju „čaja u

decembar 2011.

RETAIL MAGAZIN široke potrošnje u domaćinstvima. Sve što je kupljeno za potrebe korišćenja van domaćinstva, nije predmet ovog istraživanja. Uzorak panel istraživanja u Srbiji čini 1.500 domaćinstava koja, putem posebnog dnevnika, svakodnevno prijavljuju svoje kupovine robe široke potrošnje. Za detaljnije informacije, posetite našu stranicu www.gfk.rs.

upnog prometa. Hipermarketi su takođe veoma značajni, tim pre što oni nude najraznovrsniji asortiman čajeva, te se tu mogu pronaći i mnoge egzotične arome. Trgovačke marke postigle su zavidan uspeh na tržištu čajeva, s obzirom da zahvataju čak 13 odsto ukupnog prometa. GfK istraživanja sugerišu da itekako možemo da očekujemo nove promotivne kampanje proizvođača, kao i obogaćivanje same ponude, kako u vidu inovativnih ukusa, tako i u vidu alternativnih pakovanja. Da sumiramo. Treba više da se ugledamo na one koji čaj redovno piju. Jer... Čaj čini da se u jutarnjim časovima lakše budimo, podstiče našu kreativnost, čuva zdrave misli, pročišćuje organizam od otrovnih toksina, daje potrebnu energiju. On nas opušta jednako kao i vrhunska ručna masaža, i daje nepomućeni osećaj unutrašnjeg mira i zadovoljstva. Čaj je prirodni analgetik i antiseptik, ima umirujuće i antivirusno dejstvo. Nepogrešivo uklanja i poslednje atome umora i pospanosti. Danas, čajevi imaju i najraznovrsnija imena. Zeleni čaj. Čaj sa ukusom crne ribizle. Ali Baba čaj. Pustinjski čaj.

decembar2011.

Čaj za ljubavnike. Čajeve biramo prema ličnom senzibilitetu, ali i prema trenutnom raspoloženju. Pojedinac može da voli samo klasične čajeve, mada može se desiti i da ta ista osoba poželi da eksperimentiše i zaluta u vrtlogu novootkrivenih ukusa i mirisa. Setimo se sjajnih filmova „Čaj sa Musolinijem” i „Memoari jedne gejše”. Prisetimo se ljubavnih stihova „Čaj od jasmina” i putopisa „Čaj na Zamaleku”. Čaj nije samo večna inspiracija i preokupacija inostranih i domaćih festivala i manifestacija, filmske industrije, književnosti, slikarstva, već i alternativnog biznisa. Prodavnice čaja nisu više samo neizgledne kućice na periferiji grada, izgubljene i zaboravljene. Danas, ulazak u prodavnicu čaja liči na ulazak u svet bajki. Sve je vešto i pažljivo osmišljeno, sa puno ljubavi. Ručno izrađeni ljupki drveni kredenci i komode, i u njima brižljivo poslagane mirisne kutijice čaja, to je pravi raj za čula. Dovoljno je da samo jednom zakoračite u neku novootvorenu prodavnicu čaja i zauvek ćete pamtiti taj utisak očaranosti. pripremila: Maja Drobnjaković 33

www.retail.rs

GfK analize pokazuju da uprkos činjenici da u Srbiji ima korisnika koji čaj piju tokom cele godine, sezonske oscilacije u njegovom konzumiranju ipak su primetne. Panelom domaćinstava na tržištu je registrovano prisustvo više od 40 proizvođača čajeva. Biljni čajevi aproksimativno zauzimaju dvotrećinski udeo na tržištu, medicinski čajevi drže udeo od 18 odsto, dok voćni čajevi imaju udeo na nivou od 12 odsto. Čajevi koji sadrže mešavinu više vrsta ukusa zauzimaju najmanji segment odnosno imaju učešće u visini od 3 odsto. Najsignifikantniji kanali prodaje za kategoriju čajeva su supermarketi, tradicionalne radnje i minimarketi, oni su relativno izjednačeni po snazi, jer svaki od ovih kanala prodaje generiše približno četvrtinu uk-

RETAIL MAGAZIN

FISKALNI TAKSIMETRI

www.retail.rs

Donošenjem Zakona o fiskalnim kasama, Srbija je od 1.1.2005. godine postala fiskalna zemlja. Među prvima na udaru novog zakona našli su se trgovci na malo, čije se poslovanje dodatno regulisalo ovim zakonom.

to su advokati i taksi prevoznici. Uvođenje fiskalnih kasa kod obe grupe odloženo je putem različitih mehanizama (štrajkovi, protesti i slično), a predstavnici obe grupacije koriste raznovrsne argumente kako bi i dalje ostali oslobođeni korišćenja fiskalnih uređaja. U poslednje vreme, advokati se manje spominju, dok se iznova i iznova najavljuje uvođenje fiskalnih uređaja u taksi vozila. Datum od kada bi trebalo da se započne sa njihovim uvođenjem je 01.01.2012. godine. Kako će biti ovog puta, da li će Vlada novom uredbom prolongirati planirani rok ili staviti tačku na ovu priču, ostaje da vidimo.

Fiskalizacija u Srbiji, za većinu poreskih obveznika, završena je krajem 2004. godine. Oni sada uredno koriste fiskalne kase ili štampače već sedam godina, ali... Uprkos tome što je prošlo sedam godina od prvih fiskalizacija, postoje određene delatnosti u koje do danas nisu uvedeni fiskalni uređaji, iako su po Zakonu o fiskalnim kasama trebali odavno biti. Javnosti u Srbiji poznato je da su do danas dve grupe poreskih Sa željom da ovaj članak ne bude obveznika izbegle uvođenje i još jedan u nizu onih koji govupotrebu fiskalnih uređaja, a ore u prilog ili protiv uvođenja fiskalnih kasa ovim dvema grupama, prikazaćemo samo kako je moguće unaprediti poslovanje taksi prevoznika. Ko je u zapadnoj Evropi imao priliku da koristi usluge taksi prevoznika, verovatno 34

se susreo sa ovakvim ili sličnim rešenjima. U nekim državama Evrope, fiskalni taksimetri već se koriste, te nismo jedini i prvi koji bi ih uveli. Države

Datum od kada bi trebalo da se započne sa uvođenjem fiskalnih taksimetra je 01.01.2012. godine u kojima se ne koriste fiskalni taksimetri imaju daleko skuplja i naprednija rešenja, koja takođe obezbeđuju poreskim službama uvid u promet na osnovu koga će se platiti porez ili odrediti os-

decembar 2011.

RETAIL MAGAZIN

Uz taksimetar, postavljen je i štampač računa koji sadrži različite podatke, od kojih su obavezni sledeći: - broj licence (jedinstveni broj), - registarski broj automobila, - broj vozila (u taksi udruženju), - datum i vreme, - pređeni put (u km ili miljama), - tarifa, - polazna i krajnja destinacija. Pored obaveznih podataka, mogu se štampati i opcioni podaci, primera radi, logo taksi udruženja, razne promocije, popusti, akcije, i slično.

nih kartica. Svaki štampač, kao i POS terminal, može izdati i duplikat računa i slipa platne kartice.

Taksimetri su takođe „dočekali“ nove i unapređene verzije. Reč je o taksimetrima koji su integrisani u kabinski retrovizor i poseduju različite dodatne funkcije. Poseduju najnovija tehnička i tehnološka rešenja: sistem automatskog zatamnjenja ogledala (automatski i ručni), integrisane senzore temperature, prikaz statusa krovne oznake, i drugo. Njihovom upotrebom, problem sa prostorom u koji treba postaviti taksimetar je rešen, a velika prednost jeste to što je vidljiv sa bilo kog sedišta u vozilu. Kada nije u upotrebi, potpuno je neprimetan i izgleda kao običan kabinski retrovizor. Mogućnost povezivanja sa različitim softverskim rešenjima dodatni je plus. U našoj zemlji, zaživeo je servis

Štampač računa pojavio se i u unapređenoj verziji, sa integrisanim čitačem magnetnih kartica, što je dalje omogućilo da usluge prevoza, osim gotovinom, možete da platite i pomoću plat- PlatiMo koji omogućava plaćanje

decembar2011.

putem mobilnog telefona umesto platnim karticama. Zamislite samo da jednog dana sednete u taksi vozilo u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Vranju, Subotici, dakle bilo gde u Srbiji, dočeka Vas ljubazan vozač, bezbedno Vas doveze na željenu destinaciju, a Vi uslugu platite na brz i jednostavan način. Neprocenjivo! Takav nivo usluge, sasvim sigurno bi povećao broj korisnika taksi usluga u našoj zemlji, pružio im osećaj sigurnosti i poverenja, i eliminisao „divljake“ sa ulica. Uz neophodna ulaganja i bolji vozni park, nadamo se da nećemo još dugo čekati na lepše i prijatnije trenutke provedene u taksi vozilima. Vojin Durutović, DUREL d.o.o. http://dureldoo.com/

Fiskalizacija predstavlja važan korak u okviru nužnog procesa modernizacije poslovanja. Svaka reforma obično je praćena poteškoćama u implementaciji izmenjenih principa, što ne znači da „tranziciona faza“ odnosno faza privikavanja, razvoja i učenja treba da nas obeshrabri. Krajem 2004. godine, kada je na snagu stupio Zakon o fiskalnim kasama, Srbija je postala fiskalna zemlja. Zakon možete pronaći na RetailSerbia.com, dok sam tekst o proceduri fiskalizacije možete pronaći u prethodnom broju Retail Magazin-a.

www.retail.rs

novica za paušal. Period upotrebe vozila po jednom vozaču je limitiran (određeno je vreme odmora), dok jedno vozilo može koristiti i više vozača (prijava se obavlja pomoću „pametnih“ kartica).

RETAIL MAGAZIN

Najava događaja 10. MEĐUNARODNI SAJAM PREDUZETNIŠTVA ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA

01.12.2011. - 03.12.2011. U saradnji sa Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj, Beogradski sajam jednom godišnje organizuje Međunarodni sajam preduzetništva za mala i srednja preduzeća. Prvi Međunarodni sajam preduzetništva za mala i srednja preduzeća održan je 2002. godine, kao nastavak sajma Mala privreda. Preduzetnici proizvođači, trgovci i uslužne delatnosti (medijske, osiguravajuće, bankarske, izdavačke), kao i institucije i državne ustanove, imaće priliku da se predstave, zatim međusobno upoznaju i povežu, s obzirom da su upravo oni u funkciji razvoja preduzetničke kulture u Srbiji i stvaranja povoljne klime za razvoj malih i srednjih preduzeća. Sajam će se održati u hali 1, u trajanju od 10 do 19 časova.

3. BEOGRADSKI SALON SLATKIŠA - SLATKE PRIČE 02.12.2011. - 04.12.2011. Treći Beogradski salon slatkiša održaće se po prvi put na Beogradskom sajmu, u hali 3. Ova sajamska manifestacija okupiće predstavnike konditorske i prateće industrije iz zemlje, ali i iz inostranstva, zatim hand - made proizvođače čokolada i predstavnike poslastičarske industrije. Pored prezentacije proizvoda, kreativnih radionica, galerije čokoladnih proizvoda i čokoladnih slika, modne revije, kompanija „Optimizam” iz Beograda koja je i organizator, pripremila je sadržajan kulturno - zabavni program za posetioce: Okrugli sto iz oblasti konditorstva, Edukativni centar sa programom stručnih predavanja, press - konferencije i raznovrsne konkurse za izlagače i posetioce.

www.retail.rs

3. RAVANGRAD WINE FEST 03.12.2011.

U Somboru, u hotelu “InterNacion”, 3. decembra 2011. godine od 14 do 20 časova, biće održan treći međunarodni Festival vina i hrane pod nazivom “Ravangrad Wine Fest”. Cilj festivala jeste da se obogati turistička ponuda grada i regije, ali i da se doprinese širenju vinske kulture, kojoj se poslednjih godina posvećuje sve veća pažnja. Čonoplja, Riđica, Telečka, Sivac, samo su neka od mesta u okolini Sombora u kojima je nekada vinogradarstvo bilo jedna od najzastupljenijih poljoprivrednih grana. Manifestacija je idealna prilika da i vlasnici velikih vinarija i malih gazdinstava uspostave nove poslovne kontakte. Očekuje se učešće oko 40 vinara iz Srbije i zemalja iz okruženja. Kako je uz dobro vino neophodna i dobra hrana, gastro - kutak će predstaviti hranu koja je karakteristična za ovo podneblje. Tokom festivala, posetioci će moći da uživaju i u

decembar 2011.

