Русија и Србија #76

ЈУН 2015.

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Кон­стан­тин Ма­ло­фе­јев:

Ма­ке­до­ни­ја

Ме­ни је бит­на суд­би­на ­ Гр­ка, Бу­га­ра и Ср­ба

стр. 12-16

Ко­пир­ни­ца „обо­је­них ­ ре­во­лу­ци­ја“ ра­ди нон-стоп

стр. 6-7

Дух по­бед­ни­ка плам­ти у на­ма

ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈA: ВО­ЈИ­СЛАВ ИВАН­КО­ВИЋ

На­род је пре­пла­вио мо­сков­ске ули­це 9. ма­ја по­сле Па­ра­де По­бе­де, но­се­ћи фо­то­гра­фи­је сво­јих де­до­ва и пра­де­до­ва ко­ји су до­при­не­ли по­бе­ди над фа­ши­змом у Дру­гом свет­ском ра­ту. Ак­ци­ја „Бе­смрт­ни пук“ оку­пи­ла је у Мо­скви пре­ко 500 000 љу­ди. Че­ти­ри са­та је ре­ка по­то­ма­ка про­ла­зи­ла Цр­ве­ним тр­гом. Би­ло је и де­ле­га­ци­ја из ино­стран­ства. У срп­ској де­ле­га­ци­ји је би­ла и на­ша са­рад­ни­ца. „Ру­ска реч“ об­ја­вљу­је ње­ну ре­пор­та­жу са ли­ца ме­ста.

Пратите:

Најзанимљивије теме из Русије директно у Вашем инбоксу

ruskarec.ru/subscribe

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру! /ruskarec

/ruskarec

политика и друштво Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH об­ја­вљу­је 29 но­вин­ских до­да­та­ка у 26 зе­ма­ља са укуп­ном ме­сеч­ном чи­та­лач­ком пу­бли­ком од 33 ми­ли­о­на љу­ди, а та­ко­ђе одр­жа­ва 22 сај­та на 16 је­зи­ка. Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec.ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује штампани додатак „Р Магазин“ у „Недељнику“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“. АЛЕК­САН­ДАР ГОР­БЕН­КО пред­сед­ник ре­дак­циј­ског са­ве­та ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ПА­ВЕЛ НЕ­ГО­И­ЦА ге­не­рал­ни ди­рек­тор ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ВЛА­ДИ­СЛАВ ФРО­ЊИН глав­ни уред­ник ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ЈЕВ­ГЕ­НИЈ АБОВ из­да­вач и ди­рек­тор RBTH ПА­ВЕЛ ГО­ЛУБ глав­ни уред­ник до­да­та­ка RBTH

2

JЕКАТЕРИНА ТУ­РИ­ШЕ­ВА за­ме­ник из­вр­шног уред­ни­ка за Бал­кан ОЛ­ГА АЗИ­МО­ВА уред­ник срп­ске ре­дак­ци­је RBTH БО­ЈА­НА МИ­ШКО­ВИЋ, МА­ЈА ЈОН­ЧИЋ, РУ­ЖИ­ЦА РА­ДОЈ­ЧИЋ, ИВА­НА КНЕ­ЖЕ­ВИЋ пре­во­ди­о­ци АН­ДРЕЈ ШИ­МАР­СКИ глав­ни ди­зај­нер АН­ДРЕЈ ЗАЈ­ЦЕВ ди­рек­тор фо­то­гра­фи­је НИ­КО­ЛАЈ КО­РО­ЉОВ уред­ник фо­то­гра­фи­је JУЛИЈА ГО­ЛИ­КО­ВА ди­рек­тор оде­ље­ња за мар­ке­тинг и огла­ша­ва­ње Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: editor@ruskarec.ru * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия © 2015 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.

ВЈА­ЧЕ­СЛАВ ЧАР­СКИ ге­не­рал­ни про­ду­цент RBTH, из­вр­шни уред­ник за Бал­кан

Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на editor@ruskarec.ru.

МИ­ЛАН РА­ДО­ВА­НО­ВИЋ језички уредник

ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.

Len­ta.ru

Не­при­ја­тељ­ском по­ли­ти­ком пре­ма Ру­си­ји цр­но­гор­ске вла­сти мо­гу ли­ ши­ти сво­ју зе­мљу глав­ног из­во­ра при­хо­да.

П

о­сле оп­т у­жбе ми­ни­стра спољ­ них по­сло­ва Цр­не Го­ре Иго­ ра Лук­ши­ћа да Ру­си­ја „де­ста­ би­ли­зу­је си­т у­а­ци­ју“ у Цр­ној Го­ри из­био је ди­пло­мат­ски скан­дал. Ин­тер­нет бру­ји о то­ме ка­ко Лук­шић тра­жи да га Не­мач­ка за­шти­ти од Ру­си­је и да НА­ТО и Европ­ска уни­ја при­ме Цр­ну Го­ру што пре, а за­уз­ врат обе­ћа­ва да ће и убу­ду­ће по­др­жа­ва­ти све санк­ци­је и ак­ци­је про­тив Мо­скве. Пре са­мо не­ко­ли­ко го­ди­на ова­ква вест би из­гле­да­ла као пот­пу­ни ап­с урд. Ру­ си­ју и Цр­ну Го­ру по­ве­зу­ју ви­ше­ве­ков­ни брат­ски од­но­си, као и чвр­сте еко­ном­ске и кул­т ур­не ве­зе. Пре­ми­јер Ми­ло Ђу­ка­ но­вић и дру­ги ви­со­ки цр­но­гор­ски зва­ нич­ни­ци мо­ли­ли су у Мо­скви Вла­ду РФ и ру­ске по­слов­не кру­го­ве да у име „ве­ ков­ног брат­ства“ по­др­же ин­ве­сти­ци­ја­ма сла­бу цр­но­гор­ску еко­но­ми­ју. То се и до­го­ди­ло. По­сле одва­ја­ња од Ср­ би­је 2006. го­ди­не бив­ша си­ро­ма­шна ју­ го­сло­вен­ска про­вин­ци­ја по­ста­ла је је­дан од европ­ских шам­пи­о­на у ино­стра­ним ин­ве­сти­ци­ја­ма по гла­ви ста­нов­ни­ка, и то упра­во за­хва­љу­ју­ћи ру­ском нов­цу. Ру­си су за не­ко­ли­ко го­ди­на ин­ве­сти­ ра­ли у еко­но­ми­ју Цр­не Го­ре пре­ко две ми­ли­јар­де евра. Круп­ни би­знис је ула­ гао у ме­та­лур­ги­ју и екс­пло­а­та­ци­ју си­ ро­ви­на, у из­град­њу хо­те­ла и ту­ри­стич­ке ин­фра­струк­т у­ре. Хи­ља­де гра­ђа­на Ру­си­ је ку­пи­ло је не­крет­ни­не у цр­но­гор­ским од­ма­ра­ли­шти­ма. Чак је би­ла ство­ре­ на и зо­на сло­бод­не тр­го­ви­не из­ме­ђу две­ју зе­ма­ља. Си­т у­а­ци­ја се на­гло из­ме­ни­ла по­сле 2010. го­ди­не. Та­да су вла­сти Цр­не Го­ре, и по­ред про­те­ста ве­ћи­не ста­нов­ни­штва, усме­ри­ле сво­ју по­ли­ти­ку у прав­цу ула­ ска у НА­ТО, ко­ји је бом­бар­до­вао зе­мљу 1999. го­ди­не, и у Европ­ску уни­ју. Ка­ко ка­жу ди­пло­ма­те, ру­ко­вод­ству зе­мље је дис­крет­но по­ста­вљен кључ­ни услов – да се Цр­на Го­ра „очи­сти“ од ру­ског ути­ца­ја ко­ји је ов­де, по тра­ди­ци­ји, био ве­ли­ки. Пр­ви сиг­нал за уз­бу­ну би­ло је де­мон­стра­ тив­но од­би­ја­ње по­ли­ци­је да се уме­ша у

ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.

кон­фликт ру­ских вла­сни­ка „Же­ле­за­ре“ у Ник­ши­ћу и рад­ни­ка, и да спро­ве­де ис­ тра­гу по­во­дом де­то­на­ци­је екс­пло­зи­ва под­мет­ну­тог под ауто­мо­бил ге­не­рал­ног ди­рек­то­ра „Же­ле­за­ре“. На кра­ју је ком­ па­ни­ја би­ла при­ну­ђе­на да хит­но на­пу­сти Цр­ну Го­ру, а вла­сти су пре­о­те­ле фа­бри­ку и про­да­ле је ен­гле­ској фир­ми. Ка­сни­је је Вла­да Цр­не Го­ре пре­о­те­ла и нај­ве­ће пред­у­зе­ће у зе­мљи – „Ком­би­нат алу­ми­ни­ју­ма Под­го­ри­ца“ (КАП), ко­ји је кон­тро­ли­са­ла ком­па­ни­ја Оле­га Де­ри­па­ ске. Пред­у­зе­ће је за­тим про­да­то за сим­ бо­лич­ну це­ну ло­кал­ном „бо­с у“ Ве­се­ли­ну Пе­јо­ви­ћу, ко­ји са­да, ка­ко пи­шу цр­но­ гор­ски ме­ди­ји, пре­го­ва­ра са европ­ским ком­па­ни­ја­ма о про­да­ји фа­бри­ке за 100 ми­ли­о­на евра. Ру­ски су вла­сни­ци хо­те­ла „Ава­ла“ у Бу­дви – јед­ног од нај­лук­с у­зни­ јих хо­те­ла Цр­не Го­ре – по за­вр­шет­ку ње­ го­ве из­град­ње јед­но­став­но ни­с у пу­ште­ни у зе­мљу, то­бо­же за­то што је у њи­хо­вом од­с у­ству би­знис пре­ре­ги­стро­ван на ло­ кал­не „бо­со­ве“. Ту­ри­стич­ки ком­плекс „Астра Мон­те­не­гро“ из­ме­ђу Бу­две и Бе­ чи­ћа, ко­ји је до по­ло­ви­не из­гра­дио Сер­ геј По­лон­ски, по од­лу­ци ло­кал­ног су­да је кон­фи­ско­ван у ко­рист др­жа­ве и про­дат дру­гој ком­па­ни­ји. Ру­ским ком­па­ни­ја­ма да­нас ни­је до­пу­ ште­но да уче­ству­ју у при­ва­ти­за­ци­ји ло­ кал­них аеро­дро­ма, као ни у тен­де­ри­ма за из­град­њу елек­тра­на. Са по­сле­ди­ца­ма Ђу­ка­но­ви­ће­ве по­ли­ти­ке су­о­чи­ли су се и обич­ни гра­ђа­ни Ру­си­је, вла­сни­ци цр­но­ гор­ских не­крет­ни­на. По­ли­ци­ја не жу­ри да спро­ве­де ис­тра­гу пљач­ки и кра­ђа по ста­но­ви­ма ко­је су по­ста­ле че­ста по­ја­ва,

ФО­ТО: РИА „НО­ВО­СТИ“

Шта ће Цр­на Го­ра без ру­ских ту­ри­ста? Пре­ма по­да­ци­ма Ин­сти­ту­та за екс­пе­ри­мен­тал­ну еко­но­ми­ју и фи­нан­си­је Мо­сков­ског др­жав­ног уни­вер­зи­те­та (МГУ), у слу­ча­ју фор­си­ра­не евро­ин­те­гра­ци­је еко­но­ми­ја Цр­не Го­ре у на­ред­них де­сет го­ди­на би­ће оште­ће­на нај­ма­ње за 1,5 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. као ни ма­сов­них афе­ра у обла­сти не­крет­ ни­на, чи­је су жр­тве гра­ђа­ни Ру­си­је. Зву­чи па­ра­док­сал­но, али ру­ске вла­ сти до по­след­њег тре­нут­ка ра­ди­је ни­с у обра­ћа­ле па­жњу на та­кву не­при­ја­тељ­ ски на­стро­је­ну по­ли­ти­ку. Цр­на Го­ра је деј­ство­ва­ла са ан­ти­ру­ских по­зи­ци­ја, а у су­шти­ни је и да­ље жи­ве­ла од ру­ског нов­ца, јер го­то­во тре­ћи­ну бу­џе­та зе­мље чи­не при­хо­ди од ру­ских ту­ри­ста. Са­мо у то­ку про­шле го­ди­не у Цр­ној Го­ри је бо­ра­ ви­ло око 400 000 го­сти­ју из Ру­си­је (30% од укуп­ног бро­ја ту­ри­ста ко­ји по­се­ћу­ју Цр­ну Го­ру). Пре­ма нај­скром­ни­јим про­ це­на­ма, Ру­си су у цр­но­гор­ску др­жав­ну ка­с у до­не­ли по­ла ми­ли­јар­де евра, тј. ви­ ше од две тре­ћи­не укуп­них при­хо­да од

Са­мо у то­ку про­шле го­ди­не у Цр­ној Го­ри је бо­ра­ви­ло око 400 000 го­сти­ју из Ру­си­је (30% од укуп­ног бро­ја ту­ри­ста ко­ји по­се­ћу­ју Цр­ну Го­ру). Пре­ма нај­скром­ни­јим про­це­на­ма, Ру­си су у цр­но­гор­ску др­жав­ну ка­су до­не­ли по­ла ми­ли­јар­де евра, тј. ви­ше од две тре­ћи­не укуп­них при­хо­да од ту­ри­зма, ко­ји из­но­се 730 ми­ли­о­на евра.

ту­ри­зма, ко­ји из­но­се 730 ми­ли­о­на евра. Ме­ђу­тим, стр­пље­ње је по све­му су­де­ћи на из­ма­ку. Ми­ни­стар­ство обра­зо­ва­ња Ру­си­је већ је јав­но са­оп­шти­ло да се за­ тва­ра­ју лет­њи кам­по­ви у цр­но­гор­ском Тив­т у, а Ру­ска ва­тер­по­ло фе­де­ра­ци­ја пре­ не­ла је лет­ње тре­нин­ге сво­јих клу­бо­ва из Тив­та у при­ја­тељ­ску Ср­би­ју. И то ма­ло пред­у­зе­тих ме­ра би­ло је до­вољ­но да вла­ сни­ци хо­те­ла у Тив­т у већ поч­ну да го­во­ре о то­ме ка­ко је при­лив ту­ри­ста из Ру­си­је сма­њен за 80%. Са­вет­ник пред­сед­ни­ка Ру­си­је Сер­геј Гла­ зјев из­нео је да­ле­ко ра­ди­кал­ни­ји пред­лог: да се знат­но сма­њи број чар­тер-ле­то­ва, а то је 90% свих ле­то­ва у Цр­ну Го­ру. По ње­го­вом ми­шље­њу, те ави­о­не тре­ба ис­ ко­ри­сти­ти за раз­вој до­ма­ће ту­ри­стич­ке ин­ду­стри­је – мо­же се, на при­мер, по­ве­ ћа­ти број ре­дов­них и чар­тер-ле­то­ва на Крим и у гра­до­ве цр­но­мор­ске ри­ви­је­ре. Ако се то до­го­ди, Цр­на Го­ра у на­ред­ној се­зо­ни мо­же оста­ти без ру­ских ту­ри­ста, а са­мим тим ће њен бу­џет оста­ти без тре­ ћи­не при­хо­да. На тај на­чин зе­мља, за чи­ју је еко­но­ми­ју ту­ри­зам глав­ни из­вор при­ хо­да и чи­ји дуг из­но­си ско­ро 60% бру­то до­ма­ћег про­из­во­да, мо­же до­жи­ве­ти фи­ нан­сиј­ски ко­лапс.

3

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.

Пи­ше: Дан­ка Ра­до­ва­но­вић

На­род је пре­пла­вио мо­сков­ске ули­ це 9. ма­ја по­сле Па­ра­де По­бе­де, но­ се­ћи фо­то­гра­фи­је сво­јих де­до­ва и пра­де­до­ва ко­ји су до­при­не­ли по­ бе­ди над фа­ши­змом у Дру­гом свет­ ском ра­т у. Ак­ци­ја „Бе­смрт­ни пук“ оку­пи­ла је у Мо­скви пре­ко 500 000 љу­ди. Че­ти­ри са­та је ре­ка по­то­ма­ ка про­ла­зи­ла Цр­ве­ним тр­гом. Би­ло је и де­ле­га­ци­ја из ино­стран­ства. У срп­ској де­ле­га­ци­ји је би­ла и на­ша са­рад­ни­ца. Об­ја­вљу­јемо ње­ну ре­ пор­та­жу са ли­ца ме­ста.

„Бе­смрт­ни пук“ ве­ћи од ар­ми­је

„Б

е­смрт­ни пук“ оку­пља по­том­ке уче­сни­ка Дру­гог свет­ског ра­та на­дах­ ну­те под­ви­гом сво­јих ба­ка и пра­ба­ка, де­до­ва и пра­де­до­ва ко­ји су угра­ ди­ли сво­је жи­во­те у по­бе­ду над фа­ши­ змом. Ове го­ди­не, по­во­дом ју­би­лар­не 70. го­ди­шњи­це По­бе­де, „Бе­смрт­ном пу­ку“ је пр­ви пут омо­гу­ће­но да про­ђе Цр­ве­ним тр­гом од­мах по­сле Па­ра­де По­бе­де. И до­го­ди­ло се чу­до – пук је пре­ра­стао у ди­ви­зи­ју, тач­ни­је, у чи­та­ву ар­ми­ју! Оку­ пи­ло се ви­ше од по­ла ми­ли­о­на љу­ди са фо­то­гра­фи­ја­ма чла­но­ва сво­јих по­ро­ди­ ца. До­шли су и љу­ди из Ср­би­је, Пољ­ске, Шпа­ни­је, Укра­ји­не, би­ла је чак и гру­пи­ца из Ин­ди­је. Сви смо ми про­не­ли мо­сков­ ским ули­ца­ма и Цр­ве­ним тр­гом сли­ке на­ших пре­да­ка ко­ји су угра­ди­ли се­бе и сво­је жи­во­те у бор­бу про­тив фа­ши­зма у Дру­гом свет­ском ра­т у.

