Pupoljak broj 6 by Pupoljak

Основна школа

“Свети Сава” Баточина

школски часопис

бр.

ПО ДЕТИЊСТВУ СЕ ЧОВЕК ПОЗНАЈЕ, КАО ПО ЈУТРУ ДАН ''Није толико важно ко смо када се родимо, већ за шта смо охрабрени и шта нам је дозвољено да постанемо''

Мр Снежана Ђорђевић директор шоле

Већина нас дубоко верује у став ''Безбрижно детињство је срећно детињство'', јер је врло распрострањен у модерном обрасцу родитељства. Због тога, на пример, можемо осећати да је наша дужност да заштитимо своју децу чак и од неког обичног свакодневног узнемиравања, па зато пред њима цензуришемо разговор о нашим бригама или им поклањамо скупе поклоне који су изнад наших реалних могућности. Наравно, ниједан родитељ не жели да своје сасвим мало дете изложи проблемима који га превазилазе и које оно не може да контролише, зато што сви добро знамо колико је важан базичан осећај сигурности за успешан развој менталног здравља. Али исто тако, детињство које је лишено свих тешкоћа слаба је психолошка припрема за живот у нашем компликованом и често неправедном свету. У наше време ''гајење'' деце је веома дуг и сложен процес, и извесно је да родитељи нису једини одговорни за развој тог процеса. Децу подижу и на њих утичу не само очеви и мајке, већ и бескрајна листа других људи као што су васпитачи, учитељи, наставници, вршњаци, спортисти, певачи….. да не помињемо ТВ емисије, рекламе, интернет! Па ипак, у дечјем животу Мама и Тата имају највећи утицај и моћ. Да би код деце у потпуности развили самопоуздање, потребно им је дати: ЉУБАВ – није важна количина, већ изврстан квалитет. Деци је потребно да их стално воле и без условљавања. За развој трајног самопоштовања, морају да осећају да су вреднована због онога каква стварно јесу, а не због онога што би могла да буду или каква би други желели да она буду.

Да бисмо одговорили на потребе наше деце прво морамо сами да се променимо. Само онда када смо спремни да се вољно препустимо патњама које те промене доносе, можемо постати она врста родитеља која је потребна нашој деци.

СИГУРНОСТ – страх и узнемиреност су нај-

већи непријатељи самопоуздања. Деца која су стално забринута, тешко ће развити позитиван став о самима себи, другим људима и свету уопште. Када се деца осећају сигурно, она ће аутоматски покушавати да развију своје могућности, као и самопоуздање кроз одговоре на изазове и преузимање занимљивих ризика. УЗОРИ – учење кроз примере најбољи је начин да се помогне деци да развијају своје ставове и социјалне вештине које су потребне да би се стекло самопоуздање. ОДНОСИ – да би се развило самопоуздање у односима према ''свему и свачему'', деци треба искуство и експериментисање у широкој скали односа, од оних с најближим људима које срећу у кући, па кроз оне много површније, коришћење друштвених мрежа, разговор с' возачима аутобуса и продавцима, лекарима, чак и политичарима који лове гласове за изборе. Кроз те односе деца граде самосвест и самоспознају који су витални елементи унутрашњег самопоуздања. ЗДРАВЉЕ – да бисмо искористили на најбољи начин нашу снагу и таленте, потребна нам је енергија! Знамо, на пример, да неухрањена деца немају способност лаког и брзог учења и да стога нису у стању да у потпуности развију своје потенцијале. Такође знамо да деца просто ''цветају'' када им је здравље добро, тада у потпуности искоришћавају своје потенцијале, привлаче пажњу на себе, добијају комплименте који су веома битни за самопоштовање а самим тим и самопоуздање. ПОМОЋНА СРЕДСТВА – могуће је да деци наших пећинских предака није био потребан новац или неки други материјални или

образовни извор да би развила самопоуздање, али ми данас живимо у изузетно сложеном свету. Колико год да звучи неправедно, деца која имају приступа играчкама, књигама, музичким инструментима, спортским разонодама, рачунару, екстра образовању или путовању, сигурно имају предност над онима чије су могућности ограничене. Ова наведена средства нису, наравно, суштинска за развој самопоуздања али употребљена добро и примерено, даће снажну подршку и обезбедити прилику и могућности које охрабрују развој дечјих потенцијала, оспособљавајући их да користе своју снагу или исправе своје слабости. ПОДРШКА – деци је потребно охрабрење и подучавање како да користе поменуте изворе и сва помоћна средства. Потребно је дати им поштен, конструктиван ''feed back'' и када добро раде и када греше. Подршка је такође суштински фактор у помагању деци да преброде пад самопоуздања који траума, повреда или разочарање свакако доносе. На пример, одбацивање од стране пријатеља или лоша оцена у школи могу снажно да утичу на губитак самопоуздања – али колико дуго и колико дубоко зависиће у великој мери од врсте подршке којом је дете окружено. НАГРАДА – ''Плате'' и награде за уложене напоре и достигнућа, нису само пожељни већ и од суштинске важности, чак и за оне најамбициозније међу нама. Деца сигурно нису никакав изузетак, она која имају среће да убирају редовне и обилне ''плодове'' (наравно да не мислим само на материјалне награде) за своје напоре, пре ће одржати свој природни прохтев за моралном подршком него други.

Када све ово прочитате, чини вам се да је васпитање деце тако лако и једноставно. Али искуства многих говоре да је васпитавање деце најизазовнији и најтежи подухват у животу сваког родитеља! Али пре него што почнемо да примењујемо стечено знање на нашој деци, прво морамо да га испробамо сами на себи!

а ународни дан језик Међ Међународни језика

Европски дан језика Европски дан језика је у издвојеном одељењу у Бадњевцу, обележен низом активности у периоду од 26. до 29. септембра. Свим активностима је предходиo двонедељни рад ученика на редовним часовима и на часовима слободних активности, а у сарадњи са наставницима различитих предмета. Најпре су ученици информисани о планираним активностима, како би се определили за њима блиске и интересантне. Наставник ликовне културе Никола Грковић је организовао одабир најбољег ликовног рада. Ученици су имали задатак да на духовит и оригиналан начин илуструју енглеске пословице. Одабрана су три најбоља рада ученика: Мирјане Танасијевић, VII разред - I место, Душана Крстића, VIII разред - II место и Николе Младеновића, VIII разред - lll место. Наставник српског језика Живорад Братковић је са ученицима осмог разреда организовао дискусију о речима страног порекла у српском језику. Осим именовања великог броја речи које су се потпуно одомаћиле у нашем језику, дискотовало се и о њиховој некада сасвим оправданој, а некада претераној употреби, у случајевима када за одређене појмове постоје адекватне српске речи, али се радије користе сране.

