Pupoljak broj 5 by Pupoljak

бр.1

новембар 2010

Основна школа “ Свети Сава ” Баточина

школски часопис

бр.

а ј ч де

а љ е д е н

ескурзија

РЕЧ ДИРЕКТОРА

РЕЧ ДИРЕКТ

“ Детинство је отац човеков ” Сигмунд Фројд

Важну улогу у интелектуалном развоју детета има школа и друштво у целини, али најважнију улогу имају родитељи. Родитељи проводе највише времена са дететом у периоду најранијег детињства, када је брзина сазревања мозга и могућност учења на знатно вишем нивоу, него код деце од 6-7 година. односно, деце школског узраста. Развој мозга детета је најинтензивнији у првим годинама живота, када се развија и формира неуронска мрежа. Континуираном стимулацијом повећава се број веза међу неуронима, што резултира гу шћом неуронском мрежом,а период од 7 годима је најдрагоценији за формирање важних центара у мозгу. У тој стимулацији неурона је одговор на питање - хоће ли дете досегнути свој биолошки потенцијал или не? Родитељи се ставјају у центар одговорности, јер је њихова улога кључна и свакодневна. Они понекад нехотице раде погрешне ствари са децом или не знају како да на оптималан начин стимулишу њихов развој. Често у жељи да заштите дете, бране му скакање, трчање, окретање у круг, купују му патике са “чичком”, да се дете не оптерећује везивањем пертли и на тај начин спречавају неке изузетно корисне активности.

Даровита деца Савремене дефиниције даровитости описују као склоп особина помоћу којих појединац може трајно да постиже натпросечан успех у једној или више делатности. Ова способност је условљена високом развијеношћу појединих менталних особина и њиховом композицијом, те унутрашњим и спољашњим стимулацијама. Најобимнија истраживања даровите деце започео је Л. Терман у САД након I светског рата (1921) у Калифорнији. Тестирано је 250 000 деце, а издвојено 1500 даровитих, који су с времена на време били контролисани. Пратили су их до одраслог доба, тако да је то највећа студија икада урађена. Терман је квалитативно изразио вредност школског образовања, стечених диплома, квалификација и животног нивоа, те закључио да су резултати даровите групе 10-30 пута већи од резултата контролне групе (исти узраст, општа популација), што потпуно јасно указује на значај даровитих, тј. на правовремено откривање и развој њихових потенцијала. Утврђено је да су општи услови живота и рада веома важни, па у том смислу друштво може да се побрине да на време детектује даровиту децу и правилним радом омогући да досегну своје биолошке потенцијале.

Д ТОРА

Основна школа “Свети Сава”

Баточина

ефиниција даровитости Висока интелигенција је само један од предуслова, а да би неко спадао у групу даровитих, мора да има и неколико значајних карактеристика: - рано коришћење широког речника - спретност у језику, коришћење фраза и целих реченица у врло раним годинама - општа запажања интерес према књигама, касније према атласима, енциклопедијама - рани интерес за датиме и часовник - способност концентрације - рано откривање узрока и последица ( што их чини емотивно осетљивим)

Истраживања показују да је даровитост потецијално најдрагоценија актива нације (Л.термал). Даровита група “А” , су у истраживањима била значајно успе шнија од контролне групе “Б” ( где је IQ контроле групе био 120 - што спада у високо интелигентне !)

1. А- 97% даровитих уписује факултет Б- 68% контролне групе уписује факултет 2. А-90% завршава факултет Б-37% завршава факултет 3. А-53% добија разне више степене на факултету Б-14% добија разне више степене на факултету

Да ли је даровитост могући извор проблема? Око 20% даровите деце (IQ већи од 160) има емоцијалних и социјалних проблема док је међу општом популацијом овај број двоструко мањи. Даровита деца са специфичним талентима и са IQ од 125-145 имају мање проблема у прилагођавању средини. Даровити уче брже и на другачији начин од вршњака, креативни су, тврдоглави и често се тешко прилагођавају друштвеним конвенцијама. Ова деца скоро по правилу нису омиљена међу вршњацима који не могу да их следе због апстрактног мишљења и необичних интересовања. Даровити рано почињу сумњају у ауторитет и јасно уочавају родитељску некомпетентност или недоследност наставника. Понекад наставници немају разумевања за даровиту децу коју доживљавају као презахтевну или напорну у свакодневном раду. Многобројна истраживања деце са високим способностима доказ су да што су способности више, то су израженије и специфичности које ову групацију деце чине изузетно осетљивом на неадекватан васпитно-образовни систем. Најновија истраживања указују да се несклад услед фрустрације због незадовољних социјалних васпитно-образоних птреба, ову децу чине ризичном за каснија асоцијална и девијантна понашања. Управо зато рад са даровитим има двоструку корист.

Препознавање и идентификација даровитих

Једини начин спречавања могућих проблема у развоју даровите деце је осигурање идивидуалног приступа у раду са овом децом и правовремена идентификација даровитости. То је изузетно тежак посао и не постоји јединствена страте гија, разликује се од државе до државе, а у већна земаља никаква стратегија и не постоји. У општој популацији високо интелигентних ( IQ 148 кателова скала) има 2%, али немају сви они карактеристике даровитих, па их можемо сматрати потенцијално даровитим. Од породице, школе и бриге друштва зависи колико ће потенцијално даровитих развити свој потенцијал, тако да та цифра варира ( од 0,1 до 1% популације). С обзиром на ниску заступљњност у општој популацији, јасно је да је веома тешко детектовати, а самим тим и усмеравати развој даровите деце. Едукација васпитача и наставника, који препознају даровитост и који су обучени да правилно усмеравају развој детета, од изузетног је значаја. Међутим, у већини држава не постоји таква стратегија, па се већ приликом уписа у школе не води рачуна о интересима даровите деце. У појединим државама се тежи да разред буде просечан, тј. ако се у једној школској генерацији (обично се ради о броју од 100 ученика) појаве два изузетно интелигентна детета, обично завршавају у два различита одељења, а у неким државама та два детета завршавају у једном разреду, јер се тако брже развијају њихови потенцијали; исто тако, они могу да поправе достигнућа и осталих ученика из разреда. У аналогији са спортским достигнућима, јасно је да је друго решење много боље. Рецимо, дечак са изузетним фудбалским талентом неће имати задовољавајући резултат уколико игра сам или са просечно талентованим дечацима. Далеко је боље за развој да у свом тиму има још једно или више талентоване деце.

Како стимулисати велике потенцијале наше деце пре поласка у школу, у вртићу и у школи? Одговар на постављено питање даје НТЦ, систем учења (НТЦ - Никола Тесла центар - одсек Менсе за даровите ). Према речима др Ранка Радојевића, аутора програма, током истраживања потврђено је старо искуство да преамбициозни родитељи оптерећују децу што ствара отпор према учењу. Посвећеност с љубављу и стрпљењем, несагледиво су значајни у развоју детета. Ако поштујемо овај принцип не можемо погрешити.

ШКОЛА НЕКАД и сад

ШКОЛА НЕКАД

Школа некад и сад

У првој половини 19.века културне и просветне прилике у Баточини и њеној околини биле су на врло ниском ступњу. Полуписмен човек је био реткост. Ни сам Карађорђе Петровић, ни кнез Милош Обреновић нису били писмени. И они сами, као кнезови, у време Првог и Другог устанка инсистирали су да се отварају школе због општег напретка. Основна школа у Баточини је једна од најстаријих у Шумадији. У то време се школа прво отвара у Баточини, касније у Брзану и манастиру Грнчарици. Школа у Баточини помиње се још 1836. године и њен први учитељ био је Драгутин Миладиновић. Школа је радила са прекидима и сталном сменом учитеља, а њен рад се устаљује око 1850. године. Зграда школе била је у близини садашње црквене зграде. Касније, тек око 1861. године, кнез Михаило Обреновић уступа зграду ,,Цукићкин конак“ за школу. У вишку просторија била је смештена општинска управа а у подруму затвор. Конак кнеза Милоша-школа од 1861-1929.год

Школска зграда средином 19. века

Пошто до тада девојчице нису ишле у школу, тек деведесетих година 19. века, школа добија и женско одељење. Стара школска зграда срушена је, а нова школа је подигнута 1933. год. ( данашња зграда средње школе у Баточини ). Она је подељена на се оску и варошку. Имала је мали број ученика и радила је у две смене.