То­пли­на брат­ског на­ро­да

„Дра­го ми је што смо и ми, Ср­би, има­ ли мо­гућ­ност да узме­мо уче­шћа у овом гран­ди­о­зном до­га­ђа­ју“, ка­же Бла­го­ја Ђу­ кић из Ко­зар­ске Ду­би­це (Ре­пу­бли­ка Срп­ ска). „На вој­ној па­ра­ди су уче­ство­ва­ли срп­ски гар­ди­сти, а ево и ми по­сле њих уче­ству­је­мо у овом не­ве­ро­ват­ном три­ јум­фал­ном хо­ду. Ме­ни је ве­ли­ка част што мо­гу да но­сим фо­то­гра­фи­ју сво­га де­де, по ко­ме сам до­био име“, по­но­сан је Бла­го­ја. Јед­на Срп­ки­ња, Со­фи­ја Ми­ло­ва­но­вић из Ла­за­рев­ца, се­ти­ла се да окре­не ру­ску за­ ста­ву на­о­па­ко и та­ко до­би­је срп­ску тро­ бој­ку, са­мо без гр­ба, ко­ју смо за­тим но­си­ ли у на­шој гру­пи. Ру­си су од­мах по­че­ли да не­го­ду­ју и зах­те­ва­ли су да окре­не­мо 4

Дух по­бед­ни­ка ру­ску за­ста­ву ка­ко тре­ба, али ка­да смо им ре­кли да је то са­да срп­ска за­ста­ва и да смо ми Ср­би, оду­ше­вље­но су го­во­ри­ ли: „О, бра­ћо Ср­би! Сва­ка вам част (рус. `мо­лод­цы`)! Хва­ла вам што сте до­шли! Шта има но­во код вас у Ср­би­ји?“ И од­мах мно­ги по­же­ле­ше да се сли­ка­ју са на­ма. Ме­ни при­ђе јед­на по­гу­ре­на ба­ка, чу­ла је да смо Ср­би, па ка­же на ру­ском: „Ви сте на­ша бра­ћа, ми вас мно­го во­ли­мо! Хва­ла вам што сте до­шли!“ Ја по­ку­шах да јој об­ ја­сним ка­ко ми, Ср­би, во­ли­мо Ру­се, а она ће: „Зна­мо ми све то, пра­ти­мо ми до­га­ђа­ је у Ср­би­ји. И ми мно­го во­ли­мо Ср­би­ју и срп­ски на­род... А ја се зо­вем Ми­ли­ца. Мо­ји ро­ди­те­љи су мно­го во­ле­ли Ср­бе и њи­хо­ву исто­ри­ју, па су ми да­ли име по срп­ској кње­ги­њи Ми­ли­ци. А мо­ја уну­ка учи срп­ски је­зик, ево упо­знај­те се!“ И та­ ко – не­бро­је­но пу­та, са сви­ма ко­ји су нам при­ла­зи­ли. Ште­та је што ни­смо сти­гли са сви­ма да се сли­ка­мо. Тре­ба­ло је до­жи­ве­ти ту љу­бав и то­пли­ну ко­ју су нам ука­за­ли обич­ни Ру­си, по­том­ци сво­јих ве­ли­ких пре­да­ка.

Нај­ста­ри­ји и нај­мла­ђи

На про­зор јед­не згра­де из­ла­зи ве­о­ма ста­ ри де­ки­ца ве­те­ран и ма­ше по­вор­ци, осме­ ху­ју­ћи се. Ми му ма­ше­мо и уз­ви­ку­је­мо: „Жи­ве­ли рат­ни ве­те­ра­ни!“, „Хва­ла Вам за по­бе­ду!“ итд. Из сто­ти­не хи­ља­да гр­ла про­ла­ма се гро­мо­гла­сно „Ура!“, а де­ки­ца сто­ји и ма­ше це­лој ко­ло­ни, по­здра­вља нас. Он је стар и си­гур­но не би мо­гао да

из­др­жи тај на­пор, али ми смо мла­ди, па смо иза­шли и у ње­го­во име. У ко­ло­ни има пу­но ма­ле де­це. Не­ка од њих има­ју вој­нич­ку ка­пу... И де­ца но­се сли­ке сво­јих де­до­ва и пра­де­до­ва, и ко­ ра­ча­ју чвр­сто, ра­ме уз ра­ме са од­ра­сли­ ма. И они кли­чу „Ура!“ за­јед­но са це­лом по­вор­ком. Умор их хва­та не­где на по­ла пу­та, па их ро­ди­те­љи узи­ма­ју у на­руч­је. Је­дан ма­ли­шан од 7-8 го­ди­на да­је ин­тер­ вју Пр­вом ка­на­лу: „Са ким си до­шао да­нас?“ „До­шао сам са…“ (са де­ком) – ша­пу­ћу му от­по­за­ди. „Ка­ко се звао твој де­ка?“ „Мој де­ка се звао де­да Ко­ља. Хо­ћу да вам ис­при­чам ка­ко је он про­шао кроз рат, Ве­ ли­ки отаџ­бин­ски рат“, отег­ну­тим де­чи­ јим гла­си­ћем при­ча… „Да ли је био ра­њен?“ „Да, био је ра­њен“, за­ми­шље­но од­го­ва­ра де­чак. „Пр­во су га ра­ни­ли у ру­ку, али то је би­ла ла­ка по­вре­да. А он­да су га ра­ни­ли пра­во у гру­ди!“ при­ча он на­гла­ша­ва­ју­ћи то „пра­во у гру­ди“, „Тач­но ов­де. А он­да, то је би­ло мно­го те­шко да се из­ле­чи. На Но­ву Го­ди­ну вра­тио се на фронт и на­ста­ вио да ра­т у­је“.

Ср­би, Укра­јин­ци, По­ља­ци...

Наш део ко­ло­не већ сту­па на кал­др­му Цр­ве­ног тр­га. Са ле­ве стра­не цр­ве­ни се згра­да Исто­риј­ског му­зе­ја, а са де­сне – зи­ди­не Кре­мља. Пе­ва­мо „Ка­ћу­шу“ за­јед­ но са Ру­си­ма. Од­јед­ном не­ко вик­не из

ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.

плам­ти у на­ма да­љи­не: „Жи­ве­ли ју­го­сло­вен­ски пар­ти­ за­ни!“ И од­мах за­тим гро­мо­гла­сно „Ура!“ про­не­се се кроз ко­ло­ну. За­тим не­ко од на­ших уз­вик­ну: „Жи­ве­ло ру­ско-срп­ско брат­ство!“, и опет „Ура!“, па „Сла­ва Ру­си­ ји! Сла­ва Ср­би­ји!“, па „Ру­си и Ср­би бра­ ћа за­у­век!“ „Жи­вео пред­сед­ник Пу­тин!“ итд., итд. По­вор­ка се ори­ла, нај­гла­сни­је до­са­да. При­ла­зи­ли су нам са свих стра­на: „До­бро­до­шли, бра­ћо Ср­би! Хва­ла вам!“ Не­ки нам ни­с у ни­шта го­во­ри­ли, са­мо су ко­ра­ча­ли ра­ме уз ра­ме са на­ма и осме­хи­ ва­ли се кад би их не­ко од нас по­гле­дао. При­ђе нам јед­на же­на и на чи­стом срп­ ском је­зи­ку ре­че: „Ви сте Ср­би? Ода­кле сте? Сва­ка вам част!“ Пи­та­мо је от­куд та­ко до­бро зна срп­ски. Ка­же да је уда­та за Ср­би­на и да мно­го во­ли Ср­би­ју. Упо­зна­је нас са сво­јим му­жем: „Знаш ли да су ово Ср­би?“ „Знам, чуо сам их већ“, од­го­ва­ра он. Ка­ко нас не би чуо ка­да смо у це­лој по­вор­ци би­ли нај­гла­сни­ји! Те­жак по­сао су има­ли ру­ски во­лон­те­ри. Мо­ра­ли су да нас др­же на оку­пу, да па­зе на стра­не др­жа­вља­не, да се не­ко не из­гу­би у огром­ној гу­жви. Упо­зна­ли смо се са По­ ли­ном Ју­ра­со­вом, 18-го­ди­шњом Мо­ско­ вљан­ком. Она нам је ка­сни­је ис­при­ча­ла ка­ко је по­сле олим­пи­ја­де у Со­чи­ју по­же­ ле­ла да бу­де во­лон­тер, а за­тим је на­сту­пио Дан По­бе­де и њен сан се оства­рио. „Би­ло је ве­о­ма ле­по!“ ка­же По­ли­на. „Упо­ зна­ла сам но­ве љу­де, сте­кла не­про­це­њи­ во ис­ку­ство тим­ског ра­да. По­себ­но је би­ло за­ни­мљи­во док смо че­ка­ли на­ше

ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈЕ: ВО­ЈИ­СЛАВ ИВАН­КО­ВИЋ

„И сви су они до­шли са истим по­ри­ вом“, ка­же Дар­ја. „Са истим за­но­сом, са за­хвал­но­шћу сво­јим ро­ђе­ни­ма ко­ји су ра­то­ва­ли и по­бе­ди­ли у стра­шно те­шком ра­т у, пу­ном жр­та­ва. И сви смо ми за­јед­но уче­ство­ва­ли у `Бе­смрт­ном пу­ку`! Хва­ла им за то! Ве­о­ма је при­јат­но зна­ти да у све­т у по­сто­ји та­ко ве­ли­ки број бли­ских љу­ди!“ Но­ви­нар и во­ди­тељ из Оде­се Алек­сан­дар Ве­тров од­лу­чио је да за­јед­но са дру­гим сво­јим зе­мља­ци­ма узме уче­шћа у овој ак­ ци­ји. „За `Бе­смрт­ни пук` сам са­знао још пре не­ко­ли­ко го­ди­на, док ру­ска те­ле­ви­ зи­ја још ни­је би­ла за­бра­ње­на у Укра­ји­ни. Иде­ја је оста­ви­ла на нас ве­ли­ки ути­сак, та­ко да се по­ја­ви­ла же­ља да ор­га­ни­зу­је­мо не­што слич­но и у хе­рој­ском гра­ду Оде­ си. Али, до­шло је до ору­жа­ног др­жав­ног пре­вра­та... Сви мо­ји де­до­ви и пра­де­до­ви су ра­то­ва­ли. За­то сам и ја узео уче­шћа у ак­ци­ји `Бе­смрт­ног пу­ка` ка­ко бих им одао по­шту. То је пи­та­ње ча­сти.“ Гру­па из Пољ­ске би­ла је ве­о­ма упе­ча­тљи­ де­ле­га­ци­је. Сви смо се фо­то­гра­фи­са­ли, ва. У њој су би­ли углав­ном ста­ри­ји љу­ди раз­го­ва­ра­ли, осе­ћа­ли смо се као тим.“ и је­дан мла­дић. Мно­го им је би­ло за­ни­ Дру­га во­лон­тер­ка, Дар­ја Кре­мљо­ва, шар­ мљи­во да при­ча­ју са на­ма, Ср­би­ма. Је­дан мант­на Ру­ски­ња ду­ге пла­ве ко­се, пре ста­ри пи­лот је све вре­ме при­чао на пољ­ ак­ци­је нам је по­мо­гла да од­штам­па­мо ском, а ми на срп­ском или ру­ском, ка­ко сли­ке на­ших пре­да­ка. Ка­же да је одав­но је ко умео, и та­ко смо се спо­ра­зу­ме­ва­ли. хте­ла да уче­ству­је у ор­га­ни­за­ци­ји не­ког Че­сто је го­во­рио ка­ко сви ми го­во­ри­мо до­га­ђа­ја по­во­дом Да­на По­бе­де, и да не­ка­ је­дан исти сло­вен­ски је­зик и да се за­то ко ода по­част ве­те­ра­ни­ма. Ни­је ус­пе­ла да раз­у­ме­мо и во­ли­мо. при­пре­ми фо­то­гра­фи­је сво­јих пре­да­ка, Раз­го­ва­ра­ли смо са пен­зи­о­ни­са­ним пу­ па са­ма ни­је уче­ство­ва­ла у „Бе­смрт­ном ков­ни­ком пољ­ске ар­ми­је, док­то­ром еко­ пу­ку“, и за­то се при­ја­ви­ла као во­лон­тер. но­ми­је Та­де­у­шом Ко­ваљ­чи­ком. Он је до­ „Же­ле­ла сам да по­мог­нем љу­ди­ма из ино­ шао у уни­фор­ми. стран­ства ко­ји су пре­ва­ли­ли хи­ља­де ки­ „Љу­ди гле­да­ју уни­фор­му“, ка­же пу­ков­ ло­ме­та­ра да би до­шли на овај до­га­ђај“, ник. „Же­ле да бар не­ко бу­де у уни­фор­ми. ка­же Дар­ја. „Ни­ко ни­је оче­ки­вао да ће Ако са­мо до­ђу ци­ви­ли, то ни­је то. За­ни­ уче­ство­ва­ти та­ко ве­ли­ки број љу­ди. Сви мљи­ви­је је ако до­ђу и вој­на ли­ца.“ смо ми­сли­ли да ће на ак­ци­ју до­ћи 170 000 љу­ди, па и та број­ка нам је из­гле­да­ла не­ Са­чу­ва­ти се­ћа­ње у ср­цу ве­ро­ват­но. Али по­сле лич­ног при­с у­ства „Ова ак­ци­ја има ве­ли­ки за­да­так“, ка­же у по­вор­ци схва­ти­ла сам да нас је би­ло Та­де­уш. „Она тре­ба да са­чу­ва у ср­ци­ма не­ко­ли­ко сто­ти­на хи­ља­да! То ни­је са­мо омла­ди­не се­ћа­ње на ве­те­ра­не. `Бе­смрт­ нео­бич­но, то је за­па­њу­ју­ће! Та­ко ве­ли­ ни пук` је гра­ђан­ски по­крет. Без јед­ног ки број љу­ди се ску­пио на истом ме­сту та­квог по­кре­та не­мо­гу­ће је уду­би­ти се у у исто вре­ме, сви са истим по­ри­вом и ду­шу на­ро­да… Мла­де ге­не­ра­ци­је ће кре­ истим ци­љем: да ода­ју по­шту по­ги­ну­ли­ ну­ти сто­па­ма ста­рих, ко­ји по­ла­ко од­ла­зе ма и да нас све под­се­те ка­квом смо це­ном на не­бо.“ ми, то­ли­ки на­ро­ди, пла­ти­ли ову По­бе­ду. Ак­ци­ја „Бе­смрт­ни пук“ одр­жа­на је и у Дар­ју је још ви­ше из­не­на­ди­ло што су „у мно­гим дру­гим гра­до­ви­ма Ру­си­је и у још та­ко те­шком по­ли­тич­ком тре­нут­ку“ на 16 др­жа­ва све­та, па чак и у До­њец­ку и Лу­ овај ве­ли­ки пра­зник до­шли љу­ди из свих ган­ску. Укуп­но 3 ми­ли­о­на љу­ди иза­шло је кра­је­ва пла­не­те: Ср­би из Ср­би­је и Бо­сне, на ули­це сво­јих гра­до­ва и по­ка­за­ло сна­ Ка­на­ђа­ни, Аме­ри­кан­ци, Аустра­ли­јан­ци, гу и моћ ве­ли­ког ру­ског на­ро­да и свих Фран­цу­зи, Шпан­ци, Ита­ли­ја­ни, Укра­јин­ дру­гих на­ро­да ко­ји су се ра­ме уз ра­ме са ци, По­ља­ци, Ен­гле­зи, Ки­не­зи... Ру­си­ма бо­ри­ли и из­бо­ри­ли за сло­бо­ду.

5

погледи

ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.

Ко­пир­ни­ца „обо­је­них ре­в ра­ди нон-стоп Пи­ше: Јев­ге­ниј Кру­ти­ков, „Взгляд“

Са­да­шњи до­га­ђа­ји у Ма­ке­до­ни­ји го­то­во су по све­му иден­тич­ни са оним што се пре две го­ди­не до­га­ђа­ ло у Укра­ји­ни. Све као да је ис­ко­ пи­ра­но у два при­мер­ка, са­мо што је овом „дру­гом при­мер­ку“ при­до­дат ал­бан­ски фак­тор.

