Русија и Србија #58

Ка­ко Ср­бе по­но­во за­ин­те­ре­со­ва­ти за ру­ски је­зик?

стр. 24-25

Ру­ски­ња на че­лу нај­ста­ри­јег срп­ског хо­ра

стр. 26-28

Др Сла­вен­ко Тер­зић, но­ви ам­ба­са­дор Ср­би­је у Ру­си­ји, говори о отва­ра­њу срп­ског кул­тур­ног цен­тра у Мо­скви, осло­ба­ђа­њу од про­тек­то­ра­та НА­ТО-а над Бал­ка­ном и уго­во­ру о стра­те­шком парт­нер­ству Ру­си­је и Ср­би­је

Ру­с и тре­б а бо­љ е да упо­з на­ј у Ср­б е

Фо­то: РИА „Но­во­сти“

Де­пар­дје о нај­ду­бљем у ру­ској исто­ри­ји

стр. 14-16

Ка­ри­ка­ту­ра: Ни­јаз Ка­рим

у сарадњи са ”росијском газетом“, русија, МАРТ 2013.

Реклама

Новости из Русије које можете увек понети са собом

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру!

RBTH for iPad Прилог на енглеском

twitter.com/ruskarec facebook.com/ruskarec

Преузмите нову верзију бесплатно

садржај

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

војне теме

22

интервју

До­да­так „Ср­би­ја и Ру­си­ја“ фи­нан­си­ра и уре­ђу­је ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ (Мо­сква, Ру­си­ја). Срп­ска ре­дак­ци­ја „Rus­sia Beyond the He­a­dli­ nes“ (RBTH), ме­ђу­на­род­ног про­јек­та „Ро­сиј­ ске га­зе­те“, (1) уре­ђу­је Ин­тер­нет стра­ни­цу http://ru­ska­rec.ru, (2) уре­ђу­је и из­да­је штам­ па­ни до­да­так „Ру­ска реч“ у „По­ли­ти­ци“ и (3) уре­ђу­је штам­па­ни до­да­так „Ру­си­ја и Ср­би­ја“ у „Ге­о­по­ли­ти­ци“. АЛЕК­САН­ДАР ГОР­БЕН­КО пред­сед­ник ре­дак­циј­ског са­ве­та ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ПА­ВЕЛ НИ­ГО­И­ЦА ге­не­рал­ни ди­рек­тор ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ВЛА­ДИ­СЛАВ ФРО­ЊИН глав­ни уред­ник ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ЈЕВ­ГЕ­НИЈ АБОВ из­да­вач и ди­рек­тор RBTH ПА­ВЕЛ ГО­ЛУБ глав­ни уред­ник до­да­та­ка RBTH ВЈА­ЧЕ­СЛАВ ЧАР­СКИ извршни уредник RBTH за јужну и источну Европу НИ­КО­ЛА ЛЕ­ЧИЋ го­сту­ју­ћи уред­ник срп­ске ре­дак­ци­је RBTH ИРИ­НА РЕ­ШЕ­ТО­ВА веб-уред­ник срп­ске ре­дак­ци­је RBTH МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ, МИША ЂУКАНОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ преводиоци АН­ДРЕЈ ШИ­МАР­СКИ глав­ни ди­зај­нер АН­ДРЕЈ ЗАЈ­ЦЕВ ди­рек­тор фо­то­гра­фи­је НИ­КО­ЛАЈ КО­РО­ЉОВ, СЛА­ВА ПЕ­ТРА­КИ­НА фо­то­гра­фи­је ЈУ­ЛИ­ЈА ГО­ЛИ­КО­ВА ди­рек­тор оде­ље­ња за мар­ке­тинг и огла­ша­ва­ње ИВАН НИКОЛАЈЕВ, ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА асистенти Ин­тер­нет стра­ни­ца: ru­ska­rec.ru * Елек­трон­ска по­шта: edi­tor­@ru­ska­rec.ru * Те­ле­фон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адре­са: Ул. Прав­ды 24, д. 2, Мо­сква 125993, Рос­сия © 2013 СВА ПРА­ВА ЗА­ДР­ЖА­ВА ФГБУ „РО­СИЈ­СКА ГА­ЗЕ­ТА“ Тек­сто­ви из ру­бри­ке „По­гле­ди“ овог до­дат­ка иза­бра­ни су да пред­ста­ве ра­зна ста­но­ви­шта и не од­ра­жа­ва­ју ну­жно ста­но­ви­ште уред­ни­ка про­јек­та RBTH или ли­ста „Ро­сиј­ска га­зе­та“. Мо­ли­мо Вас да ша­ље­те пи­сма и ко­мен­та­ре уред­ни­ку на edi­tor­@ru­ska­rec.ru. ЛИ­КОВ­НО-ГРА­ФИЧ­КА ОБ­РА­ДА: „ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­КА ПРЕСС“

2

Руска хиперсонична ракета полеће на лето

24

Депардје о најдубљем у руској историји

ПОЛИТИКА И ДРУШТВО

6

„Јао, русофили, шта вам нуди мајчица ваша“ КУЛТУРА

ПОГЛЕДИ

26

Рускиња на челу најстаријег српског хора

28

Николај Данилевски: словенска идеја као најузвишенија вредност Совјетски бард међу словенским Спартанцима

10

Русија и Америка: поглед у дубину

12

Шта ће бити са Русијом ако САД прогласе банкрот?

30

14

Како Србе поново заинтересовати за руски језик

ПУТОВАЊА

31

Волгоград, град Стаљинградске битке

ЕКОНОМИЈА

18 19

Колика је цена пријатељства?

20

Бугарска, нуклеарна електрана, Русија и Хилари Клинтон

„Гаспром“ спасава Грчку? СПОРТ

34

Легионарска болест руског фудбала

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

ФЕБРУАР 2013.

Узлетање руског ловца Су-30МКИ на аеро-митингу „Aero India 2013“, који се одржава у војној бази Јелаханка у индијском граду Бангалору.

FOTO: Владимир Астапкович / РИА Новости

Скијаш се спушта низ падину поред зимског центра Роза Хутор изнад Црног мора, једног од места у којима ће се одвијати такмичења предстојећих зимских олимпијских игара, које почињу 7. фебруара 2014. Сочи ће бити најтоплији град-домаћин неке зимске олимпијаде.

Фото: AFP/East News

ФЕБРУАР 2013.

Готово цео Чељабинск заједно са предграђима у петак се нашао у зони пада комада метеора, који је по прелиминарним проценама могао бити тежак 70 тона. Повређено је преко хиљаду људи.

FOTO: Reuters

ФОТО: ap

месец у сликама

Овог лета, пушење ће бити забрањено на јавним местима, укључујући и болнице, производне објекте, јавни превоз, приградске возове и владине канцеларије.

3

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

Др Славенко Терзић, нови амбасадор Србије у Руској Федерациј

Руси треба боље да упозн Нови амбасадор Србије у Русији, који је у јануару ове године званично ступио на дужност, разговарао је са руским новинарима о отварању српског културног центра у Москви, ослобађању од протектората НАТО-а над Балканом и уговору о стратешком партнерству Русије и Србије

С

Пише: Иван Николајев

ла­вен­ко Тер­зић, из­ван­ред­ни и опу­но­мо­ће­ни ам­ба­са­дор Ре­ пу­бли­ке Ср­би­је у Ру­ској Фе­ де­ра­ци­ји, у прес-цен­тру ру­ске ин­фор­ма­тив­не аген­ци­је РИА „Но­во­сти“ одр­жао је 13. фе­ бру­а­ра (уочи Да­на др­жав­но­сти Ср­би­је) кон­фе­рен­ци­ју за но­ви­на­ре. У раз­го­во­ ру са пред­став­ни­ци­ма ме­ди­ја ам­ба­са­дор се че­сто вра­ћао на ми­сао о срод­но­сти и је­дин­ству срп­ског и ру­ског на­ро­да, о пре­пли­та­њу пу­те­ва њи­хо­ве исто­ри­је и стал­ној уза­јам­ној по­мо­ћи. Као про­фе­ си­о­нал­ни исто­ри­чар, г. Тер­зић је че­сто 4

пра­вио ве­ли­ке ди­гре­си­је и го­во­рио о исто­ри­ји два­ју на­ро­да. Па ипак, ве­ћи­на пи­та­ња ко­ја су по­ста­вље­на ам­ба­са­до­ру ти­ца­ла су се са­да­шњо­сти и пер­спек­ти­ва ру­ско-срп­ских од­но­са.

Глав­но срп­ско пи­та­ње

У увод­ној ре­чи се ам­ба­са­дор са оп­ти­ми­ змом освр­нуо на пер­спек­ти­ве им­пул­са ко­ји је дат раз­во­ју би­ла­те­рал­них од­но­ са, по­сле че­га су но­ви­на­ри по­ста­ви­ли пи­та­ње о оно­ме што је нај­ва­жни­је, тј. о суд­би­ни Ко­со­ва и Ме­то­хи­је. Тер­зић је из­ја­вио да Вла­да Ср­би­је „ни­ка­да не­ће при­зна­ти ве­штач­ки ство­ре­ну др­жа­ву Ко­со­во“.

По­себ­но пи­та­ње се од­но­си­ло на ин­тен­зи­ ви­ра­ње кон­та­ка­та из­ме­ђу вла­сти Ср­би­је и вла­де При­шти­не. Тер­зић је об­ја­снио да је нео­п­ход­но во­ди­ти ди­ја­лог, али, по ње­го­вим ре­чи­ма, ак­тив­ни­ја ко­му­ни­ка­ ци­ја уоп­ште не зна­чи кре­та­ње у прав­цу при­зна­ва­ња Ко­со­ва. Го­во­ре­ћи о Ко­со­ву, ам­ба­са­дор је на­гла­сио да Евро­па чи­ни огром­ну исто­риј­ску гре­ шку ти­ме што по­др­жа­ва ал­бан­ске се­па­ ра­ти­сте и та­ко отва­ра вра­та ра­ди­кал­ном исла­ми­зму. „Ми не­ма­мо ни­шта про­тив исла­ма као ре­ли­ги­је. Али ов­де се ра­ди о то­ме да је Бал­кан по­стао ка­пи­ја за про­ дор по­ли­тич­ког исла­ма у Евро­пу“, ре­као је Тер­зић.

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

Ам­ба­са­дор је са ве­ли­ком за­хвал­но­шћу ис­та­као зна­чај­ну уло­гу ху­ма­ни­тар­них на­ по­ра Ру­си­је у овом ре­ги­о­ну, по­ме­нув­ши по­моћ од 2 ми­ли­о­на до­ла­ра ко­ју је Ру­си­ја да­ла за об­на­вља­ње срп­ских ма­на­сти­ра, а та­ко­ђе и де­ло­ва­ње ру­ских до­бро­твор­них фон­до­ва и ру­ског Ми­ни­стар­ства за ван­ ред­не си­т у­а­ци­је.

нају Србе

Срп­ско-ру­ске те­ме

По ам­ба­са­до­ро­вим ре­чи­ма, спо­ра­зум о стра­те­шком парт­нер­ству Ру­си­је и Ср­би­је омо­гу­ћи­ће Ср­би­ји да се осло­бо­ди про­тек­то­ра­та НА­ТО-а ко­ји је фак­тич­ки на­мет­нут свим зе­мља­ма у ре­ги­о­ну

Он је по­ме­нуо да За­пад не схва­та про­бле­ ме уни­ште­ња кул­т ур­ног на­сле­ђа Ср­би­је на те­ри­то­ри­ји Ко­со­ва и пот­це­њу­је зна­ чај хри­шћан­ске со­ли­дар­но­сти (под­се­тио је та­ко­ђе и на Фло­рен­тин­ску уни­ју, ка­да је За­пад од­лу­чио да ис­ко­ри­сти сла­бост ис­точ­них хри­шћа­на, уме­сто да их узме у за­шти­т у). По ам­ба­са­до­ро­вим ре­чи­ма, за­пад­не зе­мље за­тва­ра­ју очи пред про­ бле­ми­ма срп­ског на­ро­да на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји и та­ко се фак­тич­ки при­др­жа­ ва­ју по­ли­ти­ке дво­стру­ких стан­дар­да. По ми­шље­њу го­спо­ди­на Тер­зи­ћа, оно што се де­ша­ва са Ср­би­ма на оку­пи­ра­ним те­ ри­то­ри­ја­ма мо­же се тре­ти­ра­ти са­мо као ге­но­цид и апарт­хејд, и ни­ка­ко дру­га­чи­је.

Фо­то: РИА „Но­во­сти“

Го­во­ре­ћи о пла­но­ви­ма еко­ном­ске са­рад­ ње из­ме­ђу Ср­би­је и Ру­си­је у нај­ско­ри­јем пе­ри­о­ду, Тер­зић је из­ра­зио на­ду да ће Ру­ си­ја уско­ро одо­бри­ти за­јам Ср­би­ји у ви­ си­ни од ми­ли­јар­ду до­ла­ра, и да ће ру­ски „Урал­ва­гон­за­вод“ уско­ро ку­пи­ти Же­ле­ за­ру Сме­де­ре­во. По Тер­зи­ће­вим ре­чи­ма, то ће се из­у­зет­но по­зи­тив­но од­ра­зи­ти на срп­ску еко­но­ми­ју. Као глав­ну те­му у срп­ско-ру­ским од­но­ си­ма ам­ба­са­дор је озна­чио скла­па­ње уго­ во­ра о стра­те­шком парт­нер­ству Ср­би­је и Ру­си­је, ко­ји ће, ка­ко се на­да Тер­зић, би­ти пот­пи­сан у нај­ско­ри­је вре­ме. По ам­ба­са­ до­ро­вим ре­чи­ма, спо­ра­зум ће омо­гу­ћи­ ти Ср­би­ји да се осло­бо­ди про­тек­то­ра­та НА­ТО-а ко­ји је фак­тич­ки на­мет­нут свим зе­мља­ма у ре­ги­о­ну. Што се ти­че ин­фор­ма­ци­је ко­ја се по­ја­ви­ ла у ме­ди­ји­ма о то­ме да је мо­гу­ћа ку­по­ ви­на ру­ских ави­о­на МиГ-35 за по­тре­бе срп­ског рат­ног ва­зду­хо­плов­ства, Тер­зић је са­оп­штио да се о то­ме во­де пре­го­во­ри, и да срп­ска стра­на ра­чу­на на сни­же­ње це­не уго­во­ра.

Чи­ме ам­ба­са­дор ни­је за­до­во­љан Тер­зић се по­жа­лио што срп­ски пред­у­зи­ ма­чи ни­с у до­вољ­но ак­тив­ни ка­да се ра­ди о по­сло­ва­њу са Ру­си­јом, иако да­нас има­ју на рас­по­ла­га­њу вр­ло по­вољ­не тр­го­вин­ске спо­ра­зу­ме. По ње­го­вим ре­чи­ма, срп­ска по­љо­при­вре­да, ин­ду­стри­ја и гра­ђе­ви­на још увек ни­с у у пот­пу­но­сти ис­ко­ри­сти­ле мо­гућ­но­сти ру­ског тр­жи­шта, на­ро­чи­то у скло­пу при­пре­ма за свет­ско пр­вен­ство у фуд­ба­лу 2018, иако је за њих то тр­жи­ ште пот­пу­но отво­ре­но. Го­спо­дин Тер­зић је из­ра­зио и же­љу да у Ср­би­ји бу­де ви­ше ру­ских до­пи­сни­шта­ва (са­да у Бе­о­гра­ду по­сто­је са­мо две ру­ске ин­фор­ма­тив­не аген­ци­је), и да у Ру­си­ји бу­де ви­ше срп­ ских, што би та­ко­ђе до­при­не­ло ак­ти­ви­ра­ њу уза­јам­них од­но­са две­ју зе­ма­ља. На кра­ју кон­фе­рен­ци­је за но­ви­на­ре го­ спо­дин Тер­зић је пред­став­ни­ци­ма ме­ди­ја уме­сто за­кључ­ка ис­при­чао јед­ну анег­до­ ту. За вре­ме пре­го­во­ра о скла­па­њу ми­ра по­сле ру­ско-тур­ског ра­та 1878. ру­ском им­пе­ра­то­ру Алек­сан­дру II до­ста­вљен је до­пис срп­ског кне­за Ми­ла­на са мол­бом да се при­ли­ком од­ре­ђи­ва­ња гра­ни­ца на Бал­ка­ну узму у об­зир и ин­те­ре­си Ср­би­је. Ру­ски цар је та­да на по­ле­ђи­ни до­пи­са на­ пи­сао сле­де­ће: „Срп­ске ин­те­ре­се не­ће­мо за­бо­ра­ви­ти“.

„Ру­си тре­ба бо­ље да упо­зна­ју Ср­бе“ За Тер­зи­ћа, ко­ји је де­це­ни­ја­ма ра­дио у Срп­ској ака­де­ми­ји на­у­ка, нај­ва­жни­ји пра­вац раз­во­ја уза­јам­них од­но­са две­ју зе­ма­ља је­сте по­ја­ча­на кул­т ур­на раз­ме­ на. Је­дан од нај­ам­би­ци­о­зни­јих ам­ба­ са­до­ро­вих про­је­ка­та у тој обла­сти је осни­ва­ње срп­ског кул­т ур­ног цен­тра у Мо­скви, по ана­ло­ги­ји са Ру­ским до­мом у Бе­о­гра­ду. Сти­ца­ње пот­пу­ни­јих зна­ња о Ср­би­ји у Ру­си­ји би­ће је­дан од при­о­ри­те­та у ра­ду но­вог ам­ба­са­до­ра. Та­кве ак­тив­но­сти, по Тер­зи­ће­вој за­ми­сли, тре­ба још ви­ше да збли­же два на­ро­да. По ње­го­вом ми­шље­ њу, да­нас Ру­си не­до­вољ­но по­зна­ју Ср­бе, док Ср­би има­ју до­вољ­но до­бру пред­ста­ ву о Ру­си­ји. Па­ра­фра­зи­ра­ју­ћи по­зна­т у срп­ску из­ре­ку о то­ме да је Бог на не­бу, а Ру­си­ја је да­ле­ко, го­спо­дин ам­ба­са­дор је ре­као: „Бог је са на­ма, а Ру­си­ја нам је већ бли­жа“.

Фо­то: РИА „Но­во­сти“

ји

Ам­ба­са­дор се по­жа­лио на чи­ње­ни­цу да срп­ски пред­у­зи­ма­чи ни­су до­вољ­но ак­тив­ни ка­да се ра­ди о по­сло­ва­њу са Ру­си­јом, иако да­нас има­ју на рас­по­ла­га­њу вр­ло по­вољ­не тр­го­вин­ске спо­ра­зу­ме 5

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

„Јао, ру­со­фи­ли, шта мај­чи­ца ва­ша!“

Пи­ше: Ми­ха­ил Ва­шчен­ко

С

ре­ди­ном ја­ну­а­ра ове го­ди­не ме­ди­ји у Ср­би­ји су об­ја­ви­ли на пр­ви по­глед сен­за­ци­о­нал­ ну но­вост. Српскa јав­ност је има­ла при­ли­ку да про­чи­та низ на­сло­ва са слич­ном те­ мом: „Евро­па 2035. го­ди­не“ (РТС); „Ка­ ко Ру­си ви­де Евро­пу 2035“ (Б92); „Ру­ско ви­ђе­ње 2035: Ал­ба­ни­ја ве­ли­ка, БиХ де­ле Ср­би и Хр­ва­ти“ („Но­во­сти“); „Ве­ли­ка Ал­ба­ни­ја, Ма­ла Бри­та­ни­ја, скра­ће­на Ср­ би­ја – ка­ко ру­ски струч­ња­ци ви­де Евро­пу 2035. го­ди­не“ („По­ли­ти­ка“). От­ку­да ова „ин­фор­ма­ци­ја“? Срп­ски но­ви­на­ри су у ар­хи­ва­ма ру­ског та­бло­и­да „Екс­прес га­зе­та“ (9. јул 2012, бр. 27/908) про­на­шли чла­нак „Ру­си­ја ће ме­ња­ти Кав­каз за Бе­ло­ру­си­ју и Укра­ји­ну“ чи­ји је аутор Ар­тјом Стоц­ки, а текст је 6

Се­мју­ел Хан­тинг­тон: Пла­не­тар­ну сла­ву је сте­као књи­гом „Су­коб ци­ви­ли­за­ци­ја“

об­ја­вљен још у ју­лу про­шле го­ди­не. Овај не­дељ­ник се пр­вен­стве­но ба­ви скан­да­ ли­ма из све­та шоу-би­зни­са и у Ру­си­ји има от­при­ли­ке та­кав углед као „The Sun“ или „The Daily Мirror“ у Ен­гле­ској (ли­сту екви­ва­лент­них ли­сто­ва у Ср­би­ји оста­ ви­ће­мо су­ду чи­та­ла­ца). Аутор тек­ста је пред­ста­вио кар­т у Евро­пе за 2035. го­ ди­ну, по­зи­ва­ју­ћи се на не­ка­кве „ге­о­по­ ли­тич­ке екс­пер­те“ ко­ји су ана­ли­зи­ра­ли „ви­ше отво­ре­них до­ку­ме­на­та аме­рич­ке аген­ци­је CIA, ру­ске вој­не оба­ве­штај­не слу­жбе ГРУ и не­ких ис­тра­жи­вач­ких ин­сти­т у­та, а за­тим и ра­до­ве Ал­ви­на То­ фле­ра, Збиг­ње­ва Бже­жин­ског и Се­мју­е­ла Хан­тинг­то­на“. Ре­ги­о­ну Бал­ка­на је у члан­ку по­све­ћен са­ мо је­дан па­с ус: „Ве­ли­ке про­ме­не се оче­ ку­ју и на Бал­ка­ну. Са ја­ча­њем ислам­ског фак­то­ра у Евро­пи по­ја­ви­ће се ло­би ко­ји ће да уки­не др­жав­ност Бо­сне и Хер­це­го­

ФОТО: Светски еконoмски форум

Низ нај­ве­ћих срп­ских ме­ди­ја (РТС, Б92, „По­ли­ти­ка“, „Но­во­сти“) об­ја­вио је не­дав­но сен­за­ци­о­нал­ну кар­т у Евро­пе 2035, пред­ста­вив­ши је као „ру­ску“. Ову струч­ну ге­о­по­ли­тич­ку ин­фор­ма­ци­ју они су про­на­шли у ру­ској жу­тој штам­пи, у ли­сту ко­ји се ба­ви но­во­сти­ма о естрад­ним умет­ни­ци­ма

ви­не. Мо­же се де­си­ти да ње­на те­ри­то­ри­ја бу­де по­де­ље­на из­ме­ђу Ср­би­је и Хр­ват­ ске. Као ком­про­мис за Тур­ску до­ћи ће до по­ли­тич­ког ује­ди­ње­ња Ал­ба­ни­је, ко­ја ће по­ред Ко­со­ва нај­ве­ро­ват­ни­је до­би­ти за­пад­не де­ло­ве Ма­ке­до­ни­је.“ Ме­ђу­тим, ових не­ко­ли­ко ре­до­ва би­ло је са­свим до­вољ­но за прет­ход­но по­ме­ну­те ме­ди­је у Ср­би­ји да по­ста­ве та­ко про­во­ка­тив­не на­сло­ве из­над сво­јих тек­сто­ва. Је­дан од по­ли­ти­ко­ло­га ко­је Стоц­ки на­во­ ди, Се­мју­ел Хан­тинг­тон (1927–2008), об­ ја­вио је 1993. рад „Су­дар ци­ви­ли­за­ци­ја?“, у ко­ме, осла­ња­ју­ћи се на ис­тра­жи­ва­ња фи­ло­зо­фа и кул­т у­ро­ло­га из пр­ве по­ло­ ви­не два­де­се­тог ве­ка (Тојн­би, Шпен­глер, Да­ни­лев­ски), из­два­ја не­ко­ли­ко кул­т у­ра (ки­не­ску, ја­пан­ску, хин­ду­и­стич­ку, ислам­ ску, пра­во­слав­ну, за­пад­но­хри­шћан­ску, ла­ти­но­а­ме­рич­ку и африч­ку) из­ме­ђу ко­ јих ће се, по ње­го­вом ми­шље­њу, су­прот­

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

а вам ну­ди По­је­дин­ци у срп­ским сред­стви­ма јав­ног ин­фор­ми­са­ња су на­жа­лост ис­па­ли су­ви­ше на­ив­ни у би­ра­њу сво­јих из­во­ра но­сти са­мо по­ја­ча­ва­ти. Ње­гов став је да се је­дан од пре­ло­ма овог кон­флик­та де­ ша­ва упра­во на Бал­ка­ну и да се по­кла­па са исто­риј­ским гра­ни­ца­ма из­ме­ђу Хаб­ збур­шке мо­нар­хи­је и Осман­ског цар­ства. Ал­вин То­флер у сво­јој књи­зи „Рат и ан­ ти­рат“, об­ја­вље­ној две го­ди­не ка­сни­је, твр­ди да ће у на­ред­ним го­ди­на­ма раз­вој свет­ских до­га­ђа­ја у ве­ли­кој ме­ри од­ре­ђи­ ва­ти „ре­ли­гиј­ски по­кре­ти, као на при­мер ислам, и па­нет­нич­ки по­кре­ти у екс­пан­ зи­ји чи­ји је циљ да пре­кра­ја­ју гра­ни­це по ли­ни­ја­ма ет­нич­ке по­де­ле“. Збиг­њев Бже­ жин­ски у сво­јој књи­зи „Аме­рич­ки из­ бор – гло­бал­на до­ми­на­ци­ја или гло­бал­но вођ­ство“, об­ја­вље­ној још 2004, пи­ше да „Хан­тинг­то­но­ва ви­зи­ја ‘су­да­ра ци­ви­ли­ за­ци­ја’ мо­же да бу­де про­ро­чан­ство ко­је ће се ис­пу­ни­ти“. Сва ова ге­о­по­ли­тич­ка на­га­ђа­ња, чи­ји су ауто­ри уства­ри по­ме­ну­ти за­пад­ни екс­ пер­ти, ни­с у ни­шта но­во не са­мо за по­зна­ ва­о­це уже обла­сти, већ и за ши­ру јав­ност. Ра­до­ви Хан­тинг­то­на, Бже­жин­ског и То­ фле­ра су дав­но об­ја­вље­ни и пре­ве­де­ни на мно­ге је­зи­ке. Ме­ђу­тим, ни­је ја­сно шта је на­ве­ло по­је­ди­не но­ви­на­ре у Ср­би­ји да твр­де да је то за­пра­во „ру­ска кар­та Евро­ пе 2035“ и да још у свој­ству из­во­ра ко­ри­ сте ру­ску жу­т у штам­пу. Сви на­ве­де­ни срп­ски ме­ди­ји пи­шу о „ру­ском ви­ђе­њу“

2035. и твр­де да су кар­т у са­ста­ви­ли ру­ ски струч­ња­ци, док у члан­ку Стоц­ког ни­ шта не ука­зу­је на по­ ре­кло ауто­ра (сто­ји са­мо „ге­о­по­ли­тич­ки екс­пер­ти“). По­ред то­га, у из­ве­ шта­ји­ма ме­ди­ја на­ пи­са­но је да је кар­та са­ста­вље­на на осно­ ву за­кљу­ча­ка не­ка­ квих „екс­перт­ских гру­па“ на че­лу ко­јих су би­ли Бже­жин­ ски и Хан­тинг­тон. Са дру­ ге стра­ не, у ори­ги­нал­ном тек­ сту члан­ка го­во­ри се са­мо о отво­ре­ним до­ку­мен­ти­ма „не­ ких ис­тра­жи­вач­ких ин­сти­т у­та“, док се име­на аме­рич­ких по­ ли­ти­ко­ло­га по­ми­њу без до­во­ђе­ња у ве­зу са њи­ ма. У тек­ сту Стоц­ког се уоп­ште не по­ми­њу би­ло ка­кве „екс­перт­ске гру­ пе“, по­себ­но не пред­во­ђе­не Бже­жин­ским и Хан­тинг­то­ном. Очи­глед­но да је у пи­та­њу по­тра­га за не­ по­сто­је­ћом сен­за­ци­јом. Још јед­ном тре­ ба ис­та­ћи да „Екс­прес га­зе­та“ не са­мо да ни­је озби­љан лист ко­ји се ба­ви пи­та­њи­ма ге­о­по­ли­ти­ке, не­го се уоп­ште не ба­ви по­ ли­ти­ком на озби­љан на­чин. По­је­дин­ци у срп­ским сред­стви­ма јав­ног ин­фор­ми­са­ ња су на­жа­лост ис­па­ли су­ви­ше на­ив­ни у би­ра­њу сво­јих из­во­ра. Ци­та­ти из члан­ка Стоц­ког (као и на­вод­на кар­та Евро­пе)

Ра­до­ви Хан­тинг­то­на, Бже­жин­ског и То­фле­ра су дав­но об­ја­вље­ни и пре­ве­де­ни на мно­ге је­зи­ке. Ме­ђу­тим, ни­је ја­сно шта је на­ве­ло по­је­ди­не но­ви­на­ре у Ср­би­ји да твр­де да је то за­пра­во „ру­ска кар­та Евро­пе 2035“ и да још у свој­ству из­во­ра ко­ри­сте ру­ску жу­ту штам­пу

Де­таљ спор­не „екс­перт­ске“ кар­те из ру­ске жу­те штам­пе ко­јом су нај­ве­ћи срп­ски ме­ди­ји уз­бу­ни­ли јав­ност

до­слов­но су пре­штам­па­ни, али са на­сло­ ви­ма ко­ји пот­пу­но ме­ња­ју сми­сао на­пи­ са­ног тек­ста. Те­шко је по­ве­ро­ва­ти да је раз­лог све­га ру­со­фоб­ска по­ли­ти­ка по­ме­ну­тих ме­ ди­ја. Овај слу­чај под­се­ћа на раз­не ин­ тер­пре­та­ци­је при­ли­ком не­дав­не по­се­те ру­ског ви­це­пре­ми­је­ра Дми­три­ја Ро­го­ зи­на Бе­о­гра­ду, ка­да су ње­го­ве ре­чи о то­ме да ће Ру­си­ја мо­ра­ти да се по­ми­ри са сва­ком од­лу­ком срп­ске вла­де по пи­ та­њу Ко­со­ва про­т у­ма­че­не на сле­де­ћи на­чин: „Ро­го­зин је пред­ло­жио Ср­би­ји да се при­дру­жи ЕУ по це­ну од­ри­ца­ња од Ко­со­ва“. Слич­но „па­ра­фра­зи­ра­ње“ тек­ста из „Ек­прес га­зе­те“ иза­зва­ло је ре­ ак­ци­ју срп­ске јав­но­сти. Ово је је­дан од ко­мен­та­ра чи­та­ла­ца на Ин­тер­нет стра­ ни­ци РТС-а: „Јао, ру­со­фи­ли, шта вам ну­ди мај­чи­ца ва­ша!“. Зар је нео­п­ход­но да нај­у­глед­ни­ја сред­ства јав­ног ин­фор­ми­са­ња у Ср­би­ји, да би при­ ву­кла па­жњу јав­но­сти, ко­ри­сте слич­не ме­то­де и ко­ри­сте из­во­ре ко­ји има­ју, бла­го ре­че­но, сум­њи­ву ре­пу­та­ци­ју?

