04
Економија
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
Инвестиције У децембру се у Северној престоници одржава Други међународни конгрес „Санкт Петербург и словенски свет“
Санкт Петербург као центар руско-српске сарадње АЛЕКСЕЈ СЕРГЕЈЕВ
У Санкт Петербургу ће се од 7. до 10. децембра 2014. одржати Други међународни конгрес „Санкт Петербург и словенски свет“, значајна међународна манифестација, која има за циљ развој мултилатералног дијалога међу словенским градовима Европе. На конгресу ће учествовати челници градских управа, представници културе и предузетници из Србије, Македоније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Пољске, Словачке, Словеније и Чешке. Учесници конгреса ће имати прилику да у оквиру двеју секција — културне и пословне — размотре актуелна питања културне политике и економског развоја својих градова, да одрже презентације, пронађу перспективне области сарадње и успоставе корисне контакте. Према замисли организатора, овакав формат треба да пружи подршку не само развоју билатералне сарадње између Санкт Петербурга и градова учесника, него има и шири задатак — да буде платформа за квалитетан дијалог међу свим учесницима конгреса и да на тај начин поспеши удруживање и ширење словенских култура, приближавање и разумевање међу словенским народима,
обим спољне трговине Санкт Петербурга са Србијом повећао за 17% у поређењу са претходном годином, и износио је 85,6 милиона долара, од чега се 11,3 милиона долара односи на извоз у Србију, а на увоз 74,2 милиона (увоз се у поређењу са претходном годином повећао за 23%). Увозили су се воће (35%), електричне машине и опрема (10%), алуминијум и производи од алуминијума (8%), производи од поврћа и воћа (6%), бродови, чамци и пловни објекти (4%) и друга роба. Инвестиције у привреду града почетком 2013. износиле су 40,4 милиона долара. Сматра се да је перспективни правац развоја сарадње област туризма, између осталог и верског туризма. Долазак већег броја туриста у Санкт Петербург очекује се и у вези са одржавањем утакмица Светског првенства у хокеју (2016) и Светског првенства у фудбалу (2018). Како би град могао да прими све посетиоце, већ данас се ради на припреми потребне инфраструктуре. Санкт Петербург се показао и као добро место за одржавање великих конгресних догађаја: Петербуршког међународног економског форума (ПМЕФ), Санктпетербуршког међународног иновационог форума, Санктпетербуршког међународног културног форума итд. Званичне делегације из Србије учествовале су на ПМЕФ-у 2008. и 2009. Данас Северна престоница у оквиру конгреса „Санкт
очување и богаћење заједничког наслеђа. Теме које су понуђене за разматрање показују широк спектар могућих заједничких интереса. Очекује се да стручњаци представе искуство својих градова у сфери развоја и подршке малим и средњим предузећима, искуство стварања инструмената за стимулисање економије (специјалне економске зоне, технолошки паркови, индустријске зоне, оснивање кластера), достигнућа у области туризма, најуспешније културне пројекте и примере развоја креативне индустрије. Размена савремених иновативних пракси уз ослањање на језичку и културну блискост учесницима ће омогућити квалитативно виши ниво сарадње. Стога није случајно што је одржавање првог форума „Санкт Петербург и словенски свет“ уприличено прошле године поводом обележавања 1150 година од почетка просветитељске делатности браће Ћирила и Методија. Како је тада на церемонији отварања првог конгреса истакао губернатор Санкт Петербурга Георгиј Полтавченко, „за 300 милиона становника наше планете словенски језици су матерњи. Ми имамо заједничко порекло и то треба да памтимо.“
Северна престоница и Србија Уопште узев, показатељи економске сарадње између Србије и Санкт Петербурга показују стабилан раст. Тако се 2013.
У Санкт Петербургу се налази преко 320 научних организација и преко 90 руских високошколских установа. Северна престоница поседује и специјалну инфраструктуру намењену развоју иновација, на пример, пословне инкубаторе „Ингрија“ и „Кристал“. Санкт Петербург је један од лидера у Русији по реализацији кластерског приступа у индустрији. У граду успешно функционишу кластери аутомобилске, фармацеутске и радиоелектронске индустрије, кластер бродоградње, као и сектор IT технологија.
ПРЕС-ФОТО
Показатељи економске сарадње Србије и Санкт Петербурга показују стабилан раст, док стручњаци указују и на велике перспективе у области туризма.
Центар образовања и иновација
Георгиј Полтавченко, губернатор Санкт Петербурга
Споразумевање — основа сарадње Катедра за словенску филологију је једна од најстаријих на Санктпетербуршком државном универзитету. Следеће године ће прославити 180 година постојања. Данас се на њој може студирати српски, бугарски, пољски, словачки, украјински, хрватски и чешки. Катедра има
основне и постдипломске студије. Осим тога, српски, бугарски и други словенски језици предају се у Санкт Петербургу и у неким средњим школама, на пример у Школи бр. 479 („Школа словенских култура“) и у Школи бр. 595 („Школа словенске духовности и културе“).
Петербург и словенски свет“ успоставља сарадњу на нивоу градова са Новим Садом, Новим Пазаром и Врањем.