Основна школа “Свети Сава”

ШКОЛА некад и САД

Баточина

ШКОЛА САД

Пошто се број ученика из године у годину повећавао, жеља становника Баточине као и запослених у основној школи била је да се подигне нова школска зграда. Тако је 1973. године завршена изградња нове школске зграде коју и данас кориситмо. Тадашња школа носила је назив 14. октобар.

школа у изградњи

До 1. јануара 1992. године постојале су три школе: у Баточини, Брзану и Бадњевцу. Сада је то једна школа са осморазредним одељењима у Брзану и Бадњевцу, као и са издвојеним четвороразредним одељењима у Солилу, Кијеву, Доброводици, Црнома Калу, Жировници, Милатовцу и Прњавору. Школа од тада поносно носи име Свети Сава и обавља васпитно - образовну делатност. Она броји 980 ученика, 77 наставника и 33 радника - ненаставног особља.

ДЕЧЈА НЕДЕЉА

ДЕЧЈА НЕДЕЉА Застани свете, бар за тренутак, да деца пронађу сигуран кутак!

Застани свете, бар за тренутак, да деца пронађу сигуран кутак! Застани мало свете, изгубио сам се у ноћи. Не знам изаћи, не знам куда више поћи. Застани мало свете, јер кад падне ноћ, од умора сан ме хвата, док у кревету лежим са жељом без краја. Застани мало свете, ја сам дете из града. Плашим се мрака, кажи ми, шта да радим сада? Јо ван Застани мало свете, аМ ило нека, бар, звезде мало горе. јеви ћ VI Нек месец сија, II3 треба ми другар до зоре. Застани мало свете, плаше ме сенке у низу... нутак, е р т Може ли неко да ми буде близу? а з р ете, ба в с и кутак! н а н Застани мало свете, т а с р у За г и с ронађу п а бар за тренутак, ц е д а д да и ми, деца, ј кутак, о в с нађемо свој сигурни кутак. а м и енутак. ако

Застани свете, одмори, ма стани! Нека рађају ce напредни дани. Земљина кугло, стани на тренутак, не окрећи се, зар не чујеш да деца траже сигуран кутак ?! И гле чуда, промена је свуда! Устани сине, погледај! Весело је јутро, миришљави дан. Да л’ је ово јава или само сан? Улица дуга препуна цвећа, шаренило латица, прегршт жарких боја. “Cве се разиграло”, вели мајка моја. На ливади лептирићи крила шире, на потоку, иза шуме, зеки уши вире. Много света свуда има. Природа чиста госте радо прима. На трпези свежег воћа има, поврћа и зеленила. Зато, Богу хвала, и раскоши других је много е, ту је и цели свет помогао. Симић Стефан III 3, Баточина У излогу лутка лепа, баш је цена страва, јер је ниско пала. Лука Дамњано вић 7. разред, Б Сад да је купим могу и ја, аднјевац јер мој тата има пара. Постеља је свима топла, па за све сад нема зиме, без бриге се чека да нам свима сунце сјајно сине. И наравно, да вам буде јасно ово није само сан! Само су испоштована сва дечја права и жеље: сигурност, љубав и срећа - радост им највећа. место

Драган Кузмић VII разред Брзан

. место

Св дан тр е ј к а т у к а наш је чињен од делића са Тренутак тића. с и л х и њ и јесе ј кутак о в с а м и Свако небом, м и в а л п редом. под овим ма у загрљај све при који нас к свој кута а м срећи, и о о а к њ а Сва с машта и у м е њ у . да о досећи к ш е т е ј коју ј кутак о в с а м и и мио, о е с Свако е в е да буд где може снио. је баш како к свој кута а м и о к Сва песму. и у р г и а а пише, з д е м с е п а више. е к ћ е е ч д е г н к о а Кут ад га ник к и и р а т кад ос остић Јован К Бадњевац д V разре

ј Емили

нови а Јова

ћ IV2

Основна школа “Свети Сава”

Застани свете, бар за тренутак, да деца пронађу сигуран кутак!

Баточина

Не постоји начин којим бисмо могли да одемо куда год желимо, у сваком тренутку нашег живота. Не постоји начин којим бисмо, само на трен, зауставили цео свет. Ипак, данас ћемо место лаким крилима наше маште, урадити немогуће. Зауставићемо Земљину куглу! Повешћу вас, ако на то пристајете, на далек пут. Видећемо цео свет. Полетимо сада! Улазимо у свет маште, игре, среће, смеха и радости. Идемо на савршено место. Дивно је видети сва та срећна и раздрагана млада лица која нису заокупљена ничим другим сем забавом. Нема више журбе, стреса, туге... Ово је савршено место. Овде је мир побе дио рат, овде је разум победио бездушност и зло.

Застани св ете, бар за тренутак, да деца пр онађу сигу ран кутак! Ја сам, свет е, једно дет е са ове план е те. Дечја песма , игра и сан лепши су св аки наредн и дан. Кад треба д а учим, ја се много мучим. Али, због то га се не каје м, зато што ма јци петицу д ајем. Време за иг ру је тада, када петица на папир па да. Играм се, и грам по цел и дан и не знам к ада ми је вр е ме за сан. Ових дана с павања нем а, али Дечја н едеља зове : “Устаните, г лавице деч је, и крените у с в о је с н И зато, заст ове”. ани свете, б а р на тренутак да деца про , нађу сигура н кутак.

Мењам правац, поглед ми привуче жута светлост. Око ватре, у некој пустињи, седе мушкарци, жене, деца. Широки осмеси на њиховим лицима означавају срећу и радост. Са усана им читам, ово је сигуран кутак за њих. Оваква лепота и срећа не може досадити живом бићу. Смех се чује свуда око мене, ово је сигурно место на коме желим да будем сада. Време је да кренем, ово су били најсрећнији тренуци у мом животу. Одједном, звезда падалица пролете покрај мене. Руком могу да је дотакнем, али... Само по старом обичају пожелех жељу. Пожелех осмех на свачијем лицу, много нових живота и још много среће и радости. Сунце се рађа на хоризонту, плавило се по њему. Рађа се нови дан. Новак Илић VII разред, Брзан

Застани свете, бар за тренутак , да деца пронађу сигуран кутак! На овом свету патње и бола само се туга дели на пола. Цена живота скупо се плати, ко сам живи, сам и пати. Свако од нас има свој кутак, па на напуштену децу треба помислити, бар, на тренутак.

Лазар Д

еспић

IV2

Направимо за њих куће, јер нису напуштене јуче. Нађимо им васпитаче фине да се деца поносе њима. Застани свете, бар за тренутак, да деца нађу сигуран кутак! Тада ће имати више воље и све ће им кренути набоље.

I Соња

Саша Божић, IV разред, Бадњевац

Далибор П оповић IV разред Б рзан

Тијан

7 а Ђор

ђеви

ћ IV2

ИЗВЕШТАЈ СА ЕКСКУРЗИЈЕ ОСМОГ РАЗРЕДА ОШ “СВЕТИ САВА”, БАТОЧИНА ВРЕМЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ : 4,

5. и 6. октобар 2010. године

ПРЕДВИЂЕНА ДЕСТИНАЦИЈА ЗА ЕКСКУРЗИЈУ ОСМОГ РАЗРЕДА ЈЕ:

БАТОЧИНА - МАНАСТИР КРУШЕДОЛ - СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ - НОВИ САД- СУБОТИЦА –СОМБОР ПАЛИЋ – ЗОБНАТИЦА - БАТОЧИНА

Аутобуски превоз био је постављен у 6.30 часова, по плану, испред школе. Уз преглед саобраћајне полиције, одобрен је полазак на пут. Прва станица, манастир Крушедол, посећен је уз стручно излагање водича екскурзије. У Сремским Карловцима задржали смо се око сат времена и упутили на Петроварадин. У Новом Саду било је прво дуже задржавање са шетњом. До одредишта СУБОТИЦА, стигли смо у заказано време и обавили смештај по собама, као и вечеру. Вечерња анимација деце, дискотека, протекла је у најбољем реду.

