Page 1

Издање пројекта RUSSIA BEYOND THE HEADLINES

Дистрибуира се у сарадњи са дневним листом

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

ruskarec.ru

Наука и технологија

Путовања

Русији тек предстоји да упозна Запад са својим специјалитетима

Навигациони систем ГЛОНАСС: GPS коначно има алтернативу

Соловецка острва: бурна историја бисера са Севера

СТРАНА 5

СТРАНА 7

ИТАР-ТАСС

ALAMY/LEGION MEDIA

Економија

СТРАНА 4

23. мај 2012.

Росијска газета уређује прилоге o Русији у 18 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Дејли телеграф, Фигаро и Зидојче цајтунг

Руско-српски односи Какви су били односи двеју земаља после 2000. и какве су даље перспективе?

Путиново доба и Србија

ва Русије и Србије на највишем нивоу после 2000. никако се не може поредити са оним из 90их. Односи између Слободана Милошевића и Бориса Јељцина никад нису били добри зато што је Милошевић 1991. подржао Јељцинове противнике који су покушали да организују војни преврат у Москви. Лоши односи двају председника негативно су утицали на руско-српске билатералне односе током 90-их у целини.

МИХАИЛ ВАШЧЕНКО

ИНСТИТУТ ЗА СЛАВИСТИКУ РУСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА, ЗА РУСКУ РЕЧ

Владимир Путин је постао председник Русије 2000, у периоду великих промена у Србији. Интензитет контаката руководста-

Ни Путин није био у добрим односима са Милошевићем. На сусрету групе Г8 у Окинави 2000. Путин се придружио осталим лидерима у намери да се на Милошевића изврши политички притисак, а према изворима дневника „Независима газета“ чак је изјавио да „Милошевић прави проблеме за Кремљ“. Ипак, након изручења Милошевића Хашком суду у јуну 2001, Путин је изразио сумњу да ће тај потез допринети демократи-

Великим отаџбинским ратом се у Русији и многим земљама Заједнице независних држава назива рат СССР-а против нацистичке Немачке и њених европских савезника (Бугарске, Мађарске, Италије, Румуније, Словачке, Финске и Хрватске),

Георгијевска лента је знак уважавања ветерана

САМО НА RUSKAREC.RU Више тема на Интернет страници „Руске речи“

вођен од напада на СССР (22. јуна 1941) до капитулације Немачке (8. маја 1945. по средњоевропском, 9. маја по московском времену). Овај назив је још 3. јула 1941. употребио Стаљин када је преко радија позвао цео народ да се бори са агресором. У земљама енглеског говорног подручја уместо овог назива користи се термин „Источни фронт Другог светског рата“, а у немачкој историографији „Немачко-совјетски рат“ или„Поход на Русију“. Због чега Руси користе баш назив „Велики отаџбински рат“, без обзира на то што га Европљани не разумеју? Због тога што је за Русе и друге народе СССР-а тај рат заиста пре свега био отаџбински, тј. рат за

GEOPHOTO

ЈУТРО СВЕТА МЕСТО ОД КОГА ПОЧИЊЕ НОВИ ДАН На најисточнијем делу Русије, Чукотки, близу границе са Аљаском, прво пролећно сунце осветљава древне арктичке споменике направљене од китових костију. Снег се полако топи на мајских -3.

НАСТАВАК НА СТРАНИ 2

Култура

Дванаест најстаријих споменика Русије: од долмена и мумија до цркава од белог камена RUSKAREC.RU/15600

© АЛЕКСЕJ КУДЕНКО_РИА „НОВОСТИ“

ДЕНИС МАЉЦЕВ

РУСКИ ИНСТИТУТ ЗА СТРАТЕШКА ИСТРАЖИВАЊА, ЗА РУСКУ РЕЧ

© ВАСИЛИJ БАТАНОВ_РИА „НОВОСТИ“

Русија је 9. маја 2012. обележила тужан и свечан датум: 67 година од завршетка Великог отаџбинског рата, у коме је живот изгубило 27 милиона грађана СССР-а.

НАСТАВАК НА СТРАНИ 2

ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦА

Дан Победе Нација је 9. маја одала почаст својим херојима

„Хвала деди на Победи!“

ји и стабилности на Балкану. Његов тадашњи став може се упоредити са садашњим ставом Русије о ситуацији у Либији и Сирији. Као и пре десет година, Русија сматра да мешање у унутрашњу политику било које земље није начин да се решавају њени проблеми. Побољшање односа руског и српског руководства после 2000. довело је и до великог напретка у трговинској и економској сарадњи.Током 2001. наставље-

но је снабдевање Србије руским нафтом и гасом. Продаја енергената Србији на кредит почела је још 1997, али је убрзо прекинута због великих дугова. Нафтна индустрија Србије (НИС) преу зе ла је 2002. оба ве зу да подмири стари дуг. Године 2008. потписан је споразум о продаји 51% акција НИС-а руском „Газпромнефту“ за 400 милиона евра, уз обавезу руске стране да инвестира у НИС најмање 547 милиона. Ова продаја је изазвала велике расправе.У Србији постоји мишљење да је држава „поклонила“ Русији НИС у замену за подршку око Косова, како је то још почетком 2008. формулисао посланик Либерално-демократске партије Србије Слободан Мараш. Међутим, према речима директора НИС-а Кирила Кравченка, од 2008. произ вод ња наф те у Ср би ји повећавала се са 600.000 на 1.000.000 тона годишње, а делатност НИС-а се проширила на подручје БиХ, Анголе и Туркменистана, уз планирано даље ширење на Румунију, Бугарску и Мађарску. Приходи предузећа су се са 16,5 милијарди динара у 2010. повећали на 40,6 милијарди у 2011.Такође, НИС је 2010. претворен у отворено деоничарско друштво, чиме су 4,7 милиона држављана Србије постали његови акционари. Период после 2000. ипак је највише обележио проблем Косова, проглашење „независности“ те покрајине 2008. и признања нове „државе“ од стране већине западних земаља. Одлучност Русије да стави вето на могућу резолуцију Савета безбедности УН о признању независности Косова онемогућило је „Републици Косово“ да постане пуноправна чланица међународне

Спорт

Легенде совјетског спорта: Едуард Стрелцов, руски Пеле, на принудном раду у Сибиру RUSKAREC.RU/15599

PHOTOXPRESS

Председничка инаугурација 7. маја 2012. означила је почетак нових шест година „Путинове ере“, током које Србију и Русију чека много великих и важних одлука.

AFP/EASTNEWS

Путин је од свог доласка на власт одржавао односе са српским руководством на највишем нивоу

ОД ИЗДАВАЧА

Срдачан поздрав из Москве

Д

ЈЕВГЕНИЈ АБОВ

рага читатељко, драги читаоче! Пред Вама је први број додатка „Руска реч“, који ће излазити једном месечно у Вашем дневном листу „Политика“ од маја до августа 2012. Додатак финансира један од водећих руских медија, „Росијска газета“ из Москве, у оквиру свог међународног пројекта „Russia Beyond the Headlines“ — „Русија каква не постоји у вестима“ (http://rbth.ru). Поред штампаног додатка, покренули смо и Интернет-страницу на српском језику, http://ruskarec.ru. Реалистична, свеобухватна слика онога што се дешава у нашој земљи по правилу је, из разних разлога, недоступна страним читаоцима. Наш пројекат тежи да попуни ову празнину у сарадњи са новинарима, експертима и аналитичким центрима који непристрасно

Свеобухватна слика онога што се дешава у нашој земљи по правилу je недоступна страним читаоцима пишу о томе шта се заиста дешава у руском друштву, економији, култури, спорту, као и о регионима Русије, њеним знаменитостима и људима. Већ неколико година овакви додаци излазе у „Вашингтон посту“, „Дејли телеграфу“, „Фигароу“, „Зидојче цајтунгу“ и другим водећим светским листовима. Наша медијска иницијатива у овом тренутку обухвата 16 земаља, 18 утицајних листова и 11 језика. Задовољство нам је што ће од сада информације о Русији из прве руке добијати и десетине хиљада читалаца „Политике“, водећег српског дневног листа. Србија и Русија су повезане мноштвом историјских веза, православљем и сродним језицима. Током последње деценије ојачали су политички, пословни и културни контакти међу нашим земљама. Грађани Русије све више посећују Вашу земљу, а грађани Србије у све већем броју долазе да раде и живе у Русији. Почели смо више да комуницирамо једни са другима на људском нивоу. Наша жеља је да дамо нов допринос овом пријатељском дијалогу. Чекамо Ваше коментаре на штампану и Интернет верзију „Руске речи“!


02

Политика и друштво

РУСКА РЕЧ

Уређује и издаје Росијска газета (Москва) Дистрибуира

„Хвала деди на Победи!“ слободу, не­за­ви­сност и оп­ста­нак до­мо­ви­не: нацистички план „Ост“ пред­ви­ђао је да се уни­шти 50–60% Ру­са. На­ро­ди СССР-а су осу­је­ти­ли те за­ми­сли ис­кљу­чи­ во сво­јим са­мо­по­жр­тво­ва­њем. То­ком ра­та ви­ше од 19 ми­ли­он ­а гра­ђа­на до­бро­вољ­но се ­ја­ви­ло са мол­бом да иде на фронт, па се сто­га без пре­у­ве­ли­ча­ва­ња мо­же ре­ћи да је Со­вјет­ска вој­ска би­ла до­бро­во­љач­ка. Што се ти­че ре­чи „Ве­ли­ки“, њом се ис­ти­че уло­га СССР-а. У по­ме­ну­том го­во­ру Ста­љин је ре­ као да је циљ ра­та не са­мо „ли­ кви­да­ци­ја опа­сно­сти ко­ја се над­ ви­ла над на­шом зе­мљом“, не­го и по­моћ свим на­ро­ди­ма Евро­пе. СССР је ову ми­си­ју ис­пу­нио. Без

За разлику од народа који су се предали на­цистима или сарађивали са њима, Срби има­ју чиме да се поносе об­зи­ра на то што је по­бе­да по­ стиг­ну­та на­по­ри­ма мно­гих зе­ма­ ља, упра­во је СССР уни­штио глав­ни­ну не­мач­ке вој­ске. Ви­ше од 74% укуп­них људ­ских гу­би­ та­ка (10 од 13,4 ми­ли­о­на) Вер­ махт је пре­тр­пео у бор­ба­ма са Со­вјет­ском вој­ском. Пред­сед­ник САД Фран­клин Ру­звелт је још у ма­ју 1942. пи­сао: „Те­шко је за­ о­би­ћи јед­но­став­ну чи­ње­ни­цу да ру­ске ар­ми­је уни­шта­ва­ју ви­ше не­при­ја­тељ­ских вој­ни­ка и на­о­ ру­жа­ња не­го свих оста­лих 25 са­ ве­знич­ких зе­ма­ља за­јед­но“. Цр­ ве­на ар­ми­ја је од 1941. до 1945. уни­шти­ла и за­ро­би­ла 607 не­при­ ја­тељ­ских ди­ви­зи­ја, а ан­гло-аме­ рич­ка вој­ска око 176. Ра­зу­мљи­ во је сто­га да се гра­ђа­ни Ру­си­је по­но­се овом по­бе­дом. Њи­ма је не­ја­сно ка­ко се мо­же по­ста­ви­ти

знак јед­на­ко­сти из­ме­ђу Ста­љин­ град­ске бит­ке, у ко­јој су Не­мач­ ка и ње­ни са­ве­зни­ци (Ита­ли­ја, Ру­му­ни­ја, Хр­ват­ска) из­гу­би­ли ви­ше од 840 хи­ља­да љу­ди, и бит­ ке код Ел Ала­меј­на, где је не­при­ ја­тељ из­гу­био око 30 хи­ља­да. А упра­во ова­ко се при­ка­зу­је исто­ ри­ја Дру­гог свет­ског ра­та у мно­ гим европ­ским уџ­бе­ни­ци­ма. Због све­га ре­че­ног, у Ру­си­ји по­ сто­ји спе­ци­фич­на ат­мос­фе­ра ува­жа­ва­ња пре­ма по­ко­ље­њу рат­них ве­те­ра­на и она се ни­је про­ме­ни­ла ни са­да, по­чет­ком 21. ве­ка. На­жа­лост, то ни­је слу­чај у свим постсо­вјет­ским др­жа­ва­ма. У Ли­тва­ни­ји су, на при­мер, рат­ ни ве­те­ра­ни че­сто из­ло­же­ни јав­ ним увре­да­ма од стра­не мла­дих љу­ди. На ули­ца­ма Ру­си­је ова­кве сце­не ни­су мо­гу­ће. Би­ло ка­ква гру­бост пре­ма љу­ди­ма за­хва­љу­ ју­ћи чи­јем под­ви­гу смо ми са­да жи­ви иза­зва­ла би ре­волт у ру­ ском дру­штву и др­жа­ви. Је­дан при­мер ис­ка­зи­ва­ња по­ што­ва­ња пре­ма по­бе­ди у Ве­ли­ ком отаџ­бин­ском ра­ту је­сте и ак­ ци­ја „Ге­ор­ги­јев­ска лен­та“, у ко­јој се де­ле врп­це у бо­ја­ма лен­ти ор­ де­но­ва Ру­ске Им­пе­ри­је и СССР-а. По ре­чи­ма ор­га­ни­за­то­ра, циљ ак­ци­је је „да се по сва­ку це­ну спре­чи да но­ва по­ко­ље­ња за­бо­ ра­ве ко је и по ка­квој це­ни по­ бе­дио у нај­стра­шни­јем ра­ту про­ шлог ве­ка, чи­ји смо на­сле­ди­ци, чи­ме тре­ба да се по­но­си­мо и ко­га тре­ба да се се­ћа­мо“. Ак­ци­ја, ко­ју по­др­жа­ва 73% Ру­са, про­во­ди се под ге­сли­ма: „Де­ди­на По­бе­да је мо­ја По­бе­да“, „Ја се се­ћам! Ја се по­но­сим!“, „Хва­ла де­ди на По­ бе­ди!“. До са­да је по­де­ље­но пре­ ко 50 ми­ли­о­на лен­ти. Мо­же се за­кљу­чи­ти да се про­ сла­вља­ње 9. ма­ја, као сим­бол је­ дин­ства на­ци­је, ни­је озбиљ­но из­ ме­ни­ло од со­вјет­ских вре­ме­на. По­ку­ша­ји да се По­бе­да „по­ве­ же“ са ста­љин­ским ре­жи­мом и да се уну­ци­ма и пра­у­ну­ци­ма по­

У БРОЈКАМА

74%

губитака немачка вој­ска претрпела је у борби са СССР-ом, три пута више него у бор­ би против свих других 25 земаља заједно

50

дивизија немачке вој­ ске борило се само у Курској бици, два пу­ та више него на це­ лом Западном фронту током целе 1943.

