INTERVJU Mi jedni drugima nismo protivnici, konkurencija, ali ona stimulativna, konstruktivna, jesmo i treba da budemo. Ali, pre svega treba da delujemo u sabornosti, da budemo braća i sestre, drugarice i drugovi, kako hoćete. Vi živite i radite u Beogradu, mi u Novom Sadu, Bečeju, pa sve do Subotice. Potrebno je da oživimo i van prestonice, jer ne živimo svi u prestonici. Koliko je samo pustih Domova kulture po manjim mestima i varošima Vojvodine i Srbije, koji prosto vape za kulturno-umetničkim priredbama, tribinama i drugim događajima. Koliko je biblioteka bez promocija knjiga i književnih večeri. Nema ko da ih priredi. Nadam se da će i jug malo da živne. Eto, Kuršumlija je već ušla u anale, baš se pitam kako to da do sada tamo još nije nikla neka nova organizacija. Možete očekivati i inicijativu za formiranje jednog šireg fronta obespravljenih i poniženih slojeva našeg društva, za koje lično mislim da je praktično već odavno postalo klasno društvo – privilegovanih s jedne i potlačenih ljudi, s druge strane. Nema razloga da u istom frontu kod nas ne budu LGBT osobe i, na primer, malinari, ratni veterani, ili otpušteni, ili nezaposleni radnici. To je čitava armija ljudi, koji imaju dovoljno razloga da stoje jedni uz druge, rame uz rame, jer ih je u suštini ista guja ujela, a i dalje ih ujeda. Kakva je LGBT situacija po manjim mestima u Vojvodini? Situacija je slična kao i u drugim krajevima, sa specifikumima koje svojstvo manjih mesta donosi. Problematična je, iako se to ne vidi, jer sve ostaje iza onih visokih, tipično vojvođanskih kapija, iza kojih se, osim velikih ekonomskih dvorišta kuća na lakat, nalaze i poprišta pravih ljudskih drama i tragedija pripadnika LGBT populacije. Pošto ne mogu svi iz tog miljea da pobegnu, a nemaju snage ni da se suprotstave pritisku porodice i okoline, pripadnici LGBT populacije u tim krajevima najčešće pristaju na standardno „rešenje problema“ – stupanje u brak i osnivanje porodice sa osobom suprotnog pola. To jeste kliše, ali baš
zato je i najčešći u praksi. Spolja gledano, ovo rešava problem integracije, jer ukalupljuje dotične u „propis“ i oni samim tim činom postaju tolerisani, pa i prihvaćeni članovi lokalne zajednice. To je apsurdno, jer ta zajednica vrlo dobro zna za pravu prirodu tih njenih prisilno „ustrojenih“ članova. U manjim mestima se ne može sakriti ni šta si danas kuvao za ručak, a kamoli neka tako značajnija, životna stvar, odnosno svojstvo. Ali, to je tabu, naročito ako je lokalni peder oženjen, a lokalna lezbejka udata. Od njih se očekuje da svoju prirodu, koja je javna tajna, takođe ne spominju i da je nose pokorno, kao svojevrsno slovo srama, na koje svi, osim njih samih, mogu da se pozovu prigodama zbijanja neumesnih šala, na primer. Koliko se o tome ćuti javno, toliko istopolni seksualni život cveta tajno, sa svim bezbednosnim merama stroge diskrecije - u četiri zida drumskih hotela, iznajmljenih soba na sat, ili u teskobi automobila. Sastavni deo tih dvostrukih života su i konspirativna, „terenska“ imena, specijalni mobilni telefonski brojevi, tajni „gej profili“ na Fejsbuku, izmišljena službena putovanja i slično. Kakva podrška LGBT populacije i drugih LGBT organizacija vam je potrebna? Svaka moguća. I, veruj mi, ona stiže. Ovaj razgovor je takođe podrška i hvala ti na njoj. Inače, sve što smo za ova tri meseca uradili, uradili smo uz podršku pripadnika LGBT populacije. Podizanje sajta je platio jedan momak, pripadnik LGBT populacije. Javio se jedan drugi momak, iskusan i verziran u oblasti web dizajna, koji će nam takođe biti od dragocene pomoći. U nedavno sprovedenoj akciji prikupljanja pomoći beskućnicima u Novom Sadu učestvovali su mnogi, deo pomoći je stigao i iz Beograda, stvarno je bio fantastičan odziv. Projekte pišemo takođe uz pomoć ljudi koji u tome od nas imaju više iskustva. Kao dipl. pravnik, zadužen sam za pravne poslove i zastupanje organizacije, ali ću učestvovati i u Drag Queen paradi, kao kandidatkinja i takmičarka, jer nam je deviza da svako treba da radi sve za šta je sposoban, kvalifikovan i talentovan. Ali najveća podrška svakako bi bio izlazak iz ormara pripadnika LGBT populacije u što većem broju. Status quo nije održiv, na ovom svetu ništa ne miruje, sve se kreće ili napred, ili ide unazad, rečju - propada. Izbor je na nama. Nadam se da ćemo svi napraviti pravi izbor i kretati se samo napred. I želim u to da verujem. RAZGOVARAO: PREDRAG AZDEJKOVIĆ
11 _____