-1-
Драги Тасић
Скадарлијска тканица [e[iri skadarlijskih boema
Сонетна тканица са ресама изаткана у част Ђуре Јакшића који вечно седи са шеширом пред својом кућом у Скадарлији
У Доколици, јануара и фебруара 2013. године
-2Садржај
Шешири скадарлијских боема (Сонетна тканица са ресама)
1
Садржај сонетне тканице стр.
2
Пролог Рајачки ризлинг (Предња реса тканице)
4 5
Први део Гаталице 1 Сасушени узлети 2 Кроћење страсти 3 Арњеви раскрити 4 Драчни створови 5 Аљкави гмизавци 6 Раниш, Препелицо, 7 Лов код голубова 8 Између јеленова 9 Јаросна жгадија 10 Одолели напасти Други део Ветар и старчев шешир 11 Сиви јашу пањеве 12 Трострук судија
6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
17 18 19
-313 Али, ветар и шешир 14 Распет горчином 15 Аман бокали вина 16 Цврчак кући чвор 17 Хранљиве измене 18 Обнова братства 19 Ћорка очевинска 20 Елита Саваполис Трећи део У Таракорници 21 Ђаволска савест 22 Уму Таракорнице 23 Ружичасти музеј 24 Извори јаке моћи 25 Нужда родне масе 26 Шок врлог старца 27 Епска Јестонија 28 Шљункара Косово 29 Име мрког старца 30 Ровит ток Мораве
20 21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38
Епилог У колу са унуцима (Задња реса тканице)
39 40
Акростихови тканице и реса
41
-4-
Пролог
-5Рајачки ризлинг (Предња реса тканице) Рајско вино крепи старца сенком горке епопеје Авантуром што је створи у невољи да га греје Јануарско хладно вече сурим му се небом смеје. Алком епа увезао је гмизавце и морије Чудне гатке и беснила, сто напасти из младости. Касно се отворио, у старости је прозборио: „Има дана кад у мени нема мене, успомене Ропћу бледе што не горим старим огњем, увређене Или што сам утањио своје силе сановите Зраку сунца да говоре, изгореле плаховите. Лако седим на Белици, ослушкујем тихе звуке Илијине хармонике, ризлинг с Рајца вино бело На столу ми изветрело. Моје књиге тама чува Гласом мојим сведочиће у Србији шта се кува“.
-6-
Први део
Гаталице
-7-
1 Сасушени узлети Скадарлијом лебде боемски шешири, његовога нема, Aма тражи га у Беличком потоку с ликом старе звери, Сумњив песник клизи бистром водом између трава и смећа Улудо жели Белички поток да се каскадно сјезери. Шареним стазама лако се враћа на своје гаталице. Ексером му шарају и лице и дланове, издајице Ножне табане му резбаре, а конци са кошуље беле Иглом су му ушили прошлост у зенице зелене. У бујноме растињу младости тражио је узданице Замке, рачве и пречаге увеле га у слепе улице. Летео је у јагоде грлом преко птице гаталице. Елитни мамци нудили су му узлет у красна раздања Трајна немања крили су испод крпара идејног варања Истакнути у тору овнови научени да говоре.
-82 Кроћење страсти Кротио је по зову младости бајалице земље голе Риђи љубавник, узлуђен, хтео да га младе срне воле Обле кошуте да му пред груди растиру цветове страсти. Ћерка мора, Морија, шчепа га у своје наручје власти. Ехом буке, у морском костиму, Морија га заволе врело, Њему суво миловање у заливу плавом је пресело Ева комуном окова му ребра и снажно стеже гушу Страсно га гурну у трнова легла, оте му меку душу. Таласи морски плаветима скривали су опасне стене Расрђен младић из прозирних снова отворио је зене Али, прихватио је с муком гозбе мољаца натурене. Скупљени мољци, црвене бубе, пробише му огртаче Тупо му рилице зарише у ганглије мозга и јаче Избише му поуздања из груди , увежбани да тлаче.
