Real Estate SR Volume 16

MILIONI I BAZENI

MAGAZIN

BROJ 16 | APRIL 2022.

Real Estate magazin pokriva sve aktuelne teme iz sektora nekretnina i savremenog načina života koji uključuje arhitekturu, dizajn, modu, umetnost, putovanja, gastronomiju, kao i novitete prestižnih brendova. Magazin je pokrenut 2016. godine i izlazi kvartalno.

DIREKTOR Vladimir Popović vladimir.popovic@realestate-magazine.rs

GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA Gordana Knežević Monašević gordana.km@realestate-magazine.rs

ART DIREKTOR Ilija Petrović IndigoChild indigochild.ilija@gmail.com

RUKOVODILAC PRODAJE Đorđe Ivanković djordje.i@realestate-magazine.rs

REDAKCIJA Jovana Nikolić Petra Vasiljević Petar Dobrosavljević Ana Kralj

LEKTURA Tamara Đokić

PREVOD Aleksandra Ristić Milica Miljković +381 11 324-32-74 redakcija@realestate-magazine.rs

ŠTAMPA Zlatna Knjiga Jagodina Bagrdanski put bb, Jagodina

IZDAVAČ West Media World Baba Višnjina 38 Vračar, Beograd

NASLOVNA FOTOGRAFIJA Miodrag Trajković Izdavač ne odgovara za sadržaj objavljenih oglasa www.realestate-magazine.rs

Real estate industrija je nezaustavljiva. Prebrodila je Kovid, unapredila coworking prostor i hibridne kancelarije, proglasila zelenu kao novu crnu, i nastavila dalje da napreduje, trasira nove trendove, menja lica gradova i naše navike. I, naravno, da zida nove kvadrate. Samo kad saberemo kvadratne metre o kojima pišemo u ovom broju – a koji se trenutno zidaju u Srbiji ili su u planu za izgradnju narednih godina – govorimo o milionima. Ovde ubrajamo stotine hiljada kvadrata stambenog prostora koji se trenutno ekspanzivno zidaju širom Beograda, ali i u gradovima u unutrašnjosti, kao i stotine hiljada novih kvadrata poslovnog prostora koji će već do kraja godine biti spremni za nove zakupce. Samo Skyline AFI Tower, impozantna poslovna kula, koja se sa svojim 31 spratom digla visoko u nebo nad Beogradom, već na jesen imaće spremnih 40.000 m2 kancelarijskog prostora. I to kakvog! Onakvog koji će sigurno postaviti visoke standarde svim budućim projektima ovog tipa. A njih već sad ima. Interesovanje investitora je ogromno. Prema grubim procenama nadležnih, za svaku raspoloživu lokaciju u glavnom gradu ima bar deset zahteva za investicije, tako da se u narednih deset godina očekuje da u Beogradu bude izgrađeno još tri miliona kvadratnih metara poslovnog prostora. A stambenog verovatno još više, jer i dalje, zbog brže isplativosti, znantno prednjače investicije u stanogradnju.

Jeste da je u međuvremenu rat u Ukrajini generisao novu krizu u lancu snabdevanja, promenio energetske tokove i podigao cene građevinskog materijala, ali niko ne sumnja da će se investitori prilagoditi novim okolnostima. Možda im povećani troškovi ne idu na ruku, ali neke nove migracije, kao i sama inflacija koja, po difoltu, podstiče kupovinu nekretnina kao najsigurniji vid ulaganja i štednje, doneće nove kupce i zakupce. Koliko će svi ovi parametri uticati na cene na tržištu nekretnina, nezahvalno je prognozirati, iako se ovih nedelja najviše o tome priča. Tržište propasti neće, to je sigurno, a da li će

cene nekretnina nastaviti da rastu ili će stagnirati, kao i uvek, zavisi od odnosa ponude i potražnje. Ono što je takođe izvesno jeste da će, što zbog opšte krize, što zbog realnih potreba građana koji još nemaju sopstvenu nekretninu, investitori morati da se okrenu i manje unosnim investicijama i da ponude tržištu jeftinije stanove. To je upravo jedan od trendova koji nadležni u Beogradu očekuju da zaživi u narednom periodu.

Kad kažemo jeftiniji stanovi, to ne mora nužno da znači da su i manje kvalitetni. Već sad smo svedoci da se luskuzna stanogradnja iz Beograda polako seli i u gradove u unutrašnjosti, a s obzirom na razliku u cenama nekretnina u glavnom gradu u odnosu na ostatak Srbije, to samo znači da može da se napravi računica i da kvadrat manje košta i da za taj novac dobijete i – bazen!

Bazen nije slučajno deo ove priče. Ako pažljivo pročitate tekstove u novom broju, primetićete da se uz sve te milione kavdrata o kojima pišemo i koji upravo niču, uvek pominje i bazen. Nove poslovne zgrade i novi stambeni kompleksi danas su nezamislivi bez bazena kao pratećeg sadržaja, što samo govori o tome koliko su i naša očekivanja od životnog i radnog prostora veća. Bazen, kao paradigma tog jednog novog komfora, očigledno više nije luksuz nego standard.

Ako mene pitate, ja od svih trendova, komfora i luksuza u ovom broju biram baštu i u njoj – krevet na otvorenom. Probajte i vi, ako vam prostor u dvorištu ili na terasi to dozvoljava. Neka to bude vaš ultimativni lični standard ovog leta. Ne da bi vam komšije zavidele, nego zato što vaš mir i odmor u prirodnom okruženju nema cenu.

Vaša...

www.realestate-magazine.rs

EKSPANZIJA STANOGRADNJE U BEOGRADU

Stanogradnja je poslednjih godina jedan od najjačih sektora real estate industrije u Srbiji, a posebnu ekspanziju beleži u Beogradu, o čemu svedoče i podaci o prometu nekretnina i podaci o izdatim građevinskim dozvolama. Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, od ukupno 50.275 stanova prometovanih u Srbiji prošle godine, više od 30.000 stanova kupljeno je u glavnom gradu. Tokom prošle godine izdat je i rekordan broj građevinskih dozvola, više od 30.000, od čega najviše za izgradnju novih stambenih objekata u Beogradu.

Aktivna gradilišta u gotovo svim beogradskim opština najbolje ilustruju ove podatke. Pored projekta Belgrade Waterfront, na kojem se trenutno, pored sedam završenih, zida još 15 zgrada, na brojnim lokacijama u Beogradu u toku je izgradnja više stotina hiljada kvadrata stambenog prostora od kojih će neki biti useljivi već do kraja godine.

Jedan od najvećih novih projekata je izgradnja stambenog dela mulitfunkcionalnog kompleksa BIG Residences u Višnjičkoj ulici na Karaburmi, koji će činiti celinu sa BIG Retail parkom i BIG Fashion centrom. Povr-

šine 180.000 m2, kompleks će obuhvatati 10 stambenih objekata sa oko 1.000 stanova, veliku garažu sa 2.000 parking mesta i 50.000 m2 komercijalnog prostora. U toku je izgradnja prve faze stambenog dela, a rok za završetak prva tri objekta planiran je za jun 2023. Investitor je izraelska kompanija BIG CEE, koja na našem tržištu posluje kao jedan od najvećih igrača u maloprodaji, a projekat BIG Residences biće im prvi iskorak u segmentu stanogradnje. U novobeogradskom Bloku 58, preko puta tržnog centra Delta City u Ulici Jurija Gagarina, počinje izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa Lastavice. Kompleks se sastoji iz dva ugaona objekta u obliku latiničnog slova L. Ukupna površina oba objekta iznosi 69.100 m2. Kompleks će imati 424 stana i 68 apartmana, podzemne garaže sa 600 parking mesta, i 39 prodajnih i uslužnih lokala. Investitor je češka kompanija Urban Developers and Investors (UDI) koja već 30 godina posluje na tržištima Češke i Slovačke, a od pre nekoliko godina napravila je i poslovni iskorak na tržišta Srbije, Mađarske i Poljske.

BIG Residences

BW Kings Park

Lastavice

POSTANITE I VI DEO VELIKE REAL ESTATE MREŽE!

West Media World jedina je izdavačka kuća u Srbiji i regionu koja pruža kompletnu medijsku podršku svima koji posluju u sektoru nekretnina i pratećim industrijama. Kroz naša redovna i specijalna izdanja pratimo sve aktuelnosti i trendove u real estate industriji u svetu i kod nas, delimo informacije sa tržišta nekretnina i povezujemo sve kompanije i institucije iz zemlje i regiona koje su deo ovog ogromnog poslovnog lanca: investitore, građevinske kompanije, arhitekte, dizajnere, proizvođače nameštaja, proizvođače i uvoznike građevinskog materijala, firme koje se bave opremanjem enterijera, banke i osiguravajuće kuće, nadležne državne institucije, brokerske i konsultantske kuće, procenitelje, agencije za nekretnine, poslovna udruženja, pa sve do krajnjeg korisnika – kupca ili zakupca.

NAŠ PORTFOLIO OBUHVATA:

Redovno štampano izdanje REAL ESTATE magazina koje izlazi kvartalno, u zasebnim tiražima na srpskom i engleskom

•

Digitalnu medijsku platformu REAL ESTATE magazina koja obuhvata dvojezičan portal, na srpskom i engleskom, i zvanične profile na društvenim mežama (Instagram, FB, LinkedIn)

•

Specijalna, tematska štampana izdanja REAL ESTATE magazina

•

Newsletter promocije preko naše velike baze klijenata

•

Organizaciju okruglih stolova, panela i konferencija

Ako želite da se informišete o aktuelnostima na tržištu nekretnina, da se umrežite sa novim partnerima u svom biznisu, da podelite zajedničke probleme i vizije, da unapredite svoje poslovanje, da bolje plasirate svoje proizvode i usluge, postanite i vi deo naše velike REAL ESTATE mreže. Pratite nas na portalu i društvenim mrežama, pretplatite se na naše štampano izdanje, pišite nam ili nas pozovite.

WEST MEDIA WORLD

www.realestate-magazine.rs +381 11 32 43 274 redakcija@realestate-magazine.rs prodaja@realestate-magazine.rs

Investitor: AFI EUROPE Srbija

Visina: 132 m, 31 sprat Površina: 40 000 m2 9 liftova 510 parking mesta Gold LEED sertifikat

SKYLINE AFI TOWER: NOVI SIMBOL POSLOVNOG PROSTORA

Skyline AFI Tower dosegao je punu visinu od 132 metra izvođenjem poslednjeg, 31. sprata. U toku je faza postavljanja fasade koja je stigla do 27. sprata, a useljenje prvih zakupaca predviđeno je za četvrti kvartal ove godine

Moderna poslovna zgrada Skyline AFI Tower ne samo da se izdvaja kao novi simbol poslovnog prostora u Beogradu, već će uskoro postati i tačka poslovnih susreta vodećih internacionalnih i domaćih kompanija koje će ovde razvijati svoj biznis. Prvi ugovori su zaključeni i vlada veliko interesovanje. U nedavnom istraživaju koje je sprovela agencija Ipsos pokazalo se da su jedni od najvažnijih parametara koji zaposleni očekuju od svojih poslodavaca, lokacija, dodatni sadržaji, prirodna svetlost i blizina zelenih zona. Upravo je investitor ovog projekta, AFI Europe Srbija, vodio računa o svim ovim aspektima prilikom planiranja i izgradnje jednog od najmodernijih poslovnih ambijenata na tržištu Srbije. Rezultati istraživanja govore da je za čak 89 odsto zaposlenih, blizina kafića, banaka, apoteka, restorana i prodavnica, izuzetno važna. Blizina zelenih zona koje nude bogat sadržaj, uključujući sportske terene i uređene staze važna je za 83 odsto zaposlenih. Trećina ispitanika koji su u radnom odnosu izjavilo je da bi voleli da se objekti za wellness nalaze u blizini poslovne zgrade ili unutar nje, a 44 odsto njih bi volelo da ima mogućnost korišćenja teretane u okviru poslovnog prostora. Upravo sve ove benefite, uključujući i najveći zatvoreni privatni bazen u Beogra-

du, na jednom mestu ponudiće Skyline AFI Tower u okviru kompleksa Skyline Belgrade.

Osim fenomenalnog pogleda na različite delove naše prestonice, koji će budući zakupci imati tokom svog radnog vremena, dodatnu vrednost svakako predstavlja i lokacija i odlična povezanost sa aerodromom, brojnim ambasadama i važnim institucijama. Ono što je za ovu lokaciju u centru grada možda još važnije jeste to da će korisnici imati na raspolaganju 510 parking mesta u podzemnoj garaži. Među brojnim benefitima svakako je i mogućnost da svaki sprat bude podeljen prema zahtevima i potrebama budućih zakupaca.

Investitor ove kule, AFI Europe Srbija, ispunio je i neophodne uslove da bi se objekat kvalifikovao za LEED GOLD sertifikat, što znači da se prilikom gradnje poštuju principi održivosti – efikasna upotreba vode, sma-

njenje otpada i emisije ugljen-dioksida, kao i upotreba materijala koji nisu štetni po životnu sredinu. Projekat uključuje i sisteme grejanja, hlađenja i ventilacije koji su u skladu sa zahtevima energetske efikasnosti. Osim toga, ova moderna poslovna kula u potpunosti će biti opremljena svim uređajima visoke tehnologije i sofisticiranom telekomunikacionom opremom.

Zahvaljujući uspešno postavljenim projektima u domenu poslovog prostora, poput biznis parka Airport City Belgrade, ime AFI Europe Srbija potencijalnim kupcima i zakupcima pruža sigurnost u investitora i predstavlja sinonim za kvalitet, odgovornost i posvećenost.

Ekskluzivni zastupnik za izdavanje Skyline AFI Tower je CBS International, vodeća konsultantska kuća za nekretnine u Srbiji, koja je deo Cushman & Wakefield grupe.

AFI Europe Srbija nastavlja da širi svoj portfolio i novim projektom, Skyline AFI Home, ulazi na tržište stanova za iznajmljivanje, sa luksuznim izborom jedinica i fokusom na kvalitetnu prateću uslugu i dodatne sadržaje. Treća stambena kula Skyline AFI Home imaće 27 spratova sa 147 apartmana, od najmanjih dvosobnih do luksuznih penthaus jedinica.

WEST PROPERTIES

NA NAJVEĆEM SAJMU NEKRETNINA

Posle dve godine odlaganja zbog pandemije, najprestižniji događaj u real estate industriji konačno je održan od 15. do 18. marta u Festivalskoj palati u Kanu. Među 2.400 kompanija iz celog sveta bio je i West Properties, kao jedini izlagač iz Srbije, a naš magazin jedini je medij iz regiona koji je uživo pratio ovaj događaj

Tekst: GORDANA KNEŽEVIĆ MONAŠEVIĆ

Foto: REAL ESTATE MAGAZIN

Kao i obično, i ovaj 31. po redu MIPIM okupio je najveće igrače iz svih sektora real estate industrije, ali po mnogo čemu MIPIM 22 nije bio običan. Četvorodnevni događaj bio je posebno uzbudljiv jer se 20.000 kolega iz branše prvi put posle dužeg vremena našlo zajedno u okolnostima bez ikakvih pandemijskih restrikcija, izuzev preporuke da se nose maske. To je bio više nego dovoljan podsticaj da susreti starih i novih delegata budu iznad svega srdačni, otvoreni i konstruktivni, sa velikom željom da se istrasiraju nove poslovne prilike. Opšti utisak učesnika bio je da su se svi uželeli živih događaja i razgovora licem u lice, jer je to najbolji način umrežavanja i sklapanja poslova.

U brojkama i podacima, MIPIM 22 je izgledao ovako: 20.000 delegata iz 80 zemalja, 2.400 kompanija izlagača, 350 izlagačkih štandova i paviljona na 18.500 m² izlagačkog prostora. Najbrojniji su bili izlagači iz Francuske, a za njima slede Ujedinjeno Kraljevstvo i Nemačka. Na sajmu ove godine nisu bili izlagači iz Rusije i Ukrajine, iako su prethodno bili prijavljeni. Učesnici su izlagali na štandovima u okviru Festivalske i kongresne palate, ali i u paviljonima na šetalištu između Palate i marine. Tradicionalno, najveće kompanije izlagale su na iznajmljenim jahtama, ukotvljenim tik ispred Palate, koje su i ovog puta bile simbol prestiža i moći. Četvrtinu delegata na ovogodišnjem MIPIM-u činili su investitori, uključujući i one iz najvećih svetskih investicionih fondova. Na sajmu su kao izlagači bile i najveće svetske brokerske kuće, a među učesnicima je bilo i 150 gradonačelnika.

Iz našeg regiona, od izlagača su bile kompanije i lokalne samouprave iz Slovenije koje su zajednički nastupile na štandu Slovenije, pod sloganom „Invest in Slovenia“, i kompanija West Properties iz Beograda, kao jedini izlagač iz Srbije. Ove godine na MIPIM-u su izostali izlagači iz Hrvatske i Crne Gore, ali je bilo delegata iz ovih zemalja koji su posetili sajam i sa kojima smo imali priliku da razgovaramo o potencijalnoj saradnji i tendencijama u real estate sektoru u regionu, jer su mnogi od njih došli da posete štand kompanije West Properties, kao jedini srpski štand na sajmu. Na štandu West Properties smo se družili i sa delegacijom kompanije Delta Real Estate koja je takođe posetila MIPIM.

