Примењене науке 1 бр. 1

Збиркаизабранихрадоваученика генерације2019-2023.

Децембар 2022.

У ОВОМ ИЗДАЊУ: ЗДРАВЉЕ И ХРАНА

Уреднице:

Милена Бисенић

Лена Станковић IV8

Селекција текстова:

Лена Станковић

Дизајн:

Милена Бисенић

Ментор:

Професорка Тамара Досевска

Селектовани радови ученика:

Хелена Елез

Софија Марјановић

Ана Милосављевић IV4и

Марија Ожеговић IV8

Наталија Ивановић

Лара Мартиновић

Филип Радић

Олга Никитовић IV7

Љубомир Гавриловић

Лука Богавац

Милица Петровић

Вук Рашић

Вук Маринковић IV6

Анђела Наумовски

Лола Поповић

Маја Мартиновић IV4ф

Ива Бараћ IV9

Уна Никодијевић

Данила Савић IV4ф

Велико хвала школском психологу Драгани Иванчевић Бумбић

Трећа београдска гимназија

Примењене науке 1

Свет је битно другачији и много тога данас утиче на наше животе. На милионе научника из различитих области данас објављује милионе радова који ће тек имати утицаја за неколико година. Сложени пројекти, истраживања, тек ће дати одговоре и решити многе до сада нерешиве проблеме у различитим областима наука, али многи од њих ће и променити ставове и унапредити досадашња размишљања.

Све то нам је инспирација: колорит нових истраживања, могућности, револуција у новим идејама. Циљ нам је да Вам овим часописом приближимо различите појмове егзактне и примењене науке на свакодневни живот и нарочито разумевање како решити проблеме и одговорно се односити према свом животу, животу других и животној средини. Анализирали смо, истражили смо, прикупили смо и обрадили неке теме које Вам могу бити занимљиве и о којима толико (не) знамо. Хтели смо да

текстовима које нудимо у овом часопису и које су написали ученици наше школе, подстакнемо да (још) више схватимо о значају иновација, сталног усавршавања и учења, као и важности сопственог утицаја на будућност развоја друштва.

Хајмо, заронимо и уживајмо! Лена Станковић, Милена Бисенић, Професорка Тамара Досевска

ПИШУ: IV4 IV8

Све више људи широм света пати од аутоимуних болести. Имуни систем представља низ сложених механизама који учествују у одбрани организма од

страних материја, попут бактерија, вируса, паразита и канцерогених ћелија. Када имуни систем грешком почне да напада сопствени организам, односно почне да ствара антитела против сопствених ћелија, долази до појаве аутоимуних болести.

Око 4,5% светске популације болује од аутоимуних болести (од којих 80% чине жене), а процењује се да број случајева

расте између 3% и 9% годишње. Неке аутоимуне болести доводе до оштећења само једног органа (нпр. Diabetesmellitus тип 1 у коме долази до оштећења панкреаса), док друге аутоимуне болести могу захватити цео организам (нпр. системски еритемски лупус – СЛЕ).

УЗРОЦИ

Тачан узрок настанка аутоимуних болести још увек није познат, али се сматра да на појаву болести утичу:

• Пол - жене чешће оболевају од мушкараца.

• Старост - болести се најчешће јављају између 15. и 44. године.

• Порекло - неке етничке групе су подложније одређеним аутоимуним болестима – нпр. Афроамериканци најчешће обелевају од лупуса.

• Генетска предиспозиција – особе које имају члана породице са аутоимуном болешћу имају већу шансу да и саме оболе.

• Спољашњи фактори – штетне хемикалије, нездрава исхрана, стрес, пушење, УВ и гама зрачење, вирусне и бактеријске инфекције могу довести до бржег испољавања аутоимуне болести.

ПРИМЕРИ

РЕУМАТОИДНИ АРТРИТИС

Имуни систем напада зглобове, изазива црвенило, отечености и премор у зглобовима. За разлику од остеоартритиса, који напада старије људе, реуматоидни артритис напада и људе млађе од 30 година.

DIABETES MELLITUS —

ДИЈАБЕТЕС ТИП 1

Дијабетес тип 1 се најчешће јавља код људи испод 30 година. Јавља се када

код особа са генетским

предиспозицијама дође до утицаја

спољашњих фактора. Карактерише га прогресиван и линеаран губитак бета ћелија – ћелија које луче хормон

инсулин, који регулише ниво шећера у крви. Повишен ниво шећера у крви може да оштети путеве којима се крв креће, као и срце, бубреге, очи и нерве.