RETAIL MAGAZIN pratećem programu, koji će uključivati kulturno - zabavni deo, zatim promocije i prezentacije renomiranih vinskih kuća, ali i stručna predavanja. Uz ulaznicu, svaki posetilac će dobiti vinsku čašu i katalog izlagača.

12. BOŽIĆNI VAŠAR 04.12.2011.

„Božićni vašar”, koji organizuje Međunarodni ženski klub iz Beograda, ove godine će se održati 4. decembra, u hali 3 Beogradskog sajma. Zamišljen je kao prodajni sajam robe široke potrošnje, a svim posetiocima će istovremeno obezbediti i kvalitetno vreme za druženje. Na štandovima, posetioci će moći da pronađu i brojne autentične proizvode iz zemalja učesnica koje su diplomatski prisutne u Srbiji. Veliku pažnju privlači i degustacija hrane iz različitih delova sveta, a manifestaciju će uveličati i bogat kulturno - zabavni program. Prihod od ulaznica namenjen je za humanitarne svrhe. Vašar će biti otvoren od 10 do 17 časova.

26. MEĐUNARODNI SAJAM ZIMSKIH SPORTOVA, TURIZMA I REKREACIJE - EXPO ZIM 2011

08.12.2011. - 11.12.2011. Popularnost zimskih sportova u stalnom je porastu. Beogradski sajam i Asocijacija „Sport za sve“ i ove godine u hali 4 organizuju tradicionalni Sajam zimskih sportova, turizma i rekreacije „Expo-Zim“ , sa ciljem da promovišu i afirmišu zimske sportove, kao i ukažu na značaj bavljenja sportom radi poboljšanja zdravlja. Manifestacija pruža mogućnost svim zainteresovanim, da se na početku sezone pripreme za predstojeću zimu odnosno informišu o cenama zimskih aranžmana i opreme. Posetioci će moći da nabave novu opremu, prodaju i razmene korišćenu opremu, te razgovoraju sa stručnjacima i profesionalnim sportistima. To će biti prilika za upoznavanje sa svetskim trendovima opreme za zimske sportove, fitness i rekreaciju. Kao i svake godine, izlagači će obradovati potencijalne kupce popustima, koji će se kretati u rasponu od 10 do 30 odsto.

11. TRUCK BUSINESS FAIR 09.12.2011.

U beogradskom Sava centru, održaće se 11. Godišnja Skupština poslovnog udruženja „Međunarodni transport”, koju će, kao i do sada, tradicionalno pratiti manifestacija TBF11 odnosno Truck Business Fair 2011. Ova manifestacija podrazumeva komercijalno predstavljanje firmi čija je delatnost direktno ili indirektno vezana za drumski transport. Ovo je prilika da se Srbiji i regionu predstave transportna i srodna preduzeća.

5. RAKIJA FEST

10.12.2011. - 11.12.2011. Internacionalni sajam rakije i najjačih ukusa Srbije, pod sloganom „Ljuto i slatko“, a u organizaciji Rakia Bara i Udruženja proizvođača prirodnih voćnih rakija “Najjači ukusi Srbije”, održaće se 10. i 11. decembra 2011. godine u Belexpocentru. Ova manifestacija ima za cilj da kroz prezentaciju kombinovanja sa hranom, čokoladom i kafom, najpoznatijem srpskom brendu dodeli karakterne osobine koje se nalaze između dve krajnosti - ljuto i slatko. Posetioci će imati priliku da se upoznaju sa istorijatom i načinom proizvodnje rakije kroz degustaciju rakija oko 50 proizvođača iz Srbije i inostranstva, zatim da prisustvuju stručnim predavanjima, pripremanju koktela sa rakijom, kulinarskom show-u, decembar2011.

www.retail.rs

PRAZNIČNE ĐAKONIJE 10.12.2011. Manifestacija “Praznične đakonije”, u organizaciji Turističke organizacije opštine Vršac, obuhvata prezentaciju domaće radinosti, suvenira i ostalih interesantnih đakonija. Osmišljena je i izložba hrane, baš u vreme slava i dočeka Nove godine, sa ciljem upoznavanja posetilaca sa starim jelima sa ovih područja. Manifestacija će se održati u Vršcu, u velikoj sali hotela „Srbija”. Izložba će biti prodajnog karaktera, te će posetioci moći da kupe narodne rukotvorine i autentične gastronomske specijalitete.

RETAIL MAGAZIN kao i flair bartendingu. Sastavni deo manifestacije biće i dodeljivanje nagrada pojedinim izlagačima. Cena ulaznice je 350 dinara, dok će studenti Poljoprivrednog fakulteta uz indeks moći da kupe kartu po ceni od 250 dinara. Radno vreme festivala biće od 11 do 20 časova.

DANI ČAJA I LEKOVITOG BILJA

15.12.2011. - 20.12.2011. Počev od 2000. godine, manifestacija „Dani čaja i lekovitog bilja” tradicionalno se održava svake godine u galeriji i klubu umetnika Kulturnog centra „Srpska kuća” u Požarevcu. U okviru manifestacije, čajevi se prezentuju i degustiraju, kao i proizvodi od lekovitog bilja. Učesnici manifestacije su renomirani proizvođači i distributeri, kako čajeva, tako i proizvoda od lekovitog bilja. Prema raspoloživim informacijama, planirano je i uključivanje predstavnika stranih ambasada zemalja gde je konzumacija čajeva i proizvoda od lekovitog bilja tradicionalna (zemlje Dalekog istoka). Kao prateći sadržaj, biće organizovana i predavanja o lekovitosti čajeva i pojedinih biljaka, zatim o njihovom blagotvornom uticaju na zdravlje, a takođe će biti organizovani i susreti sa slikarima, piscima i glumcima.

51. MEĐUNARODNI NOVOGODIŠNJI VAŠAR

16.12.2011. - 30.12.2011. Međunarodni novogodišnji vašar ima dugu tradiciju. Prvi Međunarodni novogodišnji vašar održan je davne 1961. godine. Organizator je Beogradski sajam. Radno vreme biće od 10 do 20 časova, a prostorije koje su rezervisane za ovu manifestaciju su hala 1, hala 2, hala 3, hala 3A, hala 1A i otvoreni prostor. Vašar predstavlja maloprodajnu priredbu robe široke potrošnje (konfekcija, hrana i piće, nameštaj, ugostiteljstvo i druge grupacije).

PRŠUTIJADA

07.01.2012. - 10.01.2012. Popularna „Pršutijada”, praznik za sve sladokusce, održava se svake godine, i to prvog vikenda po Božiću. Traje tri dana. Organizatori su proizvođači suvomesnatih proizvoda i opština Čajetina. Oni zajedničkim snagama okupljaju, ne samo sve više izlagača, već i posetilaca, koji su željni onog izvornog i tradicionalnog, što im nudi zlatiborsko selo Mačkat. Tehnologija proizvodnje mesa i mesnih prerađevina nepromenjena je u Mačkatu stotinama godina unazad. Pod sajamskom šatrom, biće raspoređeni štandovi mačkatskih, kačerskih i ostalih domaćina.

www.retail.rs

IMM - MEĐUNARODNI SAJAM NAMEŠTAJA

16.01.2012. - 22.01.2012. Sajam IMM održava se u Nemačkoj, u Kelnu. Sajam će okupiti proizvođače nameštaja, dušeka, kuhinja, kao i kupatila. Sajam u Kelnu predstavlja jedan od najvećih sajamskih prostora na svetu, u čijoj se organizaciji odvija oko 70 međunarodnih sajmova. Veliki broj predstavlja vodeće svetske sajmove u određenim oblastima. Izrazito međunarodni karakter sajmova u Kelnu potvrđuje 2,2 miliona posetilaca svake godine. Približno trećina posetilaca i oko 50 odsto izlagača dolazi iz inostranstva. Grad Keln nalazi se u samom srcu Evrope. Odlikuje se izuzetno dobrom saobraćajnom infrastrukturom. Sajam se nalazi u centru grada i poseduje sopstvenu Inter City Express stanicu, do koje se sa aerodroma stiže javnim prevozom (S - Bahn 13). Dodatne informacije možete pronaći na sledećoj internet stranici: www.imm-cologne.com.

LivingInteriors - EVENT ZA KUPATILA, PODOVE, ZIDOVE I OSVETLJENJE

16.01.2012. - 22.01.2012. U januaru 2012. godine, u Kelnu će se po prvi put održati LivingInteriors, sajam koji će na inovativan način prikazati celokupan spektar sveta enterijera. Održava se u sklopu Međunarodnog sajma nameštaja IMM. Sveobuhvatan program sa izlaganjima i preduzetničkim izveštajima zaokružiće sliku LivingInteriors-a. Više informacija možete pronaći na sledećoj internet stranici: 38

decembar 2011.

RETAIL MAGAZIN www.livinginteriors-cologne.com.

15. MEĐUNARODNI SAJAM PLASTIKE I GUME - INTERPLASTICA 2012

24.01.2012. - 27.01.2012. Eksperti tvrde da, uprkos globalnoj ekonomskoj krizi, razvojni potencijal industrije plastike nije umanjen. Na ovom sajmu, koji će se održati u Moskvi, imaćete priliku da se informišete o najnovijim tehnologijama u ovoj oblasti, steknete neke nove poslovne kontakte, a u slobodno vreme uživate u lepotama glavnog grada Rusije.

ISM - MEĐUNARODNI SAJAM SLATKIŠA

29.01.2012. - 01.02.2012. Ovo je najveći i najznačajniji sajam slatkiša na svetu. Ukoliko posetite ovaj sajam, imaćete savršen pregled najnovijih slatkiša (čokolada, finih peciva, grickalica, proizvoda od šećera i drugih), kao i trendova u konditorskoj industriji. ISM je međunarodna platforma za proizvođače i kupce na veliko. Baziran je na dva osnovna principa: ograničenje ponude na relevantne proizvode i kupovina na veliko. Sajam se održava svake godine. Dodatne informacije možete pronaći na sledećoj internet stranici: www.ism-cologne.com.

ProSweets - MEĐUNARODNI SAJAM DOBAVLJAČA ZA INDUSTRIJU SLATKIŠA

www.retail.rs

29.01.2012. - 01.02.2012. U Kelnu se, istovremeno kad i na ISM - Međunarodnom sajmu slatkiša, sastaje cela industrija, da bi stručnoj publici predstavila inovacije i nove procesne tehnologije za proizvodnju i pakovanje. ProSweets Cologne okuplja celokupan spektar dobavljača industrije slatkiša pod jednim krovom. Ovde se postavljaju novi trendovi, koji se tiču cele industrije i koji je dalje usmeravaju

decembar2011.

NOVITETI

RETAIL MAGAZIN WIBERG Proizvodi robne marke Wiberg pojavili su se i na našem tržištu. Cilj austrijske prehrambene kompanije „Wiberg” jeste da širom sveta implementira svoju poslovnu filozofiju “više ukusa - više uživanja”. Supermarket „Univerexport” direktno uvozi njihov program začina, zatim sirće, ulje, kao i so. Na policama supermarketa „Univerexport”, ovi proizvodi grupisani su u okviru odeljka za zdravu ishranu. Proizvodi su u potpunosti prilagođeni raznolikim ukusima potrošača, a dizajn ambalaže atraktivan je i prepoznatljiv. Začini, kao i ostali prefinjeni sastojci hrane, osim što oplemenjuju samo jelo, takođe imaju važnu ulogu i u dekoraciji jela i tanjira. Zastupnik: “Univerexport” d.o.o.

Deus prašak Deus prašak predstavlja korak napred ne samo za srpsko, već i za regionalno tržište kućne hemije, s obzirom da je reč o prvom domaćem premijum deterdžentu za veš. U pitanju je novi visoko efikasan prašak proizveden po najsavremenijoj tehnologiji i koji je sastavljen od komponenti vrhunskog kvaliteta. Na promociji ovog praška u beogradskom hotelu „Hajat”, Stevan Blagojević iz Instituta za opštu i fizičku hemiju izjavio je da je „Deus” rezultat sinergije japanske hosokava šugi tehnologije i visoko kvalitetnih sirovina vodeće hemijske kompanije „BASF” iz Nemačke, kao i znanja i iskustva domaćih eksperata. Proizvođač: “Beohemija” d.o.o.

www.retail.rs

TAFT Volume Powder TAFT Volume Powder poslednja je u nizu inovacija proizvoda za oblikovanje svih tipova kose. Jesenji i zimski dani donose visok nivo vlažnosti vazduha, te je damama izuzetno teško da naprave željenu frizuru, kao i da održavaju njen volumen, čvrstinu i sjaj tokom celog dana. Specijalno kreirana formula pudera visokih performansi sadrži mikro - čestice koje kosi daju momentalni volumen i visok nivo samokontrole. Sićušne čestice pudera vezuju se za vlas, zatim nadograđujući se jedna na drugu, one kosi daju strukturu i čine je gušćom i privlačnijom. Eksperti iz kompanije svetskog renomea „Schwarzkopf” pobrinuli su se da esencijalna komponenta za oblikovanje kose odnosno taj lagani puder bude u potpunosti nevidljiv na kosi. On neće ostavljati lepljive i neprijatne kuglice u kosi, te se ona neće zamrsiti, već će ostati rastresita. Taft Volume Powder dostupan je u krajnje praktičnom pakovanju od 10 grama i može da stane u svaku žensku tašnicu. Malopre pomenuto pakovanje od 10 grama pokriva čak do 50 nanošenja. Zastupnik: “Henkel Srbija” d.o.o.