TRADICIONALNO, NAJVEĆE KOMPANIJE IZLAGALE SU NA IZNAJMLJENIM JAHTAMA, UKOTVLJENIM TIK ISPRED PALATE, KOJE SU I OVOG PUTA BILE SIMBOL PRESTIŽA I MOĆI

Ekipa West Properties i Real Estate magazina ispred Festivalske palate, dan uoči otvaranja MIPIM-a

Real Estate magazin premijerno je predstavljen učesnicima MIPIM-a

Za kompaniju West Properties, koja je lider među domaćim provajderima za pružanje najšireg spektra usluga u sektoru nekretnina, učešće i izlaganje na MIPIM-u bilo je dragoceno iskustvo i potvrda da po profesionalnosti i ambicijama može da stane rame uz rame sa brokerskim kompanijama svetskog ranga, kao što su CBRE, Colliers, Cushman & Wakefield, JLL, Knight Frank and Savills, koje su takođe bili izlagači na sajmu. Za razliku od ovih kompanija, koje posluju kao velike internacionalne brokerske kuće i koje su nastupile na sajmu sa delegatima iz svih zemalja u kojima posluju, West Properties je učestvovao na MIPIM-u kao originalni sprski brend koji posluje po najvišim profesionalnim standardima. West Properties tim, koji su predvodili Vladimir Vukićević, CEO, i Vladimir Popović, generalni direktor, a sa njima i ekipa magazina Real Estate, brojao je sedam delegata, koji su imali jedinstvenu priliku da vide kako

se posluje u real estate industriji na najvišem nivou i da sklope brojne, važne kontakte sa potencijalnim novim klijentima iz celog sveta.Kao jedini izlagač iz Srbije i real estate provajder sa širokom mrežom u poslovanju na lokalnom i regionalnom tržištu, kompanija West Properties je na sajmu iskoristila priliku da stranim klijentima predstavi investicione potencijale Srbije, koji su prezentovani i u specijalnom MIPIM izdanju magazina Real Estate, koji je podeljen učesnicima sajma. Na WP štandu obavljeno je nekoliko sastanaka na ovu temu sa klijentima iz SAD-a, UAE, Nemačke, Francuske, Slovenije i Hrvatske. Kao najatraktivnije ponude za ulaganje u srpske banje, izdvojile su se Vrnjačka Banja, sa nekoliko ekskluzivnih projekata na Goču i u centru banje, i opština Irig, koja je ponudila dve izuzetne lokacije kod banje Vrdnik i na izlazu iz Iriga u pravcu Fruške Gore, gde je predviđena izgradnja turističkih kompleksa.

„Čekali smo dve godine da se naše prvo učešće na MIPIM-u realizuje i dočekali smo da budemo deo najvećeg sajma nekretnina. Utisci su premašili naša očekivanja u svakom pogledu, a ono što nas posebno raduje jesu razgovori koje smo vodili o investicionim prilikama u Srbiji. Nadam se da ćemo i sledeće godine biti na sajmu i ponuditi investitorima još bolje projekte“, kaže Vladimir Vukićević, CEO u West Properties.

Za generalnog direktora Vladimira Popovića, kompanija West Properties je svojim učešćem na MIPIM-u obezbedila svoj brand awareness na jednom ovako prestižnom događaju i svetskom tržištu nekretnina. „Ono što je najvažnije jeste da je WP omogućio ljudima iz svoje kompanije da vide u kakvom ambijentu posluje real estate industrija na svetskom nivou, da upoznaju najveće igrače na globalnom tržištu i osete koji je nivo profesionalnosti i znanja potreban da bismo se uključuli u trku s njima i postigli najbolje moguće rezultate“, kaže Popović.

WEST PROPERTIES U UTAKMICI SA NAJBOLJIM IGRAČIMA

Radni sastanci na štandu WP

Vadimir Vukićević, CEO, i Vladimir Popović, generalni direktor WP

Jedna od tema bila je i saradnja u regionu

Razgovori o investicionim potencijalima srpskih banja

Gostima na štandu s ponosom smo predstavili i domaću građevinsku kompaniju Jadran, lidera među izvođačima najzahtevnijih građevinskih radova u Srbiji, sa svetskim iskustvom i preporukama.

MIPIM 22 bio je idealna prilika da West Properties objavi i svoje partnerstvo sa međunarodnom kompanijom IREP (International Real Estate Partners) koja je ekspert za pružanje usluga u oblasti facilities menadžmenta i trenutno posluje u 49 zemalja na šest kontinenata. Udruženim snagama, West Properties i IREP će kroz partnerski brend IREP&WEST raširiti brokerske i FM usluge u Srbiji, ali i još sedam zemalja na Balkanu (Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija i Grčka), čime će obezbediti primenu inovativnih rešenja koja trenutno nisu dostupna na regionalnom

NAJBOLJA SRPSKA VINA NA MIPIM-U

MIPIM JE BIO IDEALNA PRILIKA DA WP OBJAVI PARTNERSTVO SA MEĐUNARODNOM KOMPANIJOM IREP, EKSPERTOM ZA FACILITIES MENADŽMENT, I PROMOVIŠE ZAJEDNIČKU FIRMU IREP&WEST

tržištu. Nova partnerska kompanija poslovaće regionalno, sa sedištem u Beogradu, a u MIPIM promociji novog IREP&WEST brenda i usluga koje će pružati na Balkanu, učestvovala je i delegacija IREP-a. Bila je to sjajna prilika i da se WP tim zbliži i razmeni iskustva sa kolegama iz IREP-a, koji su na sajam došli iz različitih krajeva sveta – Londona, Bahreina, Španije, Bugarske i Dubaija.

Ponuda kojoj baš niko od gostiju nije mogao da odoli na West Properties štandu bila su vina Vinarije Ivanović – prokupac i tamjanika – koja su pobrala najviše ocene i komentare da su bolja od većine vina koja su se pila na MIPIM-u! Svi izlagači su tokom četiri dana sajma imali priliku da ugoste strane delegate nekim od svojih specijaliteta ili vina, a na štandu West Properties sva četiri dana pila su se dva najlepša autenična srpska vina. Ne samo što su razgovori tekli lakše i lepše uz naše vino, nego što je cela naša delegacija zaista bila ponosna na užitak koji je srpskim vinima priuštila brojnim gostima iz raznih krajeva sveta.

Real Estate magazin u novinarskoj sobi

Razmena iskustva sa kolegama iz IREP-a

Štand West Properties privukao je mnoge goste zato što je bio jedini srpski punkt na MIPIM-u

O investicijama u srpske banje pričalo se sa gostima iz SAD-a, UAE, Nemačke, Francuske, Slovenije i Hrvatske

LJUBLJANA PREDSTAVILA PROJEKAT PUTNIČKOG CENTRA

Na štandu Slovenije zajednički su nastupili predstavnici slovenačke agencije za razvoj preduzetništva i strane investicije SPIRIT, Stambenog fonda Republike Slovenije, delegacija Grada Ljubljane, predstavnici Mendote Investa i OTP grupe, kao i delegati opštine Ajdovščina, na čelu sa gradonačelnikom.

Za Grad Ljubljanu učešće na sajmu bila je prilika da zainteresovanim i potencijalnim investitorima predstavi poslovno okruženje i konkretne investicione projekte koji su od posebnog značaja za razvoj grada i regiona. „Ove godine smo na MIPIM-u predstavili projekat Putnički centar Ljubljana, koji će obuhvatiti sledeće investicije: poslovno-stambeni i hotelsko-šoping centar Emoniku, Centralnu železničku stanicu, Centralnu autobusku stanica i poslovni i tržni centar Vilhariu“, kaže Snježana Marčenko, viša savetnica u Odeljenju za međunarodne odnose i protokol u kabinetu gradonačelnika Ljubljane i dodaje da je MIPIM bio i prilika da se Ljubljana upozna sa izazovima i inovacijama u oblasti održivog urbanizma i građevinarstva, upravljanja nekretninama, digitalne i urbane gradnje, novih oblika cirkularne i zajedničke ekonomije i načina promocije gradova.

Grad Ljubljana je sa svojim projektom Cukrarna –stare šećerane pretvorene u galeriju – bila u najužem izboru za MIPIM nagradu za najbolju obnovljenu zgradu.

Pozdravni govor bivšeg francuskog predsednika Fransoa Olanda prilikom otvaranja MIPIM-a

Delegacija Grada Ljubljane, Mendote Investa i OTP grupe na slovenačkom štandu

Tema ovogodišnjeg MIPIM-a bila je „Driving urban change“, odnosno, podsticaji za prilagođavanje gradova zelenijem načinu života u skladu sa klimatskim promenama. Upravo na ovu temu, prilikom svečanog otvaranja MIPIM-a, govorio je i bivši francuski predsednik Fransoa Oland. „Moramo izgraditi više stambenih objekata, zgusnuti grad – a da bismo to postigli moramo ukloniti strahove u vezi sa građevinskim dozvolama. Sledeće krize će se odnositi na klimatske promene. Javni lideri su ti koji imaju odgovornost da izbegnu ili barem smanje klimatsku krizu“, istakao je Oland.

Tokom MIPIM-a održane su brojne konferencije i paneli na kojima je učestvovalo 360 govornika. Teme su bile razne – od zelene kao nove crne do inovativnih IT tehnologija u službi real estate industrije. Među zapaženijim konferencijama bile su one na temu pametnih gradova u Aziji, hibridnog radnog prostora nakon pandemije, o mogućnostima razvoja real estate industrije u Metaverzumu, rodnoj ravnopravnosti u real estate biznisu... Veliku pažnju svojim panelima privukle su i nordijske zemlje, Turska, UK, Francuska, ali i Egipat koji je ove godine bio generalni sponzor MIPIM-a i domaćin koktela povodom svečanog otvaranja sajma.

Ono što nas čini posebno ponosnim jeste činjenica da je Real Estate magazin bio jedini medij iz Srbije i regiona koji je uživo pratio MIPIM 22. Naš prvi MIPIM prošao je u znaku brojnih kontakta sa real estate igračima iz celog sveta, ali i sa kolegama iz nekoliko svetskih real estate medija, koji će rezultirati sarad-

njom i novim projektima na regionalnom i evropskom niovu. Specijalno MIPIM izdanje našeg magazina bilo je plasirano na sajmu zajedno sa ostalim svetskim real estate magazinima, a imali smo priliku i da se upoznamo i razgovaramo sa direktorom MIPIM-a Ronanom Vasparom.

Nisu samo Festivalska palata i paviljoni oko nje bili puni real estate delegata iz celog sveta, nego i ceo Kan, koji je tih dana vrveo od gostiju u svojim brojnim lokalima i restoranima, kao i na večernjim pri-

TOKOM MIPIM-A ODRŽANE SU BROJNE KONFERENCIJE I PANELI NA KOJIMA JE UČESTVOVALO 360 GOVORNIKA. TEME SU BILE RAZNE – OD ZELENE KAO NOVE CRNE DO INOVATIVNIH IT TEHNOLOGIJA U SLUŽBI

REAL ESTATE INDUSTRIJE

jemima i koktelima na jahtama i u penthausima u okolini Palate. Jer, tako se to radi za vreme MIPIM-a, intenzivno se druži i razgovara i posle zvaničnog dela programa, što doprinosi još boljem umrežavanju na globalnom nivou.

West Properties i West Media World, kao izdavač Real Estate magazina, sada su postali deo te globalne mreže i pred nama je mnogo posla da ono što smo sad dogovorili i realizujemo. Do sledećeg MIPIM-a i novog putovanja u Kan!

Glavna urednica Real Estate magazina i Ronan Vaspar, direktor MIPIM-a

Specijalno MIPIM izdanje Real Estate magazina u društvu svetskih časopisa koji prate real estate industriju

PRESTIŽ PO MERI PORODICE

Sledeći rezidencijalne trendove svetskih metropola, poput Londona, Njujorka, Dubaija i Moskve, stambeno-poslovni kompleks Tesla Palace, koji niče u srcu Šumadije, potpuno će promeniti vizuelni identitet budućeg centra Kragujevca i uvesti nova pravila komfora u elitnom životnom prostoru

Tekst: GORDANA KNEŽEVIĆ MONAŠEVIĆ

Foto: TESLA PALACE

Stambeno-poslovni centar Tesla Palace u Kragujevcu, površine 32.000 m2, čija je izgradnja nedavno počela, po mnogo čemu je poseban projekat, ne samo za građane Kragujevca, koji će do jeseni sledeće godine dobiti novu, premijum rezidencijalnu zonu, nego i za Tesla Palace tim, koji stoji iza koncepta i realizacije projekta. Simon Karić, Jugoslav Karić, Danijela Karić Mileusnić i Ivan Mileusnić odlučni su u nameri da pokažu da se luksuzni i veliki projekti mogu realizovati i u gradovima u unutrašnjosti, i da

standard prestiža i komfora savremenog stila življenja nije rezervisan samo za Beograd. Posebno im je važno da vrate prave kriterijume za merilo kvaliteta u biznisu, a to u građevinarstvu pre svega podrazumeva kraće rokove i niže troškove i za potrošače i za investitore i izvođače radova.

Koliko je ova investicija bila izazovna, s obzirom na to da je reč o velikom, luksuznom i savremenom projektu?

— Porodica Karić je svoj veliki ugled i reputaciju, kao

i poverenje ljudi širom sveta, stekla upravo zahvaljujući brojnim inovacijama u biznisu, načinu života i organizaciji ljudi. Naša porodica skoro pola veka gradi i stvara čuda. Mi mlađi naslednici porodice, kojima je poveren ovaj projekat u Kragujevcu, nameravamo da nastavimo ovu tradiciju i produžimo je. Uvek smo postavljali standarde koje su posle nas drugi sledili. Tako je i sa projektom Tesla Palace u Kragujevcu. Pred nama je izazov da posle mnogo godina odsustva sa srpskog tržišta i poslovne mape, vratimo prave i objektivne kriterijume za merilo kvaliteta u biznisu, posebno građevinarstvu, da pokažemo da je u Srbiji moguće raditi u kraćim vremenskim rokovima i boljim opštim uslovima rada. Cilj nam je da kreiramo poslovnu klimu u kojoj su moguće povoljnije cene rada, kvadrata, niži ukupni troškovi, ne samo za potrošače, već i za investitore i izvođače podjednako.

Šta znači kad se kaže da Tesla Palace nudi savremeni koncept življenja za sve generacije?

— U svetu je odavno popularan stil života po sistemu rezidencije, gde svaka stambena zgrada ima recepciju, portira, obezbeđenje, teretanu, bazen.

Svaki ulaz u nivou prizemlja opremljen je dodatnim toaletom, sa mestom za prepovijanje najmlađih stanara. Odavno su trend postali i pametni stanovi gde putem aplikacije preko mobilnog telefona možete da nadgledate svoj stan, kontrolišete uređaje u njemu, kao i kompletnu elektroniku. Osim modernog spoljašnjeg i unutrašnjeg dizajna zgrade, potrudili smo se da budući stanari imaju pravu oazu privatnosti u eksternom uređenju kompleksa. Privatan posed i lobi u stilu najboljih svetskih hotela – prvi je utisak koji dočekuje svakog posetioca.

Kakvi su stanovi u ponudi i uz koje sve prateće sadržaje?

— Kompleks je arhitektonski oblikovan tako da pruža pun komfor življenja. Naš projekat predstavlja novo životno iskustvo stanovanja koje je opremljeno unikatnim programom relaksacije i rekreacije, poslovanjem i trgovinom, coworking-om. Struktura stanova je raznolika: od garsonjera, preko jednosobnih, dvosobnih i trosobnih, do luksuznih stanova sa krovnim terasama i atraktivnim pogledom na grad. Tu su i panoramski liftovi koji će doprineti posebnom ugođaju stanara. Stanovi sa terasama, ugaoni položaj rezidencije, jedinstveni pogled, destinacija i lokacija postavljaju standard prestiža, komfora, porodičnog života, ali i dinamičnog poslovanja. Tesla Palace nudi i mogućnost kupovine i poslovanja u okviru poslovnih prostora površine od 50 do 120 m2 i manjeg broja lokala površine od 250 m2.

PRED NAMA JE IZAZOV DA POSLE MNOGO GODINA ODSUSTVA SA SRPSKOG TRŽIŠTA I POSLOVNE MAPE, VRATIMO PRAVE I OBJEKTIVNE KRITERIJUME ZA MERILO KVALITETA U BIZNISU, POSEBNO GRAĐEVINARSTVU

Koliko ovakva jedna investicija znači za Kragujevac? — Neprocenjivo! Koristeći višedecenijsko iskustvo izgradnje i planiranja modernih metropola na svim meridijanima, od Amerike do Kine, kreirali smo i ponudićemo Kragujevcu najbolje od najboljeg! Premijum prostor za život, opremljen najelitnijim sadržajima kakvi se mogu naći jedino u globalnim centrima, poput Njujorka, Dubaija, Londona, Moskve, Pekinga… Grad dobija svoje nove dimenzije, izdvajaju se elitniji pravci i rezidencijalne zone premijum nivoa. Tesla Palace uvešće novi trend i utemeljiće nova pravila komfora, kao lider u stvaranju novog vizuelnog identiteta i stila življenja.

Zašto ste odabrali baš Kragujevac kao lokaciju? — Velika nam je želja i poslovni imperativ da dokažemo da je moguće i u drugim srpskim gradovima nametnuti novi, moderniji i luksuzniji stil života i na-

Simon Karić, Danijela Karić Mileusnić i Ivan Mileusnić na gradilištu u Kragujevcu

vika, a ne samo u Beogradu. Kompleks Tesla Palace nalazi se u delu Kragujevca koji trenutno doživljava propulzivnu i nezadrživu transformaciju. Mi ovim projektom dajemo još jači podstrek za tako nešto.