Наставник музичке културе Небојша Петровић је са ученицима који су се пријавили за такмичење певања на страним језицима, вежбао песме које су ученици одабрали и давао корисне савете везане за њихово извођење. Ученици су такође, макар на један дан, заменили улоге са наставницима. У среду 28.09. ученици шестог разреда су давали бесплатне часове енглеског језика наставницима, али и ученицима нижих разреда, делећи им картице са речима и изразима, помажући им у изговору, указујући им на то зашто је и колико битно знати страни језик. Последњег дана недеље страних језика, у четвртак 29.09. одржано је такмичење у певању на страном језику и у брзалицама. Ученици су унапред вежбали задате брзалице, а затим се такмичили у дуелима у брзини њиховог изговарања и на крају дошли до финала у којем је победу однео ученик Лука Дамњановић, VIII разред, али су и остали учесници били похваљени. Победници ликовног конкурса, такмичења у брзалицама и такмичења у певању су награђени књигама, али и добрим оценама.

26. септембар Певало се на разним језицима, енглеском, француском и шпанском, од реп и рок музике, преко романтичних балада, до лепршавих мелодија поп музике. У програм су били укључени и такмичари из издвојеног одељења у Милатовцу, а већина такмичара је имала осмишљене и кореографије, па чак и плесне групе. Победник је ученик Лазар Марковић - VI разред, који је певао на француском, а специјалну награду публике однеле су Ивана Јанковић и Тијана јанковић - VIII разред, које су певале на енглеском и имале најбољу плесну групу.

Душан Крстић, VIII разред, Бадњевац

Мирјана Танасковић, VII разред, Бадњевац

Никола Младеновић, VIII разред, Бадњевац

Када јесен дође радују се сви, све на боље пође, а највише ми. Када јесен дође слатка крушка пада, мали меда прође, глад више не влада.

СЛОБОДНЕ ТЕМЕ

JEСEН Стигло грожђе зрело, радују се сви, зелено, црно и бело, радуј се и ти. Меда се спрема за зимске снове, а ласте на југ у нове домове. У шуми је чистина све већа ту настаје животињска срећа. Сви чланови млађе литерарне секције (групни рад)

Јесен Стигла је јесен рана, опало је лишће са грана. У густој шуми зека се љути, јер лишће почиње да жути. Чује се медина вика, док ветар лагано пирка. У јесен меда њушка да л’неће пасти нека крушка. У јесен меда спава и тада пожути трава. У јесен маме зимницу слажу, и вредна деца им у томе помажу. Николић Сара, IV1

Јесен Јесен је дошла у жутом капуту, опада лишће по влажном путу. У прозор ударају крупне капи кише, а ја сам тужан, фудбала нема више. Стигло је поврће и воће зрело, паприке, крушке, грожђе црно и бело. Станковић Вељко, IV1

Јесен Дани су краћи, хладније ноћи, брзо ће јесен доћи. Све више и више падају хладне кише, на јесен све мирише. Пожутело лишће пада са грана, стиже нам јесен рана. Свуда се чује весела сеча дрва, стигла нам је јесен прва. Цветковић Александар, IV1

Јесен Суво лишће сушти, да јесен лагано стиже показују нам капи кише која све чешће пљуши. У пољу сви журно раде, за топле дане нема наде. Диже се велика галама готово је, јесен стиже нама. У шуми је истина све већа, ту нестаје зекина срећа. Почела је сезона лова и за препелицу брига нова. Алексић Алекса, IV1

Јесен стиже Лето је све тише, а јесен све ближе.

Дошла је јесен Дошла је јесен, кестен се смешка, кукуруз жути, небо се љути. Сунце се крије, облак га бије, дуња мала до бундеве је пала. Киша пада, орах плута, веверица жута на орах је љута.

Када јесен ступи, сваки је ђак већ у школској клупи. Игре је све мање, али зато је ту рачун и читање. Дани су све краћи, нема се времена за домаћи. Почеће и кише. Ускоро ће све на зиму да замирише. Нађа Милентијевић, IV1

Душан Милосављевић, IV1

JEСEН 7

ДЕЧИЈА НЕДЕЉА ДЕЧИЈА НЕДЕЉА 8

Деце има разне Ал`свако дете је личност разлике нису казне У разликама је наша сличност Ове године Дечија недеља реализована је у првој недељи октобра, у периоду од трећег до седмог октобра. Планиране активности су у потпуности остварене:

ПОНЕДЕЉАК

У биоскопској сали организована је пројекција цртаног филма Књига о џунгли којој су присуствовали ученици нижих разреда. На првом часу ученици су упознати са делом садржаја књиге Буквар дечијих права.

УТОРАК

У атријуму школе организован је сајам здраве хране. Ученици су донели здраву храну, изложили је, обишли штандове других одељења, а онда, заједно са посетиоцима појели експонате.

СРЕДА

У школском дворишту организован је купопродајни вашар. Родитељи и ученици виших разреда имали су могућност да купе разноврсну робу.

ЧЕТВРТАК

Ученици нижих разреда организовали су приредбу поводом пријема првака у Дечији савез. После приредбе представници Ђачког парламента првака, заједно са учитељима, отишли су у посету председнику општине. Тог дана су изабрани најлепши ђачки литерални радови на тему слогана Дечије недеље. Радови су изложени на паноу у главном холу школе.

ПЕТАК

Организован је крос под слоганом За срећније детињство у коме су учествовали сви ученици. Прва три места у сваком разреду награђена су дипломама. После кроса ученици нижих разреда су уживали у маскембалу. Маскирани ђаци заједно са учитељима прошетали су улицама Баточине. Ове године су се ученици максимално ангажовали и потрудили да ова недеља, посвећења њима, прође у игри и забави. Са великим нестрпљењем и још маштовитијим идејама чекају наредну годину.