7

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

На­ци­о­нал­ни иден­ти­т еко­ном­ска праг­ма­т Вла­ди­мир Пу­тин је на­ја­вио но­ву кон­цеп­ци­ју спољ­не по­ли­ти­ке РФ. Ана­ли­ти­ча­ри ис­ти­чу ак­це­нат на „ме­кој си­ли“ и па­жљи­вом об­ли­ко­ва­њу ру­ског на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та као су­штин­ског сред­ства у но­вој ре­ал­но­сти свет­ског ци­ви­ли­за­циј­ског су­ко­ба

К

он­цеп­ци­ја је би­ла при­пре­ мље­на у скла­ду с на­ред­бом пред­сед­ни­ка од 7. ма­ја 2012. „Ру­си­ја ће и да­ље има­ти ак­ тив­ну и кон­струк­тив­ну уло­гу у ме­ђу­на­род­ним по­сло­ви­ма... Њен по­ло­жај и ауто­ри­тет у све­т у ће ја­ча­ ти“, ис­та­као је Пу­тин. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, основ­ни прин­ ци­пи спољ­не по­ли­ти­ке РФ ће оста­ти не­про­ме­ње­ни. „То су, пре све­га, отво­ре­ност, спо­соб­ност пред­ви­ђа­ња бу­дућ­но­сти, праг­ма­тич­ност, усме­ре­ност на по­сти­за­ње и очу­ва­ње на­ ци­о­нал­них ин­те­ре­са, са на­гла­ском на из­бе­га­ва­њу кон­фли­ка­та“, са­оп­штио је пред­сед­ник. „Ру­си­ја же­ли да ство­ри по­вољ­не усло­ве за ре­а­ли­за­ци­ју ци­ље­ва бит­них за уну­тра­ шњи раз­вој зе­мље, као и за оства­ри­ва­ње со­ци­јал­них и еко­ном­ских ци­ље­ва“, на­ста­ вио је ли­дер др­жа­ве. „Без­у­слов­но, то ће би­ти спро­ве­де­но под окри­љем УН и уз по­што­ва­ње ме­ђу­на­род­ ног пра­ва“, до­дао је пред­сед­ник. У но­вој кон­цеп­ци­ји спољ­не по­ли­ти­ке узе­те су у об­зир све про­ме­не до ко­јих је до­шло у све­т у у по­след­њих не­ко­ли­ко го­ ди­на. Вла­ди­мир Пу­тин их је украт­ко из­ нео: „Свет­ска фи­нан­сиј­ска и еко­ном­ска кри­за, ко­ја све нас не оста­вља на ми­ру, пре­ра­спо­де­ла ба­лан­са сна­га у све­т у, све ве­ће за­о­штра­ва­ње тур­бу­лент­но­сти у ре­ ги­о­ну Бли­ског ис­то­ка и Се­вер­не Афри­ке, по­ве­ћа­ње зна­ча­ја кул­т ур­но-ци­ви­ли­за­ циј­ске ди­мен­зи­је кон­ку­рен­ци­је у све­т у“.

8

фото: Росијска газета

Пи­шу: Мак­сим Ма­ка­ри­чев, Ки­ра Ла­ту­хи­на

„У кон­цеп­ци­ји се на­гла­ша­ва ко­ри­шће­ње са­вре­ме­них фор­ми и ме­то­да у спољ­но­ по­ли­тич­ким ак­тив­но­сти­ма, укљу­чу­ју­ћи еко­ном­ску ди­пло­ма­ти­ју, уво­ђе­ње еле­ме­ на­та та­ко­зва­не ‘ме­ке си­ле’, ве­што укљу­ чи­ва­ње у гло­бал­не ин­фор­ма­ци­о­не то­ко­ ве“, на­гла­сио је Пу­тин.

Ко­мен­тар

Фјо­дор Лу­кја­нов, шеф Са­ве­та за спољ­ну и од­брам­бе­ну по­ли­ти­ку Ру­си­је Ка­да је реч о при­о­ри­те­ти­ма ру­ске спољ­не по­ли­ти­ке, са­ста­вљен је мно­го пре­ци­зни­ ји си­стем при­о­ри­те­та. То се, пре све­га, од­но­си на од­но­се са зе­мља­ма на пост­со­ вјет­ском про­сто­ру. У овом до­ку­мен­т у, ва­жност са­рад­ње са зе­мља­ма За­јед­ни­це не­за­ви­сних др­жа­ва (ЗНД) де­фи­ни­са­на је ја­сни­је и од­ре­ђе­ни­је, са ста­но­ви­шта спољ­но­по­ли­тич­ких при­о­ри­те­та. Ис­ти­че се нео­п­ход­ност ја­ча­ња Евро­а­зиј­ске уни­је, све­стра­них ве­за на пост­со­вјет­ском про­

сто­ру, из че­га се мо­же из­ву­ћи за­кљу­чак: из ба­лан­са ру­ског при­сту­па гло­бал­ним и ре­ги­о­нал­ним про­бле­ми­ма из­два­ја­ју се од­но­си са нај­бли­жим су­се­ди­ма. Што се ти­че од­но­са са зе­мља­ма За­па­да, по­себ­но се ис­ти­че праг­ма­тич­ност – ја­ча­ ње еко­ном­ског по­тен­ци­ја­ла Ру­си­је. По­треб­но је обра­ти­ти па­жњу на то да се од­но­си са за­пад­ним зе­мља­ма, као и ра­ ни­је, ко­ти­ра­ју ви­со­ко на ле­стви­ци ру­ских спољ­но­по­ли­тич­ких при­о­ри­те­та, иако су ак­тив­но во­ђе­ни раз­го­во­ри у дру­штву о нео­п­ход­но­сти пре­о­ри­јен­та­ци­је ру­ске ди­ пло­ма­ти­је на азиј­ски ре­ги­он. Пре све­га, то су зе­мље ЗНД, за­тим За­пад и тек на кра­ју – азиј­ски век­тор са­рад­ње. Сма­трам да је на тон ко­јим је на­пи­са­на ова кон­цеп­ци­ја ути­ца­ла те­за да је свет пре­пун прет­њи. У до­ку­мен­т у се по­себ­но ис­ти­че да де­фи­ни­са­ње и прог­но­зи­ра­ње по­сто­је­ ћих по­ли­тич­ких ри­зи­ка по­ста­је из­у­зет­но ком­пли­ко­ва­но, а по­не­кад и го­то­во не­мо­ гу­ће. При­том, ве­о­ма ва­жни по­ста­ју ба­зич­ ни пој­мо­ви, ко­ји се ти­чу сва­ке зе­мље. На при­мер, по­јам „на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та“.

У до­ку­мен­ту је ја­сно ис­так­ну­то да је свет ме­сто ме­ђу­соб­ног де­ло­ва­ња, а пре­ци­зни­је и ме­сто су­ко­ба и кон­ку­рен­ци­је раз­ли­чи­тих на­ци­о­нал­них иден­ти­те­та

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

фото: ИТАР ТАСС

тет и тич­ност

Да­на­шња гло­бал­на без­бед­ност у ве­ли­кој ме­ри за­ви­си од уте­ме­ље­ња овог пој­ма, ње­го­ве фор­му­ла­ци­је и ја­сно­сти. У до­ку­ мен­т у је ја­сно ис­так­ну­то да је свет ме­ сто ме­ђу­соб­ног де­ло­ва­ња, а пре­ци­зни­је и ме­сто су­ко­ба и кон­ку­рен­ци­је раз­ли­ чи­тих на­ци­о­нал­них иден­ти­те­та. По мом ми­шље­њу, у то­ме је раз­ли­ка из­ме­ђу но­ ве кон­цеп­ци­је ру­ске спољ­не по­ли­ти­ке и оно­га што је до са­да спро­во­ђе­но. То­ком ду­гог вре­мен­ског пе­ри­о­да, ру­ска ди­пло­ма­ти­ја, од­но­сно ру­ска власт, обра­ ћа­ла је по­себ­ну па­жњу на праг­ма­тич­ ност: што ма­ње иде­о­ло­ги­је, а што ви­ше кон­крет­них по­сло­ва и ин­те­ре­са. Да­кле, тре­нут­но се од­ви­ја пре­о­сми­шља­ва­ње кон­цеп­ци­је. Сла­жем се да је праг­ма­тич­ ност бит­на, ме­ђу­тим, спољ­на по­ли­ти­ка се не мо­же раз­ви­ја­ти без од­ре­ђе­не вред­ но­сно-идеј­не осно­ве. У овој ета­пи, пи­та­ње фор­ми­ра­ња кон­ крет­них прин­ци­па та­квог иден­ти­те­та оста­је отво­ре­но.

Укљу­чи­ва­ње пој­ма „ме­ке си­ле“ се из­да­ва­ја ме­ђу но­вим по­зи­ци­ја­ма ове кон­цеп­ци­је, а она у ства­ри пред­ста­вља про­јек­ци­ју соп­стве­ног иден­ти­те­та на дру­ге зе­мље и оста­так све­та. Та­ко ве­ли­ка па­жња ко­ја се по­све­ћу­је „ме­кој си­ли“ ин­ди­рект­но све­ до­чи о то­ме да је Ру­си­ја ре­ше­на да фор­ми­ра свој идеј­но-мо­рал­ни „пр­тљаг“, са ци­љем да га пред­ла­ же као ал­тер­на­ти­ву на свет­ској бер­зи вред­но­сти Од­ре­ђе­не су са­мо ње­го­ве кон­т у­ре и ски­це. Укљу­чи­ва­ње пој­ма „ме­ке си­ле“ се из­два­ја ме­ђу но­вим по­зи­ци­ја­ма ове кон­цеп­ци­ је, а она у ства­ри пред­ста­вља про­јек­ци­ју соп­стве­ног иден­ти­те­та на дру­ге зе­мље и оста­так све­та. Та­ко ве­ли­ка па­жња ко­ја се по­све­ћу­је „ме­кој си­ли“ ин­ди­рект­но све­ до­чи о то­ме да је Ру­си­ја ре­ше­на да фор­ ми­ра свој идеј­но-мо­рал­ни „пр­тљаг“, са ци­љем да га пред­ла­же као ал­тер­на­ти­ву

на свет­ској бер­зи вред­но­сти. Еко­но­ми­ја се при­том не ста­вља у дру­ги план. Ру­ска ди­пло­ма­ти­ја, ка­ко је из­ло­же­но у кон­цеп­ци­ји, на­ста­вља да, као и ра­ни­је, ак­тив­но ра­ди на уна­пре­ђе­њу ру­ских на­ ци­о­нал­них еко­ном­ских ин­те­ре­са. Ово по­ста­је по­себ­но ак­т у­ел­но, по­што је да­ нас ни­зак ри­зик од ра­та ве­ћих раз­ме­ра и мо­гућ­ност да до ње­га до­ђе ма­ла, за­о­ штра­ва­ју се дру­ги об­ли­ци су­ко­бља­ва­ња, на­ро­чи­то бор­ба за еко­ном­ски ути­цај.

9

погледи

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

Ру­си­ја и Аме­ри­ка

Ка­ри­ка­ту­ра: Ни­јаз Ка­рим

Ме­трои Њу­јор­ка и Мо­скве су ле­ген­дар­ни. Ипак, је­дан пред­ста­вља пр­ља­ву утро­бу гра­да, а дру­ги чи­ста град­ска не­дра, рас­ко­шни ми­кро­ко­смос. Из­глед ова два ви­тал­на си­сте­ма ова­пло­ћу­је аме­рич­ки и со­вјет­ски/ру­ски по­глед на свет и сми­сао ме­га­по­ли­са Пи­ше: Алек­сан­дар Ге­нис

Њ

у­јор­шку под­зем­ну же­ле­ зни­цу су јед­ном при­ли­ ком на­зва­ли „пор­тре­том До­ри­ја­на Гре­ја“. Она то за­и­ста и је­сте. Пу­то­ва­ ње овом 385 ки­ло­ме­та­ра ду­гом за­мр­ше­ном же­ле­зни­цом не­с ум­ њи­во про­из­во­ди ути­сак као да по­ро­ци и ли­це­мер­је ко­је скри­ва гор­њи град оста­ вља­ју не­из­бри­сив траг на ње­го­ву пр­ља­ву утро­бу. Њу­јор­шка под­зем­на же­ле­зни­ца је до те ме­ре ли­ше­на сва­ке при­влач­но­ сти да се мо­ра по­ме­ну­ти не­ко­ли­ко рет­ких из­у­зе­та­ка. Пр­ви чо­век ко­ји је по­ка­зао на­кло­ност пре­ма њу­јор­шком ме­троу био је ње­гов по­но­сни тво­рац, Аугуст Бел­монт Мла­ђи. При­ли­ком отва­ра­ња 1904. на­ре­дио је да се спе­ци­јал­но за ње­га из­гра­ди лич­ни ва­ гон са „про­вид­ним зи­до­ви­ма“. Сле­де­ћи „из­лив љу­ба­ви“ де­сио се тек по­сле 90 го­ ди­на: је­дан мла­дић, за­љу­бље­ник у оро­ну­ лу под­зем­ну же­ле­зни­цу, отео је воз и пет 10

са­ти во­зио пут­ни­ке ко­ји ни­с у при­ме­ти­ли да се де­ша­ва не­што не­у­о­би­ча­је­но. Из­ме­ђу та два би­зар­на до­га­ђа­ја овај тран­ спорт­ни си­стем је про­во­дио при­лич­но до­са­дан жи­вот обич­не же­ле­знич­ке мре­ же, и ни­ка­да се за­пра­во ни­је при­ла­го­дио под­зем­ном све­т у. Њу­јор­шка под­зем­ на же­ле­зни­ца не­пре­ста­но по­ку­ша­ва да из­ро­ни на све­тлост да­на. Она пре­се­ца под­зе­мље гра­да по­пут ша­ра на па­чворк пре­кри­ва­чу, што ме под­се­ћа на јед­ну згод­ну ру­ску по­сло­ви­цу: „Ду­га­чак ко­нац, ле­ња де­вој­ка“. По­што се 50 бло­ко­ва кри­је под зе­мљом, ме­тро уз за­стра­шу­ју­ћу бу­ку из­не­на­да из­ра­ња на над­во­жњак не би ли удах­нуо ма­ло све­жег ва­зду­ха и под­се­тио свет да и он по­сто­ји. Али, то не мо­ра да чи­ни: под­ зем­на же­ле­зни­ца је то­ли­ко бли­зу по­вр­ ши­не да се не­пре­ста­но чу­је на­по­љу. Кроз гра­ју ма­се, зу­ја­ње по­ли­циј­ског хе­ли­коп­ те­ра и ур­ли­ке си­ре­на и тру­ба, ри­ка ове зве­ри до­пи­ре из гро­тла зе­мље и про­жи­ма цео град.

Ра­зно­ли­кост и ор­ган­ска при­ро­да њу­јор­ шке же­ле­зни­це на­па­да­ју сва чо­ве­ко­ва чу­ ла: за­дах ури­ном на­то­пље­них плат­фор­ ми, про­ла­зи на­лик на за­мр­ше­на цре­ва у утро­би, оп­сце­ни гра­фи­ти на пло­чи­ца­ма ко­је пре­кри­ва­ју зи­до­ве ста­ни­ца. Као што др­ски па­цо­ви, лу­ди про­по­вед­ни­ци, улич­ ни сви­ра­чи и скит­ни­це до­бро зна­ју – жи­ вот ов­де ни­ка­да не спа­ва. Овај ме­тро те­сно је ве­зан за град­ски жи­ вот, укљу­чу­ју­ћи ње­го­ву „со­ци­јал­ну пе­ри­ стал­ти­ку“ и жи­вот­ну сре­ди­ну: чак су и кли­мат­ски усло­ви ов­де уве­ли­ча­на сли­ка и при­ли­ка њу­јор­шке кли­ме. Не­до­ста­так „де­кон­та­ми­ни­ра­ју­ћег сло­ја“ зе­мље, ко­ји би спре­чио ути­цај по­вр­шин­ског све­та на под­зем­ни жи­вот, на­ме­ће по­ре­ђе­ње са ве­ ро­ват­но нај­фа­сци­нант­ни­јим си­сте­мом под­зем­ног тран­спор­та на све­т у: Мо­сков­ ским ме­тро­ом. У Њу­јор­ку под­зем­на же­ле­зни­ца не скре­ ће по­себ­но па­жњу на се­бе. Она се огра­ ни­ча­ва на ру­пу у ас­фал­т у ко­ја ди­рект­но во­ди у утро­бу гра­да. У Мо­скви, с дру­ге стра­не, под­зем­на же­ле­зни­ца под­ра­зу­ме­ва

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

ФОТО: Getty Ima­ges/Fo­to­bank

а: по­глед у ду­би­ну

це­ло­ку­пан ар­хи­тек­тон­ски ан­самбл, ко­ји по­не­кад ли­чи на храм, а по­не­кад на ма­ у­зо­леј. Пу­то­ва­ње у до­њи свет – из јед­ног цар­ства у дру­го – од­ви­ја се ду­гим, спо­рим по­крет­ним сте­пе­ни­ца­ма, ко­је оста­вља­ју хо­до­ча­сни­ку до­вољ­но вре­ме­на да се на­ вик­не на хер­ме­тич­ну, са­мо­свој­ну рас­кош. Док у Њу­јор­ку ме­тро из­гле­да ло­ши­је и од са­мих град­ских ули­ца из­над ње­га, у Мо­ скви ва­жи су­прот­но: жи­вот у под­зе­мљу је чи­сти­ји, сми­ре­ни­ји и от­ме­ни­ји. Ово је са­свим ра­зу­мљи­во: Мо­сков­ски ме­тро је у до­ба СССР-а, са свим сво­јим ста­ни­ца­ ма ко­је са­ме по се­би пред­ста­вља­ју умет­ нич­ка де­ла, за­ми­шљен као ми­кро­ко­смос, иде­ал ко­ме це­ла зе­мља те­жи.

Њу­јор­шка под­зем­на же­ле­зни­ ца је утро­ба гра­да, а Мо­сков­ски ме­тро су ње­го­ва не­дра. Док с јед­не стра­не Њу­јор­ча­ни си­ла­зе у ме­тро из ну­жде, Мо­ско­вља­ни по­не­кад го­то­во не­вољ­но из­ла­зе из свог удоб­ног под­зе­мља.

Аме­ри­кан­ци су но­мад­ски на­ Ме­тро у Њу­јор­ку род, до­се­ље­ни­ци на стра­ној те­ри­то­ри­ји и па­те од кла­у­стро­фо­би­је. же­њу, у сво­јим дво­ри­шти­ма – да­ле­ко од Има­ју от­пор да за­ро­не у ду­би­ну зе­мље, „ко­лек­тив­ног па­кла“ ме­троа. а за­зи­ру и од без­о­па­сних под­во­жња­ка Ова два си­сте­ма увек ће пред­ста­вља­ти ко­ји по­сто­је у Ста­ром све­т у. Аме­ри­кан­ци две крај­но­сти по­што су по­ни­кли у раз­ су чак и на вр­хун­цу Хлад­ног ра­та ра­ди­ ли­чи­тим ци­ви­ли­за­ци­ја­ма. Ни­је слу­чај­ је гра­ди­ли скло­ни­шта у до­ма­ћем окру­ но што су два нај­ве­ћа хе­ро­ја со­вјет­ског пе­ри­о­да – ру­дар и ко­смо­на­у т – одво­је­ни од по­вр­ши­не пла­не­те Зе­мље. Са дру­ге У Њу­јор­ку под­зем­на же­ле­зни­ца не скре­ће по­себ­но стра­не, аме­рич­ки идол – ка­у­бој на свом вер­ном ко­њу – сме­ле по­ду­хва­те мо­же да па­жњу на се­бе. Она се огра­ни­ча­ва на ру­пу у из­ве­де са­мо сто­је­ћи чвр­сто на зе­мљи са ас­фал­ту ко­ја ди­рект­но во­ди у утро­бу гра­да. сво­је две (или че­ти­ри) но­ге. У Мо­скви, с дру­ге стра­не, под­зем­на же­ле­зни­ца (Алек­сан­дар Ге­нис је ру­ско-аме­рич­ки под­ра­зу­ме­ва це­ло­ку­пан ар­хи­тек­тон­ски ан­самбл, пи­сац, ра­дио-но­ви­нар и ко­лум­ни­ста ру­ског ча­со­пи­са „Из­ве­сти­ја“.) ко­ји по­не­кад ли­чи на храм, а по­не­кад на ма­у­зо­леј

ФОТО: Alamy/Legion Media

Ста­ни­ца „Ком­со­мол­ска“ на Кру­жној ли­ни­ји Мо­сков­ског ме­троа.

11

погледи

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

Шта ће би­ти са Р про­гла­се бан­кро У овом тре­нут­ку гор­ња гра­ни­ца јав­ног ду­га САД из­но­си 16 хи­ља­да ми­ли­јар­ди до­ла­ра, и она је би­ла пре­ко­ра­че­на 31. де­цем­бра 2012. Уко­ли­ко САД про­гла­се бан­крот, то ће би­ти гло­бал­ни еко­ном­ски тек­тон­ски по­ре­ме­ћај. Шта ће се де­си­ти са Ру­си­јом у том слу­ча­ју? Пи­ше: Ста­ни­слав Ма­ша­гин

Б

е­сми­сле­но је од­ре­ђи­ва­ти ко­ ли­ка је ве­ро­ват­но­ћа да САД бан­кро­ти­ра­ју, јер то ни­је мо­ гу­ће про­це­ни­ти. Тех­нич­ки бан­крот ни­је нај­го­ри сце­на­ рио. Нај­го­ри је пот­пу­ни бан­ крот, а вр­ло је мо­гу­ће да ће се баш то и до­ го­ди­ти. Пре­ма оце­ни екс­пе­ра­та, тре­нут­на по­тро­шња у аме­рич­ким до­ма­ћин­стви­ма го­ди­шње пре­ма­шу­је њи­хо­ве при­хо­де за 3 би­ли­о­на аме­рич­ких до­ла­ра. Де­фи­цит се де­ли­мич­но фи­нан­си­ра пу­ тем по­ве­ћа­ва­ња јав­ног ду­га. САД сва­ког ме­се­ца по­ве­ћа­ва­ју јав­ни дуг за пре­ко 125 ми­ли­јар­ди до­ла­ра ка­ко би мо­гле да от­пла­ћу­ју те­ку­ћи дуг. У овом тре­нут­ку гор­ња гра­ни­ца на­ци­о­нал­ног јав­ног ду­га САД из­но­си 16,394 би­ли­о­на (16 хи­ља­да ми­ли­јар­ди) до­ла­ра, а она је би­ла пре­ко­ ра­че­на 31. де­цем­бра 2012. Ми­ни­стар­ство фи­нан­си­ја САД пред­у­зе­ло је ме­ре ко­је ће до 19. ма­ја 2013. обез­бе­ди­ти сер­ви­си­ра­ње ду­га. Stan­dard & Po­or’s, Moody’s In­ve­stors Ser­vi­ce и Fitch Ra­tings не ис­кљу­чу­ју мо­ гућ­ност да 2013. до­ђе до па­да реј­тин­га САД због бу­џет­ских и ду­жнич­ких про­ бле­ма, услед че­га ће от­пла­та ду­га би­ти још ве­ћа, а ти­ме ће се по­ве­ћа­ти и сам дуг. По­сле­ди­це бан­кро­та САД: пр­вих не­ко­ ли­ко ча­со­ва у све­т у Пр­ве по­сле­ди­це пот­пу­ног бан­кро­та би­ ће при­вре­ме­но об­у­ста­вља­ње об­ра­чу­на у сек­то­ру др­жав­них об­ве­зни­ца и пре­кид 12

об­ра­чу­на у аме­рич­ким до­ла­ри­ма. По­сле то­га нас оче­ку­је енорм­ни пад аме­рич­ког тр­жи­шта хар­ти­ја од вред­но­сти и ње­го­во за­тва­ра­ње на не­ко­ли­ко да­на. У том слу­ча­ ју је пад дру­гих свет­ских ин­дек­са га­ран­ то­ван. Свет­ски бру­то до­ма­ћи про­из­вод ће се стр­мо­гла­ви­ти, а по­тра­жња за си­ро­ ви­на­ма у све­т у ће спла­сну­ти. Не­ко вре­ме ни­ко не­ће ку­по­ва­ти наф­т у, гас и че­лик. Мо­гућ је и пре­кид об­ра­чу­на­ва­ња на Fo­rex тр­жи­шту ва­лу­та. Све ће за­ви­си­ти од то­га ко­јом бр­зи­ном ће цен­трал­не и при­ват­не бан­ке, као и нај­ве­ћи фон­до­ви, ус­пе­ти да од­ре­де ба­зну ва­лу­т у за об­ра­чу­на­ва­ње. Нај­ве­ро­ват­ни­је је да ће се об­ра­чун на­ ста­ви­ти у еври­ма, ен­гле­ским фун­та­ма и ја­пан­ским је­ни­ма као основ­ним и нај­ли­ квид­ни­јим ва­лу­та­ма. За­тим ће усле­ди­ти уба­ци­ва­ње нов­ца у го­то­вин­ски про­мет, што ће до­ве­сти до знат­ног убр­за­ња ин­фла­ци­је, јер ће се нов­ ча­на ма­са по­ве­ћа­ти и на­ци­о­нал­не ва­лу­те ће по­че­ти да гу­бе вред­ност. Пре­кид из­ра­чу­на­ва­ња це­не др­жав­них об­ ве­зни­ца САД и пад ин­дек­са на тр­жи­шту

хар­ти­ја од вред­но­сти не­из­бе­жно и не­за­ др­жи­во ће од­ве­сти у пот­пу­ни бан­крот ве­ћи­ну свет­ских ба­на­ка и фон­до­ва, та­ко да ће ве­ли­ки део свет­ског „бо­гат­ства“ јед­ но­став­но не­ста­ти.