800.000

војника изгубила је Немачка само у Ста­ љин­град­ској бици, 7 пу­та више него на це­ лом Аф­ричком фронту током целог рата

за­јед­ни­це. Пу­тин је због све­га то­га по­стао пра­ви хе­рој ме­ђу ко­сов­ским Ср­би­ма. Тре­ба ипак на­по­ме­ну­ти да су се 2003, бр­зо на­кон Пу­ти­но­вог до­ла­ска на вла­ст, ру­ске ми­ров­не сна­ге по­ ву­кле са Ко­со­ва. Ово је не­ки­ ма из­гле­да­ло као по­ли­тич­ки по­ раз Ру­си­је. Ипак, јасно је да при­су­ство тих 970 вој­ни­ка ни­је мо­гло озбиљ­но да ути­че на раз­ вој до­га­ђа­ја. У овом тре­нут­ку по­сто­је два ве­ли­ка по­ли­тич­ка пи­та­ња ко­ја мо­гу зна­чај­но да ути­чу на бу­ дућ­ност ру­ско-срп­ских од­но­са: ула­зак Ср­би­је у Европску уни­ ју и ње­но при­бли­жа­ва­ње НА­ ТО-у. Што се ти­че ЕУ, по­сле 2000. срп­ски по­ли­ти­ча­ри све отво­ре­ни­је го­во­ре о „европ­ском пу­ту Ср­би­је“, а до­ско­ра­шњи пред­сед­ник Бо­рис Та­дић је још 2004. про­гла­сио ула­зак Ср­би­је у ЕУ „стра­те­шким ци­љем“. Зва­ нич­на Ру­си­ја ни­ка­д ни­је осу­ ди­ла те те­жње сма­тра­ју­ћи их нео­ства­ри­вим због не­мо­гућ­но­ сти да се ика­да ус­по­ста­ве „нор­ мал­ни од­но­си“ Ср­би­је и „Ре­пу­ бли­ке Ко­со­во“. Ова си­ту­ац ­ и­ја

се, међутим, из­ме­ни­ла у мар­ту ове го­ди­не ка­да је Ср­би­ја до­ би­ла ста­тус кан­ди­да­та за члан­ ство у ЕУ, че­му је прет­хо­ди­ла до­зво­ла Бе­о­гра­да да Ко­со­во бу­де пред­став­ље­но у ре­ги­о­нал­ ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма. Ова вест је иза­зва­ла мно­го ре­ак­ци­ја у Ру­си­ји. Ча­со­пис „Екс­перт“ пи­ сао је да је „Ср­би­ја до­би­ла ста­ тус кан­ди­да­та због де фак­то при­зна­ва­ња Ко­со­ва и из­да­је ко­ сов­ских Ср­ба“. За­ме­ник пред­ сед­ни­ка Ко­ми­те­та Др­жав­не ду­ме за спољ­не по­сло­ве, Кон­ стан­тин Ко­са­чов, не осу­ђу­ју­ћи по­тез као та­кав, из­ја­вио је да ће Ср­би­ја би­ти под сна­жним при­ти­ском ЕУ да не­за­ви­сност Ко­со­ва при­зна у пот­пу­но­сти. Пи­та­ње мо­гу­ћег при­дру­же­ ња Ср­би­је НА­ТО-у још је кон­ тро­верз­ни­је.У марту ове го­дине обе­ле­же­на је три­на­е­ста го­ди­ шњи­ца агре­си­је НА­ТО-а и по­ сле­ди­це те опе­ра­ци­је још ни­су не­ста­ле. Срп­ске вој­не и ци­вил­ не вла­сти тре­нут­но за­сту­па­ју по­ли­ти­ку „вој­не не­у­трал­но­сти“ и из­гле­да да је ве­ћи­на ста­нов­ ни­штва Ср­би­је про­тив при­сту­ па­ња том вој­ном са­ве­зу. Ипак, на­кон што се у ру­ским ме­ди­ји­

Си­ту­ац ­ и­ја на ва­лут­ном тр­жи­ шту оста­је не­про­ме­ње­на. До­ лар је на­ста­вио да ра­сте и сре­ ди­ном ма­ја је пре­шао гра­ни­цу од 30 ру­ба­ља. Курс до­ла­ра је до­сти­гао мак­си­ма­лан ни­во у прет­ход­на три ме­се­ца због про­бле­ма евра, ко­ји па­да због све ве­ће бо­ја­зни од рас­па­да евро­зо­не и све ни­же це­не наф­ те. Цен­трал­на бан­ка Ру­ске фе­ де­ра­ци­је (ЦБРФ) је 10–12. ма­ја осет­но по­ви­си­ла курс до­ла­ра и ма­ло сни­зи­ла курс евра. До­ лар са­да вре­ди 37 ко­пеј­ки ви­ше (30,18 ру­ба­ља), а евро 2 ко­пеј­ке ма­ње (38,98 ру­ба­ља). Исто­вре­ме­но, основ­ни еко­ ном­ски по­ка­за­те­љи оста­ју ста­ бил­ни. Ин­фла­ци­ја је и да­ље ни­ска: у апри­лу је из­но­си­ла 0,3%. ЦБРФ одр­жа­ва ста­бил­ ну мо­не­тар­ну по­ли­ти­ку и уме­ сто до­са­да­шње бор­бе са ра­ стом це­на по­сте­пе­но усме­ра­ва ак­тив­ност на обез­бе­ђи­ва­ње ста­бил­ног еко­ном­ског ра­ста.

Ветерани проносе улицама Москве заставу из времена Великог отаџбинског рата

бед­ни­ка уса­ди осе­ћа­ње кри­ви­це због под­ви­га њи­хо­вих пре­да­ка у пот­пу­но­сти су про­па­ли. Са­вре­ ме­ни Ру­си до­жи­вља­ва­ју тај рат упра­во као отаџ­бин­ски, тј. као под­виг на­ро­да, ко­ји ни­је сам по се­би ве­зан за кон­крет­но по­ли­ тич­ко ру­ко­вод­ство. У зе­мља­ма у ко­ји­ма, на­су­прот то­ме, дру­штво пре све­га по­сма­ тра по­ли­тич­ке про­це­се ко­ји су пра­ти­ли по­бе­ду над на­ци­змом, пра­зно­ва­ње по­бе­де над за­јед­нич­ ким не­при­ја­те­љем гу­би по­др­шку јав­но­сти. Овај про­цес је за­хва­ тио и Ср­би­ју. То је де­ли­мич­но па­ ра­док­сал­но за­то што, за раз­ли­ ку од мно­гих зе­ма­ља и на­ро­да Евро­пе ко­ји су се пре­да­ли на­ци­ стич­ким осва­ја­чи­ма без бор­бе или чак по­ста­ли са­ве­зни­ци Не­ мач­ке, Ср­би има­ју чи­ме да се по­ но­се. На­род­но­осло­бо­ди­лач­ка вој­ ска Ју­го­сла­ви­је би­ла је че­твр­та по број­но­сти ме­ђу свим вој­ска­ ма ан­ти­хи­тле­ров­ске ко­а­ли­ци­је. До 1944. Ср­би и дру­ги Ју­го­сло­ ве­ни су прак­тич­но са­ми одр­жа­ ва­ли „дру­ги фронт“ (ка­ко се у Ру­си­ји на­зи­ва За­пад­но­е­вроп­ски фронт) и успе­ва­ли да па­ра­ли­шу 12 до 15 не­мач­ких ди­ви­зи­ја, не ра­чу­на­ју­ћи ита­ли­јан­ске, ма­ђар­ ске, бу­гар­ске и хр­ват­ске је­ди­ни­ це. Ипак, Дан По­бе­де ни­је др­ жав­ни пра­зник у Ср­би­ји.У то­ме не­ма ни­шта нео­бич­но ако се по­ гле­да ка­ко се у шко­ла­ма са­вре­ ме­не Ср­би­је пре­да­је исто­ри­ја Дру­гог свет­ског ра­та. Ка­да се

уче­ни­ци­ма го­во­ри о со­вјет­ској „оку­па­ци­ји“ при­бал­тич­ких др­ жа­ва и Фин­ске и у свим уџ­бе­ ни­ци­ма, без из­у­зет­ка, ис­ти­че пре­ суд­на уло­га „ру­ске зи­ме“ у за­у­ста­вља­њу не­мач­ких ар­ми­ја, за­и­ста ће би­ти не­ја­сно: шта то та­мо Ру­си пра­зну­ју? Јед­на је ствар по­ме­ну­ти 607 ди­ви­зи­ја ко­је је уни­шти­ла Со­вјет­ска вој­ска, а дру­го ре­ћи да је Ру­си­ју спа­сао „ге­не­рал Зи­ма“.

Грађанима Русије не пада на памет да Ве­ ли­ки отаџбински рат сматрају само једним од многих „фронтова“ С дру­ге стра­не, опи­су­ју­ћи до­ га­ђа­је Дру­гог свет­ског ра­та у Ју­ го­сла­ви­ји, пи­сци срп­ских ис­то­ риј­ских уџ­бе­ни­ка мо­ра­ју да се освр­ну и на бол­ну чи­ње­ни­цу да се у Ср­би­ји, упо­ре­до са бор­бом за осло­бо­ђе­ње од оку­па­то­ра, во­ дио и фак­тич­ки гра­ђан­ски рат ме­ђу чет­ни­ци­ма-мо­нар­хи­сти­ма генерала Дра­же Ми­хај­ло­ви­ћа и Титовим пар­ти­за­ни­ма-ко­му­ни­ сти­ма. У уџ­бе­ни­ци­ма се го­во­ри да су до 1943. са­ве­зни­ци по­др­ жа­ва­ли мо­нар­хи­стич­ки пар­ти­ зан­ски по­крет, а по­сле Те­хе­ран­ ске кон­фе­рен­ци­је — ко­му­ни­сте. Да­ље се ка­же да је Цр­ве­на ар­ ми­ја ушла у Ср­би­ју пре­кр­шив­ ши од­лу­ке Те­хе­ран­ске кон­фе­

Путиново доба и Србија Наставак са стране 1

Евро наставља да слаби у односу на рубљу

AFP/eastnews

наставак са стране 1

УКРАТКО

ма 2011. по­ја­ви­ла ин­фор­ма­ци­ ја о то­ме да је Ср­би­ја озби­љан кан­ди­дат за члан­ство у Ор­га­ ни­за­ци­ји Спо­ра­зу­ма о за­јед­нич­ кој без­бед­но­сти (ОДКБ), вој­ном са­ве­зу ве­ћи­не чла­ни­ца бив­шег СССР-а, из Бри­се­ла су сти­гле

Као и пре десет годи­ на, Русија сматра да мешање у унутрашњу политику није пут за решавање проблема Наредних шест година Путинове власти неће бити нимало једно­ ставне за руско-српске односе из­ја­ве о „по­жељ­но­сти укљу­че­ ња Ср­би­је у Се­вер­но­а­тлант­ски са­вез“. Про­блем про­ши­ре­ња НА­ТО-а јед­но је од нај­те­жих спољ­но­по­ ли­тич­ких пи­та­ња Ру­си­је још од 90-их. Евен­ту­ал­но при­сту­па­ње Ср­би­је НА­ТО-у си­гур­но би до­

ве­ло до по­гор­ша­ња од­но­са не са­мо из­ме­ђу Ру­си­је и тог са­ве­ за, не­го и из­ме­ђу Ру­си­је и Ср­ би­је. Гу­би­так ути­ца­ја Ру­си­је на Бал­ка­ну ди­рект­но би се од­ра­ зио и на ње­ну моћ да ути­че на ре­ша­ва­ње пи­та­ња Ко­со­ва. Иако Ср­би­ја чак и у окви­ру НА­ТО-а си­гур­но ни­кад не би во­ди­ла ан­ ти­ру­ску по­ли­ти­ку, Ру­си­ја би сва­ка­ко из­гу­би­ла Ср­би­ју као са­ве­зни­ка. Уз ова­ко мно­го отво­ре­них пи­ та­ња и не­ја­сан „европ­ски пут Ср­би­је“, ја­сно је да на­ред­них шест го­ди­на Пу­ти­но­ве вла­сти не­ће би­ти ни­ма­ло јед­но­став­не за ру­ско-срп­ске по­ли­тич­ке од­ но­се. Ако срп­ска вла­да од­лу­чи да при­зна не­за­ви­сност Ко­со­ва и ако се ти­ме пи­та­ње Ко­со­ва „ре­ши“ без ру­ског уче­шћа, став Ру­си­је ће се сва­ка­ко про­ме­ни­ ти. Још по­чет­ком 2008. ми­ни­ стар спољ­них по­сло­ва Сер­геј Ла­вров ре­као је да Ру­си­ја бра­ ни прин­ци­пе ме­ђу­на­род­ног пра­ ва, али да Ру­си „не­ће би­ти ве­ћи Ср­би од Ср­ба“. Вре­ме ће по­ка­ за­ти ко­ји ће пут иза­бра­ти Ср­ би­ја и ко­ји од­го­вор ће на­ћи Ру­ си­ја на че­лу са Вла­ди­ми­ром Пу­ти­ном.

рен­ци­је, на ко­јој се го­во­ри­ло да ће Ју­го­сла­ви­ја би­ти зо­на ка­ко без со­вјет­ског, та­ко и без за­пад­ ног вој­ног при­су­ства: „Долазак Црвене армије показао се одлу­ чу­ју­ћим за протеривање Нема­ ца из Србије, али и за победу пар­ти­зана у грађанском рату [са четницима-монархистима], што је и био главни циљ њеног ан­га­жо­ва­ња.“ На­рав­но, ако се до­га­ђа­ји по­ сма­тра­ју под тим углом, не­ма шта да се сла­ви: по­бе­да у гра­ђан­ском ра­ту не мо­же би­ти оп­ште­на­род­ ни пра­зник. Међу­тим, ова­ква ин­ тер­пе­ре­та­ци­ја је нео­сно­ва­на: раз­ у­ме се, СССР је, осло­ба­ђа­ју­ћи на­ро­де Евро­пе, про­мо­ви­сао и сво­ је спољ­но­по­ли­тич­ке ци­ље­ве, али то је би­ло из­ра­зи­то спо­ред­но у од­но­су на оп­ште­људ­ски за­да­так уни­ште­ња не­мач­ког на­ци­зма. До­вољ­но је под­се­ти­ти се чи­ње­ ни­це да со­вјет­ске ар­ми­је ни­су ушле на те­ри­то­ри­ју Грч­ке, у ко­ јој је та­ко­ђе по­сто­јао јак ко­му­ ни­стич­ки по­крет, за­то што то ни­је би­ло нео­п­ход­но у вој­ном сми­ слу. Вре­ме ће по­ка­за­ти шта ће пре­ о­вла­да­ти у Ср­би­ји: се­ћа­ње на за­ јед­нич­ку По­бе­ду осло­бо­ђе­но днев­но­по­ли­тич­ких по­тре­ба, или ће, пак, по­ли­ти­ка по­че­ти да об­ ли­ку­је исто­ри­ју.

Росијска газета

Добро дошли — и остали

итар-тасс

Ру­си­ја за­у­зи­ма ста­бил­но дру­ го ме­сто у све­ту по бро­ју ими­ гра­на­та, од­мах иза САД. По ре­ чи­ма ди­рек­то­ра Фе­де­рал­не ми­гра­ци­о­не слу­жбе Ру­си­је, Кон­стан­ти­на Ро­мо­да­нов­ског, сва­ке го­ди­не у Ру­си­ју до­ла­зи 13–14 ми­ли­о­на стра­на­ца (по­ ре­ђе­ња ра­ди, у САД до­ла­зи 37–38 ми­ли­о­на). Од овог бро­ја 77% је из За­јед­ни­це не­за­ви­сних др­жа­ва, а 10% из ЕУ. Тре­нут­но се у зе­мљи на­ла­зи 9,6 ми­ли­он ­ а ими­гра­на­та, али са­мо 1,3 ми­ли­о­на има рад­ну до­зво­лу. 3,5 ми­ли­он ­ а је из­ја­ви­ ло да ни­су до­шли са ци­љем да ра­де, не­го на сту­ди­је, ле­че­ње, од­мор или у по­се­ту.

Прочитајте ратне успомене ветерана на ruskarec.ru/15598

Росијска газета

Russia Beyond the Headlines

Глобални медијски пројекат

„Ро­сиј­ска га­зе­та“, нај­ве­ћи днев­ ни лист у Ру­си­ји, из­да­је од 2007. ме­сеч­не до­дат­ке у во­де­ћим свет­ским ли­сто­ви­ма. Овај до­да­ так се об­ја­вљу­је у ли­сту „По­ли­ти­ ка“. Ми ве­ру­је­мо да је Ру­си­ја ра­ зно­вр­сна и ком­плек­сна зе­мља UK

THE DAILY TELEGRAPH 700 000

Belgium

France LE FIGARO 315 000

са ду­гом — по­не­кад те­шком, по­не­ кад чуд­ном — исто­ри­јом, ко­ја се мо­же раз­у­ме­ти са­мо ду­бо­ком ана­ ли­зом. На­ша же­ља је да пред­ста­ ви­мо ва­жне чи­ње­ни­це и иде­је ко­је ни­су до­спе­ле под „ра­да­ре“ ве­ли­ ких ме­ђу­на­род­них ме­дијских кућа.