Gillette Fusion ProGlide Gillette Fusion ProGlide najnovije je izdanje iz serije naprednih brijača, te ga unapređene karakteristike čine apsolutno savršenim poklonom za svakog muškarca. Blage emitujuće vibracije olakšavaju sam proces brijanja i čine ga znatno prijatnijim i udobnijim. Od sada, brijanje više neće biti mukotrpno, a svakodnevne bolne posekotine postaće prošlost. Zahvaljujući liderskoj kompaniji „Gillette” i savremenoj tehnologiji koju koristi prilikom dizajniranja novih proizvoda, brijanje će dobiti novu dimenziju, a modernizovani brijač obezbediće lako i glatko kliženje po koži lica. Druga dva proizvoda za ličnu negu koja se dobijaju kao dopuna u okviru paketa, samo će pospešiti njegova pozitivna dejstva. U pitanju je Gillette Fusion ProGlide gel, koji najpre priprema kožu i zatim omogućava jednostavno brijanje, kao i 3u1 ProGlide balzam za negu kože nakon brijanja, koji istovremeno hidrira, umiruje i štiti. Zastupnik: „Procter & Gamble” d.o.o.

Bakina Tajna Domaći pasta sosevi Bakina Tajna (paradajz sos sa maslinama, bosiljkom i čilijem) pripremaju se po tradicionalnim recepturama od ručno branih, svežih i zdravih plodova. Pakuju se u novim ambalažama. Ovi sosevi za paste u svom sastavu sadrže isključivo prirodne sastojke, ne sadrže gluten, niti konzervans, veštačke boje i arome. Naznačena težina na pakovanju je 420 grama, dok je rok za upotrebu tri dana nakon otvaranja pakovanja. „Zemlja hrane” nudi još i raznovrsne proizvode mediteranske dijetalne ishrane, kao i proizvode iz srpske kuhinje. Njihov know - how prenet je i na polje organske proizvodnje. Proizvođač: „Foodland” d.o.o.

Storm NAKIT Kolekcija nakita britanskog brenda Storm dostupna je i na tržištu Srbije. Kolekcija nakita sastoji od ženske i muške linije. Najnovija ženska linija predstavljena je kroz interesantne kombinacije poludragog kamenja, kristala i metala, te odiše notom romantike i sofisticiranošću. Kao i u muškoj liniji, namenjenoj savremenom i aktivnom muškarcu, pojedini modeli presvučeni su 21 - karatnom pozlatom. Poseban deo kolekcije čine privesci, čijim kombinovanjem sa posebno namenjenim i prilagođenim narukvicama, minđušama i ogrlicama, možete da izrazite svoj individualni stil. Zastupnik: “Prime time”, Supermarket Concept Store Beograd

decembar 2011.

RETAIL MAGAZIN Smoki Smokić Smoki Smokić novi je član iz porodice Smoki proizvoda, posebno namenjen dečijoj ishrani. Flips sa kikirikijem, zadržao je autentični ukus svog starijeg brata Smokija, međutim obogaćen je mešavinom od 8 žitarica. Flips je dobio novu originalnu formu u obliku koskice, što vizuelno predstavlja idealnu grickalicu za mališane. Pakovan je u simpatičnoj ambalaži na kojoj je prikazana i maskota. Nastao davne 1972. godine, Smoki je prvi proizvedeni flips u jugoistočnoj Evropi, te je zahvaljujući ogromnoj popularnosti postao generičko ime za grupu flips proizvoda. Proizvođač: „Štark” d.o.o.

markA 365 Proizvodi privatne robne marke 365 pojavili su se i na srpskom tržištu. Ovi proizvodi poreklom su iz različitih zemalja, a glavnica njihove proizvodnje smeštena je u evropskim zemljama u kojima se posredstvom Delhaize Group prodaju: Grčka, Rumunija, Luksemburg i Belgija. Za početak, u asortiman Maxija i Tempa uvedeno je 24 proizvoda privatne robne marke 365, koji su se najpre pojavili u nekolicini beogradskih prodavnica, a u narednom periodu naći će se i u ostalim objektima ovih trgovinskih lanaca u Srbiji. Zastupnik: „Delhaize Serbia” d.o.o.

Posna plazma Orzene Shine Elixir Šampon Orzene Shine Elixir najnoviji je proizvod iz linije Orzene Beer. Proizvod je obogaćen specijalnim Shine Elixir kompleksom. Ovaj kompleks sadrži pivo, zatim keramide koji održavaju optimalnu vlažnost kose i dragocene fitoproteine koji jačaju unutrašnju strukturu kose. Postoji i balzam Orzene Shine Elixir, kao i maska za kosu. Ovi preparati kosi vraćaju zdrav izgled i sjaj. Danas, potreba za redovnom zaštitom i tretmanom kose veća je nego ikada ranije. Česti odlasci kod frizera radi feniranja i farbanja kose, zatim svakodnevni stres, kao i visok nivo zagađenja vazduha, faktori su koji su uticali na značajan porast tražnje upravo za prirodnim proizvodima bez parabena za intenzivnu negu kose. Zastupnik: „Sarantis” d.o.o.

Posna plazma novo je iznenađenje za sve one koji su verni ovom brendu. Ovo je jedini posni proizvod na domaćem tržištu koji je dodatno obogaćen cinkom, gvožđem i kalcijumom. Naročito kada postimo, dodatno nam je potrebno gvožđe koje pomaže transport kiseonika kroz naš organizam, kalcijum nam je potreban za zdrave i jake kosti, dok cink povoljno utiče na funkcionisanje našeg imunog sistema. Posna plazma ne sadrži trans masti, a pogodna je i za ishranu vegetarijanaca. Posna plazma istog je ukusa, oblika i mirisa kao i Plazma original, a sastojci životinjskog zamenjeni su sastojcima biljnog porekla odnosno u Posnoj plazmi nalaze se hranljivo sojino i pirinčano mleko umesto kravljeg. Proizvođač: „Bambi - Banat” a.d.

NESCAFÉ Dolce Gusto NESCAFÉ Dolce Gusto prvi je zatvoreni sistem za kafu na domaćem tržištu. „NESCAFÉ”, vodeći proizvođač kafe na svetu i „KRUPS”, vodeći svetski proizvođač aparata za domaćinstvo, lansirali su uređaj koji omogućuje pripremu različitih vrsta hladnih i toplih napitaka u istom uređaju, uz korišćenje NESCAFÉ Dolce Gusto kapsula punjenih prženom mlevenom kafom. Premijerno lansiran u Evropi 2006. godine, a od sada dostupan i potrošačima u Srbiji. Na raspolaganju su Vam tri vrste aparata različitog dizajna i veličine: NESCAFÉ Dolce Gusto Piccolo, NESCAFÉ Dolce Gusto Melody 2 i NESCAFÉ Dolce Gusto Circolo. Predstavljeni su i novi kafeni ukusi: Espresso Intenso kao klasični espreso, Caffé Lungo kao produženi espreso, zatim Espresso Barista kao espreso od čiste kolumbijske arabike, Cappuccino kao espreso sa puno pene i Latte Macchiato za sve ljubitelje blagog espresa sa penušavim mlekom Zastupnik: „Nestlé Adriatic Foods” d.o.o.

decembar2011.

SORAYA Art & Diamonds ekskluzivna je linija inovativnih kozmetičkih preparata, razvijena od strane specijalista iz različitih oblasti nauke i u saradnji sa umetnicima. Čarobnu formulu ove nove linije čine prefinjeni, mikronizovani kristali dijamanta koji su zaduženi za izravnavanje bora i obezbeđuju trenutni optički efekat podmlađivanja. Svaka zasebna podvrsta linije proizvoda SORAYA Art&Diamonds sadrži sastojke prilagođene specifičnom starosnom dobu. Proizvodi podlinije SORAYA Art&Diamonds 30+ imaju prepoznatljivu zelenu boju pakovanja, podlinija SORAYA Art&Diamonds 40+ sadrži proizvode koji imaju prepoznatljivu crvenu boju pakovanja, dok proizvodi podkolekcije SORAYA Art&Diamond 50+ imaju prepoznatljivu zlatnu boju pakovanja. Ove podgrupe kozmetičke linije SORAYA Art&Diamonds nude dnevne i noćne kreme protiv starenja kože i za njeno učvršćivanje, zatim kreme sa dodatkom kolagena u funkciji efikasnog prirodnog liftinga lica, te kreme za posvetljivanje i veću elastičnost osetljivog područja okolo očiju.. Zastupnik: „Alca trgovina“ d.o.o.

www.retail.rs

SORAYA Art & Diamonds

RETAIL MAGAZIN

ZAKON O TRGOVINI

I. UVODNE ODREDBE

Član 1.

Predmet

Ovim zakonom uređuju se uslovi i način za obavljanje i unapređenje trgovine na jedinstvenom tržištu Republike Srbije, kao i zaštita tržišta, zaštita od nepoštene tržišne utakmice i nadzor. Trgovina se vrši pod uslovima i na način uređen ovim zakonom i drugim propisima kojima se uređuju promet robe i usluga, kao i dobrim poslovnim običajima i poslovnim moralom.

www.retail.rs

Značenje pojedinih izraza

Član 2. Pojedini izrazi u smislu ovog zakona imaju sledeće značenje: 1) promet je skup svih osnovnih i pratećih poslovnih aktivnosti u vezi sa nabavkom i prodajom robe i usluga; 2) trgovac je pravno ili fizičko lice koje ispunjava uslove za obavljanje prodaje robe, odnosno usluga, propisane ovim zakonom; 3) tržište je institucionalno uređen odnos između subjekata ponude i tražnje sa ciljem prometa robe i usluga; 4) prodajni objekat je prostor koji čini jedinstvenu fizičku, funkcionalnu i tehničko-tehnološku celinu, trajnog ili privremenog građevinskog karaktera, zatvorenog ili otvorenog tipa (prodajni plac, boks i sl.) opremljen na propisani način, koji je namenjen ili može biti namenjen za obavljanje prometa; 5) prodajno mesto je prodajni objekat ili drugo mesto van prodajnog objekta na kojem je predviđeno i odobreno obavljanje prometa, u skladu sa zakonom i drugim propisima; 6) potrošač je fizičko lice koje kupuje robu, odnosno usluge radi zadovoljavanja ličnih potreba ili potreba domaćinstva; 7) konkurent je trgovac koji prodaje robu ili uslugu koja je po svojim osobinama, nameni i ceni, zamen42

decembar 2011.

RETAIL MAGAZIN jiva sa robom ili uslugom drugog trgovca na istom tržišnom području; 8) stručni procenitelj je sudski veštak ili stručna ustanova (institut, fakultet, stručna organizacija) koji poseduju odgovarajuća stručna znanja iz relevantne oblasti; 9) kontrola je skup aktivnosti, odnosno radnji u postupku inspekcijskog nadzora koje se preduzimaju kod trgovca, u prodajnom objektu ili drugom mestu obavljanja trgovine; 10) tržišni nadzor je skup aktivnosti i mera koje sprovode državni organi i drugi imaoci javnih ovlašćenja, da bi obezbedili usaglašenost robe i usluga u prometu sa uslovima utvrđenim ovim zakonom i posebnim propisima; 11) trgovinska mreža je skup prodajnih objekata na području Republike Srbije.

II. TRGOVINA

1. Pojam trgovine Pojam

Član 3. Trgovina je skup poslovnih aktivnosti prometa robe, odnosno usluga (u daljem tekstu: roba/usluge) sa ciljem ostvarivanja dobiti, kao i drugog društveno-ekonomskog cilja.