Други дан, предвиђен је за обилазак града Сомбора. Предвиђену Градску кућу нисмо обишли због реновирања исте, а у Галерији Коњевић и Градском музеју задржали смо се око сат и по времена,а након тога, прошетали смо градом. Међутим, због променљивих временских услова шетњу смо морали да прекинемо и кренемо ка Палићу. На Палићу смо ручали и прошетали колико су нам временски услови дозволили. Вратили смо се у хотел и обавили вечеру, затим је уследила вечерња анимација, дискотека, где је све протекло у најбољем реду. Трећег дана напустили смо изванредан хотел Патрија, након доручка. Око 9.30 часова упутили се на Палић, у обилазак зоолошког врта. Након обиласка врта, обавили смо једносатну шетњу и упутили се ка ергели Зобнатица. Прво смо обавили ручак и кренули у обилазак ергеле. Након обиласка, упутили смо се ка Баточини. У Баточину смо стигли око 19.30 часова. Сва деца су изразила задовољсвто и били су препуни утисака са екскурзије. Није било непредвиђених ситуација, нити болесне деце за време извођења исте. Агенција Балканик из Ваљева испунила је очекивани реноме.

Вођа ескурзије, Саша Голубовић

Основна школа “Свети Сава”

Баточина

ЕKСКУРЗИЈА

Пиће Долази Пироћ анац у банку и каже: “Дајте ми једн о пиће”. Девојка за ша лтером одгов ара: “Шта вам је, ч овече, па овде је банка”! Пироћанац: “Баш зато сам и дошао. Преко пута је две банке”.

ПЕТИЦА Пита наставница Ивицу: “Ивице, колико је 2+2 ?” Ивица мисли, па каже: ”Четири!” Наставница: “5, седи, Ивице.” Ивица: “Е, знао сам!”

ЈЕСЕН ЈЕСЕН

ОКТОБАРСКЕ СЛИКЕ

Зуби

Грди мајка Перицу: „Не гризи ту пластику, отићи ће ти зуби!“ Перица: „А где?“

блесометар

Jeсења кап Стигла је јесен рана, лишћа нема на гранама. Гумене чизме носи Јана, киша пада са голих грана. Једна кап, друга кап, кап, кап, кап. Зачас је пун сокак. Веверица орах носи, зец јабуком части. Једна кап, друга кап, кап, кап, кап. Зачас је пун мој сокак. Ана Парезановић III разред, Брзан

Октобар је. Природа већ увелико добија своје нове златно-жуте боје. Свуда се шири мирис хладноће и наступајуће зиме. Небо је тамно, а дим из димљака сваке куће га још више боји и чини још тамнијим. Дрвеће је изгубило своје велике зелене крошње. Остале су само оголеле гранчице, а испод њих гомила опалог лишћа које подсећа на неки шарени тепих. Дани постају кишни и све хладнији. Путеви су блатњави и пуни бара. Нема више веселог цвркута птица које су нас увек увесељавале својом песмом. Свуда је тихо и тамно, једино се још на њивама чују звуци трактора. Вредни ратари журе да оберу своје кукурузе који су узрели и добили своју златну боју. Ору њиве да би пре посејали пшеницу. Маме и баке у својим кућама увелико припремају зимницу. Деца облаче дебеле јакне, капе и чизме и поред хладноће спремни су за игру. Иако је хладан и кишан, октобар је месец који има пуно чари. Посебно ми остаје у сећању што тада помажем тати у брању кукуруза и сејању пшенице. Урош Вујичић III разред, Брзан

Разлог

блесометар

Зашто плавуша обује ципеле број 45 када крене на парти? Зато што на позивници пише: „Дођите у што већем броју.“

Основна школа “Свети Сава”

Баточина

Jeсен

ЛЕПТИР

Кад нам грожђе стигне, јесен нам нами гне. Кад се ласте спр еме за пут, тад нам стигне јесењи капут.

У чаури ларва лежи да постане лептир тежи, Лето нам одлаз и, да рашири своја крила јесен нам долаз јер је доста ларва била. и. Шара наш крај и Жели лептир претвара га у п да се вине рави рај. у простране Јесен је као цар те висине, ица горда и вила борда. да покаже Волимо је ми све лепоте као и сви. крхог тела, каква би то Далибор Попов срећа била. ић IV разред, Брзан У деси се ето чуда, ларва поста лептир прави. Опраши он све цветове и оста да се одмара у трави. Миона Симић 3/1

Јесење јутро у мом крају Јутрос нико из кревета устао није, иза густе магле тама се крије. Мраз прозоре јутрос шара моје, све у бело... нема друге боје. Ветар као да хоће фијуком да каже: „Кристална киша ће путеве да премаже.“ Киша опет из облака роси, роси, а измрзло дрво голо грање носи. Од кише је мокар цео град, волела бих да снег падне сад, да се радосни играмо у снегу, да се санкамо по беломе брегу.

Јесен Кад дрвеће обуче жуте капуте и кад киша направи барице мутне, тад ћемо знати да лето пролази, тад ћемо знати да јесен долази. Кад сунце слабије греје, тад нам се најмање смеје. И лишће са дрвећа попада, И латица са цвета страда. У временској прогнози пише: Брзо ће магле и кише! Ласте се селе на југ, срећан им пут дуг. И сунце из облака вири, и киша се са сунцем мири. Дуго ће падати кише, jер лета нема више. Јована Матић 7/1

ЈЕСЕН

Не волим јесен, тмурне су јој боје, не воле је другарице моје. Волим зиму када све забели, a највише волим лето, јер су сви весели. Јована Матић 7/1

ШУМАРИЦЕ

ШУМАРИЦЕ ШУМАРИЦЕ

Доста су свету једне Шумарице ,, Било је то у једној земљи сељака на брдовитом Балкану , умрла је мученћичком смрћу чета ђака у једном дану’’. Двадесет први октобар, 1941 године. Час је увелико трајао. Ђаци и наставници радили су као и сваког дана и неслутећи шта их чека. На час упадоше Немци, поведоше ђаке на стрељање, без гриже савести. Наставници добише шансу да оду, али нису хтели, већ остадоше. Чуло се само једно : ,, Пуцајте, ја и даље држим час!’’ . Стрељаше их све заједно, бацише у рупе и залише их кречом. ,, Исте су године сви били рођени, на исте свечаности заједно су вођени и сви умрли у истом дану’’. Друже, дивим ти се. Дивим се твојој храбрости, јер си се понео много зрелије него што си био. Ниси умро, још живиш и увек ћеш живети у срцима свих оних који знају како си и зашто погинуо. Дао си живот за све људе који данас живе. Знам! Свестан сам твоје жртве и дивим ти се јер си показао да је човек много јачи него што мисли, а ти си био само дете!

Стефан Кузмић VIII, Брзан

Основна Школа “Свети Сава”

Баточина

Шумарице – „крвава бајка“ које се нерадо сећамо Шумарице 1941. године

У овом парку у Крагујевцу, 21. октобра време је стало. Нестаде сунца у једном дану, хиљаде младих живота је пало.