Пр­ви ме­сец у Ру­си­ји

Ру­си­ја је са­да ра­њи­ви­ја не­го 2008, та­ко да јој ово­га пу­та гло­бал­ни еко­ном­ски шок мо­же на­не­ти ве­ћу ште­т у, из­ме­ђу оста­лог и због то­га што је Ре­зер­вни фонд ис­тро­ шен, а за­ви­сност бу­џе­та од наф­те је ве­ћа не­го ра­ни­је. Пре кри­зе је ру­ски бу­џет био из­ба­лан­си­ран, иако су се це­не наф­те кре­ та­ле од 50 до 60 до­ла­ра по ба­ре­лу, док је са­да, пре­ма не­ким про­це­на­ма, за из­ба­лан­ си­ран бу­џет по­треб­но да ба­рел наф­те ко­ шта 120 до­ла­ра. Нафт­на ин­ду­стри­ја пу­ни око 40% др­жав­не ка­се, и у це­ли­ни гле­да­но сав ру­ски бу­џет за­ви­си од це­на си­ро­ви­на. По­сле па­да це­на си­ро­ви­на про­пор­ци­о­ нал­но ће се сма­њи­ти и при­лив у бу­џет, та­ко да ће Ми­ни­стар­ство фи­нан­си­ја мо­ра­ти да сре­же тро­шко­ве, а то ће би­ ти ве­о­ма бол­но. Не­из­бе­жно је сма­ње­ње

САД сва­ког ме­се­ца по­ве­ћа­ва­ју јав­ни дуг за пре­ко 125 ми­ли­јар­ди до­ла­ра ка­ко би мо­гле да от­пла­ћу­ју те­ку­ћи дуг. У овом тре­нут­ку гор­ња гра­ни­ца на­ци­о­нал­ног јав­ног ду­га САД из­но­си 16,394 би­ли­о­на (16 хи­ља­да ми­ли­јар­ди) до­ла­ра, а она је би­ла пре­ко­ра­че­на 31. де­цем­бра 2012.

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

со­ци­јал­них тран­сфе­ра, што ће до­дат­но осла­би­ти по­тра­жњу ко­ја је иона­ко при­ лич­но бле­да, јер се ви­ше не пот­хра­њу­је огром­ним др­жав­ним тро­шко­ви­ма. За­тим ће се сма­њи­ти све по­слов­не ак­тив­ но­сти ве­за­не за из­воз. При­вре­ме­ни пре­ дах ће има­ти са­мо про­из­во­ђа­чи ори­јен­ти­ са­ни на уну­тра­шњу по­тра­жњу, као што је би­ло 1998, а пре­храм­бе­на ин­ду­стри­ја ће мо­жда у из­ве­сној ме­ри по­ве­ћа­ти про­мет. Си­т у­а­ци­ја на уну­тра­шњем тр­жи­шту у ве­ ли­кој ме­ри ће за­ви­си­ти од ис­пла­та лич­ них до­хо­да­ка и пен­зи­ја, јер не­ће по­сто­ја­ти дру­ги из­во­ри по­тра­жње, као што су, на при­мер, кре­ди­ти и др­жав­ни тро­шко­ви. Ру­си­ју ће де­ли­мич­но спа­сти и то што је ди­рект­но и порт­фо­лио ин­ве­сти­ра­ње у зе­мљу са­да на крај­ње ни­ском ни­воу, док ће се чи­сти од­лив ка­пи­та­ла, ко­ји са­да из­но­си пре­ко 80 ми­ли­јар­ди до­ла­ра го­ ди­шње, мо­жда сма­њи­ти због све­оп­ште не­из­ве­сно­сти. На тај на­чин смо ми већ под­мет­ну­ли „ло­ше ве­сти“ као за­штит­ни ја­стук, та­ко да евен­т у­ал­ни пад за нас не­ће би­ти та­ко тра­ги­чан. По­сле пр­вог шо­ка ру­ске ком­па­ни­је ће на­ ста­ви­ти ис­по­ру­ку га­са, наф­те и ме­та­ла Европ­ској уни­ји и Ки­ни, али у не­по­вољ­ ни­јим усло­ви­ма об­ра­чу­на у раз­ли­чи­тим ва­лу­та­ма, јер не­ће би­ти је­дин­стве­ног ми­ шље­ња по пи­та­њу уни­вер­зал­ног екви­ ва­лен­та и тр­жи­шне вред­но­сти. То да­ље зна­чи да ће и при­лив у бу­џет по­сте­пе­но по­че­ти да се об­на­вља. Што се ти­че курс­не по­ли­ти­ке Цен­трал­ не бан­ке Ру­си­је, нај­ве­ро­ват­ни­је ће би­ти иза­бра­на но­ва ва­лу­та за ко­ју ће се ве­за­ти курс ру­бље. Очи­глед­но је да ће то би­ти она ва­лу­та ко­ја бу­де нај­ста­бил­ни­ја у пе­ ри­о­ду тур­бу­лен­ци­је. Мо­гу­ће је да ће то и да­ље би­ти до­лар, али „са­с у­шен“, или евро, ма­да је вр­ло ве­ро­ват­на и кор­па ва­

Ка­ри­ка­ту­ра: Ни­јаз Ка­рим

Ру­си­јом ако САД от? Ру­си­ју ће де­ли­мич­но спа­сти и то што је ди­рект­но и порт­фо­лио ин­ве­сти­ра­ње у зе­мљу са­да на крај­ње ни­ском ни­воу. На тај на­чин смо ми већ под­мет­ну­ли „ло­ше ве­сти“ као за­штит­ни ја­стук, та­ко да евен­ту­ал­ни пад за нас не­ће би­ти та­ко тра­ги­чан лу­та, ме­ђу ко­ји­ма ће би­ти и не­ке но­ве ва­лу­те. Чим се фор­ми­ра си­стем ва­лут­ них ко­ор­ди­на­та, ло­ко­мо­ти­ва ру­ске еко­ но­ми­је, тј. из­во­зни­ци си­ро­ви­на, кре­ну­ће не­ви­ђе­ним тем­пом у ре­а­ли­за­ци­ју сво­јих опе­ра­ци­ја и има­ће шан­с у да за­и­ста на сва­ком по­љу по­ста­ну игра­чи свет­ског ран­га. Ру­ски бан­кар­ски сек­тор ће се вра­ти­ти на со­вјет­ски мо­дел, где ће по­сле бан­кро­та чи­та­вог сек­то­ра 100% ак­ти­ва пре­о­ста­лих ба­на­ка би­ти очи­шће­но и кон­со­ли­до­ва­но у 2-3 др­жав­не бан­ке ко­је ни­с у ан­га­жо­ ва­не на свет­ским фи­нан­сиј­ским тр­жи­ шти­ма: Збер­бан­ка, Га­спром­бан­ка и Рос­ сел­хо­збан­ка. Мо­жда ће би­ти са­чу­ва­на и др­жав­на кор­по­ра­ци­ја Вне­ше­ко­ном­бан­ка за оба­вља­ње не­стан­дард­них опе­ра­ци­ја. Ру­ски бу­џет и др­жав­не ком­па­ни­је по­тру­ ди­ће се да мак­си­мал­но убла­же пад лич­ них до­хо­да­ка ста­нов­ни­штва и ве­ро­ват­но

ће­мо опет има­ти „но­ва рад­на ме­ста“ и до­та­ци­је до­ма­ћин­стви­ма из скром­ног бу­ џе­та, као што је то би­ло ра­ни­је, у го­ди­на­ ма ко­је су у еко­ном­ском сми­слу би­ле нај­ те­же. Мо­мен­тал­но ће би­ти об­у­ста­вље­ни сви др­жав­ни тро­шко­ви осим пен­зи­ја, као и тро­шко­ви др­жав­них ком­па­ни­ја осим упла­те де­ли­мич­но скре­са­ног по­ре­за и ис­ пла­те ли­чих до­хо­да­ка, што ће омо­гу­ћи­ти да се са­чу­ва ка­ква-та­ква ли­квид­ност у то­ку пр­вог ме­се­ца. Све у све­му, ру­ске ком­па­ни­је и ор­га­ни вла­сти ће се у та­квој ап­со­лут­но ка­та­стро­ фал­ној си­т у­а­ци­ји нај­ве­ро­ват­ни­је осе­ћа­ти као ри­ба у во­ди. Ис­ку­ство ве­о­ма те­шких кри­зних го­ди­на 1992, 1998, 2004. и 2008. омо­гу­ћи­ло је да се ство­ре по­треб­ни ин­ стру­мен­ти у ви­ду ко­ри­сних ме­ха­ни­за­ма и пра­ви­ла. (Аутор је пред­сед­ник ин­ве­сти­ци­о­ног фон­да „Пер­со­нал­не стра­те­ги­је“.)

13

погледи

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

Ка­ко Ср­бе по­но­во за ру­ски је­зик? Ру­ски је­зик у Ср­би­ји са­да учи са­мо око 90.000 уче­ни­ка. Срп­ска де­ца обич­но не зна­ју ни­шта о Ру­си­ји и би­ра­ју стра­ни је­зи­ке по уста­ље­ним сте­ре­о­ти­пи­ма. Шта ка­жу ро­ди­те­љи ко­ји су од­лу­чи­ли да им де­ца уче ру­ски, а шта они ко­ји су од­лу­чи­ли не­што дру­го? Пи­ше: Све­тла­на Гу­се­ва

У

пр­кос чи­ње­ни­ци да је са­рад­ ња Ру­си­је и Ср­би­је све бо­ља, да­нас је ста­т ус ру­ског је­зи­ка у срп­ским шко­ла­ма крај­ње не­ за­ви­дан. Са­мо је у нај­ра­ни­јим го­ди­на­ма со­ци­ја­ли­стич­ке Ју­ го­сла­ви­је ве­ћи­на уче­ни­ка учи­ла ру­ски је­зик, и од пе­де­се­тих го­ди­на тај број стал­ но опа­да. Де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка ру­ски је­зик је још ин­тен­зив­ни­је по­ ти­снут из срп­ских шко­ла, а по­сле 2000. је број уче­ни­ка ко­ји уче ру­ски је­зик сма­њен на са­мо 90 хи­ља­да (пре­ма по­да­ци­ма из 2012). Ка­кав је да­нас ре­ал­ни ста­т ус ру­ ског је­зи­ка у срп­ским шко­ла­ма, за­што је опа­ла ње­го­ва по­пу­лар­ност и ка­ко се си­ ту­а­ци­ја мо­же по­пра­ви­ти? Ка­ко би­смо има­ли што бо­љи увид у тре­нут­но ста­ње, по­се­ти­ли смо јед­ну бе­ о­град­ску шко­лу на до­бром гла­с у. То је но­ва основ­на шко­ла „Бо­ри­слав Пе­кић“ (Но­ви Бе­о­град). По­раз­го­ва­ра­ли смо са на­став­ни­ци­ма, ро­ди­те­љи­ма и уче­ни­ци­ ма. У тој шко­ли сва де­ца од пр­вог раз­ре­ да уче ен­гле­ски је­зик, а од пе­тог раз­ре­да мо­гу да би­ра­ју да ли ће учи­ти не­мач­ки, ру­ски или фран­цу­ски. Ево ка­ко су се у сеп­тем­бру 2012. опре­де­ли­ли уче­ни­ци јед­ног од оде­ље­ња пе­тог раз­ре­да ове шко­ле: од 30 уче­ни­ка у оде­ље­њу за не­ мач­ки се опре­де­ли­ло 18, за фран­цу­ски 8, а за ру­ски 4 уче­ни­ка. Ме­ђу­тим, та 4 уче­ни­ка ко­ји уче ру­ски има­ју озбиљ­не про­бле­ме са укла­па­њем 14

ча­со­ва је­зи­ка у рас­по­ред. Да би уче­ник мо­гао учи­ти је­зик без спа­ја­ња са уче­ ни­ци­ма из дру­гих оде­ље­ња, по­треб­но је да се за да­ти је­зик опре­де­ли нај­ма­ње 15 уче­ни­ка. По­што је у оста­лим оде­ље­њи­ма ру­ски је­зик по­же­ле­ло да учи још ма­ње уче­ни­ка (1 до 3), на­став­ни­ца ру­ског, ко­ја ујед­но ра­ди и као школ­ски би­бли­о­те­кар (јер не­ма до­во­љан фонд ча­со­ва), би­ла је при­ну­ђе­на да све уче­ни­ке об­је­ди­ни у јед­ну гру­пу, па де­ца че­сто мо­ра­ју да ча­со­ве ру­ског по­ха­ђа­ју у дру­гој сме­ни. Ро­ди­те­љи се жа­ле да због на­ста­ле си­т у­ а­ци­је њи­хо­ва де­ца не мо­гу да ускла­де ча­ со­ве ру­ског је­зи­ка и дру­ге ван­на­став­не ак­тив­но­сти (умет­нич­ке ра­ди­о­ни­це или му­зич­ку шко­лу). По­раз­го­ва­ра­ли смо са ро­ди­те­љи­ма и пре­ но­си­мо шта су нам ре­кли. Ве­ра М., 49 го­ди­на, ме­ди­цин­ска се­стра, ћер­ка Адри­ја­на (5. раз­ред) Мо­ја ћер­ка учи не­мач­ки јер сам га и ја учи­ла у шко­ли. Опре­де­ли­ли смо се за

Ви­ше нам ни­су по­треб­не ви­зе за зе­мље Европ­ске уни­је и за­то пла­ни­ра­мо да ћер­ку по­ша­ље­мо на шко­ло­ва­ње у Аустри­ју или Не­мач­ку

не­мач­ки је­зик из­ме­ђу оста­лог и за­то што гра­ђа­ни Ср­би­је има­ју пра­во на бес­плат­ но шко­ло­ва­ње на др­жав­ним ви­шим шко­ ла­ма и фа­кул­те­ти­ма у Аустри­ји уко­ли­ко од­лич­но зна­ју не­мач­ки. Ви­ше нам ни­с у по­треб­не ви­зе за зе­мље Европ­ске уни­је и за­то пла­ни­ра­мо да ћер­ку по­ша­ље­мо на шко­ло­ва­ње у Аустри­ју или Не­мач­ку. Дра­га­на С., 40 го­ди­на, до­ма­ћи­ца, син Ми­лош (5. раз­ред) Ду­го смо се дво­у­ми­ли ко­ји је­зик да пре­ по­ру­чи­мо си­ну. Су­пруг је у шко­ли учио ру­ски, а ја фран­цу­ски. По­што је мој муж так­си­ста и до ка­сно уве­че ра­ди, не­ма вре­ме­на да де­ци по­ма­же око уче­ња. А и ру­ски је ско­ро за­бо­ра­вио. Овог ле­та је у Цр­ној Го­ри при­чао са ру­ским ту­ри­ сти­ма, хтео је да по­ка­же сво­је бли­ста­во зна­ње. Ру­ски ту­ри­сти га пи­та­ју: „Ка­ко се пре­зи­ваш?“ (на ру­ском: „Как твоя фа­ми­ лия?“), а он ка­же: „До­бро је!“ (ми­сле­ћи да то зна­чи: „Ка­ко ти је фа­ми­ли­ја?“). Ру­ си су се ду­го сме­ја­ли. За­то смо ода­бра­ ли фран­цу­ски. Гра­ма­ти­ка ни­је те­шка, а и на­став­ни­ца је до­бра, ни­је стро­га. Син је сам би­рао. До­па­да му се фран­цу­ски и до­би­ја до­бре оце­не. Ја­сми­на Т., 37 го­ди­на, ар­хи­тек­та, ћер­ке Ла­на (6. раз­ред) и Ми­ли­ца (8. раз­ред) Oбе мо­је ћер­ке уче ру­ски. Муж и ја се ни­ смо ни тре­ну­так дво­у­ми­ли ка­да смо као дру­ги стра­ни је­зик за њих ода­бра­ли ру­ ски, иако ве­ћи­на уче­ни­ка у оде­ље­њу учи не­мач­ки у на­ди да ће ка­да од­ра­сту на­ћи

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

Ка­ри­ка­ту­ра: Ни­јаз Ка­рим

о за­ин­те­ре­со­ва­ти

до­бро пла­ћен по­сао у За­пад­ној Евро­пи. Муж и ја има­мо про­јект­но-гра­ђе­вин­ску фир­му. Ја сам ар­хи­тек­та а он је ди­пло­ ми­ра­ни ин­же­њер. На­ше лич­но ис­ку­ство је дру­га­чи­је. Мно­го смо гра­ди­ли и про­ јек­то­ва­ли у За­пад­ној Евро­пи, у Шпа­ни­ји и Ита­ли­ји. Ме­ђу­тим, за­пад­ни парт­не­ри ни­с у баш при­ја­тељ­ски рас­по­ло­же­ни пре­ ма на­ма Ср­би­ма. Да­ју нам сла­бо пла­ће­ не по­сло­ве. Не­ква­ли­фи­ко­ва­ни рад­ни­ци, зи­да­ри, елек­три­ча­ри и ва­ри­о­ци још мо­ гу и да про­на­ђу не­ка­кав по­сао. А у мо­јој или му­же­вље­вој про­фе­си­ји до­бро пла­ ћен по­сао пре ће да­ти сво­јим гра­ђа­ни­ма или ком­ши­ја­ма, или пак Хо­лан­ђа­ни­ма и Аустри­јан­ци­ма. Од­нос ру­ских парт­не­ра у обла­сти гра­ ђе­ви­нар­ства и про­јек­то­ва­ња са­свим је дру­га­чи­ји. Ру­си пре све­га це­не ква­ли­ тет и про­фе­си­о­нал­ност. Ве­о­ма смо за­ до­вољ­ни са­рад­њом са њи­ма. Тре­ба на­ по­ме­ну­ти и то да у ве­ћи­ни европ­ских фир­ми са ко­ји­ма смо са­ра­ђи­ва­ли сви

го­во­ре ен­гле­ски, а дру­ги је­зик је ру­ски. Без сум­ње, ру­ски је за Евро­пу је­зик бу­ дућ­но­сти. Ру­си већ има­ју раз­ви­је­не по­ сло­ве у Евро­пи и све ви­ше ку­пу­ју но­ве фир­ме и про­ши­ру­ју сво­је по­слов­не ве­зе. Ба­не, 52 го­ди­не, ане­сте­зи­о­лог, син Дар­ ко (7. раз­ред) Ја сам у уну­тра­шњо­сти Ср­би­је у шко­ли учио ру­ски је­зик од пе­тог раз­ре­да и то ми је био пр­ви стра­ни је­зик. Ен­гле­ски сам учио као дру­ги стра­ни је­зик са­мо на фа­кул­те­т у. У Ју­го­сла­ви­ји се ру­ски је­зик ма­сов­но учио. Још увек до­ста до­бро го­ во­рим ру­ски, ни­сам га за­бо­ра­вио. Имао сам при­ли­ке да ру­ски је­зик ко­ри­стим и у свом по­слу не са­мо у Ср­би­ји, већ и у Евро­пи. У Ру­си­ји сам био са­мо два пу­та: осам­де­се­тих го­ди­на на та­да по­пу­лар­ном де­се­то­днев­ном пу­то­ва­њу во­зом уз оби­ ла­зак Мо­скве и Ле­њин­гра­да. Са пу­то­ва­ња по СССР-у се се­ћам ка­ко смо на укра­јин­ској гра­ни­ци про­да­ли

жва­ке и руч­не са­то­ве пре­ про­дав­ци­ма. Раз­ме­ни­ли смо де­ви­зе и до­би­ли го­ми­ лу ру­ба­ља ко­је про­сто ни­ смо мо­гли да по­тро­ши­мо за 10 да­на јер се за би­ло ко­ју ро­бу мо­ра­ло че­ка­ти у ки­ ло­ме­тар­ским ре­до­ви­ма. А ка­да сам пре не­ко­ли­ко го­ ди­на био у Мо­скви на јед­ној кон­фе­рен­ци­ји, ви­део сам да се све пот­пу­но про­ме­ ни­ло. Про­дав­ни­це су до­бро снаб­де­ве­не, али са­да срп­ски док­тор има ма­ло нов­ца за њих! Згра­де су са­вре­ме­не и све бли­ста. У по­след­њих 10 го­ди­на је по­ста­ло ко­ри­сно зна­ти ру­ски је­зик (мој ен­ гле­ски је осред­њи). На свим сај­то­ви­ма, и у Евро­пи и у Ср­би­ји, по­сто­ји оп­ци­ја да се иза­бе­ре ру­ски је­зик. Мно­ге ко­ри­сне ин­фор­ма­ци­је ко­ је су ра­ни­је би­ле до­ступ­не са­мо на ен­гле­ском, са­да се мо­гу про­на­ћи и на ру­ском је­зи­ку (ту­ри­зам, ку­по­про­да­ ја, ме­ди­цин­ске услу­ге итд). Си­гу­ран сам да ће ми син у бу­дућ­но­сти би­ти за­хва­лан што сам га под­ста­као да учи ру­ски. Не­ве­на, 32 го­ди­не, тр­го­вац, ћер­ка Ана (7. раз­ред) Иза­бра­ли смо ру­ски јер смо ми­сли­ли да при уче­њу слич­них је­зи­ка не­ће би­ти ни­ ка­квих те­шко­ћа. Ме­ђу­тим, по­гре­ши­ли смо. Ћер­ка учи ру­ски већ тре­ћу го­ди­ну. У по­чет­ку, у 5. раз­ре­ду, чи­та­ли су ру­ске на­ род­не бај­ке и то је би­ло пре­ле­по. А са­да, ка­да је за до­ма­ћи за­да­так до­би­ла да про­ ме­ни 20 гла­го­ла, сви за­јед­но смо се­де­ли и пи­са­ли и те­ле­фо­ном смо се кон­с ул­то­ва­ли са свим по­зна­ни­ци­ма. У уџ­бе­ни­ку ру­ског је­зи­ка об­ја­шње­ња су крат­ка. Гла­го­ли су би­ли те­шки и сва­ки се дру­га­чи­је ме­њао. У 10 са­ти уве­че смо мо­ра­ли да за­мо­ли­мо за по­моћ ком­ши­ни­цу Ру­ски­њу. Же­ле­ли би­смо да на­ста­ва ру­ског је­зи­ка бу­де са­ вре­ме­ни­ја, да се не учи по ста­рим уџ­бе­ ни­ци­ма. Би­ло би до­бро да се уз уџ­бе­ник ру­ског до­би­је и не­ко­ли­ко ди­ско­ва са гра­ 15

погледи ма­ти­ком, до­дат­ним за­да­ци­ма, пра­ви­ли­ ма, об­ја­шње­њи­ма и ве­жба­њи­ма за ви­ши ни­во зна­ња. Да по­сто­је ком­пју­тер­ски про­гра­ми, про­гра­ми за смарт­фо­не, DVD ма­те­ри­ја­ли и слич­но. То би омо­гу­ћи­ло са­мо­стал­но уче­ње по­мо­ћу ком­пју­те­ра. У шко­ли нам не­до­ста­ју са­вре­ме­не ме­то­ де уче­ња ру­ског до­ступ­не де­ци ко­ја тек по­чи­њу да уче је­зик. *** Из ко­мен­та­ра ро­ди­те­ља и на­став­ни­ка ви­ ди­мо да је ру­ском је­зи­ку као „брен­ду“ нео­ п­хо­дан све­о­бу­хва­тан „ре­брен­динг“, да се из­ра­зи­мо на је­зи­ку ко­ји сви у шко­ли уче. Про­фе­си­о­нал­на ре­клам­на кам­па­ња и де­ таљ­но осми­шље­на мар­ке­тин­шка стра­те­ ги­ја ко­ја би под­ра­зу­ме­ва­ла ак­тив­но ко­ри­ шће­ње свих са­вре­ме­них PR тех­но­ло­ги­ја.