Šta Tesla Palace nudi budućim zakupcima poslovnog prostora?

— U neposrednoj blizini Univerziteta u Kragujev-

cu, nove Palate pravde i Kliničkog centra, Tesla Palace postaje veoma atraktivno mesto za dinamične poslovne ljude, studente, programerske nomade i novu NFT generaciju. Naš kompleks nudi širok spektar usluga i dodatnih sadržaja svojim budućim korisnicima. Ekološki i udobno, čisto i pedantno, uvek čiste cipele, uvek prijatne temperature nezavisno od uslova na ulici. Ventilisan i klimatizovan podzemni i nadzemni prostor za parkiranje, moderni bike-box prostori za bezbedno čuvanje bicikala, motora, elektroprevoza.

Jedan od osnovnih principa u kreiranju koncepta Tesla Palace jeste moto kojim se oduvek vodila naša porodica, a to je: „Porodica je najsigurnije mesto!” Ideja nam je da se budući stanari ovog kompleksa zbliže i povežu; da se zbog celokupnog uređenja, ambijenta i atmosfere, osećaju kao da su svi jedna velika porodica. Ali najveća prednost je ta da svi poslovni ljudi i vizionari poput nas, kupovinom poslovnog prostora u Tesla Palace mogu na vreme da obezbede sebi sedište u srcu budućeg centra Kragujevca.

Koliko se real estate investicije u gradovima u unutrašnjosti mogu isplatiti, s obzirom na značajnu razliku u cenama kvadrata u odnosu na Beograd? — Poznato je da je porodica Karić, pogotovo u našoj zemlji, bila pionir i pokretač progresivnih novina, poput uvođenja mobilne telefonije, prvih mobilnih telefona i prvog operatera, osnivanja prve privatne banke, osiguranja, prvog privatnog Univerziteta... Osnivanje prve privatne televizije – BK Televizije, proizvelo je pozitivne efekte koji se i danas osećaju u našem društvu. Sada smo ponovo spremni i rešeni da svojim primerom i radom dokažemo da je sve moguće. Imamo ogromno iskustvo, veliki poslovni tim koji čine svetski ostvareni stručnjaci. I te kako se bavimo istraživanjem i procenama rizika i prilika na svetskom, a kamoli na našem srpskom tržištu. Zato ćemo, posle toliko godina neinvestiranja u našoj zemlji, svoje prve, veoma velike i značajne projekte, realizovati upravo u gradovima poput Kragujevca i Niša, a ne u Beogradu.

Kako teku radovi i kad se očekuje da Tesla Palace zaživi?

— Radovi su nedavno otpočeli i sve ide kako je i planirano. U skladu sa novim standardima u rokovima i načinu gradnje, Tesla Palace se ne gradi u etapama, već se svih 32.000 kvadratnih metara, raspoređenih u dve lamele, zida odjednom, u isto vreme. Naš plan je da se ovaj velelepni kompleks završi za 18 meseci. To znači da će budući stanari već na jesen 2023. moći da se usele u svoje stanove.

Eksterno uređenje kompleksa pruža oazu privatnosti

U okviru kompleksa biće i kancelarijski prostor kao i nekoliko lokala

Tesla Palace tim: Simon Karić, Jugoslav Karić, Danijela Karić Mileusnić i Ivan Mileusnić

VIRTUELNA ŠETNJA OBNOVLJENIM SAVA CENTROM

Udobno se smestite u nova, komforna sedišta u vašoj omiljenoj Plavoj dvorani, prepustite se najsavremenijem zvuku i slici koje možete da zamislite, i pođite sa nama u obilazak Sava centra, onakvog kako će izgledati kada se za dve godine završi njegova rekonstrukcija. Naš stručni vodič je Ivana Letić, direktorka projektovanja u kompaniji Delta Real Estate

Foto: DELTA REAL ESTATE Tekst: JOVANA NIKOLIĆ

Koliko će obnovljeni Sava centar ličiti na onaj stari kakvog ga pamtimo, a koliko će biti sasvim u duhu novog vremena? Da li će enterijer biti potpuno drugačiji? Koje će nove prostore dobiti ovaj kultni objekat? Kako će izgledati nova šoping zona? Šta možemo da očekujemo od renovirane kongresno-koncertne dvorane? Hoće li Sava centar i ubuduće biti pun zelenila?

Mnogo je pitanja koja nas zanimaju kada je u pitanju rekonstrukcija Sava centra, ne samo zato što je reč o arhitektonskom remek-delu svog doba i objektu koji je proglašen za kulturno dobro, nego zato što Beograđani ovu legendarnu instituciju jednostavno –vole. I jedva čekaju ponovo da kroče u nju. Zato smo zamolili Ivanu Letić, dirketorku projektovanja kompanije Delta Real Estate, da nam detaljno objasni šta će se sve promeniti u unutrašnjem izgledu Sava centra i u kojim novim sadržajima ćemo uživati kad se za dve godine završi rekonstrukcija.

Kako je zamišljeno idejno rešenje rekonstrukcije? — Sava centar jedan je od najprepoznatljivijih objekata u ovom delu Evrope. Osmišljen i realizovan od strane najvrsnijih stručnjaka u regionu, pod vođstvom istaknutog arhitekte Stojana Maksimovića, predstavlja izuzetan arhitektonski poduhvat koji je bio među deset najboljih na svetu. Uprkos uspešnom početku, nije doživeo budućnost koju je predviđao svojom arhitekturom i kojoj je bio namenjen. Dosadašnja eksploatacija, razvoj kongresnog turizma i novi propisi i standardi u gradnji, inovativne tehnologije i sistemi koje se ubrzano razvijaju, kao i dugogodišnje neulaganje u objekat, nedvosmisleno ukazuju da je neophodno da Sava centar doživi sveobuhvatno osavremenjivanje u programskom, funkcionalnom i utilitarnom smislu, uz očuvanje prepoznatljivog izgleda i osnovne, kongresne namene. Idejno rešenje rekonstrukcije podrazumeva, pre svega, da objekat, koji je simbol veličine i snage društva u kojem je nastao, vrati staru reputaciju, ali uz poštovanje dragocenih smernica koje su se vremenom pokazale kao značajne. Pravi primer su delegatske jedinice, čija se namena značajno promenila kao

OBNOVLJENI SAVA CENTAR IMAĆE NOVU ŠOPING ZONU, BANKET SALU I ZIMSKU BAŠTU KOJA ĆE PREDSTAVLJATI NESVAKIDAŠNJU ZELENU OAZU

posledica promena u načinu održavanja događaja i tipologiii savremenih kongresa. Takođe, najveći deo tehničkih, administrativnih prostorija u današnjem vremenu zauzimaju drastično manju površinu, zahvaljujući inovativnim tehnološkim rešenjima, i na taj način oslobađaju prostor za druge sadržaje. Suština novog rešenja Sava centra predstavlja balans između novih uslova na tržištu i postojećih sadržaja, koji su se pokazali kao integralni deo uspešnosti ovog objekta.

Delta Holding planira ogromna finansijska ulaganja u Sava centar. Da li to znači da će se stari Sava centar izgubiti u novitetima ili će to biti susret postojećih elemanata i rešenja sa novim? Objekat je proglašen za kulturno dobro, kako vi na to gledate?

— U Delta Holdingu nikada nismo imali nameru da poništavamo i urušavamo vrednosti i identitet Sava centra. Bilo kakvu neadekvatnu i suštinsku promenu u arhitekturi i enterijeru shvatili bismo kao Piro-

Foaje objekta B: izložbeni prostor

vu pobedu. Veliko poštovanje prema objektu i delu navodi nas da tokom celokupnog projekta težimo pronalasku pravog odnosa između starog i novog, a ograničenja ne shvatamo kao prepreke već dodatne smernice.

Pored zaštite Zavoda za zaštitu spomenika, postoji niz novih propisa koji zahtevaju promene, a koje nisu na prvi pogled vidljive posetiocu. Potrebno je da dodamo mnoštvo neophodnih sistema, naročito u domenu AV sistema, sistema za grejanje i hlađenje, ali i protivpožarne zaštite (na primer, biće izgrađeno osam novih evakuacionih stepeništa). Tehničko-tehnološko osavremenjivanje, u fizičkim ograničenjima prostora koji se zadržavaju, pokazali su se kao kompleksniji zadatak nego enterijersko uklapanje novog i postojećeg.

Zaštita Zavoda za zaštitu spomenika ne obuhvata enterijer objekta. Kako ćete se vi ophoditi prema enterijeru čiji je autor Aleksandar Šaletić? — Veliki značaj ovog arhitektonskog remek-dela, vremeplov koji se otvara kada kročite u objekat, naveli su nas da ovom projektu pristupimo detaljno. Kako bi mera i odnos bili idealni, uključili smo Zavod za zaštitu spomenika u ranoj fazi projekta. Složili smo se da postoje prizori koji su ukorenjeni u nekom drugom vremenu, ali su istovremeno oni za nas bili ključni jer imaju vrednost koja prevazilazi svaki trenutak.

Pored svih turbulentnih promena koje su se dešavale u društvu, postoje prostorije čija je važnost prevazilazila izazove vremena. Tu, pre svega, mislim na čuvenu Veliku dvoranu, poznatiju i kao Plava dvorana, ali i Centralnu kongresnu dvoranu, čiji se kulturni i kongresni značaj nije izgubio. Nasuprot njima, postoje i originalni delovi Sava centra koji su se u prethodnom periodu transformisali u drugačije prostore kako bi pronašli svrhu u novom vremenu. Ko pamti Sava centar od samog početka, sigurno i prepoznaje elemente koji nisu u svojoj izvornoj formi i upotrebi već dugi niz godina. Sava centar je jedan od najkompleksnijih i najsloženijih objekata na ovim prostorima, samim tim njegova rekonstrukcija je poduhvat koji pre svega zahteva mnogo vremena. Osim vremena, ovaj projekat sa sobom nosi i veliku odgovornost i baš zbog toga smo mu pristupili veoma temeljno i sveobuhvatno.

Da li će enterijer biti potpuno drugačiji? Na koji način ćete vizuelno jake elemente prošlog vremena uklopiti u savremenu rekonstrukciju i novi život objekta?

— Veličina i kompleksnost objekta uslovili su i razli-

čit pristup – od zone do zone. Veliku pomoć imamo od Zavoda za zaštitu spomenika jer su povratne informacije koje dobijamo od njih pokazatelj da li idemo u dobrom pravcu za svaku zonu. Naša ideja je, u najširem smislu, koncipirana gradacijski. Imamo prostore koje zadržavamo u celosti u prepoznatljivom izgledu, zatim prostore u kojima se prepliće staro i novo (npr. javni prostori), i na samom kraju potpuno nove prostore. Novi prostori će napraviti skladnu sinergiju u celom kompleksu i omogućiti bolju iskorišćenost, a tu se pre svega misli na novu komercijalnu zonu na mestu nekadašnjih tehničkih prostorija u niskom prizemlju, novu banket salu na mestu otvorenog restorana i zimsku baštu.

NA SAMOM ULAZU, IZ ULICE MILENTIJA POPOVIĆA, SAČEKAĆE VAS PREPOZNATLJIVI JAVNI PROSTOR, TEHNOGRAFSKA MAPA SVETA, DUGAČKI HOLOVI, LEBDEĆI GALERIJSKI PROSTOR, SMENA SIVIH BETONSKIH I ZELENIH POVRŠINA, KOJI OSTAJU KLJUČNI AKCENAT ENTERIJERA

Nove instalacije za grejanje i hlađenje i nedostajuće protivpožarne instalacije nameću male vizuelne promene u novom plafonu, ali svakako da će on ostati otvoren i da ćemo zadržati određene kanale u zelenoj boji.

Novi Sava centar zadržaće svoju oštru geome -

Velika dvorana imaće potpuno novu opremu

triju, ali će biti uvedene fleksibilne zone koje mogu lako da se transformišu i budu višenamenski prostor jer su to zahtevi savremene kongresne industrije.

Šta možemo da očekujemo kada kročimo u Sava centar u novom sjaju?

— Zaista mislim da možete da očekujete skladnu kombinaciju starog i modernog. Na samom ulazu, iz ulice Milentija Popovića, sačekaće vas prepoznatljivi javni prostor, tehnografska mapa sveta, dugački holovi, lebdeći galerijski prostor, smena sivih betonskih i zelenih površina, koji ostaju ključni akcenat enterijera. Idući dalje ka salama, videćete betonske mostiće, stare i nove elemente. Nova rasveta predstav-

ljaće omaž originalnim rešenjima u kombinaciji sa mekšim i nežnim slapovima, kako bi se stvorio balans oštroj geometriji postojećeg betona. Centralna kongresna dvorana zadržaće tapiserije i oštre linije po kojima je prepoznajemo. U Plavoj dvorani najveće promene biće u audio i vizuelnim rešenjima, a sedišta će biti daleko komfornija, tako da će posetioci sa velikim zadovoljstvom uživati u koncertima, baletskim predstavama, filmskim premijerama i mnogim drugim programima.

Sava centar u novom sjaju imaće i nove celine, kao što je banket sala, na mestu nekadašnjeg otvorenog restorana, i zimska bašta, između objekta A i B, koja će stvoriti nesvakidašnju zelenu oazu u objektu i pojačati povezanost ove dve celine. Baš kao nekada, zelenilo će ostati jedna od najlepših odlika Sava centra.

Devedesetih godina prošlog veka izgrađeni su prvi butici i to u drvenoj konstrukciji. Da li će šoping zona biti bolje organizovana i kako će izgledati? — Stihijska i neplanirana izgradnja butika u drvenoj konstrukciji, a kasnije i drugih lokala od raznih materijala, sa plafonima od tabli lesonita i pleksiglasa, učinila je da organizacija Sava centra izgleda neprofesionalno. Preplitanje komercijalno-poslovnih i kongresnih zona nisu deo savremenih zahteva tržišta i neophodno je jasno odvojiti ove zone. Mi smo vertikalno podelili ove dve zone u objektu A, tako da ćemo na visokom prizemlju imati sve ulaze, ceremonijalni će biti samo kongresni ulaz, a nekadašnji tehnički ulaz biće ulaz za komercijalni deo. Takođe, ceo nivo niskog prizemlja imaće komercijalnu namenu uz sadržaje koji će privući posetioce da u objekat dolaze svaki dan. Objekat B ostaje dominantno kongresne namene.

Velika dvorana je mesto susreta i srce Sava centra. Mnogi je nazivaju i Plava dvorana, zbog kolorita koji je zadržan. Koje će promene rekonstrukcija doneti ovoj dvorani?

— Kongresno-koncertna dvorana imaće potpuno novu opremu koja će biti usaglašena sa pokretnom tavanicom, a tavanica će biti vraćena u funkciju. Sala će biti potpuno osavremenjena za različite vrste događaja. Pošto se radi o dvorani koja ima izuzetan značaj, angažovali smo vrhunske profesionalce koji će pronaći najadekvatnija rešenja. Kompletan predlog unapređenja svojstva sale, AV sistema, rekonstrukcije školjke, bine, kule i gledišta, urađen je od strane profesora Milomira Mijića, jednog od saradnika na projektu koji ima višedecenijsko iskustvo u toj oblasti.

Ivana Letić, direktorka projektovanja, Delta Real Estate

Rekonstrukcija će vratiti Sava centru staru reputaciju

BEOGRAD ĆE

BITI PAMETNIJI GRAD

Šta predviđa Plan razvoja Beograda do 2030. i novi Generalni urbanistički plan, koliko će novih kvadrata stambenog i poslovnog prostora biti izgrađeno u glavnom gradu narednih godina i da li će kule postati novi graditeljski trend, pitali smo Marka Stojčića, glavnog urbanistu Grada Beograda

Tekst: GORDANA KNEŽEVIĆ MONAŠEVIĆ

Foto: MILOŠ LUŽANIN

Više zelenila i prostora za rekreaciju, manje gužve u saobraćaju, redovan gradski prevoz, uređene pijace i trgovi, više mostova, garaža i parking mesta uopšte, više kancelarija u centru grada i više kvalitetnih stanova po povoljnijim cenama... Manje-više, svaki građanin bilo koje metropole imao bi ista pitanja za glavnog urbanistu svog grada, pa tako ni naš razgovor sa Markom Stojčićem nije prošao bez ovih opštih mesta. Ipak, Beograd je već nekoliko godina u zenitu graditeljske ekspanzije, što samo po sebi otvara neka dodatna pitanja, a tu je i početak izgradnje metroa, koji će – verovali mi to sada ili ne – za šest godina, već sa prvom linijom, drastično promeniti urbani krvotok. Kad tome dodamo i novi Generalni urbanistički plan, koji treba ove godine da se usvoji i odredi dalje pravce prostornog razvoja glavnog grada – praktično nema pitanja koje se tiče uređenja i funkcionisanja Beograda, a da ga nismo postavili njegovom glavnom urbanisti.

Marko Stojčić, glavni urbanista Grada Beograda

Izveštaji pokazuju rekordan broj izdatih građevinskih dozvola u prošloj godini, od čega ih je najviše izdato za izgradnju stanova u Beogradu. Gde u Beogradu ima prostora za nove stambene zgrade i da li se dovoljno zida s obzirom na ogromnu potražnju za stanovima?