-93 Арњеви раскрити Авет му у јазбини међу костурима мршавих људи, Рину казаљку сата са исцепаним оком да га буди Њихањем бича над снима да одан сади црвене ћуди Евино воће и лавеж густи најежљив за српске груди. Виде младић арњеве и узлете испод киша невида Икарски у скривене пределе, под њим се отвори тама Раке срама раскрише кости кланих жртава геноцида Амбису тад спева Јестонију, опело муклости јама. Срамом и тугом одбачен од трагова откривених страва Крви скриваној проговори, говорник у муклој колони. Решен да прозбори забораву сродника у глувој сезони. И поданик и творац јео је из врбових здела гладно, Тамним зовом песника певао је касно, гласно и јадно Изгубиле су му снагу поеме прећутане ненадно.
- 10 4 Драчни створови Драчног створа му пружише, узео је руком даждевњака, Ругобним телом његовим тужним у дну мрака, немо згрожен, Авај, тргао се, гмизавац је гладан усред скотовњака Чами у свом брлогу, опстаје и ровари запарложен. Наопак сој гмизаваца у шевару смрадноме се рађа Изилази на свет и чува свој накот под трулим корама Свикао на одвратности даждевњачког соја у борама Трајно се обнавља испод лишћа напетих жила безнађа. Вукла време гладна створења, репати гмизавци црвени, Остављали су слузи на каљузи, слушани како пиште Ружни, модри, пегави, урођени у влагу и буњиште. О, и расни, бољи, ваздан вуку телеса преко плотова Вражји дебласти гуштери смежураних кожа, не труде се Икако да се уздигну изнад гладне похоте скотова.
- 11 5 Аљкави гмизавци Аљкави гмизавци хтели да се остваре, бар, на ћувику Љубили гњиле густе влаге, одавали се мрачном крику Клупчали се, напољу гмизали без циља из траве труле. Акали своје пеге, дрхтали, теглили терете тмуле. Врелином унезверени кад им пукло блатиште побегли Изгледа нису имали, клупком се стегли у ладолежу Гладни се тресу, зуре, из суше би у родно гавилиште Мрким репом трзају рапава тела стегнута у врежу. Ишту исход црвуљци узрујани, хоће горе на слеме Залуд траже излазе јер сахну им моћи, пече их јара Амбис их вуче, спарушени падају труплима на теме. Врело сунце их гони преко шљама, јашу кврге и џомбе Цуре распореним трбусима, трзају се да опстану И на окрајку својих стецишта осуђени да нестану.
- 12 6 Раниш, Препелицо, Јутро у Скадарлији Рано се буди Скадарлија, препелица пуштених крила А ноћас у облацима је играла, певала, банчила Нскрала се пред зору, утишано смирила своја била И с душама утољеним, весељем преморена заснила. Шта јој нуди обичан дан са ретким пролазницима журним Похвалну мирноћу, вечиту узбрдицу људима бурним, Ровите наде суседа на текобним стазама патника Елегије тужних, жеђи жучиика, ужељених златника?! Препелицо ујутру, Скадарлијо, дању се уразуми Екстазе ноћне пролазе, боеми су ретки и преумни Лепоте су, пак, безбрижја, љубави, догађаји надчулна. Има лудих дана је истина, боеми их просуђују Цвеће и коприве, цимбала, гајде и гусле су минули О, јела, певања, свирања остају, увек узлуђују!
- 13 7 Лов код голубова Подне, ручак у Скадарлији Ловци изврсних залогаја бирају ресторане сочне, Обилазе праг Два бела голуба и уличице бочне Врата отварају код шешира боемског краљевства моћног Крунишу гурманска јела звездицама јеловника ноћног. Осећају кроз скромну раскош, идући ка столу, кухињу Дрчним чулима невидну, а врсну, скривену од гостију, Густи мириси јела присно их маме, познати и врели Одлучно чекају гозбаре и поуздан новчаник зрели. Лично верујте конобару као да јеловника нема У ресторану има меса, поврћа, воћа и мириса Божанског надахнућа јунака неподцењивих стомака Они вам доносе на сто љубазности и ценовник већи Ваљаног читања ценовника одмах треба се одрећи Али избор залогаја и вина не препуштајте срећи.