LE SOIR 97 000 EUROPEAN VOICE

Germany

SÜDDEUTSCHE ZEITUNG 437 000

Since June 2012

Japan

Spain

THE YOMIURI SHIMBUN 1 000 000

El Pais 392 000

USA THE NEW YORK TIMES 877 000 THE WASHINGTON POST 624 000

Mainland China CHINA BUSINESS NEWS 850 000

Italy

LA REPUBBLICA 426 000

Singapore

China, Hong Kong SAR SOUTH CHINA MORNING POST 102 000

Since September 2012

India

Brazil

THE ECONOMIC TIMES 380 000

FOLHA DE S.PAULO

200 000

Argentina LA NACION 137 000

Uruguai

EL OBSERVADOR Since May 2012

Greece

ELLINIKI VIOMECHANIA EKTIPHOSEON 80 000

Serbia

ГЕОПОЛИТИКА 16 000 ПОЛИТИКА 75 000

Bulgaria ДУМА 15 000


Погледи

РУСКА РЕЧ

Уређује и издаје Росијска газета (Москва) Дистрибуира

ПУТИН 2.0: НОВА ВЕРЗИЈА БЕЗ РЕВОЛУЦИЈЕ Леонид Радзиховски

а­кав ће би­ти но­ви пред­ сед­нич­ки ман­дат Вла­ди­ ми­ра Пу­ти­на — фор­мал­ но тре­ћи, а ре­ал­но већ че­твр­ти? Да ли ће­мо ви­де­ти но­ву вер­зи­ју, Пу­ти­на 2.0, или ће се „ре­жим сру­ши­ти“ и свет по­ста­ти све­док тре­ће ру­ске ре­ во­лу­ци­је у то­ку сто го­ди­на? Да бих од­го­во­рио на ово пи­та­ње, пре све­га бих хтео да ука­жем на јед­ну су­штин­ску за­блу­ду. Пра­те­ћи те­ле­ви­зиј­ске ре­пор­ та­же о ми­тин­зи­ма „за по­ште­ не из­бо­ре“ и „Ру­си­ју без Пу­ти­ на“, за­пад­ни гле­да­о­ци мо­гу да по­ми­сле да је Ру­си­ја на пра­гу „арап­ског про­ле­ћа“ (ка­ко је Пу­ ти­ну пи­сао аме­рич­ки се­на­тор Мек­кејн) и да би ре­зул­та­ти из­ бо­ра мо­гли да се „пре­пра­ве“ на ули­ци. У са­мој Ру­си­ји су сви, од Пу­ти­на до ње­го­вих нај­љу­ћих про­тив­ни­ка, зна­ли да је то вео­ ма наив­но и да ништа неће спречити пред­сед­нич­ку ина­у­ гу­ра­ци­ју 7. маја. По но­вом за­ко­ну, Вла­ди­мир Пу­тин је иза­бран на шест го­ ди­на. Ње­го­ва власт је пот­пу­но ле­ги­тим­на, „им­пич­мент“ у ру­ ском пар­ла­мен­ту ни­је мо­гућ за­то што Пу­ти­но­ва стран­ка има ви­ше од 50% ме­ста и не по­сто­ је ни­ка­кви дру­ги ме­то­ди да се „Пу­тин укло­ни“. Што се ти­че ре­во­лу­ци­је, тј. на­сил­ног ру­ше­ ња за­ко­на и вла­сти, она је у да­ на­шњој Ру­си­ји ве­о­ма ма­ло ве­ ро­ват­на. Шок од 1917. го­ди­не, ко­ји је пот­пу­но пре­о­кре­нуо ток ру­ске исто­ри­је, још увек се осе­ ћа. За­то чак и „нај­фа­на­тич­ни­ ји“ опо­зи­ци­он ­ а­ри, на при­мер они из ре­до­ва ул­траде­сни­чар­ ских на­ци­он ­ а­ли­ста, не пре­ста­ ју да по­нав­ља­ју: „Са­мо не ре­ во­л у­ц и­ј а!“. О про­з а­п ад­н им ли­бе­ра­ли­ма не тре­ба ни­шта ни го­во­ри­ти: они се бо­је ре­во­лу­

НИЈАЗ КАРИМ

К

политиколог

Путин верује у велику пред­од­ређе­ност Ру­ си­је и дубоко је пре­ живљавао њено пони­же­ње 90-их ци­је као жи­ве ва­тре и до­бро зна­ју да би се „осло­бо­ђе­ни на­ род“ об­ра­чу­нао са њи­ма не ма­ње су­ро­во не­го 1917. И ко­ли­ ко год су ти ли­бе­ра­ли кив­ни на Пу­ти­на, они се на­ро­да бо­је још ви­ше. Ја­сно је да та­кви „ре­во­ лу­ци­он ­ а­ри“ не­ће из­ве­сти ни­ка­ кву ре­во­лу­ци­ју. Да­кле, ле­ги­тим­но иза­бра­ни Пу­тин ће оста­ти на свом по­ло­ жа­ју до 2018. И ни­ко не­ће мо­ћи да га „сврг­не“, осим ако он сам не по­же­ли да оде. По­ку­шај­мо са­да да са­гле­да­мо Пу­ти­на без

У че­му се са­сто­ји ње­го­ва ми­ си­ја? Као Рус, он ду­бо­ко ве­ру­је у ве­ли­ку пред­о­дре­ђе­ност Ру­си­ је, као што у сво­ју пред­о­дре­ђе­ ност ве­ру­ју САД, Ен­гле­ска, Ки­на или би­ло ко­ја дру­га ве­ ли­ка зе­мља. То­ком „ди­вљих“ 90-их, он је ду­бо­ко пре­жи­вља­ вао „по­ни­же­ње Ру­си­је“, до­ба ка­да је она би­ла сла­ба, ка­да је „из­гу­би­ла ли­це“. Као офи­цир КГБ-а, он сма­тра да у осно­ви ру­ских не­во­ља ле­жи не­ло­јал­ на кон­ку­рен­ци­ја, пре све­га од стра­не За­па­да, ко­ји се „тра­ди­ ци­о­нал­но бо­ји Ру­си­је и не во­ли је“.У по­гле­ду све­га ово­га Пу­тин има чвр­сту по­др­шку ста­нов­ни­ штва: мно­ги гра­ђа­ни Ру­си­је ми­ сле от­при­ли­ке исто та­ко. Пу­тин је имао при­ли­ку да по­ сма­тра љу­де у не­до­лич­ним си­ ту­ац ­ и­ја­ма: оту­да ње­го­ва че­сто оштра, бру­тал­на иро­ни­ја. Али упра­во за­то он из­у­зет­но це­ни

кри­вог огле­да­ла ухо­да­не про­ па­ган­де. Мит о Пу­ти­ну као о хлад­ној ци­нич­ној лич­но­сти да­ лек је од исти­не. У ствар­но­сти, он је емо­ти­ван, чак и осе­тљив. На ми­тин­гу одр­жа­ном по­сле ње­го­ве по­бе­де он је пла­као.Чак и да су то би­ле „ре­жи­ра­не су­ зе“, не­ма сум­ње да је био уз­бу­ ђен. Мит о дик­та­то­ру ко­га за­ ни­ма са­мо лич­но бо­га­ће­ње не мо­же да из­др­жи ни­ка­кву кри­ ти­ку. Пу­тин има 60 го­ди­на, и од то­га он 12 го­ди­на упра­вља Ру­ си­јом. Да га за­ни­ма са­мо „лич­ на ко­рист“, имао је сјај­ну при­ ли­ку да оде са вла­сти по­што би пре то­га обез­бе­дио чвр­сте га­ ран­ци­је за сво­ју без­бед­ност (као што је 2000. ура­дио Јељ­цин). По­што је остао, при­том зна­ју­ ћи да нај­ве­ро­ват­ни­је сле­де „мр­ ша­ве го­ди­не“, то зна­чи да се не ру­ко­во­ди „лич­ним ин­те­ре­сом“, не­го осе­ћа­њем „сво­је Ми­си­је“.

лич­но по­ште­ње и пре­да­ност и се­бе сма­тра „чо­ве­ком од ре­чи“. Пу­тин, ко­ји је за са­мо не­ко­ли­ ко ме­се­ци 1998–1999. на­пра­вио вр­то­гла­ву ка­ри­је­ру, не мо­же да не ве­ру­је у сво­ју „зве­зду“. Ми­ слим да су нај­у­спе­шни­је го­ди­ не ње­го­ве вла­сти (пе­ри­од до 2008) још ви­ше утвр­ди­ле ту ве­ ру. Мо­гу­ће је да упра­во за­то он та­ко оштро ре­а­гу­је на све што сма­тра „на­па­дом на сво­ју власт“. Он че­сто љу­де ко­ји га на­па­да­ ју ви­ди као „из­дај­ни­ке“. Као чо­ век ко­ји зна шта је ис­тин­ска љу­бав на­ро­да, Пу­тин па­жљи­во ре­а­гу­је на про­ме­не дру­штве­ ­­ ног рас­по­ло­же­ња. Пред­из­бор­не де­ мон­стра­ци­је су га очи­глед­но ду­ бо­ко по­вре­ди­ле. Ка­кву по­ли­ти­ку мо­же­мо да оче­ку­је­мо од тог чо­ве­ка у бу­ дућ­но­сти? Пу­тин не­ће ву­ћи оштре по­те­зе. Он ће се по­тру­ ди­ти да „по­де­ли и вла­да“: део опо­зи­ци­је је већ при­знат као „си­стем­ски“ и ње­му је до­зво­ ље­но да ре­ги­стру­је по­ли­тич­ке стран­ке и уче­ству­је на из­бо­ри­ ма. Хо­ће ли Пу­тин до­зво­ли­ти ве­ћу сло­бо­ду го­во­ра? То­ком из­ бо­ра је по­ста­ло ја­сно да она за ње­га ни­је опа­сна. Пу­ти­на су мно­го кри­ти­ко­ва­ли, али је то ње­му са­мо по­мо­гло. За­кљу­чак: кри­ти­ка са­мо ко­ри­сти у кон­ тро­ли­са­ној си­ту­а­ци­ји. Љу­ди по­ чи­њу да се са­о­се­ћа­ју са Пу­ти­ ном и да се љу­те на оне ко­ји га кри­ти­ку­ју. Сто­га је ре­цепт јед­ но­ста­ван: са­чу­ва­ти оп­шту кон­ тро­лу и до­пу­сти­ти сло­бо­ду кри­ ти­ке у њеним окви­ри­ма. Пу­тин не­ће „де­ли­ти ре­ал­ну власт“: пра­во да по­ста­вља ви­ше чи­нов­ни­ке оста­ће у ње­го­вим ру­ ка­ма. Ипак, он ће па­жљи­во ослу­шки­ва­ти рас­по­ло­же­ње дру­штва, на­ро­чи­то у по­гле­ду со­ци­јал­но-еко­ном­ске по­ли­ти­ ке. На при­мер, учи­ни­ће све да не по­ви­си ста­ро­сну гра­ни­цу за од­ла­зак у пен­зи­ју. Да за­кљу­чи­ мо: Пу­ти­н 2.0 би­ће пред­сед­ник ко­ји ће чу­ва­ти сву вла­ст у сво­ јим ру­ка­ма и ши­ри­ти по­ли­тич­ ке сло­бо­де, ра­чу­на­ју­ћи на па­ три­от­ску про­па­ган­ду и опре­зну со­ци­јал­ну по­ли­ти­ку. Аутор је угледни политиколог и новинар, члан Председничког савета Русије.

03

Запад не мора да се боји Дмитриј Бабич

К

АНАЛИТИчар

а­ква ће би­ти спољ­на по­ ли­ти­ка Ру­си­је то­ком тре­ ћег пред­сед­ни­штва Вла­ ди­ми­ра Пу­ти­на? Медији са Запада за­по­че­ли су ди­ску­ си­ју на ову те­му још пре го­ди­ ну да­на и ве­ћи­на њих се сла­же у то­ме да ће се од­но­си Ру­си­је и Евро­пе по­гор­ша­ти. То се обич­ но до­ка­зу­је ба­нал­ним спе­ку­ла­ ци­ја­ма по­пут „не по­сто­је ‘бив­ ши’аген­ти КГБ-а“ и пра­вље­њем бе­сми­сле­них ана­ло­ги­ја са Ста­ љи­ном и Бре­жње­вом, што не до­ка­зу­је ни­шта осим то­га да ауто­ри тих тврд­њи ни­су про­ фе­си­он ­ ал­ни. Као да ни­је би­ло по­мо­ћи НА­ТО-у у Ав­га­ни­ста­ ну 2001, са­гла­сно­сти са вој­ним при­су­ством НА­ТО-а у цен­трал­ ној Ази­ји и ула­ском бал­тич­ких зе­ма­ља у тај блок, за­тва­ра­ња ру­ских ба­за у Ви­јет­на­му и на Ку­би, др­жа­ња де­ла др­жав­ног ка­пи­та­ла Ру­си­је у аме­рич­ким хар­ти­ја­ма од вред­но­сти, по­ку­ ша­ја по­бољ­ша­ња од­но­са са Пољ­ском на­кон ави­он­ске не­ сре­ће са пољ­ским пред­сед­ни­ ком 2010. и са Ја­па­ном на­кон ха­ва­ри­је у Фуку­ши­ми 2011. Пу­тин је праг­ма­ти­чан по­ли­ ти­чар и не­ће тра­жи­ти кон­флик­ те са За­па­дом. Ру­си­ја же­ли да бу­де нор­мал­на зе­мља у ко­јој не­ма ра­ди­кал­не опо­зи­ци­је, ко­ја има кон­струк­тив­не од­но­се са свим су­се­ди­ма: ЕУ, САД, Ки­ном, Ја­па­ном и бив­шим со­вјет­ским ре­пу­бли­ка­ма. Од­но­си са За­па­ дом ће би­ти го­ри са­мо ако За­ пад бу­де и да­ље на­ме­тао не­ку „ре­во­лу­ци­о­нар­ну оп­ци­ју“. Аутор је политички аналитичар руске секције Би-би-сија и радија „Голос Росије“. Прочитајте више на ruskarec.ru/15583

Јевгениј Шестаков

Р

ПУБЛИЦИСТА

уси­ја се­бе ви­ше не ви­ди као део са­вре­ме­не Евро­ пе. Не­д ав­н е про­м е­н е европ­ског мо­де­ла до­ве­ле су до то­га да ће Мо­сква са ве­ ли­ким опре­зом раз­ма­тра­ти би­ло ко­ји ду­го­роч­ни про­је­кат ве­зан за Ста­ри свет. Ве­ћи­на ру­ских по­ли­тич­ких ана­ли­ти­ча­ра сла­же се да Евро­ пу че­ка­ју те­шка вре­ме­на. Кри­ за је по­кре­ну­ла до са­да не­ви­ђе­ ни та­лас на­ци­о­нал­ног его­и­зма у Европ­ској уни­ји, у ко­ме све уче­сни­ке за­ни­ма са­мо лич­на до­ бро­бит. Не­мач­ко-фран­цу­ска али­јан­са не­ма до­вољ­но мо­ћи да спа­се еко­но­ми­ју це­ле Евро­пе. Без об­зи­ра на то да ли ће Евро­па по­ста­ти ла­ба­ва струк­ту­ра у ко­ јој би чла­ни­ца­ма би­ло до­зво­ље­ но да уче­ству­ју са­мо у про­гра­ ми­ма ко­ји им се до­па­да­ју, или ће се, на­про­тив, упра­вља­њеУни­ јом још ви­ше цен­тра­ли­зо­ва­ти, Ру­си­ја ће мо­ра­ти да пре­и­спи­та сво­је од­но­се са том ор­га­ни­за­ци­ јом. Не­дав­на уче­шћа ми­ни­стра спољ­них по­сло­ва Ру­си­је Сер­ге­

ја Ла­вро­ва на ме­ђу­на­род­ној кон­ фе­рен­ци­ји о Ав­га­ни­ста­ну у Бо­ ну, на кон­фе­рен­ци­ји ОЕБС-а у Вилњу­су и на са­ми­ту Ру­си­је и НА­ТО-а у Бри­се­лу, по­ка­за­ла су да се парт­нер­ски од­но­си Ру­си­је и ЕУ на­ла­зе у озбиљ­ној кри­зи. По­ку­ша­ји Мо­скве да за­шти­ти сво­је стра­те­шке ин­те­ре­се иза­ зи­ва­ју отво­ре­но про­ти­вље­ње чла­ни­ца ЕУ ко­је не же­ле да те ин­те­ре­се узи­му у об­зир. Евро­ пља­ни се у сво­јим по­ли­тич­ким од­лу­ка­ма пре све­га осла­ња­ју на по­зи­ци­ју Ва­шинг­то­на. Прин­цип „што је до­бро за Аме­ри­ку до­бро је и за Евро­пу“ при­мет­но је до­ ми­ни­рао на свим су­сре­ти­ма на ко­ји­ма је Ла­вров уче­ство­вао. Сла­бље­ње Евро­пе и ње­но по­ сте­пе­но са­мо­у­ки­да­ње као не­за­ ви­сног игра­ча на ме­ђу­на­род­ној по­ли­тич­кој сце­ни до­ве­ло је до то­га да Мо­сква ви­ше па­жње обра­ћа на то шта се де­ша­ва у Ва­шинг­то­ну. Та­ква стра­те­ги­ја отво­ре­но је увре­ди­ла тра­ди­ци­ о­нал­не парт­не­ре Ру­си­је у Евро­ пи. Ипак, спу­та­не европ­ском ди­ сци­пли­ном, ове зе­мље не мо­гу Ру­си­ји ни­шта да по­ну­де. Је­ди­ ни про­је­кат по­мо­ћу ко­га су Ру­ си­ја и Евро­па мо­гле да по­ста­ну

ДО­ДА­ТАК „РУ­СКА РЕЧ“ ФИНАНСИРА, УРЕ­ЂУ­ЈЕ И ИЗ­ДА­ЈЕ „РО­СИЈ­СКА ГА­ЗЕ­ТА“ (МО­СКВА, РУ­СИ­ЈА) ИН­ТЕР­НЕТ-СТРА­НИ­ЦА: ruskarec.RU * EMAIL: editor­@ruskarec.RU * ТЕ­ЛЕ­ФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕ­СА: УЛ. ПРАВ­ДЫ 24, Д. 2, МО­СКВА 125993, РОССИЯ ЈЕВ­ГЕ­НИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ и директор RBTH * ­павел голуб ГЛАВНИ УРЕДНИК додатака RBTH ЈУ­РИЈ СОВ­ЦОВ ИЗ­ВР­ШНИ УРЕД­НИК за ЈУЖНУ ЕВРОПУ * ВЈА­ЧЕ­СЛАВ ЧАР­СКИ УРЕД­НИК „РУСКЕ РЕЧИ“ НИ­КО­ЛА ЛЕ­ЧИЋ ГО­СТУ­ЈУ­ЋИ УРЕД­НИК „РУСКЕ РЕЧИ“ * ЖАРКО РАКИЋ СУБУРЕД­НИК ИЗ „ПОЛИТИКЕ“ АН­ДРЕЈ ЗАЈ­ЦЕВ ДИ­РЕК­ТОР ОДЕЉЕЊА ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈЕ * НИ­КО­ЛАЈ КО­РО­ЉОВ ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈА НИ­ЈАЗ КА­РИ­МОВ графикони * МИ­ЛА ДО­МО­ГАЦКА ДИ­РЕК­ТОР ОДЕ­ЉЕ­ЊА ПРЕ­ЛО­МА И ДИ­ЗАЈ­НА АН­ДРЕЈ ШИ­МАР­СКИ ДИ­ЗАЈН * ИЉА ОВ­ЧА­РЕН­КО ПРЕ­ЛОМ