— Potražnja jeste mnogo veća od ponude, iz prostog razloga što Beograđani, kao i drugi građani Srbije, pa i stranci, kupovinu stana u Beogradu doživljavaju kao najsigurniju investiciju. U suštini, potreba za stanovima u stambenim zgradama je ograničena, ono što je Beogradu više potrebno, to su privatne kuće. Očekujem da će u narednim godinama biti sve više zahteva za parcele za izgradnju kuća, i to pre svega u naseljima zatvorenog tipa. To će biti naselja od 10, 20, 50, 100 ili 200 kuća, koja će imati kontrolu u smislu bezbednosti i održavanja, kao i sve potrebne javne sadržaje, poput privatnih škola, vrtića, itd. Svakodnevni zahtevi investitora za tako nečim postoje. Mi sada kroz razne dokumente pokušavamo da obezbedimo prostor za izgradnju takvih sadržaja.

Gde bi takva nova naselja mogla da niknu?

— To bi moglo da se razvije na opštinama Palilula, Voždovac i Surčin. Palilula je dosta velika opština, pre svega mislim na levu obalu Dunava. Tamo ima dosta prostora koji još nije urbanizovan i tu bi naj-

pre mogle da se kupe parcele za to. I Surčin ima veliku površinu. Ovo pričam, pre svega, u granicama Generalnog urbanističkog plana. Grad Beograd nema povećanje stanovnika, štaviše, taj broj delom opada, i mi ćemo u narednoj deceniji različitim strateškim potezima pokušati da povećamo oko pet odsto broj stanovnika. Tako da, u sadašnjim okvirima, stambeni objekti koji su trenutno u fazi planiranja, zadovoljiće potrebe grada. Ono što se vidi kao nedostatak na tržištu stambenih nekretnina u Beogradu, to su jeftiniji stanovi. Mi smo, znajući za to, opredelili deo Makiškog polja, u nastavku Čukaričke padine ka Železniku, gde je očekivano da se pojave takvi objekti. To su objekti koji nedostaju kada pričamo o ljudima koji bi želeli da imaju svoj stambeni prostor, a nisu ga još kupili.

Ali investitorima takvi projekti verovatno nisu dovoljno atraktivni jer nisu unosni?

— Tako je, ali ja očekujem, kada padne potražnja za stambenim objektima kakvi se sada grade, mislim na kolektivno stanovanje, da će se oni preusmeriti na jeftinije stambene zgrade i naselja sa privatnim kućama.

Koliko je uopšte interesovanje investitora za izgradnju stambenih objekata i da li su to više domaći ili strani investitori?

Marina Dorćol biće novi poslovno-stambeni kompleks u okruženju linijskog parka

— Interesovanje je ogromno. Neka gruba procena je da imamo 10 zahteva za investicije na jednu raspoloživu lokaciju. Iz dana u dan raste procenat domaćih investitora u odnosu na strane, što znači da su se domaći investitori probudili. Na početku talasa 2014/2015, najveći investitori bile su strane kompanije, sada to prelazi u korist domaćih, što je, naravno, dobro, jer profit ostaje u Srbiji.

Kakvi su planovi za izgradnju novih kvadrata poslovnog prostora u Beogradu? Tu je možda najuočljiviji disbalans između ponude i potražnje?

— Kad gledamo sve okolne zemlje, Beograd je grad koji ima najmanje poslovnog prostora po glavi stanovnika, a sve je više centar Balkana. U tom smislu očekivano je da se u narednoj deceniji drastično poveća potreba za izgradnjom poslovnog prostora. Procena je da će u narednoj deceniji biti izgrađeno oko tri miliona kvadrata poslovnog prostora, uključujući poslovne centre, kancelarijski prostor, poslovne parkove... Odnos između stambenih i poslovnih objekata i dalje je višestruko veći u korist stambenih, ali očekujem da se u narednim godinama to izjednači.

Čini se da je problem što bi svi želeli da imaju kancelarije u centru grada, a u centru nema više mesta?

— Mesta za nove kvadrate poslovnog prostora ima. Recimo, na opštini Voždovac, na jednoj ili dve lokacije kod Torlaka, gde je planirana izgradnja poslovnog centra koji će se baviti bio inženjeringom. U Batajnici će biti izgrađeni poslovni objekti za poljoprivredu. Naravno, tu je i Novi Beograd, koji je veoma u fokusu investitora. Imamo i trend da se u centralnoj gradskoj zoni rekonstruišu stari objekti, kao što su BIGZ, Palata Beograd... Manje više, svi objekti koji

su ranije pripadali društvenim preduzećima, a više nisu u funkciji, poput kula Geneks, biće prenamenjeni u nove poslovne centre, i oni su sad u postupku razmatranja.

Kad pogledamo grad urbanističkim očima, možemo da primetimo da koliko god još ima uličica u centru sa objektima koji kao da su iz pretplošlog veka, ima sve više projekata koji će značajno promeniti izgled šireg gradskog jezgra, poput Beograda na vodi ili Marine Dorćol. Kako komentarišete te suprotnosti? — Što se tiče starih objekata u centru, koji ne pripadaju kulturnom nasleđu i koje bi, po planskom dokumentu, trebalo zameniti novim, tu verovatno postoje nerešeni imovinsko-pravni problemi, ili ih vlasnici prodaju po cenama koje još ne mogu da nađu svog investitora. Ali to će se sve sigurno rešiti u dogledno vreme. Što se tiče Marine Dorćol, ona je opravdano na tom mestu. U zaleđu će biti linijski park, pa će se čitav taj prostor aktivirati. Nema osnova da u centru grada bude industrijskih objekata, tako da će novi stambeno-poslovni kompleksi promeniti izgled šire centralne zone. Naravno, važno je da to bude u arhitektonskom smislu prihvatljivo i maksimalno kvalitetno. Tu su i svetski trendovi jednog drugačijeg načina zivota i principa gradnje, prodaje, korišćenja javnog prostora, komercijalnih objekata... Ovi trendovi primetni su mnogim evropskim gradovima, a primenjuju se, recimo, u projektu Beograd na vodi.

Zanimljivo je da se u Beogradu polako nazire i trend izgradnje kula... — Svaki investitor hoće da maksimizira potencijal svoje lokacije i to je prirodno. Mi imamo studiju vi-

Budući izgled Kalenić pijace

Metro i BG voz preuzeće veliki deo putnika koji se danas prevoze putničkim automobilima

sokih projekata koju je potrebno izraditi da bi neka lokacija mogla da bude određena za visoki objekat. U centralnoj gradskoj zoni zabranjena je izgradnja visokih objekata, ali je zato taj trend prisutan na Novom Beogradu. U ovom trenutku, desetak objekata, visine od 80 do 180 metara, u fazi je razmatranja. Svako ko dokaže da je izvodljivo izgraditi takav objekat i da on neće ugroziti okolinu, može da dobije dozvolu.

Počela je izgradnja linijskog parka. Kako će teći radovi i do kada?

— Prve dve celine radiće Zelenilo Beograd i ti radovi su već počeli, a potom sledi nabavka za izgradnju od 3. do 10. celine. Linijski park višestruko će imati koristi za Beograd. Prvo i najvažnije je to što će taj prostor, koji je bio ograničen prugom, i koji danas nije pešački prohodan, omogućiti da savska i dunavska obala budu povezane sa delovima grada koji postoje ili su u fazi izgradnje. Park će linijski preseći taj prostor, ali će imati funkciju povezivanja. Pritom, drastično će se povećati procenat zelenila, što je dodatni vid borbe za što kvalitetniji vazduh u Beogradu. Treće, dobićemo novi rekreativni prostor koji danas nemamo u centralnoj gradskoj zoni. Praktično, spojićemo Adu Huju sa Adom Ciganlijom, od jedne do druge šume moći će da se stigne peške. Procena je da ćemo linijski park završiti za tri godine. Građevinskih radova nema više, ali ima dosta imovinsko-pravnih situacija koje treba razrešiti na toj trasi.

Ko je projektovao i ko je investitor linijskog parka? — Prvobitna ideja je bila da nam neki veliki, strani biro dizajnira rešenje, ali onda smo odlučili da damo šansu našim mladim ljudima. Raspisali smo konkurs i dobili deset različitih rešenja za deset celina. Oko

PROCENA JE DA ĆE U NAREDNOJ DECENIJI

BITI IZGRAĐENO OKO TRI MILIONA KVADRATA POSLOVNOG PROSTORA

55 mladih arhitekata je dobilo šansu da urade nešto lepo i važno za svoj grad. Prezadovoljni smo njihovim rešenjima, ona se sad razrađuju. Što se tiče investitora, to su kompanije koje su u okruženju linijskog parka i koje imaju interes da investiraju – Marina Dorćol, K distrikt i Luka Beograd.

Na šta će se u ovoj godini najviše izvdojiti sredstva za uređenje grada?

— Ne računajući metro sistem, koji je zajednički projekat Republike i Grada, kada pričamo o uređenju javnih površina najviše će se izdvojiti sredstava za izgradnju linijskog parka, koji je trogodišnji projekat. Ove godine se radi projektna dokumentacija i čeka se dobijanje građevinske dozvole, ali već naredne godine izgradnja će biti merljiva u kilometrima. Skuplji projekti su svakako izgradnja tunela i mostova, koji su u proceduri. Prvo će se raditi Savski most, a potom ide izgradnja mosta kod Ade Huje, oba verovatno sledeće godine. Kad bude izgrađen most kod Ade Huje, rekonstruisaćemo Pančevački most.

Šta će se rekonstruisati od ulica ove godine? — Uradićemo proširenje pešačke zone oko Knez Mihailove, deo Kralja Petra do Kosančićevog venca biće uređen kao pešačka zona. Očekuje nas početak radova na rekonstrukciji Trga Nikole Pašića, verovatno ove godine počinju radovi. Naredne godine uradićemo i Bezistan. U planu je i izgradnja dve garaže. Nastavlja se izgradnja Ulice patrijarha Pavla u

Obnovljena Palata Beograd: trend rekonstrukcije starih zgrada i njihova prenamena u nove poslovne centre, nastaviće se K distrikt: jedan od pojekata koji će izmeniti izgled starog gradskog jezgra

Rakovici, to je najvažnija veza tog dela grada sa mostom preko Ade.

Hoćete li sređivati pijace?

— Prva sledeća za sređivanje je Kalenić pijaca, dobijena je građevinska dozvola. Biće natkrivena, neće biti potpuno zatvorena. Ulazi u Maksima Gorkog biće malo uvučeni, da bi se ulica proširila i dobila još jednu saobraćajnu traku. Sređivanje Kalenića počinje ove godine, treba da se utvrdi kad je najpovoljnije. Druga je Bajlonijeva pijaca, biće to kompletna rekonstrukcija, treba da postane trg-pijaca prema konkursnom rešenju. Ono što je zanimljivo jeste da ćemo ispod Bajlonijeve pijace imati veliku javnu garažu koja treba za početak da prihvati i vozila koja dolaze na Skadarliju. Istvremeno će se graditi garaža i sređivati pijaca. U levom delu pijace biće metro stanica, na prvoj liniji metro sistema. To će biti naredne godine.

Vi ste bili predsednik žirija na konkursu za izgled stanica prve linije BG metroa. Kako komentarišete pobedničko rešenje? — Na konkurs su pristigla različita rešenja, ali OBE studio se na samom početku izvdvojio. Žiri je jednoglasno doneo odluku da oni budu pobednici jer su najbolje ispunili naš zahtev, kad smo raspisali konkurs, da stanice budu autentične, a ne neko reciklirano rešenje iz drugih evropskih gradova, da bude srpsko, a opet u duhu savremene arhitekture, i da ima možda i neke elemente istorije. Takvo smo rešenje i dobili, savremeno je. Kad budemo ušli u njih, siguran sam da ćemo ih doživeti kao stanice primerene Beogradu.

Kad dolazi na red izgradnja stanica?

— Treba da se reše imovinski odnosi na svim lokacijama gde će biti metro stanice, da se uradi projektna dokumentacija i dobiju građevinske dozvole. Sama izgradnja neće krenuti u ovoj godini. Još nemam tačan datum, ali realno je očekivati u drugoj polovini naredne godine početak radova na metro stanicama, kako u podzemnom delu, tako i u nadzemnom.

Na Strategiji razvoja Beograda do 2030. radilo je 250 ljudi godinu i po dana. Šta ona predviđa?

ONO ŠTO SE VIDI KAO NEDOSTATAK NA TRŽIŠTU STAMBENIH NEKRETNINA U BEOGRADU, TO SU JEFTINIJI STANOVI. TO SU OBJEKTI KOJI NEDOSTAJU KADA PRIČAMO O LJUDIMA KOJI BI ŽELELI DA IMAJU SVOJ STAMBENI PROSTOR, A NISU GA JOŠ KUPILI

— Suština toga je da smo uradili viziju razvoja Beograda u narednih sedam godina, do 2030. Tom vizijom pokrili smo sve sektore društva i prostornog razvoja grada. Došli smo do mnogo zaključaka u kom smeru će se razvijati Beograd, i u ekonomskom i u smislu razvoja obrazovanja, turističkih potencijala, rekreativnih površina, saobraćaja, demografskog razvoja, ideja za razvoj stanogradnje i novih poslovnih prostora, studentskih kampusa... Ti zaključci su prvi korak koji će biti integrisan u najvažniji gradski dokument koji će ove godine biti završen, a to je Generalni urbanistički plan. Taj plan je dokument koji će biti obavezan za sve institucije i one koji upravljaju gradom, u smislu na koji način mora da se razvija dalje Beograd.

Predlog idejnog rešenja za most kod Ade Huje Izgradnja novog Savskog mosta počeće sledeće godine

Kako će se razvijati Beograd prema novom Generalnom urbanističkom planu?

— Generalni urbanistički plan oročen je do 2041. godine, radi se za dve decenije unapred i potpuno jasno daje odgovor na sve – kako i gde u smislu prostora će koja namena biti razvijana. Cilj nam je da Beograd bude pametniji grad, ne u smislu smart city-ja, nego pametniji u smislu sastava stanovištva, da bude grad sa više obrazovanih ljudi, gde će se znatno više privrednih aktivnosti bazirati na intelektualnoj industriji. U tom smislu smo uveli jednu novu urbanističku namenu koja se zove intelektualna industrija, imaćemo habove različitih vrsta, poslovne centre u kojima se pružaju intelektualne usluge, ne samo za Srbiju, nego za Evropu i svet. Očekujemo da će u narednih 10 godina razvoj tih poslovnih kompleksa preuzeti primat nad drugim privrednim delatnostima u Beogradu. Prvo, zato što je isplativo i što je nešto što podrazumeva najmanje trošenja resursa grada. Tako smo i razvijali Generalni urbanistički plan, koji se zasniva na znatno većem broju objekata za kulturne namene, znatno više rekreativnih i zelenih površina, znatno boljoj saobraćajnoj mreži, gde se sve zasniva na metro sistemu i BG vozu koji treba da preuzme deo putnika koji danas putuju putničkim

O MARKU STOJČIĆU

automobilima, kako bismo prostor oslobodili za zelenilo, a ne za saobraćaj.

Koliko je novih kvadrata stambenog i poslovnog prostora predviđeno novim Generalnim urbanističkim planom?

— Nismo razrađivali broj kvadrata, sve se svodi na demografiju, koliko će stanovnika Beograd imati. Računicu smo pravili sa idejom da Beograd u narednih 20 godina ima oko 50.000 ljudi više. Beograd sada stagnira u smislu broja stanovnika. Ima tu raznih promena u migraciji i demografiji, i Kovid je delom zaslužan za to. Očekujemo da Beograd stvori uslove da se oko 25.000 ljudi koji su otišli iz Srbije vrati u glavni grad u narednim godinama, i očekujemo doseljavanje oko 25.000 stranaca iz čitavog sveta. Ti trendovi su se već pojavili. Za vreme pandemije, oko 1.200 ljudi iz SAD-a došlo je da živi u Beogradu, upravo na bazi ovih intelektualnih privrednih aktivnosti. Doselili su se i ljudi iz Rusije, Francuske, pa i Azije, jer su Beograd i Srbija ulazna vrata za Evropu. Kroz ove aktivnosti mi ipak želimo da biramo kakvi će ljudi da se doseljavaju u Beograd, da to budu ljudi koji će doprineti privrednom rastu i koji će doprineti da u smislu uređenja grada stojimo bolje, a ne lošije.

Marko Stojčić je diplomirani inženjer arhitekture. Član je Inženjerske komore Srbije od 2008. godine, Saveza arhitekata Srbije od 2001. godine, Društva arhitekata Beograda i ima status slobodnog umetnika u udruženju ULUPUDS od 2001. godine. Licencirani je odgovorni urbanista, odgovorni projektant i odgovorni izvođač radova. Inicijator je osnivanja Komore arhitekata Srbije. Aktivno se bavi projektovanjem javnih, stambenih, komercijalnih i sportskih objekata kao i projektima uređenja javnog prostora u periodu od 2001. godine do danas. Osnivač je i glavni i odgovorni urednik časopisa „Arhitekton“. Za glavnog urbanistu Grada Beograda izabran je 2019.