Од­нос ру­ских парт­не­ра у обла­сти гра­ђе­ви­нар­ства и про­јек­то­ва­ња са­свим је дру­га­чи­ји [од оног у За­пад­ној Европи]. Ру­си пре све­га це­не ква­ли­тет и про­фе­си­о­нал­ност. Ве­о­ма смо за­до­вољ­ни са­рад­њом са њи­ма На жа­лост, услед сво­је­вр­сне ме­диј­ске бло­ка­де ни­с у сви у Ср­би­ји, као наш са­ го­вор­ник Ба­не, све­сни ствар­не си­т у­а­ци­ је у Ру­си­ји и дру­гим зе­мља­ма За­јед­ни­це не­за­ви­сних др­жа­ва. Љу­ди не зна­ју да се упра­во тај део све­та ин­тен­зив­но раз­ви­ ја и да има огром­на и пер­спек­тив­на тр­ жи­шта. Ру­ски је­зик је за мно­ге још увек оста­так со­ци­ја­ли­стич­ке про­шло­сти ко­ји у ре­ал­ном жи­во­т у ни­је ни од ка­кве ко­ри­ сти. За то је до­ста кри­ва и са­ма Ру­си­ја, ко­ја се­бе не­до­вољ­но по­пу­ла­ри­ше у све­т у, а на­ро­чи­то у Ср­би­ји. Већ не­ко­ли­ко го­ди­на за­ре­дом то­ком но­ во­го­ди­шњих и бо­жић­них пра­зни­ка у „Бе­ о­град­ској аре­ни“ Аме­ри­кан­ци при­ка­зу­ју но­во­го­ди­шњу пред­ста­ву за де­цу „Ди­зни на ле­ду“. То је до­бар спек­такл про­пра­ћен моћ­ном ре­кла­мом ен­гле­ског је­зи­ка: пред­ ста­ву пра­ти про­да­ја игра­ча­ка, ком­пју­тер­ ских игри­ца, фла­је­ра, слат­ки­ша, ко­сти­ма и че­стит­ки. Ако ру­ску шко­лу умет­нич­ког кли­за­ња с пра­вом сма­тра­мо нај­бо­љом на 16

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

све­т у, за­што у Бе­о­гра­ду не­ма спек­та­кла на ле­ду у из­во­ђе­њу Иље Авер­бу­ха и дру­ гих ру­ских зве­зда умет­нич­ког кли­за­ња по­зна­тих у чи­та­вом све­т у? За­што не­ма са­вре­ме­них спек­та­ка­ла бра­ће За­па­шних, пре­пу­них спе­ци­јал­них ефе­ка­та? За­што ван Ру­си­је не­ма нај­бо­љих ру­ских фил­мо­ ва (ко­ји се ма­сов­но при­ка­зу­ју у ру­ским би­о­ско­пи­ма), но­вих ру­ских ду­го­ме­тра­ жних цр­та­них фил­мо­ва и цр­та­них се­ри­ ја? Сво ово бла­го је у Ср­би­ји, на жа­лост, го­то­во пот­пу­но не­по­зна­то. Ка­да би срп­ска де­ца од нај­ра­ни­јег де­ тињ­ства гле­да­ла цр­та­не се­ри­је као што су „Ма­ша и ме­двед“ и „Лоп­ти­це сме­ја­ ли­це“ („Сме­ша­ри­ки“), див­не ру­ске ду­ го­ме­тра­жне цр­та­не фил­мо­ве, на при­мер „Бел­ку и Стрел­ку“, „Аљо­шу По­по­ви­ча и зма­ја Го­ри­ни­ча“ или „Кне­за Вла­ди­ми­ ра“, ка­да би ти­неј­џе­ри и мла­ди ишли на кон­цер­те Зем­фи­ре, Му­ми­је Тро­ла, Ди­ме Би­ла­на и Пе­ла­ге­је, и ка­да би љу­би­те­љи филм­ске умет­но­сти гле­да­ли фил­мо­ве као што су „По­вра­так“ Звја­гин­це­ва, „Стр­на­ ди­це“ Алек­се­ја Фе­дор­чен­ка, „Еуфо­ри­ја“ Ви­ри­па­је­ва, „Брат“ Ба­ла­ба­но­ва или „Ав­ гу­ста че­тр­де­сет че­твр­те“ Пта­шу­ка, се­ри­је по­пут „Иди­о­та“ Вла­ди­ми­ра Борт­ка или „Ли­кви­да­ци­је“ Сер­ге­ја Ур­с у­ља­ка, де­ца и мла­ди би по­ста­ли за­ин­те­ре­со­ва­ни­ји за уче­ње ру­ског је­зи­ка. Мно­ги струч­ња­ци и обич­ни љу­ди ко­ји би же­ле­ли да бо­ље упо­зна­ју Ру­си­ју и ру­ски је­зик ми­сле да би про­мо­ви­са­њу до­стиг­ну­ћа ру­ске кул­ ту­ре, не са­мо ви­со­ке, већ и ква­ли­тет­не по­пу­лар­не, до­при­нео и је­дан ру­ски те­ле­ ви­зиј­ски ка­нал на срп­ском. На­рав­но, као по­зи­ти­ван при­мер ак­ци­је ру­ске стра­не мо­ра­мо по­ме­ну­ти сајт ко­ји упра­во чи­та­те. Ипак, за па­сив­ност не тре­ба кри­ви­ти са­мо Ру­си­ју. Срп­ска сред­ства јав­ног ин­ фор­ми­са­ња тре­ба са­ма да по­кре­ну ини­ ци­ја­ти­ву за ди­стри­бу­ци­ју ру­ских ме­диј­ ских са­др­жа­ја у Ср­би­ји. Ни у Ру­си­ји, на жа­лост, не­ма до­вољ­но ин­фор­ма­ци­ја о Ср­би­ји и ње­ном ве­ли­ком и по­сто­ја­ном ин­те­ре­со­ва­њу за ру­ску кул­т у­ру. Да­нас нео­пре­де­ље­ни или сум­њи­ча­ви срп­ски ро­ди­те­љи че­сто из­бор стра­ног је­зи­ка у 5. раз­ре­ду пре­пу­шта­ју де­те­т у ко­је, на­рав­но, ни­шта не зна о Ру­си­ји. Оно се у тој си­т у­а­ци­ји, на­рав­но, ру­ко­ во­ди сте­ре­о­ти­пи­ма или ор­га­ни­за­ци­о­ним пред­но­сти­ма уче­ња не­ког дру­гог стра­ног је­зи­ка. На­да­мо се да ће се у бу­дућ­но­сти си­т у­а­ци­ја про­ме­ни­ти. (Све­тла­на Гу­се­ва је ру­ски но­ви­нар. Жи­ви и ра­ди у Ср­би­ји од 2001.)

економија Пи­шу: Је­ка­те­ри­на Кар­пен­ко, Сер­геј Ти­тов, gazeta.ru

С

р­би­ја се спре­ма да еми­т у­је об­ве­зни­це де­но­ми­но­ва­не у ру­бља­ма у вред­но­сти од око 250 ми­ли­о­на до­ла­ра. Ово је то­ ком бан­кар­ске кон­фе­рен­ци­је Euro­mo­ney у Бе­чу са­оп­штио „Га­зе­ти.ру“ ми­ни­стар фи­нан­си­ја Ср­би­ је Мла­ђан Дин­кић. По ње­го­вим ре­чи­ ма, у при­пре­ми за из­да­ва­ње об­ве­зни­ца уче­ству­је ру­ска ВТБ бан­ка. Ка­да је Ср­ би­ја 14. но­вем­бра из­да­ла пе­то­го­ди­шње об­ве­зни­це вред­не 750 ми­ли­о­на до­ла­ра, ор­га­ни­за­то­ри пла­сма­на су би­ли „ВТБКа­пи­тал“, De­utsche Bank и HSBC. Та­да је по­тра­жња за об­ве­зни­ца­ма би­ла пет пу­та ве­ћа од по­ну­де. До са­да је Ср­би­ја из­да­ва­ла др­жав­не об­ ве­зни­це са­мо у ди­на­ри­ма, до­ла­ри­ма и еври­ма. Из­да­ва­ње ру­баљ­ских об­ве­зни­ца Ср­би­ ја је на­ја­ви­ла са­мо не­ко­ли­ко да­на по­сле пот­пи­си­ва­ња спо­ра­зу­ма са Мо­сквом о пе­то­го­ди­шњем кре­ди­т у вред­ном 800 ми­ ли­о­на до­ла­ра уз го­ди­шњу ка­ма­т у од 4,1%. Но­вац ће би­ти упла­ћен 2013. Ср­би­ја пла­ ни­ра да до­би­је­на сред­ства упо­тре­би за фи­нан­си­ра­ње ин­фра­струк­т ур­них про­је­ ка­та у окви­ру па­не­вроп­ског же­ле­знич­ког „Ко­ри­до­ра 10“ и за мо­дер­ни­за­ци­ју пру­ге Бе­о­град–Бар, док ће 100 ми­ли­о­на до­ла­ра из тог зај­ма би­ти утро­ше­но на ку­по­ви­ну ло­ко­мо­ти­ва ру­ске про­из­вод­ње. Кре­дит од 800 ми­ли­о­на до­ла­ра је дру­ га тран­ша ру­ског зај­ма за фи­нан­си­ра­ ње срп­ске же­ле­знич­ке ин­фра­струк­т у­ре. Пр­вих 200 ми­ли­о­на до­ла­ра упла­ће­но је Бе­о­гра­ду још 2010. По­ред то­га, Мо­сква раз­ма­тра мо­гућ­ност да за Ср­би­ју из­дво­ји ста­би­ли­за­ци­о­ни за­ јам од ми­ли­јар­ду до­ла­ра. По Дин­ки­ће­вим ре­чи­ма, он се на­да да ће пре­го­во­ри би­ти за­вр­ше­ни у пр­вом квар­та­лу те­ку­ће го­ ди­не, а да ће пр­ва тран­ша би­ти упла­ће­на већ у дру­гом квар­та­лу. У 2013. го­ди­ни Ср­би­ја пла­ни­ра да на ме­ ђу­на­род­ним тр­жи­шти­ма по­зај­ми још три ми­ли­јар­де до­ла­ра и да еми­т у­је евро­об­ ве­зни­це у вред­но­сти од две ми­ли­јар­де до­ла­ра. Ра­ни­је је Бе­о­град оба­вио пре­ли­ ми­нар­не кон­с ул­та­ци­је са Ме­ђу­на­род­ним мо­не­тар­ним фон­дом о из­два­ја­њу ан­ти­ кри­зног кре­ди­та од 1,3 ми­ли­јар­де до­ла­ра, али је тај кре­дит за­мр­знут 2012. у ве­зи са пред­сто­је­ћим из­бо­ри­ма у Ср­би­ји. По Дин­ки­ће­вим ре­чи­ма, Бе­о­град ће по­но­во

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

Ср­би­ја и ру­баљ­ске об­ве­зни­це Из­да­ва­ње ру­баљ­ских об­ве­зни­ца Ср­би­ја је на­ја­ви­ла са­мо не­ко­ли­ко да­на по­сле пот­пи­си­ва­ња спо­ра­зу­ма са Мо­сквом о пе­то­го­ди­шњем кре­ди­ту вред­ном 800 ми­ли­о­на до­ла­ра

Ср­би­ја мо­же по­ста­ти дру­га др­жа­ва на све­т у (пр­ва је Бе­ло­ру­си­ја) ко­ја еми­т у­је др­жав­не об­ве­зни­це у ру­бља­ма. Ми­ни­стар­ство фи­нан­си­ја Ру­си­је по­здра­вља ову ини­ци­ја­ти­ву. Ина­че, Бе­о­град је већ по­зај­мио од Ру­си­је ми­ли­јар­ду до­ла­ра и ра­чу­на да ће до­би­ти још то­ли­ко оба­ви­ти кон­с ул­та­ци­је са ММФ-ом о из­ два­ја­њу по­мо­ћи у слу­ча­ју крај­ње ну­жде. Тро­шко­ви оп­слу­жи­ва­ња др­жав­ног ду­га 2013. ће у Ср­би­ји до­сти­ћи 5,9 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, што је за 25% ви­ше не­го у 2012. го­ди­ни. Пре­ма по­да­ци­ма при­вред­не ко­мо­ре Ср­ би­је, спољ­ни дуг др­жа­ве је у ок­то­бру 2012. из­но­сио 11,65 ми­ли­јар­ди евра, тј. око по­ло­ви­не до­ма­ћег бру­то про­из­во­ да, док је спољ­ни дуг при­ват­ног сек­то­ра 13,89 ми­ли­јар­ди евра. Де­фи­цит бу­џе­та Ср­би­је 2012. је из­но­сио пре­ко 7% бру­то до­ма­ћег про­из­во­да, а сто­ па не­за­по­сле­но­сти 26,2%. Пре­ма оце­на­ма Свет­ске бан­ке, бру­то до­ма­ћи про­из­вод је са­да ма­њи за 2%. Пре­ма вла­ди­ним про­це­ на­ма, ове го­ди­не еко­но­ми­ја зе­мље тре­ба да се по­диг­не за 2% за­хва­љу­ју­ћи ан­ти­

кри­зним ме­ра­ма и по­ве­ћа­њу оби­ма из­во­ за, а пре све­га због све бо­љег по­сло­ва­ња „Фи­ја­та“ у Кра­гу­јев­цу и мо­дер­ни­зо­ва­не Нафт­не ин­ду­стри­је Ср­би­је (ко­ја је ћер­ ка-ком­па­ни­ја „Га­спром њеф­та“). Тре­ба­ло би да се из­да­ва­ње ру­баљ­ских об­ве­зни­ца по­зи­тив­но од­ра­зи на ста­т ус ру­бље, сма­тра Ми­ни­стар­ство фи­нан­си­ ја Ру­си­је. „По­здра­вља­мо ту од­лу­ку, јер су та­кве еми­си­је ва­жан ко­рак на пу­т у ка фор­ми­ ра­њу ме­ђу­на­род­ног фи­нан­сиј­ског цен­тра [у Москви], што ће до­при­не­ти да ру­бља до­би­је ста­т ус ре­зер­вне ва­лу­те“, ре­че­но је у овом ре­со­ру. За Ср­би­ју ће то зна­чи­ти ди­вер­си­фи­ ка­ци­ју из­во­ра по­зајм­ље­них сред­ста­ва ка­ко у ге­о­граф­ском, та­ко и у ва­лут­ном сми­слу, што „у крај­њој ин­стан­ци увек

Фо­то: Ро­сиј­ска га­зе­та

до­но­си ве­ћу фи­нан­сиј­ску ста­бил­ност“, ис­так­ну­то је у ми­ни­стар­ству. Од­лу­ка о из­да­ва­њу ру­баљ­ских об­ве­зни­ца усме­ре­на је пре све­га на по­пу­ла­ри­за­ци­ ју ру­ске ру­бље, сма­тра Дми­триј Дуд­кин, шеф ди­рек­ци­је за ана­ли­зу кре­дит­них ин­ стру­ме­на­та „Урал­сиб Ке­пи­тал“. От­ка­ко се по­ја­ви­ла иде­ја о ства­ра­њу ме­ђу­на­род­ног фи­нан­сиј­ског цен­тра у Мо­скви, по­сто­ ји и по­тре­ба за по­пу­ла­ри­за­ци­јом ру­бље, из­ме­ђу оста­лог и у Ис­точ­ној Евро­пи. И та по­тре­ба је ра­зум­на“, ка­же ана­ли­ти­чар. „Ме­ђу­тим, до са­да је ру­баљ­ске об­ве­зни­це пла­си­ра­ла са­мо Бе­ло­ру­си­ја“, до­да­је он. „За из­ла­зак зе­мље на тр­жи­ште зај­мо­ва у ру­бља­ма нео­п­ход­ни су за­јед­нич­ки про­ јек­ти са Ру­си­јом и ве­ли­ки обим тр­го­ви­не. Ср­би­ја у том кон­тек­сту из­гле­да по­ма­ло чуд­но“, сма­тра ана­ли­ти­чар. „Што ви­ше бу­де за­јед­нич­ких про­је­ка­та, ве­ћи ће би­ ти ‘не­си­ро­вин­ски’ из­воз Ру­си­је и би­ће ве­ћа мо­гућ­ност да се ру­бља ко­ри­сти као ре­ги­о­нал­на ва­лу­та. Ме­ђу­тим, еко­но­ми­ја Ру­си­је је још увек ори­јен­ти­са­на на из­воз си­ро­ви­на“. Еми­си­јом ру­баљ­ских об­ве­зни­ца у Ср­би­ји ру­бља мо­же до­би­ти на зна­ча­ју, сла­же се Ја­ро­слав Ли­со­во­лик, глав­ни еко­но­ми­ста ин­ве­сти­ци­о­не бан­ке De­utsche UFG. Са гле­ди­шта тр­го­вин­ско-еко­ном­ског парт­ нер­ства Мо­сква и Бе­о­град те­сно са­ра­ђу­ју, ис­та­као је он. „Ру­си­ја на том тр­жи­шту у из­ве­сној ме­ри по­ку­ша­ва да кон­ку­ри­ше Европ­ској уни­ ји. Тран­ша од 800 ми­ли­о­на до­ла­ра ко­ју је до­био Бе­о­град пред­ста­вља још је­дан фак­тор збли­жа­ва­ња два­ју еко­ном­ских си­сте­ма.“ Чим се еми­т у­ју ру­баљ­ске обли­га­ци­је, он­да се очи­глед­но прет­по­ста­вља да ће ин­ве­сти­ ци­о­на ба­за би­ти кон­цен­три­са­на у Ру­си­ји. Ако усло­ви еми­си­је обли­га­ци­ја бу­ду до­ вољ­но за­ни­мљи­ви, а ка­мат­на сто­па ви­со­ ка, он­да то мо­же при­ву­ћи па­жњу ру­ских ин­ве­сти­то­ра. По ми­шље­њу Ли­со­во­ли­ка, то­ме до­при­но­си и при­лич­но по­вољ­на ма­ кро­е­ко­ном­ска си­т у­а­ци­ја у Ру­си­ји.

17

економија

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

Ко­ли­ка је це­на при­ја­тељ­ства? Пи­ше: Мар­га­ри­та Љу­то­ва, Ве­до­мо­сти

С

Фо­то: Press Pho­to

р­би­ја је од Ру­си­је до­би­ла кре­ дит од 800 ми­ли­о­на до­ла­ра и во­ди пре­го­во­ре о још јед­ној ми­ли­јар­ди, а са­да је по­че­ла да тра­жи и по­пуст за гас. Ујед­но је Бе­о­град из­ра­зио спрем­ност да по­мог­не „Ју­жном то­ку“ „Це­на [гаса] је су­ви­ше ви­со­ка за срп­ско тр­жи­ште, с об­зи­ром на еко­ном­ску си­ ту­а­ци­ју у зе­мљи и при­ја­тељ­ске од­но­се из­ме­ђу Ру­си­је и Ср­би­је“, по­жа­ли­ла се ми­ни­стар­ка енер­ге­ти­ке Зо­ра­на Ми­хај­ ло­вић на су­сре­т у са ру­ским ам­ба­са­до­ ром Алек­сан­дром Че­пу­ри­ном. Ра­ни­је је Ду­шан Ба­ја­то­вић, ге­не­рал­ни ди­рек­тор

18

„Ср­би­ја­га­са“, ис­ти­цао да Ср­би­ја у 2013. го­ди­ни ра­чу­на на сни­же­ње це­не га­са са 470 до­ла­ра за хи­ља­ду ме­та­ра куб­них на 420 до­ла­ра. Пре­ма ру­ско-срп­ским спо­ ра­зу­ми­ма, «Га­спром» ће у пе­ри­о­ду 20122021. ис­по­ру­чи­ва­ти Ср­би­ји нај­ви­ше пет ми­ли­јар­ди куб­них ме­та­ра га­са го­ди­шње. Спо­ра­зум пред­ви­ђа да се усло­ви мо­гу пре­и­спи­та­ти јед­ном у то­ку го­ди­не, ре­ као је Ба­ја­то­вић. Пред­став­ник ру­ске вла­де је пи­та­ње по­ пу­ста за Ср­би­ју пре­у­сме­рио „Га­спро­ му“. „Га­спром“, ме­ђу­тим, ни­шта ни­је од­го­во­рио. Ср­би­ја има осно­ва за цен­ка­ње, јер пре­ко ње­не те­ри­то­ри­је тре­ба да про­ђе де­о­ни­ца „Ју­жног то­ка“. Од свих зе­ма­ља кроз ко­је ће про­ћи га­со­вод Ср­би­ја је пр­ва до­не­ла

ко­нач­ну од­лу­ку о ин­ве­сти­ра­њу про­јек­та. По­ред то­га, Ср­би­ја сво­јој де­о­ни­ци уско­ ро тре­ба да до­де­ли ста­т ус на­ци­о­нал­ног про­јек­та. По ре­чи­ма Ми­хај­ло­ви­ће­ве, на­ црт за­ко­на тре­ба да бу­де го­тов до кра­ја ја­ну­а­ра. Ста­т ус на­ци­о­нал­ног про­јек­та је по­тре­бан да би „Ју­жни ток“ у ЕУ био при­знат као тран­сгра­нич­ни про­је­кат, об­ја­снио је ми­ни­стар енер­ге­ти­ке Ру­си­ је Алек­сан­дар Но­вак. То ће омо­гу­ћи­ ти да се га­со­вод де­ли­мич­но из­у­зме из над­ле­жно­сти Тре­ћег енер­гет­ског па­ ке­та. У про­тив­ном ће »Га­спром» мо­ ћи да ис­ко­ри­сти са­мо 50% ка­па­ци­те­та „Ју­жног то­ка“. «Га­спром» је ра­ни­је са­оп­штио да у 2012. го­ди­ни ис­по­ру­ка га­са у Ср­би­ју тре­ба да из­но­си око 1,5 ми­ли­јар­ди куб­них ме­та­ ра (док је 2011. из­но­си­ла 1,4 ми­ли­јар­де). Пре­ма то­ме, по­пуст од 10% о ко­ме го­во­ри Ба­ја­то­вић у том слу­ча­ју би ко­штао «Га­ спром» 75 ми­ли­о­на до­ла­ра го­ди­шње. Већ се уста­ли­ла прак­са да «Га­спром» ну­ди по­ пуст од 10-15%, ис­ти­че Де­нис Бо­ри­сов из Но­мос-бан­ке, и с об­зи­ром на ва­жност „Ју­жног то­ка“ «Га­спром» би мо­гао да по­ пу­сти, јер обим ис­по­ру­ке га­са у Ср­би­ју ни­је ве­ли­ки.

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

Фо­то: As­so­ci­a­ted Press

„Га­спром“ спа­са­ва Грч­ку?

Пи­ше: Је­ка­те­ри­на Ме­ре­мин­ска, gazeta.ru

Р

у­ске ком­па­ни­је „Га­спром“ и „Син­тез“ оста­ле су фак­тич­ки је­ди­ни пре­тен­ден­ти на ку­по­ ви­ну грч­ке на­ци­о­нал­не га­сне ком­па­ни­је DE­PA. Грч­ка ће под при­ти­ском зај­мо­да­ва­ца би­ти при­ну­ђе­на да при­хва­ти њи­хо­ву по­ну­ду без об­зи­ра на не­го­до­ва­ње САД и ЕУ, ко­је су не­за­до­вољ­не због про­до­ра Ру­си­је. Грч­ ки функ­ци­о­не­ри оче­ку­ју да ће за га­сну ак­ти­ву до­би­ти 1,5 ми­ли­јар­ди евра. Ру­ски га­сни ги­гант „Га­спром“ и гру­па „Син­тез“, ко­јом упра­вља пред­став­ник Чу­ва­шке Ре­пу­бли­ке у Са­ве­т у Фе­де­ра­ци­је Ле­о­нид Ле­бе­дев, глав­ни су пре­тен­ден­ти на ку­по­ви­ну грч­ке га­сне ком­па­ни­је DE­ PA, због че­га су Европ­ска уни­ја и САД из­ра­зи­ле не­за­до­вољ­ство, пи­ше Fi­nan­cial Ti­mes (FT). Грч­ка при­ва­ти­зу­је ком­па­ни­ју DE­PA за­ јед­но са ћер­ком-ком­па­ни­јом Hel­le­nic Gas Tran­smis­sion System Ope­ra­tor S.A. (DES­ FA), ко­ја је опе­ра­тор га­сног тран­спорт­ ног си­сте­ма и пре­ко ко­је грч­ка вла­да упра­вља на­ци­о­нал­ном мре­жом ди­стри­ бу­ци­је га­са и тер­ми­на­ли­ма за ре­га­си­фи­ ка­ци­ју. Ком­па­ни­је чи­не је­дин­стве­ни га­

Грч­ка је спрем­на да про­да свој га­сни тран­спорт­ни си­стем ру­ској ком­па­ни­ји без об­зи­ра на не­го­до­ва­ње ЕУ и САД, ко­је су не­за­до­вољ­не због про­до­ра Ру­си­је у тај део ју­го­и­сточ­не Евро­пе сни хол­динг. Грч­ка др­жа­ва је не­по­сред­ни вла­сник 65% хол­дин­га DE­PA, док је 35% у вла­сни­штву ком­па­ни­је Hel­le­nic Pe­tro­le­ um, у ко­јој грч­ка др­жа­ва та­ко­ђе има 35% ак­ци­ја. Грч­ка вла­да и Hel­le­nic Pe­tro­le­um до­го­во­ри­ле су се о за­јед­нич­кој про­да­ји ак­ци­ја. Ин­ве­сти­то­ри­ма је по­ну­ђе­но да от­ку­пе ак­ти­ве у па­ке­т у или пар­ци­јал­но. У пр­вом слу­ча­ју ку­пац до­би­ја 100% ак­ ци­ја ин­те­гри­са­ног хол­дин­га под усло­вом да по­сле тран­сак­ци­је бу­де вра­ће­но др­ жа­ви 34% опе­ра­то­ра га­сног тран­спорт­ ног си­сте­ма DES­FA. Пре­ма дру­гој схе­ми, удео Грч­ке др­жа­ве у ком­па­ни­ји DE­PA би­ће про­дат одво­је­но од уде­ла DES­FA, али и у том слу­ча­ју др­жа­ва на­ме­ра­ва да за­др­жи 34% ак­ци­ја у опе­ра­то­ру га­сног тран­спорт­ног си­сте­ма.

DE­PA је јед­на од нај­при­влач­ни­јих ак­ ти­ва у грч­ком па­ке­т у при­ва­ти­за­ци­је.

Функ­ци­о­не­ри оче­ку­ју да ће за ком­па­ ни­ју до­би­ти 1,5 ми­ли­јар­ди евра. Јав­ност је још у апри­лу 2012. са­зна­ла да су „Га­спром“ и „Син­тез“ до­ста­ви­ли по­ ну­де за ку­по­ви­ну ком­па­ни­је DE­PA. За ове ак­ти­ве су по­ред ру­ских ком­па­ни­ја би­ли за­ин­те­ре­со­ва­ни ита­ли­јан­ски Edi­ son, AEM и ENI, азер­беј­џан­ска др­жав­на ком­па­ни­ја So­car, ал­жир­ски So­na­trach, шпан­ски Gaz Na­tu­ral и Ena­gas, изра­ел­ска ком­па­ни­ја Israel Corp., ја­пан­ски Mit­sui, хо­ланд­ски Vo­pak, ки­не­ски ENN, че­шки CEZ и грч­ки хол­динг M&M. Са­вет ди­рек­то­ра грч­ке аген­ци­је за при­ва­ ти­за­ци­ју у два на­вра­та је од­ла­гао до­но­ше­ ње од­лу­ке о фор­ми­ра­њу фи­нал­ног спи­ска пре­тен­де­на­та, иако пла­ни­ра да за­тво­ри тран­сак­ци­ју до кра­ја пр­вог квар­та­ла 2013. За­са­да не по­сто­ји зва­нич­ни спи­сак ком­ па­ни­ја ко­је су ушле у фи­на­ле кон­кур­са, 19

економија али ни­јед­на ком­па­ни­ја из Евро­пе, Ја­па­на или Ки­не, ко­јој је аген­ци­ја одо­бри­ла уче­ шће у кон­кур­с у, још увек ни­је до­ста­ви­ла зва­нич­ну по­ну­ду, очи­глед­но због мо­гу­ћег из­ла­ска Грч­ке из евро­зо­не. Из­во­ри бли­ ски уче­сни­ци­ма пре­го­во­ра са­оп­шта­ва­ју да су у игри оста­ла три основ­на пре­тен­ ден­та: две ру­ске ком­па­ни­је и азер­беј­џан­ ски So­car. FT по­ми­ње и грч­ке ком­па­ни­је M2M и GEK Ter­na, али ова дру­га је за­ ин­те­ре­со­ва­на са­мо за ку­по­ви­ну ак­ци­ја ком­па­ни­је DES­FA. „Они ће пре­ко­ра­чи­ти ро­ко­ве... Те­шко је за­ми­сли­ти ка­ко ће аген­ ци­ја ус­пе­ти да при­ку­пи и оце­ни по­ну­де, да иза­бе­ре нај­по­вољ­ни­јег куп­ца и да за­ вр­ши пре­го­во­ре у ро­ку“, ис­ти­че пред­став­ ник ауто­ра јед­не од до­ста­вље­них по­ну­да. „По­ста­вља се пи­та­ње: шта ако нам Ру­ си да­ју по­ну­ду ко­ју не­ће­мо мо­ћи да од­би­је­мо?“, ка­же је­дан ви­со­ки грч­ки функ­ци­о­нер. „Га­спром“ већ оства­ру­је 90% свих ис­по­ ру­ка га­са у Грч­ку, и оне иду кроз бу­гар­ ски га­со­вод, док So­car ис­по­ру­чу­је ма­ње ко­ли­чи­не га­са пре­ко Тур­ске. „Га­спром“ пре­тен­ду­је са­мо на DE­PA, јер за­ко­но­

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

„По­ста­вља се пи­та­ње: шта ако нам Ру­си да­ју по­ну­ду ко­ју не­ће­мо мо­ћи да од­би­је­мо?“, ка­же је­дан ви­со­ки грч­ки функ­ци­о­нер. дав­ство ЕУ зах­те­ва раз­два­ја­ње ис­по­ру­ чи­ла­ца и ди­стри­бу­те­ра га­са. Не­дав­но је кон­церн од­у­стао од пла­но­ва да гра­ди део „Ју­жног то­ка“ кроз Грч­ку и Ја­дран­ско мо­ре до Ита­ли­је, де­мон­стри­ра­ју­ћи та­ко на­ме­ру да по­шту­је зах­те­ве ЕУ уко­ли­ко до­би­је пра­во на ову ку­по­ви­ну. У слу­ча­ју не­у­спе­ха „Га­спро­ма“ глав­ни пре­тен­дент ће по­ста­ти „Син­тез“, али ни­је ис­кљу­че­но да ће и он де­ло­ва­ти у ин­те­ре­с у кон­цер­на. По ре­чи­ма ше­фа „Син­те­за“ Ан­дре­ја Ко­ ро­љо­ва, Грч­ка мо­же по­ста­ти га­сни тран­ спорт­ни цен­тар Евро­пе. За при­ва­ти­за­ци­ју ком­па­ни­је DE­PA он ка­же да је то мо­гућ­ ност „из­ла­ска на грч­ко тр­жи­ште по це­ни ко­ја је у усло­ви­ма кри­зе ре­ла­тив­но ни­ска“.