2. Načela trgovine Načelo slobodne trgovine

Član 4. Trgovina se obavlja slobodno na tržištu. Zabranjena su ograničenja slobode obavljanja trgovine. Izuzetno ograničenje slobode trgovine može se privremeno uvesti na način i pod uslovima propisanim zakonom.

Načelo ravnopravnosti i zabrane diskriminacije

Član 5. Trgovci su ravnopravni i imaju jednak pravni položaj na tržištu. Zabranjen je svaki oblik diskriminacije u pogledu uslova za obavljanje trgovine ili narušavanja ravnopravnosti trgovaca na tržištu.

Načelo jedinstvenog tržišta

Načelo poštenja

Član 7. Trgovci su dužni da u tržišnoj utakmici postupaju pošteno, na način koji nije usmeren na nanošenje štete drugim trgovcima, odnosno kupcima, kao i javnom interesu, a u skladu sa poslovnim moralom i dobrim poslovnim običajima.

decembar2011.

www.retail.rs

Član 6. Tržište Republike Srbije je jedinstveno i celovito. Izuzetno, dozvoljeni su akti ili radnje u skladu sa zakonom, usmereni na podsticanje regionalnog razvoja nerazvijenih područja, za određene socijalno ugrožene kategorije stanovništva, za proizvodnju i promet robe/usluga koje su od egzistencijalnog značaja za stanovništvo, kao i za razvoj određenih delatnosti koje su od javnog interesa, odnosno zaštite određenih dobara od posebnog značaja.

RETAIL MAGAZIN

Načelo stabilnosti i snabdevenosti

Član 8. Trgovci su dužni da na odgovarajući način obezbede uslove za održavanje stabilnosti i snabdevenosti tržišta, naročito u pogledu robe/usluga od egzistencijalnog značaja za stanovništvo. Zabranjeno je preduzimanje radnji kojima se izaziva nestabilnost i poremećaj u snabdevenosti tržišta.

Načelo srazmernosti

Član 9. Državni organi i organizacije koje su zakonom i drugim propisima ovlašćeni da donose akte ili preduzimaju radnje ograničenja trgovine, kao i u poslovima tržišnog nadzora, dužni su da u pogledu obima, načina, uslova i trajanja tih ograničenja, odnosno obavljanja nadzora, postupaju srazmerno razlozima za ograničenje, odnosno sa ciljem tržišnog nadzora.

Načelo saradnje

Član 10. U poslovima tržišnog nadzora, svi nadležni državni organi i imaoci javnih ovlašćenja su dužni da međusobno sarađuju.

3. Trgovac Svojstvo trgovca

Član 11. Svojstvo trgovca, u smislu ovog zakona, imaju pravna lica i preduzetnici koji obavljaju trgovinu. Svojstvo trgovca u smislu ovog zakona imaju i fizička lica, ako ovim zakonom ili posebnim propisom nije drugačije propisano, i to: 1) poljoprivrednici, registrovani u skladu sa propisima kojima se uređuje poljoprivreda, u pogledu poljoprivrednih proizvoda koji su predmet registracije; 2) lica koja vrše promet ulovljene divljači, ribe, gljiva, divlje flore i faune, i ostalih šumskih plodova, u skladu sa posebnim propisima o lovu, ribljem fondu, veterini, zaštiti prirode i šumama; 3) fizička lica koja u vidu zanimanja obavljaju delatnost slobodne profesije uređenu posebnim propisima; 4) ostala fizička lica koja prodaju sopstvene polovne stvari.

III. VRSTE TRGOVINE

www.retail.rs

1. Osnovna podela Prema načinu obavljanja Član 12. Trgovina se obavlja kao trgovina na veliko i trgovina na malo.

Trgovina na veliko

Član 13. Trgovina na veliko (veleprodaja, veletrgovina) je skup svih poslovnih aktivnosti u vezi sa prodajom robe/ usluga licima koji kupuju radi dalje prodaje ili korišćenja u poslovne svrhe. 44

decembar 2011.

RETAIL MAGAZIN

Trgovina na malo

Član 14. Trgovina na malo (maloprodaja) je prodaja robe/usluga potrošačima radi zadovoljavanja ličnih potreba ili potreba domaćinstva.

2. Prema mestu trgovine Trgovina u prodajnom objektu

Član 15. Trgovina se po pravilu obavlja u prodajnom objektu, u različitim trgovinskim formatima. Trgovinski formati su organizaciono-tehnički oblici obavljanja trgovine, koji imaju specifičnu strategiju prodaje prema kupcima i konkurentima (npr. supermarket, hipermarket, diskont, trgovinski centar, cash and carry centar i dr.). Ministar nadležan za poslove trgovine (u daljem tekstu: ministar) bliže uređuje klasifikaciju trgovinskih formata.

Trgovina van prodajnog objekta

Član 16. Trgovina može da se obavlja i van prodajnog objekta. Trgovina na malo može da se obavlja van prodajnog objekta, i to kao: 1) daljinska trgovina na malo; 2) trgovina ličnim nuđenjem; 3) ostala trgovina na malo van prodajnog objekta.

Daljinska trgovina na malo

Član 17. Daljinska trgovina na malo je prodaja robe/usluga koju trgovac vrši ponudom putem sredstava komunikacija, potrošaču koji nije neposredno prisutan. Daljinska trgovina na malo je naročito elektronska trgovina, kataloška prodaja, kao i TV prodaja, trgovina putem pošte, štampanih pošiljki, reklamnih materijala sa narudžbenicom, telefona, tekstualnih ili multimedijalnih poruka u mobilnoj telefoniji i automata. Elektronska trgovina se uređuje posebnim zakonom.

Član 18. Trgovina ličnim nuđenjem je trgovina na malo koju obavlja trgovac tako što nudi robu ili uslugu putem neposredne ponude potrošaču koji nije tražio da mu se učini ponuda, a koji je lično prisutan na mestu ponude, van prodajnog objekta. Trgovina ličnim nuđenjem se naročito obavlja kao: 1) delatnost putujućih trgovaca, koja se obavlja „od vrata do vrata“; 2) delatnost organizovanja posebnih promotivno-prodajnih skupova (promocije, demonstracije, degustacije i sl.); 3) trgovina iz torbe ili druge prenosne opreme (tzv. torbarenje, kolporteri i sl.); 4) trgovina putem ličnog pozivanja potrošača. Trgovina ličnim nuđenjem se obavlja u odgovarajuće vreme i na način da se ne vrši neprimereno uznemiravanje lica prema kojima je usmerena ponuda. Poljoprivredni i prehrambeni proizvodi ne mogu se prodavati ličnim nuđenjem, osim na posebnim promotivno-prodajnim skupovima u skladu sa uslovima prema posebnim propisima.

decembar2011.

www.retail.rs

Trgovina ličnim nuđenjem

RETAIL MAGAZIN

Punomoćnik u trgovini ličnim nuđenjem

Član 19. Trgovina ličnim nuđenjem može da se obavlja preko punomoćnika, koji ne mora da ispunjava uslove za trgovca iz člana 11. ovog zakona. Trgovac koji obavlja trgovinu ličnim nuđenjem preko punomoćnika izdaje punomoćniku posebno punomoćje, overeno i potpisano od strane ovlašćenog lica vlastodavca, koje naročito sadrži ime i lični broj punomoćnika, poslovno ime vlastodavca, kao i obim i granice ovlašćenja u pogledu robe/usluga koja je predmet prometa, perioda važenja punomoćja, područja na kojem se obavlja trgovina ličnim nuđenjem, kao i druge potrebne podatke. Punomoćnik iz stava 1. ovog člana je dužan da nosi sa sobom izvornik punomoćja i da ga na zahtev lica prema kojima je usmerena ponuda, pruži na uvid.

Ostala trgovina na malo van prodajnog objekta

Član 20. Ostala trgovina na malo van prodajnog objekta obavlja se kao trgovina: 1) u prenosivim objektima tipa kioska, tezge, štanda ili na drugim sredstvima ili opremi koja je relativno vezana za određeno mesto; 2) sa pokretnih sredstava ili opreme (ambulantna trgovina). Aktom nadležnog organa lokalne samouprave određuje, se odnosno odobrava prodajno mesto na kojem se obavlja trgovina iz stava 1. tačka 1), odnosno vreme i način trgovine iz stava 1. tačka 2) ovog člana. Ako se trgovina iz stava 1. tačka 2) ovog člana obavlja ličnim nuđenjem, na nju se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na trgovinu ličnim nuđenjem.

3. Posebne tržišne institucije Pojam i vrste Član 21. Posebne tržišne institucije su posebni, uređeni oblici tržišta koji organizuju susret prodavaca i kupaca robe/ usluga, sa ciljem njene prodaje ili promocije. Posebne tržišne institucije su: 1) robna berza; 2) sajam, ostale privredne izložbe i tradicionalne manifestacije; 3) pijaca i veletržnica; 4) aukcijska kuća i javno nadmetanje. Posebne tržišne institucije ne mogu da učestvuju ni kao prodavci ni kao kupci u prometu čiji su organizatori. Ministar bliže uređuje posebne uslove trgovine propisane za posebne tržišne institucije iz stava 2. ovog člana, u skladu sa odredbama čl. 23. do 28. ovog zakona.

www.retail.rs

Robna berza

Član 22. Robna berza je posebna tržišna institucija koja organizuje susret kupaca i prodavaca standardizovane i zamenljive (fungibilne) robe. Robna berza i berzansko poslovanje uređuju se posebnim zakonom.

Sajam

Član 23. Sajam je posebna tržišna institucija koja se bavi organizovanjem sajamskih privrednih izložbi, kao i pružanjem pratećih usluga, a naročito iznajmljivanja, projektovanja i pripremanja izložbenih mesta u sajamskom prostoru, skladištenja robe ili izdavanja skladišnog prostora, organizovanja ili obavljanja prevoza robe za izlagače, utovara, istovara i pakovanja robe, marketinških, ugostiteljskih i drugih usluga u vezi sa 46

decembar 2011.

RETAIL MAGAZIN organizovanjem sajamskih privrednih izložbi. Sajam je pravno lice, registrovano za obavljanje delatnosti organizacije sajamskih izložbi, u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata, i koje obavlja tu delatnost na za nju naročito namenjenom sajamskom prostoru (sajmište). Sajamska izložba iz stava 1. ovog člana predstavlja izlaganje robe u tačno određenom vremenskom periodu, na prostoru posebne namene (sajamski prostor, sajmište), od strane određenog izlagača, radi njenog predstavljanja i upoznavanja zainteresovanih kupaca sa tom robom, odnosno uslugama koje taj izlagač nudi. Sajam može da organizuje i druge kulturne i sportske priredbe i manifestacije.

Ostale privredne izložbe i tradicionalne manifestacije

Član 24. Ostale privredne izložbe su izložbe robe/usluga, privremenog ili povremenog karaktera, van sajamskog prostora. Tradicionalne manifestacije su vašari, festivali i druge manifestacije na kojima se u sklopu kulturnih, muzičkih, sportskih i drugih društvenih aktivnosti, prodaje određena roba, a u skladu sa običajima vezanim za odvijanje tih aktivnosti i za to područje (npr. «dani» pojedinih lokalnih proizvoda, sabori i sl.) Uređivanje organizovanja ostalih privrednih izložbi i tradicionalnih manifestacija je u nadležnosti lokalne samouprave.

Pijaca

Član 25. Pijaca je posebna tržišna institucija koja se bavi organizovanjem trgovine na malo, putem uređivanja, održavanja i izdavanja specijalizovanog prostora za obavljanje pijačne prodaje robe, kao i pratećih usluga. Pijačna prodaja obuhvata prodaju robe naročito na tezgama, boksovima ili posebnim prodajnim objektima, i to svežih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, proizvoda domaće radinosti i zanatskih proizvoda, druge robe široke potrošnje, kao i pružanje pratećih usluga. Pijaca je pravno lice, registrovano za obavljanje delatnosti organizacije pijačne prodaje, u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata. Prodaju na pijaci obavljaju trgovci. Pijaca je dužna da: 1) jasno obeleži i izdvoji pijačni prostor od okolnog prostora, kao i da vidno istakne dane i vreme pijačne trgovine; 2) obezbedi vagu na kojoj se vrši provera mase kupljene robe (kontrolna vaga), da je jasno označi na mestu njenog nalaženja i da omogući lak pristup toj vagi; 3) obezbedi da lica koja prodaju robu na pijaci imaju svojstvo trgovca; 4) obezbedi uslove za prisustvo i rad nadležnih inspekcija za sve vreme pijačne trgovine. Aktom nadležnog organa lokalne samouprave uređuje se lokacija, opremanje i održavanje pijace, način izdavanja pijačnog prostora, radno vreme i druga pitanja od značaja za rad pijace.

decembar2011.

www.retail.rs

Veletržnica

Član 26. Veletržnica je posebna tržišna institucija koja se bavi organizovanjem trgovine na veliko, putem uređivanja, održavanja i izdavanja specijalizovanog prostora za izlaganje i prodaju voća, povrća i drugih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, ostale robe široke potrošnje, kao i pružanje pratećih usluga, a naročito skladištenje robe, njena dorada, prerada, pakovanje i druge usluge u vezi sa rukovanjem i prevozom. Veletržnica je pravno lice, registrovano za obavljanje delatnosti organizacije trgovine na veliko, u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata. Prodaju na veletržnici obavljaju trgovci. Na veletržnici se obavlja trgovina na veliko, a izuzetno i trgovina na malo pod uslovima koji su propisani za pijacu.