МУЛТИПЛА СКЛЕРОЗА

Мултипла склероза оштећује

мијелински омотач, који окружује и

штити нервне ћелије у централном

нервном систему. Оштећење

мијелинског омотача успорава брзину

којом се преносе поруке од мозга и кичмене мождине до остатка тела. Ово оштећење доводи до укочености, слабости, проблема са равнотежом и ходањем.

Уколико процените да имате симптоме било које од ових аутоимуних болести, потребно је обратити се специјалисти – реуматологу, гастроентерологу, ендокринологу или дерматологу.

Данас се све више болести тумаче као аутоимуне и њихови узроци и даље нису у потпуности познати, стога не постоји начин да сигурно спречимо њихов развој, али вођењем здравог живота, са правилном исхраном и што мање стреса, можемо умањити ризик од аутоимуних болести.

КАДА ЈЕ ПОТРЕБНО ЈАВИТИ СЕ ЛЕКАРУ?

ПИШУ: IV7 IV6

Поремећаји у исхрани представљају хронично самоиницијативно изгладњивање или преједање.

УЗРОЦИ

Поремећај у исхрани може бити резултат бројних фактора, који укључују поремећаје личности, притисак у породици, могућу генетску предиспозицију и опседнутост идеалном тежином. Најчешће захвата адолесценте, али и особе у раној одраслој доби. Имају за последицу негативан утицај на

здравље, емоционално стање и правилно функционисање организма. Већина ових поремећаја укључује прекомерно

фокусирање на тежину, облик тела и храну, што може озбиљно да утиче на могућност тела да добије одговарајуће витамине и минерале.

АНКЕТА

У циљу да сазнамо какве су навике људи наших година везано за исхрану, спровели смо анкету (приказана на следећој страни), у којој је учествовало 23 особе.

ФАКТОРИ РИЗИКА

ДИЈЕТА И ГЛАДОВАЊЕ

Дијета је фактор ризика за развој поремећаја у исхрани. Гладовање утиче на мозак, промене расположења, ригидност у размишљању, анксиозност и смањење апетита. Постоје јаки докази да су многи симптоми поремећаја у исхрани заправо симптоми гладовања. Гладовање и губитак тежине могу променити начин на који мозак ради код рањивих појединаца, што може продужити рестриктивна понашања у исхрани и отежати повратак нормалним навикама у исхрани.

СТРЕС

Било да се ради о одласку на факултет, селидби, проналажењу новог посла или о проблему у породици или вези, промена може донети стрес, што може повећати ризик од поремећаја у исхрани.

Да ли често пратите дијете?

ПРИМЕРИ ANOREXIA NERVOSA

Анорексија, болест опасна по живот, се огледа у абнормално ниској

тежини, интензивном страху од гојења, и искривљеној слици о тежини и

облику тела. Статистика показује да

погађа једну од 150 девојчица и једног

од 1000 дечака, у узрасту од 15 година, али се може јавити и у детињству или одраслом добу.

Људи који пате од анорексије претерано ограничавају број калорија које уносе, баве се физичким

активностима, до исцрпљења, уз таблете за мршављење. Интензитет

анорексије је различит - од нерадог (мрљавог) узимања хране до праве фобије од хране.

BULIMIA NERVOSA

Булимија се најчешће огледа у

епизодама током којих се особа преједа

великом количином хране током

кратког времена, а онда покушава да се реши вишка калорија на нездрав начин.

Због кривице, срама и интензивног

страха од гојења, особе које пате од булимије се могу натерати на

повраћање или могу превише вежбати или користити неке друге методе, као што су лаксативи.

BINGE-EATING DISORDER

Код овог поремећаја, особе

регуларно једу превише хране и осећају мањак контроле када једу. Особе могу да једу брзо или више хране него што желе, чак и када нису гладнe, или када су непријатно пунe. Након епизоде претераног јела, осећа се кривица, гадост или срамота због оваквог понашања и количине поједене хране.

Колико оброка просечно имате дневно?

1-2

3-4 5+

Да ли сматрате да сте преоптерећени својим изгледом?

Да ли Вам се често дешава да у току дана превише ограничавате количине хране коју ћете појести, а затим се неконтролисано преједате?

Да ли мислите да имате нездрав однос са исхраном?

Да ли имате страх од гојења?

Да Не Да Не Да Не Да Не Да Не Да Не

Да ли сте некада користили лаксативе и диуретике да бисте смршали?

