kardiografija, ventrikulografija, kompjuterizovana tomografija, nuklearna magnetna rezonanca.
CILJ RADA Shodno navedenoj problematici cilj rada je: 1. utvrditi senzitivnost elektrokardiogarsfkih (EKG) promena metodom Sokolow-Lyon za HMLK dokazanoj ehokardiografski; 2. da se prouči ponašanje hipertrofisanog miokarda leve komore u odnosu na vrstu i karakter terapije tj. primenom monoterapije, politerapije ili pak nepridržavanjem propisane terapije i kakva je evolutivnost elektrokardiografskih promena za HMLK u tim slučajevima.
Svim bolesnicima su rađene rutinske laboratorijske analize, između ostalog, i zbog utvrđivanja i praćenja pridruženih faktora rizika za bolesti kardiovaskularnog sistema. Za ispitivanje značajnosti razlike između poređenih grupa korišćeni su: za parametaraska obeležja - Studentov T-test, a za neparametaraska obeležja - Hi kvadrat test.
REZULTATI Tabela 1. Uporedni nalaz vrednosti arterijskog krvnog pritiska (sistolnog i dijastolnog) pre i posle medikamentnog lečenja i prema polu ispitanika.
MATERIJAL I METODE
Pol
Prospektivnom studijom obuhvaćeno je 120 bolesnika ženskog i muškog pola, hospitalizovanih na odeljenju kardiologije, KBC Priština-Gračanica, sa dijagnostikovanom HMLK u AH. Bolesnicima je ordinirana adekvatna antihipertenzivna terapija kojom su bili tretirani i praćeni narednih šest meseci.
Ženski 54 Muški 66
Dijagnoza AH i HMLK u AH postavljana je na osnovu: 1. anamnestičkih podataka o bolesniku 2. vrednostima krvnog pritiska (tokom hospitalizacije i prilikom kontrolnih pregleda, uključujući i 24časovno praćenje krvnog pritiska) 3. EKG kriterijuma za HMLK u AH, i 4. ehokardiografskih kriterijuma za HMLK u AH. U zavisnosti od primenjene antihipertenzivne terapije bolesnici su bili podeljeni u tri grupe: 1. bolesnici sa HMLK u AH tretirani monoterapijom 2. bolesnici sa HMLK u AH tretirani politerapijom 3. bolesnici sa HMLK u AH koji se nisu pridržavali terapije. Od bolesnika hospitalizoanih na odeljenju kardiologije dobijeni su svi potrebni anamnestički podaci o bolesniku kao i o dotadašnjem toku bolesti. Tokom hospitalizacije krvni pritisak je meren svakodnevno, zatim na dvonedeljnim kontrolama i 24-časovnim praćenjem krvnog pritiska u intervalima od dva meseca, tokom šest meseci koliko je trajalo istraživanje. Kao kriterijum za povišen krvni pritisak uzete su vrednosti 140-159 mmHg za sistolni, odnosno 90-99 mmHg za dijastolni krvni pritisak (JNC-VI-1997. god.). U više navrata je bolesnicima rađen EKG (i tokom hospitalizacije i prilikom kontrolnih pregleda) a kriterijum kojeg smo se pridržavali prilikom dijagnostikovanja HMLK u AH bio je Sokolow-Lyon indeks (zbir amplitude S zupca u V1/V2 i R zupca u V5/V6 jednak ili veći od 35 mm). Tokom hospitalizacije je rađeno ehokardiografsko ispitivanje koje je ponavljano po isteku perioda praćenja od šest meseci a merena je debljina septuma u sistoliIVS, debljina zadnjeg zida u sistoli-PWT kao i dijastolni dijametar leve komore-LVID, gde je kao kriterijum za HMLK u AH uzimana vrednost od 11 mm i više za IVS i PWT a 56 mm i više za LVID. Na osnovu dobijenih podataka izračunavan je indeks mase leve komore-IMLK po formuli Američkog udruženja ehokardiografista (ASE)(8), korigovan u odnosu na površinu tela. Normalne vrednosti iznose za muškarce 134 g/m2, a za žene 110 g/m2.
52
PRAXIS MEDICA
Sistolni Pre terapije 182.02 182.90
Nivo TA mmHg Sistolni Dijastolni Posle Pre terapije terapije 140.10 110.77 142.30 110.90
Dijastolni Posle terapije 86.15 87.70
Statističkim testiranjem pomenutih vrednosti Studentovim T-testom nađeno je da postoji statistički značajna razlika između navedenih vrednosti sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska, tj. p‹0.05. Odnosno, bez obzira na pol bila je moguća adekvatna terapija krvnog pritiska. Tabelia 2. Tri uporedna (uslovna) stadijuma trajanja AH i zastupljenost ispitanika prema polu Dužina trajanja AH 0-5god. I 5-10god. II Preko 10god. III
M
Ž
Ukupno
20 (16.7%) 18 (15%) 28 (23.3%)
13 (10.8%) 19 (15.8%) 22 (18.3%)
33 (27.5%) 37 (30.8%) 50 (41.7%)
Najveći broj ispitanika je bio u III grupi sa dužinom trajanja AH preko 10 godina. Svi ispitanici su zadovoljavali ehokardiografske kriterijume za HMLK. Srednje vrednosti IMLK pre lečenja su iznosile 151.5 g/m2 a nakon terapijskog tretmana 135.05 g/m2 što pokazuje da je došlo do smanjenja mase leve komore u toku lečenja a statističkim upoređivanjem Studentovim-T testom dobijenih vrednosti nađeno je da postoji statistički značajna razlika, tj. p‹0.05. Tabela 3. Rezultati terapije u pogledu smanjenja IMLK u zavisnosti od dužine trajanja AH i prema polu Pol M M Ž Ž
IMLK IMLK IMLK IMLK IMLK
I II I II
Ispitivane grupe prema AH (g/m2) I 144.8 125.3 139.3 125.2
II
III
161.0 145.5 142.9 124.7
147.5 143.6 148.4 138.3
U svim ispitivanim grupama je smanjen IMLK a najviše u I grupi koju čine ispitanici sa najmanjom dužinom trajanja AH što se i očekivalo jer se ovde postižu najbolji rezultati u pogledu regresije HMLK u AH. Uočava se da je primenom ACE-inhibitora došlo do regresije HMLK od 12.4 g/m2 (9.8%) što ujedno predstavlja i najmanju postignutu regresiju dok je kombinacijom lekova ACE-inhibitor + beta-blokator + Ca-antagonist postignuta najveća regresija u ovoj studiji, 27.7 g/m2 (16.4%).