„Ми ће­мо из­гра­ди­ти [гасоводни] спој са су­сед­ним зе­мља­ма ра­ди по­ве­ћа­ња про­то­ ка“, ка­же Ко­ро­љов, а ци­ти­ра га FT. „За­ јед­но ће ру­ске ком­па­ни­је до­ми­ни­ра­ти на грч­ком тр­жи­шту“, из­ра­зио је бо­ја­зан је­дан ана­ли­ти­чар из Ати­не. САД и Европ­ска уни­ја су про­тив то­га да Ру­си ку­пе грч­ку га­сну ком­па­ни­ју, јер се бо­је ве­ће га­сне за­ви­сно­сти од Ру­си­ је и под­вла­че да Грч­ка не тре­ба да бу­ де „та­лац“ Ру­си­је. Грч­ки функ­ци­о­не­ри, ме­ђу­тим, об­ја­шња­ва­ју да они и не­ма­ју мно­го из­бо­ра. „При­ти­ска нас ‘трој­ка’ [тројка зај­мо­да­ва­ца: Ме­ђу­на­род­ни мо­ не­тар­ни фонд, Европ­ска цен­трал­на бан­ ка и Европ­ска комисија], ко­ја зах­те­ва да се на при­ва­ти­за­ци­ји за­ра­ди што је мо­гу­ће ви­ше“, ка­же је­дан грч­ки функ­ ци­о­нер. Пре­ма пла­ну, Грч­ка од при­ ва­ти­за­ци­је за две го­ди­не тре­ба да до­ би­је нај­ма­ње 15 ми­ли­јар­ди евра. „Ми зна­мо да ће се онај ко ку­пи ком­па­ни­ју DE­PA по­ја­ви­ти на тр­жи­шту ЕУ и би­ће при­ну­ђен да по­шту­је ње­но за­ко­но­дав­ ство“, ис­ти­че функ­ци­о­нер из аген­ци­је за при­ва­ти­за­ци­ју.

Бу­гар­ска, ну­кле­ар­на елек­тра­на, Ру­си­ја и Хи­ла­ри Клин­тон Пи­ше: Ан­дреј Ре­зни­чен­ко

Б

у­гар­ска је 2012, по­сле по­се­те Хи­ла­ри Клин­тон Со­фи­ји, од­лу­ чи­ла да об­у­ста­ви из­град­њу ру­ ске ну­кле­ар­не елек­тра­не. Сто­га не­дав­на од­лу­ка Бу­га­ра да гла­са­ ју „за“ из­град­њу но­ве ну­кле­ар­ не елек­тра­не има ком­пли­ко­ван под­текст, у ко­ме се мо­гу про­на­ћи до­ма­ћа по­ли­ти­ка, Ру­си­ја и јед­на аме­рич­ка ком­па­ни­ја. Ис­точ­на Евро­па ни­је спрем­на да се од­ рек­не ну­кле­ар­ног енер­гет­ског сек­то­ра. У Бу­гар­ској је 27. ја­ну­а­ра одр­жан на­род­ни ре­фе­рен­дум ко­ји је ини­ци­ра­ла Бу­гар­ска со­ци­ја­ли­стич­ка пар­ти­ја на че­лу са бив­ шим пре­ми­је­ром Сер­ге­јем Ста­ни­ше­вом. Гра­ђа­ни­ма је по­ста­вље­но пи­та­ње: „По­др­ жа­ва­те ли Ви раз­вој ну­кле­ар­ног енер­гет­ ског сек­то­ра пу­тем из­град­ње но­ве ну­кле­ ар­не елек­тра­не?“. Пр­во­бит­на за­ми­сао је би­ла да пи­та­ње бу­де кон­крет­но (о об­на­вља­њу из­град­ње 20

ну­кле­ар­не елек­тра­не „Бе­ле­не“, чи­ја је из­град­ња 2006. по­ве­ре­на ру­ском „Атом­ стро­јек­спор­т у“, ко­ји је на тен­де­ру по­бе­ дио аме­рич­ку ком­па­ни­ју We­sting­ho­u­se). Ме­ђу­тим, ка­сни­је су вла­сти из­ме­ни­ле фор­му­ла­ци­ју и са­да је пи­та­ње уоп­ште­ни­ је, што је, пре­ма оце­на­ма со­ци­о­ло­га, по­ ма­ло дез­о­ри­јен­ти­са­ло љу­де. По­ред то­га, са­да­шњи пре­ми­јер Бој­ко Бо­ри­сов, ко­ји је и до­нео од­лу­ку о об­у­ста­вља­њу про­јек­та ну­кле­ар­не елек­тра­не „Бе­ле­не“, по­звао је сво­је при­ста­ли­це (пар­ти­ју ГЕРБ) да гла­ са­ју „про­тив“. На ре­фе­рен­дум се ода­зва­ло 21,8% гра­ ђа­на, што је из­над ми­ни­му­ма. Од то­га је за из­град­њу елек­тра­не гла­са­ло 61%, а про­тив 35% гра­ђа­на. Са­да ће пи­та­ње из­ град­ње но­ве ну­кле­ар­не елек­тра­не раз­мо­ три­ти пар­ла­мент. „Чи­сто етич­ки гле­да­но, не мо­гу да за­ми­ слим да не­ко од­ба­ци ми­шље­ње го­то­во ми­ ли­он љу­ди (Бу­гар­ска има не­што ви­ше од 7 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка). Осим то­га, су­де­ћи

по ре­зул­та­ти­ма ре­фе­рен­ду­ма пи­та­ње о ну­ кле­ар­ци ‘Бе­ле­не’ по­но­во ће до­ћи на днев­ ни ред по­сле на­ред­них из­бо­ра у Бу­гар­ској“, сма­тра екс­перт из бу­гар­ског енер­гет­ског сек­то­ра Та­ско Ер­мен­ков, члан ини­ци­ја­ тив­ног од­бо­ра за по­др­шку ре­фе­рен­ду­му. По­сле Фу­ку­ши­ме у Евро­пи ова­кав ре­зул­ тат гла­са­ња пред­ста­вља пре­се­дан, и то је ин­ди­ка­тив­но. Са­да је за бу­гар­ску опо­ зи­ци­ју ва­жно да са­чу­ва по­бе­ду про­јек­та „Бе­ле­не“, јер се чи­та­ва ди­ску­си­ја то­ком про­те­клих ме­се­ци при­ли­ком при­пре­ме ре­фе­рен­ду­ма за­сни­ва­ла упра­во на до­ брим и ло­шим стра­на­ма овог про­јек­та. „У ле­то 2013. у Бу­гар­ској ће би­ти одр­ жа­ни пар­ла­мен­тар­ни из­бо­ри. Ре­зул­та­те ре­фе­рен­ду­ма ана­ли­ти­ча­ри тре­ти­ра­ју као про­јек­ци­ју гла­са­ња за Бу­гар­ску со­ци­ја­ ли­стич­ку пар­ти­ју или за пар­ти­ју ГЕРБ („Гра­ђа­ни за европ­ски раз­вој Бу­гар­ске“). Очи­глед­но је да ће се ди­ску­си­ја на­ста­ви­ ти, јер суд­би­на про­јек­та ре­ал­но за­ви­си упра­во од то­га ко ће по­бе­ди­ти на пар­

Графикон: Наталија Михајленко

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

ла­мен­тар­ним из­бо­ри­ма и фор­ми­ра­ти вла­ду“, сма­тра Алек­сан­дар Ува­ров, не­ за­ви­сни екс­перт за ну­кле­ар­ни енер­гет­ски сек­тор и глав­ни уред­ник елек­трон­ског из­да­ња „Ато­мин­фо“. Да­нас се по­зи­ци­ја Бој­ка Бо­ри­со­ва и ње­ го­вих при­ста­ли­ца сво­ди на јед­ну те­зу: елек­тра­на ко­шта 10 ми­ли­јар­ди евра, ко­ јих у бу­џе­т у не­ма. Чак и ако гра­ђа­ни бу­ду гла­са­ли „за“, тај но­вац не­ће има­ти ода­кле да се узме, осим ако се не от­ме од пен­зи­ о­не­ра, твр­ди ак­т у­ел­ни пре­ми­јер.

„Бе­ле­не“, Ру­си­ја и Хи­ла­ри Клин­тон „Бој­ко Бо­ри­сов је 2010. по­ста­вио низ усло­ва за по­че­так про­јек­та из­град­ње ну­кле­ар­не елек­тра­не ‘Бе­ле­не’, на при­мер да се об­ја­ви фик­си­ра­на це­на елек­тра­не, у ко­ју ће би­ти ура­чу­на­ти сви ин­дек­си ин­фла­ци­је, да 51% ак­ци­ја у про­јект­ној ком­па­ни­ји при­пад­не бу­гар­ској ком­па­

ни­ји НЕК ко­ја уче­ству­је у про­јек­т у, да се про­је­кат фи­нан­си­ра без нов­ца из бу­џе­та, па чак и без га­ран­ци­је др­жа­ве, и да се у про­је­кат укљу­че европ­ски ин­ве­сти­то­ри. Сви усло­ви су ис­пу­ње­ни“, под­се­ћа Сер­геј Но­ви­ков, зва­нич­ни пред­став­ник ком­па­ ни­је „Ро­са­том“. Сво­је­вре­ме­но су у про­је­кат из­град­ње ну­ кле­ар­не елек­тра­не „Бе­ле­не“ укљу­че­не и фран­цу­ска ком­па­ни­ја за ин­же­ње­ринг Al­ tran Tec­hno­lo­gi­es и фин­ски кон­церн For­ tum, ко­је за­јед­но са „Ро­са­то­мом“ тре­ба да уче­ству­ју у фи­нан­си­ра­њу из­град­ње ну­кле­ар­ке по фик­си­ра­ној це­ни од 6,297 ми­ли­јар­ди евра и да пре­у­зму на се­бе све ин­фла­ци­о­не ри­зи­ке. При то­ме кон­трол­ ни па­кет при­па­да ком­па­ни­ји НЕК, ко­ја је до­би­ла мо­гућ­ност да свој део сред­ста­ва уло­жи ка­сни­је, ка­да оства­ри при­ход од про­из­вод­ње и про­да­је елек­трич­не енер­ ги­је у овој елек­тра­ни. Сви ти усло­ви су по­твр­ђе­ни у пот­пи­са­ним ме­мо­ран­ду­ ми­ма о осни­ва­њу про­јект­не ком­па­ни­је.

Пре­ма то­ме, у из­град­њу ну­кле­ар­не елек­ тра­не не би био утро­шен ни­је­дан лев из бу­џе­та Бу­гар­ске. И по­ред све­га, Бој­ко Бо­ри­сов је ипак од­лу­чио да об­у­ста­ви про­је­кат, а то се до­го­ди­ло у про­ле­ће 2012, по­сле по­се­те др­жав­не се­кре­тар­ке САД Хи­ла­ри Клин­ тон Бу­гар­ској. „Са­да је до та­кве кон­фрон­ та­ци­је до­шло и у Че­шкој, на тен­де­ру за из­град­њу ну­кле­ар­не елек­тра­не ‘Те­ме­лин’: са јед­не стра­не су [домаћа] „Шко­да“ и [руски] „Атом­стро­јек­спорт“, а са дру­ге We­sting­ho­u­se. Клин­то­но­ва је пре свог од­ла­ска из Стејт Де­парт­мен­та по­се­ти­ла Че­шку, где је у су­сре­т у са ше­фом че­шке ди­пло­ма­ти­је Швар­цен­бер­гом отво­ре­но тра­жи­ла да се да пред­ност Аме­ри­кан­ци­ ма. То се Че­си­ма ни­је до­па­ло. Мо­жда је упра­во та­ко ди­рект­на по­др­шка Хи­ла­ри Клин­тон до­при­не­ла Швар­цен­бер­го­вом по­ра­зу на пред­сед­нич­ким из­бо­ри­ма, одр­ жа­ним про­шле су­бо­те“, ре­као је че­шки по­ли­ти­ко­лог Он­дреј Мра­зек.

21

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

Ру­ска хи­пер­со­нич­на ра­ке­та по­ле­ће на ле­то Пи­шу: Дми­триј Баљ­бу­ров, Алек­сеј Ми­хај­лов, Из­ве­сти­ја

М

и­ни­стар­ство од­бра­не РФ од­ре­ди­ло је ро­ко­ве за но­ во проб­но лан­си­ра­ње су­ пер­тај­не ле­те­ли­це. Прет­ по­ста­вља се да ће на ле­то би­ти те­сти­ра­на ра­ке­та ко­ ја раз­ви­ја бр­зи­ну пре­ко пет ма­ха. Иако је Ру­си­ја од­у­ста­ла од иде­је пи­ло­ти­ ра­не хи­пер­со­нич­не ле­те­ли­це, про­је­кат бес­пи­лот­не ле­те­ли­це оста­је и да­ље ак­т у­ е­лан. До­бро оба­ве­ште­ни из­вор у Ми­ни­ стар­ству од­бра­не са­оп­штио је днев­ном ли­сту „Из­ве­сти­ја“ да су пр­ве про­бе оба­ вље­не 2012. на по­ли­го­ну Др­жав­ног ле­тач­ ко-проб­ног цен­тра у гра­ду Ах­т у­бин­ску. Про­је­кат раз­во­ја ра­ке­те је под озна­ком тај­но­сти и сто­га су ње­не так­тич­ко-тех­ нич­ке ка­рак­те­ри­сти­ке по­зна­те са­мо уском кру­гу љу­ди из др­жав­ног вр­ха. Ни­је по­зна­то да ли је су­пер­бр­за ра­ке­та так­ тич­ка, опе­ра­тив­но-так­тич­ка или стра­те­ шка, хо­ће ли по­се­до­ва­ти ну­кле­ар­не или обич­не бо­је­ве гла­ве. „Те­шко их је на­зва­ти про­ба­ма у пра­вом сми­слу ре­чи. Би­ли су то тек ини­ци­јал­ни те­сто­ви. Ра­ке­та се одва­ја од под­ве­сних но­ са­ча на ави­о­ну, по­кре­ће свој по­гон, пре­ле­ ће не­ко­ли­ко ки­ло­ме­та­ра бр­зи­ном ни­жом од звуч­не и при­зе­мљу­је се. На тај на­чин се 22

оп­ти­ми­зу­је по­на­ша­ње ра­ке­те у ле­т у, ње­на ускла­ђе­ност са си­сте­мом за лан­си­ра­ње и оста­лим кон­трол­ним ком­плек­си­ма ави­о­ на-но­са­ча“, об­ја­снио је са­го­вор­ник. Он је ис­та­као да је про­је­кат раз­во­ја ра­ ке­те под озна­ком тај­но­сти и да су сто­га ње­гов на­зив, циљ, так­тич­ко-тех­нич­ке ка­рак­те­ри­сти­ке (ТТК) и дру­ги основ­ни по­да­ци по­зна­ти са­мо уском кру­гу љу­ди из др­жав­ног вр­ха. Та­ко­ђе ни­је по­зна­то да ли је су­пер­бр­за ра­ке­та так­тич­ка, опе­ра­тив­но-так­тич­ка или стра­те­шка, да ли ће ње­ни ци­ље­ви би­ти бро­до­ви и објек­ти на коп­ну, хо­ће ли по­се­до­ва­ти ну­кле­ар­не или обич­не бо­је­ве гла­ве. Уко­ли­ко то ипак бу­де ну­кле­ар­на ра­ке­та, Ру­си­ја ће у скла­ду са ме­ђу­на­род­ ним до­го­во­ри­ма мо­ра­ти да је из­ло­жи на увид Аме­ри­кан­ци­ма. Не­за­ви­сни вој­ни екс­перт Дми­триј Кор­ њев, уред­ник сај­та Mi­li­taryRus­sia, на­по­ме­ нуо је да се ак­тив­но­сти Ру­си­је у обла­сти хи­пер­зву­ка у ве­ћој ме­ри чу­ва­ју у тај­но­сти не­го слич­ни про­јек­ти на За­па­ду. Пр­ви ко­ ра­ци у том сме­ру на­пра­вље­ни су кра­јем 1970-их у Вој­но-ин­ду­стриј­ској кор­по­ра­ ци­ји „НПО ма­ши­но­стро­је­ни­ја“, ка­да су до­ма­ћи ра­кет­ни струч­ња­ци под ру­ко­вод­ ством ака­де­ми­ка Вла­ди­ми­ра Че­ло­ме­ја кре­ну­ли у раз­вој ком­плек­са „Ме­те­о­рит“ (у окви­ру ко­га је тре­ба­ло ис­пи­та­ти мо­гућ­ ност лан­си­ра­ња ра­ке­та са но­са­ча у ра­зним

На по­ли­го­ну у Ах­ту­бин­ску у Астра­хан­ској обла­сти се у ју­лу-ав­гу­сту 2013. оче­ку­је пр­во пра­во проб­но лан­си­ра­ње ра­ке­те спо­соб­не да раз­ви­је бр­зи­ну пре­ко 5 ма­ха

сре­ди­на­ма – са зе­мље, из ва­зду­ха, во­де). „Су­де­ћи по до­ступ­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма, хи­пер­со­нич­ни про­грам је код нас у пу­ ном за­ма­ху. ВИК ‘НПО ма­ши­но­стро­је­ни­ ја’ ра­ди на раз­во­ју апа­ра­та са ин­дек­сом 4202, а Др­жав­ни ма­шин­ски кон­струк­тор­ ски би­ро (ГМКБ) ‘Ра­ду­га’ је још 1980-их за­по­чео про­је­кат ‘ГЕ­ЛА Х-90’. Са­свим је мо­гу­ћа при­ме­на те­о­риј­ског кон­цеп­та Х-90 у са­вре­ме­ним про­јек­ти­ма ‘Ра­ду­ге’“, из­нео је екс­перт сво­је прет­по­став­ке ли­ сту „Из­ве­сти­ја“. Глав­ни уред­ник спе­ци­ја­ли­зо­ва­не аген­ ци­је „Ави­а­порт“ Олег Пан­те­ле­јев сма­тра хи­пер­со­нич­ну тех­но­ло­ги­ју вр­ло ак­т у­ ел­ном за Ру­си­ју. По ње­го­вом ми­шље­њу, основ­на пред­ност хи­пер­со­нич­них ра­ ке­та је у њи­хо­вим удар­ним свој­стви­ма. Мо­гућ је сва­ка­ко и пре­воз те­ре­та, па чак и пут­ни­ка. Уз то, ра­ке­те мо­гу слу­жи­ти као сте­пе­ни не­ког дру­гог но­са­ча, сма­тра екс­перт. На осно­ву ин­фор­ма­ци­ја ли­ста „Из­ве­сти­ ја“, на по­ли­го­ну у Ах­т у­бин­ску у Астра­ хан­ској обла­сти се у ју­лу-ав­гу­сту 2013. оче­ку­је пр­во пра­во проб­но лан­си­ра­ње ра­ке­те спо­соб­не да раз­ви­је бр­зи­ну пре­ко пет ма­ха (је­дан мах при­бли­жно из­но­си 1100 km/h). Том при­ли­ком ће па­ра­ме­три лан­си­ра­ња би­ти про­ши­ре­ни, вре­ме ле­та ра­ке­те про­ду­же­но, а њен по­гон­ски си­ стем ће ра­ди­ти у не­ко­ли­ко ре­жи­ма.

Фо­то: РИА „Но­во­сти“

војне теме

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

Дан ка­да му­шкар­ци при­ма­ју по­кло­не Пи­ше: Је­ка­те­ри­на Ту­ри­ше­ва

По­сле рас­па­да СССР-а, по­је­ди­не бив­ше со­вјет­ске ре­пу­бли­ке су пре­ста­ле да обе­ле­жа­ва­ју 23. фе­бру­ар. Да­нас се овај пра­зник сла­ви са­мо у Ру­си­ји, Бе­ло­ру­си­ји, Укра­ји­ни и Кир­ги­зи­ји

ФОТО: ИТАР-ТАСС

З

а раз­ли­ку од Ме­ђу­на­род­ног да­ на же­на, ко­ји је у Ру­си­ју до­шао са За­па­да, Дан бра­ни­ла­ца Отаџ­ би­не је у пот­пу­но­сти и без из­у­ зет­ка ру­ски изум. До­ду­ше, још по­сто­је раз­ли­чи­те вер­зи­је од­ го­во­ра на пи­та­ње за­што је за тај пра­зник иза­бран баш 23. фе­бру­ар. Пре­ма зва­нич­ ном ста­ву, про­кла­мо­ва­ном у Со­вјет­ском Са­ве­зу 1920-их, тог да­на су 1918. тру­пе Цр­ве­не ар­ми­је по­ра­зи­ле не­мач­ку вој­ску код Пско­ва и Нар­ве. Ме­ђу­тим, ка­сни­је су исто­ри­ча­ри де­таљ­но про­у­чи­ли до­ку­мен­ те тог пе­ри­о­да и де­ман­то­ва­ли та­кво ту­ ма­че­ње. Пре­ма ар­хив­ским по­да­ци­ма, 23. фе­бру­а­ра уве­че Нем­ци су се на­ла­зи­ли 55 km од Пско­ва и 170 km од Нар­ве, и то­га да­на ни у не­мач­ким ни у ру­ским ар­хи­ви­ма не­ма по­да­та­ка о би­ло ка­квим бор­ба­ма. Па ипак, за не­пу­них два­де­сет го­ди­на тај мит је ус­пео да се одо­ма­ћи, та­ко да је у то­ку Дру­гог свет­ског ра­та 23. фе­бру­ар ма­сов­но обе­ле­жа­ван упра­во као дан пр­вих по­бе­да Цр­ве­не ар­ми­је над Нем­ци­ма. Ота­да се да­т ум овог пра­зни­ка ни­је ме­ њао, али се за­то не­ко­ли­ко пу­та ме­њао ње­гов на­зив. До 1949. се у Со­вјет­ском Са­ ве­зу сла­вио Дан Цр­ве­не ар­ми­је, а од 1949. до 1993. зва­ни­чан на­зив пра­зни­ка је био Дан Со­вјет­ске ар­ми­је и Рат­не мор­на­ри­ це, да би за­тим био пре­и­ме­но­ван нај­пре у Дан ру­ске ар­ми­је, а две го­ди­не ка­сни­је у Дан бра­ни­ла­ца Отаџ­би­не. И по­ред то­га што пра­зник пр­во­бит­но ни­ је имао ни­ка­кве ве­зе са Ме­ђу­на­род­ним да­ном же­на, то­ком вре­ме­на је 23. фе­бру­ ар у све­сти ру­ских гра­ђа­на по­чео да се до­жи­вља­ва као „пра­зник свих му­шка­ра­

У Русији су 23. фебруара сви мушкарци добили поклоне од својих дама. Јер, 23. фебруар је Дан мушкараца, односно Дан заштитника Отаџбине. Овај празник је одавно постао руски пандан 8. марту ца“ и пан­дан 8. мар­т у, ко­ји се у Ру­си­ји и да­нас ма­сов­но обе­ле­жа­ва. Ап­со­лут­на ве­ ћи­на му­шког ста­нов­ни­штва на­ше зе­мље чак и не по­до­зре­ва да ван гра­ни­ца Ру­си­је по­сто­ји Ме­ђу­на­род­ни дан му­шка­ра­ца, ко­ји се обе­ле­жа­ва 19. но­вем­бра. У да­на­ шњој Ру­си­ји је ње­го­во ме­сто чвр­сто за­у­ зео Дан бра­ни­ла­ца Отаџ­би­не и под­ра­зу­ ме­ва се да су сла­вље­ни­ци сви му­шкар­ци, не­за­ви­сно од то­га да ли су за­и­ста би­ли у при­ли­ци да бра­не сво­ју зе­мљу. Зва­нич­но се 23. фе­бру­ар по тра­ди­ци­ји обе­ле­жа­ва као вој­ни пра­зник. У мно­гим гра­до­ви­ма на­ше зе­мље тог да­на се одр­жа­ ва­ју све­ча­не по­вор­ке, смо­тре и кон­цер­ти, а у Мо­скви се у част пра­зни­ка сва­ке го­ ди­не из­во­ди по­ча­сна паљ­ба. У Ру­си­ји је уоби­ча­је­но да се за 23. фе­бру­ар, као и за 8. март, ку­пу­ју по­кло­ни. Су­де­ћи по ан­ке­та­ма, ве­ћи­на му­шка­ра­ца же­ле­ла би да тог да­на до­би­је не­ки кре­а­ти­ван или ко­ри­стан по­клон, ре­ци­мо ком­плет ори­ги­ нал­них осве­жи­ва­ча ва­зду­ха за ауто­мо­бил. Ме­ђу­тим, из го­ди­не у го­ди­ну они нај­че­шће до­би­ја­ју ча­ра­пе и ко­зме­тич­ка сред­ства за ту­ши­ра­ње и бри­ја­ње. Због те окол­но­сти не­

Је­ди­на не­по­сред­на ве­за из­ме­ђу 23. фе­бру­а­ра и 8. мар­та при­ме­ћу­је се у ка­лен­да­ру, тач­ни­је у ка­лен­да­ри­ма. На­и­ме, по­сле пре­ла­ска Ру­си­је на гре­го­ри­јан­ски ка­лен­дар, „ста­ри“ 23. фе­бру­ар па­да упра­во 8. мар­та по но­вом ка­лен­да­ру зва­нич­ни пра­зник има и свој не­зва­нич­ни на­зив – му­шкар­ци га зо­ву „Све­ру­ски дан пе­не за бри­ја­ње“. У по­след­ње вре­ме су не­ки пред­став­ни­ци ја­чег по­ла чак по­че­ли да ор­ га­ни­зу­ју „ак­ци­је про­те­ста“: уочи пра­зни­ка са­ми се­би ку­пу­ју све што им је по­треб­но за бри­ја­ње и та­ко по­ку­ша­ва­ју да до­ве­ду сво­ју леп­шу по­ло­ви­ну пред свр­шен чин.