О, Шумарице, крвава бајчице, доста си нам деце усмртила. Кад су пошли, весели су били, а смрт своју нису ни снили. Веселе их мајке испратиле, ал’ из школе нису дочекале. Животе су своје тада дали, за слободу нису ни знали. Весела је сада шума та, док кроз њу мирно шетам ја, за мном деда тужну причу збори: „Ту животе дадоше сви другови твоји.“ Колико је закукало мајки? О, октобру, увек сузе лио! Наше деце сада више нема, црнином си срце обавио... Нека свуда у свету влада само мир, није то ничији хир! Нека се музика чује гласна. Порука је, ваљда, свима јасна?! Јулија Николић 6/1

И данас овде, поред споменика Видим њихова невина лица. У крошњи дрвећа нема тишине, нема чак ни песме птица. А ветар хучи кроз густе крошње. Одзвања као лелек, јад. У кукавичлуку своме, зликовци црни убише цео један град. Камени споменик пркосно стоји као и тада невини ђаци. Иако деца они су били, прави велики и храбри јунаци. Вељко Радовановић 6/1

ШУМАРИЦЕ “крвава бајка” које се нерадо сећамо Седим у топлој соби, А срце ме боли, душа ми јеца, Седим и питам се: шта су скривила та недужна деца?! пуне наде и живота...

Док деца ка школи полазисе, мајке их срдачно испратише... Не слутећи да се последњи пут њихове очи спојише. Многа чудеса су се тог дана издешавала. Деца и професори кренуше на неповратни пут. С почетка беше и неког детињег смеха. Рука дрхти и једва пише... Та деца су сањала и маштала о великим морима, о сунцу и светлости... Пламен и светлост свећа су рођаци и долазе из исте чаробне шуме...

Никола Спасић VI-2

КАЛЕНДАР ДЕШАВАЊА КАЛЕНДАР ДЕШАВАЊА Дечја недеља је и ове године традиционално обележена од 4.10.2010. - 10.10.2010.године. Тема овогодишње Дечје недеље била је:

“Застани свете, бар на тренутак, да деца нађу сигуран кутаk” Дечја недеља обиловала је многим садржајима који су били и поучног и забавног карактера. Реализатори активности били су чланови комисије за рад Дечје недеље, учитељи првог разреда и сами ученици. У понедељак, 4.10.2010. год. Дечје позориште из Крагујевца отворило је Дечју недељу представом Лепотица и звер.

Дечји вашар и дечји шкраб су реализовани у уторак 5.10.2010.год.

Ученици наше школе који похађају Музичку школу имали су концерт у сали Културног центра у Баточини истог дана у 13 часова. Концерт је био више него успешан. У среду, 6.10.2010. године одржан је Сајам здраве хране на велико задовољство и ученика и наставника. Наши ученици су се истински потрудили да штандови овако лепо изгледају. Предавање о здравој храни одржала је др Ана Аничић.

После Сајма, у сали наше школе, одржано је и такмичење у штафетним играма.

ШТАФЕТНЕ ИГРЕ

Основна школа “Свети Сава”

Баточина

Приредба поводом пријема првака у Дечји савез одржана је 7.10. 2010. године у сали Културног цента, у Баточини, на којој су учествовали сви ученици првог разреда, из централне школе и свих подручних одељења, и посетиоцима показали оно што су научили од почетка школске године. Приредба је била изванредно организована и програм одлично изведен по мишљењу присутних родитеља, наставника и ученика. Наши прваци су, после приредбе, са својим учитељима били на пријему код председника општине. Тог дана су, у школи, проглашени и најуспешнији литерарни и ликовни радови, које су ученици од I до VIII разреда радили на тему Дечје недеље, а исти учениц награђени. У петак, 8.10.2010. године одржан је маскенбал ученика од I до IV разреда, а поворка ученика прошла је улицама Баточине. Маске и костими били су разноврсни и изазвали су одушевљење посматрача. У 13h је у сали Културног центра у Баточини одржана приредба за ученике од V до VIII разреда

КАЛЕНДАР ДЕШАВАЊА

СЕПТЕМБАР ОКТОБАР

САЈАМ КЊИГА

Наставници наше школе 28. октобра 2010. године посетили су 55. Сајам књига, у Београду. Шведска је била домаћин ове године. На сајму је било пуно излагача, а сваки љубитељ добре књиге могао је да пронађе и купи неку себи драгу. Срели смо и писце домаће књижевности, чија дела наши ученици радо читају: Добрицу Ерића, Љубивоја Ршумовића, Љиљану Хабјановић Ђуровић...

Септембар месец обележиле су и активности попут: представе поводом почетка школске године, намењене првацима, али и свим ђацима наше школе, као и биоскопска представа за ученике наше школе. Представу Добродошли прваци извеле су наше учитељице које воде луткарску секцију: Милијана Петровић, Жаклина Јевтић, док су им у реализацији представе помогле и Драгана Крстић, Драгана Јанковић, Снежана Голубовић, Виолета Николић, Љиљана Трунић и Оливера Ђокић.

ДОБРО ДОШЛИ ПРВАЦИ

Основна школа “Свети Сава”

ДАН СТРАНИХ ЈЕЗИКА ДАН СТРАНИХ ЈЕЗИКА

Баточина

Поводом дана страних језика, 27. септембра одржана је и приредба у фискултурној сали наше школе. Учешће су заузели и ученици од V до VIII разреда, а за реализацију били су задужени наставници страних језика.

2.10. 2010. године одржан је хуманитарни крос

у организацији Црвеног крста Србије.

ТРКА ЗА СРЕЋНИЈЕ ДЕТИЊСТВО

под слоганом ИМАМ ЦИЉ ДОЂИ НА СТАРТ На кросу су учествовали скоро сви ученици наше школе. Крос је у исто време одржан и у школама у Бадњевцу, Брзану и крилним одељењима. Икона светог Перице

Пита мали Перица маму: “Мама, јесам ли ја културан и васпитан?” Мама: “Наравно, сине, ти си као икона.” Син: “Како то, као икона?”

блесиметар

Мама: “Лепо, толико си фин, кад те виде - сви се крсте!”

ИМАМ ЦИЉ ДОЂИ НА СТАРТ

СЛОБОДНЕ ТЕМЕ

СЛОБОДНЕ

Живот нам враћа оно што ми другима дајемо

“ЖУРКА”

Стојим сам у мрачном и тамном тунелу, само се, у даљини, помаља мала тачкица Добро вече, ја сам Жаца! светлости, која постаје све већа и већа. Сви ме знате. Када видим Биљу, Та светлост, то су стотине фењера или одма‘ скацкам. то људима светле лица? Стотину људи иду Са Урошем сам кренуо на пицу, ка мени, мирољубиво пружају ми руке, Марина зове, каже: Дођи на пљескавицу. траже пријатељство. Немо их посматрам Тамо чекају нас: Маја, Мира и Зока, и тражим одговоре на питања која се због тога ‘оће Биља да нас укока. врзмају по мојој глави. Кога прихватити за пријатеља? Да ли су У граду журка је страва, сви они прави пријатељи или су само јеЖацу од Биље боли глава. дни од оних, који се хране твојом тугом Урош седи сам у кафићу, и патњом? кад ето ти је, Јеца у аудићу. Сваки родитељ учи своје дете да живот Урош каже: Hello, what’s up my baby? враћа оно што ми другима дајемо. Али, А Јеца каже: Ево, дошла сам теби. зашто то за неке важи, а за друге не ?! Паца, те вечери, без девојке је био, Покушавам да схватим... па је само седео и пио. Покушавам да схватим, зашто живот злобним људима не враћа зло, него све боље. Боба је .... и њему се може, Да ли је живот праведан или је само обичан господар марионета, који се поиграива воле га девојке и на њега се ложе. нашим животима? Тамо, чекају га: Мира, Маја, Зока, Кад људима враћаш добро, као да није докао и рибе из баточинског блока. вољно то што су они незахвални и не обраћају пажњу на твоју доброту, него ти и судбина враћа лоше. Зашто, да би се Ученици осмог разреда, истакао у друштву, мораш да урадиш лошу Брзан ствар како би те приметили? Тај проблем сви називају проблем савременог човека, али је, по мени, то проблем Волим школу као други дом, појединца и савременог неваспитања. ту помажем знању свом. Сви људи, који имају поремећен систем Стари меда стално брунда. Учим, цртам, пишем, бројим... вредности, пролазе много боље у животу. Знањем се служим својим. Тражи меда, Не каже се џабе да добри људи увек први тражи саће, настрадају. У данашње време, људи просто Пита пчела, да л’ мед даће. Учитељ ми знање нуди једва чекају да добију прилику да ти се смеи у мени снагу буди. Ал’ пчелице зујалице, ју и одмажу, уместо да, у 21. веку, људи поДа напишем прво слово, мед чувају и мажу једни друге и имају бар мало саоседа научим нешто ново. меди га још не дају. ћања. Сматрам, тј. мишљења сам да нам живот Школа, другарица лепа и нова, Опет меда љуто брунда, заиста враћа оно што ми другима дајемо, пуна је дечјих снова. крену даље до речице, али и да то враћање није увек праведно. Пуна је свезака и књига, тражи храну од рибице. Јер, реалност је сасвим другачија, а живот, а и слатких, школских брига. Рибице плашљивице, понекад, благо кажњава оне који заслужују побегоше у алгице... много гору казну. Ова школа је пуна знања, Стари меда оста гладан. и пуна лепих путовања. Пчеле зује, рибе ћуте и Филип Кузмић 8/3 Е видите, школа је лепо место, сав смушен, и сав јадан, и зато, у њој боравите често. оста меда опет гладан.