Linijski park biće dugačak 4,3 kilometra i povezivaće Adu Ciganliju sa Adom Hujom Izgradnja podzemne garaže kod hale Pinki planirana je za ovu godinu

Na konkursu za idejno rešenje za izgled stanica na prvoj liniji Beogradskog metroa, koji je zatvoren krajem prošle godine, žiri nije bio na velikim mukama: jednoglasno je odlučio da buduće metro stanice, koje će postati novo obeležje Beograda, izgledaju onako kako je u svom rešenju predložio arhitektonski studio OBE. Tragom vesti, došli smo i do pobedničkog tandema – Ksenije Pantović i Jasne Kavran –koje još od završetka studija na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu rade zajedno pod brendom svog OBE studija. Sa Ksenijom i Jasnom razgovarali smo o njihovim starim i novim projektima, brojnim priznanjima koje su dobile za svoj rad i trendovima u arhitekturi u svetu i kod nas.

METRO STANICE KAO NOVI GRADSKI BREND

Originalan, promišljen i moderan dizajn koji treba da izdrži test vremena – prepoznatljiv je autorski potpis Ksenije Pantović i Jasne Kavran, partnerskog tandema arhitektonskog studija OBE, koji se primećuje i u njihovom pobedničkom rešenju za izgled stanica na prvoj liniji BG metroa

Tekst: JOVANA NIKOLIĆ

Vaše idejno rešenje za izgled stanica na prvoj liniji BG metroa je jednoglasnom odlukom žirija pobedilo na konkursu. Šta mislite da je presudilo u tome i da li očekujete da će vaše stanice zadobiti i simpatije Beograđana? — Cilj idejnog konkursnog rešenja je stvaranje specifičnih prostornih oblika, čija forma, materijalizacija i sadržaj pružaju kvalitetan prostorni kontekst, kako sa stanovišta transportnih tačaka, tako i u kontekstu arhitekture i umetnosti. Kombinovanim pristupom projektovanja stanica i njihovog rešenja pružena je reminiscencija tradicionalnih materijala i formi u savremenom – kako okruženju, tako i načinu života. Nikako ne očekujemo da će stanice zadobiti svačije simpatije, niti bi to bilo normalno. Tako je uo -

Foto: OBE STUDIO

Jasna Kavran i Ksenija Pantović

stalom u svakom projektu. Pa čak i mi među sobom imamo različite simpatije prema različitim stanicama i nije obavezno da se svima svidi sve podjednako. Bitno je da su stanice uniformisane, da se prepoznaju kao jedan brend, da se čitaju kao „celina“. Mislimo da je to doprinelo odluci žirija da nama ukaže poverenje, takođe i jednostavnost rešenja kome težimo. Ono što je takođe značajno, a ne vidi se na slikama koje su predstavljene javnosti, jeste detaljnija razrada i rešenje unutrašnjih delova stanica. Trudili smo se da to rešimo što jednostavnije, kako bi kretanje ljudi bilo olakšano.

Studio OBE je partnerski tandem i to devojački. Kad i kako ste se prepoznale i „ukačile“ i kako izgleda raditi neki projekat u dvoje?

— Rani počeci bili su radovi na konkursima posle fakulteta, u grupi sa prijateljima sa godine. Vremenom, ostale smo nas dve same i nije bilo teško jer

se dobro dopunjujemo. Misaoni procesi su nam potpuno drugačiji, što je možda i ključ naše uspešne saradnje. Često se razumemo i bez mnogo priče i objašnjenja.

Tim OBE trenutno čine još četiri devojke, koje uspešno učestvuju u projektima kojima se trenutno bavimo. Naravno, uz mnoštvo spoljnih saradnika i kolega iz struka sa kojima blisko sarađujemo i bez kojih projekti ne bi mogli da budu kompletirani i uspešno realizovani.

Kako biste opisale vaš arhitektonski dizajn i potpis? Po čemu možemo da znamo da iza nekog enterijera stoji baš OBE studio?

— Trudimo se da svakom projektu pristupimo na potpuno drugačiji način, tako da nikada ne dođe do prezasićenosti jednom tipologijom objekta. Dosta smo posvećeni odnosu sa klijentima, jer su oni bitan i neizostavan deo svakog projekta.

Izgled stanica prve linije BG metroa

Pokušavamo da kreiramo prostore koji nisu samo zanimljivi ovog trenutka, već mogu da izdrže i test vremena. Takođe, često se dešava da pred sebe postavimo težak zadatak kombinovanja mnoštva boja i materijala, kako bismo kreirale zanimljiv prostor pun karakterističnih detalja.

Ima li posla za mlade i talentovane arhitekte danas u Srbiji? Za šta vas najviše angažuju i koji su to projekti koji su vama najizazovniji?

zadatak predstavlja poseban izazov, jer se trudimo da svaki bude jedinstven i drugačiji od prethodnog.

Gde nalazite inspiraciju za ideje? Šta vam se od novih svetskih trendova najviše dopada i koliko takvi noviteti prolaze na našem tržištu?

— Inspiracija je svuda. Nekada je i nedostatak inspiracije značajan, kako bi se iz njega zatim razvile najrazličitije ideje. Retko se desi da obe nemamo inspiraciju, ali bitno je znati da to kratko traje i da će se pre ili kasnije desiti nešto što će pokrenuti ideje za dizajn. Često nalazimo inspiraciju u modi, u prirodi, ali najčešće u samom kontekstu u okviru kojeg se objekat ili enterijer nalazi.

— Posla uvek ima, trenutno je ekspanzija građevinske delatnosti, zida se svuda, nažalost, i tamo gde ne treba i često na način na koji ne treba. Čini nam se da mladi uvek mogu da nađu posao ukoliko to žele. Investitori nas najviše angažuju za projekte stambenih jedinica, u pitanju su često rekonstrukcije, ali i novi prostori. Trenutno radimo i nekoliko poslovnih prostora, kao i ugostiteljskih objekata. Nama svaki novi

Trenutno su trendovi vrlo zanimljivi, teži se kreiranju jednostavnih, bež tonova u enterijeru, minimalističkih linija, nalik skandinavskom dizajnu, koji je dobio dozu toplih tonaliteta i tekstura. Vrlo zanimljiv spoj stilova, kome teže svi trenutni svetski influenseri, kao i dizajneri enterijera. Kod nas se teži tom stilu, međutim, mora se uvek uzeti u obzir i šta je to što klijent želi, a to je najčešće komfor na prvom mestu.

Na koje ste urađene projekte posebno ponosne? — Jedan od nama najdražih projekata jeste Nova Iskra

Projekat K house na Senjaku dobio je nagradu BIG SEE Architecture Award 2021

Projekat K house

Projekat Lokal 36

na Dorćolu, kreativni hab koji je našao svoje mesto u starom gradskom jezgru. Kompleksnost zadatka čini ovaj projekat posebnim i on je jedan od značajnijih projekata našeg studija. Izazov je bio projektovati prostor koji se proteže na nekoliko nivoa, a čine ga restoranski deo, multifunkcionalni interaktivni prostor za konferencije, projekcije i meetup događaje, sale za sastanke, kancelarijski prostor za oko 130 korisnika, prostor za zabavu i opuštanje, kao i jedinstveni centralni (ulazni) prostor – urbani vrt. Bio je izazov uklopiti sve te delove koji moraju da funkcionišu sami za sebe. Akcenat u enterijeru dat je suptilnom, ali upečatljivom paletom boja, kao i odabirom savremenih materijala. Karakterističan detalj čine murali koji se nadovezuju na priču o urbanom vrtu, a kompletan prostor odiše detaljima i estetikom koju neguje naš arhitektonski dvojac.

Pobeda na konkursu za izgled metro stanica nije prva potvrda vašeg talenta i kvaliteta, prošle godine Studio OBE dobio je nagradu BIG SEE Architecture Award 2021...

— Nagradu BIG SEE u velikoj konkurenciji za arhitekturu, Studio OBE dobio je za K House, projekat kuće na Senjaku, dok smo BIG SEE nagradu za enterijer dobili za projekat male kafeterije Way Cup u Ra -

vaničkoj ulici u Beogradu. Posle ovih nagrada usledila je i nama veoma draga nagrada Grand Prix i prvo mesto na Balkanskom arhitektonskom bijenalu (BAB) u kategoriji enterijer, a za projekat Nova Iskra Dorćol.

Na kojim projektima trenutno radite i da li su do sad možda stigle neke ponude za angažman u inostranstvu?

TRENUTNO RADIMO JEDAN PROJEKAT U DUBAIJU KOJI NAM JE PROFESIONALNO VEOMA ZNAČAJAN JER PRVI PUT IMAMO PRILIKU DA RADIMO NA TOM TRŽIŠTU

— Imamo veliki broj tekućih projekata, najviše ih je, naravno, u Beogradu, što nam najviše i odgovara, s obzirom na to da smo najčešće uključeni u sve faze izvođenja projekta, do kompletne realizacije. Imamo nekoliko novih ponuda vezanih za inostranstvo, a trenutno radimo jedan projekat u Dubaiju koji nam je profesionalno veoma značajan jer prvi put imamo priliku da radimo na tom tržištu.

Projekat kafeterije Way Cup dobio je BIG SEE nagradu za enterijer

Projekat haba Nova Iskra osvojio je prvo mesto na Balkanskom arhitektonskom bijenalu

Nova Iskra

NEOBAROKNA LEPOTICA NA OBALI SAVE

Velelepno zdanje Beogradske zadruge u Savamali, poslednjih godina, otkad je data na korišćenje kompaniji Belgrade Waterfront, doživela je renesansu i ponovo zasijala u svojoj punoj lepoti. Ovo je priča o njenoj uzbudljivoj istoriji, neobaroknoj arhitekturi i raskošnom enterijeru, zbog čega i danas slovi za jednu od najlepših zgrada u Beogradu

Iza svakih vrata krije se neka priča, ali kad otvorite masivna vrata na ulazu u palatu Beogradske zadruge i nađete se ispred impozantnog centralnog stepeništa, zadivljeni lepotom i monumentalnošću, prosto poželite da zidovi progovore. Da mogu da pričaju, sigurno bi bilo materijala bar za jednu dobru seriju, ovako, ostaje nam da saslušamo priču Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, ali i naših domaćina iz Belgrade Waterfront-a, i sklopimo mozaik jedne od najlepših zgrada u Beogradu sa istorijom dužom od jednog veka.

Palata Beogradske zadruge nalazi se na Savskoj padini, na uglu ulica Travničke, Karađorđeve i Hercegovačke u Beogradu, i danas predstavlja deo poslednjeg niza reprezentativnih objekata koji su na ovom prostoru građeni u blizini reke. Zbog svojih arhitektonsko-urbanističkih i kulturno-istorijskih vrednosti, zgrada Beogradske zadruge proglašena je za spomenik kulture 1966, a za kulturno dobro od velikog značaja 1979. godine.

Centralno stepenište na ulazu u zgradu

Tekst: JOVANA NIKOLIĆ

Foto: BELGRADE WATERFRONT

GRADSKA ARHITEKTURA

Beogradska zadruga za međusobno pomaganje i štednju osnovana je 1882. godine, na inicijativu grupe uticajnih beogradskih trgovaca. Zadruga je trebalo da pomaže srednji stalež, naročito zanatlije i male trgovce, u vreme kad su beogradski zelenaši naplaćivali do 50 odsto kamate na svoje pozajmice. Tokom vremena, ona je razvila široku delatnost i postala jedna od najkrupnijih finansijskih ustanova Srbije. Od 1883, na čelu zadruge bio je Đorđe Vajfert, tada najveći srpski industrijalac.

Godine 1890. Vajfert postaje guverner Narodne banke i odlazi iz Zadruge, koja iste godine postaje akcionarsko društvo. Akcionari su bili mali i srednji trgovci i zanatlije, što je do tada bila privilegija samo bogate klijentele. Sedam godina kasnije, Zadruga osniva i Odeljenje za osiguranje života od požara, odnosno prvi osiguravajući zavod u Srbiji.

Zbog sve većeg napretka poslovanja, poslovni prostor koji je Zadruga koristila u jednom lokalu prizemne zgrade na početku Knez Mihailove ulice, a potom u prizemnoj zgradi na uglu Jakšićeve ulice i Obilićevog venca, postao je suviše tesan. Na redovnoj skupštini akcionara Zadruge 1897. godine odlučeno je da se podigne nova zgrada. Uprava Zadruge naložila je da se otkupe imanja beogradskih trgovaca u okolini nekadašnjeg Malog pijaca na Savi i u gornjem delu podigne zgrada za centralu Beogradske zadruge.

Bilo bi nepošteno da se ne pomene da je izgradnju najvećim delom finansirao bogati trgovac i veli-

Zdanje je sazidano u periodu od 1905. do 1907. godine

ki zadužbinar Luka Ćelović Trebinjac, čovek koji je pažljivim ulaganjem u Zadrugu od prostog magazadžije postao jedan najbogatijih privrednika Kraljevine Srbije i koji je već tada znao da će Savamala postati najatraktivnija gradska lokacija. Luka Ćelović, veletrgovac, rentijer, vodeći finansijer i veliki srpski dobrotvor, čija je strast bila da zida velelepna zdanja po Beogradu, bio je inače predsednik Odeljenja za bankarstvo i Odeljenja za osiguranje, i neko ko se smatra veoma zaslužnim za uspešno poslovanje Zadruge.

Izgradnja velelepnog zdanja na Malom pijacu na Savi počela je 1905. godine, a završena je 1907. godine. Zgrada je podignuta prema projektu tada vodećih beogradskih arhitekata, profesora univerziteta Andre Stevanovića i Nikole Nestorovića. Tokom projektovanja zgrade, oni su bili pod velikim uticajem Pariske izložbe 1900. godine, gde se najviše prikazivao dekorativizam pariske škole.

Društveni položaj Beogradske zadruge odredio je reprezentativnost i monumentalnost kao jedini mogući arhitektonski koncept. Akademski oblikovana zgrada, svoje uzore je našla kako u eklektičnoj akademskoj, tako i u savremenoj secesijskoj arhitekturi. Građena je tada najmodernijim građevinskim postupkom, upotrebom armiranog betona, prvi put u Beogradu, i obradom fasade u veštačkom kamenu.

Središnja, centralna partija objekta orijentisana je prema Karađorđevoj ulici i naglašena velikom složenom kupolom. U prednjem delu se, prema ulici, prepoznaju dve etaže – ulazni deo i svečana sala. U sredini je vestibil, koji se proteže kroz obe etaže, a jednoetažna šalter sala je u zadnjem delu. Oba bočna krila imaju prizemlje i dva sprata. U prizemljima bočnih krila nekada su bili dućani, a na dva sprata administrativne i upravne kancelarije Beogradske zadruge, i to u jednom krilu bankarskog, a u drugom osiguravajućeg odeljenja.

Fasadno platno u celini je raščlanjeno različitim arhitektonskim i dekorativnim motivima, poput pilastera, kordonskih venaca, konzola,

Fasada je bogata dekorativnim motivima

zova, kartuša i drugih samostalnih dekorativnih elemenata, pa sve do slobodno razvijene floralne plastike i figuralnih skulptura. Svi motivi su preuzeti iz akademskog repertoara, pre svega baroka, ali su u rukama dva velikana arhitekture – Nikole Nestorovića i Andre Stevanovića – individualno interpretirani i prilagođeni jedinstvenom stilskom izrazu. Na centralnoj fasadi sa ukrasima od veštačkog kamena, izdvajaju se dve velike niše sa leve i desne strane staklene površine, iza koje se na spratu nalazi svečana sala. U nišama se nalaze figure mladića sa svitkom i devojke sa košnicom, kao simboli delatnosti Zadruge, dok je na samom vrhu ispod kupole grupa figura od cinka koje simbolišu Srbiju (žena sa krunom) sa privrednim granama čijim se razvojem bavila Zadruga (četiri dečije figure).

Enterijer zgrade je jedan od najlepših u beogradskoj arhitekturi. Na početku mermernog stepeništa u glavnom holu postavljene su dve pandan figure mlade žene u vidu kandelabra, dok se iznad galerije u glavnom holu nalazi Afrodita sa dva Amora. Posebno je impozantna svečana sala koja svojom konstrukcijom zauzima centralni deo prvog sprata i drugog sprata. Ovde je za ukrašavanje korišćen mermer, dok se posebno ističu detalji ženskih glava i biljaka izrađeni u pozlaćenom reljefu. Velika staklena površina na pročelju zgrade predstavlja prozor svečane sale, a kroz vrata na njoj moguće je izaći i na mali balkon. Za oblaganje podova korišćeni su parket i teraco pločice.

Ukrase na fasadi i unutrašnje dekoraterske i štukaturske radove na zidovima i tavanici izveo je i izradio Franja Valdman, građevinski likorezac, dekorativne slikarske radove glavnog ulaza Bora Kovačević i Andreja Domeniko, dok je slikarije na staklu izveo R. Marković.

Beogradska zadruga uselila se u zgradu neposredno po završetku radova 1907. godine i u njoj je bila smeštena sve do 1944. godine, kad je i prestala

Spiralne stepenice danas su atrakcija

Nekadašnja šalter sala danas je poslovni prostor kompanije Belgrade Watrefront Luster u svečanoj sali

da postoji. Velelepno zdanje je posle rata bilo sedište raznih organizacija koje će tokom narednih decenija menjati njen unutrašnji i spoljni izgled. Najduže je korisnik zgrade bio Geološko-geofizički zavod „Jovan Žujović“, zbog čega je mnogi i danas zovu zgrada Geozavoda. Za vreme podstanarskog veka Geološkog zavoda dozidan je treći sprat na bočnim krilima, kao i deo zgrade iznad šalter sale. Tokom svog postojanja zgrada je više puta adaptirana. Najznačajnije izmene u njenoj građevinsko-arhitektonskoj strukturi nastale su u periodu od 1956. do 1957. i od 1958. do 1959. godine. Poslednja rekonstrukcija ove beogradske palate obavljena je 2014. godine, kada je ustupljena na korišćenje kompaniji Belgrade Waterfront, i kada joj je restauracijom u velikoj meri vraćen stari sjaj. Tokom tromesečne rekonstrukcije, kompletno je obnovljena fasada, kao i 4.000 kvadratnih metara enterijera, nakon čega je zgrada ponovo otvorena za javnost od juna 2014.