23

интервју

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

ФО­ТО: ИТАР-ТАСС

Де­пар у ру­ск Об­у­зе­тост ру­ском књи­жев­но­шћу Де­пар­дје је мно­го пу­та ова­пло­тио на сце­ни. Фран­цу­ска по­зо­ри­шта су са ње­го­вим уче­шћем по­ста­вља­ла на сце­ну „Бра­ћу Ка­ра­ма­зо­ве“ и „Иди­о­та“

Пише: Валентин Богданов, ТВ „Россия“

O

н је био и, на­рав­но, остао Фран­цуз, без об­зи­ра на би­ло ка­кве по­ре­зе, со­ци­јал­не ка­та­ кли­зме или увре­дљи­ве из­ја­ ве функ­ци­о­не­ра. Си­ра­но де Бер­же­рак, Дан­тон, Бал­зак... Без тих Де­пар­дје­о­вих уло­га не мо­же се за­ми­сли­ти ни фран­цу­ски филм, ни фран­ цу­ска кул­т у­ра. Те­жња ка Ру­си­ји та­ко­ђе је део те кул­т у­ре. Де­пар­дје ни­је ни­ма­ло ба­на­лан у по­тра­зи за од­го­во­ром на пи­та­ње от­куд му та­ква на­кло­ност: „Шта је ле­по у ру­ској ду­ши? Ру­си­ја ни­је пла­нин­ска зе­мља и ве­тар у њој сло­бод­но ду­ва. Чи­ни ми се да оту­да по­ти­че тај моћ­ни тем­пе­ра­мент. И то је исто као код ме­не. Ја жи­вим у Бе­ри­ју, где та­ко­ђе не­ма пла­ни­на и све вре­ме ду­ва ве­тар. По то­ме смо слич­ни. Чо­век мо­ра да бу­де ве­о­ма сна­жна лич­ност да би био Рус и да би ти­ме био оду­ше­вљен.“ „Да ли вам се сви­ђа ру­ски је­зик?“ „Да, ве­о­ма!“ „Го­во­ри­те ли ру­ски?“ „Раз­у­мем ру­ски, а на­дам се да ћу уско­ро 24

мо­ћи и да го­во­рим. Ко хо­ће да бу­де па­ме­ тан и обра­зо­ван, тај тре­ба да учи је­зи­ке. Ако хо­ће­те, зна­ње је­зи­ка за­пра­во и је­сте обра­зо­ва­ње и ин­те­ли­ген­ци­ја. Још увек ми је за­ни­мљи­ва ру­ска књи­жев­ност.“ „А ка­ко сте упо­зна­ли ру­ску књи­жев­ ност? Ко­ја вам је књи­га би­ла пр­ва?“ „До­сто­јев­ски. Нај­пре До­сто­јев­ски, за­тим Тол­стој, па Пу­шкин, па Бул­га­ков.“ „Ко­ли­ко сте та­да има­ли го­ди­на?“ „Два­де­сет. И та књи­жев­ност ме је до ср­ жи по­тре­сла. И још увек ме по­тре­са.“ Ту об­у­зе­тост ру­ском књи­жев­но­шћу Де­ пар­дје је мно­го пу­та ова­пло­тио на сце­

У свом пр­вом ве­ли­ком ин­тер­вјуу от­ка­ко је по­стао др­жа­вља­нин Ру­си­је Же­рар Де­пар­дје го­во­ри о свом до­жи­вља­ју ве­ли­ког у ру­ској зе­мљи, кул­т у­ри и на­ро­ду ни. Фран­цу­ска по­зо­ри­шта су са ње­го­вим уче­шћем по­ста­вља­ла на сце­ну „Бра­ћу Ка­ ра­ма­зо­ве“ и „Иди­о­та“. Рас­пу­ћин и Пу­ га­чов су ње­го­ве ве­ли­ке филм­ске уло­ге. Тол­стој, Бул­га­ков и Че­хов су му за­са­да у ми­сли­ма и пла­но­ви­ма. „Обо­жа­вам мла­де Че­хо­вље­ве ју­на­ки­ње. Во­лим Тол­сто­ја. Тол­стој је пи­сао по­тре­ сне ства­ри. На при­мер, о то­ме ка­ко су пле­ми­ћи хте­ли да осло­бо­де сво­је се­ља­ ке, али су се ови про­ти­ви­ли, хте­ли су да оста­ну под вла­шћу бо­га­та­ша. Све то Евро­па уства­ри још увек не раз­у­ме.“ „За­што Евро­па то не раз­у­ме?“

„У ру­ској исто­ри­ји је би­ло ра­зних пе­ри­о­да. Би­ло је и на­си­ља, за­тим и рас­крин­ка­ва­ња тог на­си­ља, али ка­да ви­ди­те ба­ле­ри­не Бољ­шог те­а­тра, ка­да ви­ди­те Ва­ле­ри­ја Гер­ги­је­ва, ка­да слу­ша­те Ол­гу Бо­ро­ди­ну, ру­ску опе­ру, или ка­да вас оду­ше­вља­ва Ну­ре­јев, он­да, у су­шти­ни гле­да­но, са­мо то има зна­ча­ја. Упра­во то и је­сте оно нај­ва­жни­је и нај­ду­бље у ру­ској исто­ри­ји.“

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

„Они не мо­гу да схва­те да је Ру­си­ји, као и свим зе­мља­ма бив­шег СССР-а, био по­тре­бан сво­је­вр­сни про­тек­то­рат. То су би­ле зе­мље ко­је су че­сто ра­то­ва­ле [...]. И би­ла је по­треб­на гво­зде­на ру­ка да их све ује­ди­ни.“ И пре не­го што је до­био ру­ско др­жа­вљан­ ство, Де­пар­дје је вр­ло па­жљи­во пра­тио уну­тра­шњу по­ли­ти­ку да­на­шње Ру­си­је. „Ру­ска опо­зи­ци­ја не­ма про­грам, не­ма ни­шта. Има са­мо па­мет­не по­је­дин­це, као што је Ка­спа­ров, али то је ко­ри­сно са­мо у ша­ху. По­ли­ти­ка је да­ле­ко сло­же­ ни­ја ствар. Не­у­по­ре­ди­во сло­же­ни­ја“, ка­ же глу­мац. Та­ква је, уоста­лом, и ру­ска исто­ри­ја, у ко­јој Де­пар­дје као чо­век са стра­не по­ку­ ша­ва да са­гле­да оно што је нај­ва­жни­је: „У ру­ској исто­ри­ји је би­ло ра­зних пе­ ри­о­да. Би­ло је и на­си­ља, за­тим и рас­ крин­ка­ва­ња тог на­си­ља, али ка­да ви­ди­те ба­ле­ри­не Бољ­шог те­а­тра, ка­да ви­ди­те Ва­ле­ри­ја Гер­ги­је­ва, ка­да слу­ша­те Ол­ гу Бо­ро­ди­ну, ру­ску опе­ру, или ка­да вас оду­ше­вља­ва Ну­ре­јев, он­да, у су­шти­ни гле­да­но, са­мо то има зна­ча­ја. Упра­во то и је­сте оно нај­ва­жни­је и нај­ду­бље у ру­ ској исто­ри­ји.“ Свет­ску кул­т у­ру упро­па­шћу­ју ме­ди­ји, уве­рен је Де­пар­дје. Ме­ђу­тим, шан­са још увек по­сто­ји. Фран­цу­ски глу­мац за­са­да ни­је при­хва­тио по­ну­ду да се про­фе­си­ о­нал­но ба­ви тим пи­та­њем (у Мор­до­ви­ ји му је, као што је по­зна­то, по­ну­ђе­но ме­сто ми­ни­стра кул­т у­ре), али ве­о­ма до­бро по­зна­је си­т у­а­ци­ју у овој сфе­ри: „Ви има­те ру­ску кла­си­ку. За­хва­љу­ју­ћи са­деј­ству пред­сед­ни­ка Пу­ти­на ру­ски цр­та­ни фил­мо­ви су вра­ће­ни гле­да­о­ци­ ма. Пу­тин је вра­тио и Ро­стро­по­ви­че­ву ко­лек­ци­ју, ко­ја је би­ла из­не­та из Ру­си­је. По­зна­јем мно­ге Ру­се у Фран­цу­ској, и не са­мо у Фран­цу­ској, ко­ји су се вра­ти­ли у Ру­си­ју, јер је њи­хо­вој ду­ши не­до­ста­ја­ла ова то­пли­на.“

фото: ИТАР ТАСС

р­дје о нај­ду­бљем кој исто­ри­ји

„Фран­цу­зи во­ле да кри­ти­ку­ју. Узми­мо, на при­мер, до­га­ђа­је ве­за­не за Pussy Ri­ot. За­ми­сли­те са­мо да су те де­вој­ке оти­шле, ре­ци­мо, у џа­ми­ју. Оне отуд не би иза­шле жи­ве. Чак и у ка­то­лич­ком све­ту би то би­ло стра­шно. Али ка­да ја та­ко не­што го­во­рим у Фран­цу­ској, ме­не тре­ти­ра­ју као иди­о­та.“ Ина­че, Же­рар Де­пар­дје се­бе сма­тра чо­ве­ ком ко­ји је бли­зак епо­хи Ре­не­сан­се. Ве­ ли­ки глу­мац не скри­ва да му је по­ма­ло не­ла­год­но у окви­ри­ма са­вре­ме­них нор­ми и огра­ни­че­ња. Зву­чи чуд­но, али глу­мац ко­ји је сни­мио сто­ти­ну фил­мо­ва пред ка­ ме­ром се осе­ћа као да је ве­зан. Нај­ек­склу­зив­ни­ји део ин­тер­вјуа смо сни­ ми­ли на ка­ме­ру мо­бил­ног те­ле­фо­на, у кру­ гу бли­ских љу­ди, да­ле­ко од свих кри­ти­ча­ ра – и оних ста­рих, фран­цу­ских, и ових

но­вих, ру­ских: „Фран­цу­зи во­ле да кри­ти­ ку­ју. Узми­мо, на при­мер, до­га­ђа­је ве­за­не за Pussy Ri­ot. За­ми­сли­те са­мо да су те де­вој­ке оти­шле, ре­ци­мо, у џа­ми­ју. Оне отуд не би иза­шле жи­ве. Чак и у ка­то­лич­ком све­т у би то би­ло стра­шно. Али ка­да ја та­ко не­што го­во­рим у Фран­цу­ској, ме­не тре­ти­ра­ју као иди­о­та. Да, ја па­дам са ску­те­ра, али ја сам жив чо­век, на кра­ју кра­је­ва. На­жа­лост, ма­ се су глу­пе, а са­мо је лич­ност пре­див­на. На­ро­чи­то ако је не­у­стра­ши­ва.“ 25

култура

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

Ру­ски­ња на че­лу нај­ста­ри­јег срп­ског хо­ра Пи­ше: Све­тла­на Гу­се­ва

Н

ај­ста­ри­ји хор у Ср­би­ји осно­ ван је 1853. го­ди­не. Пр­во­бит­ но је као хор Срп­ског кра­ љев­ског дво­ра уче­ство­вао на це­ре­мо­ни­ја­ма кру­ни­са­ња срп­ ских вла­да­ра и усто­ли­че­ња па­ три­ја­ра­ха Срп­ске цр­кве. Овај хор су увек во­ди­ли зна­ме­ни­ти срп­ски ком­по­зи­то­ри. Нај­по­зна­ти­ји од њих је сва­ка­ко Сте­ван Сто­ја­но­вић Мо­кра­њац ко­ји због свог ве­ли­ког до­при­но­са срп­ском му­зич­ком на­сле­ђу мо­же са пра­вом да се упо­ре­ди са ру­ским ге­ни­јем Ми­ха­и­лом Глин­ком. Мо­кра­њац је ру­ко­во­дио хо­ром 30 го­ди­на. Европ­ске но­ви­не тог вре­ме­на су мно­го пу­та пи­са­ле о хо­ру као о јед­ном од нај­ бо­љих у све­т у. Хор Пр­вог бе­о­град­ског пе­вач­ког дру­штва (ПБПД) да­нас ре­дов­но пе­ва на свим не­ дељ­ним и пра­знич­ним бо­го­слу­же­њи­ма у Са­бор­ној цр­кви у Бе­о­гра­ду и под по­кро­ ви­тељ­ством је срп­ског па­три­јар­ха. Умет­нич­ки ру­ко­во­ди­лац хо­ра од 2004. је Кон­церт хо­ра ПБПД у Др­жав­ној ака­дем­ској ка­пе­ли Санкт Пе­тер­бур­га у окви­ру Мо­сков­ског ус­кр­шњег фе­сти­ва­ла, 3. мај 2008.

26

У бе­о­град­ском До­му син­ди­ка­та 14. ја­ну­а­ра je одр­жан ве­ли­ки пра­знич­ни кон­церт у част 160 го­ди­на од осни­ва­ња хо­ра Пр­вог бе­о­град­ског пе­вач­ког дру­штва. Овај хор већ осам го­ди­на во­ди ру­ски ди­ри­гент из Санкт Пе­тер­бур­га, Све­тла­на Ви­лић (Мо­ру­но­ва) ру­ски ди­ри­гент Све­тла­на Ви­лић (Мо­ру­ но­ва). Ро­ђе­на је и од­ра­сла у Санкт Пе­ тер­бур­гу. Ди­пло­ми­ра­ла је на од­се­ку за ди­ри­го­ва­ње на Санктпе­тер­бур­шком др­ жав­ном кон­зер­ва­то­ри­ју­му „Н. А. Рим­ ски-Кор­са­ков“. Од 1989. жи­ви у срп­ској пре­сто­ни­ци, где је свој жи­вот у пот­пу­но­ сти по­све­ти­ла му­зи­ци, пе­да­го­шком ра­ду и ства­ра­ла­штву. Из­ван­ред­но обра­зо­ва­ње и сјај­не про­фе­си­о­нал­не спо­соб­но­сти ко­је је сте­кла у род­ној Ру­си­ји омо­гу­ћи­ли су јој да успе­шно са­ра­ђу­је са нај­и­стак­ну­ ти­јим умет­нич­ким са­ста­ви­ма у Ср­би­ји

и ино­стран­ству: хо­ром Бе­о­град­ске опе­ ре, Хо­ром Ра­дио-те­ле­ви­зи­је Ср­би­је, Бе­ о­град­ским но­не­том и ка­мер­ним хо­ром „Сер­ви­кон“. Хор ПБПД при Срп­ској па­три­јар­ши­ји је не­ко­ли­ко пу­та го­сто­вао са спе­ци­јал­ ним умет­нич­ким про­гра­ми­ма у Ру­си­ји. По­себ­но тре­ба из­дво­ји­ти ви­ше на­сту­па (2008–2010) на углед­ном Мо­сков­ском ус­кр­шњем (пас­хал­ном) фе­сти­ва­лу, ко­ ји се 11 го­ди­на за­ре­дом одр­жа­ва под по­кро­ви­тељ­ством Вла­де РФ, па­три­јар­ ха мо­сков­ског и це­ле Ру­си­је Ки­ри­ла и уз умет­нич­ко ру­ко­вод­ство чу­ве­ ног ди­ри­ген­та Ва­ле­ри­ја Гер­ ги­је­ва. ПБПД је 2010. на­сту­ па­ло у Мо­скви у кон­церт­ној дво­ра­ни „Чај­ков­ски” и у Ви­ со­ко-Пе­тров­ском ма­на­сти­ру. Ру­ко­вод­ство хо­ра се у вре­ме по­се­те Мо­скви 2010. су­сре­ло са ру­ским па­три­јар­хом Ки­ ри­лом и у име срп­ског па­три­ јар­ха Ири­не­ја пре­да­ло на дар ико­ну све­тог кне­за Ла­за­ра са че­сти­ца­ма мо­шти­ју. Исту та­ кву ико­ну су по­да­ри­ли и по­ двор­ју Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве у Мо­скви, а оцу Пе­тру Лу­ки­ћу ста­ре­ши­ни Са­бор­не цр­кве у Бе­о­гра­ду и ди­ри­ген­т у хо­ра Све­тла­ни Ви­лић уру­че­не су ме­да­ље „За мир и при­ја­тељ­ ство из­ме­ђу Ру­си­је и Ср­би­је“. Не­по­сред­но пред на­ступ хо­ ра у До­му син­ди­ка­та Све­тла­на Ви­лић нам је да­ла од­го­во­ре на не­ко­ли­ко пи­та­ња.

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

Чла­но­ви хо­ра ПБПД ис­пред Хра­ма Хри­ста Спа­ситеља у Мо­скви

Чла­но­ви хо­ра ПБПД на оба­ли ре­ке Мо­скве по­сле на­сту­па на отва­ра­њу Мо­сков­ског ус­кр­шњег фе­сти­ва­ла 2008. у хра­му Хри­ста Спа­си­те­ља

Фо­то: Ар­хив хо­ра

Све­тла­на Ви­лић са по­ро­ди­цом

Ви­кар­ни епи­скоп мо­ра­вич­ки, Ан­то­ни­је ста­ре­ши­на По­двор­ја Срп­ске па­три­јар­ши­је у Мо­скви, Све­тла­на Ви­лић и про­то­је­реј-ста­вро­фор Пе­тар Лу­кић.

Све­тла­на, по­ред ве­че­ра­шњег на­сту­па, ка­кви су пла­но­ви хо­ра за ову го­ди­ну?

С.В.: Ин­те­ре­со­ва­ње за наш хор је ве­ли­ко и ван пра­во­слав­них зе­ма­ља. По­сле ове све­ ча­но­сти хор већ на­ред­ног да­на тре­ба да на­сту­пи на му­зич­ком фе­сти­ва­лу у Сло­ве­ ни­ји, где ће на мол­бу ор­га­ни­за­то­ра пред­ ста­ви­ти пу­бли­ци пра­во­слав­но ли­т ур­гиј­ ско по­ја­ње срп­ских и ру­ских ауто­ра, а кра­јем ја­ну­а­ра са кон­церт­ним про­гра­мом ду­хов­не му­зи­ке го­сту­је у Хр­ват­ској. Хор је та­ко­ђе по­зван да уско­ро от­пу­т у­је у по­ се­т у Пољ­ској и Бе­ло­ру­си­ји, док од­ла­зак у Ру­си­ју за­ви­си од до­го­во­ра ко­ји су у то­ку.

Да ли де­ла ру­ских ауто­ра за­у­зи­ма­ју по­ себ­но ме­сто у ре­пер­то­а­ру хо­ра?

С.В.: Са­свим си­гур­но да ства­ра­ла­штво ру­ских ком­по­зи­то­ра чи­ни зна­ча­јан део ре­пер­то­а­ра срп­ских хо­ро­ва уоп­ ште. Мо­же­мо ис­та­ћи сле­де­ћа ве­ли­ка

име­на: Алек­сан­дар Ар­хан­гељ­ски, Ми­лиј Ба­ла­кир­јев, Па­вел Че­сно­ков, Алек­сан­ дар Ни­кољ­ски, Пе­тар Ди­нев, Ни­ко­лај Ке­дров.

Овај хор су увек во­ди­ли зна­ме­ни­ти срп­ски ком­по­зи­то­ри. Нај­по­зна­ти­ји од њих је сва­ка­ко Сте­ван Сто­ја­но­вић Мо­кра­њац ко­ји због свог ве­ли­ког до­при­но­са срп­ском му­зич­ком на­сле­ђу мо­же са пра­вом да се упо­ре­ди са ру­ским ге­ни­јем Ми­ха­и­лом Глин­ком. Мо­кра­њац је ру­ко­во­дио хо­ром 30 го­ди­на. Европ­ске но­ви­не тог вре­ме­на су мно­го пу­та пи­са­ле о хо­ру као о јед­ном од нај­бо­љих у све­ту 27

култура

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

Пре­ма то­ме, де­ла ру­ских умет­ни­ка за­у­зи­ма­ју јед­но по­себ­но ме­сто на кон­цер­ти­ма хо­ра на­по­ре­до са де­ли­ма ни­за из­ван­ред­них срп­ских ком­по­зи­то­ра на че­лу са чу­ве­ним Сте­ва­ном Сто­ја­но­ви­ћем Мо­крањ­цем При­род­но је да и са­да у хо­ру на­ста­вља­ мо да не­гу­је­мо ову тра­ди­ци­ју у срп­ској хор­ској умет­но­сти, по­себ­но у обла­сти ду­хов­не му­зи­ке ко­јој хор нај­ви­ше по­ све­ћу­је вре­ме, јер је пе­ва­ње на бо­го­слу­ же­њи­ма ње­го­ва ва­жна уло­га. То­ме до­ при­но­си чи­ње­ни­ца да је наш за­јед­нич­ки бо­го­слу­жбе­ни је­зик – цр­кве­но­сло­вен­ ски - осно­ва за обе по­јач­ке тра­ди­ци­је. Пре­ма то­ме, де­ла ру­ских умет­ни­ка за­ у­зи­ма­ју јед­но по­себ­но ме­сто на кон­ цер­ти­ма хо­ра на­по­ре­до са де­ли­ма ни­за из­ван­ред­них срп­ских ком­по­зи­то­ра на че­лу са чу­ве­ним Сте­ва­ном Сто­ја­но­ви­ ћем Мо­крањ­цем. Да ли Вам је би­ло те­шко да раз­ви­ја­ те сво­ју про­фе­си­о­нал­ну ка­ри­је­ру у Ср­би­ји?

С.В.: Мо­је пре­се­ље­ње у Ср­би­ју је усле­ди­ ло од­мах по за­вр­шет­ку сту­ди­ја. По­што се де­си­ло са­свим нео­че­ки­ва­но, би­ла је то огром­на про­ме­на у мом при­ват­ном и про­фе­си­о­нал­ном жи­во­т у. Не­из­бе­жно се ја­ви­ла по­тре­ба при­ви­ка­ва­ња на но­ву сре­ди­ну и дру­га­чи­ји мен­та­ли­тет. За не­ке ства­ри су би­ле по­треб­не го­ди­не… По пи­та­њу про­фе­си­о­нал­не ка­ри­је­ре, мо­гу искре­но да ка­жем да ми ов­де ни­је у пот­пу­но­сти по­шло за ру­ком да оства­ рим оно „че­му су нас учи­ли“. А учи­ли су нас да про­на­ла­зи­мо на­чи­не уса­вр­ша­ва­ња ка­ко би­смо до­сти­гли ви­си­не и тај­не вр­

Умет­нич­ке спо­соб­но­сти ди­ри­ген­та не мо­гу до­ћи до из­ра­жа­ја без ауто­ри­те­та у ко­лек­ти­ву ко­ји во­ди, са дру­ге стра­не и ко­лек­тив мо­ра да бу­де на од­го­ва­ра­ју­ћем ни­воу ка­ко би мо­гао да пре­по­зна ква­ли­те­те оног ко га во­ди 28

хун­ске умет­но­сти, док су исто­вре­ме­но не­го­ва­ли на­ше про­фе­си­о­нал­не ква­ли­те­те и прин­ци­пе – да не тре­ба уз­ми­ца­ти пред ра­зним ис­ку­ше­њи­ма, не­го тре­ба пре­у­зи­ ма­ти од­го­вор­ност за соп­стве­не од­лу­ке. За оства­ри­ва­ње успе­ха у то­ме по­треб­ ни су од­го­ва­ра­ју­ћи усло­ви, нај­пре до­бра ор­га­ни­за­ци­ја и ди­сци­пли­на, што се по­ сти­же лич­ним при­ме­ром и упор­ним ра­ дом. Умет­нич­ке спо­соб­но­сти ди­ри­ген­та не мо­гу до­ћи до из­ра­жа­ја без ауто­ри­те­та у ко­лек­ти­ву ко­ји во­ди, са дру­ге стра­не и ко­лек­тив мо­ра да бу­де на од­го­ва­ра­ју­ћем ни­воу ка­ко би мо­гао да пре­по­зна ква­ли­ те­те оног ко га во­ди. Си­гур­на сам да ни­ка­да не­ћу на­пу­сти­ти сво­је про­фе­си­о­нал­не прин­ци­пе – лич­ ним при­ме­ром и на­чи­ном ра­да тру­ди­ћу се да под­сти­чем умет­ни­ке – про­фе­си­о­ нал­це или ама­те­ре – да те­же вр­хун­ској умет­но­сти. Сва­ка зе­мља је бо­га­та да­ро­ви­ тим љу­ди­ма, по­себ­но на­ше две сло­вен­ске брат­ске до­мо­ви­не чи­је љу­де кра­си из­у­зе­ тан осе­ћај за ле­по­т у. Ра­ди­ти и ства­ра­ти је мо­гу­ће би­ло где, али ни­је ла­ко сву­где на­ ћи љу­де бли­ске по на­чи­ну раз­ми­шља­ња. То у ве­ли­кој ме­ри за­ви­си од обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња. Да ли во­ли­те свој по­сао?

С.В.: Рад са ама­тер­ским хо­ром, у ко­ме се ме­то­де про­фе­си­о­нал­ног ру­ко­во­ди­о­ ца обич­но не пре­и­спи­т у­ју, пру­жио ми је нео­че­ки­ва­но за­до­вољ­ство и вр­ло по­ тре­бан осе­ћај ис­пу­ње­но­сти, за­хва­љу­ју­ћи су­сре­т у са ре­мек-де­ли­ма ве­ли­ка­на хор­ ског ства­ра­ла­штва и вр­ло та­лен­то­ва­ним и про­ду­хо­вље­ним љу­ди­ма ко­ји во­ле му­ зи­ку. Ви­ше­го­ди­шњи рад је до­нео жељ­но оче­ки­ва­не ре­зул­та­те у ви­ду при­зна­ња у срп­ским, ру­ским и европ­ским про­фе­ си­о­нал­ним кру­го­ви­ма. На Мо­сков­ском ус­кр­шњем фе­сти­ва­лу у Мо­скви хор је ви­ ше пу­та имао част да пе­ва на ус­кр­шњој слу­жби у хра­му Хри­ста Спа­си­те­ља и да на­сту­па са из­у­зет­но це­ње­ним ру­ским про­фе­си­о­нал­ним са­ста­ви­ма у нај­ве­ћим кон­церт­ним дво­ра­на­ма у гра­ду. При­сти­ жу нам и да­ље број­ни из­ра­зи оду­ше­вље­ ња и за­хвал­но­сти из Ру­си­је.

Ни­ко­лај Да­н иде­ја као на Пи­ше: Вја­че­слав Чар­ски

У

де­цем­бру прошле го­ди­не на­ вр­ши­ло се 190 го­ди­на од ро­ ђе­ња Ни­ко­ла­ја Ја­ко­вље­ви­ча Да­ни­лев­ског, ру­ског фи­ло­зо­фа и ге­о­по­ли­ти­ко­ло­га, јед­ног од осни­ва­ча ци­ви­ли­за­циј­ског ме­ то­да у из­у­ча­ва­њу исто­ри­је, иде­о­ло­га пан­ сла­ви­зма и ауто­ра ка­пи­тал­ног де­ла „Ру­си­ја и Евро­па“ (1871), књи­ге ко­ја је у ве­ли­кој ме­ри ути­ца­ла на раз­вој ру­ске фи­ло­зоф­скопо­ли­тич­ке ми­сли у на­ред­ним де­це­ни­ја­ма. Ни­ко­лај Да­ни­лев­ски је у 19. ве­ку по­ну­дио пот­пу­но но­ву кон­цеп­ци­ју људ­ске исто­ри­је и иде­је ци­ви­ли­за­ци­је, пре­ма ко­јој чо­ве­чан­ ство ни­је је­дин­стве­на дру­штве­на це­ли­на и пре­ма ко­јој не по­сто­је оп­ште­људ­ске вред­ но­сти, оп­ште­људ­ски ин­те­ре­си и ци­ље­ви.