ПИШЕ:

Анорексија нервоза се током

прошлог века искристалисала као засебан

и јасан поремећај исхране. Била је

позната и раније, али је од 1950-тих

година, са појавом тзв. Твигимоде , уочено све више и више случајева.

Почетком 20. века појављује се нови идеал женствености и лепоте: тренд

мршавости , који је до данас и довео до праве епидемије анорексије нервозе међу млађом женском популацијом.

Разликујемо ДВА

анорексије нервозе:

ПОДТИПА

1. РЕСТРИКТИВНИ ТИП - оболели ограничава унос хране па губитак телесне тежине настаје услед рестриктивне дијете, прекомерног

вежбања или узимања таблета за мршављење;

2. ПРЕЈЕДАЈУЋИ (ПУРГАТИВНИ)

ТИП - карактеришу епизоде преједања и чишћења (избацивања хране повраћањем, употребом лаксатива, диуретика или еметика - лекова за изазивање повраћања).

Анорексија нервоза је поремећај исхране који се у међународној класификацији води под шифром Ф50, тако да је то психијатријска болест.

Управо је ово разлог што они који имају анорексију нерадо то признају. Лечење се увек одвија на психијатрији, а то је одмах стигма, што не би требало да буде.

Ово је поремећај једења који је потенцијално опасан по живот, а КАРАКТЕРИШЕ ГА:

• неспособност за одржавање

минимално нормалне тежине,

• разорни страх од дебљања,

• развијање прехрамбених навика које спречавају дебљање,

• поремећај у начину на који се телесна тежина и изглед перципирају.

Анорексију прати телесно пропадање које често доводи до смртности. Дакле, ова болест је само наизглед повезана са исхраном, а у суштини указује на много дубљи и компликованији проблем.

Најчешће настаје као последица депресије, усамљености, несигурности, осећаја губитка контроле или жеље за савршеним телом (ово се углавном односи на манекенке и фото моделе), а то су све ствари које дијете и контролисана исхрана не могу поправити. Важно је схватити да анорексија постаје потреба у наведеним ситуацијама.

Вид контроле над сопственим животом или само илузија те контроле?

Такође је важно истаћи да се

анорексијом често прикривају сложене и

тешке емоције. Јер, када превише

размишљамо о храни, дијетама, губитку

килограма, једноставно не налазимо

довољно времена за суочавање с правим

животним проблемима или

компликованим емоцијама. Притом

оболели не видe да све те контроле уноса

хране, дијете и губљење килограма не

могу помоћи да поправе мишљење о себи.

За анорексију је карактеристично

преплитање идеја о контроли исхране и

тежине и ширих личних проблема, пре

свега самопоштовање и емотивна контрола. Оболели може своју непосредну аверзију према уносу хране формулисати као нелагодност, али такође најчешће има осећај кривице.

Као доминантни УЗРОЦИ

издвајају се:

• стрес и депресија,

• неадекватни социјални односи (претежно вршњачки),

• покушај успостављања контроле над унутрашњим светом, емоцијама и

интензивним психолошким доживљајима,

• нереално високи критеријуми о идеалном изгледу који се промовише у јавности,

• комплексни однос према телу и телесности (неке школе сматрају да је у питању одбијање сазревања и сексуалности).

Види се, дакле, да је узрочност ове болести мултифакторијална и условљена биолошким, социолошким и психолошким факторима, при чему се узрочност не може свести на деловање само једног фактора.

Први и основни задатак у ЛЕЧЕЊУ је да се анорексија нервоза препозна, а затим следе терапијске методе. Оне се примењују у зависности од тежине случаја и обухватају:

1. Хоспитализацију - неопходна је код особа које имају суицидне мисли или у случајевима када телесна тежина

падне на критично низак ниво или ако је неко насилан или склон самоповређивању

2. Амбулантно лечење

3. Саветовање са лекаром је од кључног значаја у случајевима када се дијагностикује анорексија нервоза. Тада стручњак треба да предочи

оболелом све негативне последицe изгладњавања и поремећаја исхране које носи са собом анорексија нервоза.

4. Консултације с нутриционистом су веома важне. Потребно је направити адекватан план исхране како би се организам снабдео довољним бројем калорија и вратио у нормалу.

5. Разговор са особама које су боловале од анорексије може бити од помоћи.

6. Отворено причање о страховима и свему оном што оболелог мучи помаже. Лекар или пријатељи најбоље ће помоћи ако знају кроз шта, у ствари, пацијент пролази.