RETAIL MAGAZIN

Aukcijska kuća Član 27. Aukcijska kuća je posebna tržišna institucija koja organizuje promet nestandardizovane robe, za tuđ račun i putem javnog nadmetanja. Aukcijska kuća je privredno društvo, registrovano za obavljanje delatnosti organizovanja trgovine javnim nadmetanjem, u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata.

Javno nadmetanje

Član 28. Trgovina javnim nadmetanjem je prodaja robe kupcu koji prodavcu, povodom njegovog javnog poziva, istakne povoljniju ponudu u odnosu na ostale učesnike u nadmetanju. Trgovinu javnim nadmetanjem može da obavlja svaki trgovac, za svoj račun. U trgovini javnim nadmetanjem ne primenjuju se pravila o poništaju ugovora zbog prekomernog oštećenja prodavca ili kupca, osim u slučaju prevare. Zabranjeno je usaglašeno nastupanje u javnom nadmetanju. Poziv na prodaju je javan, ako je učinjen na način da za njega može da sazna veći broj neodređenih lica i ako sadrži određenje robe, početnu cenu i ostale uslove prodaje. Javnim nadmetanjem se smatra i nadmetanje na osnovu javnog poziva prodavca da mu se učini što povoljnija ponuda, počev od uslova opisanih u pozivu (nadmetanje prikupljanjem ponuda). Pravila o javnom nadmetanju radi prodaje shodno se primenjuju i na javno nadmetanje radi kupovine. Ministar bliže propisuje način organizacije i pravila trgovine javnim nadmetanjem.

4. Specijalizovane usluge u prometu robe

Član 29. Specijalizovane usluge u prometu robe su: 1) usluge u neposrednoj funkciji prometa robe, a naročito otpremanje, dopremanje, isporuka, skladištenje, merčendajzing, sortiranje i sl. (funkcionalne usluge); 2) usluge podrške i posredovanja u prometu robe, a naročito agencijske, posredničke, komisione, usluge berzanskog posredovanja, kontrola kvaliteta i kvantiteta robe, kontrola parametara bezbednosti poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, osiguranje robe, oglašavanje, marketinško istraživanje i sl. (usluge podrške i posredovanja).

IV. USLOVI ZA OBAVLJANJE TRGOVINE

www.retail.rs

1. Opšti uslovi za trgovinu Uslovi za obavljanje trgovine

Član 30. Trgovinu mogu da obavljaju lica koja imaju svojstvo trgovca u skladu sa ovim zakonom. Za obavljanje trgovine moraju biti ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom, kao i posebnim propisima (higijensko-sanitarni, uslovi bezbednosti i zdravlja na radu, uslovi zaštite životne sredine, propisani tehnički zahtevi i dr.). Lica iz stava 1. ovog člana su dužna da u prodajnom objektu, odnosno prilikom trgovine van prodajnog objekta, poseduju dokaze o svojstvu trgovca, odnosno ispunjenosti uslova iz stava 2. ovog člana.

Minimalni tehnički uslovi

Član 31. Za obavljanje trgovine moraju biti ispunjeni minimalni tehnički uslovi, koji se odnose na: 1) prostor, opremu i uređaje; 2) spoljašnje odlike prostora; 48

decembar 2011.

RETAIL MAGAZIN 3) način prodaje robe/usluga; 4) način, opremu i uređaje za skladištenje robe; 5) vrstu robe/ usluga, prema njenim svojstvima, odnosno odlikama. Ministar bliže propisuje minimalne tehničke uslove iz stava 1. ovog člana.

Minimalni uslovi u pogledu zaposlenih

Član 32. Za obavljanje određenih poslova u trgovini, s obzirom na njihovu složenost i specifičnost robe/usluga koje su predmet te trgovine, zaposleni moraju da poseduju odgovarajuća znanja i veštine, odnosno da ispunjavaju minimalne uslove u pogledu stručne i radne osposobljenosti. Ministar bliže propisuje minimalne uslove iz stava 1. ovog člana.

Mesto trgovine

Član 33. Trgovina se po pravilu obavlja nuđenjem robe/usluga u prodajnim objektima. Trgovina se može obavljati i van prodajnih objekata, u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisima.

Svojstva robe

Član 34. Roba stavljena u promet mora da ispunjava uslove zdravstvene i opšte bezednosti, tehničke zahteve, uslove pakovanja (ambalaže), obeležavanja, zaštite životne sredine, odnosno druge uslove utvrđene ovim zakonom i posebnim propisima.

Isprave koje prate robu

Član 35. Trgovac je dužan da poseduje isprave o proizvodnji, odnosno nabavci, prevozu, skladištenju i prodaji robe (faktura, carinska isprava, otpremnica, skladišnica i sl.), kao i isprave kojima se potvrđuje ispunjenost uslova u pogledu svojstva robe kada je to propisano posebnim propisima. Isprave iz stava 1. ovog člana moraju da prate robu u prevozu. Isprave iz stava 1. ovog člana moraju biti u originalu ili kopiji, odnosno u pisanoj ili elektronskoj formi. Trgovac je dužan da poseduje isprave o prodaji usluga, kao i isprave koje prema posebnim propisima prate pružanje određenih usluga.

decembar2011.

www.retail.rs

Cena

Član 36. Cena u smislu ovog zakona jeste novčani iznos za koji trgovac nudi svoju robu/uslugu kupcu. Obrazovanje cena na tržištu je slobodno, osim za robu/usluge za koje je zakonom utvrđen drugačiji način obrazovanja cena. Vlada se u uslovima slobodnog obrazovanja cena na tržištu, stara da putem mera ekonomske politike obezbedi stabilnost tržišta i cena. Ministarstvo nadležno za poslove trgovine (u daljem tekstu: ministarstvo) obavlja stručne i druge poslove u oblasti cena, a naročito: 1) praćenje i analiziranje kretanja cena pojedinih proizvoda i usluga od naročitog značaja za životni standard stanovništva; 2) analiziranje dejstva mera ekonomske politike na nivo cena, odnose cena i snabdevenost tržišta, i predlaganje mera ekonomske politike za održavanje stabilnosti tržišta i cena; 3) predlaganje privremenih mera u slučajevima nastanka poremećaja u proizvodnji, pružanju usluga i prometu određenih proizvoda, odnosno usluga. Ako je zakonom određeno da Vlada daje saglasnost na cene određene robe/usluga, da utvrđuje kriterijume za njihovo obrazovanje ili da ih formira svojom odlukom, Vlada o tim pitanjima odlučuje na predlog ministra i ministra nadležnog za odgovarajuću oblast.

RETAIL MAGAZIN

Evidencija prometa

Član 37. Trgovac je dužan da vodi evidenciju o nabavci, prodaji i prodajnoj ceni robe, kao i druge evidencije o isporuci, odnosno prevozu robe. Evidencija iz stava 1. ovog člana vodi se za svaki prodajni objekat, odnosno posebno za pojedine prodajne celine (odeljenja) u istom prodajnom objektu. Za trgovinu van prodajnog objekta, evidencija se vodi na nivou celokupnog prometa tog trgovca u trgovini van prodajnog objekta na tržištu Republike Srbije. Evidencija iz stava 1. ovog člana vodi se na osnovu isprava iz člana 35. ovog zakona, kao i drugih isprava o prometu robe/usluga. Evidencija iz stava 1. ovog člana čuva se u prodajnom objektu, odnosno u trgovini van prodajnog objekta, na mestu koje se prijavi ministarstvu. Ministar bliže propisuje sadržinu, oblik i način vođenja evidencije iz stava 1. ovog člana.

Trgovina poljoprivrednim proizvodima i domaćim životinjama

Član 38. Trgovina poljoprivrednim proizvodima i domaćim životinjama, uključujući priplodni materijal, seme i sadni materijal, obavlja se na otkupnim mestima, pijacama, veletržnicama, posebnim privrednim izložbama (poljoprivredne i stočne smotre, izložbe i takmičenja), kao i na drugim prodajnim mestima, u skladu sa posebnim propisima. Otkupno mesto je specijalizovana trgovina na veliko poljoprivrednim proizvodima i domaćim životinjama, u kojem se obavlja organizovani otkup poljoprivrednih proizvoda i domaćih životinja, od poljoprivrednih proizvođača, radi dalje prodaje ili obavljanja druge poslovne delatnosti kupaca. Ministar i ministar nadležan za poslove poljoprivrede, sporazumno bliže propisuju minimalne tehničke uslove za trgovinu na otkupnim mestima.

Oznake posebnog svojstva

www.retail.rs

Član 39. Oznake posebnog svojstva su oznake robe/usluga, kojima se one ističu u odnosu na drugu ponudu iste vrste, a koje se zasnivaju na sprovedenom nezavisnom testiranju. Uslovi izdavanja oznake posebnog svojstva, odnosno kriterijumi za ocenu svojstava robe/usluga i izdavanja oznake, određuju se elaboratom koji izrađuje izdavalac oznake. Uslovi iz stava 2. ovog člana moraju biti u neposrednoj vezi sa nazivom oznake, njenim značenjem i obuhvatom robe/usluga na koju može da se odnosi, kao i adekvatni u pogledu kriterijuma i načina izdavanja, i proverljivi putem nezavisne kontrole sprovedenog ispitivanja. Izdavalac posebne oznake ne može biti trgovac predmetne robe/usluge. Pod oznakom posebnog svojstva se ne podrazumevaju oznake priznatih standarda kvaliteta, oznake usaglašenosti, oznake geografskog porekla, kao ni oglasne poruke kojima se ističu svojstva robe/usluge bez tvrdnje da je to zasnovano na sprovedenim ispitivanjima.

2. Uslovi za obavljanje trgovine na malo Deklaracija

Član 40. Roba u trgovini na malo mora imati deklaraciju koja sadrži podatke o nazivu i vrsti robe, sastavu i količini, kao i druge podatke u skladu sa posebnim propisima i prirodom robe, a naročito podatke o proizvođaču, zemlji porekla, datumu proizvodnje i roku upotrebe, uvozniku, kvalitetu (klasi), kao i upozorenje na eventualnu opasnost ili štetnost robe. Deklaracija se mora nalaziti na robi, odnosno na njenom pakovanju (uključujući privezak, etiketu, alkicu, omot) ili neposredno pored robe na mestu prodaje (npr. rinfuzna roba), u skladu sa naročitim svojstvima robe, istaknuta uočljivo, odnosno u katalogu ili drugom materijalu sa ponudom te robe koji je besplatno 50

decembar 2011.

RETAIL MAGAZIN dostupan potrošačima na prodajnom mestu, pre kupovine. Svi podaci iz stava 1. ovog člana moraju biti navedeni na jasan, lako uočljiv i čitljiv način, na srpskom jeziku, na ćiriličkom ili latiničkom pismu. Deklaracija može da sadrži i podatke na stranim jezicima, kao i žig, GTIN identifikaciju (bar-kod) i druge podatke kojima se bliže identifikuju roba i njena svojstva. Kao zemlja porekla u smislu stava 1. ovog člana, može se navesti Evropska unija (EU), u skladu sa pravilima o poreklu robe.