- 14 8 Између јеленова Вечере у Скдарлији Испред Два јелена почињу вечере приспелих боема Загрејани у братским ресторанима капљицом с почетка Милосним винима лако подижу расположења снена Енергијом звука негују их за столом до завршетка. Ђерам кад се дигне сред јела биранога и бурад удубе Узруја се улица с калдрмом турском, подлога се руши Јече виолине, грме хармонике, разлежу се трубе Елем, весељаци усклађују своје хаосе у души. Лако је бити и глумац и песник, нико и дипломата Е коме се отварају сва државна и банкарска врата Но без боема весеља нема, он мора ништа да нема. Опак је живот боема, гори је домаћи уз огњиште. Врачају опијени, трезни плачу, сви нешто више иште, А кад би било другачије живот би им био буњиште.
- 15 9 Јаросна жгадија Караконџула Јаросна кћер Морије, старац се сећа, под пола месеца Анатемом ноћном, караконџула, њега младога пеца Ровитог га опседа, ругоба злобна, наивног га тера Оседланог, да је носи покорно, недостојан свог пера. Села му на главу, преплашен је, шиба му танана леђа Напред сагнут посрће и кракату носи је преко међа Аљкаву, прљаву , смрадну, тегли је, стегама укочен Журно би да открије поданик докле ће бити заточен. Грозну врећу кукуруза младић ноћу носио је мучно А кад му се избистри чуло, знојем обливен неприлично Држан уздама, близу провалије, отимао се бучно. Иглом га бола, кљастим ногама стезала, сламала снагу . Јурила га у кас и галоп, подло убијала му наду Амбисом му претила, он себи дође и здбаци је к врагу.
- 16 10 Одолели напасти Одани тлу, знали су мештани Гнусобине намере Да страхотама и злима нападне озго слепа и глува. О, бомбама да запали градове, куће, сламне камаре Ливаде, шуме и њиве да разрије, насеља да смува. Ем прети напасна, ем ћути лукава, па нагло навали Лучем и ватрама, и сручи поплаве на народ док гори Име му промени, из земље темеље и врата извали, Науми да му пород затре и навек трагове оспори. Аргати кукама и мотикама жустру алу сретоше Псе одвезаше, ђубришта и сметлишта своја запалише Анђелом белим и штапом његовим кобницу ударише . С гвозденим птицама сукобише куке, кације и ланце И прангијама и звонима у невидело мрак одбише. Тукоше кобца клепеталом, руком, бруком и одолеше.
- 17 -
Други део
Ветар и старчев шешир
- 18 11 Сиви јашу пањеве Старац опева жгадије, морије, отпоре и маљеве Имена другова описа, с њима је јахао пањеве Век су провели у служби народу с дипломама високим Ишли су за шакама упртим ка мудростима разоким. Јели су хлеб будуће среће, пекли беле птице напретка Агилни под небом црвеним, ишли су улицом назатка Штићени класно касали су у густом овсу историје Умни, заклети народу српскоме, поданици Славије. Партија студента права рано обуче у дисидента Акаше младог на факултету, осудише га и сликаше Њискаше за њим, издајником, из Београда га изгнаше Екипна младост га одржа, са њом је делио награде Вично се махало бакљом напретка док се вила Славија Ергела среће на крају увежбаним коњима утече.
- 19 12 Трострук судија Тврди дисидент се вратио, изгнан, у темељу огољен Риљао Бели брег, био гневан откупом сељачких кожа Осоран седео је уз кућни сто, јео хлебац посољен Сурим бардаком пио је очево вино, празна рогожа. Тврди сељаци изабраше изгнаног да судија буде Реком законских звоњава и новим словима суди људе Ухом је слушао веру у човеково чудо и Бога, Клонио се зла, изрицао је правицу идеолога Суђења га дигоше , али га кварни оптужише слепци Углед је стекао буком простодушних, рекоше прирепци Дизао је шешир магновењу старих законских звоњава. И Бог је од њега дигао руке и сама греда права Јача му постаде жеља за шеширом од државне службе Але отераше судију, примише га боемске дружбе.