М

а­ке­до­ни­ја је још јед­на у ни­зу зе­ма­ља ко­ја је „из чи­ста ми­ра“ до­би­ла свој Мај­дан. Ор­га­ни­за­то­ри от­по­ра у цен­тру Ско­пља ни­с у хте­ли да лу­па­ју гла­ву и из­ми­шља­ју не­што но­во. Па­ро­ле су до бо­ла по­зна­те: „Ма­ке­до­ни­ја је Евро­па“ и „Тра­жи­мо остав­ку Вла­де“. Чак се и реч „трг“ („пло­штад“) на ма­ке­дон­ском из­го­ ва­ра исто као и на укра­јин­ском. Не­по­сред­не и по­сред­не па­ра­ле­ле да­на­ шње си­т у­а­ци­је у Ма­ке­до­ни­ји са си­т у­а­ ци­јом ко­ја је пре две го­ди­не ство­ре­на у Укра­ји­ни јед­но­став­но бо­ду очи. До­га­ђа­ји као да су умно­же­ни у ко­пир­ни­ци. Као и у пр­вим да­ни­ма Мај­да­на у Ки­је­ву, ор­ га­ни­за­то­ри ма­ке­дон­ског про­те­ста су од по­чет­ка ра­ди­ли на то­ме да ство­ре ути­ сак што ве­ће ма­сов­но­сти го­ми­ле ко­ја их по­др­жа­ва. И као што у Ки­је­ву у по­чет­ку ни­је ни би­ло ни­ка­кве го­ми­ле, та­ко се ни у Ско­пљу ни­је по­ја­ви­ло 100 000 де­мон­ стра­на­та, ка­ко је на­ја­ви­ла опо­зи­ци­ја. Пр­вог да­на (18. ма­ја) у ју­тар­њим ча­со­ ви­ма на Бу­ле­ва­ру Илин­ден оста­ло је око

две хи­ља­де љу­ди, а „гланц“ но­ви ша­то­ри, као и у Ки­је­ву, би­ли су пра­зни, али су ства­ра­ли ути­сак ма­сов­но­сти. И са­ми ли­де­ри ма­ке­дон­ског Мај­да­на нео­до­љи­во под­се­ћа­ју на сво­је укра­јин­ске „ко­ле­ге“. На че­лу опо­зи­ци­о­не Со­ци­јал­де­мо­ крат­ске стран­ке Ма­ке­до­ни­је је ми­ли­о­нер и оли­гарх Зо­ран За­ ев. Он је обе­ћао да ће „про­тест би­ти ми­ран и без на­си­ља“, што су мно­го пу­та у по­чет­ку обе­ћа­ ва­ли и ли­де­ри ки­јев­ског Мај­да­ на. Ис­ку­ство свих прет­ход­них „мај­да­на“, ме­ђу­тим, не ули­ва на­ду да ће обе­ћа­ње би­ти ис­пу­ ње­но. Уто­ли­ко пре што је кри­за у Ма­ке­до­ни­ји од са­мог по­чет­ка би­ла ство­ре­на по­сле ору­жа­ног су­ко­ба вла­сти и ал­бан­ских те­ро­ ри­стич­ких бан­ди ко­је са Ко­со­ва ула­зе на те­ри­то­ри­ју Ма­ке­до­ни­је. Та си­т у­а­ци­ја је ве­штач­ки пре­ тво­ре­на у ан­ти­вла­дин про­тест, исто као што су укра­јин­ски еко­ном­ски про­бле­ми ве­штач­ки тран­сфор­ми­са­ни у пре­врат чи­ји је циљ био свр­га­ва­ње пред­сед­ни­ка Ја­ну­ко­ви­ча. Не­тр­пе­љи­вост знат­ног де­ла ста­нов­ни­ штва пре­ма ак­т у­ел­ној вла­сти та­ко­ђе је мо­ме­нат по ко­ме је са­да­шња Ма­ке­до­ни­ја бли­ска Укра­ји­ни из 2014. го­ди­не. Ак­тив­ но је и уче­шће омла­ди­не, по­себ­но сту­ де­на­та, ко­ји за ко­му­ни­ка­ци­ју ко­ри­сте дру­штве­не мре­же. „Сту­дент­ска прак­са“ во­ди по­ре­кло још из до­ба бе­о­град­ских

И са­ми ли­де­ри ма­ке­дон­ског Мај­да­на нео­до­љи­во под­се­ћа­ју на сво­је укра­јин­ске „ко­ле­ге“. На че­лу опо­зи­ци­о­не Со­ци­јал­де­мо­крат­ске стран­ке Ма­ке­до­ни­је је ми­ли­о­нер и оли­гарх Зо­ран За­ев. Он је обе­ћао да ће „про­тест би­ти ми­ран и без на­си­ља“, што су мно­го пу­та у по­чет­ку обе­ћа­ва­ли и ли­де­ри ки­јев­ског Мај­да­на.

6

про­те­ста и са­да већ чу­ве­не ор­га­ни­за­ци­је „От­пор“, а у Ки­је­ву је она до­сти­гла та­кве раз­ме­ре да су сту­дент­ки­ње сво­јим ру­ка­ма при­пре­ма­ле „мо­ло­то­вље­ве кок­те­ле“. Још је­дан фак­тор сро­дан Укра­ји­ни је ап­со­лут­ни ути­цај стра­них си­ла на до­ га­ђа­је у зе­мљи. У ма­ке­дон­ском слу­ча­ју су то це­лих шест ам­ба­са­да – САД, ЕУ и во­де­ћих за­пад­но­е­вроп­ских зе­ма­ља – ко­ је ко­ле­ги­јал­но упра­вља­ју опо­зи­ци­јом. У ки­јев­ској ва­ри­јан­ти је би­ла до­вољ­на са­мо јед­на ам­ба­са­да – аме­рич­ка. Али та­мо Ва­ шинг­тон због бли­зи­не Ру­си­је ни­је имао мно­го по­ве­ре­ња у Евро­пља­не. Стал­не кон­с ул­та­ци­је ли­де­ра опо­зи­ци­је За­е­ва у згра­да­ма по­ме­ну­тих ам­ба­са­да вер­на је ко­пи­ја по­на­ша­ња ли­де­ра ки­јев­ског Мај­ да­на, ко­ји су у ам­ба­са­ду САД од­ла­зи­ли као на по­сао. Сле­де­ћа слич­ност са укра­јин­ском си­т у­ а­ци­јом у Ма­ке­до­ни­ји је ко­руп­ци­ја. Зо­ ран За­ев, до­ду­ше, оп­т у­жу­је власт за још ве­ће гре­хе – твр­ди да се у Ма­ке­до­ни­ји при­слу­шку­је пре­ко 20 000 гра­ђа­на. Вла­да са сво­је стра­не опе­ри­ше до­ка­зи­ма ко­ји

ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.

во­лу­ци­ја“

ИЛУ­СТРА­ЦИ­ЈА: АЛЕК­СЕЈ ИОРШ

За­ев отво­ре­но ра­чу­на на по­др­шку ра­ди­кал­ног де­ла ал­бан­ског ста­нов­ни­штва Ма­ке­до­ни­је и Ко­со­ва. Отуд и ал­бан­ске за­ста­ве на ми­тин­зи­ма опо­зи­ци­је, док се на кон­тра­ми­тин­ге по­др­шке Вла­ди из­но­се за­ста­ве Ма­ке­до­ни­је и Ср­би­је.

Ва­жно је пре све­га то да са­да по­сто­ји опа­сност од но­вог ве­ли­ког ра­та у ре­ги­о­ну – ра­та ко­га се не бо­ји са­мо ло­кал­но ста­нов­ни­штво, не­го, по све­му су­де­ћи, и чи­та­ва Евро­па. омо­гу­ћа­ва­ју да се За­ев оп­т у­жи за при­пре­ му др­жав­ног пре­вра­та, и то у за­ве­ри са дру­гим моћ­ним др­жа­ва­ма. Исто су та­ко и укра­јин­ске вој­не струк­т у­ре уочи од­лу­ чу­ју­ће фа­зе Мај­да­на рас­по­ла­га­ле свим до­ка­зи­ма уме­ша­но­сти ли­де­ра опо­зи­ци­је у при­пре­му пре­вра­та уз са­деј­ство аме­ рич­ке ам­ба­са­де. И нај­зад, ма­ке­дон­ског пре­ми­је­ра и да­ ље окру­жу­је ма­ња гру­па љу­ди ко­ји ни­с у спрем­ни да по­га­зе сво­је прин­ци­пе. За

раз­ли­ку од Укра­ји­не, пре­ми­јер Гру­ев­ски је ус­пео да у Ско­пљу ор­га­ни­зу­је кон­тра­ ми­тинг по­др­шке Вла­ди, док се Ја­ну­ко­ вич сво­је­вре­ме­но ни­је од­ва­жио да пру­жи озби­љан от­пор ли­бе­рал­ном Мај­да­ну и ор­га­ни­зу­је не­што слич­но, јер се бо­јао да ће та­ко иза­зва­ти кр­во­про­ли­ће. Не­до­вољ­но ја­сно де­фи­ни­са­не по­ли­тич­ке по­зи­ци­је обе­ју стра­на су још јед­на ди­ рект­на па­ра­ле­ла са Укра­ји­ном. Ни вла­ да­ју­ћа ко­а­ли­ци­ја ни со­ци­јал­де­мо­крат­ска опо­зи­ци­ја не мо­гу да по­ну­де ни­шта осим апа­тич­них и је­два сро­че­них па­ро­ла. И јед­ни и дру­ги се на ре­чи­ма за­ла­жу за европ­ску ин­те­гра­ци­ју. Ја­ну­ко­вич је та­ ко­ђе до по­след­њег тре­нут­ка по­тврд­но кли­мао гла­вом сви­ма ко­ји су ве­ро­ва­ли у сре­ћан за­јед­нич­ки жи­вот са Евро­пом, а ни­с у ве­ро­ва­ли у еко­ном­ски мо­дел ин­ те­гра­ци­је. Ма­ке­дон­ска вла­да је у том по­ гле­ду ра­њи­ви­ја. Опо­зи­ци­ја се још ни­је по­ка­за­ла на том по­љу (а са­мим тим ни осра­мо­ти­ла), та­ко да има из­ве­сну „за­ли­ ху“ по­ве­ре­ња, на­ро­чи­то ме­ђу сту­ден­ти­ма и ста­нов­ни­ци­ма ве­ћих гра­до­ва, ко­ји су на Бу­ле­вар Илин­ден иза­шли у шор­це­ ви­ма и, као да је пра­зник, из­не­ли ра­ки­ју, ви­но и ме­зе. Кар­не­вал­ска кул­т у­ра је и на ки­јев­ском Мај­да­ну би­ла из­у­зет­но до­бро за­сту­пље­на. За­ев отво­ре­но ра­чу­на на по­др­шку ра­ ди­кал­ног де­ла ал­бан­ског ста­нов­ни­штва Ма­ке­до­ни­је и Ко­со­ва. Отуд и ал­бан­ске за­ста­ве на ми­тин­зи­ма опо­зи­ци­је, док се на кон­тра­ми­тин­ге по­др­шке вла­ди из­но­се за­ста­ве Ма­ке­до­ни­је и Ср­би­је. Исто та­ ко су се на ки­јев­ском Мај­да­ну ви­јо­ри­ле де­се­ти­не за­ста­ва „са­ве­знич­ких зе­ма­ља“ Гру­зи­је, Ли­тва­ни­је, Пољ­ске и Европ­ске уни­је, док су про­тив­ни­ци Мај­да­на на ис­ то­ку Укра­ји­не по­ди­за­ли за­ста­ве Ру­си­је. Шта мо­же би­ти ствар­ни раз­лог нео­че­ки­ ва­ног из­би­ја­ња ма­ке­дон­ског Мај­да­на? И САД и За­пад­на Евро­па су пре не­ко­ли­ко ме­се­ци из­не­на­да схва­ти­ле да бал­кан­ске др­жа­ве по­но­во по­чи­њу да из­ми­чу њи­хо­ вој сфе­ри ути­ца­ја, и по­ред то­га што су, ре­кло би се, под то­тал­ном кон­тро­лом. У Укра­ји­ни је за­пад­ни свет био шо­ки­ ран нео­че­ки­ва­ним од­би­ја­њем Вик­то­ра

Ја­ну­ко­ви­ча да пот­пи­ше спо­ра­зум, иако је Европ­ска уни­ја, ка­ко се чи­ни­ло, фак­тич­ ки за­де­ну­ла Укра­ји­ну за по­јас. Са­свим је уме­сно раз­ма­тра­ти и вер­зи­ју по ко­јој се си­т у­а­ци­ја у Ма­ке­до­ни­ји де­ста­би­ли­зу­је због то­га што ма­ке­дон­ска вла­да же­ли да уче­ству­је у ру­ским пла­но­ви­ма ве­за­ним за из­воз га­са. На исти на­чин је Мај­дан био ко­нач­но ис­про­во­ци­ран и у Ки­је­ву, по­сле ру­ске фи­нан­сиј­ске по­ну­де ко­ју Ја­ну­ко­вич ни­ка­ко ни­је мо­гао да од­би­је. Нај­у­па­дљи­ви­ја раз­ли­ка из­ме­ђу си­т у­а­ци­ је у Ма­ке­до­ни­ји и Укра­ји­ни је ал­бан­ски фак­тор. Про­ши­ри­ле су се гла­си­не да су на­чел­ник тај­не по­ли­ци­је Са­ша Ми­јал­ков и ње­го­ви љу­ди би­ли у бли­ским од­но­ си­ма са дру­гим ко­сов­ским бан­ди­ти­ма, тј. упра­во са гру­пом ко­ја је 21. апри­ла за­у­зе­ла ка­ра­у­лу у се­лу Го­шин­це. Већ та­ да су мно­ги обра­ти­ли па­жњу на крај­њу те­а­трал­ност тих до­га­ђа­ја. Ни­ко ни­ког ни­је ни хтео да уби­је, са­мо су се на­па­ да­чи свој­ски по­тру­ди­ли да уте­ра­ју љу­ ди­ма страх у ко­сти и да при­ву­ку па­жњу ме­ди­ја. Ал­бан­ски од­ре­ди из Ко­со­ва су прак­тич­ но иде­а­лан ин­стру­мент за де­ста­би­ли­ за­ци­ју све­га око се­бе. Ти љу­ди још увек жи­ве за те­о­ри­ју „мно­штва ал­бан­ских др­ жа­ва“ и за иде­ју „Ве­ли­ке Ал­ба­ни­је“. Ко је пр­ви са њи­ма сту­пио у кон­такт и са ка­квим ци­љем? Да ли­је то био сам пре­ ми­јер Гру­ев­ски, са ци­љем да те­а­трал­но „уз­др­ма си­т у­а­ци­ју“ и ис­ко­ри­сти гу­жву ка­ко би ли­кви­ди­рао опо­зи­ци­ју, или су то учи­ни­ле спољ­не си­ле са ци­љем да збри­ шу са­му вла­ду Гру­ев­ског? То ни­је то­ли­ко ни ва­жно. Мо­жда је и јед­но и дру­го. Ва­жно је пре све­га то да са­да по­сто­ји опа­ сност од но­вог ве­ли­ког ра­та у ре­ги­о­ну – ра­та ко­га се не бо­ји са­мо ло­кал­но ста­ нов­ни­штво, не­го, по све­му су­де­ћи, и чи­ та­ва Евро­па. И дру­го, вр­ло је ве­ро­ват­но да ће у уну­тра­шњи ма­ке­дон­ски кон­фликт би­ти уву­че­ни и САД и Ру­си­ја. То се мо­же до­го­ди­ти са­мо од се­бе, као што до­ми­не по­вла­че јед­на дру­гу. А мо­же и све­сно, јер Мо­сква мо­жда не­ће при­ста­ти да про­гу­та још јед­ну „обо­је­ну“ ре­во­лу­ци­ју са ан­ти­ ру­ским усме­ре­њем.

7

погледи

ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.

За­пад на­ста­вља „тур­не­ју“ по Бал­ка­ну Пи­ше: Дми­триј Ба­бич

Про­за­пад­не при­ста­ли­це „обо­је­не ре­во­лу­ци­је“ у Ма­ке­до­ни­ји упу­шта­ју се у опа­сну игру – де­ста­би­ли­зу­ју ет­ нич­ки и кул­т ур­но не­хо­мо­ге­ну др­жа­ ву, не раз­ми­шља­ју­ћи о по­сле­ди­ца­ма.

И

з­не­над­но раз­бук­та­ва­ње но­ве „обо­је­не ре­во­лу­ци­је“, ово­га пу­та у Ма­ке­до­ни­ји, де­лу­је као не­што већ ви­ђе­но. Де­се­ти­не хи­ља­да про­те­ста­на­та ко­ји се у че­ти­ри ко­ло­не кре­ћу пре­ма згра­ди Вла­де уоп­ште не де­лу­ју из­мо­жде­ но од те­шких усло­ва жи­во­та. Ква­ли­тет­ни ша­то­ри и звуч­ни­ци на ме­сту про­те­ста очи­глед­но ни­с у до­ма­ће про­из­вод­ње. Од­ не­куд су се по­ја­ви­ли аудио-сним­ци ко­ји ком­про­ми­т у­ју ру­ко­вод­ство зе­мље... И „ме­ђу­на­род­на јав­ност“ ре­а­гу­је по већ уста­ље­ном сце­на­ри­ју. Све го­во­ри у при­ лог то­ме да ће се Европ­ска уни­ја, као и у слу­ча­ју са Укра­ји­ном 2013–2014. го­ди­ не, пра­ви­ти да не при­ме­ћу­је узур­пи­ра­ње по­ли­тич­ке вла­сти под ма­ском на­род­ног улич­ног „ве­се­ља“. Сад ви­ше ни­је пи­та­ње да ли се у Ма­ке­до­ ни­ји из­во­ди но­ва „обо­је­на ре­во­лу­ци­ја“, јер су сви симп­то­ми већ очи­глед­ни. Пи­ та­ње је са­мо чи­ме је ма­ке­дон­ска вла­да, на че­лу са пре­ми­је­ром Ни­ко­лом Гру­ев­ским, та­ко на­љу­ти­ла САД и Европ­ску уни­ју. За­што је про­тив Ма­ке­до­на­ца при­ме­ње­на тех­но­ло­ги­ја „обо­је­не ре­во­лу­ци­је“? По­ зна­то је да Ма­ке­до­ни­ја зва­нич­но те­жи да уђе у НА­ТО и ЕУ, а де­ве­де­се­тих го­ди­на су за­пад­ни ме­ди­ји при­ка­зи­ва­ли бив­шу ју­ го­сло­вен­ску ре­пу­бли­ку Ма­ке­до­ни­ју као „при­мер успе­шног раз­во­ја“ и као су­шту су­прот­ност су­сед­ној Ср­би­ји.