Isticanje cene

Član 41. Trgovac je dužan da na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i čitljiv način istakne prodajnu i jediničnu cenu robe/ usluga koja se nudi u trgovini na malo, u valuti platnog prometa. Prodajna cena je ukupna, konačna cena po jedinici robe, uključujući poreze. Jedinična cena je prodajna cena obračunata po jedinici mere, kao što je kilogram, litar, metar, kvadratni metar, kubni metar ili druga jedinica mere koja se uobičajeno koristi u prometu određene robe/usluge. Za robu koja se nudi na prodaju u rasutom stanju ističe se samo jedinična cena. Jedinična cena se ne mora posebno isticati ako je jednaka prodajnoj ceni. Odredbe st. 1. do 4. ovog člana ne primenjuju se na prodaju putem javnog nadmetanja, kao i na prodaju umetničkih dela i antikviteta. U prodajnom objektu u kojem se obavlja trgovina na malo pored trgovine na veliko, trgovac je dužan da jasno, na uočljiv način istakne prvo prodajnu (maloprodajnu) cenu, pa veleprodajnu cenu za svaku robu koju nudi na prodaju. U pružanju usluga, trgovac je dužan da na vidnom mestu istakne samo jediničnu cenu usluga (npr. prema satu, kilometru, kilovat-satu i sl.), na način iz stava 1. ovog člana.

Poslovno ime

Član 42. Trgovac je dužan da na prodajnom mestu ima vidno istaknuto poslovno ime, odnosno naziv ili skraćeno poslovno ime. Na prodajnom objektu, pored podataka iz stava 1. ovog člana, trgovac je dužan da ima istaknute i osnovne podatke o tom prodajnom objektu, i to naročito vrstu trgovinskog formata, u skladu sa propisanom klasifikacijom.

Član 43. Trgovac na malo, samostalno određuje radno vreme u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom. Trgovac na malo je dužan da na jasan, nesumnjiv i lako uočljiv način istakne radno vreme na prodajnom objektu, odnosno drugom prodajnom mestu, kao i da se u svakom trenutku pridržava označenog radnog vremena. U slučaju vanrednih promena, prekida ili drugih oblika privremenog prestanka obavljanja trgovine na određenom prodajnom mestu, trgovac je dužan da te izmene označi na način iz stava 2. ovog člana, pre prestanka obavljanja trgovine. Za pojedine trgovinske formate, nadležni organ lokalne samouprave može da odredi okvirno radno vreme putem određivanja ukupnog trajanja radnog vremena i njegovog vremenskog rasporeda (dnevni, nedeljni, mesečni i godišnji); obavezu držanja otvorenim pojedinih prodajnih objekata u toku praznika i drugih neradnih dana, odnosno obavezu uvođenja dežurstva, u tim danima, vodeći računa o vrsti robe koja se u njima prodaje i o potrebama potrošača, a naročito: 1) najkraće trajanje i raspored radnog vremena prodavnica određene vrste robe ili u određenim delovima grada, odnosno opštine; 2) obavezu rada u određenom vremenu u dane državnih praznika i drugih neradnih dana za određene prodavnice (dežurstvo); 3) dane održavanja i radno vreme pijaca, opštinskih odnosno gradskih sajmova, vašara, izložbi i drugih povremenih masovnih prodaja. decembar2011.

www.retail.rs

Radno vreme

RETAIL MAGAZIN Trgovac na malo je slobodan da radi prekovremeno, ako nije drugačije određeno posebnim propisima donetim u skladu sa ovim zakonom. Ministar bliže uređuje kriterijume za određivanje okvirnog radnog vremena za pojedine trgovinske formate iz stava 4. ovog člana.

Prodajni podsticaji

Član 44. Trgovac može da nudi robu/usluge sa naročitim prodajnim podsticajima (akcija, popust, rasprodaja, promocija i sl.), odnosno pod povoljnijim uslovima u odnosu na redovnu ili prethodnu ponudu, i to naročito sa sniženom cenom, posebnim uslovima prodaje, isporuke ili drugim pogodnostima, sa obećanjem nagrade, učešćem u nagradnoj igri, pratećim poklonima, odnosno drugim pogodnostima, u skladu sa zakonom. Prodajni podsticaji iz stava 1. ovog člana moraju da: 1) budu primerenog trajanja i učestalosti, u odnosu na redovnu ponudu istog trgovca; 2) se odnose na količinu robe koja je dovoljna da se zadovolje potrebe velikog broja kupaca. Zabranjeno je nuđenje prodajnih podsticaja na robu koje ima u tako maloj količini da je očigleno da se time namerava privlačenje kupaca radi navođenja na kupovinu druge robe. Ponuda prodajnog podsticaja, mora da sadrži: 1) određivanje vrste podsticaja (popust, prateći poklon, učešće u nagradnoj igri ili druga pogodnost); 2) precizno i jasno određenje robe/usluge na koju se odnosi; 3) period važenja podsticaja, sa naznakom datuma početka; 4) sve eventualne posebne uslove vezane za ostvarivanje prava na podsticaj; 5) ukupne troškove vezane za dobijanje ili preuzimanje robe, uključujući isporuku, odnosno napomenu o troškovima na teret kupca. Ako se podsticaj odnosi na popust ili drugi oblik cenovne pogodnosti, pored podataka iz stava 3. ovog člana, ponuda mora da sadrži i upoređenje, odnosno prikazivanje prodajne cene u odnosu na prethodnu prodajnu cenu i period u kojem je važila prethodna cena. Na uslove iz stava 4. ovog člana, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje oglašavanje, koje se odnose na upoređivanje i prikazivanje cena. Vaučer, kupon ili drugo legitimaciono sredstvo, koje se izdaje radi ostvarivanja prava na podsticaj, pored podataka iz stava 3. ovog člana, mora da sadrži i podatke o izdavaocu, kao i novčanoj vrednosti ili visini popusta. Ako prema prirodi stvari nije moguće istovremeno u ponudi dati sve podatke iz stava 3. tač. 2) do 5) ovog člana, trgovac je dužan da pre kupovine robe iz te ponude na drugi način besplatno pruži ili obezbedi te podatke. Ako je razlog za prodajni podsticaj eventualno umanjenje upotrebne vrednosti robe (roba sa greškom, oštećenjem, pred istekom roka trajanja i sl.), taj razlog se mora istaći kod oznake vrste podsticaja.

www.retail.rs

Studija uticaja na strukturu tržišta

Član 45. Za trgovinske formate čiji ukupni prodajni i skladišni prostor iznosi preko 2000 m2 bruto površine, izrađuje se studija uticaja na strukturu tržišta (u daljem tekstu: studija uticaja). Studija uticaja naročito sadrži ocenu u pogledu: 1) interesa potrošača i drugih kupaca za postojanje trgovinskog objekta date površine i namene; 2) potrebe postojanja različite strukture trgovinskih formata i različitih trgovinskih subjekata na širem i užem tržišnom području; 3) potrebe unapređenja trgovine uvođenjem novih oblika prodaje i distribucije robe; 4) uticaja na druge privredne subjekte, male i srednje veličine, koji učestvuju u trgovini na malo na relevantnom području, nakon otvaranja, odnosno izgradnje datog trgovinskog formata. Studiju uticaja izrađuje naučnoistraživačka organizacija iz oblasti ekonomije i istraživanja tržišta, akreditovana u skladu sa propisima o naučno-istraživačkoj delatnosti. Studija uticaja sa odobrenjem iz člana 47. stav 2. tačka 3) ovog zakona, čini sastavni deo dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole u skladu sa propisima kojima se uređuje izgrad52

decembar 2011.

RETAIL MAGAZIN nja objekata, za objekte koji čine trgovinski format iz stava 1. ovog člana. Ako se trgovinski format iz stava 1. organizuje u izgrađenom prodajnom objektu, studija uticaja sa odobrenjem iz člana 47. stav 2. tačka 3) ovog zakona se izrađuje pre početka rada tog trgovinskog formata. Ministar bliže propisuje sadržinu i način izrade studije uticaja iz stava 1. ovog člana.

V. ZAŠTITA TRŽIŠTA

Privremene mere zaštite tržišta

Član 46. Radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, Vlada može da odredi privremene mere koje se odnose na određenu vrstu robe i usluga, određenu kategoriju trgovaca ili potrošača, na potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom, na cene, kao i na druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe. Vlada će odrediti privremene mere iz stava 1. ovog člana, kao i vremenski period primene tih mera, srezmerno cilju i očekivanim rezultatima, koji ne može biti duži od šest meseci od dana određivanja privremene mere, odnosno najduže do ispunjenja obaveze kada je u pitanju sprovođenje obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom.

VI. UNAPREĐENJE TRGOVINE

Razmena podataka

Član 48. Centar prikuplja, vodi i prati podatke o trgovini i trgovinskoj mreži, a naročito o njenoj strukturi, radi iniciranja i praćenja efekata mera ekonomske politike u oblasti tržišta i trgovine, kao i druge evidencije u skladu sa zakonom. Trgovac je dužan da dostavi Centru podatke iz stava 1. ovog člana, na propisanom obrascu jednom godišnje, decembar2011.

www.retail.rs

Centar za razvoj trgovine

Član 47. U Centru za razvoj trgovine (u daljem tekstu: Centar) obavljaju se razvojni i stručni poslovi iz oblasti razvoja tržišta i trgovine. Centar obavlja sledeće poslove: 1) prikuplja podatke i prati kretanja na tržištu, na području Republike Srbije i po pojedinim sektorima trgovine; 2) priprema stručne osnove za izradu propisa iz oblasti prometa robe/usluga; 3) daje odobrenje na studiju uticaja iz člana 45. ovog zakona, ako se utvrdi da predviđeni uticaj na strukturu tržišta nije nepovoljan; 4) daje odobrenje na elaborat iz člana 39. stav 2. ovog zakona, na osnovu zahteva koji podnosi izdavalac oznake, vodeći računa da se time neopravdano ne naruši ravnopravnost učesnika na tržištu; 5) vodi integrisani informacioni sistem za praćenje trgovine i tržišta; 6) razvoja elektronske trgovine; 7) obavlja druge razvojne i stručne poslove u skladu sa zakonom i osnivačkim aktom. Poslove iz stava 2. tač. 3), 4) i 5) ovog člana, Centar obavlja kao poverene poslove. Akti iz stava 2. tač. 3) i 4) se donose i dostavljaju stranci u roku od mesec dana od dana prijema zahteva. Ako se u roku iz stava 4. ovog člana ne donesu akti iz stava 2. tač. 3) i 4) smatra se da je dato odobrenje po zahtevu. Protiv akata iz stava 2. tač. 3) i 4) može se izjaviti žalba ministru. Na osnivanje i rad Centra primenjuju se propisi kojima se uređuju javne agencije, a prava osnivača Centra vrši Vlada.

RETAIL MAGAZIN najkasnije do 31. marta sa stanjem na dan 31. decembar prethodne godine. Podaci iz stava 1. ovog člana daju se u pisanoj formi ili u obliku elektronskog dokumenta sa elektronskim potpisom davaoca informacije. Podaci iz stava 1. ovog člana, predstavljaju poslovnu tajnu. Ako podacima iz stava 1. ovog člana raspolažu drugi državni organi ili imaoci javnih ovlašćenja, u okviru evidencija koje vode ili podataka koje prikupljaju, a naročito putem statističkih istraživanja, ti podaci se po zahtevu dostavljaju Centru i ne sprovodi se njihovo prikupljanje na način iz stava 2. ovog člana. Ministar propisuje vrstu podataka iz stava 1. ovog člana, kao i oblik i sadržinu obrasca iz stava 2. ovog člana.

Integrisani sistem

Član 49. U Centru se vodi integrisani informacioni sistem za praćenje tržišta i trgovine (u daljem tekstu: integrisani sistem), koji sadrži podatke iz člana 48. ovog zakona, kao i druge podatke koje u svom radu prikuplja i analizira Centar. Podaci i izveštaji iz integrisanog sistema daju se na zahtev, a prema potrebama državnih organa, radi oblikovanja ekonomske politike, razmatranja i donošenja mera razvoja i zaštite strukture tržišta, kao i za druge potrebe u skladu sa zakonom. Podaci koji se vode u integrisanom sistemu za pojedine trgovce, imaju svojstvo službene tajne.