7. Психотерапију

ПИШУ:

ИНТЕРВЈУ ДАЛА:

IV8

Број младих који пате од поремећаја у исхрани стално расте. Зашто мислите да је то тако? Да ли друштвене мреже имају утицаj?

Адолесценција се често назива и периодом преображаја. Ремете се дотадашње биопсихосоцијалне

равнотеже, а пут успостављања нових носи изазове. Исход овог доба, великих могућности али и бројних осујећења, је достизање зрелости у којој је потребно да млада особа ипак сачува мало од свог детета у себи које ће јој пружати ону вољу, снагу и ведрину када наступе тешке животне околности. Неке од типичних одлика личности адолесцента су:

променљиве представе о себи, немир због тела и преокупираност њиме, страх од неадекватности и неуспеха, упоредо тежње за независношћу и прихватањем, нестабилност расположења и подложност спољашњим утицајима. Управо због претходног млади спадају у најугроженију узрасну категорију кад говоримо о поремећајима у исхрани.

Друштвене мреже су део окружења у ком млади откривају себе и свет и, мада нису једини фактор, имају своју улогу најчешће кроз моделе идеалног изгледа (мада је начин на који је исти постигнут и презентован - дискутабилан) као и кроз поруке које млади могу уградити у своја

размишљања о себи и другима. Пример оваквих размишљања су посебно опасна довођења у везу своје телесне тежине са неадекватношћу и одбацивањем, односно изједначавања мршавости са лепотом, срећом и успехом.

Да ли Вам се ученици обраћају са овим проблемом? Да ли мислите да обраћање школском психологу може да буде први корак у борби са поремећајем у исхрани?

И поред тога што ђаци разговарају са школским психологом на теме у оквиру великог спектра различитих тешкоћа, разговори поводом теме поремећаја у исхрани се, нажалост, избегавају. Истраживања која се баве облашћу поремећаја исхране наводе да млади често не траже помоћ и тим одлагањем ометају успостављање дијагнозе и исход лечења. Разлози могу бити осећања стида и страха од осуде, али и негирање тога да проблем постоји, те увереност да га могу без помоћи стручњака лако решити. Обраћање школском психологу представља добру одлуку и почетак решавања проблема јер би млада особа добила подршку, додатне информације и ослонце који су јој потребни.

Које су могућности лечења поремећаја у

исхрани у Србији?

Како је наведено, адолесценција је

посебно осетљиво доба развоја које

одликују бурне физичке, физиолошке и

психолошке промене. Управо овај сплет

биопсихосоцијалних фактора чини и

поремећај и његово лечење комплексним

и захтева сарадњу већег броја стручњака и

рад са породицом. Понекад у лечењу

поред стручњака из области менталног

здфравља учествују и ендокринолози, нутриционисти и остали стручњаци из

других области. Имајући у виду висок

ризик по угрожавање здравља оболеле

особе, најбоље је преко психолога у Дому

здравља добити упут за Институт за

ментално здравље у Београду у оквиру

кога се лечењу поремећаја у исхрани

приступа обухватно. Ефикасан третман

помаже особи да се боље осећа у свом

телу и да усвоји здравије моделе исхране.

Које су најчешће погрешне представе које људи имају о поремећајима у исхрани?

Најчешће су то представе о томе ко је за јављање поремећаја исхране „крив“ па су тако искључиви „кривци“ различити, углавном је то сама особа која је оболела („само тражи пажњу“, „једино јој је битан изглед“), али и њена породица („родитељи су незаинтересовани, разведени, преамбициозни“). Једна од заблуда односи се и на то да је излечење немогуће. Наравно, то није истина, лечење и поред тога што је комплексно и може потрајати (зависно од тога када је поремећај откривен и започето с третманом) је и те како могуће.

Познато је да околина тешко препознаје када особа пати од поремећаја у исхрани.

Који су неки знаци или промене у понашању који упућују на то да особа коју познајемо има овај проблем?

Окупираност тежином и изгледом неретко је уочљива на физичком плану мада поједине особе не морају бити упадљиво мршаве. Оболеле особе се

скоро све време баве темом хране, броје калорије, употребљавају диуретике, лаксативе, дијеталне и друге додатке исхрани. Најчешће, особе које пате од поремећаја посте, држе строге дијете и претерано вежбају. Особе оболеле од булимије избегавају оброке ван куће или у друштву а уколико ипак једу, журе у тоалет и задржавају се дуже. Прате број килограма честим мерењем а кад не задовоље стандарде које су поставили

могу прибећи социјалној изолацији. Све у свему, улажу екстремне напоре како би контролисали изглед и тежину што значајно омета њихов живот.