Песма о деци Деце има разне, црне, беле или жуте, разлике нису казне, не треба да се љуте. Неко ће бити рудар. А неко клесар. Али само је важно бити мудар,пажљи и бистар.

Неко ће живети у граду, неко на селу, неко ће гледати параду, а неко своју краву белу. И на крају да знате, маме и тате, немојте децу тући, они и онако све сами схвате.

Јован Аничић, VII/1

Ликовни радови: Анђела Поповић II разред Бојана Миковић II разред Сара Поповић II разред

Деце има разне Ал’ свако дете је личност разлике нису казне у разликама је сличност Свако има врлине и мане и свако има срећне и тужне дане. Свако дете је будући човек и своја личност заувек. Деца су плава, црна или смеђа и не треба им окретати леђа. Деца нису предмети и ствари, већ су она наши другари. Нису казне разлике разне разлике су оно што нас спаја и са њима побеђујемо све до краја. Ми нисмо по изгледу исти, ал су наши циљеви исти: да будемо паметни и бистри, јер нас тако родитељи још више воле, као и наставници из целе школе. Саша Божић, V разред, Бадњевац

Деце има разне Ал свако дете је личност Разлике нису казне У разликама је сличност Свако дете је посебна личност између деце постоји блискост. Деца се међусобно воле и друже, и различите приче међу њима круже. Сви имају различиту нарав, и сако дете нову игру ствара. Године и пол нису битне, има велике, а има и ситне. Они имају заједничких тема, неко игра неко пева. Њима године не представљају ништа, и када дође до свађе, најстарији их стиша. Тако и деца треба да се воле, једно за друго да се моле. Да буду увек сви заједно ту, било у добру или злу. Зорица Даничић, VI/3

Душан Крстић, V разред, Бадњевац

Разлике међу нама нису ровови који би требало да нас посвађају, већ мостови који нас спајају, танане нити којима допуњавамо наше недостатке вредностима нашег друга. Различита боја коже, вера и нација не треба да нас деле јер сви смо ми људи који се радују, воле или пате. Без обзира на разлике у изгле ду и размишљању, богатству, или памети, сви смо слични, потребни смо једни другима такви какви смо.

Зар је битно дал су очи косе ил округле, гараве ил плаве, сва су деца иста весела и бистра. Зар је важно дал је коса локнаста ил права, смеђа ил гарава, сва су деца иста весела ил бистра.

У разликама је сличност Све на нашој планети је различито, али свако биће, сваки камен, свака река баш таква каква је има свој значај и своје место и баш то што је различито чини је посебном. Као што би расцветала пролећна ливада изгубила своју лепоту када би сви цветови били исте боје, тако би и наша планета изгубила сјај када би сва деца била иста. Свако дете је посебно и свако дете је личност слична другој деци, али ипак јединствена и на тај начин вреднија.

Деце има разне ал свако дете је личност разлике нису казне у разликама је наша сличност

Шта је битно, а шта важно рећи ћу вам ја: дечији снови и осмеси и да сунце сја. Сва су деца иста Далибор Поповић, V разред, Брзан

МОЈА ПЛАВА ЗВЕЗДА У мом срцу, седи и чека вера, нада и љубав далека. Воде ме тамо срећа где је, где сваки човек животу се смеје. У мојој глави водиља звезда ноћу ме води из мог гнезда, да ми покаже оно што желим да ми каже да срећу делим. Кад склопим очи, она је ту близу мене - у мом сну. Увек је познам, никад не грешим, увек јој се од срца смешим. Води ме звезда на места нека где ме лепа будућност чека. води ме путем сунца и цвећа, води ме тамо где је срећа.

ТО ЈЕ МОЈА ЗЕМЉА Најлеша земља на свету, а тако их мало има, личи на предивну бајку, поносно кажем свима. Пуна је чаробних поља, зелених шума и река, планина обасјаних сунцем, рај за сваког човека. Пуна је добрих људи и радосне дечије граје, прихвата сваког ко дође и топлу му добродошлицу даје. Милица Ристић, VI/3

Желим да живим, желим да желим, желим да се радујем и веселим. Хоћу да верујем, хоћу да волим, у својој вери да се молим.

Кад погледам те прелепе, смеђе очи, кад видим ту брижну боју у њима, обасјају ме звездице као у ведрој ноћи, не знам зашто је то тако чудно свима.

Буди ту да ме водиш и да ми свестрану подршку дајеш. Ако те нема, нема ни мене, моја ће нада почети да вене.

У њима се може видети хиљаде ствари: искреност, нежност, љубав, срећа, доброта... за сваку од њих постоје разлори прави. Али ово није све што крије њихова лепота.

А ако случајно пречицом кренем, ако са правог пута скренем, не напуштај ме, никад не издај, само ми веру и снагу дај. И ако паднем и ако падам, бодри ме, терај да се надам, да својим духом никад не клонем, пружи ми шансу, не дај да тонем! Јована Матић, VIII/1

Кад су јако тужне, ја их свим срцем тешим, кад су јако срећне и ја сам срећна с њима увек ме исправе уколико грешим, велика туга њих никада не обузима! Никада нису превише далеко, увек близу на дохват руке, довољно близу да их не отме нико ко их не теши од неке муке. Без њих ја не могу да живим! Не могу без те искре у њима. Кад их видим, ја им се дивим, дозову ме кад сам у облацима.

Јована Матић, VIII/1

Снег Пада, пада снег завејао брег. Све је чисто бело завејао село. Зима је обукла своје одело и град је сад обојен у бело. Пахуље мале свуда су пале на дрво, кров, поље, а деца то воле. Сад нам је потребна бунда, капа, шал, јер пахуље плешу свој зимски бал. Не воле баш сви снег неко се игра, неко га чисти па нисмо баш сви исти. Андријана Поповић, IV/3

Зима

На санкама хитрим стиже зима бела и са собом носи радост и весеља. Пахуљице беле покриле су све да деци буду лепше зимске чаролије.