8

Ру­ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Сер­геј Ла­вров из­нео је вер­зи­ју ко­ја у овом тре­ нут­ку де­лу­је као је­ди­но ло­гич­на. За­пад, на­и­ме, ка­жња­ва Ско­пље за са­рад­њу са Мо­сквом. „До­га­ђа­ји у Ма­ке­до­ни­ји од­ви­

ја­ју се у кон­тек­сту чи­ње­ни­це да је Ско­пље од­ба­ци­ло по­ли­ти­ку уво­ђе­ња санк­ци­ја Ру­си­ји, а та­ко­ђе у кон­тек­сту ма­ке­дон­ске по­др­шке про­јек­т у га­со­во­да ’Тур­ски ток’, ко­ме се про­ти­ве мно­ге лич­но­сти у Бри­се­

Не­дав­но су на­о­ру­жа­ни Ал­бан­ци на­па­ли Ку­ма­но­во. По­ги­ну­ло је 8 ма­ке­дон­ских по­ли­ца­ја­ца и 14 на­па­да­ча. Пре­жи­ве­ли на­па­да­чи ни­су скри­ва­ли сво­ју же­љу да ал­бан­ска ма­њи­на у Ма­ке­до­ни­ји до­би­је исту она­кву „др­жа­ву у др­жа­ви“ ка­ква је Ре­пу­бли­ка Срп­ска уну­тар Бо­сне и Хер­це­го­ви­не.

ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.

ИЛУ­СТРА­ЦИ­ЈА: АЛЕК­СЕЈ ИОРШ

Све то зна­чи да про­за­пад­не при­ста­ли­це „обо­је­не ре­во­лу­ци­је“ у Ма­ке­до­ни­ји и да­ље игра­ју сво­ју опа­сну игру: де­ста­би­ли­зу­ју ет­нич­ки и кул­тур­но не­хо­мо­ге­ну др­жа­ву, не раз­ми­шља­ју­ћи о по­сле­ди­ца­ма.

лу и са дру­ге стра­не оке­а­на“, прет­по­ста­ вио је Ла­вров у Бе­о­гра­ду на за­јед­нич­кој кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре са срп­ским ко­ле­гом Иви­цом Да­чи­ћем. Ни­је ваљ­да Ма­ке­до­ни­ја ка­жње­на због Ру­ си­је? На­жа­лост, Ла­вро­вље­ве стреп­ње су нај­ве­ро­ват­ни­је оправ­да­не. Ва­шинг­тон је пре­у­зео оба­ве­зу да од­ре­ђу­је ка­да и ка­кву по­ли­тич­ку се­тву тре­ба оба­ви­ти на Бал­ка­ ну, у Укра­ји­ни, или на Кав­ка­зу. Исти­на, нај­че­шће из тог се­ме­на ни­чу гра­ђан­ски ра­то­ви (нај­но­ви­ји при­мер је Укра­ји­на), али се­тва ни­ка­ко не пре­ста­је, јер са оне стра­не оке­а­на ни­ко не сно­си од­го­вор­ност за те „при­вре­ме­не по­те­шко­ће“.

Ка­ко Евро­па гле­да на то? На­жа­лост, ка­да је у пи­та­њу бал­кан­ски ре­ги­он, ЕУ се стрикт­ но др­жи прав­ца ко­ји су за­цр­та­ле САД. По­слу­шни ме­ди­ји гло­бал­ног „мејнстри­ ма“ бр­зо обез­бе­ђу­ју ин­фор­ма­ци­о­ну ло­ги­ сти­ку, при­ка­зу­ју­ћи је­дан или дру­ги ре­жим као „труо“, а ње­го­ве про­тив­ни­ке као ан­ђе­ ле. Та­ко је и у овом слу­ча­ју. „Франс прес“ са­оп­шта­ва да се на про­те­сти­ма у Ско­пљу ви­јо­ре за­ста­ве свих ет­нич­ких за­јед­ни­ца Ма­ке­до­ни­је, а „Рој­терс“ спрем­но до­пу­њу­је ту вест, са­оп­шта­ва­ју­ћи чи­та­о­ци­ма да се „на­род ује­ди­нио про­тив вла­сти“. Та­ква уве­ра­ва­ња да су бу­квал­но сви као је­дан уста­ли про­тив ли­де­ра ко­ји не од­го­

ва­ра За­па­ду ни­с у ни­шта но­во за за­пад­не ме­ди­је. Ми смо већ пре не­што ви­ше од го­ди­ну да­на по­во­дом до­га­ђа­ја у Укра­ји­ни слу­ша­ли уве­ра­ва­ња да је сав на­род је­дин­ ствен у по­др­шци уче­сни­ци­ма про­те­ста на Мај­да­ну. Та­да су за­пад­не но­вин­ске и те­ле­ви­зиј­ске еки­пе у Ки­је­ву вр­ло ра­ до ин­тер­вју­и­са­ле екс­тре­ми­сте са ис­то­ка Укра­ји­не ко­ји су се бо­ри­ли про­тив ак­т у­ ел­не вла­сти. На­ме­ра је би­ла да се ство­ри ути­сак ка­ко су и за­пад и ис­ток Укра­ји­ не про­тив Ру­си­је и ње­ног ма­ри­о­нет­ског пред­став­ни­ка у Ки­је­ву. Да­љи до­га­ђа­ји су, ме­ђу­тим, по­ка­за­ли да то ни­је исти­ на. Ка­да је на власт у Ки­је­ву до­шао но­ви, не­де­мо­крат­ски ре­жим, ви­ше ни­је би­ло мо­гу­ће да Ла­вов и До­њецк оста­ну у ис­тој др­жа­ви. Ис­по­ста­ви­ло се да су за­пад­ни ме­ди­ји за вре­ме до­га­ђа­ја на Мај­да­ну го­ во­ри­ли не­и­сти­ну. Али то је не­и­сти­на ко­ја од­го­ва­ра опо­нен­ти­ма Ру­си­је, што зна­чи да ни­је ка­жњи­ва. Та­ко је и у Ма­ке­до­ни­ји. Го­во­ре­ћи о то­ме ка­ко се „на­род ује­ди­нио про­тив вла­сти“, за­пад­ни ме­ди­ји гу­ра­ју под те­пих пра­ве про­бле­ме. У Ма­ке­до­ни­ји жи­ви број­на ал­бан­ска ма­њи­на. По­след­њи су­ко­би ет­ нич­ких за­јед­ни­ца у Ку­ма­но­ву окон­ча­ни су по­чет­ком 2000-их. Не­дав­но су на­о­ру­ жа­ни Ал­бан­ци на­па­ли Ку­ма­но­во. По­ги­ ну­ло је 8 ма­ке­дон­ских по­ли­ца­ја­ца и 14 на­па­да­ча. Пре­жи­ве­ли на­па­да­чи ни­с у скри­ва­ли сво­ју же­љу да ал­бан­ска ма­њи­на у Ма­ке­до­ни­ји до­би­је исту она­кву „др­жа­ ву у др­жа­ви“ ка­ква је Ре­пу­бли­ка Срп­ска уну­тар Бо­сне и Хер­це­го­ви­не. Све то зна­чи да про­за­пад­не при­ста­ ли­це „обо­је­не ре­во­лу­ци­је“ у Ма­ке­до­ ни­ји и да­ље игра­ју сво­ју опа­сну игру: де­ста­би­ли­зу­ју ет­нич­ки и кул­т ур­но не­ хо­мо­ге­ну др­жа­ву, не раз­ми­шља­ју­ћи о по­сле­ди­ца­ма.

9

економија Раз­го­вор во­дио: Вја­че­слав Чар­ски

У ма­ју 2015. го­ди­не тр­го­вин­ско пред­став­ни­штво Ру­ске Фе­де­ра­ци­ је у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји­на на­пу­ни­ло је 75 го­ди­на. О то­ме ка­квим про­ јек­ти­ма се са­да ба­ви ово пред­став­ ни­штво, чи­ме се по­но­си и ка­кве про­бле­ме ре­ша­ва, као и о мно­гим дру­гим те­ма­ма ру­ко­во­ди­лац Ан­дреј Хри­пу­нов раз­го­ва­ра са Вја­че­сла­ вом Чар­ским, из­вр­шним уред­ни­ ком европ­ских ре­дак­ци­ја про­јек­та Ро­сиј­ске га­зе­те RBTH.

К

ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.

Тр­го­вин­ско пред

а­ко оце­њу­је­те са­да­шње ста­ ње еко­ном­ских ве­за Ру­си­је и Ср­би­је? Не­дав­но су по­ме­ ну­те број­ке ко­је све­до­че да је из­воз из Ср­би­је у Ру­си­ју опао.

зе­ма­ља раз­ви­ја при­лич­но ди­на­мич­но. Про­шле го­ди­не је за­бе­ле­жен раст про­ ме­та ро­бе и раст ис­по­ру­ке срп­ских по­ љо­при­вред­них про­из­во­да у Ру­си­ју. За го­ ди­ну да­на та ис­по­ру­ка је удво­стру­че­на, а за не­ке про­из­во­де је тај по­ка­за­тељ још ве­ћи. На при­мер, из­воз свињ­ског ме­са у Ру­си­ју је уве­ћан 10 пу­та. Ме­ђу­тим, ако се по­гле­да ста­ти­сти­ка, за­и­ста се у пр­вом квар­та­лу ове го­ди­не при­ме­ћу­је сма­ње­ње про­ме­та ро­ба. За то по­сто­је мно­ги објек­тив­ни раз­ло­зи. Ме­ђу њи­ма су и де­вал­ва­ци­ја ру­бље, и кон­ку­ рен­ци­ја иза­зва­на ин­те­ре­со­ва­њем дру­гих зе­ма­ља за ру­ско тр­жи­ште (Тур­ске, Ки­не, зе­ма­ља Ла­тин­ске Аме­ри­ке и чак Ал­ба­ ни­је). Уве­рен сам, ме­ђу­тим, да је сма­ње­ ње срп­ског из­во­за у Ру­си­ју при­вре­ме­на по­ја­ва и да ће се си­т у­а­ци­ја по­пра­ви­ти. Има­мо спо­ра­зум о сло­бод­ној тр­го­ви­ни и без­ви­зни ре­жим, а ру­бља је уве­де­на у срп­ску кор­пу ва­лу­та. Пре­ма ста­ти­сти­ци На­род­не бан­ке Ср­би­је, про­шле го­ди­не су тран­сак­ци­је у ру­бља­ма из­ме­ђу Ру­си­је и Ср­би­је из­но­си­ле пре­ко 400 ми­ли­о­на евра. По­мо­ћу ко­јих сек­то­ра, по Ва­шем ми­ шље­њу, ће то сма­ње­ње про­ме­та ро­бе би­ти ком­пен­зо­ва­но?

- У це­ли­ни гле­да­но, про­мет ро­бе се ста­би­

ли­зу­је, и то се де­ша­ва не са­мо за­хва­љу­ју­ ћи по­љо­при­вред­ном сек­то­ру. Већ са­да у Ср­би­ји ак­тив­но по­слу­ју ги­ган­ти као што су „Га­зпром неф­ть“, РЖД, УГМК („Ура­ ль­ская гор­но-ме­тал­лур­ги­че­ская ком­ па­ния“), „Си­ло­вые ма­ши­ны“, „Лу­ко­йл“, 10

ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈА: ТАСС

- Сма­трам да се са­рад­ња из­ме­ђу на­ших

ин­ве­сти­ци­о­на фи­нан­сиј­ска ком­па­ни­ја „Ме­тро­по­ль“, „Сбер­банк“, ВТБ, „Со­газ“. Ако се узме са­мо РЖД (Ру­ске же­ле­зни­це), ту се ре­а­ли­зу­ју про­јек­ти вред­ни пре­ко 940 ми­ли­о­на до­ла­ра. Ин­те­ре­со­ва­ња су ис­ по­љи­ли та­ко­ђе „Рус­ги­дро“, „Ин­тер РАО“, „Ро­са­том“, гру­па ГАЗ и дру­ги. По­ред ве­ли­ ких ком­па­ни­ја, ин­те­ре­со­ва­ње ис­по­ља­ва и ма­ли и сред­њи би­знис. По­сто­је до­бри при­ме­ри ула­га­ња ру­ских ин­ве­сти­ци­ја у срп­ска ин­ду­стриј­ска пред­у­зе­ћа за пре­ ра­ду си­ро­ви­на (гу­ма­ра „Вул­кан“ у Ни­шу, фа­бри­ка за об­ра­ду ме­та­ла „Ко­рун“ у Ужи­ цу, фа­бри­ка на­ме­шта­ја „Ва­пекс“ у Чач­ку и та­ко да­ље). По­сто­је пер­спек­ти­ве да­љег ја­ча­ња на­шег при­с у­ства у сек­то­ри­ма као што су пе­тро­хе­ми­ја, аграр­на ин­ду­стри­ја и ту­ри­зам. За­јед­нич­ки про­јек­ти ко­ји се да­нас ре­а­ли­зу­ју све­до­че о то­ме да ми раз­ ми­шља­мо о ду­го­роч­ној са­рад­њи.

У ме­ди­ји­ма се ре­дов­но по­ја­вљу­ју са­оп­ ште­ња да је Ср­би­ја под стал­ном кон­ тро­лом због ре­ек­спор­та про­из­во­да из зе­ма­ља пре­ма ко­ји­ма је Ру­ска Фе­ де­ра­ци­ја уве­ла санк­ци­је. Да ли за­и­ста по­сто­ји та­кав про­блем?

- На­жа­лост, има та­квих слу­ча­је­ва. При­

лич­но је те­шко ре­ћи ко је тач­но крив за то. По мом ми­шље­њу, ти­ме се ба­ви гру­па ме­ђу­на­род­них пре­ва­ра­на­та ко­ ји же­ле на то­ме да за­ра­де. Али има­мо до­бре кон­так­те на ни­воу ми­ни­стар­ста­ ва по­љо­при­вре­де као и ве­те­ри­нар­ских и фи­то­са­ни­тар­них слу­жби. У ав­гу­сту про­шле го­ди­не осно­ван је Ко­ор­ди­на­ци­ о­ни са­вет на ни­воу При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је. За­хва­љу­ју­ћи стал­ним кон­так­ ти­ма ус­пе­ли смо да се до­го­во­ри­мо о уво­ђе­њу но­вог си­сте­ма де­кла­ри­са­ња ро­бе. Пре не­го што се срп­ском из­во­зни­

ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.

д­став­ни­штво РФ у Ср­би­ји – ус­пе­си и пер­спек­ти­ве ку уру­чи фи­то­са­ни­тар­ни сер­ти­фи­кат за од­ре­ђе­ну гру­пу про­из­во­да, ко­пи­ја тог сер­ти­фи­ка­та се са­да ша­ље у Фе­де­рал­ну слу­жбу за ве­те­ри­нар­ску и фи­то­са­ни­ тар­ну кон­тро­лу „Рос­се­ль­хо­знад­зор“. И срп­ска стра­на за све сер­ти­фи­ка­те га­ ран­т у­је да су ис­по­ру­че­ни про­из­во­ди срп­ског по­ре­кла, тј. да не­ће би­ти не­ за­ко­ни­тог ре­ек­спор­та. Ми­слим да ће нам то по­мо­ћи да зло­у­по­тре­бе све­де­мо на ми­ни­мум. Те­шко да ће­мо ус­пе­ти у пот­пу­но­сти да их из­бег­не­мо у да­тој си­ ту­а­ци­ји, али тре­ба мак­си­мал­но да се бо­ри­мо про­тив то­га и да по­ста­вља­мо фил­те­ре на све стра­не. Вр­ши ли Европ­ска уни­ја при­ти­ске на срп­ски би­знис? Да ли су срп­ске фир­ме за­и­ста па­сив­не у ко­ри­шће­њу по­вољ­них окол­но­сти ко­је им пру­жа Ру­си­ја?

- На срп­ску стра­ну се сва­ка­ко вр­ши при­

ти­сак. Ве­о­ма сам за­хва­лан срп­ским др­ жав­ним струк­т у­ра­ма и по­слов­ним кру­ го­ви­ма за то што не по­др­жа­ва­ју, и на­дам се да и да­ље не­ће по­др­жа­ва­ти, санк­ци­је ко­је се уво­де Ру­ској Фе­де­ра­ци­ји. У Ру­си­ји и Ср­би­ји по­сто­је ве­о­ма те­сни кон­так­ти на свим ни­во­и­ма, по­чев од ру­ко­вод­ста­ ва две­ју зе­ма­ља. И То­ми­слав Ни­ко­лић, и Алек­сан­дар Ву­чић, и Иви­ца Да­чић су не­дво­сми­сле­но из­ја­вљи­ва­ли да се Ср­би­ја не­ће при­дру­жи­ти санк­ци­ја­ма. Са дру­ге стра­не, ни­је увек ко­рект­но го­во­ри­ти о па­сив­но­сти срп­ских пред­у­зе­ћа. Пре ће би­ти да је ту реч о њи­хо­вој нео­р­га­ни­зо­ ва­но­сти, о од­с у­ству фи­нан­сиј­ских сред­ ста­ва, та­ко да је но­вим фир­ма­ма ве­о­ма те­шко да се про­би­ју. Па ипак, пер­спек­ ти­ве су ве­о­ма ве­ли­ке. Да ли је тач­но да је ру­ски би­знис у Ср­би­ји по­ма­ло изо­ло­ван у усло­ви­ма санк­ци­ја?

- Ру­ски би­знис у Ср­би­ји се по­на­ша као

са­ве­стан парт­нер ко­ји ис­пу­ња­ва све оба­ ве­зе. Сва­ка­ко да санк­ци­је вр­ше од­ре­ђе­ни ути­цај. То се од­но­си на „Га­спром неф­ть“, „Сбер­банк“ и дру­ге ру­ске ком­па­ни­је у

Ср­би­ји. То се на при­мер ти­че огра­ни­че­ња при­сту­па кре­дит­но-фи­нан­сиј­ским тр­жи­ шти­ма. Фак­тич­ки, мо­гућ­но­сти НИС-а и „Сбер­бан­ке“ ка­да је реч о до­би­ја­њу ду­ го­роч­них кре­ди­та ве­о­ма су огра­ни­че­не. По­ред то­га, би­ло је кон­крет­них слу­ча­је­ ва у ко­ји­ма су срп­ске бан­ке бло­ки­ра­ле од­ре­ђе­не ис­пла­те по уго­во­ри­ма и но­вац је вра­ћен без об­ја­шње­ња раз­ло­га. Та­кви мо­мен­ти се сва­ка­ко од­ра­жа­ва­ју на по­сло­ ва­ње ком­па­ни­ја. Ипак, ру­ски би­знис не на­ме­ра­ва да на­пу­сти Ср­би­ју. Он ће ов­де ја­ча­ти и ши­ри­ти се.