Danas se u zgradi nalaze sedište i prodajni centar kompanije Belgrade Waterfront. Zahvaljujući najmodernijoj tehnologiji u oblasti nekretnina, posetiocima može da se dočara kako izgleda život u Beogradu na vodi. Uz pomoć virtuelne realnosti, mogu da „prošetaju“ kroz svoj budući stan, da vide raspored prostorija ili da dožive pogled sa terase. Ekrani u velikoj sali prikazuju masterplan iz različitih uglova, organizaciju saobraćaja u okviru projekta, a mislilo se i na takve detalje kao što je pomeranje sunca u toku dana, tako da svoju buduću zgradu mogu da izaberu i u odnosu na to kako senke padaju. Jednostavnim dodirom ekrana odaberu zgradu, veličinu i strukturu stana i sprat na kojem želie da žive, i dobiju informacije o svom budućem domu.

U nekadašnjoj šalter sali Zadruge nalaze se veliki zidni ekrani na dodir, kao i maketa Galerije i Kule Beograd. Stari sef i spiralne stepenice su očuvani i predstavljaju pravu atrakciju. U ovoj sali se tokom celog dana dešavaju brojne aktivnosti – od organizovanih i individualnih poseta do poslovnih sastanaka.

U nekadašnjoj svečanoj sali smešten je restoran Salon 1905, a u levom i desnom krilu nalaze se kancelarije. Pored izvanredne gastronomske ponude i karte pića, jedinstvenom iskustvu u Salonu 1905 svakako doprinosi i impresivni ambijent sa mermernim zidovima i stubovima, pozlaćenim reljefima i velikom staklenom površinom na pročelju. Salon 1905 nedavno je dobio preporuku čuvenog Mišelinovog vodiča.

Zgrada je otvorena za sve posetioce, radnim danima od 8 do 22 sata, a vikendom od 12 do 22 sata. Preporuka je da se grupni obilasci najave.

Skulptura Afrodite sa dva Amora

LUKSUZ KOJI SE ISPLATI

Ako vam je Turska jedna od omiljenih turističkih destinacija, možda je pravo vreme da razmislite o kupovini nekretnine u Istanbulu ili nekom od predivnih letovališta u Antalijskoj regiji. Sve informacije o cenama, porezima i sigurnoj kupovini, možete dobiti u kompaniji Trust United Ltd, koja posluje i sa našim tržištem

Trust United Ltd.

Çarşı Mh.Damlataş Cd. No:63/C Alanya, Turkey, +381 66 51 81 142 info@trust-united.com tijana@trust-united.com www.trust-united.com

Više od 300 sunčanih dana u godini, stan s pogledom na more ili na planine, niske poreske stope i povoljnije cene nekretnina nego u drugim mediteranskim zemljama, samo su neki od razloga zbog kojih se poslednjih godina mnogi odlučuju da investiraju u kupovinu nekretnine u Turskoj. Ovaj trend prisutan je već duže u celoj Evropi, a sve više i kod nas, i to zahvaljujući turskoj kompaniji Trust United Real Estate & Construction, sa sedištem u Alanji, koja posluje i na Balkanu, a nedavno se predstavila i posetiocima Međunarodnog sajma turizma u Beogradu.

Kompanija Trust United Ltd. osnovana je 2004. godine i aktivno se bavi kupovinom i prodajom nekretnina u Alanji i okolnim gradovima, Sideu, Beleku, Antaliji i Istanbulu u Turskoj, kao i u turskom delu Kipra. Osim direktne prodaje, kompanija svojim klijentima pruža i sve druge usluge neophodne u procesu kupoprodaje nekretnina, kao što su osiguranje, knjigovodstvo, postprodaja i pravne usluge. Prodaju nekretnina u Turskoj već dugo plasiraju na evropskim tržištima, poput Švedske, Finske, Norveške, Danske, Holandije, Belgije, Engleske i Rusije, a poslednjih godina sve više posluju i sa klijentima iz balkanskih zemalja, uključujući i Srbiju. Od 2006. godine aktivno učestvuju na sajmovima širom Evrope, a njihov iskusan tim profesionalaca, na čelu sa direktorom Durmušom Ozgenom, na usluzi je svim zainteresovanima 24/7. Za kontakt sa klijentima sa našeg tržišta zadužena je Tijana Arsić, koja je bila i naša sagovornica.

Foto: TRUST UNITED LTD.

Tekst: JOVANA NIKOLIĆ

Alanja

Koliko je državljanima Srbije atraktivna ponuda kupovine nekretnina u Turskoj i koje su prednosti posedovanja nekretnine na turskom primorju, u poređenju, recimo, sa ostalim mediteranskim zemljama?

— Mnogo je zainteresovanih poslednjih nekoliko godina, pre svega iz razloga što kupovinom nekretnine u Turskoj dobijete mnogo veći luksuz nego što je to moguće u bilo kojoj drugoj okolnoj zemlji. Osim povoljnih cena samih nekretnina, porezi na nekretninu su vrlo mali (između 10 i 30 evra), kao i prosečna potrošačka korpa. Iako građanima Srbije ne treba viza za ulazak u Tursku, a kako se najavljuje, uskoro će to biti moguće i samo sa ličnom kartom, dodatna pogodnost je ta što kupovinom nekretnine dobijate boravišnu dozvolu za sve članove porodice. Kad na sve to dodamo više od 300 sunčanih dana u godini i prosečnu temperaturu od 15 stepeni, dobijamo savršeno mesto za investiciju ili život.

Kakve nekretnine imate u ponudi i šta sve ti stambeni kompleksi imaju od pratećeg sadržaja?

— Ponuda koju imamo zaista je raznolika, počev od stanova koji su stari nekoliko godina, potpuno opremljeni nameštajem i spremni za useljenje, do stanova koji su u izgradnji, sa opremljenom kuhinjom i kupatilom. Svaki od kompleksa sadrži unutrašnji i spoljašnji bazen, saunu, teretanu, dečije igralište i druge objekte, što vam daje osećaj življenja kao u hotelu.

Koji je raspon cena nekretnina?

— Cene se kreću od 55.000 evra, za stanove u zgradama koje su udaljene oko kilometar od mora, pa sve do 250.000 evra Ili više, za objekte na prvoj liniji do mora.

Šta sve treba od dokumentacije i kako uopšte izgleda postupak kad stranac kupuje nekretninu u Turskoj?

— Stan je moguće kupiti samo na osnovu pasoša bilo koje nacionalnosti. Najvažnije je odabrati nekretninu koja odgovara kupcu, sve ostalo je na našoj agenciji, počev od podnošenja dokumentacije za dobijanje vlasničkog lista, preko osiguranja, do boravišne dozvole i svega drugog neophodnog za život u Turskoj.

Za koje vreme i kako može da se isplati investicija ako neko kupi stan u kojem će, recimo, boraviti samo za vreme letovanja?

— Uloženi novac u nekretninu možete povratiti u roku od nekih 12 godina, ukoliko se izdaje na mesečnom nivou. Cene iznajmljivanja kreću se od 500 evra pa naviše.

Direktor Durmuš Ozgen

Beskamatno plaćanje na 24 mesečne rate

Najveća rezidencija i hotel zabavnog karaktera u Turskoj

Grad u gradu

Ultrapremium projekat hotelskog karaktera sa 5 zvezdica

Tijana Arsić, menadžer za balkansko tržište

UMETNOST UŽIVANJA SA PET ZVEZDICA

Na krovu Srbije, ušuškan najlepšim prizorima bogatih četinarskih šuma i planinskih vrhova, smestio se Hotel Grand Kopaonik, koji sa svojom tradicijom ide rame uz rame sa Kopaonikom, planinom nestvarne lepote i nepreglednih prirodnih bogatstava

Tekst: ANA KRALJ

Foto: HOTEL GRAND KOPAONIK

Već četiri decenije Hotel Grand Kopaonik istrajan je u tome da svoje goste nikada ne dočeka u istom izdanju, niti ih isprati sa istim uspomenama. Ovde je sve podređeno dobrom osećaju i svakodnevnom uživanju. Grand je mesto okupljanja iskusnih pojedinaca koji žive dosledno idealima koji definišu moderan luksuz, i kao takav, ponosni je nosilac epiteta jednog od najprepoznatljivijih simbola Kopaonika. Kontinuirano negujući tradiciju vrsnog hotelijera, Grand Kopaonik već četiri decenije predstavlja sinonim za ekskluzivnost i neprikosnoveni kvalitet. Vešto kombinujući tradiciju lokalnog gostoprimstva sa savremenim trendovima turizma i ugostiteljstva, sa odvažnošću nudi nove, atraktivne staze od kojih nastaju najlepše lične ekspedicije. Sa 189 soba i apartmana, Hotel Grand Kopaonik pruža vrhunski komfor i nebrojeno mnogo prilika za odmor, uživanje i opuštanje tokom cele godine.

SPA&WELLNESS OAZA

Inspirisan prirodom Kopaonika i njegovim bogatim esencijama koje se kriju u raznovrsnom biljnom svetu, Spa&Wellness centar odiše relaksacijom, lepotom, mirom. Signature spa rituale potpisuju neki od najprestižnijih spa brendova, poput švajcarskog Niance, dok se za autentične luksuzne tretmane kor-

iste lokalne prirodne sirovine i originalni proizvodi iz jedinstvene Aroma Spa laboratorije po kojoj se Ether Spa&Wellness posebno izdavaja.

Luksuzno opremljen prostor Spa&Wellness centra osvaja i opušta posetioce na prvi pogled. Fascinantni zatvoreni i otvoreni bazen sa pogledom na planinske vrhove upotpunjeni su isnpirativnom termalnom zonom. Na raspolaganju su četiri različite saune, od kojih se ističe bio-sauna sa borovim iglicama i sušenim cvećem koje je brano na obroncima Kopaonika. Tu je i finska sauna, kao i infra-red sauna sa slanim zidom i nižom temperaturom, pa je mogu koristiti i deca koja imaju probleme sa disajnim putevima. Četvrta je lava sauna koja je namenjena parovima.

Poseban deo namenjen luksuznim tretmanima čini šest masažnih soba, nazvanih po autohtonim biljkama koje rastu na Kopaoniku, poput divizme, hajdučke trave i belog pelina. Tretmani u Ether spa centru ispirisani su jedinstvenom planinskom lokacijom. Masaže, tretmani lica i tela, rasul ritual sa pilingom i mineralizoavnim blatom, potpuno će vas revitalizovati.

AROMATIČNA LABORATORIJA

Kako bi ugođaj gostima učinili neponovljivim, na licu mesta, u jedinstvenoj spa laboratoriji, terapeuti Ether spa centra ručno izrađuju luksuzne proizvode od pažljivo odabranih sirovina prirodnog porekla, uparujući raznovrsne note esencijalnih ulja i sušenog bilja i cveća sa Kopaonika. Aromatična laboratorija koja se nalazi u sklopu spa centra jedina je te vrste u čitavom regionu i predstavlja pravi ekskluzivitet ove spa oaze, gde i sami posetioci imaju priliku i da nauče osnove aromaterapije, naprave sopstvenu mešavine ulja i pilinge koje mogu koristititi tokom tretmana ili poneti sa sobom.

RESTORANI NEODOLJIVIH UKUSA

Kada se tonovi života usaglase sa izvrsnim jelima sačinjenim od najfinijih sastojaka, nastaje ugođaj koji zadovoljava sva čula. Pažljivo odabrana selekcija kulinarskih specijaliteta učiniće da svaki zalogaj ima ukus savršenstva. Potpuno novi koncepti restorana i barova,

U RENOVIRANJE ULOŽENO 30 MILIONA EVRA

uz svakodnevna iznenađenja, učiniće odmor posebnim iskustvom. Otmen i odmeren, a podjednako šarmantan da svakome izmami osmeh i ulepša dan, Grand Salon predstavlja nasleđe stila, grandioznosti i istrajnosti, dok je restoran Bacco mesto dostojno poznavalaca i uživalaca u vrhunskim gastronomskim specijalitetima, luksuznog i nenametljivog karaktera.

Omiljeni kutak za ljubitelje vina je privatni podrum sa vrhunskom selekcijom i sa tehnologijom sazrevanja koja određenim etiketama daje dodatnu vrednost nakon izvesnog vremena i predstavlja neizostavan deo nezaboravnog fine dining iskustva. Kao iznenađenje sezone ostavljen je stari dobri gastro bar Garden, koji je pored novog lica i vrhunske ponude domaćih specijaliteta upakovanih u novu formu, dobio i nenadmašan večernji program koji na Kopaonik donosi potpuno novo iskustvo. Ne propustite najekskluzivniji pogled na vrhove Kopaonika iz jedinstvenog Grand Terrace bara, koji će upotpuniti po koji gutljaj vrhunskog šampanjca.

rekonstrukciju hotela Grand Kopaonik krajem prošle godine, pred sam početak zimske sezone na Kopaoniku. Potpuno novo izdanje i luksuzni sadržaji poput impresivnog Spa&Wellness centra, elegantnih restorana i barova, moderna podzemna garaža, ali i novi Residence blok sa privatnim spa centrom, recepcijom, garažom i skijašnicom, obezbedili su najpoznatijem hotelu na Kopaoniku i njegovim gostima „novu eru” Grand iskustva. Ovom investicijom MK Grupa je premašila 100 miliona evra ukupnih kapitalnih ulaganja na Kopaoniku, od 2009. godine, od kada posluje na ovoj planini.

Kapitalnom investicijom vrednom više od 30 miliona evra MK Grupa uspešno je završila

Spa&Wellness centar

Grand salon

Posle više meseci i nekoliko aukcija, kuća The One, koja je nosila epitet najveće i najskuplje ne samo u Americi nego i u svetu, konačno je dobila svog vlasnika. Veličanstvenu vilu u otmenom kvartu Bel Er u Los Anđelesu, površine 9.750 kvadratnih metara, kupio je Ričard Sagian, CEO modnog brenda Fashion Nova. Iako procenjena na pola milijarde dolara, početna aukcijska cena bila je 295 miliona dolara, da bi se na kraju prodala za 141 milion. Za ovaj novac, vlasnik će uživati u raskošnom modernom dvorcu koji raspolaže sa 21 spavaćom sobom, 42 kupatila, dnevnom sobom od 500 m2, pet bazena, bioskopom, noćnim klubom, spa centrom, salonom lepote, vinskim podrumom sa 10.000 boca, garažom sa 30 parking mesta i pogledom na Tihi okean.

PRODATA NAJVEĆA KUĆA NA SVETU GUCCI OTVORIO I ČETVRTI RESTORAN

Gucci Osteria, restoranski brend italijanske modne kuće Gucci, otvoren je nedavno u Seulu, u okviru prodajnog objekta Gucci House. Sledeći trend još nekih modnih kuća, Gucci je iskoračio u ugostiteljstvo 2018. godine, otvorivši prvi restoran kod kuće, u Firenci. To se pokazalo kao odličan potez te je usledilo širenje brenda i otvaranje restorana na Beverli Hilsu u Kaliforniji 2020, prošle godine u Tokiju, a sada i u glavnom gradu Južne Koreje. Kao i u svim Gucci Osteria restoranima, jelovnik potpisuje šef Masimo Botura, što znači da će na meniju biti zastupljena italijanska kuhinja, ali začinjena korejskim specijalitetima. Enterijer restorana ističe se zelenom paletom, dok je trpezarija nazvana Soba ogledala dekorisana Gucci tapetama.

NOVA KASUAL KOLEKCIJA KARIMA RAŠIDA

Ležerno i luskuzno – najkraći je opis nove Kasual kolekcije egipatskog dizajnera Karima Rašida, koja se sastoji od funkcionalnih komada nameštaja i rasvete zadivljujuće estitke. Jarke nijanse pastelnih boja i luksuzni materijali savršeno se upotpunjuju sa futurističkim dizajnom, praveći balans savremenog i retro ambijenta. Kolekcija obuhvata sofe, stolice i stolove, dopunjene Kapsula lampom, Katia stonom lampom i lusterom, Disco stonom lampom i Krown lusterom.

PRVA ROBNA KUĆA FENDI CASA

Usrcu Milana, na Trgu Skala, u blizini čuvenog milanskog modnog kvarta Brera, brend Fendi Casa otvorio je svoju prvu robnu kuću. Površine 700 kvadrata, sa 13 velikih prozora koji gledaju na ulicu, prodajni prostor dizajniran je u maniru prepoznatljive Fendi estetike. U salonu je izložena najnovija kolekcija nameštaja za spavaće sobe, dnevne sobe, trpezarije i bašte, koju potpisuje devet svetski priznatih dizajnera. I ovu kolekciju odlikuje akcenat na detaljima u širokom rasponu – od teksture materijala do palete boja u svim nijansama.