- 20 13 Али, ветар и шешир Архивиран судија скочи с пања права, узјаха точак Ликом воље власти и части другара, одвојен од посла Из суднице изиђе пред боеме и столове кафанске Врео и без стида диже трубаче у висине моравске. Егзил или затвор, не чекаше, ухапсише га у возу Темељно га питаше о завери као везану козу Актом га угураше сумњом у Удбино ћоше да шени Ружни западњак појео је зрео домаћи хлеб црвени. Има ли смисла говор о вршењу власти, или прича госта Шетача чудног на точку преко дрвеног грделичког моста? Елем, под мостом је текла мутна надошла Јужна Морава. Шешир шетача ветар диже са главе па га залелуја. Иако Бранковом сличан, преко ограде га хитну у Мораву Река га таласом однесе између топола и птуја.
- 21 14 Распет горчином Речит и докон оседелога лица старина не мари Ако је расејан и прозукао, добро види свет ствари Својих сивих књига, рано угаслих пре личног угаснућа Под орахом дрема, јахачи пањева су неми другари. Ехом трају умрли, остали леже у креветима кратким, Таворе, не госте се, не седе заједно за вином слатким Гостинских столова Скадарлије, где Јакшић у кући спава Опеваној песмом хиљаду боемских шешира без глава. Рани шешир Принца поете из нишке гимназије чезни Чим не банчи као педесет друге с овим певачем сивим Или касније у Нишкој Бањи с вином у баштама живим. Нема барда Бранка Миљковића знаног, овај оста незнан Отишле им, упртих очију у Косомос, големе глади Младих слутњи кад су ноћима снили заметке поезије.
- 22 15 Аман бокали вина Аман, опет је код Бурета или Калче пио санине Моравским лисцима утекао је у дно Коњух планине А кад Дрињачом угаси јужне, дођоше му жучие кише Напасне, Песма или загребачка шиба Бранка убише. Болан вратио се у Србију с Коњуха свога Кавказа Остао без трубача, они јагњад изгубљену свираше Касно другоме ноћу газећи боси Козарачку реку А он је као Ђура, бдио и снио с врха до дна чаше. Лакома труба за друге беснике нека високо свира Има боема има нових шешира, Ђуринога нема Вина има, нема ни Бранка обешенога без шешира. Има песника и глумаца, вина и златних бокала Навикао да их види, према шанку стоји распаднутом Анђелија стала опет воду лије али код капије.
- 23 16 Цврчак кући чвор Цврчак свирањем никако не може пасји свет да промени Високи у њему најјаче лају и пресудно свирају Разлеже се само и по ушима натеже рундав лавеж Чувених расних паса, везаних за голу и круту стравеж. Алејама боеми размећу се у градским квартовима Клупе, хотели, ресторани сиви су кутови скитача Кући се бан опет врати у друге одаје дома уђе Унесе сто и кревет, одбаци говоре, махања врача. Ћутањем се опусти, окану се свирача и трубача И седе на праг домаћи, одби дотрајале глади суре Чаше и тамбуре остави у Светоме Панталејмону,. Врати се домаћем јелу и дому, влашћу поучен смерно Одбаци навику да џара ђубришта или неизмерно Ружно повесмо прашине која засипа тло благотворно
- 24 17 Хранљиве измене Хтеде дисидент ишибан, опоменут и идејно дигнут Ревно да се прилагоди згоди и поживи на лагоди Армијски увежбан парадама, ваздигнут и узлакоћен Намести се језиком у чвор везаним, прикладно укроћен. Љубазни надзорници дароваше га хлебом и маслацем Изузетном, у част му даваху видне кметовске столице. Вукоше га смекшаног да се отресе навике да мисли Екавски о стварима божанским, паганским и политичким. Изричит монах, престаде да гледа саћа и вертикале. Затури постоље боема и постаде партијски радник Мало се огрну влашћу и би другар одликован чашћу Елем, тајно остаде гладник, опет косим оком погледа Ниске родољупце, склоништа лопова, отаџбинске баре Епарх, откри јазове, пландишта, труле магазе и паре.