Како да пружимо подршку особи која има поремећај у исхрани?

Пожељно је истаћи колико вам однос с њом и заједнички проведено време значи. Добро би било нагласити вредности и интересовања које особа има а који нису једино везани за спољашњи изглед и тежину. Такође је важно проверити да ли је оболела особа упозната с последицама нерешавања проблема и упутити је у то да у свом поремећају није сама. Од великог је значаја потрудити се да особа не прекине комуникацију с околином. Неопходно је с великим разумевањем охрабрити је да, и поред евентуалних страхова и отпора, начини први корак у решавању и потражи помоћ стручњака.

ПИШУ:

IV4

IV9

Многи људи мисле да су безбедност хране и квалитет хране иста ствар. Иако су уско повезани, постоји разлика између захтева за безбедност хране и квалитет хране у окружењу у коме се рукује храном.

ХРАНЕ

се односи на све опасности које храну могу учинити штетном по здравље потрошача. Прати се сигурносним програмима попут HACCP

(Hazard Analysis Critical Control Point; превод: Анализа Опасности и Критичне Контролне Тачке) и њена дефиниција није дискутабилна.

КВАЛИТЕТ ХРАНЕ

има више различитих аспеката, али се тумачи у оквиру следеће широке дефиниције „супериорности производа или система“. Квалитет укључује негативне атрибуте (кварење, контаминација прљавштином, промена боје, непријатан мирис) и позитивне атрибуте (порекло, боја, укус, текстура и начин обраде хране).

ШТА СЕ ДЕШАВА

КАДА ХРАНА НИЈЕ БЕЗБЕДНА?

Небезбедна храна представља глобалну претњу по здравље, угрожавајући све. Владе би требало да безбедност хране поставе приоритетом јавног здравља.

Када храна није безбедна, може доћи до МИКРОБИОЛОШКЕ ОПАСНОСТИ (бактерије, гљивице, плесни и вируси), ХЕМИЈСКЕ ОПАСНОСТИ (вода, материјали у контакту са храном, средства за чишћење, супстанце за контролу штеточина, загађивачи, пестициди, биоциди и адитиви за храну), ФИЗИЧКЕ ОПАСНОСТИ (стакло, амбалажа, накит, измет штеточина, шрафови) или ПРИСУСТВА АЛЕРГЕНА.

Болести које се преносе храном су обично инфективне или токсичне природе и узроковане бактеријама, вирусима, паразитима или хемијским супстанцама које улазе у тело преко контаминиране хране или воде.

БЕЗБЕДНОСТ

ШТА МИ МОЖЕМО ДА ПРЕДУЗМЕМО?

Људи који рукују храном и потрошачи могу:

• Да познају храну коју користе (читају етикете на паковањима хране, доносе информисане одлуке, упознају се са уобичајеним опасностима од хране).

• Безбедно руковати и припремати храну.

• Узгајати воће и поврће како би се смањила микробна контаминација.

У

НАШОЈ ДРЖАВИ:

У Републици Србији не постоји

јединствен правни оквир за регулисање

тржишта пољопривредних и прехрамбених производа. Неке од мера за регулисање тржишта, као што су тржишни стандарди, постоје, али нису компатибилне са правним тековинама ЕУ.

Српски пољопривредници немају могућност сертификације интегрисане

производње, као што су пољопривредници из земаља региона, који су донели правилнике о интегрисаном узгоју са дефинисаним обавезама произвођача, техничким и организационим условима производње и правилима контроле, сертификације и организације обележавања производа.

АДИТИВИ

У индустријској производњи

хране често се додају разни додаци емулгатори (једна врста адитива) који чине те производе привлачнијим за потенцијалне потрошаче.

Могу учинити да храна постане лепше боје, примамљивијег мириса, више слатка, кисела, љута, свежија... Прехрамбена индустрија се данас тешко може замислити без употребе адитива.

ЗАСЛАЂИВАЧИ

Заслађивачи су супстанце

које се користе за постизање слатког укуса намирнице. Деле се на оне које имају смањену енергетску вредност (замена за шећер) и оне без додатог шећера. Замене за шећер су глукоза, фруктоза, сахароза и шећерни алкохоли, док су додатни заслађивачи сахарин, аспартам, цикламат, гициризин, тауматин...