МЕДА

Миона Симић 3/1

Школа

Јована Матић 7/1

Основна школа “Свети Сава”

ТЕМЕ ВУК

На пропланку стоји вучина стара, гледа пред собом и проговара: Вучићи моји, чујте мене, видиће ово ваше поколење. Будите јаки, здрави и прави. Чувајте природу да је неко не оскрнави. Јер, она нам даје храну и воду, задржаће вучиће да нам не оду. Јер, у чопору живимо ми, срећни, весели и спокојни.

Баточина

МЛАДОСТ Најлепши период у животу сваког човека је младост. То је доба када човек има највише жеља, када може све, када највише воли. Када смо млади не осећамо умор, не осећамо тежину живота. Тада нам је све лепо и могуће. Лебдимо на крилима среће, живимо у облацима и све нам изгледа лепо и доступно. У младости смо најпродуктивнији и највише помажемо себи и друштву. Пред нас су путеви сазнања, али треба одабрати оне праве. Младост се никад не враћа и треба што лепше и срећније доживети то доба. Она оставља трагове који се никада не могу заборавити. Често покушавам да се сетим свега лепог, моје учионице, смеха и буке мојих другова и другарица који одишу вољом за животом. Сви заједно плетемо једну нит, која ће вечно трајати. У тој нити чује се само музика, песма, смех, прве љубави. Старијима поручујемо: Рачунајте на нас! Није далеко дан када ћемо кренути у нову будућност. Треба се изнова борити за лепше сутра. Треба живети, радовати се, понекад и туговати, али никад толико да младост остане тужна. Једног дана, ако нам се и не остваре све животне жеље, не треба пасти у очај, већ прикупити нове снаге за сутра и борити се за срећнију будућност. Стефан Радосављевић

VII разред, Брзан

Миона Симић 3/1

“Лако је осудити, а тешко разумети човека” Док посматрам како се вече разлива и како ноћ проговара језиком звезда, моје мисли лутају... као да трагају за нечим о чему бих могла да размишљам. Један од проблема, који покушавам да схватим јесу људи. Нижу се питања, једно за другим... Зашто је тако лако осудити, а тако тешко разумети човека? Да ли је толико тешко саслушати некога и помоћи му. Стварно не схватам како људи могу да буду тако пуни себе, не марећи за друге. Мислила сам да у људским срцима постоји довољно места за све оне добре, али на жалост, постоји и за оне лоше особине. Баш ту, у срцу, састају се и мешају сва осећања: срећа, туга, бол, радост, страх, љубав, завист... Шта је то што у нама буди, из дубоког сна оне негативне особине? Шта је то што изазива љубомору? Можда страх, да неко буде бољи од нас...

У свима нама скривен је мали ђаво, који само чека да осуди некога, да га понизи. Јер, људи су јако подли и зли. Нико никога не слуша, али и не жели да чује. Да ли је љубав нестала? Где је нестала сва брига и разумевање? Кад би се људи само мало међусобно слушали, можда би и схватили све проблеме. Можда би заједно нашли решење. Да ли су људи, уопште, у стању да помажу једни другима? Свако уме да осуди, али не и да опрости. Међутим, то обично,тек на крају схвате, када уоче своје грешке. Знам да је живот бескрајно дуга стаза среће, туге, љубави и бола. Али, зашто постоји толико неразумевања? То су нека питања на која никад нећу наћи одговоре. Ивана Ђокић 8/3

СЛОБОДНЕ ТЕМЕ

СЛОБОДНЕ Т ПОЕЗИЈА ****

Иване Ђокић *

Памет ти је кратка, ти си много слатка. Памет ти је тесна, ти си много бесна. Памет ти је млада, твоја глава страда. Памет ти је сува, мозак ти се тада кува. Мозак знање прими, глава ти се тада дими.

У мом срцу има једно место, обилазим њега често... Тражила сам, гледала сам... Једно место, друго место, а и ресто... Али, нигде нема таквог места као што је моје место. У мом месту има једно место, обилазим њега често.

***

Сиво, суморно небо, сиве су и зграде, сиви су и људи, који тамо раде. Сиви су и облаци, изнад моје школе, капљицама туге, запљускују доле. Сив нам је и ходник, суморна је сала, празни кабинети... Видљивост је мала. Тамо где је лепо, ту је сада туга, јер после кише увек дође дуга.

За тренутке среће, потребно је једро, које јаким ветром даје време ведро.

Некад ћутање више каже, а реч често зна да слаже. Не веруј речима, јер речи су лажне... Ћутање је добро, ћутање помаже. Речи су празне, речи су скупе, речи су, понекад, јако глупе. Речи су сувишне, речи су пролазне, речи су, понекад, јако безобразне... Речи су пролазне, речи су кратке, речи могу бити јако слатке. Речи не престају, речи се врте, речи се понављају, речи су крхке... Речи су снажне, Понекад су важне...

*****

Када описујем колико те волим, врло лако се од приче уморим. Јер, огромна је цифра која указује на тачност, с тим што броји у бесконачност. Када описујем колико ми значиш и и својом позитивном енергијом којом зрачиш, колико ми је важно... колико ми, заправо, недостајеш снажно... И тада, моја осећања као у драми, расту ка теби као љубавни цунами.

******

Схвати да ниси центар света и и да се око тебе не врти планета. Схвати да си сличан другима, али, и да ниси као они. И схвати да све што радиш, радиш због себе и осећања својих. Нису битне оцене због којих страдаш, битно је знање којим владаш. Битно је да устајеш кад падаш и да не престанеш да се надаш. Битно је да знаш шта желиш, и да се малим стварима веселиш.