пра­ви стра­те­шки парт­не­ри на не­ко­ли­ко де­це­ни­ја био је европ­ ски си­стем про­ти­вра­кет­не од­ бра­не. Ме­ђу­тим, под при­ти­ском Ва­шинг­то­на, Евро­пља­ни су од­ би­ли да по овом пи­та­њу са­ра­ ђу­ју са Мо­сквом. Кри­за по­ве­ре­ња из­ме­ђу Евро­ пе и Ру­си­је је очи­глед­на и нај­ ве­ро­ват­ни­је ће на­ста­ви­ти да се про­ду­бљу­је. Од­су­ство на­прет­ка по кључ­ним пи­та­њи­ма ва­жним за без­бед­ност Ру­си­је не­ми­нов­но ће до­ве­сти до сла­бље­ња са­рад­ ње на свим дру­гим по­љи­ма. Ипак, сце­на­рио у ко­ме би се Евро­па од стра­те­шког парт­не­ ра Мо­скве пре­тво­ри­ла у ње­ног по­тен­ци­јал­ног не­при­ја­те­ља из­ гле­да ма­ло ве­ро­ват­но. Основ­ни „ко­ло­се­ци“ — бор­ба про­тив те­ ро­ри­зма и тр­го­ви­не дро­гом, про­ ток ро­бе у Ав­га­ни­стан — не­ће би­ти ре­ви­ди­ра­ни. Ру­си­ја ће шти­ ти­ти сво­је ге­оп ­ о­ли­тич­ке ин­те­ ре­се, али ће се пре све­га кон­ цен­три­са­ти на ре­ги­о­не ко­је сма­тра тра­ди­ци­о­нал­ним зо­на­ ма свог ути­ца­ја. Исто­вре­ме­но, Мо­сква ће са САД ра­ди­ти на из­ на­ла­же­њу за­јед­нич­ког је­зи­ка по пи­та­њу оп­штих нор­ми по­ на­ша­ња на свет­ској сце­ни. О

НИЈАЗ КАРИМ

Русија је изгубила поверење у Европу

овом пи­та­њу ви­ше не­ма сми­сла по­себ­но раз­го­ва­ра­ти са ЕУ. Не тре­ба за­не­ма­ри­ти ни чи­ ње­ни­цу да ће ру­ски би­знис ви­ де­ти сво­ју при­ли­ку у еко­ном­ ском сла­бље­њу ЕУ. Без об­зи­ра на не­по­вољ­ну по­ли­тич­ку кли­ му, ру­ске ин­ве­сти­ци­је у Евро­ пи ће се ши­ри­ти. На при­мер,

не­дав­ни по­ли­тич­ки спор Ру­си­ је и Ве­ли­ке Бри­та­ни­је ни­је до­ вео до сма­њи­ва­ња еко­ном­ске са­рад­ње из­ме­ђу две зе­мље. Кључ­на од­лу­ка ко­ја би мо­гла да по­вра­ти по­ве­ре­ње Ру­си­је у об­но­вље­ну ЕУ био би до­го­вор о европ­ској про­тив­ра­кет­ној од­ бра­ни. За­пад од­би­ја да при­ли­

ЗА ОГЛА­ША­ВА­ЊЕ У ОВОМ ДО­ДАТ­КУ МО­ЛИ­МО ВАС ДА СЕ ОБРА­ТИ­ТЕ ЈУ­ЛИ­ЈИ ГО­ЛИ­КО­ВОЈ, ДИ­РЕК­ТО­РУ ОДЕ­ЉЕ­ЊА ЗА ОД­НО­СЕ СА ЈАВ­НО­ШЋУ: julia.golikova@rbth.ru © 2012 СВА ПРА­ВА ЗА­ДР­ЖА­ВА „РО­СИЈ­СКА ГА­ЗЕ­ТА“: АЛЕК­САН­ДР ГОР­БЕН­КО ПРЕД­СЕД­НИК УПРАВ­НОГ ОД­БО­РА, ПА­ВЕЛ НИ­ГО­И­ЦА ГЕ­НЕ­РАЛ­НИ ДИ­РЕК­ТОР, ВЛА­ДИ­СЛАВ ФРО­њИН ГЛАВ­НИ УРЕД­НИК ЗА­БРА­ЊЕ­НО ЈЕ КО­ПИ­РА­ЊЕ, ДИ­СТРИ­БУ­ЦИ­ЈА ИЛИ ПРЕ­У­ЗИ­МА­ЊЕ СА­ДР­ЖА­ЈА ОВОГ ИЗ­ДА­ЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧ­НУ УПО­ТРЕ­БУ, БЕЗ ПИС­МЕ­НЕ СА­ГЛА­СНО­СТИ „РО­СИЈ­СКЕ ГА­ЗЕ­ТЕ“. МО­ЛИ­МО ВАС ДА СЕ ЗА ДО­ЗВО­ЛУ ОБРА­ТИ­ТЕ НА ТЕ­ЛЕ­ФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL editor­@ruskarec.RU. „RUS­SIA BEYOND THE HE­A­DLI­NES“ НЕ СНО­СИ ОД­ГО­ВОР­НОСТ ЗА НЕ­НА­РУ­ЧЕ­НЕ ТЕК­СТО­ВЕ И ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈЕ.

ком по­ста­вља­ња про­ти­вра­кет­ ног шти­та пру­жи Ру­си­ји прав­но оба­ве­зу­ју­ће без­бед­но­сне га­ран­ ци­је. Мо­сква сма­тра да то угро­ жа­ва ње­не стра­те­шке ин­те­ре­се. Ако се то­ком са­ми­та НА­ТО-а у Чи­ка­гу кра­јем ма­ја ове го­ди­не Евро­пља­ни сло­же са ад­ми­ни­ стра­ци­јом САД око га­ран­ци­ја за Мо­скву или ба­рем усво­је план за им­пле­мен­та­ци­ју та­квих га­ ран­ци­ја, то би мо­гла да бу­де по­ ла­зна тач­ка и за дру­ге за­јед­нич­ ке ру­ско-европ­ске про­јек­те. Још је­дан по­зи­ти­ван ко­рак мо­ гао би да бу­де и укљу­чи­ва­ње Ру­ си­је у ре­ша­ва­ње еко­ном­ских про­бле­ма ЕУ. Евро­па ће мо­ра­ти да се од­рек­не ве­штач­ки одр­жа­ ва­ног стра­ха да „Ру­си до­ла­зе“. Про­цес ин­те­гра­ци­је Ру­си­је у еко­ но­ми­ју об­но­вље­не Европ­ске уни­ је омо­гу­ћи ће обе­ма стра­на­ма да пре­ва­зи­ђу уза­јам­но не­по­ве­ре­ње и су­штин­ски уве­ћа­ти број „ко­ ло­се­ка“ на ко­ји­ма Мо­сква и Бри­ сел мо­гу успе­шно да са­ра­ђу­ју у бу­дућ­но­сти. Аутор је главни уредник спољ­ но­по­литичке редакције и модератор Ди­скусионог клуба „Ро­ сиј­ске газете“.

ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА editor@ruskarec.RU


04

Економија и бизнис

РУСКА РЕЧ

Уређује и издаје Росијска газета (Москва) Дистрибуира

Храна Русији тек предстоји да упозна свет са својом кулинарском традицијом

Макроекономија Основни показатељи

Руски специјалитети и даље ретки на Западу Мање од 1% хране на свет­ ском тржишту потиче из Ру­ сије. Ипак, руски произво­ђа­ чи имају амбициозне пла­­но­­ве да представе своју ро­бу западним купцима. Јелена Кривовјаз

RBTH

photoxpress

Многе руске прехрамбене производе, као на пример квас, освежава­јући напитак од хлеба, није лако наћи у ЕУ

УКУСИ РУСИЈЕ

Стари рецепти спремни за савремене потрошаче

lori/legion media

photoxpress

Рјаженка се добија од запрженог млека и специјалног квасца. Има крем боју и нежан укус.

Медењаци из Туле се производе још од 1685. Садрже мед, орахе, суво грожђе и пекмез.

Сметана је стари производ од павлаке и специјалног квасца. У Европи је знају од 1945.

photoxpress

lori/legion media

Мно­гим Ру­си­ма ко­ји жи­ве у ино­ стран­ству без­на­де­жно не­до­ста­ ју рја­жен­ка, тво­рог и пел­ме­њи, тра­ди­ци­он ­ ал­на хра­на ве­ћи­не Ру­са, го­то­во пот­пу­но не­по­зна­та на За­па­ду. По пра­ви­лу, ова­кви про­из­во­ди су у ино­стран­ству до­ ступ­ни са­мо у спе­ци­ја­ли­зо­ва­ним про­дав­ни­ца­ма. При­том је хра­ на ко­ја се на За­па­ду про­да­је као „ру­ска“ че­сто про­из­ве­де­на ван Ру­си­је. По­сто­ји још мно­го по­пу­лар­ них ру­ских на­мир­ни­ца ко­је прак­тич­но не по­сто­је ван гра­ ни­ца бив­шег Со­вјет­ског Са­ве­за. „На ме­ђу­на­род­ном тр­жи­шту тра­ди­ци­он ­ ал­но по­сто­ји ве­ли­ка по­тра­жња за ру­ским жи­та­ри­ ца­ма. Ипак, на­по­ри да на стра­ ном тр­жи­шту про­мо­ви­ше­мо на­ше до­ма­ће пре­храм­бе­не про­ из­во­де још увек не да­ју за­до­во­ ља­ва­ју­ће ре­зул­та­те“, ка­же пред­ сед­ник Ру­ске на­ци­он ­ ал­не уни­је из­во­зни­ка Дми­триј Бу­ла­тов. Иако је из­воз ру­ске хра­не по­ рас­тао са 1,5 (2001) на 7,1 ми­ ли­јар­ди до­ла­ра (2011), ова број­ ка је и да­ље ма­ла. Нај­ве­ћи део тих из­ве­зе­них про­из­во­да се про­ да у бив­шим со­вјет­ским ре­пу­ бли­ка­ма, док у ЕУ и оста­ле зе­ мље од­ла­зи тек тре­ћи­на. То што бив­ше со­вјет­ске ре­пу­бли­ке оста­ју нај­ве­ћи куп­ци ру­ске хра­ не ни­је из­не­на­ђу­ју­ће, бу­ду­ћи да су ви­ше де­це­ни­ја би­ле део јед­ ног хо­мо­ге­ног тр­жи­шта. Са­мо је ма­ли број ру­ских про­из­во­ђа­ ча хра­не ус­пео да из­ве­зе сво­је про­из­во­де у ЕУ или САД. На при­мер, ру­ска ви­на ко­ја про­из­ во­де ком­па­ни­је „Фа­на­го­ри­ја“ и „Абрау-Дјур­со“ из­во­зе се у Ве­ли­ку Бри­та­ни­ју, пи­во „Бал­ ти­ка“ из Санкт Пе­тер­бур­га оми­ ље­но је у Дан­ској, кон­ди­тор­ски про­из­во­ди фа­бри­ке „Удар­ни­ ца“ до­бро се про­да­ју у Нор­ве­ шкој, а слат­ки­ши и чо­ко­ла­де „Бе­ло­гор­ја“ са ју­га Ру­си­је од­ ла­зе у Фин­ску. „У Ру­си­ји по­сто­је нео­бич­ни пре­храм­бе­ни про­из­во­ди ко­ји се

Збитењ је топли напитак од меда, кантариона, каранфилића, бибера, ђумбира, цимета и нане.

ММФ: Русија је шеста светска економија

не про­из­во­де ниг­де ви­ше у све­ ту и ко­ји би мо­гли да бу­ду кон­ ку­рент­ни на свет­ском тр­жи­ шту“, ка­же Бу­ла­тов. „На при­ мер, прехрамбена компанија ‘Па­ва’ про­из­во­ди по­себ­ну вр­ сту пше­ни­це, зва­ну ‘житница’, ко­ја има је­дин­ствен ну­три­тив­ ни са­став. Ту је и је­дан од нај­ ве­ћих ру­ских про­из­во­ђа­ча без­ ал­ко­хол­них пи­ћа и млеч­них про­из­во­да, ‘Вим Бил Дан’, ко­ји има ве­ли­ке пла­но­ве око из­во­ за хра­не за бебе.“ Још јед­на те­шко­ћа ко­ја сто­ји на пу­ту ши­ре про­да­је ру­ске хра­ не на За­па­ду је­сте и чи­ње­ни­ца да су на­зи­ви про­из­во­да че­сто те­ шки за из­го­вор и пам­ће­ње, као на при­мер „пр­ја­ник“ и „рја­жен­ ка“. „Наш глав­ни за­да­так је да по­мог­не­мо ру­ским про­из­во­ђа­ чи­ма да схва­те ино­стра­но тр­ жи­ште и ње­го­ве про­пи­се“, до­да­ је Бу­ла­тов. „Та­ко­ђе, мо­ра­мо на­ ста­ви­ти да са на­шим са­да­шњим и по­тен­ци­јал­ним уво­зни­ци­ма пре­го­ва­ра­мо о ускла­ђи­ва­њу на­ ших пре­храм­бе­них про­пи­са са њи­хо­вим уво­зним пра­ви­ли­ма.“ Из­во­зни­ци се жа­ле и на не­ до­вољ­ну по­др­шку др­жа­ве. „Не­ дав­но је об­ја­вље­на ли­ста про­ из­вод­них де­лат­но­сти ко­је наша зем­ља на­ме­ра­ва да суб­вен­ци­о­ ни­ше, али пре­храм­бе­на ин­ду­ стри­ја на­жа­лост ни­је по­ме­ну­ та“, ка­же Бу­ла­тов. Ипак, пре­ма ре­чи­ма Дми­три­ ја Боб­ко­ва, пред­став­ни­ка за ме­ ди­је ру­ског Ми­ни­стар­ства по­ љо­при­вре­де, пи­та­њу из­во­за би­ће у бу­дућ­но­сти по­све­ће­на нај­ве­ ћа па­жња има­ју­ћи у ви­ду са­да­ шњи раст по­љо­при­вред­не про­ из­вод­ње у Ру­си­ји. Пре­ма ње­го­ вим ре­ч и­м а, „да­љ е ја­ч а­њ е до­ма­ће по­љо­при­вред­не про­из­ вод­ње је кључ­но за ру­ски из­во­ зни по­тен­ци­јал“. У ме­ђу­вре­ме­ну, риба, пшени­ ца и ал­ко­хол­на пи­ћа и да­ље оста­ју нај­у­но­сни­ји из­во­зни пре­ храм­бе­ни ар­ти­кли Ру­си­је. На при­мер, вот­ка „Руски стандард“ успешно се про­да­је у пре­ко 70 земаља света. Што се ти­че оста­лих пре­ храм­бе­них про­из­во­да про­из­ве­ де­них у Ру­си­ји, нај­ве­ћи део ће, ба­рем још не­ко вре­ме, тро­ши­ ти ло­кал­но ста­нов­ни­штво, оно из Ру­си­је и бив­ших со­вјет­ских ре­пу­бли­ка.