Евро­па је не­при­ја­тељ­ски на­стро­је­на пре­ма на­ма, и то ни­је пу­ка слу­чај­ност, не­го су­штин­ска ствар. То зна­чи да Евро­па за нас не пред­ста­вља опа­сност са­мо он­да ка­да ра­ту­је са­ма про­тив се­бе. [...] Ми, да­кле, мо­ра­мо да од­ба­ци­мо ми­сао о би­ло ка­квом со­ли­да­ри­са­њу са европ­ским ин­те­ре­си­ма Да­ни­лев­ски схва­та чо­ве­чан­ство са­мо као гру­пу кул­т ур­но-исто­риј­ских ти­по­ва ко­ји су кон­ку­рен­ци­ја јед­ни дру­ги­ма. Сва­ки кон­ крет­ни кул­т ур­но-исто­риј­ски тип има сво­је вред­но­сти, ин­те­ре­се и ци­ље­ве ко­ји за ње­га пред­ста­вља­ју ап­со­лут­но до­бро, и ко­ји свим пред­став­ни­ци­ма тог ти­па слу­же као ори­ јен­тир. Кон­крет­но, Да­ни­лев­ски су­прот­ста­ вља ро­ман­ско-гер­ман­ски тип сло­вен­ском, и при то­ме кон­ста­т у­је да су Евро­пља­ни да­ ле­ко сло­жни­ји, без об­зи­ра на све њи­хо­ве ме­ђу­соб­не кон­флик­те и раз­ми­ри­це. „Ин­те­рес чо­ве­чан­ства“ је бе­сми­слен по­ јам, док из­раз „европ­ски ин­те­рес“ ни­је

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

ни­лев­ски: сло­вен­ска ај­у­зви­ше­ни­ја вред­ност

Ни­ко­лај Да­ни­лев­ски (1822-1885), је­дан од осни­ва­ча ци­ви­ли­за­циј­ског ме­то­да у из­у­ча­ва­њу исто­ри­је.

пра­зна реч за Фран­цу­за, Нем­ца или Ен­ ји мо­гу да нам у то­ме бу­ду пре­пре­ка. Ако гле­за. Исто та­ко и за Ру­са и сва­ког дру­гог пак те лич­но­сти и до­га­ђа­ји има­ју и не­ки Сло­ве­на „иде­ја сло­вен­ства тре­ба да бу­де дру­ги зна­чај, ми на то не тре­ба да обра­ћа­ нај­у­зви­ше­ни­ја, она тре­ба да бу­де из­над мо ни­ма­ло па­жње. Кон­крет­но, не тре­ба сло­бо­де, из­над на­у­ке, из­над про­све­те“, да нас ин­те­ре­с у­је ка­кав ће зна­чај ти љу­ди па чак и из­над соп­стве­них на­ци­о­нал­них или до­га­ђа­ји има­ти за са­му Евро­пу, за чо­ ин­те­ре­са. Ко­на­чан циљ раз­во­ја сло­вен­ ве­чан­ство, за сло­бо­ду, за ци­ви­ли­за­ци­ју... ског кул­т ур­но-исто­риј­ског ти­па је ства­ Евро­па је не­при­ја­тељ­ски на­стро­је­на пре­ма ра­ње фе­де­ра­ци­је сло­вен­ских на­ро­да са на­ма, и то ни­је пу­ка слу­чај­ност, не­го су­ пре­сто­ни­цом у Кон­стан­ти­но­по­љу, при штин­ска ствар. То зна­чи да Евро­па за нас че­му за По­ља­ке као глав­не не пред­ста­вља опа­сност са­мо из­дај­ни­ке сло­вен­ства аутор он­да ка­да ра­т у­је са­ма про­тив се­бе... Рав­но­те­жа по­ли­тич­ких про­ри­че да им не­ма оп­стан­ ка из­ме­ђу Ру­са и Не­ма­ца, док си­ла у Евро­пи је за Ру­си­ју не­ би Гр­ци, Ма­ђа­ри и Ру­му­ни га­тив­на, па чак и по­ги­бељ­на нио иде­ју Да­ни­лев­ског, а по­зи­тив­но су је тре­ба­ло да уђу у сло­вен­ску по­ја­ва, а на­ру­ша­ва­ње европ­ оце­ни­ли и исто­ри­чар Ко­стан­тин Бес­т у­ фе­де­ра­ци­ју и аси­ми­лу­ју се, ске рав­но­те­же са би­ло ко­је жев-Рју­мин и чу­ве­ни фи­ло­зоф Ва­си­лиј хте­ли они то или не. стра­не за Ру­си­ју је по­вољ­но Ро­за­нов. По­ли­тич­ки ста­во­ви Да­ни­ и бла­го­твор­но... Ми, да­кле, Фјо­дор До­сто­јев­ски је за „Ру­си­ју и Евро­ лев­ског су у оно вре­ме би­ли мо­ра­мо да од­ба­ци­мо ми­сао о пу“ ре­као да је то „књи­га ко­ју сва­ки Рус ори­ги­нал­ни и ни­ко­га ни­с у би­ло ка­квом со­ли­да­ри­са­њу са тре­ба стал­но да иш­чи­та­ва“. Да­ни­лев­ски оста­ви­ли рав­но­ду­шним: европ­ским ин­те­ре­си­ма.“ је сна­жно ути­цао на по­гле­де Кон­стан­ти­ „Ми се стал­но при­др­жа­ва­мо Осим ге­ни­јал­них фи­ло­зоф­ на Ле­он­тје­ва, ко­ји га је убра­јао ме­ђу сво­ ско-исто­риј­ских но­ви­те­та, је учи­те­ље. Ни­ки­та Тру­бец­ки је сма­трао ста­ва да Евро­па за нас пред­ де­ло Ни­ко­ла­ја Да­ни­лев­ског се­бе на­след­ни­ком ста­во­ва Да­ни­лев­ског. ста­вља не­што стра­но, не­што не­при­ја­тељ­ски на­стро­је­но са­др­жи у се­би и мно­го про­ „Ру­си­ју и Евро­пу“ је ви­со­ко це­нио и Лав пи­тал­но де­ло Ни­ко­ла­ја пре­ма на­ма, да ње­ни ин­те­ре­си Да­нКа­ тив­реч­но­сти и те­о­ре­ти­зи­ра­ Гу­ми­љов. У 21. ве­ку су де­ла Ни­ко­ла­ја и­лев­ског „Ру­си­ја и Евро­па“ не мо­гу би­ти и на­ши ин­те­ре­ ња; иза­зва­ло је бур­ну ди­ску­ Да­ни­лев­ског вра­ће­на у уни­вер­зи­тет­ски (1871) у ве­ли­кој ме­ри је си, не­го су у ве­ћи­ни слу­ча­је­ва си­ју у дру­штву, и та ди­ску­си­ја про­грам за ру­ску фи­ло­зо­фи­ју. У јед­ној ути­ца­ло на раз­вој ру­ске ди­ја­ме­трал­но су­прот­ни... Ако фи­ло­зоф­ско-по­ли­тич­ке ми­сли је тра­ја­ла де­це­ни­ја­ма. Књи­га од нај­гле­да­ни­јих еми­си­ја ру­ског ка­на­ла у на­ред­ним де­це­ни­ја­ма. је не­мо­гу­ће и ако је штет­но „Ру­си­ја и Евро­па“ је по­ста­ла НТВ „Ва­сер­ма­но­ва ре­ак­ци­ја“ во­ди­те­љи одво­ји­ти се од до­га­ђа­ја у Евро­пи, он­да је по­зна­та и све чи­та­ни­ја тек по­сле ауто­ Ана­то­лиј Ва­сер­ман и Је­гор Хол­мо­го­ров вр­ло мо­гу­ће, вр­ло ко­ри­сно, па чак и нео­п­ ро­ве смр­ти. Те­о­ри­ју Да­ни­лев­ског су кри­ се­ти­ли су се го­ди­шњи­це ауто­ра „Ру­си­је и ход­но да се ти до­га­ђа­ји увек и не­пре­кид­но тич­ки ана­ли­зи­ра­ли исто­ри­ча­ри Пе­тар Евро­пе“ и по­зва­ли ру­ске по­ли­ти­ча­ре да по­сма­тра­ју из на­шег по­себ­ног, ру­ског угла, Шче­баљ­ски и Ни­ко­лај Ка­ре­јев, ака­де­мик спро­во­де по­ли­ти­ку Ру­си­је не оба­зи­ру­ћи и да се у њи­хо­вом оце­њи­ва­њу увек при­ Вла­ди­мир Без­о­бра­зов, чу­ве­ни фи­ло­зоф се на ре­дов­не хи­сте­рич­не ре­ак­ци­је За­па­да, ме­њу­је је­дан је­дин­стве­ни кри­те­ри­јум, а он Вла­ди­мир Со­ло­вјов и по­ли­ти­чар Па­вел као што је апе­ло­вао још Да­ни­лев­ски. Они се са­сто­ји у сле­де­ћем: раз­ма­тра­ју­ћи не­ки Ми­љу­ков. Књи­жев­ни кри­ти­чар Ни­ко­лај су на­гла­си­ли да су мно­ге иде­је ауто­ра „Ру­ до­га­ђај, или пра­вац раз­ми­шља­ња, или не­ Стра­хов је без­ре­зер­вно по­др­жа­вао и бра­ си­је и Евро­пе“ и да­нас крај­ње ак­т у­ел­не. ка­кво де­ло­ва­ње ути­цај­них лич­но­сти, ми тре­ба да се за­пи­та­мо ка­кав то зна­чај мо­же У де­цем­бру прошле го­ди­не на­вр­ши­ло се 190 го­ди­на да има за на­ше по­себ­не ру­ско-сло­вен­ске од ро­ђе­ња Ни­ко­ла­ја Ја­ко­вље­ви­ча Да­ни­лев­ског, ру­ског ци­ље­ве, да ли је то за њих пре­пре­ка или фи­ло­зо­фа и ге­о­по­ли­ти­ко­ло­га, јед­ног од осни­ва­ча им иде у при­лог? Ако лич­но­сти и до­га­ ђа­ји у на­ве­де­ном сми­слу не­ма­ју ни­ка­кав ци­ви­ли­за­циј­ског ме­то­да у из­у­ча­ва­њу исто­ри­је, зна­чај, он­да пре­ма њи­ма тре­ба да бу­де­мо иде­о­ло­га пан­сла­ви­зма и ауто­ра ка­пи­тал­ног де­ла пот­пу­но рав­но­ду­шни, као да су ти љу­ди „Ру­си­ја и Евро­па“ (1871), књи­ге ко­ја је у ве­ли­кој и до­га­ђа­ји би­ли на Ме­се­цу. Али за­то на све на­чи­не тре­ба да по­др­жа­ва­мо оне ко­ ме­ри ути­ца­ла на раз­вој ру­ске фи­ло­зоф­скоји нам по­ма­жу да по­стиг­не­мо циљ, и да -по­ли­тич­ке ми­сли у на­ред­ним де­це­ни­ја­ма се исто та­ко су­прот­ста­вља­мо они­ма ко­ 29

култура

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

Со­вјет­ски бард ме­ђу сло­вен­ским Спар­тан­ци­ма а ко­ји дан, 25. ја­ну­а­ра, на­вр­ ши­ће се 75 го­ди­на од ро­ђе­ња Вла­ди­ми­ра Се­мјо­но­ви­ча Ви­ соц­ког, ле­ген­дар­ног со­вјет­ског кан­та­у ­то­ра и глум­ца, по­зна­тог и оми­ље­ног не са­мо у зе­мља­ма бив­шег СССР-а. Ипак, ве­ро­ват­но се ма­ло ко се­ћа да је у ка­ри­је­ри чу­ве­ног Ви­соц­ ког био је­дан пе­ри­од ка­да је он ра­дио у СФРЈ на сни­ма­њу фил­ма за Ти­то­град­ску те­ле­ви­зи­ју. Ви­ соц­ ки је 1974. играо јед­ну од глав­них уло­га у фил­му „Око­ва­ни шо­фе­ри“ („Је­ди­ни пут“), за­јед­нич­ ком со­вјет­ско-ју­го­сло­вен­ ском про­јек­т у ко­ји опи­с у­је до­га­ђа­је из Дру­гог свет­ског ра­та на те­ри­то­ри­ји Ју­го­ сла­ви­је. Филм је сни­мио ре­ди­тељ Вла­ди­мир Па­ вло­вић 1974. у Филм­ском сту­ди­ју Ти­то­град (СФРЈ), уз уче­шће мо­сков­ског „Мос­фил­ма“. У фил­му се го­во­ри о до­га­ ђа­ји­ма од 23. до 25. апри­ла 1944. на те­ри­то­ри­ји Ју­го­ сла­ви­је (по све­му су­де­ћи, у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни). Не­ мач­ки тен­ко­ви и оклоп­на бор­бе­на во­зи­ла сто­је по­ ред пу­та, јер им је не­ста­ло го­ри­ва. Не­мач­ка ко­ман­да при­ пре­ма ко­ло­ну во­зи­ла ко­ја тре­ба да до­пре­ми го­ри­во мо­то­ри­зо­ва­ној тех­ни­ци. Пар­ти­за­ни кон­тро­ли­шу ве­ћи део пу­та ко­јим та ко­ло­на тре­ба да про­ђе. Пар­ти­зан­ске ак­ци­је су то­ли­ко уче­ста­ ле, да би би­ло на­ив­но оче­ки­ва­ти да ће огром­на ко­ло­на са бен­зи­ном без гу­би­ та­ка мо­ћи да про­дре кроз шу­мо­ви­те и не­на­се­ље­не пла­нин­ске пре­во­је. Да би се ко­ли­ко-то­ли­ко оси­гу­ра­ли, хи­ тле­ров­ци су до­шли на иде­ју да ис­ко­ри­ сте со­вјет­ске за­ро­бље­ни­ке као во­за­че.

30

Сва­ки во­зач је био ве­зан ли­си­ца­ма за во­лан и лан­цем за сво­га чу­ва­ра. За­да­так од­ре­да ју­го­сло­вен­ских пар­ти­за­на био је да за­у­ста­ви ко­ло­ну, али ни у ком слу­ча­ју да не угро­зи жи­во­те ру­ских за­ро­бље­ ни­ка... Ме­ђу­тим, и Ру­си и Ју­го­сло­ве­ни без ика­квих ме­ђу­соб­них су­сре­та и тај­ не пре­пи­ске деј­ству­ју син­хро­ни­зо­ва­но. Ве­за без ус­по­ста­вља­ња ве­зе, по за­ми­сли ауто­ра фил­ма, на нај­бо­љи на­чин по­ка­ зу­је њи­хо­ву јед­но­ду­шност. И јед­ни и дру­ги зна­ју да не­ће до­зво­ли­ти да бен­зин

они ко­ји су у тој ак­ци­ји по­ги­ну­ли, по­ги­ ну­ли су ра­ди жи­во­та, а не ра­ди смр­ти“, про­ко­мен­та­ри­сао је основ­ну иде­ју фил­ма ре­ди­тељ Вла­ди­мир Па­вло­вић. За­јед­но са Ви­соц­ким, ко­ји је играо вој­ ни­ка Со­ло­до­ва и у фил­му от­пе­вао пе­сму „На пут, жи­во! Или у гроб ле­зи!“, у сни­ ма­њу фил­ма су уче­ство­ва­ле мно­ге та­да­ шње зве­зде со­вјет­ског екра­на: Лев Ду­ров (Пе­тро), Вла­ди­слав Двор­жец­ки (Холц), Глеб Стри­же­нов (Ка­ле­нић), Ири­на Ми­ ро­шни­чен­ко (Гор­да­на), а са ју­го­сло­вен­ске стра­не то су би­ли Вељ­ко Ман­ дић (Ко­ста), Ду­шан Ја­ни­ћи­је­ вић (Ја­вор), Дра­го­мир Ги­дра Бо­ја­нић (Зо­ран) и Вла­ди­мир По­по­вић (Срећ­ко). Док је за вре­ме сни­ма­ња бо­ра­ вио у Цр­ној Го­ри, Ви­соц­ки је ус­пео да сни­ми по­лу­ча­сов­ну еми­си­ју за Ти­то­град­ску те­ле­ ви­зи­ју, где је при­чао о се­би, о сво­јим пе­сма­ма, о ве­ли­ким уло­га­ма у фил­му и по­зо­ри­шту, от­пе­вао је пе­сму „Стре­ља­ ње пла­нин­ског еха“, ко­ја ни­је ушла у ко­нач­ну вер­зи­ју фил­ ма, и де­кла­мо­вао је сти­хо­ве о Цр­но­гор­ци­ма, ро­ман­тич­ним „сло­вен­ским Спар­тан­ци­ма“ (Ме­ни је ма­ло јед­но ро­ђе­ње, Да сам мо­гао из­ра­сти из два ко­ре­на... Ште­та, што Цр­на Го­ра ни­је По­ста­ла мо­ја дру­га отаџ­би­на). Сни­мак се у Ру­си­ ји ду­го тре­ти­рао као ра­ри­тет, Сце­на из фил­ма „Око­ва­ни шо­фе­ри“ и тек не­дав­но је био еми­то­ван (Ју­го­сла­ви­ја/СССР, 1974) на ру­ском ка­на­лу ТВ Цен­тар, а ка­сни­је је по­но­во при­ка­зан у до­спе на фронт, и са­мо тра­же ра­зум­но Цр­ној Го­ри са ти­тло­ви­ма. ре­ше­ње, тра­же је­ди­ни пут ка по­бе­ди и Го­ди­ну да­на ка­сни­је Ви­соц­ки је по­но­во до­ла­зио у Цр­ну Го­ру да го­сту­је са сво­јим ка жи­во­т у. „Око­ва­ни ру­ски за­ро­бље­ни­ци су има­ли „По­зо­ри­штем на Та­ган­ки“. Цр­но­гор­ци да би­ра­ју: или да диг­ну у ва­здух и се­бе ни­с у за­бо­ра­ви­ли пе­сни­ко­ву сим­па­ти­ју и бен­зин, или да вре­ба­ју мо­ме­нат ка­да пре­ма Цр­ној Го­ри и уоп­ште пре­ма Ју­го­ ће би­ти мо­гу­ће иза­ћи из си­т у­а­ци­је као сла­ви­ји. У Под­го­ри­ци је 2004. по­диг­нут по­бед­ник са ми­ни­мал­ним жр­тва­ма. По­ спо­ме­ник Вла­ди­ми­ру Ви­соц­ком, рад ру­ бе­ди­ти и оста­ти жив – зар то ни­је те­же ског ва­ја­ра Алек­сан­дра Та­ра­ти­но­ва. То је не­го ди­ћи све у ва­здух? Зар у то­ме не­ма је­ди­ни спо­ме­ник Ви­соц­ком из­ван гра­ни­ ви­ше од­ва­жно­сти не­го у фа­на­ти­зму? А ца бив­шег СССР-а. Фо­то: ki­no­po­isk.ru

З

Пи­ше: Игор Гре­ков

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

Вол­г о­г рад,

град Ста­љин­град­ске бит­ке Пи­ше: Ксе­ни­ја Бур­мен­ко

П

ро­сла­ва 70-го­ди­шњи­це Ста­ љин­град­ске бит­ке у пот­пу­но­ сти ће обе­ле­жи­ти ову го­ди­ну у жи­во­т у гра­да. Вол­го­град ва­жи за „нај­со­вјет­ски­ји” град у Ру­си­ји. За то по­сто­је осно­ ва­ни раз­ло­зи. На пр­вом ме­сту је ње­го­ва хе­рој­ска и па­три­от­ска про­шлост. По­што се у це­лом све­т у про­сла­вио као Ста­љин­ град, овај град је и да­нас чу­вен по спо­ме­ ни­ци­ма по­све­ће­ним бра­ни­те­љи­ма гра­ да, као што је ком­плекс на Ма­ма­је­вом кур­га­ну и па­но­ра­ма „Ста­љин­град­ска бит­ка”. Дру­ги раз­лог ле­жи у чи­ње­ни­ци да је град по­сле ра­та по­но­во по­диг­нут из пе­пе­ла и за­то го­то­во сав цен­тар гра­ да у чи­стом об­ли­ку пред­ста­вља при­мер ста­љин­ског им­пе­ри­ја­ли­стич­ког сти­ла у ар­хи­тек­т у­ри.

фото: Михаил Мордасов / Focus Pictures

путовања

Вол­го­град је град стра­шне и суд­бин­ске Ста­љин­град­ске бит­ке: она је ње­го­ва де­фи­ни­ци­ја, од Ма­ма­је­вог кур­га­на и Мај­ке Отаџ­би­не, пре­ко је­ди­ног др­ве­та ко­је је пре­жи­ве­ло рат, до ње­го­вих са­да­шњих ста­нов­ни­ка и оних ко­ји су у ње­му са­хра­ње­ни Про­сла­ва 70-го­ди­шњи­це Ста­љин­град­ ске бит­ке у пот­пу­но­сти ће обе­ле­жи­ти ову го­ди­ну у жи­во­т у гра­да. То­ком це­ле 2013. одр­жа­ва­ће се из­ло­жбе, раз­ли­чи­ те ма­ни­фе­ста­ци­је и до­га­ђа­ји по­све­ће­ни овом ју­би­ле­ју. Је­дан од нај­ва­жни­јих сим­бо­ла Вол­го­гра­ да је Му­зеј-па­но­ра­ма „Ста­љин­град­ска бит­ка” (Ули­ца мар­ша­ла Чуј­ко­ва бр. 47).

Осим гран­ди­о­зног па­но­рам­ског при­ка­ за са­ме бит­ке, му­зеј са­др­жи нај­ком­плет­ ни­ју ко­лек­ци­ју до­ку­ме­на­та и пред­ме­та по­ве­за­них са Ста­љин­град­ском бит­ком. У Три­јум­фал­ној дво­ра­ни су из­ло­же­не ори­ги­нал­не за­ста­ве свих ве­ћих и ма­њих вој­них фор­ма­ци­ја ко­је су уче­ство­ва­ле у су­ко­бу. За­ни­мљи­ва је и ко­лек­ци­ја по­ кло­на ко­је су гра­ду до­не­ли љу­ди из це­лог 31

путовања Шта по­је­сти Ку­ли­нар­ство у Вол­го­гра­ду је при­ мер не­ве­ро­ват­них спо­је­ва раз­ли­чи­ тих тра­ди­ци­ја, оно­га што се да­нас на­зи­ва „фу­зи­о­на“ ку­хи­ња („fu­sion co­o­king“). У ре­сто­ра­ни­ма је за­сту­ пље­на европ­ска (ита­ли­јан­ска, че­ шка, не­мач­ка), ја­пан­ска и кав­ка­ска ку­хи­ња. Чи­ни се као да се „ша­шлик“ (ру­ски ра­жњић) слу­жи на сва­ком ко­ ра­ку. Нај­по­пу­лар­ни­ја бр­за хра­на је ки­јев­ски ко­тлет, да­ле­ко по­пу­лар­ни­ји од „биг ме­ка“, иако у Вол­го­гра­ду по­ сто­је и „Мек­до­налд­си“.

све­та у знак по­што­ва­ња пре­ма ју­на­штву ње­го­вих бра­ни­те­ља. Ме­ђу да­ро­ви­ма су брон­за­не фи­гу­ре, ко­пи­је по­зна­тих Ро­де­ но­вих скулп­т у­ра „По­љу­бац” и „Вер­ност” ко­је је из­ра­дио сам умет­ник. Ту је и мач бри­тан­ског кра­ља Џор­џа VI, ко­ји су гра­ ђа­ни до­би­ли 1943. по­во­дом про­сла­ве ове ве­ли­ке по­бе­де. По­во­дом 70-го­ди­шњи­це Ста­љин­град­ске бит­ке у Му­зе­ју-па­но­ра­ми отво­ре­на је из­

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

ло­жба „Јед­на по­бе­да за све...”. Из­ло­жба је осе­ћај­на на јед­но­ста­ван на­чин и због то­га је ве­о­ма за­ни­мљи­ва. Из­ло­же­ни су са­мо ори­ги­нал­ни пред­ме­ти: уни­фор­ме и оруж­је, тро­фе­ји и пред­ме­ти сва­ко­днев­не упо­тре­бе, до­ку­мен­ти и пи­сма бра­ни­те­ља гра­да, ме­ђу ко­ји­ма су би­ли љу­ди раз­ли­чи­ тих зва­ња, про­фе­си­ја и на­ци­о­нал­но­сти.