Основна Школа “Свети Сава”

Баточина

ПОЕЗИЈЕ ученица VII разреда

ТЕМЕ Моја симпатија

Моје срце куца јако, и ти ме питаш зашто је тако? Истину ћу да ти кажем, јер тебе не могу да лажем. То је тајна моја мала, једна врло смешна шала. Ти си моја симпатија, Ето, то је тајна била! Ја не могу да те избацим из главе, у мојим мислима су само твоје очи плаве. Моје срце због тебе куца јако, Ето, зашто је то тако! Ивана Дамњановић VII/1

ва Моја пла

звезда

седи и чека ека. У мом срцу ал љубав из д и а д а н , а вер е је, мо срећа гд у смеје. а т е м е д о В вот и човек жи где се свак зда, одиља зве в и в а л г ј јо У мо га гнезда, о м з и и д о м, ноћу ме в о што жели н о е ж а к о м. да ми п ћу да дели е р с , е ж а к да ми ту, очи, она је м и п о л к с Кад . у моме сну , е н , е м у з и бл не грешим д а к и н , м на . Увек је поз ца смешим р с д о е с ј увек јо ка, а места не н , о д з е в з Води ме, ност чека. ћ у д у б а п е ћа, где ме л унца и цве с м е т у п е Води м е је срећа. гд о м а т е м води . да желим.. м и л е ж , м живи лим. Желим да ујем и весе д а р е с а д лим, Желим , хоћу да во м је у р е в а . Хоћу д а се молим д и р е в ј јо у сво

Лепа реч

Можемо створити мир у свету, можемо помоћи самом детету, ако кажемо: Доста је рата, ако кажемо: Доћи ће тата. Лепа реч може лако, гвоздена врата отворити. Лепа реч може јако, највеће другарство створити. Хајде да волимо сву децу света, да не буде одбаченог детета. Било да су бели, црни или жути, не дајемо да буду људи! Помозимо болесном и старом да увек гледа са истим жаром, на овај свет у коме живи, нека му се поново диви. Хајдемо да ширимо љубав у свету, хајде да бринемо о сваком цвету! Нека у свету лепа реч влада и свет ће бити лепши него сада!

Јована Матић VII/1 Срећа Ти мислиш да сам срећна, јер ти то мој поглед каже. Али, срећа мoја пати, јер и поглед некад слаже. Срећа има своју срећу, срећа срећи мора доћи. А кад срећа срећу нађе, живети је тада слађе. Једна девојка заљубљена, сузе ноћас мора крити. Једна девојка је сада тужна, а могла је срећна бити. Ништа вечно није као сунчев сјај. Све што има свој почетак, има и свој крај.

Марина Лекић VII/1

е водиш. м а д у т и д у Б шку дајеш. р д о п у н а р ст , И да ми све ма ни мене е н , а м е н е Ако т ене. почети да в а д а н е ћ ја мо , ом кренем ц и ч е р п , о јн А ако, с луча ута скренем... ог п издај, ако са прав е, никад не м ј а т ш у п а Не н и снагу дај. у р е в и м о сам ко падам... а и , м е н д а м, А ако п ј да се не да а р е т , е м ем, и Бодр кад не клон и н м о х у д м! да својим дај да тоне е н , у с н а ш пружи ми 1 атић VII/ Јована М

Покушавам да схватим Покушавам да схватим... Зашто су људи тако чудни? Аха! Знам. Постоји изрека: Сто људи, сто ћуди! Покушавам да схватим... Зашто има ратова, глади, злобе и мржње? Зашто неко мора да пати? То упорно покушавам да схватим! И не желим више, и не трудим се да схватим. како будем расла, нови погледи на свет ће ми се отварати. Ивана Дамљановић VII/1

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ Осам занимљивости о серији „Симпсонови“ 1. Средње име сваког члана породице почиње са Ј (џеј), на пример: Homer J Simpson 2. У свакој уводној шпици Меги кошта 847,63 долара (када је провлаче преко касе). Толико коштају потрепштине за бебу на годишњем нивоу у САД! 3. Хомер и Лиса су у неким епизодама навели и своје e-mail адресе. Хомерова: chunkylover53@aol.com, док је Лисина: smartgirl63_@yahoo.com 4. У Сједињеним Америчким Државама постоји 121 место које се зове Спрингфилд. 5. Сцена на каучу, у уводној шпици, зависи од дужине епизоде. 6. Лиса је прославила свој осми рођендан у две епизоде. 7. Број телефона Мооve таверне је 764-84377

. . . и л а н н који з о к а е з т а л доне Да ли с цима . године

1969 а д нземаљ а а л в в а с а к а ч н мери т грађа к а т н о ... да је а к е сваки ј у њ а р б има. л за и з о в пола м о и р в о о к х с и о или њ северн е ч е т и Камбоџ у п одине. а г С к а е т л а н т о с аТ оо ... да рек онда тече јужн а бавило о године, е ј и н а никад у т е в с а људи н о т с д о 0 5 ... да око ки разговор. с иблија. н Б о 0 ф 5 е о л к е т рода о п у т е в с бити инуту у е м ж м о о м к а е св апира н п г ... да се у о в у с тастог р в т е ч д ан кома д е ј и н кова. м пута. а у а а с п о ... д д м о а с више поједе о а т о савијен в и свог ж е м е р в овек за одине г ч . н 0 а 9 ч 9 е 1 с ” рођена ... да про “ и ј и р о а у ист ц и н е б у ама. ајвећа л р н г е о ј л а и д к . ику”. 9 .. н 1 а 1 т а и л Т “ и еж есец на м и да је т и н е д ало ме љ в а л с о арова пр п рвета. 3 д 1 а е д ј а а м д о ... итих к ч и л з а р ржи 70 д а с а н и л ... да вио Зашто се каже...

Јелена Кизић, 8.разред, Бадњевац

изић, Јелена К ац , Бадњев д е р з а .р 8

КАРАПАМПУЛА - карапампуласт човек је високог раста, горостасан, крупан човек, тј. рмпалија.

Какав је то ВЕТРЊАСТ човек? Таквог човека одликује вечито нерасположење, мрзовољност песимистичност... Клоните се ветрњастих људи!

Основна школа “Свети Сава”

ЗАНИМЉИВОСТИ

Баточина

Најдуже речи у српском језику

Најдужа реч у српском језику је СЕДАМНАЕСТОГОДИШЊАКИЊА, реч која има 22 слова. На другом месту налази се ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИЦА са 18 слова.

НАЈРАСПРОСТРАЊЕНИЈИ ЈЕЗИЦИ НА СВЕТУ Ако сте се запитали који се језици употребљавају на Земљи, доносимо вам листу од десет најраспрострањенијих. Ако сте мислили да је Енглески језик на првом месту боље размислите још једном! 1. МАНДАРИНСКИ ( КИНЕСКИ ) - више од милијарду људи се користи њиме. 2. ЕНГЛЕСКИ - 508 милиона људи; иако није први на листи по броју, он је официјални језик. 3. ХИНДУСТАНСКИ - 497 милиона људи се служи њиме; први је језик у Индији и одликује га велики број дијалеката. 4. ШПАНСКИ - 392 милиона људи; поред тога што га уче многа деца у школи, шпанским говоре скоро све државе у Латинској и Централној Америци. 5. РУСКИ - 272 милиона људи, и ово је један од шест језика UN. 6. АРАПСКИ - 246 милиона људи, и један је од најстаријих језика на свету. 7. БЕНГАЛСКИ - 211 милиона људи се користи њиме. 8. ПОРТУГАЛСКИ - 191 милиона људи га користе као службени, а веома је распрострањен. 9. МАЛАЈСКИ ( ИНДОНЕЗИСКИ ) - 159 милиона људи; говори се у Малезији и Индонезији. 10. ФРАНЦУСКИ - 129 милиона људи; важи за најромантичнији језик на свету.

Kако се пише

ГОД?

- пише се одв ојено када им а значење “ св “било који ” ( аки ”, нпр. шта год р екао, кога год где год се нала нађеш, зимо, какви го д били ) - пише се саст ављено у обл ицима који зн неодређенос аче т (нпр. штаго д - понешто, какогoд - нека ко, какавгод некакав, гдeго кадгoд - покат д - понекад, гад, когод - по неко )

НАЏАК - БАБА

Зашто се каже?