Хелена Атанацковић, IV3

Срце је диван, неисцрпан музеј, оно може бити и пусто острво Музеји чувају дивне, ретке ствари. Срце је музеј љубави, музеј успомена и музеј разних лепих и ружних догађаја. Када се људима деси нешто лепо, нешто дивно, они то запишу у свом срцу. Када сретну неку драгу или занимљиву особу, они такође то запишу у срцу. Срце носи и разне успомене на минуле дане, на разне догађаје. Зна да буде пуно милине ако посматрамо неки леп залазак сунца, први снег, пролећну траву када озелени или када процвета багрем. Срце зна да се радује мирису липе и да то сачува у себи. Зна да буде срећно и да сачува лепоту погледа на планине покривене снегом или на бескрајну пучину мора. Све те дивне слике оно запише и сачува и зато је срце музеј успомена и лепоте. Када се човеку деси нешто ружно, када остане сам или буде сведок немирних догађаја, тада је срце празно и пусто. Зна и да воли и то много. Тешко прихвата ружне ствари и тада зна да се осами и да опусти. Заборави све лепо што му се догодило и осећа само празнину и тешку бол. Временом, та празнина нестаје, враћају се лепе успомене,заборавља се ружно и лоше и срце почиње да се пуни лепим стварима и малим догађајима. Од пустог острва претвара се у место пуно живота и радости. Срце је музеј људске душе и чувар успомена, оних лепих и оних које нису баш лепе. Анђела Миљојковић, Бадњевац

Ученици VII разреда, Бадњевац

ЕКСKУ

ИЗВЕШТАЈ СА ЕКСKУРЗИЈЕ УЧЕНИКА ОСМОГ РАЗРЕДА Екскурзија је организована за ученике осмог разреда одељења 8/1, 8/2, 8/3 из Баточине и одељења из Бадњевца и Брзана са укупно 95 ученика. Правац екскурзије био је следећи: Баточина- Београд-Нови Сад-Бечеј-дворац Дунђерски-Зобнатица-Суботица (ноћење)-Палић-Сомбор- Нови Сад ( ноћење)-Сремска Каменица- Сремски Карловци-Крушедол-Баточина. Стручни вођа пута била је Александра Младеновић, професор историје, а задужене одељенске старешине биле су: 8/1 Биљана Мрдаковић 8/2 Миомир Станковић 8/3 Верица Биочанин 8.р. Бадњевац, Иван Иветић 8.р. Брзан, Јелена Грбовић На пут смо пошли дана 01. 10. 2011, а вратили се 03.10. 2011.год. Стручна и техничка припрема екскурзије извршена је квалитетно тако да нисмо имали никаквих проблема у току извођења екскурзије, што је омогућило да план потпуно реализујемо.Пошто је обезбеђење прегледало аутобус и документацију, кренули смо испред школе у суботу 01.10. 2011.год. у 7 сати. Са нама је кренула и директорка школе Снежана Ђорђевић, представник агенције „Балканик“ Ваљево Марко и лекар Дејан Аранђеловић. Након удобне вожње туристичким аутобусом, преко Београда, са успутним краћим паузама ради одмора, стигли смо у Бечеј где смо посетили дворац Дунђерски и ергелу. Група је кренула ка Зобнатици, оази живота, која се налази у средишњем делу Бачке. Упутили смо се ка Суботици, стигли смо у хотел, ученици су се сместили и мало одморили. Договорили смо се да се сакупимо испред хотела и након прикупљања групе кренули смо у обилазак града. Обишли смо музеј, шетали по граду и вратили се у хотел где смо имали вечеру. Након вечере спремили смо се у отишли у дискотеку у којој смо остали до један сат после поноћи.

УРЗИЈA

Други дан освануо је сунчан и након доручка, око 8:30h кренули смо ка Палићу који је 8 км удаљен од Суботице где смо посетили зоо врт најлепши на нашем простору. Палићко језеро је у облику елипсе и да би се обишло треба препешачити 17 км. После Палића кренули смо ка Сомбору, обишли смо Жупанију и галерију Милана Коњовића. Имали смо слободног времена и око пола три смо кренули ка Новом Саду где смо ручали. Потом смо кренули ка Петроварадину у обилазак тврђаве. Стигли смо у хотел “Нови Сад” у Новом Саду. Хотел је био јако лепо уређен и чист. Пошто смо се сместили и мало одморили, отишли смо на вечеру, а после вечере ученици су имали слободно време. Трећи дан је био леп као и предходна два, доручковали смо и кренули ка Сремској Каменици где смо посетили кућу Јована Јовановића Змаја. Вратили смо се у Нови Сад, посетили Природњачки музеј, прошетали и вратили се у хотел где смо ручали и пошли ка Сремским Карловцима. Посетили смо Прву српску гимназију и Патријаршију. После слободног времена кренули смо ка манастиру Крушедол који је смештен на југоисточном делу Фрушке Горе. Изграђен је између 1509. и 1516. Манастир је задужбина Максима Бранковића. У Крушедолу су сахрањени многи знамети људи из српске историје: књегиња Љубица, краљ Милан Обреновић ....

После Крушедола кренули смо ка Баточини, направили краћу паузу и у Баточину стигли око 21 сат. Агенција је у потпуности реализовала понуђени програм путовања. Све предходне припреме о извбођењу екскурзије урађене су у складу са правилником о извођењу екскурзије-излета. Водичи су били високо професионални, били су увек са ученицима и одлично сарађивали са вођством пута. Екскурзија је реализивана у предвиђеном времену и у потпуности су реализовани циљеви и задаци екскурзије, деца су

задовољна па се екскурзија оцењује веома успешном.

Да је прву скицу падобрана направио Леонардо

Да ли сте знали Да је сиви соко најбрже живо биће на планети?