Исто­ри­ја

Ста­љин­град­ска бит­ка (17. јул 1942. – 2. фе­бру­ар 1943) би­ла је нај­ве­ћа коп­не­на бит­ка у то­ку Дру­гог свет­ског ра­та, ко­ја је за­јед­но са Кур­ском бит­ком пре­о­кре­ну­ла ток рат­них де­ша­ва­ња. Не­мач­ка вој­ска је на­кон ове две бит­ке ко­нач­но из­гу­би­ла стра­те­шку ини­ци­ја­ти­ву. Пре­ма при­бли­ жним про­це­на­ма, укуп­ни гу­би­ци са обе стра­не би­ли су пре­ко два ми­ли­о­на љу­ди. Не­да­ле­ко од Му­зе­ја-па­но­ра­ме на­ла­зи се чу­ве­на Ку­ћа Па­вло­ва (Со­вјет­ска ули­ца бр. 39). Она је по­зна­та по то­ме што ју је то­ком 58 да­на бра­ни­ла ша­чи­ца бо­ра­ца. Би­ло их је укуп­но 25, али у ку­ћи их исто­ вре­ме­но ни­ка­да ни­је би­ло ви­ше од 15. Ова тро­спрат­ни­ца се на­ла­зи­ла на уз­ви­ ше­њу и ње­но осва­ја­ње је би­ло стра­те­шки

Ста­љин­град и за­о­крет у свет­ској исто­ри­ји Пи­ше: Мах­мут Га­ре­јев По за­вр­шет­ку ра­та у за­пад­ној ли­те­ра­ту­ри су се по­ја­ви­ле тврд­ње да нај­зна­ чај­ни­ја пре­крет­ни­ца у Дру­гом свет­ском ра­ту ни­је би­ла Ста­љин­град­ска бит­ка, не­го по­бе­да са­ве­знич­ких тру­па код Ел Ала­меј­на. На­рав­но, исти­не ра­ди тре­ба ре­ћи да су са­ве­зни­ци код Ел Ала­меј­на од­не­ли ве­ ли­ку по­бе­ду ко­ја је бит­но до­при­не­ла ко­нач­ном сло­му за­јед­нич­ког не­при­ја­те­ља. Ме­ђу­тим, у вој­но­стра­те­шком сми­слу тре­ба има­ти у ви­ду да је Ста­љин­град­ска бит­ка во­ђе­на на огром­ној те­ри­то­ри­ји од ско­ро 100 хи­ља­да ква­драт­них ки­ло­ме­ та­ра, а опе­ра­ци­ја код Ел Ала­меј­на у ре­ла­тив­но уском по­ја­су африч­ког при­мор­ја. Код Ста­љин­гра­да је у по­је­ди­ним фа­за­ма бит­ке са обе стра­не уче­ство­ва­ло пре­ко 2,1 ми­ли­он љу­ди са пре­ко 26 хи­ља­да то­по­ва и ми­но­ба­ца­ча, 2,1 хи­ља­да тен­ко­ва и пре­ко 2,5 хи­ља­да бор­бе­них ави­о­на. Не­мач­ка ко­ман­да је на Ста­љин­ град по­сла­ла 1 ми­ли­он и 11 хи­ља­да вој­ни­ка, 11290 то­по­ва, 675 тен­ко­ва и 1216 ави­о­на. Код Ел Ала­меј­на је Ро­ме­лов африч­ки кор­пус имао све­га 80 хи­ља­да вој­ни­ка, 540 тен­ко­ва, 1200 то­по­ва и 350 ави­о­на. Бит­ка код Ста­љин­гра­да тра­ја­ла је 200 да­на (од 17. ју­ла 1942. до 2. фе­бру­ар ­а 1943), а бор­ба код Ел Ала­меј­на 11 да­на (од 23. ок­то­бра до 4. но­вем­бра 1942). Ин­тен­зи­тет и же­сти­на ових две­ју би­та­ка уоп­ште се не мо­гу по­ре­ди­ти. Код Ел Ала­меј­на је на­ци­стич­ки блок из­гу­био 55 хи­ља­да љу­ди, 320 тен­ко­ва и око хи­ља­ ду то­по­ва, док су код Ста­љин­гра­да гу­би­ци Не­мач­ке и ње­них са­ве­зни­ка (Ита­ли­ је, Ру­му­ни­је, Ма­ђар­ске и Хр­ват­ске) би­ли 10-15 пу­та ве­ћи, а за­ро­бље­но је око 144 хи­ља­да љу­ди. И гу­би­ци со­вјет­ске ар­ми­је су би­ли ве­ли­ки и не­на­док­на­ди­ви: по­ги­нуо је 478.741 вој­ник. Па ипак, на­ше жр­тве ни­су би­ле уза­луд­не. (Ге­не­рал Мах­мут Ах­ме­то­вич Га­ре­јев је пред­сед­ник Вој­не ака­де­ми­је, док­тор вој­них и исто­риј­ских на­у­ка и уче­сник Дру­гог свет­ског ра­та.)

32

зна­чај­но и за Нем­це и за Ру­се. У то­ку тих за­стра­шу­ју­ћих да­на у ку­ћи се ро­ди­ла де­ вој­чи­ца Зи­на. Зи­на­и­да Пе­тров­на Се­ле­ зњо­ва, вр­шња­ки­ња Ста­љин­град­ске бит­ ке, и дан да­нас жи­ви у Вол­го­гра­ду. Ку­ћа Па­вло­ва је и да­ље стам­бе­на згра­да у ко­ јој жи­ве обич­ни ста­нов­ни­ци Вол­го­гра­да, иако је, као део ар­хи­тек­тон­ског ан­сам­бла Ле­њи­но­вог тр­га, укра­ше­на при­год­ним ба­ре­ље­фи­ма. Да би се до­жи­ве­ла сва ве­ли­чан­стве­ност, гор­чи­на, бол и по­нос ко­ји су ве­за­ни за ово ме­сто, на Ма­ма­јев кур­ган (Ули­ца мар­ша­ла Чуј­ко­ва бр. 47) тре­ба се по­ пе­ти пе­шке. То је за­и­ста ге­ни­ја­лан спо­ мен-ком­плекс, ко­ји се мо­же „ли­ста­ти” као књи­га. Сва­ка ње­го­ва „стра­ни­ца“ је не­по­но­вљи­ва: але­ја ме­ђу то­по­ла­ма и трг бо­ра­ца на жи­вот и смрт, зи­до­ви-ру­ше­ ви­не и је­зе­ро су­за, пан­те­он сла­ве и мај­ка ко­ја опла­ку­је по­ги­ну­ле. И, као вр­ху­нац, Мај­ка Отаџ­би­на, по­ста­вље­на на ме­сту ода­кле се ши­ри чу­де­сан по­глед на град и про­стран­ства пре­ко Вол­ге. Не тре­ба за­бо­ра­ви­ти да је Ма­ма­јев кур­ ган исто­вре­ме­но и не­кро­по­ла. У Ве­ли­кој гроб­ни­ци (не­по­сред­но ис­под спо­ме­ни­ка Мај­ци Отаџ­би­ни) и Ма­лој за­јед­нич­кој гроб­ни­ци са­хра­ње­но је 36 хи­ља­да со­вјет­ ских вој­ни­ка. У то­ку об­на­вља­ња гра­да по­смрт­ни оста­ци су ова­мо до­но­ше­ни из свих де­ло­ва гра­да. Име­на мно­гих по­ги­ ну­лих от­кри­ве­на су тек не­дав­но. На Рат­ нич­ком ме­мо­ри­јал­ном гро­бљу Ма­ма­је­вог кур­га­на 2. фе­бру­а­ра је по­ста­вље­на спо­ мен-пло­ча са име­ни­ма 17 хи­ља­да бра­ни­ те­ља Ста­љин­гра­да. Њи­хо­ва име­на су от­ кри­ве­на то­ком бри­жљи­вог ис­тра­жи­ва­ња ко­је је тра­ја­ло по­след­њих де­сет го­ди­на.

У Вол­го­гра­ду не­ма хо­те­ла са че­ти­ри и пет зве­зди­ца, као ни хо­те­ла по­зна­ тих свет­ских ла­на­ца. Хо­тел „Вол­ го­град” у Але­ји хе­ро­ја на­ла­зи се у об­но­вље­ном исто­риј­ском зда­њу, док је хо­тел „Ин­ту­рист” у це­ли­ни са­зи­ дан по­сле ра­та. На­по­ми­ње­мо да се у дво­ри­шту „Ин­ту­ри­ста”, у по­дру­му Цен­трал­не роб­не ку­ће, на ме­сту на ко­јем је за­ро­бљен не­мач­ки фелд­ мар­шал Па­у­лус, да­нас на­ла­зи му­зеј „Се­ћа­ње”.

Мо­жда упра­во због то­га ста­нов­ни­ци Вол­го­гра­да то­ли­ко во­ле зе­ле­ни­ло. Але­ја хе­ро­ја на оба­ли ре­ке је у су­шти­ни део пар­ка. А Ле­њи­нов про­спект, глав­на ули­

ца у Вол­го­гра­ду, уоп­ште ни­је про­спект (ду­га и ши­ро­ка ули­ца), не­го бу­ле­вар (ули­ца са ши­ро­ком але­јом у сре­ди­ни). На­и­ме, по сре­ди­ни Ле­њи­но­вог про­спек­ та, одва­ја­ју­ћи два са­о­бра­ћај­на то­ка, пру­ жа се ши­ро­ка ста­за за пе­ша­ке оиви­че­на др­во­ре­ди­ма. У про­ле­ће је град сав у цве­т у. Пр­во про­ цве­та­ју кај­си­је, ко­је ра­сту по ули­ца­ма и у дво­ри­шти­ма и ко­је су за Вол­го­град ка­рак­ те­ри­стич­не као тре­шњи­но др­во за Ја­пан. За­тим цве­та­ју јор­го­ван и ака­ци­ја, ка­тал­па и ке­стен. Та­да је ле­по про­ше­та­ти се Ули­ цом ми­ра. То је ули­ца ко­ја је пр­ва из­гра­ ђе­на на­кон бит­ке и због то­га је и до­би­ла та­кав на­зив. У Ули­ци ми­ра на­ла­зи се пла­ не­та­ри­јум. Он је за­ни­мљив са тач­ке гле­ди­ шта ар­хи­тек­т у­ре, јер се на ње­го­вој ку­по­ли на­ла­зи скулп­т у­ра чу­ве­не со­вјет­ске умет­ ни­це Ве­ре Му­хи­не. Али, пла­не­та­ри­јум је и исто­риј­ски ин­те­ре­сан­тан. На­и­ме, ком­ плет опре­ме пла­не­та­ри­ју­ ма са Цај­со­ вом оп­ти­ком Ста­љи­ну су за 70. ро­ђен­ дан по­кло­ ни­ли рад­ни­ ци Не­мач­ке Де­мо­крат­ске Ре­пу­бли­ке.

фото: Михаил Мордасов / Focus Pictures

Где од­се­сти

А по­што је Ма­ма­јев кур­ган ме­сто на ко­ ме по­чи­ва­ју де­се­ти­не хи­ља­да по­ги­ну­лих вој­ни­ка, по­чет­ком овог ве­ка ов­де је по­ диг­нут још је­дан спо­ме­ник, пра­во­слав­ни храм Свих Све­тих. . То су нај­ве­ће све­ти­ње у Вол­го­гра­ду. Ме­ ђу­тим, чи­тав цен­тар об­но­вље­ног гра­да пред­ста­вља спо­ме­ник ње­го­вим бра­ни­ те­љи­ма и ње­го­вим об­но­ви­те­љи­ма. Онај ко ше­та ули­ца­ма осе­ћа да у Вол­го­гра­ду и обич­но др­во или улич­на све­тиљ­ка мо­ гу би­ти спо­ме­ник. А та­ква све­тиљ­ка по­ сто­ји. Она је пре­жи­ве­ла Ста­љин­град­ску бит­ку, оште­ће­на је кр­хо­ти­на­ма гра­на­та, и на­ла­зи се на тр­гу код же­ле­знич­ке ста­ ни­це, по­ред Ме­мо­ри­јал­но-исто­риј­ског му­зе­ја (Ули­ца Го­го­ља бр. 10). И та­кво др­ во та­ко­ђе по­сто­ји. То је то­по­ла у Але­ји Хе­ро­ја, ко­ја ра­сте ди­рект­но из ас­фалт­не ста­зе и по­ма­ло на­ру­ша­ва пер­спек­ти­ву. Без об­зи­ра на то што ово др­во очи­глед­но пред­ста­вља „смет­њу”, ни­ко се још ни­је усу­дио да га по­се­че. Јер, то је је­ди­но др­во ко­је је пре­жи­ве­ло Ста­љин­град­ску бит­ку. У спа­ље­ном, до те­ме­ља по­ру­ше­ном гра­ду ни­је оста­ло дру­гог зе­ле­ни­ла.

фото: Михаил Мордасов / Focus Pictures

фото: Михаил Мордасов / Focus Pictures

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

33

спорт

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

Ле­ги­о­нар­ска бо­лест ру­ског фуд­ба­ла Пи­ше: Ар­тур На­њан

у­ко­вод­ство мо­сков­ског „Спар­ та­ка“ до­не­ло је од­лу­ку да бар до кра­ја се­зо­не по­зај­ми дру­гим клу­бо­ви­ма не­ко­ли­ко мла­дих фуд­ба­ле­ра за ко­је се сма­тра­ло да су бу­дућ­ност „Спар­та­ка“. Еми­ну Мах­му­до­ву (20), Иго­ру Гор­ба­тен­ ку (23) и Со­сла­ну Га­та­го­ву (20) ста­вље­но је до зна­ња да ове го­ди­не не­ма­ју шан­се за ула­зак у пр­ву по­ста­ву. Да­кле, још је­ дан ру­ски клуб се од­ри­че та­ле­на­та ко­је је из­не­дрио ру­ски фуд­бал и ори­јен­ти­ше се на стра­не игра­че. Мла­ди­ћи у ру­ским фуд­бал­ским шко­ла­ма да­нас су уна­пред осу­ђе­ни на не­у­спех, јер ће на њи­хо­во ме­сто сва­ка­ко до­ћи не­ко­ли­ ко „ле­ги­о­на­ра“, ко­ји су мо­жда и сла­би­ји игра­чи, али се за њих пла­ћа огро­ман но­ вац и до­би­ја­ју се про­цен­ти. Ни „Спар­так“ ни­је из­у­зе­так по том пи­та­њу. За­то се ње­ го­ви на­ви­ја­чи с пра­вом пи­та­ју: „Због че­ га ми тре­ба да на­ви­ја­мо за тај нео­бич­ни скуп чу­да­ка из це­лог све­та ко­ји се до­во­де у ве­зу са ‘Спар­та­ком’ са­мо за­то што но­се цр­ве­но-бе­ле дре­со­ве?“ „Још пам­тим ка­ко се пре пар го­ди­на у Но­во­си­бир­ску, на утак­ми­ци про­тив ‘Си­ би­ра’, са три­би­на ори­ло: ‘На­пред, Ру­си!’. Та­да сам схва­тио да се то не од­но­си на ‘Спар­так’“, се­ћа се је­дан од на­ви­ја­ча. „У ти­му ‘Си­би­ра’ су би­ли са­мо на­ши, ни­је би­ло стра­на­ца.“ И на­ви­ја­чи „Зе­ни­та“ су се у де­цем­бру по­бу­ни­ли због оби­ља стра­на­ца у ти­му и уста­ли су про­тив ку­по­ви­не ску­пих игра­ча са дру­гих кон­ти­не­на­та. По ми­шље­њу ва­ тре­них на­ви­ја­ча, до­во­ђе­њем фуд­ба­ле­ра из Афри­ке и Ла­тин­ске Аме­ри­ке „Зе­нит“ гу­би

Фо­то: РИА „Но­во­сти“

Р

До­не­дав­но је „Спар­так“ био клуб у ко­ме су сви игра­чи го­во­ри­ли на истом је­зи­ку ру­ском. Ка­ко са­да сто­је ства­ри, сва­ком гра­ђа­ни­ну Ру­си­је ће та­мо тре­ба­ти по је­дан пре­во­ди­лац

У ру­ском фуд­ба­лу је све ви­ше стра­на­ца, док мла­ди ру­ски игра­чи че­сто не­ма­ју шан­се за ула­зак у пр­ву по­ста­ву. За­што је то та­ко и за­што они ко­ји по­кре­ћу то пи­та­ње обич­но би­ва­ју оп­т у­жеб­ни за „ра­си­зам“? свој иден­ти­тет. Ме­ђу­тим, на­ви­ја­чи су ти­ ме на­ву­кли на се­бе оп­т у­жбе за „ра­си­зам“. За­што се, ме­ђу­тим, не упу­ћу­ју ни­ка­кве при­мед­бе оним европ­ским клу­бо­ви­ма ко­ји се све­сно ори­јен­ти­шу на сво­је до­ ма­ће игра­че? Узми­мо, ре­ци­мо, „Бар­се­ ло­ну“, у ко­јој старт­ну по­ста­ву увек чи­ни 9-10 пи­то­ма­ца ло­кал­не шко­ле фуд­ба­ла „Ла Ма­си­ја“. Та­мо се стра­нац не це­ни мно­го ако ни­је Ли­о­нел Ме­си. До­вољ­но

Због че­га ми тре­ба да на­ви­ја­мо за тај нео­бич­ни скуп чу­да­ка из це­лог све­та ко­ји се до­во­де у ве­зу са ‘Спар­та­ком’ са­мо за­то што но­се цр­ве­но-бе­ле дре­со­ве? на­ви­јач „Спар­та­ка“ 34

је се­ти­ти се Алек­сан­дра Гље­ба или Зла­ та­на Ибра­хи­мо­ви­ћа, ко­ји­ма у овом клу­бу ка­ри­је­ра ни­је би­ла успе­шна. Или, ре­ци­ мо, „Атле­ти­ко Бил­бао“, ко­ји уз „Бар­се­ло­ ну“ и „Ре­ал“ од 1928. ни­јед­ном ни­је на­ пу­штао нај­ви­шу ли­гу. За тај клуб игра­ју са­мо ло­кал­ни фуд­ба­ле­ри, и та­мо ни­ко то не скри­ва. На­про­тив, они се ти­ме по­но­се. Мла­ди­ћи у ру­ским фуд­бал­ским шко­ла­ма да­нас су уна­пред осу­ђе­ни на не­у­спех, јер ће на њи­хо­во ме­сто сва­ка­ко до­ћи не­ко­ли­ ко „ле­ги­о­на­ра“, ко­ји су мо­жда и сла­би­ји игра­чи, али се за њих пла­ћа огро­ман но­ вац и до­би­ја­ју се про­цен­ти. „Ми као се­вер­ни клуб из ве­ли­ког европ­ ског гра­да ни­ка­да ни­смо има­ли ин­те­лек­ ту­ал­не ве­зе са Афри­ком, као, уоста­лом,

ГЕОПОЛИТИКА март 2013.

‘Ан­жи­ја’ и мно­гих дру­ гих ко­ји ку­пу­ју го­ми­ле игра­ча из ра­зних зе­ма­ ља све­та и ни­с у оли­че­ ње сво­га ре­ги­о­на или гра­да ко­ји пред­ста­вља­ ју“, пи­шу на­ви­ја­чи. Ту се они до­ти­чу гло­ бал­ног про­бле­ма са ко­јим се су­о­чио ру­ски фуд­бал. У во­де­ћим клу­ бо­ви­ма за­и­ста се при­ ме­ћу­је ве­ли­ка не­ста­ши­ ца соп­стве­них ка­дро­ва, мла­дих ру­ских гра­ ђа­на ко­ји 2018. тре­ба да пред­ста­вља­ју сво­ју зе­мљу на свет­ском пр­ вен­ству. На­ви­ја­чи же­ ле да ви­де се­лек­то­ре на град­ским и об­ла­сним пр­вен­стви­ма Ру­си­је, на оп­штин­ским так­ми­че­ њи­ма, на школ­ским и ама­тер­ским тур­ни­ри­ма. Та­ко би и во­де­ ћи клу­бо­ви по­че­ли да ан­га­жу­ју сво­је, а не стра­не „зве­зде“. По­себ­но де­при­ми­ра ста­ње у ЦСКА. Са­мо је­дан играч овог клу­ба, Игор Акин­фе­ јев, по­ни­као је из ру­ске шко­ле фуд­ба­ла. „Зе­нит“ је, на при­мер, увек био по­знат по сво­јим мла­дим ка­дро­ви­ма, али у по­ след­ње вре­ме у старт­ну по­ста­ву не успе­ва да се про­би­је ни­је­дан играч из деч­је и омла­дин­ске шко­ле фуд­ба­ла „Сме­на“, ко­ја је по­чет­ком 2000-их да­ла ру­ском фуд­ба­лу

За­што се, ме­ђу­тим, не упу­ћу­ју ни­ка­кве при­мед­бе оним европ­ским клу­бо­ви­ма ко­ји се све­сно ори­јен­ти­шу на сво­је до­ма­ће игра­че? Узми­мо, ре­ци­мо, „Бар­се­ло­ну“, у ко­јој старт­ну по­ста­ву увек чи­ни 9-10 пи­то­ма­ца ло­кал­не шко­ле фуд­ба­ла „Ла Ма­си­ја“. Та­мо се стра­нац не це­ни мно­го ако ни­је Ли­о­нел Ме­си Спе­ци­јал­не до­дат­ке о Ру­си­ји у свет­ским днев­ ни­ци­ма уре­ђу­је и из­да­је „Rus­sia Beyond the He­ a­dli­nes“, про­је­кат „Ро­сиј­ске га­зе­те“ из Мо­скве. У овом тре­нут­ку до­да­ци се об­ја­вљу­ју у сле­де­ћим ли­сто­ви­ма: Le Fi­ga­ro, Фран­цу­ска • The Daily Te­le­graph, Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја • Südde­utsche Ze­ i­tung, Не­мач­ка • El País, Шпа­ни­ја • La Re­pub­bli­ ca, Ита­ли­ја • Le So­ir и Euro­pean Vo­i­ce, Бел­ги­ја • Ду­ма, Бу­гар­ска • По­ли­ти­ка и Ге­о­по­ли­ти­ка, Ср­ би­ја • The Was­hing­ton Post и The New York Ti­ mes, САД • Ma­i­nic­hi Shim­bun, Ја­пан • Chi­na Bu­ si­ness News, Ки­на • So­uth Chi­na Mor­ning Post, Ки­на (Хонг­конг) • La Na­cion, Ар­ген­ти­на • Fol­ha

de S. Pa­u­lo, Бра­зил • El Ob­ser­va­dor, Уру­гвај • The Global Times, Кина • Navbharat Times и The Economic Times, Индија • Eleutheros Typos, Грчка • Joongang Jilbo, Јужна Кореја • Gulf News и Al Khaleej, Уједињени Арапски Емирати • Sydney Morning Herald и The Age, Аустралија • Нова Македонија, Македонија. Елек­трон­ска по­шта срп­ске ре­дак­ци­је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RU Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја на http://RU­SKA­REC.RU „Ге­о­по­ли­ти­ку“ из­да­је и штам­па пред­у­зе­ће ИП „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс д.о.о.“ Адре­са ре­дак­ци­је: Мур­ска 1/4, 11000 Бе­о­град

чи­та­ву пле­ја­ду та­лен­ то­ва­них фуд­ба­ле­ра. Алек­сан­дар Па­нов, бив­ши на­па­дач „Зе­ ни­та“ и ру­ске ре­пре­ зен­та­ци­је, сма­тра да је про­блем са по­ди­за­њем до­ма­ћих ка­дро­ва очи­ гле­дан и да га хит­но тре­ба ре­ша­ва­ти, ина­че ће у про­тив­ном за тим Пе­тер­бур­жа­на игра­ти са­мо стран­ци. „Ја ни­сам про­тив ле­ ги­о­на­ра у еки­пи ‘Зе­ ни­та’, али где је не­ста­ ла на­ша омла­ди­на? Пре са­мо 10 го­ди­на на­ша шко­ла је из­не­ дри­ла та­кве игра­че као што су Игор Де­ ни­сов, Ан­дреј Ар­ ша­вин и Вла­ди­мир Би­стров. Они су по­ ста­ли ли­де­ри и у свом клу­бу, и у ре­пре­ зен­та­ци­ји. А шта има­мо са­да? Ме­не ова си­т у­а­ци­ја де­при­ми­ра, на­дам се да ће из све­га ово­га би­ти из­ву­че­ни од­ре­ђе­ни за­ кључ­ци и да ће се убр­зо све из­ме­ни­ти. Ако се већ ку­пу­је играч из дру­ге зе­мље, он за­и­ста мо­ра да бу­де бо­љи од до­ма­ћих фуд­ба­ле­ра“, сма­тра Па­нов. Од слич­них клу­бо­ва ма­ло од­у­да­ра мо­ сков­ски „Ди­на­мо“, ко­ји ду­го ни­је осва­јао тро­фе­је, али за­то да­је шан­с у ру­ској омла­ ди­ни. Ове се­зо­не се до­бро по­ка­зао 19-го­ ди­шњи Иван Со­ло­вјов, ко­ји је пре то­га био го­то­во не­по­знат, док је Алек­сан­дар Ко­ко­рин по­стао је­дан од во­де­ћих игра­ча ру­ске ре­пре­зен­та­ци­је и нај­бо­љи играч пр­вог ко­ла пр­вен­ства Ру­си­је. Па ипак, то су по­је­ди­нач­ни слу­ча­је­ви, а не тре­ба гу­би­ти из ви­да да ће за са­мо пет го­ди­на Ру­си­ја би­ти до­ма­ћин свет­ског пр­вен­ства 2018, што зна­чи да пред ре­пре­зен­та­ци­јом Ру­си­је сто­је озбиљ­ни за­да­ци. фото: ИТАР ТАСС

ни са Ју­жном Аме­ри­ком или Аустра­ли­ јом и Оке­а­ни­јом. Ми не­ма­мо ни­шта про­ тив жи­те­ља тих и свих оста­лих кон­ти­не­ на­та, ми са­мо же­ли­мо да за ‘Зе­нит’ игра­ју пре све­га фуд­ба­ле­ри ко­ји су нам бли­ски по ду­ху и мен­та­ли­те­т у“, ка­же се у ма­ни­ фе­сту на­ви­ја­ча пе­тер­бур­шког клу­ба. „Ми­слим да на­ви­ја­чи има­ју пу­но пра­во да из­но­се сво­је гле­ди­ште“, сма­тра Алек­ сан­дар Шпри­гин, пред­сед­ник Све­ру­ског удру­же­ња на­ви­ја­ча. „Сва­ки на­ви­јач је са­ њар, и сва­ко­ме је сан да у еки­пи ‘Зе­ни­та’ игра ло­кал­ни фуд­ба­лер, ко­ји је одан клу­ бу. Не­ки ‘ли­бе­ра­ли’ су нас оп­т у­жи­ва­ли за ‘ра­си­зам’, али те оп­т у­жбе не­ма­ју ни­ка­ квог осно­ва. Мо­гу зва­нич­но да из­ја­вим да су прав­ни­ци из­вр­ши­ли екс­пер­ти­зу на­шег ма­ни­фе­ста и ни­с у у ње­му на­шли ни екс­тре­ми­зам, ни­ти би­ло ка­кво рас­ пи­ри­ва­ње не­тр­пе­љи­во­сти. Што се ти­че кри­ти­ке ко­ју нам упу­ћу­ју Ен­гле­зи, она ме ни­ма­ло не чу­ди, јер они нам стал­но гу­ра­ју кли­по­ве у точ­ко­ве. Они су уства­ри увре­ђе­ни због то­га што је свет­ско пр­вен­ ство 2018. при­па­ло на­ма, а не њи­ма.“ Пре­ма ми­шље­њу на­ви­ја­ча „Зе­ни­та“, фуд­ ба­ле­ри из Афри­ке се те­шко при­ла­го­ђа­ва­ ју ру­ској кли­ми, због че­га и не по­ка­зу­ју ви­сок ни­во игре. Ауто­ри ма­ни­фе­ста твр­де да их за­ни­ма са­мо ква­ли­тет фуд­ба­ла. По њи­хо­вом ми­ шље­њу, фуд­ба­ле­ри из Афри­ке се те­шко при­ла­го­ђа­ва­ју на­шој кли­ми, због че­га и не по­ка­зу­ју ви­сок ни­во игре. „Ми се при­бо­ја­ва­мо да клуб не кре­не пу­тем ‘Ман­че­стер Си­ти­ја’, ‘Ар­се­на­ла’,

Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs, www.ge­o­po­li­ti­ka.rs Сло­бо­дан Ерић, ди­рек­тор и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник Алек­сан­дар Дра­гу­ти­но­вић, уред­ник фо­то­гра­фи­је Ире­на Ми­лић, ди­стри­бу­ци­ја, огла­ша­ва­ње и ПР Ка­та­ри­на Бун­тић-Мар­ко­вић, по­слов­но-тех­нич­ки се­кре­тар Ли­ков­но-гра­фич­ка об­ра­да „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс“

35

Фото: Ко­мер­сант

Русија у сликама Ру­ска реч ru­ska­rec.ru

Ба­ле­ри­на Ки­нан Кам­па у Те­а­тру „Ма­ри­ин­ски“ Ба­ле­ри­на Ки­нан Кам­па (Ke­e­nan Kam­pa) де­би­то­ва­ла је у „Дон Ки­хо­ту“ у Те­а­тру „Ма­ри­ин­ски“ у Санкт Пе­тер­бур­гу. Кам­па је пр­ва игра­чи­ца из САД ко­ја је ди­пло­ми­ра­ла на

слав­ној пе­тер­бур­шкој Ба­лет­ској ака­де­ми­ји „Ва­га­но­ва“ (осно­ва­ној 1738) и до­би­ла ме­сто у „Ма­ри­ин­ском“. Ипак, Кам­пу по­сле де­би­ја че­ка још мно­го те­шког ра­да.