Наџак-баба је “зла, свадљива особа (обично женска); уопште зла, рђава”, по

објашњењу које стоје у Речнику САНУ. Зашто се за језичаву, злу жену или уопште свађалицу каже да је наџак-баба или просто наџак? Данас је реч наџак ретко у употреби и у граду и у селу, јер је наџак старо, већ одавно оружје и оруђе, којим се данас више нико не служи. То је “старинско, хладно оружије; врста буздована који, с једне стране, има секирицу, а с друге, дугачке уши или маљ, чекић”. Дакле, наџаком се некад тукло у биткама, тесало, цепало, за нужду и копало. Спајањем речи наџак ( у горе наведеном значењу ) и баба ( у погрдном смислу ) настао је у нашем народу израз наџак-баба како би се њиме означила жена опаке нарави, она која својим језиком сече и удара као наџаком.

КРОКОДИЛСКЕ СУЗЕ За човека који се претвара да је ојађен и ожалошћен због нечије несреће, а уствари се потајно томе радује, каже се да лије крокодилске сузе. Како је настао овај израз? Крокодил је страшна животиња, крволочна и бездушна, па се сви питамо да ли он може уопште да плаче, а камоли да некога жали. Како су, онда, лажне сузе повезане управо с крокодилом? Крокодил заиста плаче - понекад, али не од туге и жалости, већ зато што су му сузне и пљувачне жлезде повезане. Тако он када прождире жртву, рефлексно сузи. Народи који живе у крајевима где има крокодила запазили су ту појаву, па су почели да верују да крокодил оплакује своје жртве. Отуда, онда, израз крокодилске сузе “лажне сузе”, “лажно сажаљење”.

Марко Маврак 5/3 Баточина

Основна школа “Свети Сава”

Баточина

ВИРУС НАЈНОВИЈЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ Ако у недељу желите да купите свеж хлеб, можете то обавити у било ком мини-маркету. А, ако пожелите сок или са пријатељем да попијете кафу, нема проблема- трафике и кафићи су отворени. Да не буде забуне, отворени су цео дан! Слично је и са вашом неодољивом потребом да се кладите и помало поправите ваш истањени џепарац. Притом се морате послужити невероватним познавањем мистерија кошаркашке, рукометне, тениске лиге. Ваш “непогрешиви” нос за процену центарфора Звезде или Партизана и да не спомињем. Овој ваш порок можете,како рекох, да упражњавате и радним даном и недељом. У Баточини, нашем малом месту, скучени сте “свега” на три кладионице. Али, ко зна, можда се отвори још која?! Уосталом, зашто би неко отворио још једну књижару, музеј или нешто слично, када је отварање кладионице данас свакако најисплатљивије!? Колико видим, посећују их сви друштвени слојеви, без обзира на године, занимање, готово и на пол. Занимљиво је да се у спортску срећу ( или, кад су они у питању, можда чак и знање ) уздају неки ваши професори, наставници, учитељи, који се могу срести у кладионицама. Ипак, вирус клађења актуелних спортских “приредби” најјаче је погодио ваше вршњаке, тинејџере. Морам признати да још увек немам појма о чему се ту ради. Коефицијенти, парови, јединице, двојке, бла-бла-бла. Девојке се, ваљда, не разумеју довољно добро у те мушке “послове”, иако се неретко може по која срести као изузетак од овог правила. Било како било, сваки пут кад прођем покрај неке од ове три кладионице, а оне пуне! Занимљиво их је посматрати, док се презнојавају задубљени у најновије спортске новости. Има ту материјала за нека психолошка истраживања. Скупљене обрве, набрано чело, одсутни поглед - видиш да је у току озбиљно размишљање, НЕ ОМЕТАЈ ! Оставите их тада на миру, нема шансе да вас примете, ви за њих не постојите: Ма дај, пусти ме, видиш да размишљам о статистици резервног португалског голмана хокеја ! Не знам зашто их то толико привлачи!? Ваљда добитак, али с обзиром да највише добијају власници кладионица, чини ми се да ту има још нешто. Некакав адреналин јури венама док се чекају резултати !! Можда осећај заједништва оних који се разумеју “у тај наук” ?! Који год разлог био, њима се свиђа, родитељима не смета, а ми се више не питамо! И опет је изгледа на делу она стара - Хлеба и игара! Јелена Стефановић

НАШИ ТАЛЕНТИ НАШИ ТАЛЕНТИ Свако ко је мишљења да су чуда ипак немогућа, потрудићемо се да га разуверимо причом о једном дечаку, наше горе лист. Дакле, причу започињемо о малом Вељку Валаџији, ученику 4. разреда наше школе, таленту којим се свакако треба поносити и пред којим нећемо остати равнодушни чак ни ми, већ ћемо са задовољством препустити ову страницу часописа, јер је Вељко оправдано и заслужује. Вељко је, наизглед, сасвим обичан дечак. Свој таленат и љубав према немачком језику почео је врло рано да испољава, већ након првих научених речи. Како сазнајемо, родитељи су њему, ненамерно, пуштали цртаће на немачком језику, не слутећи да ће тиме пробудити у малом Вељку велику љубав према истом. Та љубав ће временом изронити на површину и тако постати драгоцена вредност која се негује и усавршава у малом дечаку. Вељка ћемо, по слободном нахођењу, назвати “германистом српског језика”, надајући се да нам стручни кадрови неће замерити на овом нашем неологизму. Такође, сигурни смо и да би нам многи Немци позавидели на нашем Вељку! Претпостављамо да, док читате ове исписане редове, знатижељно ишчекујете још који написани ре.. дак о “das Wunderkind fur die deutche Sprache”. Стога настављамо са писањем... Дакле, Вељко има само 10 година, а немачки познаје, према речима наставнице немачког језика Снежане Голубовић, попут неких средњошколаца. Вељко тренутно похађа редовну наставу немачког језика заједно са ученицима 7. разреда, те већ следеће године завршава са наставом немачког језика предвиђеном за основношколско образовање. Међутим, шта после, поставља се питање. Да ли ће Вељко похађати неки посебан програм намењен искључиво талентима немачког језика, јер превазилази ниво својих вршњака и ученика старијих од себе? Засад то остаје као “проблем” наставном кадру. Вељко се истиче беспрекорном конверзацијом на немачком језику, обимним фондом речи, потпуним разумевањем и тежњом да стиче нова знања у усавршавању немачког језика. Иначе, он добија одличне оцене на свим тестовима и говорним вежбама. Понекад жели да и својим другарима дочара и предочи лепоту немачког језика, па им често прича вицеве на немачком. Међутим, понекад се чини да у томе, што жели да их насмеје, често и не успева, јер, на крају, схвати да га они нису ништа разумели, па ипак мора да преведе све што је рекао. У сваком случају, Вељко је омиљен у свом одељењу, али и у старијим разредима, те се и многи ученици 7. разреда саветују са Вељком око тешких и проблематичних задатака. Иако је немачки његова највећа љубав, Вељка ништа не спречава да постиже успехе у школи, да буде свестран и креативан и у другим областима, како школским, тако и ваншколским. Пред Вељком предстоји дуг пут детињства, младости и одрастања, а познавање и учење немачког језика, само је једна од пречица које ће му пут до успеха учинити много лакшим и краћим.

Искрено се надамо, да нас наш Вељко неће изневерити у истраживању и упознавању живота и правих вредности које он по себи нуди, а поготово у усавршавању немачког језика. Вељко засигурно поседује таленат, који му је живот, по рођењу, наметнуо као један више пређени степеник у односу на осталу децу. Ми, његови другари, бићемо уз њега како бисмо му пожелели несебичну подршку у освајању немачког језика, као његове, тренутно, једине и највеће љубави. Марија Милојевић

Основна школа “Свети Сава”

Баточина

СПОРТСКА СТРАНА СПОРТСКА СТРАНА Чланови школе фудбала из наше школе, годиште укупно њих 10 учествовали су на такмичењу школских екипа у фудбалу у Црној Гори, по позиву Фудбалског савеза Србије. Такмичење се одражало у три града: у Бјелом Пољу, Никшићу, Игалу, у периоду од 12. до 14. октобра 2010. године. Одредиште за учешће наше школе било је у Игалу. Били су смештени у хотелу “Центар”.