При обрушавању достиже брзину од 320 km/h Да је реч цигара шпанског порекла и значи чврчак. Да је са својих 188 децибела, звиждук плавог кита најгласнији звук који производи животиња. Да је сликар Ван Гог за живота продао само једну књигу. То су Црвени Виногради. Да слонове кљове спадају у секутиће. Да су сви лабудови у Енглеској власништво краљице. Да је Наполеон освојио Италију пре него што је напунио 26 година. Да је игру “ Човече, не љути се ”измислио Џозеф Шмит 1905. године. Да је најкраћи рат у историји вођен 1896. године између Енглеске и Занзибара, а трајао је 38 мин. Да памћење златне рибице траје само неколико секунди. Давид Дамљановић, VI р, Бадњевац

да Винчи, 1514. године. Да је првобитно име стрип јунака Загора било Ајакс, али да се аутор Серђо Бонели предомислио када је сазнао да постоји детерџент тог имена. Да је први египатски фараон Менес окончао живот тако што га је убио нилски коњ. Да се Кока - кола у почетку могла купити једино у апотеци. Да се болесна опседнутост чачкањем носа стручно зове ринотилексоманија. Да је Ватикан једина држава у којој нема рађања, а самим тим ни природног прирештаја. Да је отварач за конзерве изумљен тек после 48 година од постојања конзерви. Да је тридесетих година 20.века Дизнијев јунак Мики вредео на филмској берзи колико и Грета Гарбо. Да у просеку 100 људи годишње умре од гушења хемијским оловкама. Да буба шваба може живети до 9 дана без главе Бојана Поповић, VI р, Бадњевац

Већина старих народа носила је дугу косу: Индуси, Персијанци, Трачани...Грци су тек у V веку пре Христа почели да скраћију косу, а од другог века да је шишају. Римљани су преузели од Грка кратку косу, али варвари иза њихових граница, као и они који су током велике сеобе народа преплавили Европу, носили су дугу косу слободно пуштену низ леђа, плели је у плетенице, везивали у клупче и сл. У нашим крајевима, све до најновијег времена, најраспрострањенија мушка фризура била је дуга кика (перчин), која је висила низ леђа. У Србији, све до 1810. год. сви мушкарци су носили перчин. Те године, Карађорђе је престао да га носи и наредио је војницима да своје перчине одсеку, јер је приметио да их, у бојевима, Турци за њих хватају и тако им лакше одсецају главе. Искорењивање перчина, и поред каснијих настојања кнеза Милоша, није ишло лако. Народ се није радо одвајао од свог традиционалног обичаја и опирао се новој моди, такорећи кроз цео XlX век. Обичај да савремени мушкарац носи кратку косу, практичног је порекла - потиче од војних прописа против ваши.

Верује се да онај који пронађе потковицу, проналази срећу. Потковицу зато треба да однесе кући и постави је на неко истакнуто место, обично изнад врата. Тако постављена потковица чуваће кућу од свих вештица, ђавола, духова и аветиња и обезбедиће мир и благодет укућанима. У неким крајевима потковица угинулог коња представља фетиш који штити жене да лакше рађају, нероткињама доноси изненадни пород и успешно штити од свих болести, а сасвим малу децу од урока. Ово веровање настало је из жртвених обреда где је, као жртва богу, приношен коњ. Од жртвованог коња остајале су само потковице које су биле јасан доказ о поднесеној жртви пред богом. Зато су потковице истицане на довратку куће као опомена злим силама да се кућа налази под божанском заштитом.

Александра Ковановић, VI р, Бадњевац

СРПСКИ Милош Црњански је рођен 26. октобра 1893. год. у Чонграду у Аустроугарској, а отац Тома, прогнан је из родног Баната због заступања мањинске српске политике. После нове селидбе,Милош је одрастао у Темишвару, у породици која је гајила добоко родољубива осећања према Србији. Матурирао је у Темишварској гимназији. Следи одлазак у Беч где уписује студије медицине које није завршио.

Будући велики српски писац у књижевност је ушао песмом “Судба”, коју је објавио у дечијем листу “Голуб” 1908. године. Док је боравио на студијама у Бечу, из Босне стиже вест да је убијен аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд, а свет се спремао за велики рат у којем ће, на страни Аустоугара, учествовати и Црњански. Тешка срца обукао је униформу и послат је на фронт у Галицију да се бори против Руса. Тамо је и рањен, па је, на срећу, већину рата провео у ратној болници у Бечу. Пред крај Првог светског рата послат је на италијански фронт. Утисци које је понео из борби и призори разарања сигурно су утицали и на његов јединствени стил писања, са многим зарезима и нагомиланим описима. По завршетку рата, уписује факултет у Београду, где студира књижевност, а почиње да уређује и лист “Дан”. У том листу читава генерација младих и бунтовних писаца и песника без илузија почиње да ствара нову књижевност, презирући сладуњаве стихове из прошлости. 1921. год. венчава се са Видосавом Ружић, са којом је путовао по Европи. Од 1922. године Црњаски ради као наставник у Панчевачкој гимназији, али исте године дипломира на Филозофском факултету у Београду. Затим се поново враћа у Београд где ради као професор у Четвртој гимназији до 1926. године, а ради и као новинар у листу “Време”. Двадесетих и тридесетих година прошлог века Црњански практично напушта књижевне воде и постаје новинар. Ипак, у то време почиње у наставцима да објављује своје ремек-дело “Сеобе” у “Српском књижевном гласнику”, које ће у форми књиге изаћи из штампе 1929. год. За овај роман ће добити награду Српске академије наука 1930. године. Од 1935. до 1938. године Црњански одлази у дипломатску службу Краљевине Југославије у Рим. Након избијања Другог светског рата, Црњански, као отворени противник комунизма, бива евакуисан из Рима у Лондон. Дуго није желео да се врати у Југославију Јосипа Броза Тита, а дуге и мучне године у емиграцији су му тешко падале. Године 1951. он узима британско држављанство и поново почиње да ствара. Пише још једно ремек-дело “Роман о Лондону” а затим другу књигу “Сеоба”. У Лондону пише и поему “Ламент над Београдом”. У Београд, који је опевао, враћа се 1965. године. Умро је у Београду 30. новембра 1977. године у 84. години.

ВЕЛИКАНИ Радоје Домановић је рођен

кафанама као што је то у боемској атмосфери оног времена радила већина писаца. На тим седељкама он је причао своје духовите и језички богате приче. Живео је често у сиромаштву и увек у несређеним приликама. Последњих година живота боловао је од туберкулозе, а боемски живот којем се све више одавао узео је свој данак. Умро је четвртог августа 1908. године у Београду, у 35. години.