бар­до­ва­ња Ју­го­сла­ви­је од стра­не НА­ ТО-а 1999. го­ди­не. Од 2012. го­ди­не тр­го­вин­ско пред­став­ни­штво је по­че­ло да ра­ди у но­вом фор­ма­т у, у кон­тек­сту про­јек­та „Но­вог из­гле­да тр­го­вин­ских пред­став­ни­шта­ва“. То зна­чи да се ње­го­ во де­ло­ва­ње са­да у ве­ћој ме­ри ори­јен­ ти­ше на кли­јен­те и ба­ви се кон­крет­ним про­јек­ти­ма. До­дат­ни им­пулс су до­би­ли прав­ци по­пут ме­ђу­ре­ги­о­нал­не са­рад­ ње, по­др­шке из­во­зу, ма­лом и сред­њем би­зни­с у, као и са­рад­ње у обла­сти ви­со­ ких тех­но­ло­ги­ја.

Ру­ско тр­го­вин­ско пред­став­ни­штво у Ср­би­ји по­че­ло је са ра­дом 11. ма­ја 1940. го­ди­не ка­да је пот­пи­сан Спо­ра­зум о тр­го­ви­ни и пло­вид­би. До­ку­мент су пот­пи­са­ли на­род­ни ко­ме­сар за спољ­ну тр­го­ви­ну СССР-а Ана­стас Ми­ко­јан и кра­ље­ви ре­ген­ти Ми­ло­рад Ђор­ђе­вић и Са­ва Об­ра­до­вић. Основ­не функ­ци­је тр­го­вин­ског пред­став­ни­штва би­ле су де­фи­ни­са­не до­дат­ним про­то­ко­лом још пре зва­нич­ног ус­по­ста­вља­ња ди­пло­мат­ских од­но­са из­ме­ђу СССР-а и Ју­го­сла­ви­је. Услед раз­во­ја би­ла­те­рал­них од­но­са то­ ком 80-их го­ди­на, про­мет ро­бе из­ме­ђу две­ју зе­ма­ља до­сти­гао је око 6 ми­ли­јар­ ди аме­рич­ких до­ла­ра, што је би­ло 200 пу­та ви­ше у од­но­с у на по­ка­за­те­ље из 1955. го­ди­не. У по­сле­рат­ним го­ди­на­ма тр­го­вин­ско пред­став­ни­штво се ак­тив­но укљу­чи­ло у рад у но­вим окол­но­сти­ма. На са­да­шњој ње­го­вој те­ри­то­ри­ји та­да се на­ла­зи­ла ам­ба­са­да СССР-а, јер је ста­ ро зда­ње, ко­је се на­ла­зи­ло где са­да сто­ји спо­ме­ник ру­ском им­пе­ра­то­ру Ни­ко­ла­ју II, би­ло уни­ште­но у бом­бар­до­ва­њу Бе­о­ гра­да од стра­не фа­ши­стич­ких за­во­је­ва­ча. По­сле рас­па­да СССР-а ру­ска вла­да се бр­зо при­ла­го­ди­ла но­вим окол­но­сти­ма и успе­шно се пре­о­ри­јен­ти­са­ла на но­ви тр­жи­шни си­стем де­ло­ва­ња и на­ста­ви­ ла да функ­ци­о­ни­ше чак и у усло­ви­ма еко­ном­ских санк­ци­ја и за вре­ме бом­

У ко­јој ме­ри ће раз­вој тр­го­вин­ских од­ но­са за­ви­си­ти од си­ту­а­ци­је у чи­та­вом ре­ги­о­ну и Евро­пи?

- Већ да­нас мно­ги пред­став­ни­ци ру­ског

би­зни­са из Бе­о­гра­да ра­де у чи­та­вом бал­ кан­ском ре­ги­о­ну и у зе­мља­ма Европ­ске уни­је, на при­мер у Бу­гар­ској, Сло­ве­ни­ ји и Ма­ђар­ској. До­бра са­рад­ња се мо­же раз­ви­ја­ти по ли­ни­ји „Ро­са­то­ма“, а са­да по­сто­ји пер­спек­ти­ван про­је­кат ве­зан за ну­кле­ар­ну ме­ди­ци­ну ко­ји ће омо­гу­ћи­ти да Ср­би­ја по­ста­не ре­ги­о­нал­ни цен­тар за про­из­вод­њу и про­да­ју пре­па­ра­та за ра­дио-фар­ма­це­у ­ти­ку. На сна­зи је мо­ра­ то­ри­јум у по­гле­ду из­град­ње ну­кле­ар­них елек­тра­на, ко­ји са­да, по мом ми­шље­њу, већ не од­го­ва­ра са­вре­ме­ним окол­но­сти­ ма. Про­јек­ти из ове обла­сти су пер­спек­ тив­ни и мо­гли би ко­ри­сти­ти на­шим две­ ма зе­мља­ма, али и ре­ги­о­ну у це­ли­ни.

11

интервју

ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.

Кон­стан­тин Ма­ло­фе­јев: бит­на суд­би­на Гр­ка, Бу­г Раз­го­вор во­дио: Петар Вла­сов, Га­зе­та.ру

ди­ји нај­ви­ше по­ми­њу. До­ду­ше, о Ва­ма се пи­ше углав­ном у не­ка­квом кон­спи­ ро­ло­шком сми­слу. Ви сте, на­вод­но, и Крим сје­ди­ни­ли са Ру­си­јом, и санк­ци­је је За­пад увео про­тив Вас... Све то по­ ма­ло ли­чи на не­ка­кву са­вре­ме­ну вер­ зи­ју гро­фа од Мон­те Кри­ста. При­том, Ви ни­сте ни по­ли­ти­чар ни оли­гарх.

- Сла­ва Бо­гу што је та­ко!

Ми­ли­јар­де­ру и фи­лан­тро­пу Кон­ стан­ти­ну Ма­ло­фе­је­ву се при­пи­с у­је уче­шће у сје­ди­ње­њу Кри­ма са Ру­си­ јом и пру­жа­ње по­др­шке Дон­ба­с у. Он је за пор­тал Га­зе­та.ру дао ин­тер­вју у ко­ме при­ча о то­ме у ком прав­цу, по ње­го­вом ми­шље­њу, Ру­си­ја тре­ба да се раз­ви­ја. Пре­но­симо овај ин­ Ка­ко то да сте по­ста­ли по­пу­лар­ни? тер­вју у екс­клу­зив­ном пре­во­ду на - Љу­ди не­ма­ју ви­ше о че­му да пи­шу. срп­ски је­зик.

К

он­стан­тин Ма­ло­фе­јев ин­си­ сти­ра да раз­го­вор поч­не­мо ре­чи­ма „Хри­стос вас­кр­се“. За­тим нам ну­ди да про­ба­мо спе­ци­ја­ли­те­те ко­ји се у Ру­си­ ји тра­ди­ци­о­нал­но спре­ма­ју за Вас­крс. И док се ми го­сти­мо, он нам по­ ка­зу­је на свом та­бле­т у фо­то­гра­фи­је са зва­нич­ног отва­ра­ња сту­ди­ја „Цар­град ТВ“. То је но­ви те­ле­ви­зиј­ски ка­нал у чи­ је осни­ва­ње је Ма­ло­фе­јев уло­жио при­ лич­но ве­ли­ку су­му нов­ца. По­ред то­га је, ка­же, ку­пио и је­дан по­пу­лар­ни грч­ки ка­нал. Он по­себ­но ис­ти­че кул­т у­ро­ло­ шку ди­мен­зи­ју тих про­је­ка­та. Ис­пред се­бе је по­ста­вио ве­ли­ки циљ: да про­мо­ ви­ше тра­ди­ци­о­нал­не вред­но­сти у Ру­си­ ји и Евро­пи, и да про­ду­бљу­је са­вез Мо­ скве са тра­ди­ци­о­нал­но пра­во­слав­ним зе­мља­ма – Грч­ком, Бу­гар­ском и Ср­би­јом. Не­ра­до ко­мен­та­ри­ше гла­си­не о то­ме да је он у не­ком сми­слу по­сред­ник у од­но­ си­ма из­ме­ђу кон­зер­ва­тив­них европ­ских ели­та, и све то тре­ти­ра као „по­ли­тич­ку ми­то­ло­ги­ју“. Чи­ње­ни­ца је, ме­ђу­тим, да су Европ­ска уни­ја и САД ме­ђу пр­ви­ма увр­сти­ле Ма­ло­фе­је­ва у спи­сак ру­ских би­зни­сме­на пре­ма ко­ји­ма су уве­де­ не санк­ци­је, а ре­во­лу­ци­о­нар­не вла­сти Укра­ји­не су чак по­ди­гле и оп­т у­жни­цу про­тив ње­га.

До­бро­твор у ши­рем сми­слу

Кон­стан­ти­не Ва­лер­је­ви­чу, у про­те­клој го­ди­ни сте до­спе­ли ме­ђу љу­де ко­је ме­ 12

Не бих баш ре­као. Зна­чи, ипак по­сто­ ји не­што што се не укла­па у уоби­ча­је­ не окви­ре... Ко је, да­кле, Кон­стан­тин Ма­ло­фе­јев?

- Ја сам до­бро­твор, у ши­рем сми­слу ре­чи. Шта то зна­чи?

- Ба­вим се до­бро­твор­ном де­лат­но­шћу. У

јед­ном тре­нут­ку сам схва­тио да ће ло­би­ ра­ње до­брих за­ко­на ко­ји ме­ња­ју мо­рал­ну кли­му у дру­штву има­ти да­ле­ко ве­ћи ефе­ кат ако се исти тај на­пор уло­жи, ре­ци­мо, да би се по­се­ти­ло сто­ти­ну до­мо­ва за не­ збри­ну­т у де­цу. Мо­же ли се он­да ре­ћи да ни­су у пра­ ву љу­ди ко­ји ка­жу да тре­ба про­ме­ни­ти свет око се­бе, и он­да ће се све из­ме­ ни­ти на­бо­ље?

- Они су пот­пу­но у пра­ву, уко­ли­ко је то

је­ди­но што мо­гу. Али ако го­во­ри­мо о ути­цај­ним љу­ди­ма, он­да ни­је до­вољ­но са­мо из­дво­ји­ти нов­ча­ну по­моћ од ми­ли­ он до­ла­ра. Ни­во кон­та­ка­та та­квих љу­ди омо­гу­ћа­ва да се свет ме­ња да­ле­ко бр­же уко­ли­ко они ула­жу сво­је вре­ме и сво­ју ду­шу, а не са­мо но­вац. Ка­ко функ­ци­о­ни­ше Ваш до­бро­твор­ни Фонд Све­тог Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког?

- Ми ства­ра­мо чи­та­ву мре­жу ка­ко фор­

мал­них та­ко и не­фор­мал­них кон­та­ка­та. Ја сам, на при­мер, члан Па­три­јар­шиј­ске ко­ми­си­је за пи­та­ња по­ро­ди­це. Ми уче­ ству­је­мо у рад­ним гру­па­ма Ко­ми­те­та Др­ жав­не ду­ме за пи­та­ња по­ро­ди­це. То је

ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.

ФО­ТО: FO­TO­I­ME­DIA

: „Ме­ни је га­ра и Ср­ба“

13

интервју ло­би­ра­ње за­ко­на о за­шти­ти мо­ра­ла и о за­шти­ти де­це од штет­них ин­фор­ма­ци­ја. Што се ти­че на­ше ме­ђу­на­род­не де­лат­но­ сти, ту смо увек у кон­так­т у са ре­сор­ним ми­ни­стар­стви­ма и Ко­ми­те­том Др­жав­ не ду­ме за ме­ђу­на­род­на пи­та­ња, као и са на­шим зва­нич­ним ди­пло­ма­та­ма. Ако ша­ље­мо ху­ма­ни­тар­ну по­моћ, на при­мер, у Укра­ји­ну, он­да са­ра­ђу­је­мо са Ми­ни­ стар­ством за ван­ред­не си­т у­а­ци­је. Нај­ ва­жни­је је на­ше не­по­сред­но при­с у­ство у зе­мља­ма где ра­ди­мо за­јед­но са сво­јим исто­ми­шље­ни­ци­ма. За то су по­треб­ни љу­ди ко­ји се ти­ме ба­ве, јер та­квих зе­ма­ља је при­ли­чан број. За ко­га се у вла­да­ју­ћим кру­го­ви­ма мо­ же ре­ћи да су ва­ши исто­ми­шље­ни­ци? Да ли је то Вла­ди­мир Ја­ку­њин?

- На­рав­но. Ње­гов Фонд Ан­дре­ја Пр­во­

зва­ног има про­грам по­др­шке ма­те­рин­ ства ко­ји је сли­чан на­шем. У окви­ру те де­лат­но­сти смо, на при­мер, у сеп­тем­бру про­шле го­ди­не за­јед­но одр­жа­ли Свет­ски кон­грес по­ро­ди­ца у Кре­мљу. А ове го­ ди­не на Вас­крс смо пр­ви пут у исто­ри­ји ор­га­ни­зо­ва­ли до­ста­вља­ње Бла­го­дат­ног ог­ња из Је­ру­са­ли­ма у Ср­би­ју. Ко Вам још по­ма­же?

- Фонд има свој над­зор­ни од­бор, у ко­

ме су, ре­ци­мо, филм­ски ре­ди­тељ Ни­ки­та Ми­хал­ков, по­моћ­ник пред­сед­ни­ка Игор Шчо­го­љев и ар­хи­ман­дрит Ти­хон. По­зна­то је да сте се са­ста­ја­ли са Пу­ ти­ном. Је­сте ли са њим раз­го­ва­ра­ли о ра­ду свог фон­да?

- Вла­ди­мир Вла­ди­ми­ро­вич има су­ви­ше

Ако не­ко од тих љу­ди са ко­ји­ма се упо­зна­јем ка­сни­је до­спе у вла­ду, то је обич­на ко­ин­ци­ден­ци­ја пла­ни­ра­мо да ре­а­ли­зу­је­мо сли­чан про­ је­кат у под­мо­сков­ском Пу­шчи­ну. Мој фран­цу­ски парт­нер мно­го во­ли Ру­си­ју и усред „ра­та санк­ци­ја“ од­лу­чио је да ин­ ве­сти­ра у на­шу зе­мљу. Ве­ро­ват­но је то за­ин­те­ре­со­ва­ло пред­сед­ни­ка.

„За са­да не­ма ко да по­ста­ви пи­та­ње мо­нар­хи­је“

Ка­кав је циљ про­ме­на за ко­је се Ви за­ла­же­те?

- Циљ је да свет бу­де уте­ме­љен на тра­

ди­ци­о­нал­ним вред­но­сти­ма. Ми да­нас, на­жа­лост, жи­ви­мо у дру­гом све­т у, у ре­ во­лу­ци­о­нар­ном и ан­ти­тра­ди­ци­о­нал­ ном све­т у. Под тра­ди­ци­јом под­ра­зу­ ме­вам оно што нам да­је хри­шћан­ски по­глед на свет. Ми тре­ба нај­пре ду­хов­ но, а за­тим и на кул­т ур­ном и со­ци­јал­ ном ни­воу да се осло­бо­ди­мо ма­те­ри­ја­ ли­стич­ких, ве­штач­ких уче­ња 20. ве­ка, у ко­је убра­јам марк­си­зам, фа­ши­зам и ли­бе­ра­ли­зам. Шта ми­сли­те, ко­ли­ко про­це­на­та ру­ ског ста­нов­ни­штва ће по­др­жа­ти та­кав за­о­крет?

- У Ру­си­ји је то 85%. То су они ко­ји гла­са­ју

мно­го дру­гих ва­жних по­сло­ва да би­смо раз­го­ва­ра­ли о ра­ду Фон­да Све­тог Ва­си­ ли­ја Ве­ли­ког.

за Пу­ти­на и они ко­ји се у со­ци­јал­ним ан­ ке­та­ма из­ја­шња­ва­ју као пра­во­слав­ни. Те две гру­пе се не по­ду­да­ра­ју у пот­пу­но­сти, али то ни­је ни бит­но. У сва­ком слу­ча­ју се ра­ди о ап­со­лут­ној ве­ћи­ни.

Пу­тин се са­стао и са Ва­шим по­слов­ним парт­не­ром, фран­цу­ским би­зни­сме­ном Фи­ли­пом де Ви­ли­је­ом, са ко­јим Ви пла­ ни­ра­те да гра­ди­те исто­риј­ски парк на Кри­му. Ка­ко сте ус­пе­ли да ор­га­ни­зу­ је­те тај су­срет?

- Вла­ди­мир Вла­ди­ми­ро­вич је хтео да се

По­сто­ји схва­та­ње да та­кво рас­по­ло­ же­ње по­др­жа­ва „там­ни“, па­сив­ни део ста­нов­ни­штва, док су кре­а­тив­ни љу­ди кон­цен­три­са­ни у су­прот­ном та­бо­ру, где се сма­тра да је на­пре­дак ве­зан за стал­но уда­ља­ва­ње од тра­ди­ци­је...

- Зна­чи, Ви са­да раз­го­ва­ра­те са чо­ве­ком

са­ста­не са Фи­ли­пом де Ви­ли­је­ом, а Фи­ лип де Ви­ли­је је имао же­љу да се са­ста­не са Вла­ди­ми­ром Вла­ди­ми­ро­ви­чем. Ка­ко је Пу­тин са­знао за Ваш про­је­кат?

- Де Ви­ли­је је у Фран­цу­ској ство­рио нај­

ве­ћи исто­риј­ски парк на све­т у. Про­је­кат на Кри­му је та­ко­ђе ве­о­ма ве­ли­ки. По­ред крим­ског пар­ка, Фи­лип де Ви­ли­је и ја 14

ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.