- 25 18 Обнова братства Оран титовац врстан туриста тражи на Западу брата Братском визом стиже до Белмонтеа са свог Белогa брега Напаћеног војника, борца, издајника, избеглог у бесу Откри скученога на реци Рансу у европском вресу. Ваздан зловољом емигранта, носталгичан брат је патио Алергичан на стране непогоде што се није вратио Братском роду да не њушка у свињари на сељачкој фарми. Ратник краљев, зао намет отаџбини, изгубљен у туђини. А тад сећањем својим танано обновише ратне дане Танку пушку избеглог обесише о крути клин Србије Смањен и укуцан у неразум подељене домовине. Тек између српског и француског белог брега оба брата Вратише се договору братске крви да напишу књигу Аманетну о Србији што ревно чека европску бригу.
- 26 19 Ћорка очевинска Ћутљивост Србије не зна какве јој се исписују књиге Описи мана, зађевица, гадежи, наличја и лица Рошава земљица то гледа срцем и умом а не види Кукце и скакавце житне, длакаве гусенице у лишћу. Аграр чами стешњен, сељаци дрежде због летина празних Опиру се штрајковима намету поредака разних. Чергу нерада и глади тамно тресе време посног доба Еуре уберзује крађом и прекрађом крупна господа . Винуше и нови старца да судн правним расулом ума, Исписа он књигу превида и превара, правицу смутњи Немар љутњи лажљивог заната судија и адвоката. Склепана правда држи лењивце, митомане, незналице, Кружи међу саможивим увученим у људске кожице. Апсурдно се они множе и уснулим Србима парложе.
- 27 20 Елита Саваполис Елитни судија напусти суд, крену демократским смером Лично подиже Саваполис, град друштвене моћи и наде Изгради куће, куполе, куле, украсну палату владе Трг обасја Српском опером и новим Народним музејом. А испод Дунава и Саве прокопа давно чекан метро Саваполис надмаши све светске градове украшен спретно Арабескама, раскошју, чудиом умношћу баш српских глава Видовито га насели вођама народа који спава. Архитектуру града скроји учени доктор Таракорски Први је уредио космичким зрацима квартове ума Окретање градова Србије дело је српског изума Лисац, злобник или песник, без обзира према нужној части Изумио Саваполис за сто хиљада жељника власти Страначких и партијских коловођа са навикама красти.
- 28 -
Трећи део
У Таракорници
- 29 21Ђаволска савест Ђаволско је откриће сивог старца да савест људска има Арому робе, Саваполис прима заложене савести, Вредне, плаћа их умножене добрим платама и стажом Одлучне партије-странке сматрају их својом апанажом. Лажне савестн, циглице сложене у партијске астале, Сировина су којом се граде страначко-партијске моћи Климавом вољом моћју се дижу државни пиједестали Апарат државе чине баш саваполишки магистрали. Савести се дају у залог одвојене од личне свести Али, оне су грађанска одговорност за верне бираче Вреднују их залогопримци према мери за навијаче. Енигма Залагаонице савести бира јаке владе Спремне да вољеном народу приређују бучне параде Тарући му леђа и кожу, оклопе, права и награде.