На турнир су отпутовали у ченици: 1. Миљић Петар, 2. Илић Дави д, 3. Милетић С тефан, 4. Милош Лаз ар, 5. Костић Ми лош, 6. Цветанови ћ Павле, 7. Илић Лазар , 8. Ђорђевић Светомир, 9. Николић В ељко, 10. Голубови ћ Војислав.

Са ученицима су отпутовали и директор школе Снежана Ђорђевић, потпредседник Општине Александар Ђорђевић и руково дилац школе фудбала Саша Голубовић Утакмице су биле ревијалног карактера и за ученике свакако, једно ново искуство. Наши ученици су стекли нове пријатеље и успоставили контакте за нову сарадњу. Фудбалери наше школе били су посебно почаствовани топлом и домаћинском добродошлицом директора, ученика и наставника ОШ Илије Кишић из Зеленике.

ИНТЕРВЈУ НУТРИЦИОНИСТОМ у: т с и н о и ц и р т у Питања за н

др Ана Аничић

Наши млади новинари питали су: 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Да ли је дијета здрава, тј. да ли је добро применити је некада? Како треба да изгледа наш јеловник? (навести примере) Зашто се гојимо? Шта бисте препоручили гојазним људима? Зашто се неке особе, иако много једу, не гоје сразмерно унесеној храни? Зашто се, по престанку дијете, килограми брже враћају, него што се скину? 7. Да ли постоји неко друго решење, сем дијете, за ослобађање од сувишних килограма? 8. Да ли треба да користимо млечне производе искључиво са ниским процентом масноће? Да ли су здравији? 9. Ко се брже гоји, деца или одрасле особе? 10. У ком периоду живота треба нарочито водити пажњу како се сувишни килограми не би нагомилали? Да ли то важи за период адолесценције? 11. Колико и како хормонални поремећај може утицати на телесну масу? Да ли је може повећати или умањити?

Хвала

Смешна дијета Како се сувишних килограма решити? Издашно се смешити, па се смешити... Научно, за све узрасте и категорије, један осмех троши 3,5 калорије. Кад је неко смешљив, може и да скине по дану - килограм сувишне тежине.

Милован Витезовић

Основна школа “Свети Сава”

СА

Баточина

1. Колико је дијета здрава у нашем узрасту? У узрасту деце виших и нижих разреда школе, дијету је потребно спроводити само код екстре мно гојазне деце која имају лоше лабараторијске ана лизе. Осим ове деце, свој другој деци довољне су само основне препоруке о исхрани, без строгих правила.

2. Како треба да изгледа дијета?

Јеловник треба да садржи 5-6 оброка дневно, са заступљеним свим врстама намирница: доручак: јогурт и кифла ужина: јабука ручак: супа, парче пилетине, динстана шагарепа, салата, парче ражаног хлеба. ужина: пудинг вечера: парче хлеба, туњевина, јогурт.

3. Зашто се гојимо?

Гојимо се ако уносимо много хране, а нормално се крећемо или се гојимо ако се не бавимо спортом, а нормално се хранимо

4. Зашто се неке особе, иако много једу, не гоје сразмерно унесеној храни? Зависи од рада метаболизма, а и од физичке активности.

5. Зашто се, по престанку дијете, килограми брже врате, него што се скину?

Увек када је човек гладан његов базални метаболизам опада, тј. потребе човека за храном се смањују а апетит остаје исти и онда се гојимо. То нарочито важи за “брже дијете”. 6. Да ли постоји неко друго решење сем дијете за слабљење? Постоје, осим дејете, и поједини лекови, али они имају више штетних ефеката на здравље, тако да се не препоручују. Појачана и редовна физичка активност увек даје одличне резултате. 7. Да ли ми треба да користимо млечне производе са ниским процентом масноће? Да. Сва деца узраста изнад 6 година треба да користе производе са ниским процентом масноће, јер масноћа из млечних производа има јако штетно даловање на крвне судове. 8. Да ли је здраво јести пецива? Здраво је јести пецива од интегралног брашна или од белог. Међутим, није здраво јести лисната пецива и бурек. 9. Шта бисте препоручили гојазним особама? Препорука гојазним људима је да смање унос масне хране и слаткиша, а да повећају физичку активност. 10. Ко се брже гоји, деца или одрасли? Нема теориски никакве разлике да ли се брже гоје деца или одрасли, једино што се деца више баве физичком активношћу.

11. Шта све спада у здраву храну, а да није воће или поврће? У здраву храну, осим воћа и поврћа, спада: хлеб, млеко и млечни производи, месо, јаје, уље, орашасти плодови и др.

МОЗГАЛИЦЕ МОЗГАЛИЦЕ

ЈЕЗИЧКЕ МОЗГАЛИЦЕ

1) Које је слово у нашој азбуци пето по реду после слoва које је непосредно пре двадесетог? 2) Пронађени сва три значења речи ДУГА и поред ње напиши: ДУГАДУГАДУГА3) Акцентуј правилно наведене речи пратећи њихово значење: ПЕТАК - пети дан у недељи ПЕТАК - ученик петог разреда 4)

Како гласи номинатив множине именице ПАТАК?

MАТЕМАТИЧАРЕЊЕ 1) У празна поља уписати по један исти број, тако да буде задовољна једнакост: ____+2 x 3 -____/ 3 =____ 2) Уместо знака ? унесите једноцифрене бројеве, тако да буду задовољене хоризонталне и вертикалне једнакости:

5) Aко највећу дозвољену брзину на ауто-путу поделимо бројем страница правоуглог троугла који број ћемо добити? 6) Који угао заклапају казаљке часовника 13h ?

2+?/3=3 ?+3/?=3 6+?-4=3 3)

Припремиле: Душица Радосављевић, Валентина Радевић

Између бројева на левој страни упишите знаке рачунских радњи тако да буду задовољене једнакости: 2 ____ 2 ____ 2 = 6 3 ____ 3 ____ 3 = 6

4) Aко саберемо цифре броја прве помоћи добићемо а) 15

б) 13

в) 11

г) 9

Ликовни радови: Андријана Ивановић V/1 Петар V/1 Милош Костић

Основна школа “Свети Сава”

САДРЖАЈ

САДРЖАЈ www.ossvetisavaba.edu.rs

pupoljak.casopis@gmail.com У овом броју часописа ПУПОЉАК налазе се литерарни као и ликовни радови ученика наше школе. Сви радови настали су у периоду од 1. септембра до прве половине новембра 2010. године.

Баточина

ЧАСОПИС РАДИЛИ Лектори:

Јелена Стефановић Марија Милојевић Дизајн и графичка обрада:

Никола Грковић Сарадници:

Сузана Димитријевић Виолета Димић Душица Радосављевић Лидија Станковић

РЕЧ ДИРЕКТОРА.......................................................................2 ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ................................................................. 4 ДЕЧЈА НЕДЕЉА..................................................................... 6 ЕКСКУРЗИЈА............................................................................. 8 ЈЕСЕН.........................................................................................10 ШУМАРИЦЕ.............................................................................. 12 КАЛЕНДАР ДЕШАВАЊА......................................................... 14 СЛОБОДНЕ ТЕМЕ..................................................................... 18 БЛЕСИМЕТАР............................................................................ 22 НАШИ ТАЛЕНТИ....................................................................... 26 СПОРТСКА СТРАНА................................................................. 27 НУТРИЦИОНИСТА................................................................... 28 МОЗГАЛИЦЕ............................................................................. 30 САДРЖАЈ.................................................................................. 31

Реч директора Историја Дечја недеља Екскурзја Јесен Шумарице Календар Поезије Блесиметар Таленти Спорт Нутрициониста Мозгалице Математичарење

календар дешавања школски часопис