пут претекао Москву на ранг-листи глобалних финансијских центара „Global Financial Centres Index“, коју израђује финансијска компанија за консалтинг „Z/Yen Group“. Према овом истраживању, објављеном крајем септембра 2014, Санкт
Интересовање инвеститора Као други по величини град у Русији, Санкт Петербург је први
Петербург је напредовао за шест позиција на ранг-листи глобалних финансијских центара и достигао 72. место, док је Москва, напротив, пала на 80. позицију. Рејтинг се заснива на пет параметара: услови за бизнис, финансије, инфраструктура, људски ресурси и репутација. Санкт Петербург је постао лидер међу регионима, што се одразило на обим страних инвестиција. Петербуршке власти нуде значајне олакшице инвеститорима који су заинтересовани да улажу у регион. Између осталог, градска управа је обећала да ће за предузећа увести повољан порез на земљиште, као и пореске олакшице за IT компаније и компаније у сфери туризма. „Ми стварамо све неопходне услове како би у наш град, који има низ геополитичких предности, дошле водеће домаће и стране компаније. Петербург је отворен за сарадњу. У нашем портфолију данас има много пројеката чија би реализација била једнако повољна и за град и за наше партнере инвеститоре“, изјавио је за „Руску реч“ губернатор Полтавченко.
Финансије Русија и Кина планирају да у обрачунавању међусобних трансакција пређу на националне валуте
Рубље и јуани уместо америчког долара
АЛЕКСЕЈ ЛОСАН
Русија и Кина планирају да у обрачунавању међусобних трансакција пређу на рубље и јуане. То је на самиту Азијскотихоокеанске економске сарадње (АТЕС) изјавио председник Русије Владимир Путин. По његовим речима, ако Русија и Кина у обрачунавању трансакција пређу на рубље и јуане, доћи ће до објективног опадања утицаја долара у светској енергетици. „Обрачунавање трансакција у рубљама и јуанима има добре перспективе, у дугорочном смислу, наравно. Ако ми учинимо тако велики корак, то ће значити да ће утицај долара у светској енергетици почети објективно да опада“, изјавио је руски председник. После његове изјаве „Збербанка“, највећа руска банка, 18. новембра почела је да издаје акредитиве у кинеским јуанима, извршивши прве трансакције са једном од највећих руских компанија. Поред тога, обим трансакција у јуанима између руских и кинеских клијената преко далекоисточне филијале
ВТБ банке (друге велике руске државне банке) од почетка године порастао је за 73%.
Обострана корист „Идеја о преласку на обрачунавање трансакција у националним валутама у трговини између Русије и Кине уносна је за обе стране и позитивна са гледишта сарадње у оквиру БРИКС-а. У условима високе турбулентности на светском финансиј ском тржишту то може постати додатни елемент диверзификације“, каже Дмитриј Беденков, руководилац одељења за аналитику инвестиционе компаније „Русс-Инвест“. По његовим речима, за Русију је такав прелазак важан с обзиром на финансијске санкције које су јој увеле ЕУ и САД. „Постепени делимични прелазак на обрачунавање у националним валутама је сасвим реалан план, с тим што се он већ неколико година реализује, будући да у светској финансијској елити постоје озбиљне снаге које су за то заинтересоване“, слаже се Александар Дорофејев, генерални директор компаније за консалтинг „Аркаим“. Додуше, по његовим речима, у САД постоје снаге које нису ништа мање озбиљне, а заинтересоване су за очување долара као главне јединице у обрачунавању трансакција. „Од
REUTERS
Уколико Москва и Пекинг остваре своју намеру, то ће им омогућити да смање утицај долара у светској енергетици, што у перспективи може довести до раста инфлаторног притиска на САД.
„Нориљски никл“ је део слободних средстава пребацио у хонгконшке доларе и јуане
Од светских лидера само Владимир Путин отворено наглашава жељу да се тргује у националним валутама
стране лобирају обрачунавање у доларима“, додаје Дорофејев. По његовом мишљењу, тај процес се објективно већ одвија, али осим руског председника још увек се нико од светских лидера није одважио да то посебно акцентује.
тога како ће се одвијати та конфронтација зависи брзина преласка на националне валуте, али је очигледно да САД имају све мање могућности да на све
Главна ограничења Пар рубља-јуан се од децембра 2010. користи у трговинским трансакцијама на Московској и Шангајској берзи. Међутим,
Кина засада ограничава валутне операције у јуанима са руским клијентима. Како је у септембру изјавио заменик руског министра финансија Алексеј Мојсејев, ако се укину та ограничења Русија и Кина ће половину трговинског промета моћи да обрачунавају у јуанима и рубљама. Велике руске компаније већ активно раде са кинеском валутом. „У овом тренутку смо део слободних средстава пребацили у азијске
валуте, на пример у хонгконшке доларе и јуане“, изјавио је у септембру 2014. у интервјуу за „Руску реч“ Владимир Потањин, генерални директор и сувласник највећег светског произвођача никла, компаније „Нориљски никл“. По мишљењу аналитичара инвестиционог холдинга ФИНАМ Антона Сорока, напуштање долара је једна од најагресивнијих мера које у дуго рочној перспективи могу битно да утичу на развој читаве светске економије. „Земље које стичу економску моћ почеле су током последњих деценија постепено да се крећу у правцу смањења зависности од америчке валуте“, додаје он. То се по мишљењу Сорока делимично може рећи за уједињену Европу са еврозоном, а такође за Кину, која активно спроводи структурне реформе са циљем да јуан постане слободна конвертибилна валута. „Такав тренд је у овом тренутку тек у фази настанка. Огромна већина трговинских операција у свету врши се у америчким доларима, али у дугорочној перспективи поменути тренд може резултирати потискивањем доларске масе назад на територију САД, што може изазвати раст инфлаторног притиска [на америчку економију]“, истиче Антон Сороко.