- 30 22 Уму Таракорнице У Саваполису бирани и подобни верно владају Мнрним народом, служе му лежерно по кодексу слобода Увек с матице страних вода, вучe их ноћ надмоћног света Трпећи налете ветра америчког нато-кабинета. Али, Саваполис угледан има и кварт Таракорницу Ризницу закона, уредби, наредби; има и министре Аванзоване партијским вољама и невољама складним Кадрим да творе славу рода украшену ланцем слобода. О, Таракорницо, од теста тврдог умешена погачо Рукама владиним гњечена, туђом рерном врело печена Намењена привредној глади, слободна евро-удавачо. . Исказана према апетиту главних партијских брижника Црно остварених битака за мале паре превратача, Ембарговане Србије, народа таргетованог врача.
- 31 23 Ружичасти музеј Раднички музеј у српској густари незапослене чува Унети су, гладни и жедни, на ретко цедило у тачке Жаре се оне - запаљена свила, не раде црне мачке, Ишчезле из домова, чекањем гргоре с правом протува. Чулни творац музеја, неимар Таракор, ум свој учени Арчи ради људи, укочене локве згажених живота, Скупља незапослене и гура их у миксер укључени, Толи их на сувој асури кориснике гадних лепота Изграђене музеје за људе без посла, складишта крпа Мутав свет гледа и тромо их прима смушеним савестима Умиру пред свима, гладни посла немоћни пред напастима. Заборављене судбине тешко дишу, подсвено мрворе Еколошки отпад утеран у бункере, музејске боре Јазом огрнут без рада плахне дуго као мртво море.
- 32 24 Извори јаке моћи Изнад Србила елите, партије, странке и нове владе Земљу уводе у видике умнe прозрачне политике Вође, чланови, aгитатори, викаоци обећања Оратори у брижничкој страсти и врелој напасти власти. Рскају границе, прскају грудве, а правдице врскају Искачу кризе, привреду претачу, штрајкују малињаци Јарковима теку реке, брда се роне, долине дубе Анемични воде сиромахе голе, пландују дангубе. Куће и избе срозане, јадни преци односе трагове Елите расту, домови старе, стегнути глођу прагове , Млади не раде, жаре пожари, гасе их беспосличари. Ору се ледине, себична зрна саде, вода их збира Ћијучу слепе птице а голубови облаче ливреје Истрошени владари су пали нови склоњени под стреје.
- 33 25. Нужда родне масе Налози мењају потребе, недаће масе џамбасају Узрујани се таласају, бучно или узмичу мучно Журе, посрћу гневници, ревници их коре, зло све стеже Докле многи дрежде, главни владниче или пред собом беже. А, стварно, ту су људи живи, окрњени, скучени, жедни Ружни и лепи, млади, мушки и жене, трњак неуредни, Одрани радници, одрпани сељаци, редни професори Доктори, сестре, чувари и лудаци које болест створи. Не постоје масе ни народ, постоје јавни чиновници, Елитини цариници, полицајци, кршиоци права Милосни бригаоничари, бирократи на шареници. Аристократи су исправљачи и ковачи преокрета, Сигурност нуде трговци, корупција, боксери, расула Експлозије не разбијају трвђаве владача без чула.
- 34 26 Шок врлог старца Шумно ходају узрујаии глумци и занети песници, Оличени привиди, по предањима познати мудраци Котрљају се с њима уз хармонике и вински бардаци Винопије, ствараоци познати наступају и трају. Ревносни засели столове, столице, гудала и жице, Лоле неутољене, расадници, гнани и избеглице Одлазе у скадарлијске куће, банче, пате оскудице Гневни, трезни и пијани, беже гоњени и замајани. Сурови, пак, чупају крстове с манастирских кровова Тиранишу несроднике, руше фреске са светих зидова Аманете, ковчеге светаца, сву сербијску оставину! Рију на Косову српске светиње, сенке нато-убица Цареви дроге тлаче несроднике, дворе светске магнате Алтују, сеју дажевњачко семе да га навек ујате.