16. фебруара 1873. године у породици сеоског учитеља Милоша у селу Овсиште код Крагујевца. Мајка му је била из славне устаничке породице Чукића, од оца Павла, који је био Карађорђев војвода и кум. Детињсто је провео у селу Јарушице, где је завршио основну школу, а затим се школовао у гимназији у Крагујевцу. После тога одлази у Београд, где завршава Филозовфски факултет на Великој школи. По завршетку студија, Домановић је постао професор српског језика и службовао је у Пироту, Врању и Лесковцу. На овом послу није се задржао дуго, радио је око три и по године, а државну службу је изгубио када је отворено говорио против владе на Конгресу професорског друштва. Почетком јесени 1898, Домановић поново долази у Београд покушавајући да заради за живот од новинарског и књижевног рада. Живи веома тешко и у оскудици. У следећих шест година Домановић ствара своја најснажнија сатирична дела, која представљају оштру критику власти Обреновића и свакако су утицала на пад те династије 29. маја 1903. године. За тих неколико година, Домановић је створио приповетке које представљају вечита ремек-дела српске и светске сатире написао је “ Дангу ”, “ Вођу ”, “Страдију ”, “ Мртво море ” и “ Размишљања једног обичног српског вола”. После Мајског преврата и убиства краља Александра и краљице Драге, на српски престо доведен је краљ Петар Први Карађорђевић, а нови режим шаље Домановића као стипендисту у Минхен. После повратка из Минхена 1904. године, Радоје Домановић је незадовољан променама које су се одиграле у земљи и постаје сам себи опозиција, намеран да својим пером настави борбу за боље српско друштво. Доноси одлуку да покрене свој лист “ Страдију ” са којим ће наставити да се бори за слободну мисао и отворену критику друштва. За све то време, Радоје је водио и паралерни, кафански живот. Проводио је безбројне сате по београдским

Добио корпу Реч ''корпа'' је пореклом из немачког језика.

У значењу ''одбијен'' употребљава се код Немаца, одакле су је пренели наши ђаци и студенти још у прошлом веку. Читав израз '' добити корпу '' ( einen Korb bekommen ) – ''одбити некога''. Али то није комплетно објашњење. Горе поменутом, треба додати и то да овај израз захваљује свој “опстанак” ''чињеници да је не- када заљубљеник био подизан до прозора своје вољене у корпи. Када не би био добродошао, добијао би корпу са оштећеним дном, кроз које је пропадао.'' Овај обичај био је раширен у Немачкој у XV и XVI веку, а као доказ њему приложићемо песму Томаса Мурнера, која у препеву на наш језик гласи: '' Виргилије лепој девојци удвара, О састанку ноћном с њом се договара. Она њему вели : Пођи оној кући; Тамо биће корпа, ти ћеш у њу ући, Ја ћу те до мог прозора извући. Он учини тако, не слутећи јаде, Ал` кад би на пола пута – корпа стаде, А лукава цура у бекство се даде. Остави га тако да виси крај зида, Наочиглед свету, сав румен од стида, Па гледају сада и млади и стари Несрећника што га млада насамари. '' Ето шта се несрећним заљубљеницима некада дешавало! Као знак непожељности добијали су праве корпе! На срећу некадашњих више нема. ''Корпе'' које се данас добијају су права ситница! Не треба их примати као озбиљан пораз. Зато освајачи напред!

Ребус

‘Г

одговор на страни 26

Често у новинским натписима срећемо израз ''дан D''. Како је настао и које му је изворно значење? У време Другог светског рата немачка војска држала је под окупацијом готово целу Европу. Када је изгубила две пресудне битке против Црвене армије на истоку : под Стаљинградом (1942.) и код Курска (1943.) савезници су извели десантну операцију у Нормандији. То је била дотад највећа десантна операција у историји ратова. Тако важна операција морала је бити изведена у строгој тајности. Зато је дан почетка инвазије означаван шифром ''D'' што значи ''дан'' ( енгл. day ). Тако је у енглеском настао израз D-day , тј. код нас дан D ( ''дан де'' ).

Касније је овај израз добио шире, опште значење , па се употребљава у ознаци '' важан, значајан дан'' , ''дан одлуке'', ''тежак, драматичан дан''.

Сијамски близанци

Израз сијамски близанци означава повезаност две особе, блиску, нераздвојну, понекад и толико јаку да би сваки раскид значио смрт за обе. Израз је потекао од правих близанаца, Чанга и Енга, рођених у Сијаму (данашњи Тајланд ), који је још познат и по сијамским мачкама. Ови близанци рођени су 11.маја 1811. године физички спојени, срасли једним

НЕПРАВИЛНО – ПРАВИЛНО оделење – одељење разочарење – разочарање у вези тога – у вези с тим идем код лекара – идем лекару лекар ми је преписао лек – лекар ми је прописао лек сагнуо се – сагао се да се попењем – да се попнем деликвент – делинквент гледати телевизор – гледати телевизију Ја сам се извинула њему – Ја сам се извинила њему С обзиром да . . . – С обзиром на . . . чак шта више – чак / шта више ( не оба ) подићи горе – (само) подићи пустити доле – ( само) спустити

ић,

авлов П о к ћ е р С делом груди . Живели су у близини Бангкока, у сиромашној породици све док их није открио амерички трговац и одвео их у Сједињене Америчке Државе. Приказивао их је публици по Америци и Европи, тако да су постали веома популарни. Стекли су светску славу, прешли да живе у Северну Калофорнију и оженили се двема Американкама, сестрама Аделаид и Сали. Са њима су близанци изродили више од двадесеторо деце. Сва деца су била здрава и нормална, осим двоје који су били глувонеми. Заједно рођени, не растајући се ниједног тренутка,умрли су у 63. години, 17.01. 1874. готово у исти час!

вац

адње Б , д е р з а Vр

Међу њима је често долазило до драматчних сукоба. Чанг је , рецимо, пио и пушио, а Енг није подносио алкохол и дуван. Зато су се чак и тукли. Енг, живећи мирнијим животом, једном је спасао Чанга затвора. Наиме, Чанг је ударио једног гледаоца, па је зато требао да буде кажњен. Судија се нашао у недоумици : ако казни Чанга испаштаће и недужни Енг! Оштећена страна схватила је то ,па је повукла тужбу. За Чанга и Енга данас ретко ко зна. Али су у целом свету познати као сијамски близанци. Тај израз ушао је и у медицинску терминологију.