ИЗВОР: ЦЕНТРАЛНА БАНКА РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ

Према подацима ММФ-а, Ру­ сија је шеста еко­но­мија све­ та према БДП ме­ре­ном пре­ ма па­ри­те­ту ку­пов­­не мо­ћи и трећа по величини међуна­ родних резерви. Бри­тан­ски Цен­тар за еко­но­ ми­ју и ис­тра­жи­ва­ња по­сло­ва­ ња прог­но­зи­ра да ће до 2020. Ру­си­ја по­ста­ти че­твр­та еко­но­ ми­ја све­та. Прог­но­за је за­сно­ ва­на на пред­ви­ђа­њу да ће за 10 го­ди­на Ру­си­ја по­ста­ти нај­ ве­ћи ис­по­ру­чи­лац наф­те и га­са за Евро­пу и Ази­ју. Ми­ни­стар­ ство енер­ге­ти­ке Ру­ске Фе­де­ра­ ци­је оче­ку­је да ће 2020. Ру­си­ја про­из­во­ди­ти из­ме­ђу 505 и 510 ми­л и­о ­н а то­н а наф­т е го­д и­ шње. Ру­си­ја је 2011. уве­ћа­ла про­ из­вод­њу наф­те на 511,432 ми­ ли­о­на то­на, што је 1,23% ви­ше не­го 2010. Пре­ма по­да­ци­ма ру­ ског Ми­ни­стар­ства фи­нан­си­ ја, при­хо­ди фе­де­рал­ног бу­џе­ та од наф­те и га­са су то­ком 2011. по­ра­сли за 47,3%. Њи­хов удео у оп­штим при­хо­ди­ма бу­ џе­та по­рас­тао је са 46,1% у 2010. на 49,7% у 2011. То­ком пр­ва два ме­се­ца 2012. Ру­си­ја је из­ве­зла 38,541 ми­ли­ о­на то­на наф­те укуп­не вред­ но­сти 29,533 ми­ли­јар­ди до­ла­ ра и 38,2 ми­ли­јар­ди куб­них ме­ та­ра при­род­ног га­са укуп­не вред­но­сти 13,57 ми­ли­јар­ди до­ ла­ра. Осим то­га, из­ве­зе­но је 2,5 ми­ли­о­на куб­них ме­та­ра теч­ ног при­род­ног га­са, вред­ног 503,2 ми­ли­он ­ а до­ла­ра. До­пун­ски при­хо­ди од сек­то­ ра наф­те и га­са, про­це­ње­ни на 1% БДП, би­ћ е то­к ом 2012. усме­ре­ни у Ре­зер­вни фонд Ру­ ске Фе­де­ра­ци­је. Прет­ход­них

Пољопривреда Храна произведена на традиционалан начин постаје све популарнија

Повратак сеоске хране у руске градове Александра КрекЊина

ВЕДОМОСТИ

У Ру­си­ји по­вр­ће и ме­со про­из­ ве­де­но код по­љо­при­вред­ни­ка мо­же би­ти два, па чак и три пу­та ску­пље не­го слич­ни про­ из­во­ди у обич­ним про­дав­ни­ца­ ма, али и та­ква ро­ба има сво­је куп­це. Ка­ко ка­же је­дан од осни­ ва­ча санктпе­тер­бур­шке по­љо­ при­вред­не фир­ме „Лав­ка-лав­ ка“, Бо­рис Аки­мов, реч је о до­ бро­сто­је­ћој сред­њој кла­си, ко­ја во­ди ра­чу­на о здра­вом на­чи­ну жи­во­та и же­ли уку­сни­ју и еко­

ло­шки чи­сту хра­ну. „Лав­ка-лав­ку“ је осно­ва­ла 2009. гру­ па ен­ту­зи­ја­ста. Фир­ма се, по­ ред про­д а­ј е у соп­с тве­н им ма­­ло­про­дај­ним објек­ти­ма, ба­ви и кућ­ном до­ста­вом про­из­во­да у са­рад­њи са ви­ше од 100 по­ љо­при­вред­ни­ка. Њи­хов про­мет из­но­си око 10 ми­ли­о­на ру­ба­ља (250.000 евра) ме­сеч­но. „Ма­ло­ про­да­ја до­но­си око 95% на­ших при­хо­да, а 5% до­ла­зи од ре­сто­ ра­на и про­дав­ни­ца еко­ло­шких про­из­во­да. На­ши до­ста­вља­чи су бо­га­ти­ји се­ља­ци и град­ски љу­ди ко­ји су оти­шли да жи­ве на се­лу и за ко­је по­љо­при­вре­ да че­сто ни­је би­знис не­го за­до­ вољ­ство. Ме­ђу њи­ма има оних ко­ји не­што за­ра­ђу­ју, али има и оних ко­ји по­слу­ју са ми­ну­сом“, објаш­њава Аки­мов.

РИА „Новости“

Цене Вожња у Русији неће поскупети

Бензин јефтинији само у Белорусији photoxpress

Фирма из Санкт Петербурга продаје еколошки чисту хра­ ну два или три пута скупље од производа у обичним про­ давницама, али потраж­ња је све већа.

го­ди­на при­хо­ди од наф­те усме­ рав­н и су у ста­б и­л и­з а­ц и­о н ­е фон­до­ве, ко­је је у вре­ме кри­зе 2008. Ру­си­ја по­че­ла да ко­ри­ сти за по­кри­ва­ње де­фи­ци­та бу­ џе­та и ре­а­ли­за­ци­ју ан­ти­кри­ зних ме­ра. Са­да, ка­да је кри­за пре­ва­зи­ђе­на, фи­нан­сиј­ске вла­ сти сма­тра­ју да је нео­пх ­ од­но вра­ти­ти се прак­си чу­ва­ња до­ пун­ских при­хо­да од наф­те у спе­ци­јал­ним фон­до­ви­ма. Ру­ ске вла­сти пла­ни­ра­ју да до 2015. уве­ћа­ју Ре­зер­вни фонд на 5,4% БДП. У апри­лу ове го­ди­не у Ре­зер­ вном фон­ду на­ла­зи­ло се 1,827 би­ли­о­на ру­ба­ља (62,28 ми­ли­ јар­ди до­ла­ра). Обим ме­ђу­на­род­них ре­зер­ ви Ру­ске Фе­де­ра­ци­је је 1. апри­ ла 2012. из­но­сио 513,491 ми­ ли­јар­ди до­ла­ра. То­ком 2011. ове ре­зер­ве су по­ра­сле за 19,27 ми­ ли­јар­ди до­ла­ра, од­но­сно 4%. Пре­ма оце­на­ма Цен­трал­не бан­ке Ру­ске Фе­де­ра­ци­је, у пр­ вом квар­та­лу 2012. Ру­си­ја је из­ве­зла ро­бу у вред­но­сти од 134,7 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, што је за 19% ви­ше не­го у истом пе­ри­о­ду 2011. Осно­ву ру­ског из­во­за тра­ди­ци­о­нал­но чи­не енер­ген­ти. Исто­вре­ме­но, Ру­си­ ја је уве­зла ро­бу у вред­но­сти од 73,3 ми­ли­јар­де до­ла­ра, од­ но­сно 12,6% ви­ше не­го у пр­ вом квар­та­лу 2011. Глав­ни тр­ го­вин­ски парт­не­ри Ру­си­је у пр­ вом квар­та­лу 2012. би­ли су Ки­на, Хо­лан­ди­ја, Не­мач­ка, Ита­ли­ја, Тур­ска и САД. Пре­ма основ­ним по­ка­за­те­ љи­ма, Ру­си­ја се тре­нут­но на­ ла­зи на тре­ћем ме­сту у све­ту по ра­сту БДП и по ве­ли­чи­ни ме­ђу­на­род­них ре­зер­ви.

Производи који подсећају на бакине данас су веома скупи

Хра­на про­из­ве­де­на на тра­ ди­ци­о­на­лан се­о­ски на­чин не мо­же да бу­де јеф­ти­ни­ја не­го она про­из­ве­де­на ин­ду­стриј­ски у ве­ли­ким пред­у­зе­ћи­ма, об­ја­ шња­ва­ју до­ста­вља­чи. По­љо­ при­вред­ник ула­же у ква­ли­тет­ не си­ро­ви­не, пре­ра­ду, про­из­вод­ њу, тран­спорт, пла­те, по­ре­зе и па­ко­ва­ње, а про­да­вац до­да­је на то свој про­це­нат, ко­ји по­кри­ва тро­шко­ве пре­во­за и скла­ди­ште­

ња про­из­во­да, пла­те за­по­сле­ них, опе­ра­тив­не тро­шко­ве и раз­вој про­јек­та. Од крај­ње це­не про­из­во­да у „Лав­ка-лав­ки“ по­ љо­при­вред­ни­ци до­би­ја­ју 50– 70% а про­дав­ци 30–50%. На тај на­чин, фла­ша сун­цо­кре­то­вог уља у „Лав­ка-лав­ки“ ко­шта и до 15 евра, исто као и ки­ло­грам све­же јаг­ње­ти­не, а ли­тар мле­ ка око 3 евра. И по­ред то­га, ку­ па­ца има до­ста.

Русија остаје на претпо­след­ њем месту у Европи и ЗНД по мало­про­дајним ценама бен­зина. Ка­ко су пре­не­ли струч­ња­ци РИА „ Ана­ли­ти­ка“, кра­јем 2011. бен­зин БМБ 95 је у Ру­си­ји ко­ штао про­сеч­но 28,4 ру­ба­ља (0,7 евра). Пр­во ме­сто је са­чу­ва­ла Нор­ве­шка, у ко­јој је кра­јем де­ цем­бра 2011. ли­тар истог бен­ зи­на ко­штао 2,6 евра. Нај­јеф­ ти­ни­ји бен­зин про­да­вао се у Бе­ ло­ру­с и­ј и (0,6 евра). Ипак, пре­ма оце­на­ма струч­ња­ка, ова це­на из­гле­да ни­ско са­мо ван кон­тек­ста: због фи­нан­сиј­ске

кри­зе, бен­зин је у то­ку 2011. по­ску­пео 1,9 пу­та и Бе­ло­ру­си­ ја је има­ла нај­ве­ћи го­ди­шњи раст це­не бен­зи­на (+88,3%) у це­лој Евро­пи и ЗНД. На дру­го ме­сто по бр­зи­ни ра­ста це­на до­ спео је Ка­зах­стан (+38,3%), услед че­га се на укуп­ној ранг-ли­сти по­ме­рио са по­след­њег на тре­ће ме­сто од кра­ја (0,8 евра за ли­тар). Нај­ви­ше ма­ло­про­дај­не це­не ди­зел го­ри­ва има­ју Ве­ли­ка Бри­ та­ни­ја (1,7 евра за ли­тар) и Нор­ ве­шка. Ди­зел го­ри­во, као и ра­ ни­је, оста­је нај­јеф­ти­ни­је у Ка­ захстану, Белорусији и Ру­сији. Комерсант


Наука и технологија

РУСКА РЕЧ

Уређује и издаје Росијска газета (Москва) Дистрибуира

05

Космос Амерички сателитски навигациони систем GPS коначно је добио алтернативу једнаког квалитета и поузданости

ГЛОНАСС ускоро покрива цео свет Осно­ван још 1976, ру­ски са­ те­лит­ски по­зи­ци­он ­ и си­стем из­у­зет­но се раз­вио прет­ход­ них го­ди­на и до­спео на ко­ мер­ци­јал­не уре­ђа­је, укљу­чу­ ју­ћи но­ви iP­ho­ne 4S.

Сателити који шаљу податке земаљским станицама

ИЉА КРАМНИК

ГЛО­НАСС (Гло­бал­ни на­ви­га­ ци­о­ни са­те­лит­ски си­стем) је по­ зи­ци­о­ни си­стем Ва­зду­шно-ко­ смич­к е од­б ра­н е Ру­с и­ј е и тре­нут­но пред­ста­вља је­ди­ну ал­ тер­на­ти­ву аме­рич­ком си­сте­му GPS. Про­шле го­ди­не су по­след­ њи ГЛО­НАСС са­те­ли­ти нео­п­ ход­ни за ком­пле­ти­ра­ње си­сте­ ма по­сла­ти у ор­би­ту. Од 2001. до 2011. Ру­си­ја је на ГЛО­НАСС по­тро­ши­ла 107 ми­ ли­јар­ди ру­ба­ља (око 4 ми­ли­ јар­де до­ла­ра), и пла­ни­ра се да се од 2012. до 2020. из­дво­ји 347 ми­ли­јар­ди ру­ба­ља (пре­ко 11 ми­ ли­јар­ди до­ла­ра). Нај­ве­ћи део ове су­ме (пре­ко 280 ми­ли­јар­ди ру­ба­ља) оти­ћи ће на одр­жа­ва­ње са­те­лит­ске кон­сте­ла­ци­је: пла­ни­ра­но је лан­ си­р а­њ е 13 сателита „Гло­ насс-М“ (основ­ног ти­па) и 22 но­ва са­те­ли­та ти­па „Гло­насс-К“. Но­ви са­те­ли­ти има­ју ду­жи жи­ вот­ни век не­го прет­ход­не вер­ зи­је: сва­ки „Гло­насс-М“ ће ра­ ди­т и се­д ам го­д и­н а уме­с то две-три, ко­ли­ко су тра­ја­ле ра­ ни­је вер­зи­је, док ће „Гло­насс-К“ апа­ра­ти слу­жи­ти и по 10 го­ди­ на. Та­ко­ђе, но­ви са­те­ли­ти ће зна­чај­но по­ве­ћа­ти пре­ци­зност по­зи­ци­о­ни­ра­ња. Дру­ги ва­жан део си­сте­ма ко­ји зна­чај­но по­ве­ћа­ва ње­го­ву тач­ ност су тзв. зе­маљ­ске ста­ни­це за ди­фе­рен­ци­јал­ну ко­рек­ци­ју и три са­те­ли­та пре­дај­ни­ка на

итар-тасс

ГОЛОС РОСИЈИ, ЗА RBTH

Ракета носач „Протон-М“ са три ГЛОНАСС сателита на космо­ дрому „Бајконур“ у Казахстану

ИЗВОР: РИА „НОВОСТИ“

са­да­шњих 0,7 ме­та­ра ко­је обез­ бе­ђу­је аме­рич­ки си­стем. Тре­нут­но се гра­ди 16 зе­маљ­ ских ста­ни­ца на те­ри­то­ри­ји Ру­ си­је и две на Ан­тарк­ти­ку, у ру­ ским ба­за­ма Бе­лингсха­уз­ ен и Но­во­ла­за­рев­ска­. Пла­ни­ран је и низ но­вих ста­ни­ца на огром­ ној те­ри­то­ри­ји од Бра­зи­ла до Ин­до­не­зи­је, ко­је ће омо­гу­ћи­ти да ГЛО­НАСС по­кри­је це­лу ју­ жну хе­мис­фе­ру, где GPS тре­ нут­но не­ма ал­тер­на­ти­ву. Ка­да је реч о ГЛО­НАСС-у, тре­ба раз­у­ме­ти да је овај си­ стем, као и аме­рич­ки GPS, пр­ во­бит­но био ди­зај­ни­ран за вој­ не по­тре­бе. Си­стем је ду­го био при­ла­го­ђа­ван ис­кљу­чи­во вој­

ге­о­ста­ци­он ­ ар­ној ор­би­ти. Овај до­пун­ски ком­плекс по­ве­ћа­ва тач­ност по­зи­ци­о­ни­ра­ња из­о­ штра­ва­ју­ћи ра­чун по­мо­ћу до­ пун­ских ин­фор­ма­ци­ја. Зе­маљ­ ске ста­ни­це при­ку­пља­ју по­дат­ке о ло­ка­ци­ја­ма ос­нов­них ГЛО­НАСС са­те­ли­та и пре­ко са­ те­ли­та пре­дај­ни­ка пре­но­се по­ дат­ке крај­њим ко­ри­сни­ци­ма. До­дат­ни по­да­ци уве­ћа­ва­ју пре­ ци­зност по­зи­ци­он ­ и­ра­ња на са­мо не­ко­ли­ко де­се­ти­на цен­ти­ ме­та­ра. ГЛО­НАСС је већ пре­ ци­зни­ји од GPS-а на се­вер­ним ге­о­граф­ским ши­ри­на­ма. До 2020. оп­шта пре­ци­зност по­зи­ ци­о­ни­ра­ња из­но­си­ће 0,6 ме­та­ ра или ма­ње, што је бо­ље од

усво­је­ни у 15 чла­ни­ца Ру­ске Фе­ де­ра­ци­је и у то­ку је опре­ма­ње свих врс­та пре­во­зних сред­ста­ ва но­вим на­ви­га­ци­о­ним и те­ ле­ко­му­ни­ка­ци­о­ним уре­ђа­ји­ма“, ка­же ге­не­рал­ни ди­рек­тор „НИС ГЛО­НАСС“, Алек­сан­дар Гур­ко. Сле­де­ћа ета­па при­ме­не по­че­ ће ка­да си­стем по­ста­не још пре­ ци­зни­ји. Ка­да тач­ност по­зи­ци­ о­ни­ра­ња до­ђе до јед­ног ме­тра, ГЛО­НАСС ће се ко­ри­сти­ти за над­гле­да­ње ста­ња ве­ли­ких гра­ ђе­ви­на под­ло­жним осци­ла­ци­ ја­ма, као што су мо­сто­ви и не­ бо­де­ри. Пре­ци­зан на­ви­га­ци­о­ни си­стем у ста­њу је да от­кри­је не­ пра­вил­не осци­ла­ци­је та­квих гра­ђе­ви­на и да упо­зо­ри на по­

сци, а раз­го­во­ри о ко­мер­ци­јал­ ној упо­тре­би по­че­ли су тек пре не­ко­ли­ко го­ди­на. Пр­ви ко­мер­ци­јал­ни уре­ђа­ји ко­ји по­др­жа­ва­ју ГЛО­НАСС по­ ја­ви­ли су се 2010. Од 2011. ГЛО­ НАСС је по­др­жан на iP­ho­ne мо­ де­ли­ма, по­чев­ши од iP­ho­ne 4S. Фи­нан­сиј­ски ефек­ти ове при­ ме­не су ве­о­ма обе­ћа­ва­ју­ћи. Пре­ ма пре­ли­ми­нар­ним про­це­на­ма, на­ви­га­ци­он ­ и опе­ра­тор „НИС ГЛО­НАСС“ за­ра­дио је 3,3 ми­ ли­јар­де ру­ба­ља у 2011. го­ди­ни, што је 4,5 пу­та ви­ше не­го то­ ком 2010. „Од ове го­ди­не ће на раз­вој ГЛО­НАСС-а ути­ца­ти и ре­ги­о­ нал­ни про­гра­ми. Они су већ

тен­ци­јал­ну опа­сност. На при­ мер, уре­ђа­ји ко­ји ко­ри­сте сиг­ на­ле са оба по­сто­је­ћа си­сте­ма би­ће ин­ста­ли­ра­ни на но­ви ви­ се­ћи мо­ст дуг 2,1 ки­ло­ме­та­ра ко­ји је не­дав­но у Вла­ди­во­сто­ ку, на ру­ском Да­ле­ком ис­то­ку, за­вр­шен за са­мит Ор­га­ни­за­ци­ је за азиј­ско-па­ци­фич­ку еко­ ном­ску са­рад­њу (који ће се одр­ жати у сеп­тем­бру 2012). Ко­нач­но, си­стем ће омо­гу­ћи­ ти још два про­јек­та од стра­те­ шког зна­ча­ја за Ру­си­ју и ње­не ору­жа­не сна­ге: ма­сов­ну про­ из­вод­њу му­ни­ци­је ко­ја ко­ри­ сти са­те­лит­ску на­ви­га­ци­ју и раз­вој је­дин­стве­ног так­тич­ког си­сте­ма.