SVAKO ZASLUŽUJE KVALITET I LUKSUZ

Diebedo Fransis Kere, ovogodišnji dobitnik Prickerove nagrade, prvi je afrički arhitekta kojem je dodeljeno ovo prestižno priznanje, uz obrazloženje da je pionir u arhitekturi održivog razvoja u zemljama ekstremne oskudice

Foto: PRITZKER PRIZE Tekst:

Arhitekta, pedagog i društveni aktivista Diebedo Fransis Kere (56), rođen je i odrastao u Burkini Faso, u selu bez struje i pijaće vode. Iako se kasnije školovao u Berlinu, gde je otvorio i studio, domovina u zapadnoj Africi bila mu je i ostala nepresušna inspiracija za sav njegov dosadašnji doprinos arhitekturi, pre svega za projektovanje brojnih održivih zgrada širom sveta, od Malija do Kine. Za svoje projekte, koji nude inventivna i važna rešenja za ključne teme – od održive arhitekture do društvenih angažmana i pitanja socijalne pravde, pitanja stanovanja i ostalih aktuelnih tema –već je dobio brojne nagrade, tako da je ovogodišnja nagrada nad nagradama za najboljeg arhitektu definitivno otišla u prave ruke.

Fransis Kere se nada da će promeniti paradigmu, i podstaći ljude da sanjaju i rizikuju. „To što je neko bogat na znači da treba da rasipa materijal, kao što ni činjenica da je neko siromašan ne znači da treba da odustaje od kvaliteta. Svako zaslužuje kvalitet, svako zaslužuje luksuz i svako zaslužuje udobnost. Međusobno smo povezani i zabrinutost u pogledu klime, demokratije i oskudice je briga koja se tiče svih nas“, kaže Kere.

Diebedo Fransis Kere

Komisija Prickerove nagrade pohvalila je Kereov rad zbog inteligentne upotrebe lokalnih materijala, adekvatnog pristupa lokaciji, povezanosti sa prirodom i podrške marginalizovanim zajednicama. Tomas Pricker, predsednik Hajat fondacije, istakao je da je Fransis Kere pionir u arhitekturi održivog razvoja u zemljama ekstremne oskudice. „On je podjednako arhitekta i sluga, posvećen poboljšanju života i uslova brojnih građana u onom delu sveta koji je zapostavljen. Kroz građevine koje demonstriraju lepotu, skromnost, smelost i inventivnost, a i integritetom svoje arhitekture i svog duha, Kere graci-

ozno oslikava misiju ove nagrade,“ rekao je Pricker. U Kereov portfolio uvršteni su brojni svetski priznati projekti, kao što su Umetnički centar „Tippet Rise“ u Montani (SAD) i Paviljon „Serpentine Gallery“ u Londonu (Velika Britanija), dok je rad koji ga je verovatno najviše proslavio osnovna škola u njegovom rodnom selu Gando u Burkini Faso, koju je 2008. godine izgradio u saradnji sa lokalnom zajednicom. Nekoliko zgrada po njegovoj zamisli trenutno je u fazi izrade, među kojima je i Nacionalna skupština Benina, čiji je dizajn, takođe, inspirisan prirodom i suštinski povezan sa lokalnom kulturom.

Svake godine Hajat fondacija, koju vodi porodica Pricker, dodeljuje prestižnu Prickerovu nagradu koja ima gotovo status Nobelove nagrade u arhitekturi. Smatra se najvrednijom svetskom nagradom u ovoj oblasti, i dodeljuje se arhitektama koji na najbolji način pokažu kombinaciju talenta, vizije i posvećenosti. Pobedniku se dodeljuje i novčana nagrada od 100.000 dolara, sertifikat i bronzana medalja. Pobednik se proglašava u proleće, a ovogodišnji laureat Diebedo Fransis Kere, prvi je tamnoputi arhitekta i prvi Afrikanac koji je osvojio ovu nagradu.

PRICKER KAO NOBEL

Doktorske kuće, Leo, Burkina Faso

Osnovna škola u rodnom selu Gando

Paviljon Serpentine Gallery u Londonu

MAGIJA KRISTALA

Darko Mladenović, srpski dizajner iz Pariza, nekadašnji umetnički direktor kompanije Swarovski i autor brojnih nagrađivanih dizajnerskih kreacija za neke od najčuvenijih svetskih brendova, podelio je sa nama delić svoje umetničke estetike i otkrio kako je nastao novi simbol Pariza, koji je za kratko vreme osvojio Parižane i turiste

Nedavno je u medijima odjeknulo da je novi simbol Pariza dizajnirao naš čovek. Par savršeno ukombinovanih elemenata, Ajfelov toranj i srce, sa dinamikom koja predviđa trajanje, ponovo je prizvalo ime dizajnera Darka Mladenovića u svest domaće javnosti. Iako otelotvorene ideje ovog primenjenog umetnika često imaju dug vek trajanja, čak i kada nismo svesni da su rezultat njegove kreativnosti, Darko nas iznova novom idejom podseti na celokupno njegovo stvaralaštvo.

Swarovski, Givenchy, Lancôme, Christofle, Louis Vuitton, Van Cleef & Arpels, Château Lafite Rothschild, samo su neki od luksuznih brendova sa kojima je Darko sarađivao i uvek mu je posebno drago da o tome razgovara sa nekim iz Srbije. „Dok sam ranijih godina bio umetnički direktor kompanije Swarovski, često sam bio prisutan u javnosti. Vreme brzo prolazi i kod umetnika postoje ti talasi prisutnosti u medijima, ali uvek mi je zadovoljstvo da iznova stupim u kontakt sa Beogradom”, otpočeo je Darko razgovor za naš magazin.

Novi simbol Pariza uskoro bi trebalo da se pojavi na mnogim prometnim mestima i predmetima. Ipak, magični spoj srca, koje zamenjuje slovo O, i prepoznatljive građevine u funkciji slova A, u rečima Love Paris, daje više univerzalne simbolike nego što je i sam autor to mogao da predvidi.

Pri prvom pogledu na novi simbol francuske prestonice odmah uočavamo zvezdu. Da li je to od početka bila namera?

— Tačno da je ispala jedna zvezda, ali to nije bilo svesno. Ideja je bila da se srce i Ajfelova kula uklope u jednu neprekidnu liniju, da bude jedna veza, kao beskrajna cirkulacija energije između Pariza i ljubavi.

Da li bi i Beograd, koji se u današnje vreme brzo menja, mogao da ima neki sličan simbol?

— Ceo proces života je jedna transformacija. Linija identiteta uvek postoji i pitanje je kako se ona kreće ka budućnosti. Tu ima prostora za promišljanje na koji način da se stvori najbolja dinamika elemenata sa kojom ljudi mogu da se identifikuju sada i u budućnosti. Takav rezultat stvaralačkog procesa ima uticaj. Ne znamo koliko stvari mogu da traju, ali ukoliko kreacija uspostavi kontakt sa ljudima, ona kao takva traje. Znak Beograda treba da dotakne, kao i pevač što dotakne srce publike. Pitanje je kompleksno jer zahteva dublje promišljanje – da li ga tražimo u estetici ili u samom duhu? Valjalo bi zabeležiti sve pozitivne elemente i kvalitete, potencijale, u čemu smo jaki, i razmisliti na koj način to možemo da integrišemo u današnji i budući svet kroz jedan projekat.

ONO

ŠTO JE MAGIČNO U VEZI SA

KRISTALOM JESTE TO DA KADA GA DIZAJNIRATE, NIKAD NE ZNATE KOJI ĆE REZULTAT NA KRAJU ISPASTI. TA IGRA SVETLOSTI JE NEŠTO ŠTO SE ILI DESI ILI NE

Na koje svoje ostvarenje ste najviše ponosni? — Na skulpturu Ray (Zrak) koju sam napravio za Swarovski, a koju je kasnije preuzeo Time magazine kada ju je dodeljivao uticajnim ličnostima (Time 100 World’s Most Influential People). Imala je svoj put, takoreći svoj život, koji isto tako nije bilo moguće predvideti. Ja sam to nacrtao, onda je to izabrano, i za mene je to neka vrsta magije, što je inače svojstvo kristala. Kada sam nosio kristalne prototipe na sastanke u Swarovski, u Austriji i Švajcarskoj, obavezno su mi tražili dodatnu kontrolu prtljaga na aerodromu, jer se na prvoj nikako nije moglo detektovati šta je u pitanju. Onda se carinci oduševe kad otkriju komad kristala. Ono što je još magično u vezi sa kristalom jeste to da kada ga dizajnirate, nikad ne znate koji će rezultat na kraju ispasti. Ta igra svetlosti je nešto što se ili desi ili ne, a ta neizvesnost čini ceo proces vrlo uzbudljvim.

Logičan nastavak Ray skulpture, koja preko Time magazina povezuje značajne ličnosti širom sveta, bila je Ray Building. Šta ona predstavlja? — Ray Building je simbolična arhitektura. Predstavlja univerzalni simbol koji, dajući strukturu, povezuje sve kulture. Inspirisan je sunčevim zracima koji predstavljaju izvor sveg života, čistotu, ekologiju i

održivost. Dinamična cirkulacija energije zrakova od parka/zelenila, preko građevine, do svetlosnih snopova i nebesa. Motor je ka napretku i veza između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Pariz nije jedini grad koji je poneo vaš kreativni pečat, tu je i Njujork?

— U Njujorku sam kao direktor kreacije Swarovski radio na novogodišnjoj dekoraciji Rokfeler centra. Swarovski svake godine oprema novogodišnju zvezdu za jelku ispred Rokfeler centra, koja je veliki simbol za Njujork i Amerikance.

Za figuru Ray možemo reći da je najpopularnija, ukoliko merimo medijskom pažnjom koju je imala. Šta mislite, po kom ostvarenju vas još prepoznaju?

— Pitanje je koliko ljudi, zapravo, zna koje ime stoji iza dizajna nekog predmeta. Pomenuti predmeti su, recimo, bili potpisani „Darko for Daniel Swarovski”, ali opet ne znate ko to zaista čita, prati i zna ko je osoba koja stoji iza neke ideje. Jedan od prvih projekata koji sam uradio za kompaniju Lancôme bila jedna teglica koja je prošla kroz vreme. Ona je nacrtana 1994/95 godine i još uvek je tu, i kad neko kupi taj neki kozmetički proizvod, sigurno ne zna da sam ja iza tog dizajna. Veliko je pitanje da li se identifikacija kreatora baš uvek desi kroz njegovo delo. Raduje me kada razmislim da te neke kreacije imaju trajnost, a onda se i pitam šta im to omogućava – da li je to neka osnovna ljudska vrednost koju sam time dotakao?

Svoju profesiju zovete philosigner, kao miks filozofije i dizajna. Čemu dajete veću prednost u svom stvaralač-

kom radu – etici ili estetici?

— Stvaralački rad zamišljam kao nastojanje da se sadašnjem vremenu, ali i budućnosti, donesu neki principi koji strukturiraju svet, ali da budu vidljivi. Uvek sam hteo da kreacije budu izraz nečeg što ima jednu dubinu, da vuče iz prošlosti, uzima iz sadašnjosti i da može da se projektuje u budućnost. Da to budu spojevi elemenata koji vraćaju na nešto dobro i osnovno za sva društva. Konstatujem da moje kreacije prolaze kroz vreme, u smislu trajanja, ali i da su isto tako prihvaćene na celoj zemljinoj kugli, u raznim kulturama. Kroz takav stvaralački rad se vraćaju te neke univerzalne i prave vrednosti na koje čovek može da se osloni i koje može da poželi svojoj deci, realne su, nisu lažne. Stvaralački rad za mene jeste jedna vrsta borbe za prave vrednosti i ideje, a sve to kroz dozu estetike, svakako.

Kakav život sada živi ručni sat koji ste dizajnirali i koji nosi ime vaše robne marke? Da li je u prodaji? — Sad baš radim na komercijalizaciji sata. Zlatni sat je francusko-švajcarske proizvodnje koji nije predviđen za masovniju prodaju preko interneta već samo u buticima. Toliko toga sam naučio kroz te kontakte sa proizvođačima. Švajcarci su pasionirani proizvođači satova, sve se odvija kao kod proizvodnje automobila, pa tako imate prozvođače za kaiš, za staklo, za mehanizam... Tako da sam na terenu, u tim kontaktima, video kako oživljava moj sat i moja ideja, i dosta toga sam naučio.

Iz perspektive današnjeg sveta, koji je pretežno digitalan, šta najviše koči inspiraciju i umetnost? — Svako vreme doprinosi nečemu. Ipak je magično da mi

Vil Smit jedan je od dobitnika skulpture Ray

Skulptura Ray Building

Novi simbol Pariza

možemo da razgovaramo ovako pomoću novih tehnologija, tu smo stvarno u Teslinim zamislima od pre više od sto godina i to je nešto neverovatno i meni izuzetno pozitivno. Baš u toj mogućnosti koja nam se daje da i ovako komuniciramo, otvara nam se put nekoj inspiraciji. S druge strane, činjenica je da su ljudi preplavljeni informacijama i da su suviše udubljeni u uređaje, pa se međusobno više i ne gledaju. To bogatstvo informacija utiče na nas, samo je pitanje ravnoteže koju bi trebalo uspostaviti. Možda je manje vremena sada za dublje promišljanje neke informacije, da se koncentrišemo na jednu temu. Ranije je to bilo jednostavnije, kada smo bili usmereni na traženje informacija u biblioteci, pa je ceo proces produbljivao to informisanje. Ipak, smatram da se kroz nove tehnologije učimo brzini povezivanja i delovanja i verujem da u tome ima dobrih strana koje će se možda i genetski prenositi na sledeće generacije. Dakle, sve to može da nas podstakne ili prekine u nekom radu. Čini mi se da nalazim svoju meru u svemu tome.

Svetski ste priznat dizajner, ali na pitanje odakle ste, šta najradije odgovarate?

— Ja uvek kažem da sam iz Beograda. Ranije sam pričao da sam iz Jugoslavije, sad iz Srbije. Naravno da je na mene Francuska imala puno uticaja, jer sam se tu školovao. Dosta sam putovao kao dete, pa uz poreklo i korene, tu je i činjenica da kada duže živite negde, sve to ostavlja uticaje na nas. Stvar je u tome kako iskoristiti okolnosti koje nas trenutno okružuju.

Isto tako ste najbolje iskoristili okolnosti kao student, kada ste bili jedan od retkih koji se prijavio na konkur-

se nekih poznatih kompanija, kao i veliki uspeh sa dizajnom bočice Givenchy parfema. Da li ste i danas tako jako oslonjeni na svoju intuiciju?

— Na neki način sve više. Mislim da se svima nama ukazuju neke prilike koje treba prvo primetiti, ali sve što usledi nakon toga je rad. Intuicija da, a onda mnogo rada, koncentracije, ličnog razvoja je potrebno da bismo rekli da je neka prilika uspešno iskorišćena. S druge strane, ne sporim da postoji i ta neka sreća, koja je recimo skulpturu Rey odvela čak do Time magazina, na koju ja nisam svesno uticao. Isto tako mislim da je vera u cilj jako važna, kao i da nam je stalo do nečega, da je stvaralaštvo iz srca. Sve zahteva jedan razvoj, trud i ulaganje, jedan vremenski kontinuitet za razvoj. Ništa se ne dešava preko noći.

Koje vam je priznanje koje ste osvojili najdraže? — Imao sam tu zvanično prvu nagradu 1991. godine za bočicu Givenchy, koja mi je izuzetno draga, ali ipak imam jednu anegdotu koja me vodi ka toj lepoj emociji prvog priznanja. Bio sam đak u dizajnerskoj školi u Beogradu kada nam je došao profesor i rekao da napravimo dizajn pozivnice za Kongres Komunističke partije. Nekoliko nedelja kasnije profesor mi je rekao da je baš moje rešenje izabrano. Na kraju nam nisu ni poslali tu odštampanu pozivnicu da vidimo, ali je ostala anegdota, jer koliko se sećam, to je prvi put da je nešto što sam ja uradio izabrano kao dobro. Ipak, moram da naglasim da su mi i kasnija priznanja koja sam dobijao zaista bila potvrda da sam se dobro organizovao, jer od pet konkursa te 1993. godine, ja sam dobio tri prve nagrade –za Boucheron, Lalique i Van Cleef and Arpels. Nakon te tri nagrade počeo sam, zapravo, da verujem u svoj talenat.

Teglica za Lancome

Skulptura Ray kao nagrada Time magazina

Dekoracija novogodišnje jelke ispred Rokfeler centra

Bočica za Ginevchy parfem

VINO SE PO ČAŠI POZNAJE

Spravljanje vina je nauka, serviranje vina je tehnika, a ispijanje vina je umetnost. Buke, ukus, balans i završna aroma sveukupne punoće vina, najvećim delom zavise od oblika čaše iz koje se pije. To je upravo tajna Riedel čaša

Za spravljanje vina potrebno je ogromno znanje i još veće iskustvo vinogradara, a za serviranje – poznavanje tehnike. Vrhunski somelijeri poštuju osnovna pravila serviranja, koja podrazumevaju poseban redosled posluženja vina, određenu temperaturu njegovog iznošenja, kao i jedinstveno uparivanje hrane i pića koje naročito ističe punoću ukusa svakog zalogaja.

Kao što se čovek poznaje po odeći, tako se vino poznaje po čaši. Sa tradicijom dužom od 250 godina i svetskom reputacijom koja je više od 50 godina svrstava u najznačajnije proizvođače vinskih čaša, kompanija Riedel pokazala je koliko oblik čaše utiče na percepciju vina. Buke, ukus, balans i završna aroma sveukupne punoće vina najvećim delom zavise od oblika čaše iz koje se pije i koja ima kompleksnu ulogu u prepoznavanju i prenošenju poruke kvalitetnog vina.