ЕМУЛГАТОРИ

У зависности од намене постоје следеће врсте емулгатора:

E100-E182: за побољшање

укуса

E200-E399: за продужетак рока трајања

E400-E499: за густину

E600-E699: за арому

E900-E1250: вештачки заслађивачи

Технологија хране је интердисциплинарна грана науке о храни (прехрамбене науке) која се бави производњом, дуготрајности, контролом квалитета и истраживањем и развојем прехрамбених производа.

Како бисмо објаснили технологију хране и како је она напредовала, користићемо пример –хлеб. Хлеб је врста хране која се најчешће прави печењем теста чији су основни састојци брашно и вода.

Хлеб је једна од најстаријих припреманих храна. Евиденција од пре 30.000 година у Европи указује на остатке скроба на камену коришћеном за гњечење биљки. У почетку се хлеб

правио без квасца, али већ у старом веку, код Египћана, користи се квасац, као и различите врсте брашна (меко и тврдо). Најчешће се додаје и со, квасац, шећер и јестиво уље, а понекад и зачини. Кроз процес ферментације, квасац претвара шећере у угљендиоксид и алкохол. Угљен-диоксид је одговоран за раст хлеба. Тесто је мекше и ваздушастије. Адитиви се додају за побољшани квалитет теста, текстуре хлеба, да би хлеб био мекан дуже време, да би боље држао облик итд.

Aутоимуне болести:

1. Longo, D. L., Fauci, A. S., Kasper, D. L., Hauser, S. L., Jameson, J., Loscalzo, J. Harrison's PrinciplesofInternalMedicine . McGraw-Hill, New York, 2012.

2. Wang, L., Wang, F., Gershwin, M. E. (2015). Human autoimmune diseases: a comprehensive update. JournalofInternalMedicine . 278:369–395.

3. Khurana, R., Berney, S. M. (2005). Clinical aspects of rheumatoid arthritis. Pathophysiology 12 (3): 153–65.

4. Molven, A., et al. (2008). Mutations in the insulin gene can cause MODY and autoantibody-negative type 1 diabetes. Diabetes 57 (4): 1131–5.

5. Frohman, E. M., Racke, M. K., Raine, C. S. (2006). Multiple sclerosis the plaque and its pathogenesis. TheNewEnglandJournalofMedicine 354 (9): 942–55.

Поремећаји у исхрани, Анорексија:

1. Treasure, J., Schmidt, U., Van Furth, E. Poremećajiishrane- osnovnipriručnik . Medicinska knjiga, Beograd, 2009.

2. Polivy, J. C., Herman, P. C. (2002). Causes of eating disorders. Annualreviewofpsychology.53.1 187-213.

3. Striegel-Moore, R. H., Bulik, C. M. (2007). Risk factors for eating disorders. American psychologist.62.3: 181.

4. Keel, P. K. Eatingdisorders . Oxford University Press, 2016.

5. Bulik, C. M., et al. (2007). The genetics of anorexia nervosa. Annualreviewofnutrition 27.1:263-275.

6. Mehler, P. S. (2003). Bulimia nervosa. NewEnglandJournalofMedicine . 349.9:875-881.

7. Dingemans, A. E., Bruna, M. J., Van Furth, E. F. (2002). Binge eating disorder: a review. Internationaljournalofobesity 26.3: 299-307.

8. Garner, D. M., Garfinkel, P. E. Handbookoftreatmentforeatingdisorders . Guilford Press, 1997.

Квалитет и безбедност хране:

1. Savov, A. V., Kouzmanov, G.B. (2009). Food Quality and Safety Standards at a Glance. Biotechnology&BiotechnologicalEquipment , 23:4, 1462-1468.

2. Food safety. WorldHealthOrganization , 19.05.2022., https://www.who.int/newsroom/fact-sheets/detail/food-safety

3. Popović, V., Vuković, P., Ćosić, M. (2017). Food Safety and Quality Policy in the Republic of Serbia. EconomicsofAgriculture , 4.

4. Hobbs, J. E., Fearne, A., Spriggs, J. (2002). Incentive structures for food safety and quality assurance: an international comparison. FoodControl , 13.

5. Types of Hazards. FoodSafetyAuthorityofIreland , 19.10.2016., https://www.fsai.ie/ food_businesses/haccp/types_of_hazards.html

Технологија хране:

1. Lekić, Ž. Proizvodnjahlebaipeciva . Poljo-knjiga, Beograd, 2010.

2. Marković, M. Sastojci hleba, Tehnologijahrane , 03.02.2012., https:// www.tehnologijahrane.com/enciklopedija/sastojci-hleba