Медицина Једна од најсмртоноснијих болести 20. века, Variola vera, побеђена у Сибиру

Вирус великих богиња, који је до свог нестанка 1980. са­­ мо у 20. веку убио око 500 ми­ли­она људи, сачуван је у Но­во­­си­бирску. Сада стижу и пло­­­до­ви те храбре одлуке. јулија огородњикова

„РУСКИ РЕПОРТЕР“

На­уч­ни­ци Др­жав­ног на­уч­ног цен­тра за ви­ру­со­ло­ги­ју и би­о­ тех­но­ло­ги­ју „Век­тор“ из Но­во­ си­бир­ска об­ја­ви­ли су да су про­ на­шли лек про­тив ве­ли­ких бо­ги­ња (Va­ri­o­la ve­ra). Ова стра­ шна за­ра­зна бо­лест да­нас се сма­

ра­з них бо­л е­с ти ин­с ти­т у­т а „Век­тор“, „ни­ко се не би за­ни­ мао овим ви­ру­сом ка­да не би по­ сто­ја­ла мо­гућ­ност ње­го­вог по­ врат­ка: у те­о­ри­ји, ви­рус би про­тив чо­ве­чан­ства мо­гли да упо­тре­бе те­ро­ри­сти. По­што љу­ди ви­ше не­ма­ју ни­ка­кав иму­ни­тет на ње­га, ри­зик је ве­ли­ки.“ Ин­сти­тут „Век­тор“ спа­да у ма­лу гру­пу уста­но­ва на све­ту ко­је на тзв. ска­ли би­о­ло­шке си­ гур­но­сти има­ју нај­ви­шу озна­ ку, BSL-4. То зна­чи да се у ње­му ис­тра­жу­ју нај­смр­то­но­сни­ји ви­ ру­си и био­ло­шки аген­си.

тра по­бе­ђе­ном за­то што је ви­рус не­стао из људ­ске по­пу­ла­ци­је 1980. за­хва­љу­ју­ћи гло­бал­ној пре­ вен­тив­ној вак­ци­на­ци­ји. Ипак, ако се по­но­во по­ја­ви, то би би­ла ка­та­стро­фа свет­ских раз­ме­ра за­то што је вак­ци­на­ци­ја по­сле 1980. пре­ста­ла. Но­ви ви­рус мо­ гао би да уби­је ми­ли­о­не, мо­жда и ми­ли­јар­де љу­ди. Упра­во из овог раз­ло­га ви­рус је са­чу­ван на два ме­ста на све­ту: у Атлан­ти (САД) и у Но­во­си­бир­ску. Пре­ма ре­чи­ма Ла­ри­се Ши­шки­не, ди­ рек­то­ра Оде­ље­ња за пре­вен­ци­ ју и ле­че­ње из­уз­ ет­но опа­сних за­

На­уч­ни­ци „Век­то­ра“ ис­тра­ жу­ју пре­па­ра­те про­тив ве­ли­ ких бо­ги­ња ви­ше од 10 го­ди­на, а од 2008. ра­де на пре­па­ра­ту ана­лог­ном аме­рич­ком ST-246, ко­ји је до са­да би­о је­ди­на по­ зна­та суп­стан­ца ко­ја де­лу­је на бо­ги­ње. На­по­ри­ма да се син­те­ ти­ше пот­пу­но нов пре­па­рат при­кљу­чио се и Ин­сти­тут за ор­ ган­ску хе­ми­ју Си­бирс­ког оде­ ље­ња Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка. Ве­ли­ки труд је уро­дио пло­дом: но­ва суп­стан­ца, наз­вана „НИ­ ОХ-14“, спре­ча­ва ви­рус да се раз­мно­жа­ва. Пре­ли­ми­нар­на ис­

alamy/legion media

Лек против великих богиња синтетисан у Новосибирску

Повратак вируса великих богиња био би изузетно опасан

пи­ти­ва­ња на ће­ли­ја­ма и жи­во­ ти­ња­ма по­ка­за­ла су да је ле­че­ ње 100% успе­шно ако се са уно­ше­њем поч­не то­ком пр­ва три да­на ин­фек­ци­је. Пре­ма ре­

чи­ма Ши­шки­не, лек ће би­ти го­ тов до 2020. Та­да ће би­ти мо­гу­ ће из­л е­ч и­т и се од ве­л и­к их бо­ги­ња по­мо­ћу јед­не ку­ти­је кап­ су­ла или таблета.

калеидоскоп

ЗООЛОГИЈА осигуравање будућности РУСКИХ ЛЕОПАРДА и тигрова У Приморском крају је проглашен национални парк Земља леопарда, у коме ће живети око 50 јединки далекоисточног леопарда, најређе мачке на свету, и 10 амурских тигрова.

прес фото

alamy/legion media

alamy/legion media

Ботаника БИЉКА из семенА старОГ 31.000 година

Научницима Руске академије наука је успело да из семена старих 31.000 година, очуваних у вечном леду руског Далеког истока, добију древну биљку цветницу, Si­le­nne stenophylla.

ЕКОЛОГИЈА пројекат ЧИШЋЕЊА БајкалСКОГ ЈЕЗЕРА до 2020. Влада РФ одобрила је готово 2 милијарде долара на чишћење источносибирског Бајкалског језера. У језеру, које садржи око 20% све питке воде на планети, живи више од 1700 ендемских врста.


06

Култура

РУСКА РЕЧ

Уређује и издаје Росијска газета (Москва) Дистрибуира

Музика Руска музичка култура одзвања широм света у такту Сергеја Прокофјева

Руска реч Валерија Гергијева Ирина Муравјова

РОСИЈСКА ГАЗЕТА

У не­де­љу, 15. апри­ла, под упра­ вом Ва­ле­ри­ја Гер­ги­је­ва по­чео је је­да­на­е­сти Мо­сков­ски ус­кр­шњи фе­сти­вал, нај­ве­ћи му­зич­ки до­ га­ђај у Ру­си­ји. Фе­сти­вал је, као и сва­ке го­ди­не, по­че­о кон­цер­ том у зна­ме­ни­тој Ве­ли­кој са­ли Мо­сков­ског кон­зер­ва­то­ри­ју­ма. То­ком сле­де­ћих 25 да­на из­ве­де­ но је 150 кон­це­ра­та сим­фо­ниј­ ске, хор­ске и ка­мер­не му­зи­ке у Мо­скви, Санкт Пе­тер­бур­гу, Пе­ тро­за­вод­ску, Мур­ман­ску, Ар­хан­ гел­ску, Ја­ро­сла­вљу, Во­ро­ње­жу, Кра­сно­да­ру, Ки­сло­вод­ску, Ро­ сто­ву на До­ну, Вол­го­гра­ду и Ки­ је­ву. Фе­сти­вал је тра­ди­ци­о­нал­ но за­вр­шен 9. ма­ја, на Дан По­бе­де, ка­да је Сим­фо­ниј­ски ор­ ке­стар те­а­тра „Ма­ри­ин­ски“ под упра­вом Гер­ги­је­ва сим­бо­лич­но из­ве­о „Сед­му сим­фо­ни­ју“ Дми­ три­ја Шо­ста­ко­ви­ча, по­зна­ту као „Ле­њин­град­ска“. Истог да­на ор­ ке­стар је има­о и кон­церт под отво­ре­ним не­бом, на По­кло­ној го­ри у Мо­скви, на ко­ме се, пре­ ма про­це­на­ма, оку­пи­ло не­ко­ли­ ко сто­ти­на хи­ља­да слу­ша­ла­ца. Кон­цер­те Фе­сти­ва­ла пре­но­си­ ли су не­мач­ко-фран­цу­ски ка­ нал „Ар­те“ и ру­ски ка­нал „Кул­ ту­р а“. Овај до­г а­ђ ај, пре­м а ре­чи­ма Гер­ги­је­ва, по­ка­зу­је „ко­ ли­ко ве­ли­ки ин­те­рес по­сто­ји у

дру­штву пре­ма кла­сич­ним ру­ ским кул­тур­ним вред­но­сти­ма“. Ово­го­ди­шњи Мо­сков­ски ус­ кр­шњи фе­сти­вал био је по­све­ ћен Сер­ге­ју Про­ко­фје­ву. Из­ме­ ђу оста­л ог, из­в е­д е­н е су све ње­го­ве сим­фо­ни­је и кла­вир­ски кон­цер­ти. Већ ви­ше од 20 го­ди­на Гер­ ги­јев је је­дан од нај­ве­ћих по­ сле­ни­ка ру­ске кул­ту­ре у све­ту. На по­чет­ку ка­ри­је­ре је, као ди­ ри­гент те­а­тра „Ма­ри­ин­ски“ из Санкт Пе­тер­бур­га, за­ди­вио свет спек­та­ку­лар­ним по­став­ка­ма ру­ских опе­ра. Гер­ги­јев је 2005. по­стао и глав­ни ди­ри­гент Лон­ дон­ског сим­фо­ниј­ског ор­ке­стра (ЛСО) и под ње­го­вом упра­вом на ре­пер­то­ар ­ у бри­тан­ских ин­ стру­мен­та­ли­ста до­ми­ни­ра ру­ ска му­зич­ка тра­ди­ци­ја. Чи­ни се да је нај­ве­ћу па­жњу у то­ку свог рад­ног ве­ка Гер­ги­ јев по­све­тио Про­ко­фје­ву, ком­ по­зи­то­ру ко­га је ви­ше пу­та у ка­ри­је­ри на­зи­вао „нај­о­ми­ље­ ни­јим“. Рет­ко из­во­ђе­не и го­то­ во за­бо­ра­вље­не опе­ре, као нпр. „Ог­ње­ни ан­ђео“ и „Коц­кар“ (пи­са­не по мо­ти­ви­ма исто­и­ме­ них ро­ма­на Бр­ју­со­ва и До­сто­ јев­ског) ожи­вље­не су и при­ка­ за­н е у Њу­ј ор­к у, Ми­л а­н у, Па­ри­зу и мно­гим дру­гим гра­ до­ви­ма. Ова по­све­ће­ност Про­ ко­фје­ву оста­ви­ла је ве­ли­ки траг на свет­ској му­зич­кој сце­ни: Про­ко­фје­ва са­да у све­ту из­во­ де мно­го че­шће. „Пре де­сет го­ ди­на, ка­да сам у Лон­до­ну сни­ мао све сим­фо­ни­је Про­ко­фје­ва, би­ла је рет­кост да пет ве­ли­ких ди­ри­ге­на­та исто­вре­ме­но из­во­

АУТОРКА: ОЛГА СЛАВНИКОВА ИЗДАВАЧ: АРХИПЕЛАГ, БЕОГРАД

К

„Огњени анђео“ Сергеја Прокофјева на сцени „Мариинског“

ди ње­го­ву му­зи­ку“, за­кљу­чу­је Гер­ги­јев. Ве­ли­ки ди­ри­гент је из­во­дио и ве­ли­ке ци­клу­се де­ла Иго­ра Стра­ вин­ског са Њу­јор­шком фил­хар­ мо­ни­јом, под на­зи­вом „Ру­ски Стра­вин­ски“. И у слу­ча­ју овог дру­гог ве­ли­ка­на ру­ске му­зи­ке 20. ве­ка, Гер­ги­јев је по­све­тио по­ себ­ну па­жњу ожи­вља­ва­њу ма­ње по­зна­тих де­ла: пу­бли­ка је чу­ла кан­та­ту „Зве­здо­ли­ки“, ба­ле­те „Агон“ и „Ор­феј“, опе­ру-ора­то­ ри­јум „Краљ Едип“, у ко­јој је као го­вор­ник на­сту­пио Џе­ре­ми Ај­ронс, као и „При­чу о вој­ни­ ку“, у ко­јој је на­ра­тор био Алек Бол­двин. Са­рад­ња са по­зна­тим глум­ци­ма на­ста­вље­на је и у Па­

ри­зу, где је не­дав­но као го­вор­ ник у „Краљу Еди­пу“ на­сту­пио Же­рар Де­пар­дје. Не­ка ре­мек-де­ла ру­ске му­ зи­ке по­све­ће­на су ве­ли­ким по­ гла­вљи­ма на­ци­о­нал­не исто­ри­ је. „Сада из­во­ди­мо сим­фо­ни­је Шо­ста­ко­ви­ча у Мин­хе­ну, и то је за нас нај­ком­пли­ко­ва­ни­ји и нај­ду­бљи ци­клус за­то што Нем­ ци ме­сто Шо­ста­ко­ви­ча у свет­ ској му­зич­кој исто­ри­ји по­ве­ зу­ј у са те­ш ким го­д и­н а­м а Дру­гог свет­ског ра­та. Мо­ја уло­ га упра­во ту до­ла­зи до из­ра­ жа­ја: из­ве­сти му­зи­ку та­ко да ко­нач­но пре­ста­ну да по­ве­зу­ју му­зи­ку и по­ли­ти­ку“, закључује Гергијев.

Фолклор Балканска Украјина, коло уз сиртаки, српске рок-баладе и дивља нана

„Бал­ка­ни­за­ци­ја“

Русије

Балкански етно-поп из Ср­би­ је осваја велике руске гра­до­ ве. Коју музику Мо­ско­вља­ни сматрају српском и где за њих почиње Балкан?

о је ужи­вао у Каф­ки­ ним де­ли­ма, во­ле­ће и но­ви ро­ман Ол­ге Слав­ ни­ко­ве. На­и­ме, у „Ла­ кој глави“, не­дав­но об­јав­ље­ној у преводу Љубинке Милинчић, ова аутор­ка, ко­ја ва­жи за јед­ ног од нај­по­зна­ти­јих жи­вих пи­са­ца у Ру­си­ји, у го­то­во каф­ ки­јан­ској ат­мос­фе­ри пи­ше о гра­ђа­ни­ну ко­ји се на­ла­зи у су­ ко­бу са тај­ним слу­жба­ма. Слу­жба „Со­ци­јал­на прог­ но­за“, са сво­јим по­ли­тич­ким на­јам­ни­ци­ма ко­ји че­ка­ју ис­ под про­зо­ра глав­ног ју­на­ка Мак­си­ма Т. Јер­ма­ко­ва, струч­ ња­ка за мар­ке­тинг, спрем­на је на све да би оства­ри­ла сво­ је за­ми­шље­не ци­ље­ве. Ова ор­ га­ни­за­ци­ја ће сво­јим пер­фид­ ним сред­стви­ма — уце­на­ма, ухо­ђе­њем и прет­ња­ма — са­ те­ра­ти Јер­ма­ко­ва у ћор­со­как, не би ли, оства­ру­ју­ћи сво­је тај­ не ак­ци­је, за­до­во­љи­ла глад­ну слу­жбе­ну ма­ши­ну. Ју­нак, ко­ји ће се у но­во­на­ста­лој си­ту­ац ­ и­ ји ба­тр­га­ти „као зр­но гра­шка у ста­кле­ној те­гли“, по­ку­ша­ће да ис­при­ча ка­ко сум­њи­ви ко­ ми­те­ти на­ру­ша­ва­ју сло­бо­ду и лич­ност ру­ског чо­ве­ка... Срп­ској пу­бли­ци је Ол­га Слав­ни­ко­ва (1957) до­бро по­ зна­та: 2008. је го­сто­ва­ла на бе­ о­град­ском Сај­му књи­га, а 2010. има­ла је књи­жев­не ве­ че­ри у Бе­о­гра­ду и Но­вом Са­

комерсант

Музика и филмови Емира Кустурице су све популарнији међу руским „бал­ка­но­фи­лима“

артjom адаменко

Московске српске забаве

За мла­де Ср­бе ко­ји жи­ве и сту­ ди­ра­ју у Мо­скви срп­ска му­зи­ка је ипак не­што пот­пу­но дру­га­чи­ је: дис­ко-хи­то­ви, бе­смрт­не рок-ба­ла­де и на­род­не пе­сме. Про­ је­кат „Срп­ска жур­ка“ на­стао је са­свим слу­чај­но ка­да је гру­па срп­ских сту­де­на­та од­лу­чи­ла да до­че­ка Но­ву го­ди­ну по ста­ром ка­лен­да­ру. Од та­да, већ не­ко­

ли­ко го­ди­на два­пут ме­сеч­но у мо­сков­ске клу­бо­ве на „Срп­ску жур­ку“ до­ла­зе мла­ди, и то не са­ мо Ср­би. „Пр­во­бит­но ни­смо има­ ли на­ме­ру да пра­ви­мо ве­ли­ку за­ба­ву“, ка­же ор­га­ни­за­тор Ог­ њен Ши­љак. „Али, ка­да сам пре­ бро­јао го­сте, би­ло је нас пре­ко три­ста, укљу­чу­ју­ћи и мно­го Ру­са! Био сам ван се­бе од сре­ће. Изу­ зет­но ми је дра­го што гле­дам ру­ ске де­вој­ке и мла­ди­ће ко­ји на на­шем је­зи­ку за­јед­но са на­ма пе­ва­ју на­ше оми­ље­не пе­сме. Та­ ко не­што се ве­ро­ват­но не би мо­ гло де­си­ти ни­где на свету осим у Ру­си­ји.“

ли“ лу­ду­ју за Ку­сту­ри­цом и Бре­го­ви­ћем, ко­ји у Ру­си­ју до­ ла­зе не­ко­ли­ко пу­та го­ди­шње, и сваки пут све бо­ље про­ла­зе. Ку­сту­ри­ца је 23. фе­бру­а­ра на­ сту­пао у кон­церт­ној дво­ра­ни „Чај­ков­ски“ за­јед­но са слав­ ним вој­ним хо­ром „Алек­сан­ дров“, а Бре­го­вић ће би­ти глав­ ни гост на ве­ли­ком фе­сти­ва­лу ет­но-му­зи­ке „Ди­ка­ја мја­та“ („Ди­вља на­на“) у ју­ну 2012. Сто­га ни­је чу­до што ру­ска пу­бли­ка баш пре­ма њи­хо­вом обра­сцу за­ми­шља срп­ску му­ зи­ку и што сви ови мла­ди обо­ жа­ва­о­ци Бре­го­ви­ћа и Ку­сту­ риц ­ е маш ­ т а ј­ у д а п о с­ е т­ е Ку­стен­дорф и Гу­чу. Ова два спе­ци­фич­на фестивала за њих и је­су Ср­би­ја: зе­мља не­у­мор­ них тру­ба­ча.