VII. NEPOŠTENA TRŽIŠNA UTAKMICA

Zabrana nepoštene tržišne utakmice

Član 50. Nepoštena tržišna utakmica (nelojalna konkurencija) je radnja trgovca usmerena protiv drugog trgovca, odnosno konkurenta, kojom se krše kodeksi poslovnog morala i dobri poslovni običaji, i kojom se nanosi ili može naneti šteta drugom trgovcu (konkurentu), a naročito: 1) iznošenjem neistinitih i uvredljivih tvrdnji o drugom trgovcu; 2) iznošenjem podataka o drugom trgovcu ili njegovoj robi ili usluzi, koji su usmereni na narušavanje ugleda i poslovanja tog trgovca; 3) prodajom robe sa oznakama, podacima ili oblikom, kojima se opravdano stvara zabuna kod potrošača u pogledu izvora, kvaliteta i drugih svojstava te robe; 4) sticanjem, korišćenjem i odavanjem poslovne tajne bez saglasnosti njenog imaoca, radi otežavanja njegovog položaja na tržištu; 5) obećanje, odnosno davanje poklona veće vrednosti, imovinskih ili drugih pogodnosti drugim trgovcima, kako bi se njihovom davaocu obezbedila prednost u odnosu na konkurente. Nepoštena tržišna utakmica je zabranjena. Trgovac koji pretrpi štetu zbog radnje nepoštene tržišne utakmice, ima pravo na naknadu te štete.

www.retail.rs

Nedozvoljena špekulacija

Član 51. Zabranjene su radnje trgovca kojima je cilj, odnosno posledica značajan poremećaj na tržištu, kao i sprečavanje ili otežavanje sprovođenja propisanog ograničenja obavljanja trgovine iz člana 46. ovog zakona, a naročito prikrivanjem određene robe, ograničavanjem ili obustavljanjem njene prodaje, zaključivanjem prividnih ugovora o prometu određene robe kojima se bitno menja ponuda ili tražnja i nivo cena na tržištu (nedozvoljena špekulacija).

Zabrana piramidalne trgovine

Član 52. Zabranjeno je organizovanje, obavljanje, reklamiranje i podsticanje piramidalne trgovine. Piramidalna trgovina, u smislu ovog zakona, predstavlja trgovinu kojom se kupcima omogućava kupovina 54

decembar 2011.

RETAIL MAGAZIN robe ili usluge isključivo od lica uključenih u lanac ili mrežu preprodaje robe ili usluga (članovi mreže), i to kada prodavac uslovljava kupovinu: 1) obavezom plaćanja članarine ili druge naknade organizatoru mreže ili drugom članu mreže; 2) obavezom kupovine iste ili druge robe u količini ili vrednosti za koje prodavac zna ili mora znati da su nerazumno visoke; 3) obavezom nalaženja drugih lica koja će se baviti preprodajom robe iz ponude prodavca, ako je pravo na nagradu za nalaženje tih lica uslovljeno prethodnim plaćanjem ili davanjem posebne naknade prodavcu; 4) odricanjem od prava na povraćaj kupljene robe/usluga pod razumnim uslovima, iako je kupcu moguće da ih vrati u stanju u kojim ih je primio. Uslovljavanje iz stava 2. tačka 4) ovog člana postojaće i kada prodavac propusti da obavesti kupca o njegovom pravu na povraćaj robe najkasnije prilikom zaključenja ugovora o prodaji.

VIII. NADZOR

Pojam

Član 53. Nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, sprovodi ministarstvo nadležno za poslove trgovine, kao i drugi državni organi u skladu sa svojim delokrugom uređenim posebnim propisima. Nadzor nad radom Centra u vršenju poverenih poslova vrši ministarstvo.

Inspekcijski nadzor

Ovlašćenja tržišnog inspektora

Član 55. U vršenju inspekcijskog nadzora, tržišni inspektor ima ovlašćenje da: 1) pregleda poslovni prostor, odnosno prostor u kojem se obavlja trgovinska delatnost; 2) vrši uvid u poslovne knjige, evidencije, isprave, elektronske dokumente kao i u drugu dokumentaciju u vezi sa obavljanjem trgovine; 3) vrši kopiranje poslovnih knjiga, evidencija, isprava i elektronskih dokumenata, koje su predmet nadzora; decembar2011.

www.retail.rs

Član 54. Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši: 1) ministarstvo, preko tržišnih inspektora; 2) jedinice lokalne samouprave, preko komunalnih inspektora u delu nadzora nad trgovinom van prodajnog objekta, osim daljinske trgovine, kao i u pogledu isticanja i pridržavanja radnog vremena i isticanja poslovnog imena; 3) drugi državni organi u skladu sa svojim delokrugom, prema posebnim propisima. Poslove iz stava 1. tačka 2) ovog člana, jedinice lokalne samouprave obavljaju kao poverene poslove. Glavni tržišni inspektor rukovodi poslovima inspekcijskog nadzora koji obavljaju tržišni inspektori, kao i poslove koordinacije, odnosno razmene podataka u vezi sa obavljanjem tržišnog nadzora. Lice koje obavlja poslove tržišnog inspektora mora da ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, odnosno druge uslove određene zakonom koji uređuje prava i dužnosti državnih službenika, drugim propisom i aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u ministarstvu, kao i položen poseban stručni ispit za tržišnog inspektora. Glavni tržišni inspektor, pored uslova iz stava 4. ovog člana, mora da ispunjava uslove za rad na položaju, u skladu sa zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika. Komunalni inspektor koji obavlja poslove nadzora iz stava 1. tačka 2) ovog člana, mora da ima položen poseban stručni ispit za tržišnog inspektora. Program i način polaganja posebnog stručnog ispita za tržišnog inspektora uređuje ministar.

RETAIL MAGAZIN 4) vrši identifikaciju lica koja obavljaju trgovinsku delatnost, putem uvida u ličnu ispravu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom; 5) uzima pismene i usmene izjave lica koja obavljaju trgovinsku delatnost, odnosno svedoka ili službenih lica, kao i da poziva ova lica da daju izjave, o pitanjima od značaja za predmet nadzora; 6) fotografiše, vrši video-snimanje prostora u kojem se vrši nadzor, odnosno robe i drugih predmeta koji su predmet nadzora; 7) vrši pregled vozila, u slučaju saznanja da je to vozilo u funkciji obavljanja trgovine; 8) uzima uzorke robe i drugih predmeta; 9) prikuplja podatke relevantne za predmet nadzora; 10) naloži popis robe, odnosno evidenciju prometa; 11) zahteva sudski nalog za pretres stambenog ili pratećeg prostora u slučaju saznanja da se u tom prostoru obavlja nedozvoljena trgovina; 12) zahteva asistenciju policije, odnosno komunalne policije, ako osnovano proceni da je to potrebno prema prilikama određenog slučaja; 13) preduzima druge radnje u skladu sa zakonom. Pod poslovnim prostorom iz stava 1. tačka 1) ovog člana, smatra se i stan, prateća prostorija ili drugi prostor stambenog karaktera, koji je registrovan kao sedište ili kao mesto u kojem se obavlja delatnost, u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata, odnosno drugim propisima kojima se uređuju posebne delatnosti.

Dužnosti tržišnog inspektora

Član 56. U vršenju inspekcijskog nadzora, tržišni inspektor je dužan da: 1) obavlja nadzor savesno i pažljivo, nastojeći da ne nanese nepotrebnu štetu subjektu nadzora; 2) podnese prijavu nadležnom organu, odnosno zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, za kažnjive radnje, odnosno prekršaje propisane ovim zakonom; 3) podatke u vezi poslovanja subjekta nadzora, do kojih je došao u inspekcijskom nadzoru čuva kao službenu tajnu; 4) pre početka obavljanja radnji u kontroli, predoči službenu legitimaciju, kao i službeni nalog za preduzimanje kontrole; 5) postupa profesionalno, u skladu sa kodeksom ponašanja državnih službenika, sa uvažavanjem i poštovanjem prema licima koja se pojavljuju u postupku inspekcijskog nadzora, kao i da poštuje načelo srazmernosti u pogledu načina preduzimanja radnji u postupku. 6) obavlja radnje u nadzoru, a naročito kontroli kod subjekta nadzora, tako da se smetnje u obavljanju poslovanja svedu da nužnu meru. Povreda dužnosti tržišnog inspektora, propisanih ovim i posebnim zakonom, predstavlja težu povredu dužnosti u smislu disciplinske odgovornosti.

Ovlašćenja i dužnosti komunalnog inspektora

Član 57. U obavljanju poslova iz člana 54. stav 1. tačka 2) ovog zakona, komunalni inspektor ima ista ovlašćenja i dužnosti kao tržišni inspektor, u skladu sa ovim zakonom.

www.retail.rs

Mere u postupku inspekcijskog nadzora

Član 58. U vršenju inspekcijskog nadzora, u slučaju utvrđivanja povrede zakona, tržišni inspektor je ovlašćen da rešenjem izrekne sledeće mere: 1) otklanjanja utvrđene nepravilnosti; 2) privremene zabrane prometa određene robe, odnosno vršenja određene usluge; 3) privremenog zatvaranja prodajnog objekta; 4) privremene zabrane obavljanja trgovine van prodajnog objekta; 5) oduzimanja robe. Troškovi vezani za sprovođenje propisanih mera padaju na teret lica protiv kojeg je mera određena. 56

decembar 2011.

RETAIL MAGAZIN

Otklanjanje nepravilnosti

Član 59. U slučaju utvrđivanja povrede zakona, tržišni inspektor će naložiti otklanjanje utvrđene povrede, sa primerenim rokom za postupanje po tom nalogu, koji ne može biti kraći od tri dana niti duži od dva meseca, osim ako je za određenu nepravilnost ili povredu zakona ovim ili posebnim zakonom drugačije propisano. Mera otklanjanja nepravilnosti ne isključuje istovremenu primenu drugih mera propisanih zakonom.

Privremena zabrana prometa

Član 60. Tržišni inspektor će izreći meru privremene zabrane prometa određene robe, odnosno vršenja određene usluge, ako se utvrdi da nisu ispunjeni propisani uslovi za promet te robe, odnosno usluge. Zabranom iz stava 1. ovog člana nalaže se povlačenje iz prometa ili se zabranjuje stavljanje u promet, uključujući nuđenje, izlaganje, isporučivanje i činjenje dostupnim robe, odnosno na drugi način onemogućava promet robe koja je predmet zabrane. Roba koja je predmet zabrane može biti određena po vrsti, seriji, komadu, količini, odnosno na drugi način identifikacije robe koja ne ispunjava propisane uslove za stavljanje u promet. Zabranom iz stava 1. ovog člana nalaže se prestanak vršenja određene usluge, odnosno zabranjuje početak pružanja određene usluge koja je predmet zabrane.

Privremeno zatvaranje prodajnog objekta

Član 61. Tržišni inspektor će izreći meru privremenog zatvaranja prodajnog objekta: 1) ako prodajni objekat ne ispunjava propisane uslove za trgovinu koja se u njemu obavlja; 2) ako ne ispunjava poseban uslov za određene trgovinske formate iz člana 45. ovog zakona; 3) ako se ne postupi po nalogu za otklanjanje nepravilnosti iz člana 59. ovog zakona, u ostavljenom roku, u odnosu na prodajni objekat u kojem su utvrđene te nepravilnosti; 4) ako postupi suprotno meri zabrane prometa određene robe iz člana 60. ovog zakona, u pogledu robe koja je bila predmet zabrane. Meru iz stava 1. ovog člana može da izrekne Glavni tržišni inspektor, ako ne postoji stvarna mogućnost za obavljanje kontrole u tom objektu, odnosno ako postupajući tržišni inspektor bude sprečen ili onemogućen da sprovede kontrolu. Privremeno zatvaranje prodajnog objekta se određuje do otklanjanja utvrđene nepravilnosti, odnosno do sprovođenja kontrole u smislu stava 1. tačka 3) ovog člana, a najduže do šest meseci. Mera iz stava 1. ovog člana sprovodi se zatvaranjem prodajnog objekta, isticanjem rešenja kojim je određena mera i pečaćenjem ulaza u taj objekat.

Član 62. Tržišni inspektor će izreći meru privremene zabrane obavljanja trgovine van prodajnog objekta ako se utvrdi povreda propisanih uslova za obavljanje ove trgovine. Zabrana iz stava 1. ovog člana može da se odnosi na određeni oblik trgovine van prodajnog objekta, određenu vrstu robe, područje, lica koja obavljaju trgovinu, odnosno druge uslove u pogledu kojih je utvrđena povreda ovog zakona. Mera iz stava 1. ovog člana određuje se u trajanju do ispunjenja propisanih uslova, a najduže šest meseci.

Član 63. Tržišni inspektor će oduzeti robu licu: decembar2011.