ко­ји је из­ра­зи­ти пред­став­ник те там­не и за­т у­ца­не ма­се.

А шта он­ да мо­ же­ те ре­ ћи о ру­ ским ли­бе­ра­ли­ма?

- То је сво­је­вр­сна ци­ви­ли­за­циј­ска по­де­ла.

Или сте за Ру­си­ју са ње­ним соп­стве­ним пу­тем и соп­стве­ном ми­си­јом у овом све­ ту, или сма­тра­те да је Ру­си­ја део гло­бал­

ног за­пад­ног све­та, не­ка та­мо ње­на про­ вин­ци­ја, фи­ли­ја­ла или ко­ло­ни­ја. Јед­ном сам био у ави­о­ну за­јед­но са ути­цај­ним функ­ци­о­не­ром, пу­то­ва­ли смо на Пе­тер­ бур­шки еко­ном­ски фо­рум. Он је иде­о­ лог за­пад­ња­штва у Ру­си­ји. До­шло је до су­че­ља­ва­ња ста­во­ва и ја сам му ре­као: „До­бро, ја­сно је ко смо `ми`. `Ми` смо чу­ва­ри по­рет­ка, им­пе­ри­ја­ли­сти, чер­но­ со­тен­ци, `мрач­ња­ци`. Шта хо­ће­мо – и то је све ја­сно. А у шта ви ве­ру­је­те? Ка­ква по ва­ма тре­ба да бу­де Ру­си­ја?“ Он ми је од­го­во­рио да Ру­си­ја тре­ба да „те­жи да за­у­зме до­стој­но ме­сто у про­це­с у свет­ске гло­ба­ли­за­ци­је“. Од­мах сам му по­ста­вио пот­пи­та­ње: „Ко­је ме­сто? Пр­во?“ а он ка­ же: „Не, пр­во је већ за­у­зе­то. До­стој­но ме­сто. И не тре­ба се др­жа­ти ар­ха­ич­ног пој­ма су­ве­ре­ни­те­та“. То је до­вољ­но, ни­је мо­рао ви­ше ни­шта да ка­же. Ето, из­ме­ђу на­шег и њи­хо­вог раз­ми­шља­ња је чи­тав без­дан. По­ја­ве као што су су­ве­ре­ни­тет и са­мо­бит­на Ру­си­ја за њих су ар­ха­ич­не и мр­тве, а за нас је то све­ти­ња. Због че­га сте уве­ре­ни да ће Ру­си­ја кре­ ну­ти „тра­ди­ци­о­нал­ним“ пу­тем?

- Пу­ти­но­ва од­лу­ка о сје­ди­ње­њу Кри­ма

са Ру­си­јом не­ма це­ну. Пре то­га смо са­мо гу­би­ли, са­мо смо се по­вла­чи­ли. На­рав­но, ка­да је до­шао Пу­тин, то по­вла­че­ње је за­у­ ста­вље­но, али је бу­дућ­ност ипак би­ла не­ из­ве­сна. Од­лу­ка ве­за­на за Крим, по мом ми­шље­њу, све­до­чи о то­ме да је иза­бра­но опре­де­ље­ње за соп­стве­не ин­те­ре­се. То је по­ста­ло очи­глед­но и на­шим ино­стра­ним парт­не­ри­ма и отуд то­ли­ко оштар став Сје­ди­ње­них Др­жа­ва. На­зо­ви­мо ства­ри сво­јим име­ном и ре­ци­мо да је Аме­ри­ка хе­ге­мон да­на­шњег све­та ево већ че­тврт ве­ка. Упу­ти­ти њој иза­зов – а ру­ко­вод­ство Ру­си­је се упра­во на то од­лу­чи­ло – ве­о­ма је ва­жан ко­рак за ру­ски на­род. Чи­та­ва на­ша исто­ри­ја по­ка­зу­је да ми мо­же­мо ефи­ка­сно да се раз­ви­ја­мо са­мо у ста­њу под­ви­га. Не бих да Вас рас­ту­жим, али ако са­да иза­ђе­мо у стро­ги цен­тар Мо­скве и пи­ та­мо про­ла­зни­ке, ми­слим да ће ве­ћи­на

За два­де­сет го­ди­на у зе­мљи је из­гра­ђе­но или об­но­вље­но 25.000 хра­мо­ва и 800 ма­на­сти­ра

ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.

иза­бра­ти упра­во опу­ште­ни „европ­ски“ на­чин жи­во­та, а не ста­ње не­пре­кид­ног под­ви­га...

- За­ви­си ка­ко се по­ста­ви пи­та­ње. Ако,

на при­мер, пи­та­мо: „Сма­тра­те ли Ви да Ру­си­ја у од­ре­ђе­ним усло­ви­ма мо­же вра­ ти­ти Крим?“ – до­би­ће­мо 89% од­го­во­ра: „не­ма тих усло­ва“. По­зна­то је да Ви по­др­жа­ва­те вас­по­ста­ вља­ње мо­нар­хи­је у Ру­си­ји. Да ли је то уоп­ште мо­гу­ће?

- У Ру­си­ји је све мо­гу­ће. Да­нас у цр­кве

не­де­љом до­ла­зи 5% ста­нов­ни­штва. Ка­да бу­де 30%, а још бо­ље 50%, та­да ће се пи­ та­ње мо­нар­хи­је са­мо по се­би по­ја­ви­ти. Да­нас јед­но­став­но не­ма ко да по­ста­ви то пи­та­ње, али тренд се раз­ви­ја упра­во у том прав­цу. За два­де­сет го­ди­на у зе­мљи је из­ гра­ђе­но или об­но­вље­но 25 000 хра­мо­ва и 800 ма­на­сти­ра. Ниг­де у све­т у и ни­ка­да у исто­ри­ји се ни­шта слич­но ни­је до­го­ди­ло. Пре­ма но­ви­јим со­ци­јал­ним ан­ке­та­ма, 29% ис­пи­та­ни­ка не ис­кљу­чу­је мо­гућ­ност да се у Ру­си­ји вас­по­ста­ви мо­нар­хи­ја, а по­чет­ ком 90-их та број­ка је би­ла два­пут ма­ња. Цен­трал­но ме­сто у Ва­шем со­ци­јал­ном про­гра­му је по­ро­ди­ца са мно­го де­це. Ка­ко се у Ру­си­ји мо­же знат­но по­ве­ћа­ти на­та­ли­тет?

- Наш фонд има про­грам ко­ји се зо­ве

„Област до­бра“. За уче­шће у том про­гра­ му при­ја­ви­ло се 70 ре­ги­о­на. То је кон­курс за со­ци­јал­не про­јек­те по­све­ће­не по­др­шци по­ро­ди­ца са мно­го де­це. Та­ко ми по­ку­ша­ ва­мо да прак­с у ко­ја се нај­бо­ље по­ка­за­ла пре­не­се­мо из јед­ног ре­ги­о­на у дру­ги, тј. да пре­не­се­мо „ноу-хау“. Ре­као бих да је у том сми­слу нај­да­ље оти­шла Бел­го­род­ ска област. Код њих је, на при­мер, већ де­ сет го­ди­на за­бра­ње­на град­ња стам­бе­них згра­да са мно­го ста­но­ва. Та­мо се гра­де са­мо при­ват­не ку­ће. Та­мо­шњи гу­бер­на­ тор Сав­чен­ко ка­же да се „у ка­ве­зу чак ни жи­во­ти­ње не раз­мно­жа­ва­ју“. Ако жи­ви­те у ста­ну, ка­ко се уоп­ште мо­же го­во­ри­ти о мно­го де­це? Сав­чен­ко за не­ка­кву сим­бо­ лич­ну су­му де­ли гра­ђе­вин­ско зе­мљи­ште, али на тим пла­це­ви­ма се у ро­ку од три го­ди­не мо­ра из­гра­ди­ти при­ват­на ку­ћа. По­сто­ји ми­шље­ње да у по­ро­ди­ци са мно­го де­це же­на не мо­же да се афир­ ми­ше. То је од­ре­ђе­ни на­чин жи­во­та ко­ји мно­ги не­ће при­хва­ти­ти.

- Спро­ве­ди­те ан­ке­т у и пи­тај­те има ли

мно­го срећ­них же­на са успе­шном ка­ри­ је­ром. Ка­да је Го­спод да­вао за­по­вест Ада­

му и Еви, Он је ре­као Ада­му да је­де хлеб свој у зно­ју ли­ца сво­га, а же­ни је ре­као да ће у му­ка­ма ра­ђа­ти сво­ју де­цу. Сва­ка же­на се спа­са­ва кроз ма­те­рин­ство. Мно­ го то­га ће јој би­ти опро­ште­но због то­га што је ро­ди­ла мно­го де­це. Де­ца су ње­не про­пу­сни­це у Цар­ство Не­бе­ско. Фе­ми­ нист­ки­ње ка­жу да се оне бо­ре за пра­ва же­на, али, ру­ше­ћи ин­сти­т у­ци­ју бра­ка, оне у ства­ри ме­ња­ју жи­вот же­на у прав­цу уга­ђа­ња му­шкој по­хо­ти. У тра­ди­ци­о­нал­ ном дру­штву при­ступ жен­ском те­лу је омо­гу­ћен са­мо кроз брак. Фе­ми­ни­зам, ме­ђу­тим, про­по­ве­да „сло­бод­не од­но­се“. То зна­чи да му­шка­рац уме­сто да се оже­ни има и ван бра­ка ве­ли­ке мо­гућ­но­сти, а не­ срећ­на же­на, ко­ја и у тој си­т у­а­ци­ји те­жи да се уда, не мо­же ре­ћи: кад се оже­ниш, он­да ћеш све до­би­ти. Због то­га је и ви­сок про­це­нат раз­во­да. Ка­да не би би­ло од­ но­са ван бра­ка, рет­ко ко би се раз­во­дио.

Ове го­ди­не на Вас­крс смо пр­ви пут у исто­ри­ји ор­га­ни­зо­ва­ли до­ста­вља­ње Бла­го­дат­ног ог­ња из Је­ру­са­ли­ма у Ср­би­ју Ко­ји со­ци­јал­ни мо­дел је, по Ва­ма, оп­ ти­ма­лан? Ви, на при­мер, го­во­ри­те да је у Ру­си­ји дру­штво мо­рал­но здра­во у по­ре­ђе­њу са За­па­дом. Али мо­же ли би­ти мо­рал­но оно дру­штво у ко­ме су со­ци­јал­не раз­ли­ке то­ли­ко ве­ли­ке?

- Да, код нас је у тој сфе­ри ста­ње за­и­ста

ка­та­стро­фал­но. Ве­о­ма ва­жан аспект до­ бро­твор­не де­лат­но­сти ко­јом тре­ба да се ба­ви сва­ки бо­гат чо­век је­сте да на овај или онај на­чин вра­ћа дру­штву но­вац ко­ји је за­ра­дио. У ко­јој ме­ри до­бро­твор­на де­лат­ност мо­же да ком­пен­зу­је не­до­стат­ке со­ци­ јал­ног уре­ђе­ња?

- Мо­же у пот­пу­но­сти. Узми­те дво­ји­цу

под­јед­на­ко та­лен­то­ва­них љу­ди, од ко­јих је је­дан пред­у­зи­мач а дру­ги пи­сац. То су два раз­ли­чи­та та­лен­та. Пред­у­зи­мач за­ра­ ђу­је хи­ља­ду пу­та ви­ше јер се он са­мо ти­ме ба­ви, он са­мо пра­ви но­вац. Дру­гим ре­чи­ ма, но­вац ни­је уни­вер­зал­ни екви­ва­лент. То је по­себ­на жи­ла. Тре­ба оти­ћи у „руд­ ник“ где се но­вац пра­ви. Не мо­же сва­ко би­ти пред­у­зи­мач, по­треб­не су од­ре­ђе­не цр­те ка­рак­те­ра. Пред­у­зи­мач, ме­ђу­тим,

не тре­ба да за­бо­ра­вља да му Бог ни­је дао но­вац ка­ко би он мо­гао њи­ме да об­ле­пи зи­до­ве у свом то­а­ле­т у или да их гур­не на ра­чун у бан­ци. Он их је до­био да би их дао дру­го­ме. На при­мер, оно­ме пи­сцу.

„Не­ма сум­ње да је ка­пи­та­ли­зам из­о­па­че­ност“

Да ли до­бро­твор­на де­лат­ност пред­ста­ вља смет­њу у ба­вље­њу би­зни­сом?

- Кад чо­век поч­не да тро­ши 50% рад­ног

вре­ме­на на раз­не до­бро­твор­не ак­тив­ но­сти, он­да се по­ста­вља пи­та­ње: „Да ли сам ја би­зни­смен или фи­лан­троп“. У јед­ном мо­мен­т у сам схва­тио да по­ ста­јем ште­тан за соп­стве­ни би­знис, јер ње­го­ва со­ци­јал­на ди­мен­зи­ја по­чи­ње да до­ми­ни­ра над ко­мер­ци­јал­ном. За­то сам од­лу­чио да мо­јим ак­ти­ва­ма тре­ба да се ба­ве про­фе­си­о­нал­ни ме­на­џе­ри, а ја сам се по­све­тио не­ко­ли­ци­ни про­је­ка­та, ко­ ји се са­мо услов­но мо­гу тре­ти­ра­ти као ко­мер­ци­јал­ни. Ка­кав је Ваш став пре­ма гле­ди­шту по ко­ме је ка­пи­та­ли­зам из­вор упра­во оних про­бле­ма у дру­штву про­тив ко­ јих се Ви бо­ри­те?

- Ка­пи­та­ли­зам као власт ка­пи­та­ла, као

не­пре­кид­на тр­ка за нов­цем – сва­ка­ко је из­о­па­че­ност са хри­шћан­ског гле­ди­шта. Али ја бих одво­јио ствар­ну еко­но­ми­ју од фи­нан­сиј­ске. Свет фи­нан­сиј­ских де­ри­ ва­та и дру­гих хар­ти­ја од вред­но­сти де­сет пу­та је ве­ћи од све­та ствар­не еко­но­ми­је. Љу­ди ко­ји на то­ме за­ра­ђу­ју огро­ман но­ вац и пум­па­ју тр­жи­ште не­крет­ни­на на Азур­ној оба­ли и у Лон­до­ну са­мо су па­ра­ зи­ти на те­лу нор­мал­не еко­но­ми­је. И ја сам био та­кав, тј. ба­вио сам се фи­нан­си­ја­ма на тај на­чин. За­то до­бро знам о че­му се ту ра­ди. То је пра­зни­на, про­да­ја ва­зду­ха. И шта да се ра­ди са тим?

- То јед­но­став­но тре­ба уки­ну­ти. То не­ма

ни­ка­кву свр­ху.

Ка­ко то ми­сли­те?

- Ара­пи не­ка­ко оп­ста­ју без ка­мат­них

сто­па. Сав тај па­ра­зи­ти­зам по­чи­ње од ка­ма­та у бан­ка­ма. Хри­шћа­ни­ма је би­ ло за­бра­ње­но да да­ју но­вац под ин­те­рес. Чим је то уки­ну­то у 16-17. ве­ку (да ли под ути­ца­јем ју­да­и­зма, по Зом­бар­то­вом ми­шље­њу, да ли про­те­стан­ти­зма, по Ве­ бе­ру), од­мах је по­че­ла офан­зи­ва ка­пи­та­ ли­зма. Да­нас, без пре­те­ри­ва­ња, све­том упра­вља­ју бан­ке. Бан­кар­ски си­стем је ин­стру­мент за упра­вља­ње све­том. Он 15

интервју про­ди­ре у све сфе­ре на­шег жи­во­та. Бан­ ке све кон­тро­ли­шу и за­ра­ђу­ју на ва­зду­ху, на про­цен­ти­ма. Зна­те за­што је цр­ква за­ бра­ни­ла ка­ма­те? За­то што је то грех бо­ го­хул­ства. Шта про­да­је чо­век ко­ји да­нас да­је но­вац под ин­те­рес? Про­да­је вре­ме. А вре­ме при­па­да Бо­гу.

шта. Као не­ко ко је ра­дио у фи­нан­сиј­ском си­сте­му, све­до­чим вам да се од­лу­ке до­но­се на истим ме­сти­ма, а вла­де за­пад­них де­мо­ кра­ти­ја их са­мо про­це­с у­и­ра­ју.

Да ли се тре­ба од­ре­ћи кре­ди­та?

- Тре­ба се од­ре­ћи ка­ма­та. Бан­ке не тре­ба

огра­ни­че­ње ра­ђа­ња. Го­ди­не 1972. аме­рич­ ки на­уч­ник Ме­до­уз је под­нео Рим­ском клу­бу ре­фе­рат чи­ја се су­шти­на сво­ди на сле­де­ће: ако се ста­нов­ни­штво пла­не­те бу­ де раз­мно­жа­ва­ло до­са­да­шњим тем­пом, то ће иза­зва­ти де­фи­цит при­род­них ре­ сур­са. Та­ко се до­шло до схва­та­ња да је нео­п­ход­но спре­чи­ти ма­сов­ну по­ја­ву по­ ро­ди­ца са мно­го де­це, бар на За­па­ду. По­ че­ло је под­ри­ва­ње хри­шћан­ског мо­ра­ла, јер хри­шћан­ство не до­зво­ља­ва абор­т у­се и ван­брач­не ин­тим­не од­но­се, и не одо­ бра­ва исто­пол­не ве­зе. По­ја­ви­ло се но­во схва­та­ње да је ства­ра­ње по­ро­ди­це не­што што тре­ба да се до­го­ди љу­ди­ма ка­да на­ пу­не 30-40 го­ди­на. То јест, ка­да же­на има да­ле­ко ма­ње шан­се да ро­ди де­те, по­го­то­ во не­ко­ли­ко де­це.