Приредила за Руску реч Мирјана Сретеновић

Причај српски да те Рус разуме Да ли сте знали да српски је­ зик уче стотине Руса, и то не само студенти и деца срп­ ских исељеника? ЈУЛИЈА АГАПКИНА

КИРИЛ ХОВРИН

ду. Та­да је пред­ста­ви­ла срп­ски пре­вод ро­ма­на „2017“, ко­ји се ба­ви за­ми­шље­ном сто­го­ди­шњи­ цом Ок­то­бар­ске ре­во­лу­ци­је, со­ вјет­ском епо­хом и пост­со­вјет­ ским вре­ме­ном. За овај ро­ман је 2006. године до­би­ла награду Ру­ски бу­ке­р. Слав­ни­ко­ва је по обра­зо­ва­ њу ин­же­њер ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја. Ра­ди­ла је у На­уч­ но­ис­ тра­жи­вач­ком ин­сти­ту­ту „Тја­жмаш“, а ка­сни­је је ушла у свет ли­те­ра­ту­ре, об­ја­вљу­ју­ћи кри­ти­ке и уре­ђу­ју­ћи књи­жев­ не ча­со­пи­се. Аутор­ка је ро­ма­ на: „Ви­лин ко­њиц уве­ћан до ве­ ли­чи­не пса“, „Сам у огле­да­лу“, „Бе­смрт­ни“, и књи­ге при­ча „Љу­бав у сед­мом ва­го­ну“. До­ би­ла је на­гра­де: Урал, Ок­то­бар, По­лон­ски, Ба­згов и Апо­лон Гри­гор­јев. Осим на срп­ски, књи­ ге су јој пре­во­ђе­не на ен­гле­ски, фран­цу­ски, ита­ли­јан­ски, ки­не­ ски, ма­ђар­ски и швед­ски.

Језици Зашто Руси уче српски?

за руску реч

ТВ „РОСИЈА 2“, ЗА РУСКУ РЕЧ

Пе­так је ве­че. По­ред ноћ­ног клу­ба оку­пи­ла се гру­па Мо­ско­ вљан­ки у но­шњи ко­је до­ста ли­чи на срп­ску. Ши­ро­ке ха­љи­ не, уред­но ску­пље­на ко­са, ја­ка шмин­ка и ман­гуп­ски осме­си. Ово је ег­зо­ти­ка чак и за ко­смо­ по­лит­ску Мо­скву. На­род­на но­шња је про­пу­ сни­ца за за­ба­ву „Бал­ка­ни­за­ ци­ја“. Овом већ по­ма­ло за­бо­ ра­вље­ном по­ли­тич­ком тер­ми­ну мо­сков­ска омла­ди­на да­ла је но­во зна­че­ње: ве­се­ла игра уз бал­кан­ску му­зи­ку. „По мени, ‘бал­ка­ни­за­ци­ја’ је не­што из­ ме­ђу срп­ске свад­бе, ром­ске са­ хра­не и оде­ске ку­хи­ње“, ка­же ор­га­ни­за­тор Ва­сја Ва­си­љев, ми­сле­ћи на Оде­су, укра­јин­ски град на Цр­ном мо­ру у ко­ме се су­сре­ћу ис­точ­но­сло­вен­ска, је­ вреј­ска, бугарска и молдавска кул­ту­ра. За мно­ге мла­де Ру­се Оде­с а пред­с та­в ља по­ч е­т ак Бал­кан­а. Ва­сја при­ре­ђу­је слич­не за­ ба­ве и у Санкт Пе­тер­бур­гу, Са­ ма­ри, Мин­ску, Ки­је­ву и Ри­ги. За­ба­ва се сву­да одржава на сли­чан на­чин: го­­сти на­ис­кап ис­пи­ја­ју вот­ку, сле­ди „ко­ло“, пр­во уз грч­ки сир­та­ки, па он­да уз је­вреј­ске ви­ол ­ и­ни­сте, а кул­ ми­на­ци­ја ве­че­ри увек је „Ка­ ла­шњи­ков“. Ови „бал­ка­но­фи­

Кафкијанска „Лака глава“ Олге Славникове НАСЛОВ: ЛАКА ГЛАВА

итар-тасс

Као диригент „Мариинског“ и ЛСО, Гергијев је оживео мно­га дела руских компози­ тора 20. века и увео их на репертоар свет­ских орке­ стара и оперских кућа.

РУСКА БИБЛИОТЕКА

То што се срп­ски сту­ди­ра на ка­те­дра­ма сла­ви­сти­ке ши­ром све­та ни­је чу­до. Ме­ђу­тим, у Мо­ скви функ­ци­о­ни­ше де­се­так при­ват­них шко­ла стра­них је­ зи­ка где се пре­да­је срп­ски. Ко су љу­ди ко­ји има­ју та­кав нео­ би­чан хо­би? „На­ши кли­јен­ти су углав­ном вла­сни­ци не­крет­ни­на у Цр­ној Го­ри, ко­ја је по­след­њих го­ди­на из­у­зет­но по­пу­лар­на ме­ђу Ру­ си­ма“, ка­же Ана Не­мо­ва, ди­рек­ тор­ка нај­ве­ће при­ват­не шко­ле срп­ског је­зи­ка у Мо­скви, „Раз­ го­вор“. „Од фе­бру­а­ра 2010. код нас је срп­ски на­у­чи­ло го­то­во 340 сту­де­на­та. Ту су и за­љу­бље­

ни­ци у срп­ску кул­ту­ру, они ко­ји во­ле да пу­ту­ју по Ср­би­ји и Цр­ ној Го­ри и да ле­ту­ју на Ја­дра­ ну, по­слов­ни љу­ди и де­вој­ке за­ љу­бље­не у Ср­бе.“ „Дра­го ми је што на­ши уче­ ни­ци не на­у­че са­мо је­зик, већ и са­зна­ју пу­но дру­гих ства­ри о Ср­би­ји и Цр­ној Го­ри“, до­да­је два­де­се­то­смо­го­ди­шња Ана, ко­ја је од 2004. пре­да­ва­ла срп­ски на Фа­кул­те­ту за жур­на­ли­сти­ку Мо­сков­ског др­жав­ног уни­вер­ зи­те­та „Ми­ха­ил Ло­мо­но­сов“, за­тим не­ко­ли­ко го­ди­на ра­ди­ла у Бу­дви, да би пре две го­ди­не за­јед­но са ко­ле­га­ма осно­ва­ла при­ват­ну шко­лу за стра­не је­ зи­ке. „За мно­ге на­ше сту­ден­те те зе­мље по­ста­ну пра­ва љу­бав, а по­не­кад и дру­га до­мо­ви­на.“ Можда је ово разлог што се на Балкану све че­шће чу­је: „Ода­ кле си? Из Ру­си­је?! Ма дај! Ка­ко та­ко до­бро при­чаш срп­ски?“

Да ли говорите српски?

ИЗВОР: ЦЕНТАР ЗА СТРАНЕ ЈЕЗИКЕ „РАЗГОВОР“


Путовања

РУСКА РЕЧ

Уређује и издаје Росијска газета (Москва) Дистрибуира

07

Север Соловецка острва — сурова и дивна северна природа, неосвојива тврђава, манастир и пагански лавиринти

Бурна историја бисера Белог мора Педесет километара од оба­ ле Белог мора, на Крајњем Северу европ­ске Русије, ле­ же острва препуна историје која при­вла­че хришћанске ходочас­нике и уфологе.

Како доћи Ави­о­ном се мо­же доћи из Мо­скве са пре­седа­­ њем у Ар­хан­гел­ску. Бро­до­ви јед­ном на три са­ та по­ла­зе из при­ста­ни­шта у Бе­ло­мор­ску и се­лу Ра­бо­чеостровск (по­ред Ке­ма). До Бе­ ло­мор­ска и Ке­ма иде ре­дов­ ни во­з Мо­сква–Мур­манск.

Григориј Кубатјан

RBTH

Где одсести

geophoto

Постоје све врсте сме­ ш­таја, од ин­тер­на­та до удоб­них хо­те­ла и це­ лих ку­ћа. Про­сеч­на це­на дво­ кре­вет­не со­бе у хо­те­лу је 85 евра, ма­да мо­же да ва­ри­ра у за­ви­сно­сти од се­зо­не. По­сто­је и раз­не ва­ри­јан­те сме­шта­ја у до­мо­ви­ма ме­шта­на. За љу­би­ те­ље при­ро­де ор­га­ни­зо­ва­но је и на­се­ље ша­то­ра.

geophoto

владимир ЖУРБА

Ова хлад­на остр­ва у Бе­лом мо­ру увек су игра­ла ва­жну уло­ гу у исто­ри­ји Ру­си­је. Ма­сив­ни гра­нит­ни зи­до­ви острв­ске твр­ ђа­ве би­ли су не­пре­мо­сти­ва пре­ пре­ка Шве­ђа­ни­ма и Дан­ци­ма, па чак и моћ­ној ен­гле­ској фло­ ти, ко­ја је оп­се­да­ла Со­ло­вец­ки ма­на­стир за вре­ме Крим­ског ра­та 1854. Кроз овај ма­на­стир је ишла ко­ло­ни­за­ци­ја се­ве­ра Ру­си­је. Жи­ве­ћи прак­тич­но ауто­ном­но, ма­на­стир је био бо­гат и ути­ца­ јан, имао сво­је шко­ле, фа­бри­ ке, вој­ску и фло­ту, а ов­да­шња би­бли­о­те­ка би­ла је јед­на од нај­ бо­љих у цар­ској Ру­си­ји. Од 15. ве­ка ов­де се на­ла­зио и за­твор, зло­гла­сан као Ба­сти­ља или Ал­ ка­траз. То­ком ре­во­лу­ци­је 1917. ма­на­ стир је ра­зо­рен и опљач­кан. Не­ ко­ли­ко го­ди­на ка­сни­је, ов­де је осно­ван Со­ло­вец­ки ло­гор спе­ ци­јал­не на­ме­не (тзв. „СЛОН“), пр­ви из мре­же ка­жње­нич­ких ло­го­ра ко­ја је ка­сни­је пре­кри­ ла цео СССР. Су­ро­ва вре­ме­на су са­да про­ шлост. У ма­на­стир су се вра­ти­ ли мо­на­си, а Со­ло­вец­ка остр­ва су по­ста­ла јед­на од глав­них ту­ ри­стич­ких атрак­ци­ја Ру­си­је. Раз­лог за то ни­је са­мо див­на се­ вер­на при­ро­да, не­го и од­лу­ка УНЕ­СКО-а да се остр­ва укљу­ че у ли­сту Свет­ске ба­шти­не. Ма­ на­стир по­но­во има сво­ју фло­ту — овог пу­та бро­ди­ће укра­ше­не ико­на­ма, ко­ји пре­во­зе хо­до­ча­ сни­ке и ту­ри­сте. На остр­ви­ма се са­чу­ва­ла ста­ра ку­ли­нар­ска ве­шти­на: пра­вље­ње иша­ра­них

Преисторијски и историјски трагови становника Соловецких острва привлаче све више знатижељника

ме­де­ња­ка са ђум­би­ром, ко­ји се зо­ву „ко­зу­ли“, у об­ли­ку ку­ћи­ца, со­ва, ме­две­да, је­ле­на, ан­ђел­чи­ ћа, па чак и ко­чи­ја са ко­чи­ја­ ши­ма, укра­ше­них и пре­ли­ве­ них гла­зу­ром.

рен­ска во­зи­ла („ве­зде­хо­де“), ко­ја се зо­ву „ка­ра­ка­ти“: на њи­ хо­вим точ­ко­ви­ма на­ла­зе се огром­не уну­тра­шње гу­ме ко­је не оште­ћу­ју не­жно рас­ти­ње се­ вер­ног тла. Као се­ди­ште че­сто

Остр­вља­ни се во­зе по сво­јим остр­ви­ма у ста­рим со­вјет­ским џи­по­ви­ма („уази­ки“) и но­вим уво­зним ква­дри­ци­кли­ма. За пре­воз по мо­чва­ра­ма и сне­гу ме­шта­ни са­ми кон­стру­и­шу те­

слу­жи обич­на кућ­на сто­ли­ца без на­сло­на, а на пред­њем де­лу оба­ве­зно је на­цр­та­на гла­ва ме­ две­да: она је на ру­ском Се­ве­ру увек има­ла го­то­во ре­ли­гиј­ски зна­чај.

Жи­вот ста­нов­ни­штва Со­ло­ вец­ких остр­ва углав­ном је ве­ зан или за ма­на­стир или за ту­ ри­сте и хо­до­ча­сни­ке. По­сле рас­па­да СССР-а део ме­шта­на се од­се­лио у кон­ти­нен­тал­ну Ру­ си­ју за­то што на остр­ви­ма ни­је би­ло по­сла. Али, са­да је уоч­љи­ во кре­та­ње љу­ди у су­прот­ном сме­ру. За мно­ге су Со­ло­вец­ка остр­ва ме­сто пре­по­ро­да тра­ди­ ци­о­нал­не ру­ске кул­ту­ре и ду­ хов­но­сти. Јед­ни у ам­ба­ру пра­ве је­дре­њак по хо­ланд­ским на­цр­ ти­ма из вре­ме­на Пе­тра Ве­ли­ ког. Дру­ги по­ку­ша­ва­ју да об­но­ ве за­бо­ра­вље­не за­на­те: ши­ју тра­ди­ци­о­нал­не ру­ске ко­шу­ље и ба­ве се др­во­ре­зом. Со­ло­вец­ка остр­ва при­вла­че и љу­би­те­ље езо­те­ри­је и ле­ген­ ди о ван­зе­маљ­ци­ма. На остр­ви­ ма су се са­чу­ва­ли древ­ни ла­ви­ рин­ти на­пра­вље­ни од ка­ме­но­ва, чи­ја свр­ха до да­нас ни­је раз­ја­ шње­на. Ипак, има мно­гих ко­ји су уве­ре­ни да су ла­ви­рин­те по­ ста­ви­ли ван­зе­маљ­ци или не­ка древ­на ци­ви­ли­за­ци­ја. Че­сто се мо­гу ви­де­ти љу­ди ка­ко лу­та­ју по ла­ви­рин­ти­ма у по­тра­зи за про­све­тље­њем или ка­ко ме­ди­ ти­ра­ју се­де­ћи у цен­тру ка­ме­не спи­ра­ле. „Не у бе­лим пан­та­ло­ на­ма!“, опо­ми­ње ста­ри езо­те­ри­ чар де­вој­ку ко­ја по­ку­ша­ва да уђе у ла­ви­ринт. „Енер­ги­ја ће би­ти по­гре­шне бо­је!“ Тун­дра и њен се­вер­ни биљ­­ни свет пре­лепи су на свој на­чин. На острвима ра­сте па­ту­ља­сто др­ве­ће а ка­ме­ње је об­ра­сло сто­ го­ди­шњом ма­хо­ви­ном. Уз оба­ лу се та­ла­са­ју ду­ге ал­ге и чи­ни се као да ће из во­де сва­ког ча­са да се по­ја­ви ру­сал­ка. Над мо­ рем ле­те ухра­ње­ни га­ле­бо­ви ко­ји се уоп­ште не бо­је љу­ди: без стра­ха тра­же хра­ну и хлеб оти­ ма­ју пра­во из ру­ке. Из­гле­да да се на Со­ло­вец­ка остр­ва пр­ви пут по­сле мно­гих го­ди­на вра­ ти­ло вре­ме из­о­би­ља.