Ткање је један од најстаријих људских заната настао из потребе да

се човек заштити од хладноће, па је као такав од искона присутан на нашим просторима. Да би се загрејали, људи су најпре почели да користе животињску кожу, а пре око 10.000 година пронашли су како да памук, вуну, лан и конопљу упреду у танке нити, па су почели да праве одећу. Иако је индустријска револуција донела аутоматизацију производње у односу на ручни разбој, основни поступак ткања остао је у суштини исти до данас. Породичне потребе за текстилом су код нас углавном задовољаване у оквиру домаћинства, а наручито у сеоским срединама, где је разбој, данас потпуно заборављен део нашег покућства, некада био саставни део сваке куће. Тако је свака породица у производе ткања уносила мотиве са свог поднебља и из своје традиције, због чега сваки народ па и народи на нашем тлу, ткање сматрају делом свог културног наслеђа.

Грнчарство Грнчар је једно од најстаријих занимања којима се човек бави

од давнина. Основни поступак је да се изабере одговарајућа врста земље која се потом помеша са водом и добро премеси. Добија се тестаста маса која се потом обликује у различите облике. Проналаском грнчарског точка поступак израде предмета који су округли је веома убрзан. То се пре свега односи на посуде као што су вазе, лонци и сл... По завршетку израде предмета, исти се оставља у хладовину, на промају, да се суши. Ако се жели добити глазура и боја на готовом производу, онда се он премазује, осликава, материјалима који имају функцију боје. Грнчарија се потом пече у специјалним пећима (на дрва - примитивније или електричну струју - модерније). У зависности од технологије печења и величине предмета, оно може трајати од неколико сати до неколико дана. После печења, хлађење мора бити поступно да предмети не би попуцали. То се и поред највеће пажње ипак дешава, а обим штете зависи од вештине грнчара који то ради. У Србији је најпознатија грнчарија из околине Ужица. Недалеко од Ужица у селу Злакуса постоји веома квалитетна глина која се мешањем са кварцним млевеним каменом користи за израду лонаца, пека (тепсија за месо)... Надалеко је чувен војнички пасуљ, свадбарски купус и други ужички специјалитети печени у тој грнчарији јер тиме добијају посебан укус. Постоји велики број уметника који се баве грнчаријом. Они себе називају керамичарима. Најфинији тип грнчарије је порцелан, који је најтежи за израду, најфинији и најскупљи. Чувен је чешки и кинески порцелан.

обућа, која се притеже око ногу каишима или опутом. На Балканском полуострву је јако распрострањена у разним облицима, модним детаљима и бојама. Код Срба, опанак је традиционална српска обућа и њен национални симбол. Опанчар је занатлија који израђује опанке. Овај занат спада у ред млађих заната. Почео је да се развија половином XIX века. Опанчарски еснаф је основан 1892. године. Еснафска слава је Свети Сава. Опанчарски занат је у то време имао све услове да се развије у Србији захваљујући распрострањеној употреби опанака код сеоског и једног дела варошког становништва. У данашње време, опанци се праве у туристичке сврхе, за различите ансамбле, из хобија.

Облик опанка је различит у разним деловима Србије. Најчешћи облици су са „кљуном“ или без њега. Кљуном се назива врх предњег дела који је лако повијен на горе, одакле се почиње преплитање опуте. Опанци са "кљуном" се називају и "шиљкани". Најчешће се праве од телеће коже, али се опанци направљени од свињске коже називају “шивењаци“. У времену после Другог светског рата опанци су израђивани и од старих излизаних гума, тзв. „точкаши“. У новије време фабрике обуће производе савремене опанке од гуме који могу имати унутра поставу од платна или каиш за закопчавање. У народу ти опанци се називају и "пироћанци", јер су се производили у Пироту.

На пијацама се могу купити и гумени опанци без поставе и без каиша, али они осим имена немају много заједничког са првобитним опанцима који су део народне ношње. Северноамерички индијанци такође су носили опанке али под именом „мокасине“. Холанђани су поносни на кломпе, Јапанци на јапанке, Италијани на римљанке, а Американци на каубојке. Сви народи имају нешто своје, специфично, што чувају, негују и чиме се диче. И док се најпознатији тајни агент света Шон Конери слика у шкотском килту, код нас, на жалост, још има оних који опанцима дају ружну конотацију.

СТАРИ ЗАНАТИ

Опанци су сеоска лака, кожна

ЗАО КРУЖ И

ТАЧН

Е ОД

ГОВО

РЕ И

ПРО

Шта значе следеће речи?

ВЕРИ

СВО ЈЕ ЗН

АЊЕ

1. ПОДЛАЦ

5. ИНСПИРАЦИЈА

9. СЕНТИМЕНТАЛНОСТ

А) Непоштен, покварен човек Б) Друштвен, причљив човек В) Повучен, тих човек

А) Надареност Б) Маштовитост В) Надахнуће

А) Весело Б) Осећајно В) Романтично

2. ПРЗНИЦА

6. СТАЛОЖЕНОСТ

10. ЗАБИТ

А) Пропалица Б) Свађалица В) Кукавица

А) Ћутљивост Б) Смиреност В) Повученост

А) Велико познато место Б) Мало, тихо место В) Усамљено, забачено место

3. ИМУНОСТ

7. КОМПРОМИС

11. ХУМАНИЗАМ

А) Тврдоћа Б) Сигурност В) Отпорност

А) Одобравање Б) Договор В) Свађа

А) Човечност Б) Родољубље В) Савесност

4. ИРОНИЈА

8. ЖАГОР

12. РАЗВИГОРАЦ

А) Фино, прикривено удварање Б) Фино, прикривено исмејавање В) Прикривено сажаљење

А) Шум од много гласова Б) Шум од много птица В) Шум од много возила

А) Пролећна киша Б) Пролећни дан В) Пролећни ветар

ОД 9 ДО 12 ТАЧНИХ ОДГОВОРА За свој узраст имаш изузетно богат речник. Волиш да читаш књиге, што и доприноси богатству твог изражавања. За сваку непознату реч тражи објашњење од наставника или у речнику. Само тако настави !