Oduzimanje robe 57

www.retail.rs

Privremena zabrana obavljanja trgovine van prodajnog objekta

RETAIL MAGAZIN 1) koje zatekne u obavljanju trgovine, a koje nema svojstvo trgovca u smislu ovog zakona; 2) koje obavlja trgovinu van prodajnog objekta, suprotno meri privremene zabrane obavljanja trgovine van prodajnog objekta iz člana 62. ovog zakona. Predmet mere oduzimanja iz ovog člana je roba koja se zatekne na mestu i u vreme obavljanja kontrole, i to roba koja je stavljena u promet, odnosno pripremljena radi stavljanja u promet (uskladištena, spremljena i sl.), koja se nalazi u posedu lica iz stava 1. ovog člana, bez obzira na podatke o svojini na toj robi i druge podatke iz isprava koje prate robu. Prilikom oduzimanja robe, izdaje se posebna potvrda sa podacima o vrsti i količini oduzete robe. Roba koja se zatekne na mestu kontrole, a koja je očigledno napuštena, uklanja se i ima svojstvo oduzete robe, o čemu se donosi poseban zaključak.

Prodaja oduzete robe

Član 64. Oduzetu robu koja ispunjava uslove za stavljanje u promet, po konačnosti rešenja o oduzimanju, prodaje organ preko čijih inspektora je oduzeta, putem javnog nadmetanja. Ako se procenom stručnog procenitelja utvrdi da troškovi skladištenja, odnosno držanja i čuvanja određene oduzete robe, u vremenu redovno potrebnom za sprovođenje prodaje javnim nadmetanjem, prevazilaze procenjeni prihod od prodaje, kao i u slučaju robe koja je podložna kvarenju, odnosno robe čiji bi rok upotrebe istekao do okončanja postupka prodaje javnim nadmetanjem, sprovodi se neposrednom pogodbom, na osnovu javnog poziva za dostavljanje ponuda. Javni poziv za javno nadmetanje, kao i javni poziv iz stava 2. ovog člana, objavljuju se u sredstvima javnog informisanja, kao i na internet strani organa iz stava 1. ovog člana. Sredstva ostvarena prodajom oduzete robe, po odbitku troškova, uplaćuju se u budžet Republike Srbije. Vlada može ustupiti bez naknade robu iz stava 1. ovog člana i robu čija prodaja nije moguća za humanitarne svrhe, državnim organima, ustanovama socijalne zaštite, vaspitno-obrazovnim ustanovama, ustanovama kulture, humanitarnim organizacijama i drugim korisnicima humanitarne pomoći, kao i za druge opravdane svrhe.

Uništavanje oduzete robe

Član 65. Ako se procenom stručnog procenitelja utvrdi da prodaja oduzete robe nije ekonomski opravdana ili ako prodaja te robe iz drugih razloga nije stvarno ili pravno moguća, odnosno ako je uništavanje oduzete robe predviđeno posebnim propisima, uništava se na način i pod uslovima koji omogućavaju efikasnost i bezbednost postupanja, po konačnosti rešenja o oduzimanju. Troškove uništavanja robe snosi lice kojem je ta roba oduzeta. Ministar bliže propisuje uslove iz stava 1. ovog člana u pogledu načina uništavanja određene vrste oduzete robe.

www.retail.rs

Izmena i prestanak mere

Član 66. Rešenje o izricanju mere iz člana 58. stav 1. tač. 1) do 4) ovog zakona ukida se ako se utvrdi da su otklonjeni razlozi za donošenje rešenja. Ako nisu u potpunosti otklonjeni razlozi za donošenje rešenja o izricanju mere u smislu stava 1. ovog člana, odnosno ako su izmenjeni ili delimično otklonjeni, donosi se novo rešenje na osnovu novog činjeničnog stanja. Rešenje o izricanju mere prestaje da važi po sili zakona, protekom najdužeg zakonskog roka za određenu meru.

Pokretanje postupka inspekcijskog nadzora

Član 67. Inspekcijski nadzor u smislu ovog zakona vrši se po službenoj dužnosti, i započinje preduzimanjem prve radnje tržišnog inspektora u postupku inspekcijskog nadzora. 58

decembar 2011.

RETAIL MAGAZIN Prijave povrede zakona, odnosno druge informacije, dojave, podnesci i zahtevi podneti radi preduzimanja inspekcijskog nadzora, imaju dejstvo inicijative za pokretanje postupka, a podnosioci tih inicijativa, nemaju svojstvo stranke u postupku koji se može pokrenuti na osnovu te inicijative. Kontrola se vrši na osnovu službenog naloga ovlašćenog lica, koji naročito sadrži podatke o postupajućem tržišnom inspektoru, vreme, odnosno period kontrole, kao i bliže područje i predmet kontrole.

Zapisnik

Član 68. O svim radnjama u postupku inspekcijskog nadzora od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja, tržišni inspektor sastavlja zapisnik. Zapisnik mora biti jasan i čitak, i vodi se u pisanom, odnosno elektronskom obliku. Izjave lica u postupku inspekcijskog nadzora, kao i primedbe na sadržinu zapisnika, daju se u posebnom dokumentu, koji potpisuje davalac izjave. O pitanjima koja nisu od neposrednog značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja, tržišni inspektor sastavlja službenu belešku. Kopija zapisnika se izdaje stranci odmah po okončanju radnje u postupku, a ako to nije moguće, najkasnije u roku od tri dana od dana izvođenja radnje u postupku.

Digitalizacija spisa predmeta

Član 69. Spisi predmeta inspekcijskog nadzora, kao i pojedine isprave u spisima (zapisnik, izjave, kopije dokumentacije koja je predmet nadzora i sl.) mogu da se vode u obliku elektronskog dokumenta u skladu sa zakonom koji uređuje elektronski dokument.

Obezbeđenje dokaza

Član 70. Radi obezbeđenja dokaza, tržišni inspektor može privremeno oduzeti određene predmete (stvari, opremu, isprave i sl.), koji su u neposrednoj vezi sa utvrđivanjem činjeničnog stanja u postupku inspekcijskog nadzora, i to do izvođenja dokaza na osnovu oduzetog predmeta, a najduže do okončanja postupka. O obezbeđenju dokaza donosi se zaključak, protiv kojeg je dopuštena posebna žalba koja ne prekida tok postupka.

Rok za donošenje rešenja

Član 71. Ako utvrdi povredu zakona, tržišni inspektor će doneti i dostaviti rešenje u skladu sa svojim ovlašćenjem, u roku od pet dana od dana preduzimanja, odnosno okončanja kontrole. Tržišni inspektor može u vreme i na mestu kontrole, doneti privremeno rešenje, koje se ukida rešenjem iz stava 1. ovog člana, odnosno prestaje da važi protekom roka za donošenje rešenja iz stava 1. ovog člana. Protiv privremenog rešenja nije dozvoljena posebna žalba.

Član 72. Protiv rešenja tržišnog inspektora, odnosno komunalnog inspektora, dopuštena je žalba ministru u roku od osam dana od dana prijema. Rešenje ministra je konačno u upravnom postupku, i protiv njega može da se pokrene upravni spor. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Naknada štete

Član 73. Trgovac ima pravo na naknadu štete u slučaju poništavanja rešenja kojim je određena mera, u visini stvarne štete, kao i troškova sprovođenja mere. Zahtev za naknadu štete se može podneti ministarstvu, radi vansudskog poravnanja. decembar2011.

www.retail.rs

Žalba

RETAIL MAGAZIN Po zahtevu iz stava 2. ovog člana, ministarstvo je dužno da se izjasni u roku od 60 dana od dana prijema. Vansudsko poravnanje po zahtevu iz stava 2. ovog člana, može se zaključiti na osnovu procene stručnog procenitelja i uz saglasnost republičkog javnog pravobranioca.

IX. KAZNENE ODREDBE

www.retail.rs

Član 74. Novčanom kaznom od 100.000,00 do 1.000.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako: 1) ne vodi evidenciju prometa na potpun i propisan način (član 37); 2) prodaje robu sa neurednom ili nepropisnom deklaracijom (član 40); 3) ne istakne cene ili ne istakne cene na propisan način (član 41); 4) nema istaknuto poslovno ime ili osnovne podatke o prodajnom objektu, počev od dana obavljanja trgovine (član 42); 5) ako ne istakne radno vreme ili se ne pridržava označenog radnog vremena, odnosno ako radno vreme odredi suprotno okvirnom radnom vremenu (član 43); 6) ne dostavi podatke sa sadržajem, na način i u roku iz člana 48. ovog zakona. Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000,00 do 50.000,00 dinara. Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 10.000,00 do 100.000,00 dinara. Član 75. Novčanom kaznom od 500.000,00 do 2.000.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako: 1) obavlja daljinsku trgovinu na malo suprotno odredbi člana 17. ovog zakona; 2) obavlja trgovinu ličnim nuđenjem suprotno odrebama čl. 18. i 19. ovog zakona i člana 20. stav 3. ovog zakona; 3) obavlja ostalu trgovinu na malo van prodajnog objekta, na mestu koje nije određeno ili odobreno aktom nadležnog organa lokalne samouprave (član 20. stav 2); 4) obavlja delatnost robne berze, sajma, organizatora ostalih privrednih izložbi i tracionalnih manifestacija, pijace, veletržnice, javnog nedmetanja ili aukcijske kuće, suprotno čl. 22. do 28. ovog zakona; 5) ne poseduje odgovarajuće isprave koje prate robu na propisan način (član 35); 6) ako ne poštuje odluku Vlade o cenama iz člana 36. stav 5; 7) ne vodi evidenciju prometa (član 37); 8) obavlja trgovinu poljoprivrednim proizvodima i domaćim životinjama suprotno propisanim uslovima (član 38); 9) upotrebljava oznake posebnog svojstva suprotno članu 39. ovog zakona; 10) prodaje robu bez deklaracije (član 40); 11) ako nudi robu, odnosno usluge sa naročitim prodajnim podsticajima suprotno članu 44. ovog zakona; 12) ne poštuje privremene mere zaštite tržišta u skladu sa članom 46. ovog zakona; 13) ako obavlja nedozvoljenu špekulaciju (član 51); 14) ako organizuje, obavlja, reklamira i podstiče piramidalnu trgovinu (član 52). 15) ako postupi suprotno meri zabrane prometa određene robe, odnosno vršenja određene usluge (član 60); 16) ako postupi suprotno meri privremenog zatvaranja prodajnog objekta (član 61). Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 dinara. Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 50.000,00 do 500.000,00 dinara. Uz prekršajnu kaznu iz stava 1. ovog člana, pravnom licu se može izreći i zaštitna mera obavljanja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do dve godine, kao i zaštitna mera javnog objavljivanja presude. Uz prekršajnu kaznu iz stava 2. ovog člana, odgovornom licu u pravnom licu može se izreći zaštitna mera zabrane da vrši određene poslove u trajanju od tri meseca do jedne godine. Uz prekršajnu kaznu iz stava 1. ovog člana, preduzetniku se može izreći i zaštitna mera zabrane vršenja 60

decembar 2011.

RETAIL MAGAZIN određene delatnosti u trajanju od šest meseci do dve godine. Član 76. Novčanom kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 dinara kazniće se fizičko lice ako: 1) obavlja promet robe/usluga, a nema svojstvo trgovca (čl. 11. i 30.); 2) obavlja trgovinu ličnim nuđenjem suprotno članu 19. ovog zakona. Uz prekršajnu kaznu iz stava 1. ovog člana, fizičkom licu se može izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do dve godine.

X. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 77. Do početka rada Centra za razvoj trgovine, poslove Centra obavlja ministarstvo. Član 78. Na predmete inspekcijskog nadzora koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, primenjivaće se odredbe zakona po kojem su započeti. Član 79. Odredbe ovog zakona koje se odnose na uslove za tržišnog inspektora, Glavnog tržišnog inspektora, kao i na poverene poslove inspekcijskog nadzora jedinicama lokalne samouprave i uslove koje moraju da ispunjavaju komunalni inspektori za obavljanje tih poslova, primenjivaće se od 1. januara 2012. godine. Do početka primene odredbi ovog zakona koje se odnose na poverene poslove inspekcijskog nadzora jedinicama lokalne samouprave u skladu sa stavom 2. ovog člana, te poslove obavlja ministarstvo preko tržišnih inspektora. Član 80. Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe: 1) Zakon o trgovini („Službeni list SRJ”, br. 32/93, 50/93, 41/94, 29/96 i 37/02 – dr. zakon i „Službeni glasnik RS”, br. 101/05 – dr. zakon i 85/05 – dr. zakon); 2) Zakon o uslovima za obavljanje prometa robe, vršenje usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS”, br. 39/96, 20/97, 46/98, 34/01 – dr. zakon, 80/02 – dr. zakon i 101/05 – dr. zakon); 3) Zakon o cenama („Službeni glasnik RS”, broj 79/05). Do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona primenjivaće se podzakonski akti doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona, osim odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.

www.retail.rs

Član 81. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjivaće se od 1. januara 2011. godine.

decembar2011.