Запад Архитектура Смоленска преживела је четири века на првој линији фронта

Херојски чувар западне границе руске земље Током дуге и бурне руске ис­ торије, град-херој Смоленск је увек био први на удару свих непријатељских вој­ски на њиховом путу ка Москви. ВилијЕм БРУМФИЛД

RBTH

Како доћи lori/legion media

lori/legion media

Данашњи Смоленск је при­ја­ тан по­кра­јин­ски центар, са број­ним историјским спомени­ цима окруженим парко­вима и буј­ним зе­ле­ни­лом. Ми­ран из­ глед овог гра­да од око 325.000 ста­нов­ни­ка при­кри­ва јед­ну од нај­бур­ни­јих про­шло­сти европ­ ске Ру­си­је. Овај град је био су­ о­чен са мно­го­број­ним осва­ја­ чи­ма од 16. до 20. ве­ка. Ар­хи­тек­ту­ра Смо­лен­ска ус­пе­ла је да пре­жи­ви упр­кос то­ме што се град че­ти­ри ве­ка на­ла­зио на пр­вој ли­ни­ји фрон­та. Смо­ленск је јед­на од нај­ста­ ри­јих исто­риј­ских на­се­о­би­на у Ру­си­ји. Пр­ви пут се по­ми­ње у сред­њо­ве­ков­ним хро­ни­ка­ма 862. го­ди­не. Ње­гов по­ло­жај на гор­њем то­ку Дње­пра био је од по­себ­ног зна­ча­ја за раз­вој тр­ го­ви­не на про­сто­ру из­ме­ђу Бал­ тич­ког и Цр­ног мо­ра, од „Вар­ ја­га до Гр­ка“. Ка­да је ки­јев­ски кнез Вла­ди­мир 988. при­мио хри­ш ћан­с тво, ви­з ан­т иј­с ка

„Теремок“ је ремек-дело руске дрвене архитектуре

умет­ност и ар­хи­тек­ту­ра до­шли су и до сли­ва Дње­пра. Да­нас се у Смо­лен­ску на­ла­зе не­ке од нај­ ста­ри­јих цр­ка­ва у Ру­си­ји, као што су цр­ква св. Пе­тра и Па­ вла (по­диг­ну­та око 1146), цр­ква св. Јо­ва­на Кр­сти­те­ља (сре­ди­на 12. ве­ка) и ве­ли­чан­стве­на цр­ ква св. ар­хан­ге­ла Ми­ха­и­ла (ка­ сни 12. век). Иако су ове цр­кве ви­ше пу­та ре­ста­у­ри­ра­не, њи­ хо­ва пр­во­бит­на струк­ту­ра оста­ ла је не­про­ме­ње­на. То­ком на­ред­них пет ве­ко­ва у Смо­лен­ску су се на вла­сти сме­њи­ва­ле кне­же­ви­не Ли­тва­ ни­ја, Пољ­ска и Мо­сква. Град је

ду­го био ру­ски бе­дем за од­бра­ ну од По­ља­ка. Ру­си­ја га је трај­ но вра­ти­ла под сво­ју кон­тро­лу по­сле ра­та 1654. го­ди­не. У ав­гу­сту 1812. јед­на од нај­ ве­ћих би­та­ка то­ком На­по­ле­о­ но­вог по­хо­да на Ру­си­ју во­ди­ла се упра­во код Смо­лен­ска. Сли­ ко­ви­то опи­са­на у „Ра­ту и ми­ ру“ Ла­ва Тол­сто­ја, та бит­ка је омо­гу­ћи­ла ру­ској вој­сци да се мир­но по­ву­че. Град је био спа­ љен, са­мо су цр­кве и ма­сив­не зи­ди­не оста­ле нео­ште­ће­не. По­чет­ком 20. ве­ка Смо­ленск је по­стао ва­жан са­о­бра­ћај­ни цен­тар са око 60.000 ста­нов­ни­

Успенски сабор стоји на обали Дњепра више од 300 година

ка. Ње­гов кул­тур­ни сјај до­био је нов жи­вот за­хва­љу­ју­ћи кне­ ги­њи Ма­ри­ји Те­ни­ше­вој, ве­ли­ ком бор­цу за ожи­вља­ва­ње тра­ ди­ц и­о н ­ ал­н их умет­н ич­к их ру­ко­тво­ри­на у Ру­си­ји. На ње­ ном има­њу Та­ла­шки­но, бли­зу Смо­лен­ска, на­ла­зе се два ре­ мек-де­ла ру­ске др­ве­не ар­хи­тек­ ту­ре: ку­ћа брв­на­ра „Те­ре­мок“ и цр­ква св. Ду­ха. Це­ло има­ње је да­нас му­зеј. Ка­да је 22. ју­на 1941. за­по­че­ ла ин­ва­зи­ја на СССР, Смо­ленск се ме­ђу пр­ви­ма на­шао на уда­ ру не­мач­ке вој­ске. Очај­нич­ке бор­бе код Смо­лен­ска у ју­лу

1941. до­ве­ле су до ве­ли­ког ра­ за­ра­ња гра­да. Гу­би­ци Цр­ве­не ар­ми­је то­ком од­бра­не би­ли су ме­ђу нај­ве­ћи­ма у то­ку це­лог ра­та. Ипак, овај от­пор је за­др­жао не­при­ја­те­ља на пу­ту ка Мо­скви чи­та­вих не­ко­ли­ко ме­се­ци. Смо­ ленск је за овај подвиг добио статус гра­да-хе­роја. Осло­бо­ђен је кра­јем сеп­тем­бра 1943. Са­вре­ме­ни Смо­ленск по­знат је у Ру­си­ји као кул­тур­ни, обра­ зов­ни, ту­ри­стич­ки и ре­ли­гиј­ски цен­тар. Ве­ћи део исто­риј­ског цен­тра гра­да, укљу­чу­ју­ћи град­ ске зи­ди­не, па­жљи­во је ре­ста­ у­ри­ран.

Ауто­бу­сом се од Мо­ скве до Смо­лен­ска пу­ ту­је око 5 са­ти, а во­ зом (ко­ји сва­ки дан кре­ће са Бе­ло­ру­ске ста­ни­це) око 6 са­ти.

Где од­се­сти

У Смо­лен­ску по­сто­ ји ве­ли­ки из­бор хо­те­ ла: од јеф­ти­них мо­те­ла до сме­шта­ја са пет зве­зди­ца. Нај­ве­ћи хо­те­ли су „Ро­си­ја“ и „Цен­траљ­на“, чи­ји ком­фор од­ го­ва­ра нај­са­вре­ме­ни­јим зах­ те­ви­ма. Дво­кре­вет­на со­ба ко­шта од 62 до 96 евра. Оба хо­те­ла се на­ла­зе у цен­тру гра­да у не­по­сред­ној бли­зи­ни глав­них зна­ме­ни­то­сти. Ал­тер­ на­ти­ва хо­тел­ском сме­шта­ју је из­најм­љи­ва­ње ста­на на не­ко­ ли­ко да­на.


08

Спорт

РУСКА РЕЧ

УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Фудбал Како ће се руски клубови снаћи са правилима по којима ће морати да троше мање него што зарађују?

Клубови Руске фудбалске премијер лиге (РФПЛ) мораће да драстично смање трошкове и да пронађу нове изворе прихода. ТИМУР ГАНЕЈЕВ

RBTH

ИТАР -ТАС С

Нова правила су формално ступила на снагу у јануару 2012: током трогодишњег прелазног периода европским клубовима ће бити дозвољени губици од највише 45 милиона евра; после јула 2014. нико неће смети да буде у минусу. УЕФА сматра да ће нова правила ограничити трошкове великих клубова и прекинути праксу мањих клубова да купују скупе играче. Богати власници клубова неће више моћи да купују фудбалере сопственим новцем, а да затим својим клубовима отписују дугове. Они ће моћи да наставе да помажу своје клубове изградњом нових стадиона или отварањем фудбалских школа. „Желимо да осредњи клубови престану да троше милионе које немају“, изјавио је председник УЕФА. Све ове мере ће се непосредно тицати и Русије. Према специјалном извештају УЕФА из 2009, наши клубови су потрошили 92% својих средстава на плате фудбалера и тренера. Уз овакву узнемирујућу статистику нема смисла уопште говорити о профиту.

Ге не рал ни ди рек тор „ЦСКА“ Роман Бабајев из- ИТАР-ТАСС јавио је после састанка са руководиоцем Одељења за лиценцирање клубова и финансијски фер-плеј УЕФА, Андреом Траверсом, да ће се руски клубови „у потпуности уклопити у нову концепцију“ ако се буду пажљивије односили према својим расходима. „ЦСКА се труди да сваку сезону заврши на нули“, каже Бабајев, и клубу за сада то успева. „Локомотива“, према речима председнице клуба Олге © СЕРГЕJ РА СУЛ ОВ_ РИА Смородске, такође нема при„НО ВОС ТИ“ медби на нова правила. Остали тимови РФПЛ дубоко залазе у минус, поготово „Зенит“ и „Анжи“ иде у Лигу Европе са Гусом и Етоом, али без Џуџака „Анжи“ из Махачкале, који троше невероватне износе на не фудбалским трансферима Лучано овакву плату никад не (transfermarkt.com), четири од би могао да добије у својој дотрансфере играча. Нажалост, само су руски клу- дванаест најскупљих аранжма- мовини, чак ни у миланском бови спремни да за Мађара Ба- на током зимског периода за- „Интеру“, који летос није пожелео да потроши толики новац лажа Џуџака издвоје 13 мили- кључени су управо у Русији. на њега. Руд Гулит је радио у она евра, док годишња плата „Тереку“ у Грозном, престонинајскупљег фудбалера „Анжици Чеченије, свега пет месеци. ја“ и читаве руске лиге Семју- Плата новог тренера ела Етоа премашује годишњи дагестанског „Анжија“ После отпуштања, Холанђанин је добио толику отпремнину да приход од продаје рекламних Гуса Хидинка биће неколико година може да не поартикала амстердамског „Ајакмисли на фудбал. са“, који је један од најуспешни- 13 милиона долара Огромне износе су за кратак јих у Европи по том питању. Док годишње рад у Русији добили и Михаел руски туристи у Амстердаму куНи тренери не заостају у за- Лаудруп, Невио Скала, Артур пују дресове „Ајакса“ са именом Дмитрија Буликина, Каме- ради за својим играчима. Пре- Жорж и Хуанде Рамос. Закљурунац купује још један пре- ма подацима „Газете дело спорт“, чак: у Русију за сада долазе по скупи старински аутомобил. плата главног тренера „Зени- велику плату, али се квалитет Према подацима најпоуздани- та“, Лучана Спалетија, износи игре у домаћем првенству не је Интернет-странице посвеће- четири милиона евра. Сињор повећава.

Иронија судбине: „ЦСКА“ је изгубио у финалу Евролиге против свог бившег тренера Душана Ивковића. ИЉА ТРИСВЈАТСКИ

РОСИЈСКА ГАЗЕТА

© АНТОН ДЕНИСОВ, РИА „НОВОСТИ“

Нова правила финансијске игре УЕФА

Још увек је нејасно како ће се УЕФА односити према приходима који долазе од спонзора. Наиме, специфичности руске лиге су генерални спонзори који су уједно и акционари клубова, као и чињеница да се многи клубови финансирају из регионалног буџета. Председник „ЦСКА“ Јевгениј Гинер подржава нове мере: „Иницијатива УЕФА је неопходна не само нашем клубу, него и ком плет ном ру ском фудбалу. 90% клубова у нашој земљи послује са губицима.“ Сличан став има и председник „Динама“ Јуриј Исајев: „Допада ми се идеја финансијског фер-плеја. Сада клубови углавном приказују трошкове, али структуру прихода чувају као тајну.“ Наравно, ако погледамо претеране расходе „Анжија“, клуба који је прошлог лета изазвао највише медијске пажње својим трансферима, одмах се поставља питање: како ће амбициозни клуб из Махачкале уопште функционисати уз строгу финансијску контролу европских фудбалских власти? Наравно, Сулејман Керимов ће помоћи свом клубу, али како ће на то реаговати УЕФА? Могуће је да ће нове околности утицати на то да наши тимови више пажње посвете домаћим талентима. Овај фактор има велику важност зато што ће се Светско првенство у фудбалу 2018. одржати у Русији. Председник Фудбалског савеза Русије, Сергеј Фурсенко, изјавио је да је циљ Русије да на домаћем терену постане првак света. Будући да су кључни играчи најбољих руских клубова странци, ко ће 2018. играти за нашу земљу?

Српски легионари у кошмару под обручем

Атлетика Јелена Исинбајева одлази на Олимпијаду у Лондону са великим плановима

Високе наде даме с мотком Ружичаста мотка служи само за загревање, плава против најснажнијих противница, а златна тек када дође време да се поставља нови светски рекорд. НИКОЛАЈ ДОЛГОПОЛОВ

РОСИЈСКА ГАЗЕТА

лико изненађење за све. Затим се из Волгограда преселила у Монако, али је после неколико година схватила да не може да живи без Русије, породице и пријатеља. После повратка кући 2011. и враћања старом тренеру, Исинбајева је веома напорно радила и почела да се враћа у форму. Иако није успела да освоји медаљу на Светском првенству у Даегу (Јужна Кореја) прошле године, ове године је у Стокхолму поставила нови светски рекорд у дворани са прескочених 5,01 метара и освојила златну медаљу на Светском првенству у Истамбулу. Управо је у Лондону 2005. Исинбајева постала прва жена која је успела да прескочи пет метара. Да ли ће у истом граду имати толико успеха и ове године и остварити свој сан? Прочитајте наставак на ruskarec.ru/15594

УКРАТКО

Јелена Гаџијевна Исинбајева Рођена 3. јуна 1982. у Волгограду. Мајка јој је Рускиња, а отац Табасаранац, припадник малог кавкаског народа. Исинбајева је петострука шампионка света, двострука победница олимпијских игара и у животу је оборила 28 рекорда.

Ера нафте се ближи крају, долази ера гаса

CORBIS OUTLINE/FOTO SA

Почетком ове године, многи коментатори су предвиђали да ће се Јелена Исинбајева, шампионка у скоку мотком и, према анкетама, најпознатија руска атлетичарка, повући из спорта због низа неприлика, пре свега због повреда и слабе форме. Међутим, Исинбајева је све изненадила својим повратком у врхунску форму и, у својој 29. години, не само да је усредсређена на наставак каријере, већ је усмерила поглед на нови светски рекорд и освајање још једне златне медаље на Олимпијским играма у Лондону. Једно од најболнијих сећања у каријери Исинбајеве је загњуривање лица у шаке на Свет-

ском првенству у Берлину 2009. након трећег неуспешног скока. Око ње су били збуњени навијачи, покуњени тренер Виталиј Петров (који је тренирао и легендарног Сергеја Бубку) и много разочараних. После тога, на Светском првенству у Дохи 2010. није успела да освоји златну медаљу. Навијачи су се били толико навикли на њену врхунску форму да је само победа, без обарања рекорда, за њих била разочарање. А дошло је време када је престала чак и да побеђује. Шта је кренуло како не треба? Свакоме је потребан одмор с времена на време, али изгледа да је Исинбајевој за повратак у форму требало више од одмора. Када је после Олимпијских игара 2004, на којима је освојила златну медаљу, отпустила тренера Јевгенија Трофимова (са којим је успешно сарађивала још од 1997), то је било ве-

Фијаско у финалу Евролиге 2011/12 представља један од најтрагичнијих пораза у историји „ЦСКА“. „Армејци“ су испустили победу против „Олимпијакоса“, иако су пред крај трећег дела водили са чак 19 поена. Коначан резултат: 61:62. Током прва три дела „црвено-плави“ су играли уверљиво као и на целом такмичењу. У другом делу засијао је српски плејмејкер Милош Теодосић, давши чак три поготка узастопно из велике даљине. Ипак, у последњој четвртини меча десило се нешто необјашњиво: због читавог низа промашаја и грешака Теодосића, Крстића, Шишка у ска са и Ки ри лен ка, „ЦСКА“ је изгубио победу која му је била на дохват руке и уступио је „Олимпијакосу“ Душана Ивковића. „Од краја друге четвртине почели смо да губимо контролу над игром“, признао је летонски тренер „ЦСКА“ Јонас Казлаускас. „Вероватно су момци помислили да им је победа већ у рукама, да је све већ готово. Крајем утакмице реализовали смо само два од шест слободних бацања. Потпуно је несхватљиво да се то догоди искусним играчима. Преузимам сву кривицу на себе. Када тим води са тако великом разликом, тренер нема право да допусти пораз.“ Вођа „ЦСКА“ Андреј Кириленко, који је непосредно пред финалну утакмицу добио награду за најкориснијег играча Евролиге, није скривао своје огромно разочарање: „Ово је вероватно најувредљивији пораз у мојој каријери. Огорчени смо и жао ми је наших навијача. ‘Олимпијакос’ се није предао ни када је имао заостатак од 19 поена. Скидам капу пред таквим противником.“ Душан Ивковић је рекао да је веома захвалан Василису Спанулису, који је предводио тим током тешког периода игре: „Одлично је радио у одбрани, а у нападу је ишао на комбинације, не мислећи само на себе. Имали смо среће што у тиму имамо таквог играча, правог лидера. Ипак, не могу да не похвалим и све остале. То је наша заједничка победа.“

Русија ближа него икад!

Пратите нас на Фејсбуку!

20. јуна

facebook.com/ruskarec

бесплатно на App Store

(на енглеском)

Руска реч #1  

Руска реч је додатак о Русији који тренутно излази у српском дневном листу Политика, у оквиру пројекта Russia Beyond the Headlines, иза кога...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you