да за­ра­ђу­ју на ка­ма­та­ма. Арап­ске и иран­ ске бан­ке ра­де без ка­ма­та, као бан­ке ко­је фи­нан­си­ра­ју про­јек­те. Оне уче­ству­ју у ри­зи­ци­ма. Ако про­је­кат успе, он­да и оне оства­ре про­фит. А шта је са „фи­зич­ким“ ли­ци­ма?

- Ако је фи­зич­ко ли­це ко­ри­сно за дру­

штво и ако је ство­ри­ло, на при­мер, по­ ро­ди­цу са мно­го де­це, он­да оно тре­ба од др­жа­ве да до­би­је пот­пу­но бес­плат­ну хи­по­те­ку. Са гле­ди­шта др­жа­ве, да­ле­ко је ва­жни­је да же­на ро­ди че­тво­ро де­це, не­го да ра­ди и от­пла­ћу­је кре­дит. А зар Ви и да­ље не за­ра­ђу­је­те на из­о­ па­че­ном ка­пи­та­ли­зму?

- Из прин­ци­па не ула­жем сред­ства у кре­

дит­не ин­стру­мен­те на ко­је иде ка­ма­та. Ула­жем са­мо у ак­ци­је. То је уче­шће у вла­сни­штву.

„Ру­си­ја је узда­ни­ца за две ми­ли­јар­де хри­шћа­на“

Ви по­кла­ња­те мно­го па­жње ус­по­ста­ вља­њу кон­та­ка­та са кон­зер­ва­тив­ним ели­та­ма дру­гих зе­ма­ља. У ко­јој ме­ри је да­нас на За­па­ду од­нос пре­ма Ру­си­ји хо­мо­ген?

- Нај­пре да ка­жем оно што до­бро знам,

тј. да об­ја­сним ка­ко је уре­ђен са­вре­ме­ни свет. По­гле­дај­те да­на­шњу Укра­ји­ну, а за­ тим про­јек­т уј­те то на цео свет и ви­де­ће­ те да је то јед­но исто. То су оли­гар­хиј­ске по­ро­ди­це и оли­гар­хиј­ски кла­но­ви. Они до­но­се све кључ­не од­лу­ке. То ни­је те­о­ри­ја за­ве­ре, то је жи­вот. Рот­шил­ди, Рок­фе­ле­ри...

- Да. И не са­мо они. На­зо­ви­мо их вла­да­ри­

ма све­та. То је гло­бал­на ели­та. Свет­ска фи­ нан­сиј­ска оли­гар­хи­ја. То ни­с у та­мо не­ка­ кви зло­чин­ци из са­пун­ских опе­ра, ни­ти су то љу­ди ко­ји по­ку­ша­ва­ју да на све мо­гу­ће на­чи­не на­пу­не сво­је џе­по­ве. То су љу­ди ко­ ји сма­тра­ју да су од­го­вор­ни за упра­вља­ње све­том и да све тре­ба да ор­га­ни­зу­ју мак­ си­мал­но ра­ци­о­нал­но и ефи­ка­сно. До­ду­ше, ра­ци­о­нал­но и ефи­ка­сно са њи­хо­вог гле­ди­ 16

ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.

Мо­же­те ли на­ве­сти при­мер стра­те­шке од­лу­ке ко­ја је за­тим ре­а­ли­зо­ва­на?

- То је, на при­мер, па­ра­диг­ма ве­за­на за

„Ру­си­ја је је­ди­на узда­ни­ца за две ми­ли­јар­де хри­шћа­на“ Ви ваљ­да схва­та­те да се упра­во све то на­зи­ва „те­о­ри­ја за­ве­ре“. Ко­ли­ко су та­кве од­лу­ке за­и­ста оствар­љи­ве на свет­ском ни­воу?

- По­гле­дај­те са­мо све оне ма­те­ри­ја­ле ко­ји

су до­ступ­ни јав­но­сти, све оно што су се­ дам­де­се­тих го­во­ри­ли Бил­дер­бер­шка гру­ па, Три­ла­те­рал­на ко­ми­си­ја или Рим­ски клуб. А за­тим упо­ре­ди­те са свим оним што се осам­де­се­тих већ усва­ја­ло у ви­ду од­лу­ка по­је­ди­них вла­да и Ује­ди­ње­них на­ ци­ја. То је при­мер од­лу­ке оли­гар­хиј­ских кла­но­ва ко­ја је у ве­ли­кој ме­ри гло­бал­ на, а ути­ца­ла је на ста­нов­ни­штво це­ле пла­не­те. У ко­јој ме­ри су те оли­гар­хиј­ске гру­пе је­дин­стве­не у ста­ву пре­ма Ру­си­ји?

- Узми­мо, на при­мер, САД. Та­мо са­да пре­

о­вла­ђу­ју нео­кон­зер­ва­тив­ци. То је до­ми­ нант­ни ин­те­лек­т у­ал­ни по­крет уну­тар аме­рич­ке по­ли­тич­ке ели­те. Ме­ђу­тим, у Аме­ри­ци по­сто­је и дру­ге гру­пе. На при­ мер, по­сто­ји пра­ви хри­шћан­ски кон­зер­ ва­тив­ни ло­би. Они же­ле да се вра­те у до­ ба ста­ре, до­бре Аме­ри­ке пе­де­се­тих. Они

пам­те Аме­ри­ку у ко­јој је по­сто­јао мо­рал, Аме­ри­ку без екс­пе­ри­ме­на­та са пла­ни­ра­ њем по­ро­ди­це. Ти љу­ди схва­та­ју да ан­ти­ ру­ска про­па­ган­да по­ти­че из истог из­во­ра као и про­па­ган­да про­тив тра­ди­ци­о­нал­ них вред­но­сти у Аме­ри­ци. Ми раз­ви­ја­мо од­но­се са њи­ма на осно­ву по­кре­та за по­ ро­ди­цу. У Евро­пи је та­ко­ђе све ве­ћи рас­ кол из­ме­ђу на­ци­о­нал­но ори­јен­ти­са­них гру­па и „гло­ба­ли­ста“. Чла­ни­це Европ­ске уни­је све ви­ше гу­бе су­ве­ре­ни­тет у ко­рист не­ких над­на­ци­о­нал­них ор­га­на и то код јед­ног де­ла на­ци­о­нал­них ели­та иза­зи­ва све ве­ћу од­бој­ност. Њи­ма не од­го­ва­ра што се од­лу­ке ве­за­не за Че­шку и Шпа­ ни­ју до­но­се из­ван тих зе­ма­ља и не у њи­ хо­ву ко­рист, и што се не зна ко их до­но­си. Они ко­ји су ми­сли­ли да ће „по­ста­ти као Не­мач­ка“ ви­де­ли су да ни­с у по­ста­ли као Не­мач­ка, и са­да не­ма­ју ни ли­ре, ни драх­ ме, ни пе­зе­те, а не­за­по­сле­ност је до­сти­гла 30%, еми­гра­ци­ја је у по­ра­сту, уни­шта­ва­ју се тра­ди­ци­о­нал­не вред­но­сти, по­ро­ди­ца, цр­ква... Упра­во због то­га ми ви­ди­мо да су све по­пу­лар­ни­је оне по­ли­тич­ке сна­ге ко­је да­нас, на­про­тив, же­ле да иза­ђу из Европ­ске уни­је. То ни­с у са­мо де­сни­чар­ ске пар­ти­је не­го и ле­ви­ца, као у Грч­кој. То је ипак со­ци­јал­ни про­тест са на­ци­о­ нал­ним пред­зна­ком. На при­мер, Си­ри­за је до­шла на власт уз ан­ти­е­вроп­ске и ан­ ти­не­мач­ке па­ро­ле. Ка­жу да сте упра­во Ви до­при­не­ли до­ла­ ску про­ру­ских сна­га на власт у Грч­кој...

- Мо­ји кон­так­ти са европ­ским по­ли­ти­ча­

ри­ма има­ју ис­кљу­чи­во со­ци­јал­ни и вер­ ски ка­рак­тер. Узми­мо као при­мер Грч­ку. Све ве­зе у Грч­кој су по­те­кле од мо­јих по­ кло­нич­ких пу­то­ва­ња на Све­т у Го­ру. Ако не­ко од тих љу­ди са ко­ји­ма се упо­зна­јем ка­сни­је до­спе у вла­ду, то је обич­на ко­ ин­ци­ден­ци­ја. Гр­ци су на­ша пра­во­слав­на бра­ћа, њи­хо­ва суд­би­на је ме­ни лич­но бит­ на исто као и суд­би­на Бу­га­ра или Ср­ба. А да ли они не­што оче­ку­ју од Ру­си­је?

- Да. Сви са ко­ји­ма кон­так­ти­ра­мо оче­ку­ју

од нас да по­ста­не­мо др­жа­ва ко­ја ће отво­ ре­но бра­ни­ти хри­шћан­ске вред­но­сти у све­т у. То је за­то што да­нас не по­сто­ји си­ ла ко­ја би то пре­у­зе­ла на се­бе. У да­на­шње вре­ме са­мо Ва­ти­кан ре­а­гу­је на про­го­не хри­шћа­на, али ње­гов ствар­ни ути­цај је да­ нас ма­ли... Ми смо је­ди­на ве­ли­ка си­ла чи­ји пред­сед­ник се не сти­ди да го­во­ри о сво­јим пра­во­слав­ним, хри­шћан­ским убе­ђе­њи­ма. Ру­си­ја је у том сми­слу је­ди­на узда­ни­ца за две ми­ли­јар­де хри­шћа­на у све­т у.

војска

ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.

Ру­си­ја по­ја­ча­ла вој­ну гру­па­ци­ју на Кри­му Пи­ше: Дми­триј Ли­тов­кин

П

ре­ма ре­чи­ма ми­ни­стра од­бра­ не Сер­ге­ја Шој­гуа, у окви­ру раз­ви­ја­ња са­мо­стал­не гру­па­ ци­је сна­га на Кри­му кра­јем пр­о­шле го­ди­не је ство­ре­но ско­ро 100 здру­же­них фор­ма­ ци­ја, је­ди­ни­ца и орга­ни­за­ци­ја, а до­би­је­на је и но­ва тех­ни­ка.

Ру­ске вој­не је­ди­ни­це на Кри­му го­ди­ну да­на ка­сни­је

Сва­ки ме­так за ауто­мат­ску пу­шку ко­ ји је ис­по­ру­чи­ва­ла Цр­но­мор­ској фло­ти Мо­сква је још не­дав­но мо­ра­ла да уса­гла­ ша­ва са Вр­хов­ном Ра­дом Укра­ји­не – на то ју је оба­ве­зи­вао Спо­ра­зум о ста­т у­с у Цр­но­мор­ске фло­те. Свих ових два­де­сет го­ди­на укра­јин­ска стра­на је на сва­ки на­чин де­мон­стри­ра­ла ап­со­лут­но од­с у­ ство же­ље да би­ло шта ре­ша­ва. Фло­та је пр­о­па­да­ла на­о­чи­глед свих, гу­би­ла је бор­бе­ни по­тен­ци­јал, што ни­је био за­ не­мар­љив фак­тор ме­ђу они­ма ко­ји су Аме­ри­кан­ци­ма одре­ши­ли ру­ке у ре­ги­ о­ну. Се­ти­мо се да су се аме­рич­ки рат­ ни бр­о­до­ви ре­ла­тив­но не­дав­но по­ја­ви­ ли у Цр­ном мо­ру, упра­во он­да ка­да је по­ста­ло ја­сно да им не пре­ти ни­ка­ква опа­сност. Са ула­ском Кри­ма у са­став Ру­си­је сли­ ка се ве­ли­ком бр­зи­ном ме­ња. Ка­ко је за аген­ци­ју ТАСС из­ја­вио Сер­геј Шој­гу, са­ да је „орга­ни­зо­ва­на ква­ли­тет­на бор­бе­ на обу­ка сна­га рат­ног ва­зду­хо­плов­ства Крим­ске гру­па­ци­је и по­ве­ћан са­став де­ жур­них сна­га пр­о­тив­ва­зду­шне од­бра­ не“. По ње­го­вим ре­чи­ма, на по­лу­о­стр­ву се на­ста­вља из­град­ња но­вих обје­ка­та у пет вој­них гра­до­ва, а објек­ти ко­ји већ

ФО­ТО: ТАСС

За по­след­њих го­ди­ну да­на Мо­сква је спро­ве­ла те­мељ­ну об­но­ву на­о­ру­жа­ ња и знат­но по­ве­ћа­ла бр­ој је­ди­ни­ца ко­је су дис­ло­ци­ра­не на Кри­му. Са­да ће те тру­пе ре­ша­ва­ти па­ра­лел­но два бор­бе­на за­дат­ка: од­бра­ну ру­ских ин­те­ре­са на Кри­му и деј­ства у уда­ ље­ној по­мор­ској зо­ни.

по­сто­је ка­пи­тал­но се ре­но­ви­ра­ју. Мо­сква је до­би­ла мо­гућ­ност да спро­во­ди ра­ди­ кал­ну об­но­ву гру­па­ци­је сво­јих сна­га на по­лу­о­стр­ву.

Од Ту-22М3 до „Ис­кан­де­ра-М“

По­ја­ча­ва­ње је­ди­ни­ца од­ви­ја се у окви­ ру пр­о­гра­ма об­но­ве на­о­ру­жа­ња арми­је до 2020. го­ди­не. На Крим је пре­ба­че­но око 300 при­ме­ра­ка но­вих си­сте­ма на­ о­ру­жа­ња и вој­не тех­ни­ке. Је­ди­ни­це су до­би­ле нај­но­ви­је са­мо­ход­не про­ти­во­тен­ ков­ске ра­кет­не си­сте­ме „Хри­зан­те­ма-С“, 152-ми­ли­ме­тар­ске ха­у­би­це „Мста-С“, као и ви­ше­цев­не ба­ца­че ра­ке­та „Тор­на­до-Г“. Обал­ске је­ди­ни­це по­пу­ње­не су нај­но­ви­ јим мо­бил­ним пр­о­тив­брод­ским си­сте­ мом „Бал“, у чи­ји са­став ула­зе кр­ста­ре­ће ра­ке­те Х-35 „Уран“. Раз­ме­шта­ње Ту-22М3 на по­лу­о­стр­ву, као и опе­ра­тив­но-так­тич­ких си­сте­ма „Ис­ кан­дер-М“ пред­ста­вља сле­де­ћу ета­пу у об­на­вља­њу ру­ског при­с у­ства у цр­но­ мор­ском ре­ги­о­ну, ка­жу у Ми­ни­стар­ству од­бра­не. Раз­ме­шта­ње ових си­сте­ма на Кри­му га­ран­т у­је да оне у слу­ча­ју по­тре­бе мо­ гу уни­шти­ти аме­рич­ки пр­о­ти­вра­кет­ни штит у Ру­му­ни­ји. А ави­о­ни Ту-22М3 не­ће са­мо би­ти у ста­њу да по­др­же овај удар кр­ста­ре­ћим ра­ке­та­ма Х-22 и Х-15, већ и да пот­пу­но укло­не вој­но-по­мор­ско при­с у­ство Аме­ри­ке у Цр­ном мо­ру. Пред­ сед­ник Ко­ми­те­та за оба­ве­штај­на пи­та­ ња Пред­став­нич­ког до­ма Кон­гре­са САД

Мајк Ро­џерс зва­нич­но је при­знао по­тен­ ци­јал­ну усме­ре­ност ра­ке­та-пре­сре­та­ча пр­о­тив из­ве­сних „прет­њи“ од стра­не Мо­скве. Ово­га ле­та јед­на од здру­же­них ра­кет­них је­ди­ни­ца За­пад­ног вој­ног окру­га, у чи­јем се на­о­ру­жа­њу на­ла­зе опе­ра­тив­но-так­ тич­ки ра­кет­ни си­стем „Ис­кан­дер-М“ и ави­о­ни да­ле­ко­мет­не ави­ја­ци­је Ту-22М3, спро­ве­ла је де­мон­стра­ци­ју мо­гућ­но­сти у аква­то­ри­ји Цр­ног мо­ра, од­ра­див­ши ме­ре и по­ступ­ке ком­би­но­ва­ног уни­шта­ва­ња кри­тич­но ва­жних обје­ка­та по­тен­ци­јал­ ног пр­о­тив­ни­ка сред­стви­ма оруж­ја ви­со­ ке пре­ци­зно­сти зе­маљ­ског и ва­зду­шног ба­зи­ра­ња, са­оп­шта­ва се у Ми­ни­стар­ству од­бра­не. „Ту-22М3 омо­гу­ћа­ва не­у ­тра­ли­са­ње ка­ко те­ку­ћих, та­ко и по­тен­ци­јал­них прет­њи ко­је мо­гу би­ти ак­т у­ел­не за Ру­си­ју у да­том ре­ги­о­ну, узи­ма­ју­ћи у об­зир и ула­зак ра­за­ ра­ча у Цр­но мо­ре, што но­си не­по­сред­ну опа­сност за функ­ци­о­ни­са­ње стра­те­шких ну­кле­ар­них сна­га Ру­си­је“, ка­же Игор Ко­ рот­чен­ко, уред­ник ли­ста „На­ци­о­нал­на од­бра­на“. Оче­ку­је се да ће Крим до­би­ти Ту-22М3 до 2016. го­ди­не. Не зна се ка­да ће се та­мо на­ћи и опе­ра­тив­но-так­тич­ки ком­плек­ си „Ис­кан­дер“. Сер­геј Шој­гу је не­дво­ сми­сле­но из­ја­вио да ова­кви си­сте­ми и бом­бар­де­ри мо­гу би­ти раз­ме­ште­ни на те­ри­то­ри­ји Ру­си­је у би­ло ко­је вре­ме и на сва­ком ме­сту. „Где хо­ће­мо, ту ће­мо их и по­ста­ви­ти!“, ста­вио је тач­ку на ово ми­ ни­стар од­бра­не.

17

историја

ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.