Riedel čaše, drugačije za svako vino i svaku sortu, pa čak i za određenog proizvođača, kao i veliki izbor dekantera, možete pronaći u prodavnicama Sun, Moon & Stars.

Pre sipanja u čašu, svako vino treba „dekantirati“, sipati u posebnu posudu, da bi se vino odvojilo od taloga, bojenih materija, tanina, kristala vinske kiseline, a i u kontaktu vina sa kiseonikom dolazi do njegovog „provetravanja“, čime prave karakteristike napitka ostaju u čaši.

Foto: SUN, MOON & STARS

Tekst: ANA KRALJ

Riedel čaše iz kolekcije Winewings

Impresivna veza forme i funkcije očigledna je u elegantnim i impozantnim Riedel dekanterima koji su inovativni koliko i funkcionalni. Dekantovanje dozvoljava mladim vinima da se otvore i da pokažu svoj puni potencijal, kao što dvojnom aeracijom, kada se vino sipa u dekanter i kada se istače iz njega, u sebe usisava veliku količinu kiseonika, stvarajući sličan efekat i kod starijih vina.

Novi koncept Winewings čaša ističe ispruženo, ravno dno, krilastog oblika, koje povećava površinu na kojoj vino leži, dajući veći intenzitet arome uvećanjem nivoa isparenja. Pored toga, da bi se svakoj sorti grožđa dala optimalna aroma, bilo je neophodno da se blago zakrivi i zid čaše, kao i da se precizno kalibrira otvor svake čaše specifičnim prečnikom. Neuobiča-

jene estetike, ove čaše upečatljive su u svom dizajnu i izuzetno funkcionalne, uzimajući u obzir ono najvažnije, da sveukupna punoća ukusa svakog vina maestralno dođe do izražaja.

Kolekcija Fatto a Mano potpuni je šik, jer kombinuje sofisticiranost ručno pravljenog (duvanog) kristala, u stilu drevne venecijanske tradicije, sa poslednjom tehnologijom 21. veka, koristeći kompletno automatizovane mašinske tehnike. Završni proizvod, perfektna kristalna čaša krhkih drški u raznim bojama, očarava svojom pojavom.

Zavedeni vizuelnom magijom serviranja, prepustite se ispijanju omiljenog vina dopuštajući da vas njegovi omamljujući mirisi i egzotična aroma povedu na daleko putovanje beskrajem hedonizma.

SUN, MOON & STARS: Nušićeva 25 / Jurija Gagarina 16, lok 137 Bulevar kralja Aleksandra 86, Beograd

Riedel dekanter Amadeo i čaše Fatto A Mano

Riedel čaše drugačije su za svako vino i svaku sortu

ČUVARI BISER SORTI

VINA ŽUPE

Tamjanika i prokupac, dve autohtone srpske sorte grožđa, našle su se u 20. veku na margini. Obnovom nasleđenog vinograda i vinarije, porodica Ivanović spasila je župskog kralja i kraljicu od zaborava

Tokom 103 godine vinogradarske i vinske tradicije porodice Ivanović, iz Aleksandrovca, ispisano je više poglavlja. Sa čokota koje je sadio 1919. deda Dragi Dragoslav Ivanović i danas se bere grožđe. Priča o njhovom vinogradu i vinariji nije priča jedne porodice već mnogo više. Istorija u malom o ljubavi pre-

ma prirodi, grožđu, vinu, zavičaju, tradiciji, ali i turbuletnim društvenim dešavanjima.

Porodični biznis sada vode brat Ivan i sestra Nadežda. Posao su nasledili od oca Gage Dragoslava, baš kao on od svog oca Ivana i dede-imenjaka. Četvrta generacija, s možda jačim žarom od onoga s kojim je Ivanov i Nadeždin otac Gaga (1959- 2020) devedestih izvukao iz podruma muljače i pokrenuo posao, ispisuje nove stranice.

Od berbe 2020. prešli su na organsku proizvodnju vina sa sertifiktom Ecocert za domaće i evropsko tržište. Početkom ove godine predstavili su ekskluzivno vino Gaga, 100 odsto prokupac, berba 2017, odajući počast preminulom ocu i pokretaču modernog doba vinarije.

„Godišnje proizvedemo od 40.000 do 50.000 litara, što nas svrstava u butik vinariju. Imamo oko 3,5 hektara naših zasada i otkupljujemo grožđe sa oko 12 hektara župskih vinogradara”, kaže Nadežda Ivanović.

A početkom prošlog veka proizvodili su 100.000 litara vina godišnje. Pradeda Dragi je bio ugledni domaćin, vinogradar, trgovac.Uzgajali su prokupac i tamjaniku, sorte stare više od 1.000 godina. Posle Drugog svetskog rata, u dve nacionalizacije, oduzet

Brat i sestra Ivan i Nadežda Ivanović nasledili su posao od oca Dragoslava

im je znatan deo imanja; zemlja, zalihe rakije i vina. Ostala je kuća i okućnica s čokotima.

Sin Ivan je izučio za ekonomistu, predavao u školi, radio u opštini. Njegov sin Gaga završio je Tehnološko-metalurški fakultet. Grožđe su prerađivali za lične potrebe. Sve do 1996. kada Ivanov i Nadeždin otac napušta posao u fabrici Milan Blagojević, u Lučanima, i vraća se u Župu.

„Tata se zaljubio u vinograd još kao dečak. Sa našim pradedom je rastao. Nas su, takođe, dok smo bili mali vodili, najviše, u vreme berbe. Brat Ivan je pre pet, šest godina odlučio da ostane uz oca. Ja sam se obrela u drugim profesionalnim vodama. Tražila se kroz PR, radila na brodu, velikoj korporaciji. Sve do prošle godine. Vratila sam se u rodni grad i nastavila da radim ono što su moji preci gradili čitav vek. I sve je dobilo dublji smisao“, kaže Nadežda.

GODIŠNJE PROIZVEDEMO

OD 40.000 DO 50.000 LITARA ŠTO NAS SVRSTAVA U BUTIK VINARIJU

Zalog predaka nose u vaspitanju, uspomenama, velelepnoj kući iz 1934. u kojoj žive i koja je na etiketama boca. Sestra i brat veruju da su dovoljno znanja pokupili od tate. Ponosni su kada se u vinarskom esnafu Srbije pomene njegovo ime s posebnim poštovanjem i titulom, otac prokupca.

Prva flaša prokupca u Srbiji pojavila se davne 2003, upravo iz podruma vinarije Ivanović. Prešli su dug put dokazivanja i prihvatanja do renesanse koju danas prokupac uživa. Na vinskoj mapi Srbije sada je oko 70 etiketa prokupca iz brojnih, malih vinarija. Ivanovići neguju svoju recepturu i svoje zasade. Za buduće generacije.

10. avgusta 18, 37230 Aleksandrovac + 381 63 528 246 kontakt@ivanovicvino.com

TOP 5 VINARIJE

PROKUPAC

U bocama dominira prokupac. Vino čini 85 procenta autohtone storte, oplemenjene sa 15 procenata svetskih zrna: 7,5 merloa i 7,5 procenta kabernea. Rubincrvene boje, reskog mirisa, asocira na zrelo crveno voće, jačinu, oporost, prošlost. Gutalj kraljevskog prokupca pruža užitak u harmoniji sa jelima tradicionalne srpske trpeze, bogate crvenim mesom.

Prirodno vino izrađeno na tradicionalan način. Može da se pije nekoliko meseci posle berbe. Nosi krunu kraljice vina Župe. Sladostrasnog začinskog tona tamjana, cimeta, bosiljka i boje koja se preliva od prozračnožute do zlatnozelene. Čaša tamjanike je nobles drugarica lakih jela, piletine, ribe, orašastih plodova.

EKSKLUZIVNA VINA GROŽĐE S PORODIČNOG VINOGRADA

NO ½ (NUMERO POLA)

Postavlja standard župskog crvenog, premijum vina. Po sastavu je polovina prokupac i po 25 procenata kaberne i merlo. Isti kraljevski, prokupački DNK, drugačije razmere. Leži u buradima od srpskog hrasta. U Župi se za karakterna, snažna crvena vina kaže „pije se kašikom”. Idealni zalogaji uz čašu No ½ su slani, tvrdi sirevi, pršuta.

NO ¾ (TAJMANIKA BARIK)

Rođena iz Ivanove ideje da tajmaniku dobijenu samo od grožđa iz vlastitih vinograda ostave šest meseci barikiranu u buradima. Prvo organsko premijum belo vino u vek dugoj porodičnoj tradiciji. Najpre eksperiment, vino je pokazalo odlične rezultate na tržištu. Najbolje je piti ohlađeno na temperaturi od 10 do 14 stepeni Celzijusa. Uz suve šljive, kajsije, smokve, pečene bademe.

GAGA

Odličan rod prokupca iz 2017. Gaga je hteo da bude omaž vino njegovom dedi. Sudbina je htela da su Gagina deca plasirala remek-delo u čast prerano otišlog oca. Ekskluzivne serije od 600 boca. Na etiketi su izohipse brda Varina. Za novu seriju vina Gaga sprema se berba iz 2021. Mladi vinari kažu vreme će pokazati kada ce biti u buteljkama. Pije se uz specijalitete od mesa, duvan čvarke, sos od crnog i crvenog luka, začinjene namaze.

TAMJANIKA

Od berbe 2020. sertifikovani organski vinari

UŠUŠKANI DRAGULJ BEOGRADA

The Babe Boutique Hotel na Senjaku za samo godinu dana postao je omiljena adresa modernih putnika i Beograđana koji vole da uživaju u nenametljivom luksuzu, vrhunskoj hrani i dobrom provodu. Sve zahvaljujući preduzmiljivoj vlasnici koja je rešila da porodičnu kuću opterećenu kreditom pretvori u biznis

Beograđani već znaju gde treba uveče da izađu ako žele da budu u dobrom društvu i dožive provod koji će se prepričavati. Baš kao što i gosti iz inostranstva, koji dolaze u Beograd poslovno ili da se odmore, znaju gde da odsednu ako im je važno da imaju vrhunsku uslugu u modernom i otmenom ambijentu, a da se osećaju kao kod kuće. I jedni i drugi srešće se na istoj adresi – u butik-hotelu Bejb na Senjaku, ušuškanom među ostalim vilama u mirnom i otmenom kraju, izolovanom od užurbanog gradskog života.

Spolja se hotel ne razlikuje od susednih vila. I sam je do pre godinu dana bio porodična kuća, u kojoj je njena vlasnica, advokatica Nevena Jeličić, živela sa svojom decom. Kad je shvatila da su mesečne obaveze i krediti za kuću suviše veliki, i da rentiranje kuće ne bi pokrilo troškove, sinula joj je ideja da vilu pretvori u mali hotel. S obzirom na to da je kuća već imala šest soba, shvatila je da nema šta da izgubi.

„Pokušala sam da rešim problem u svoju korist, a onda se to poklopilo i sa mojim ličnim afiniteti -

Foto: THE BABE BOUTIQUE HOTEL

Tekst: PETRA VASILJEVIĆ

STIL ŽIVOTA

ma jer volim da se bavim uređenjem enterijera. Bila sam inspirisana dizajnerskim rešenjima koje sam videla u hotelima širom sveta, a onda sam uz pomoć prijatelja, za samo sedam dana, potpuno preuredila kuću i pretvorila je u mali hotel istinski unikatnog ambijenta koji je pravi mix&match stilova. Možda se arhitekte ne bi složile sa mojim dizajnerskim pristupom, jer sam spojila nespojivo, ali meni se sviđa. Što je najvažnije, i gostima se sviđa“, kaže Nevena Jeličić.

Moderno dizajniran enterijer odiše intimnom i toplom atmosferom. Apartmani su prostrani, upotpunjeni stilskim nameštajem, antikvitetima i dodirima mističnog Balija. Jedinstveni ambijent zrači mirom koji gostima pruža isitinski intimni luksuz. Od

pratećih sadržaja gostima su na raspolaganju teretana i salon lepote, kao i bar sa vrhunskim aperitivima i vinima, koji pruža maksimalno uživanje u potpunoj privatnosti. The Babe Bar već je postao omiljeno mesto Beograđana za poslovne sastanke, druženje posle posla, koktele s prijateljima ili šampanjac za dvoje.

Najlepše priče u Bejb hotelu, koje se posle danima prepričavaju, dešavaju se noću, kada se vikendom organizuju muzičke i tematske večeri, u kojima se uživa uz vrhunske gastronomske specijalitete i odabrano društvo. Sa novootvorenom terasom, koja će pružiti poseban doživljaj s pogledom na zvezdano nebo iznad Beograda, verujemo da će najbolje priče butik-hotela Bejb tek biti ispričane ovog leta...

Nevena Jeličić, vlasnica hotela

ADRIA SUMMIT O ZDRAVOJ BUDUĆNOSTI DIGITALNE TRGOVINE

Tema prvog Adria Summit-a je „Future of Digital Commerce”. Više od 70 panelista i učesnika skupa u Savudriji u Istri, razmenjivaće poslovne informacije, jačati VIP Networking u najlepšem mesecu u godini, uz golf, tenis, vina, vožnju biciklom

Tekst: ALEKSANDRA MARKOVIĆ

Foto: ADRIA SUMMIT/PROMO

Gde smo mi u digitalnom ekosistemu, tema je prvog Adria Summit-a „Future of Digital Commerce”. Na važna pitanja i nove teme digitalne tehnologije razgovaraće internacionalni stručnjaci od 5. do 8. maja, u hotelu Kempinski, u istrijanskoj Savudriji. Program obuhvata četiri glavna govornika, osam panel diskusija i četiri termina iznenađenja, sa više od 70 učesnika. Na samitu učestvuju e Commerce asocijacije Slovenije, Hrvatske, Severne Makedonije, Srbije i Bosne i Hercegovine.

Uključivanje malih i srednjih preduzeća u industriju e-trgovine u potpunosti je sinhronizovano sa prisustvom velikih kompanija za elektronsko poslovanje.

„Očekujemo raznoliku publiku, lidere velikih korporacija i preduzetnike, od fintech do startapa, investitore, menadžere privatnih kapitalnih fondova i porodične kancelarije zainteresovane za finansi-

ranje inovacija”, ističe Dejan Tešić, jedan od organizatora događaja, ekspert s dugogodišnjim iskustvom u bankarstvu.

Panele otvara tema za menadžere i direktore velikih kompanija prepoznatih u e-biznisu: projekcije uticaja digitala u ukupnom šeru u ekonomiji. Globalni trendovi pokazuju da će digitalna trgovina u naredne četiri godine porasti 50 procenata. Razmatraće se uloga marketinga i brendinga, uticaj prepoznatljivosti na uspeh u digital biznisu.

Pod lupom će se naći važan segment digitalne trgovine - dostava. Kako je organizovati i koliko kvalitet dostave utiče na poverenje kupaca? Da li je opravdano čekati sedam dana na isporuku? Gde su igrači koji razmišljaju drugačije i planiraju da naprave nešto što je svetski standard: isporuka u 24/48 sati – odgovoriće predstavnici najvećih logističkih kompanija na našim prostorima.

Prvi dan samita zaokružuje panel o uticaju finansijskih servisa u cilju organizacije celokupnog digital biznisa. Kako se organizuju efikasna plaćanja, gradi poverenje u korišćenje kartica i druge metode online plaćanja? Kako se kreditiraju potrošači za kupovinu na rate i kako podići instant kredit u trenutku naručivanja robe? Poseban blok je posvećen blokčejnu, kripto valutama, alternativnim metodama plaćanja.

„Promovišemo činjenicu da Adria region ima zajedničku istoriju i zajedničku budućnost. Živimo u području sa više od 20 miliona stanovnika. Fokus je da lokalni, fizički trgovci shvate da konkurencija izvan njihovog regiona napada i da bi trebalo da poboljšaju svoje usluge i bolje integrišu fizičke i online kanale kako bi zaista tretirali kupce na isti način”, ukazuje Boris Vujičić, koorganizator samita, izvršni konsultant i investitor sa 25 godina iskustva na međunarodnom tržištu.

U završnici Adria Summit-a odgovore na pitanja o uključivanju malih kompanija, preduzetnika u finansiranje inovacija davaće stručnjaci investicionih kompanija.

„Morate biti na Adria Summit-u ako razmišljate o selidbi poslovanja izvan granica svoje zemlje.

Očekuju vas predstavnici eCommerce asocijacija iz susednih zemalja, kako bi saznali šta njihovi kupci žele, ali i koje su pravne i birokratske procedure potrebne za uspostavljanje uspešne online prodaje u tim zemljama. Iskoristite priliku za VIP Networking u neformalnom okruženju”, poručuje Marcel Majsan, koorganizator konferencije, osnivač i predsednik eCommerce Asocijacije Hrvatske.

LOKACIJA SAMITA NIJE SLUČAJNO IZABRANA. ISTRA JE POČETKOM MAJA SUNČANA, A VAZDUH SVEŽ I ČIST

„Lokacija samita nije slučajno izabrana. Istra je početkom maja sunčana, vazduh je svež i čist. Hrana je, modernim rečnikom - proizvedena na održiv način. Istra se, posle radnog dela, može istražiti biciklom. Premrežena je obeleženim stazama, a jedna, Parenzana, povezuje Trst i Poreč, kuda je nekada prolazila uskotračna železnica”, kaže Zoran Torbica i dodaje: „Radićemo i družiti se, uživo. Moramo biti zdravi. Registrujte se na vreme. Nije veliki kapacitet i neće biti online prenosa”.