ОД 5 ДО 8 ТАЧНИХ ОДГОВОРА Дешавати се да неке речи, које употребљаваш у свакодневном говору, не разумеш. То није поражавајуће, али би било добро да потражиш објашњење онох који знају. Читај више, па ћеш тако обогатити свој речник.

ОД 0 ДО 4 ТАЧНИХ ОДГОВОРА Твој речник је врло оскудан. Због тога имаш проблеме на настави, при читању лектире или гледању неких филмова. Мораш хитно да обогатиш свој речник, јер ти касније може бити непријатно у друштву. Одговори на страни 26.

Ана Станојевић, VI разред, Бадњевац

Зашто се каже: устао на леву ногу?

Мих ајло С

тоја

нови

ћ, V разр ед, Б У свим народним веровањима десна и лева страна нису једнаке. адњ евац Десна је права, јача, напреднија, а лева је слабија, назадна и несрећна. Записано је да је Стефан Немања на смрт рекао: За путеве на десној страни зна Бог, а на левој страни су путеви ђаволски и развратни. Исто тако, мисли се да ко је устао на леву ногу, од ране зоре је загазио у нешто зло, зато се за некога ко је нерасположен у току читавог дана каже да је “устао на леву ногу”.

Како је настао израз “носити главу у торби” ? И данас се каже за некога ко се излаже смртној опасности да “носи главу у торби”. Када су Турци, 1815. године, показали кнезу Милошу одсечену главу Станоја Главаша и напоменули како је његова (Милошева) сада на реду, он је одговорио “Ја сам своју главу одавно метнуо у торбу, и већ неко време туђу носим на раменима”. Ето како је тај израз настао. Турци су имали обичај да секу главе побуњеницима и уопште својим непријатељима и да их, набодене на коље, излажу на врху какве куле или на градском бедему, у знак тријумфа и као средство застрашивања. Главу су, до места где је требало да буде изложена, нослили у торби, односно, коњској зобници која је висила о седлу.

Зашто букет који се поклања вољеној особи има непаран број цветова?

ЗАНИМЉИВОСТИ

Непарни бројеви сматрају се срећнијим од парних, јер је један Бог, Сунце, месец и живот; три се поистовећује са Светом Тројицом, седам је свети број, има девет небеса и на деветом је Бог и рај...

Најновија истраживања показала су да у десетоминутном разговору човек у просеку изговори две - три лажи, а људи који лажу трепћу 30% чешће него они који говоре истину. Мишић који омогућава трептање је најбржи мишић у телу и омогућава да трепнемо пет пута у секунди.

28. 09. 2011. године у сали за физичко одржано је школско такмичење у стоном тенису. Учествовало је 25 ученика од 5. до 8. разреда, у две категорије, категорија дечака и категорија девојчица. Такмичење су организовали наши наставници физичког васпитања.

6. 10. 2011. године у фискултурној сали одржано је општинско

такмичење у стоном тенису. 12 ученика из Баточине, Брзана и Бадњевца такмичили су се у 2 категорије, у синглу у дублу.

6. 10. 2011. године у фискултурној сали одржано је општинско

7. 10. 2011. године у 12:00 h одржан је традиционални крос

“За срећније детињство”. 750 ученика наше школе

учествовало је на кросу који је протекао у спортском и такмичарском духу. У Баточини су крос реализовали наставници Ненад Мркаљ и Данило Џудовић, а у Брзану и Бадњевцу наставник Владимир Милутиновић.

15. 11. 2011.

године у Крагујевцу је одржано окружно такмичење у стоном тенису. Екипу су чинила 4 ученика наше школе, Стефан Поповић, Срећко Ђаковић, Кристина Милић и Невена Пановић. У екипном такмичењу дечаци су освојили друго, а девојчице треће место. У појединачном такмичењу Поповић Стефан је освојио друго место у округу.

29. 12. 2011. године у фискултурној сали одржана је

спортска манифестација “Играј фер плеј у школи без насиља”. Највећи допринос организацији да ли су наставник физичког васпитања Ненад Мркаљ, наставник музичке културе Небојша Петровић и чланови Вршњачког тима. Екипа наставника и екипа ученика одиграле су одбојкашку утакмицу, не знамо ко је кога пустио, али је резулат био нерешен. Манифестацију су обележили спорт, музика, дружење и весела предновогодишња атмосфера.

СПОРТСКА СТРАНА

Марија Петровић VIII/1

РЕШЕЊА Шта значе следеће речи?

1. ПОДЛАЦ 2. ПРЗНИЦА 3. ИМУНОСТ 4. ИРОНИЈА 5. ИНСПИРАЦИЈА 6. СТАЛОЖЕНОСТ 7. КОМПРОМИС 8. ЖАГОР 9. СЕНТИМЕНТАЛНОСТ 10. ЗАБИТ 11. ХУМАНИЗАМ 12. РАЗВИГОРАЦ Ребус - СЛОГ

А) Непоштен, покварен човек Б) Свађалица В) Отпорност Б) Фино, прикривено исмејавање В) Надахнуће Б) Смиреност Б) Договор А) Шум од много гласова Б) Осећајно В) Усамљено, забачено место А) Човечност В) Пролећни ветар

Лектор: Биљана Мрдаковић Дизајн и графичка обрада: Никола Грковић Захваљујемо се свим члановима комисије за израду часописа.

www.ossvetisavaba.edu.rs

У овом броју часописа ПУПОЉАК налазе се литерарни као и ликовни радови ученика наше школе. Сви радови настали су у периоду од 1. септембра до 29. децембра 2011. године.

САДРЖАЈ

РЕЧ ДИРЕКТОРА ДАН ЈЕЗИКА ЈЕСЕН ДЕЧИЈА НЕДЕЉА СЛОБОДНЕ ТЕМЕ ЕКСКУРЗИЈА ЗАНИМЉИВОСТИ СРПСКИ ВЕЛИКАНИ ЗАНИМЉИВОСТИ II СТАРИ ЗАНАТИ ЗАНИМЉИВОСТИ III СПОРТСКА СТРАНА РЕШЕЊА САДРЖАЈ

Јована Матић VIII/1

pupoljak.casopis@gmail.com

2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 27

Александра Ковановић, VI разред, Бадњевац

школски часопис