По­бе­да уз Бо­жи­ју по­моћ Пи­ше: Алек­сан­дар Ча­у­сов, „Взгляд“

Све­ште­ни­ци Псков­ске ми­си­је

ФОТОГРАФИЈА ИЗ СЛОБОДНИХ ИЗВОРА

Со­вјет­ски све­ште­ни­ци су ме­ђу пр­ ви­ма на­зва­ли рат про­тив на­ци­зма „отаџ­бин­ским“. Дру­ги свет­ски рат је у ве­ли­кој ме­ри до­при­нео пре­по­ро­ду Ру­ске пра­во­слав­не цр­кве у Со­вјет­ ском Са­ве­зу. Ње­ни је­рар­си су чак би­ли ме­ђу Ста­љи­но­вим зва­ни­ца­ма на Па­ра­ди По­бе­де. Са дру­ге стра­не, ме­ђу све­ште­но­слу­жи­те­љи­ма је би­ло и оних ко­ји су са­ра­ђи­ва­ли са на­ци­ сти­ма и слу­жи­ли „мо­ле­бан за Хи­ тле­ра“. Ка­ква је би­ла ствар­на уло­га РПЦ у тим до­га­ђа­ји­ма?

Мо­ле­бан при на­је­зди не­при­ја­те­ља

Р

у­ска цр­ква је свој став из­не­ла од­мах на по­чет­ку ра­та, већ 22. ју­на. Чим се вра­тио са ли­т ур­ ги­је у Бо­го­ја­вљен­ском хра­му, чу­вар па­три­ја­ра­шког пре­сто­ла Сер­ги­је (Ста­ро­град­ски), на­пи­ сао је и об­ја­вио „По­сла­ни­цу па­сти­ри­ма и па­стви Хри­сто­ве пра­во­слав­не цр­кве“ у ко­јој пи­ше сле­де­ће: „Фа­ши­стич­ки раз­ бој­ни­ци су на­па­ли на­шу зе­мљу. Га­зе­ћи све спо­ра­зу­ме и обе­ћа­ња, они су се из­не­на­ да об­ру­ши­ли на нас и ево, род­на гру­да се већ на­та­па кр­вљу мир­них гра­ђа­на. По­но­во на­сту­па­ју вре­ме­на Ба­т у-ка­на, не­мач­ких ви­те­зо­ва, Кар­ла Швед­ског и На­по­ле­о­на. Бед­ни по­том­ци не­при­ја­те­ља пра­во­слав­ ног хри­шћан­ства же­ле још јед­ном да по­ ку­ша­ју да ба­це наш на­род на ко­ле­на пред не­прав­дом, да га бру­тал­ним на­си­љем при­ мо­ра­ју да се од­рек­не до­бра и це­ло­ви­то­сти отаџ­би­не и за­ве­та љу­ба­ви пре­ма њој“. За­ни­мљи­во је да се у овој по­сла­ни­ци ни јед­ном не по­ми­ње из­раз „Со­вјет­ски Са­ вез“ или „со­вјет­ска власт“, али се ипак ја­сно да­је до зна­ња на чи­јој стра­ни је Ру­ ска пра­во­слав­на цр­ква: „На­ма, па­сти­ри­ ма Цр­кве, у ово вре­ме ка­да Отаџ­би­на све нас по­зи­ва на под­виг, би­ло би не­до­стој­но да ћут­ке по­сма­тра­мо оно што се око нас де­ша­ва, да ма­ло­ду­шног не бо­дри­мо, да ожа­ло­шће­ног не те­ши­мо, а оно­га ко­ји се ко­ле­ба да не под­се­ћа­мо на ње­гов дуг пре­ ма зе­мљи и на во­љу Бо­жи­ју“. Ве­о­ма ва­ жно ме­сто у по­сла­ни­ци је оно где се пре­ ци­зи­ра став Цр­кве у кон­тек­сту при­ме­ра ко­ла­бо­ра­ци­о­ни­зма: „А ако се по­врх то­га 18

Ка­да су је­ди­ни­це Цр­ве­не ар­ми­је под ко­ман­дом мар­ша­ла Тол­бу­хи­на ушле у Беч, по ње­го­вој на­ред­би је би­ло из­ли­ве­но и по­кло­ње­но ло­кал­ном пра­во­слав­ном хра­му зво­но са нат­пи­сом: „Ру­ској пра­во­слав­ној цр­кви од по­бед­нич­ке Цр­ве­не ар­ми­је“ ћу­тљи­вост па­сти­ра и ње­го­во не­у­че­ство­ ва­ње у стра­да­њи­ма па­стве об­ја­шња­ва још и лу­ка­вим ре­зо­но­ва­њем ве­за­ним за мо­гу­ће по­год­но­сти са оне стра­не гра­ни­ це, он­да је то отво­ре­на из­да­ја Отаџ­би­не и сво­га па­стир­ског ду­га“. Та­ква ја­сно­ћа из­ра­же­ног ста­ва, са јед­не стра­не, и пре­ћут­ки­ва­ње со­вјет­ске вла­сти са дру­ге, об­ја­шња­ва се сло­же­ним од­но­ си­ма из­ме­ђу вла­сти и Ру­ске пра­во­слав­не цр­кве. Од 1938. до 1941. по­ли­ти­ка цр­кве­ но-др­жав­них од­но­са у Со­вјет­ском Са­ве­зу у не­ко­ли­ко на­вра­та је би­ла под­врг­ну­та ре­фо­р­ми. По­сле сје­ди­ње­ња не­ко­ли­ко те­ ри­то­ри­ја Пољ­ске са Укра­јин­ском и Бе­ло­ ру­ском ССР, а ка­сни­је и бал­тич­ких ре­пу­ бли­ка са Со­вјет­ским Са­ве­зом, на це­лој те­ри­то­ри­ји Со­вјет­ског Са­ве­за по­ја­ви­ло се не­ко­ли­ко хи­ља­да но­вих хра­мо­ва, де­ се­ти­не ма­на­сти­ра и ак­тив­них ду­хов­них шко­ла и учи­ли­шта. Бу­ду­ћи да је ре­ли­ги­ја има­ла ва­жну уло­гу у жи­во­т у за­јед­ни­ца на упра­во сте­че­ним те­ри­то­ри­ја­ма, Ко­ му­ни­стич­ка пар­ти­ја је би­ла при­ну­ђе­на да пре­ђе на мек­шу по­ли­ти­ку пре­ма Ру­ској цр­кви, јер је Ру­ска цр­ква мо­гла да ује­ди­

ни те пра­во­слав­не за­јед­ни­це и епар­хи­је у не­ку за­јед­нич­ку струк­т у­ру. Ме­ђу­тим, већ 1941. го­ди­не исто то со­ вјет­ско ру­ко­вод­ство је за­кљу­чи­ло да је Цр­ква су­ви­ше ак­тив­на. Та­да по­чи­ње но­ ви та­лас ре­пре­си­ја и „Са­вез ми­ли­тант­них без­бо­жни­ка“ до­жи­вља­ва је­дан од по­след­ њих вр­ху­на­ца сво­је ак­тив­но­сти. У са­мој Цр­кви се у том тре­нут­ку осе­ћа­ла огром­на по­тре­ба за све­ште­ни­ци­ма и епи­ ско­пи­ма. Ком­плет­на епар­хиј­ска струк­т у­ ра је у су­шти­ни би­ла раз­ру­ше­на. Би­ло је на сто­ти­не хра­мо­ва ко­ји су се у прав­ном сми­слу још увек во­ди­ли као ак­тив­ни, али су фак­тич­ки би­ли пра­зни, јер ни­је имао ко да слу­жи. И по­ред та­ко те­шке си­т у­а­ци­је, Цр­ква је не­дво­сми­сле­но иза­бра­ла па­три­о­ти­зам. Већ 26. ју­на у Бо­го­ја­вљен­ском хра­му ми­ тро­по­лит Сер­ги­је од­слу­жио је спе­ци­јал­ ни мо­ле­бан „за да­ро­ва­ње по­бе­де“. За­тим је са­ста­вљен спе­ци­јал­ни текст „Мо­ле­ба­на при на­је­зди не­при­ја­те­ља ко­ји се у Ру­ској пра­во­слав­ној цр­кви чи­та у да­не Отаџ­ бин­ског ра­та“. Овај мо­ле­бан је слу­жен ка­сни­је у свим хра­мо­ви­ма Мо­сков­ског

па­три­јар­ха­та. То­ком Ве­ли­ког отаџ­бин­ ског ра­та чу­вар па­три­ја­ра­шког пре­сто­ла се 24 пу­та обра­тио вер­ни­ци­ма у па­три­ от­ским по­сла­ни­ца­ма. Цр­ква ни­је из­ра­жа­ва­ла свој став са­мо мо­ли­тва­ма и по­сла­ни­ца­ма. При­ло­зи­ма ко­ји су са­ку­пље­ни на ини­ци­ја­ти­ву Мо­ сков­ске па­три­јар­ши­је фор­ми­ра­на је тен­ ков­ска ко­ло­на „Дми­триј Дон­ски“ ко­ја је у фе­бру­а­ру 1944. го­ди­не пре­да­та со­вјет­ској ар­ми­ји, а та­ко­ђе и ва­зду­хо­плов­на еска­ дри­ла „Алек­сан­дар Нев­ски“. По­себ­ну уло­гу су од­и­гра­ли пра­во­слав­ни све­ште­ни­ци у пар­ти­зан­ском по­кре­т у на оку­пи­ра­ним те­ри­то­ри­ја­ма. Њи­хов за­да­ так је углав­ном био да скри­ва­ју пар­ти­за­ не и да бу­ду „ве­за“ из­ме­ђу пар­ти­за­на и ло­кал­ног ста­нов­ни­штва.

„Да до­ђе тре­ћа им­пе­ри­ја тво­ја...“

Го­во­ре­ћи о пар­ти­за­ни­ма, већ се до­ти­ че­мо ком­пли­ко­ва­ног слу­ча­ја Псков­ске ми­си­је. То је би­ла вер­ска струк­т у­ра ко­ју су Нем­ци осно­ва­ли на оку­пи­ра­ном се­ве­ ро­за­па­ду Со­вјет­ског Са­ве­за. На те­ри­то­ ри­ји Псков­ске ми­си­је не­мач­ка вој­ска је кон­тро­ли­са­ла но­во­фор­ми­ра­не па­ро­хи­ је, слу­жен је и „мо­ле­бан за Хи­тле­ра“ са сле­де­ћим тек­стом „/.../ ти си наш во­ђа, име тво­је уте­ру­је страх у ко­сти не­при­ја­ те­љи­ма, не­ка до­ђе тре­ћа им­пе­ри­ја тво­ја, и не­ка бу­де во­ља тво­ја на зе­мљи“. Ме­ђу­тим, кли­ри­ци су пру­жа­ли от­пор и на оку­пи­ра­ним те­ри­то­ри­ја­ма. По­се­бан зна­чај у тој бор­би је има­ла Вас­кр­шња по­сла­ни­ца Ле­њин­град­ског ми­тро­по­ли­ та Алек­си­ја од 25. апри­ла 1943. го­ди­не, у ко­јој се он обра­ћа сво­јој па­стви на те­ри­ то­ри­ја­ма под фа­ши­стич­ком оку­па­ци­јом и ка­же: „На­ста­ви­те, бра­ћо, да се под­ви­за­ ва­те за ве­ру... По­ма­жи­те на све на­чи­не – и ви му­шкар­ци, и ви же­не – пар­ти­за­ни­ма Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске газете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • HANDELSBLATT, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА • LE SOIR, БЕЛГИЈА • NEDELJNIK И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES, FOREIGN POLICY И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • TAGEBLATT И LE JEUDI, ЛУКСЕМБУРГ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI

Ре­ди­тељ Вла­ди­мир Хо­ти­њен­ко је 2009. го­ди­не сни­мио филм „Поп“ о Псков­ској пра­во­слав­ној ми­си­ји. Филм го­во­ри о оцу Алек­сан­дру, на­сто­ја­те­љу ма­ле ле­тон­ске па­ро­хи­је, ко­ји је фор­мал­но са­ра­ђи­вао са Тре­ћим рај­хом, али је тај­но по­ма­гао со­вјет­ским пар­ти­за­ни­ма да се бо­ре про­тив не­при­ја­те­ља, и са­ми сту­пај­те у пар­ти­зан­ске ре­до­ве“. Пре­ма све­до­чан­ству бор­ца Дру­ге пар­ти­зан­ске бри­га­де А. Г. Го­ли­ци­на, „тај аги­та­ци­о­ни ле­так је од­и­грао ве­ли­ку уло­гу у по­др­шци пар­ти­зан­ском по­кре­т у (...) За ње­го­во по­ се­до­ва­ње не­мач­ки ко­ман­ди­ри су у сво­јим на­ред­ба­ма пре­ти­ли смрт­ном ка­зном“. Фјо­дор Пу­за­нов је био је­дан од нај­по­ зна­ти­јих све­ште­ни­ка ко­ји су оти­шли у пар­ти­за­не. Овај „са­рад­ник“ Псков­ске ми­си­је по­чео је 1942. го­ди­не да снаб­де­ва пар­ти­зан­ске од­ре­де хра­ном, оде­лом и ин­ фор­ма­ци­ја­ма, и на­рав­но, исто­вре­ме­но је јав­но на све на­чи­не ис­ка­зи­вао ло­јал­ност оку­па­то­ру. На кра­ју оку­па­ци­је Нем­ци су при­ли­ком по­вла­че­ња ску­пи­ли 300 се­ља­на да их оте­ра­ју у Не­мач­ку, али на­о­ру­жа­ни кон­вој ни­је из­др­жао на­пе­тост и по­бе­ гао је, с тим што је прет­ход­но име­но­вао Пу­за­но­ва за ста­ре­ши­ну ко­ло­не. Ка­да се све­ште­ник уве­рио да је кон­вој не­стао из вид­ног по­ља од­вео је се­ља­не пар­ти­за­ни­ма, где је и остао да слу­жи до до­ла­ска Цр­ве­не ар­ми­је. Но­си­лац од­ли­ко­ва­ња „Пар­ти­за­ну Отаџ­бин­ског ра­та“ дру­гог сте­пе­на, Фјо­дор Пу­за­нов, по­но­во је 1944. го­ди­не име­но­ван за на­сто­ја­те­ља у се­лу Хо­хло­ви Гор­ки.

NEWSPAPERS, ЈАПАН • GLOBAL TIMES, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • THE NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД. Елек­трон­ска по­шта срп­ске ре­дак­ци­је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RU Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја на http://RU­SKA­REC.RU „Ге­о­по­ли­ти­ку“ из­да­је и штам­па пред­у­зе­ће ИП „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс д.о.о.“ Адре­са ре­дак­ци­је: Мур­ска 1/4, 11000 Бе­о­град Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs, www.ge­o­po­li­ti­ka.rs

ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈА: KINOPOISK.RU

ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.

Та­да­шњи ар­хи­је­реј­ски на­ме­сник у Псков­ско-Пе­чер­ском ма­на­сти­ру, игу­ ман Па­вле, та­ко­ђе је играо „дво­стру­ку игру“. Он је пот­пи­си­вао зва­нич­не по­ здрав­не го­во­ре фа­ши­стич­ким вла­сти­ма и уче­ство­вао у при­пре­ми ан­ти­со­вјет­ ских до­ку­ме­на­та. Исто­вре­ме­но је, ме­ ђу­тим, слао пар­ти­за­ни­ма чи­та­ве то­ва­ре на­мир­ни­ца пре­ко јед­не сво­је па­ро­хи­јан­ ке. По­сто­ји вер­зи­ја да је игу­ман Пе­тар у ма­на­сти­ру имао ра­дио-ста­ни­цу по­мо­ћу ко­је је на ли­ни­ју фрон­та слао по­дат­ке о кре­та­њу фа­ши­стич­ких вој­них фор­ма­ ци­ја, а те по­дат­ке је до­би­јао од по­је­ди­ них је­ро­мо­на­ха из па­ро­хи­ја Псков­ске ми­си­је. На­ци­сти су при­ли­ком свог по­вла­че­ња нај­ви­ше због та­квих при­ме­ра стре­ља­ли мно­ге све­ште­ни­ке Псков­ске ми­си­је. На­рав­но, би­ло је и оних ко­ји су све­срд­но са­ра­ђи­ва­ли са хи­тле­ров­ци­ма и искре­но по­здра­вља­ли „но­ву гер­ман­ску власт“ – про­тив­ни­цу со­вјет­ских без­бо­жни­ка. Али они ни­с у би­ли ве­ћи­на у цр­кве­ном кли­ру. Са дру­ге стра­не, не­ма сум­ње да је уло­га цр­кве­не ве­ћи­не у со­вјет­ском пар­ти­зан­ ском по­кре­т у на оку­пи­ра­ним те­ри­то­ри­ ја­ма би­ла ве­ли­ка. Сло­бо­дан Ерић, ди­рек­тор и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник Алек­сан­дар Дра­гу­ти­но­вић, уред­ник фо­то­гра­фи­је Ире­на Ми­лић, огла­ша­ва­ње и ПР Весна Станиславов, Дистрибуција Ка­та­ри­на Бун­тић-Мар­ко­вић, по­слов­но-тех­нич­ки се­кре­тар Ли­ков­но-гра­фич­ка об­ра­да „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс“

19

Ру­ска реч ru­ska­rec.ru rs.rbth.com

Бо­го­слу­же­ње на По­кло­ној го­ри Па­три­јарх мо­сков­ски и це­ле Ру­си­је Ки­рил (де­сно) на пра­знич­ном бо­го­слу­же­њу на Дан Све­тог ве­ли­ко­му­че­ни­ка и По­бе­до­но­сца Ге­ор­ги­ја у Ге­ор­ги­јев­ском хра­му на По­ кло­ној го­ри у Мо­скви.

ФО­ТО: РА­МИЉ СИТ­ДИ­КОВ / РИА „НО­ВО­СТИ“

Русија у сликама