- 35 27 Епска Јестонија Епом Јестонија старац је кротио напаст Атлантида Паклено беснило моћи без вида над животима Срба „Слуго - рече “Племенитом“ - Бели анђео тебе презире Крваве злочине жели - човечност и мудрости да смире“. Апостолским штапом Анђео бели одбацио је видно Јаросне огњеве напасних андроида западног света Експанзивни суд, „кишобран Америке“, наднет над Планету Сручи ракете на невине, Срби осташе на таргету. Творац Јестоније знаде да јестонски анђео благости Отвара човечност стрпљивог отпора нато-оргијашу, Небеској звери спева одбојну чашу, али звер спев не чу: Источно небо је овде, бомбо, сулуди таргет си себи, Јарки твоји огњеви гасну не могу Србина да мраче Алемом невин род сјаји, а уранијуми тебе зраче.
- 36 28 Шљункара Косово Шљунак на Косову крајем века корубу оштро отвори Љуто слепило Европе знак слободе Србима оспори Улудо је старац Слова љубави певао песничком моћи Напаст Слова мржње сколи Грачаницу у косовској ноћи. Крах јестонског епа старца рани, немоћан је да устане Аман, српска поља загађена, црн угљен и виногради , Разгореше ране несложног рода да брани семениште Ала надјача Србе, не даде Газиместану да плане Кобни Атлантиди изронивши са морског дна трулим месом Обише бесом Богоридицу Љевишку и Самодрежу Сјајне манастире Немањића жичаним мрежама стежу. Отеше српске домове или их спалише огњем мржње Ватре монаси не могаше ни молитвама да угасе Освојише српске њиве и гробља тад и људе прогнаше.
- 37 29 Име мрког старца Имена нема, у част Ђуриног шешира говори будан Мрким плочама Скадарлије, низбрдно, тетура се чудан, Епохом ту лебде црни шешири скадарлијских боема Многих песника, писаца, глумаца и жена - давно нема Рампе су дигнуте Једног или Три шешира, Два јелена, Крај Велике Скадарлије има вина и Златног бокала, О, врата Има дана, Путујућег глумца, Црнога Грује, Гулија, Кампа де Фиори, скадарлијског сна - Дарданела. Скадарлијска Ђурина кућа гости духом огња и птица Тихо шешири лебде, привлаче госте као Ђурин старца А и Бранков, песнички шешири јесу чуда сањалица. Рањено хода без шешира, старчев је давни утопљеник Цепти старчуга, игра с клавиром, трубама и тамбурама Аласи и музичари га прате и у овом новом свету.
- 38 30 Ровит ток Мораве Ридове речне моравско сунце увече зраком обзари, Ограду моста дрвеног греје и на њој песника старца, Вода некад мутна и бесна сад бистро му бљеска у пари Испран чека на мосту после меке кише сетом крвари. Тополе витке, Моравац гледа, красе вечну реку Тамно нарасле, загонетно се њишу, слуте неку згоду Одскочи с ограде деда, виде уз облак грану далеку Клима ободом немог шешира палога давно у воду. Матицом бачен, Бранковоме сличан, шешир виси о грани . Окачен чека судију несталог у време разроко Рачвом држан над коритом дивљим и жутом тињом дубоко. Акани дед моли небо да шешир врати, грана га стресе Ветар га кружно спусти деди на главу, засузи мост други Епитаф гвозден због тридесет и шесторо невиних људи Које су ракетама на мосту с возом изнад Грделице с женама и децом, о празнику, спалиле нато-убице.
- 39 -
Епилог
- 40 У колу са унуцима (Задња реса тканице) Унучад, о, две девојке и близанци - брат и сестра Крепе старца у Ђуриној кући насред Скадарлије, Огњеви га топли греју, тихо тиња Лака светлост обасјава сребрнастим зраковима Улицом Код шешира липарском сетом живи Ђура Сликар, песник, боем о, унуци, с боцом хладног вина А прате га хармоника, виолина и тамбура. Уздигнутог песмом роду, захвална му отаџбина. Низбрднца води старца стазом звука Скадарлије Уплео је у сонете потке своје епопеје Цветају му посред хука лица деце и унука. Исплео је прошло време у тканицу са ресама Мирно, ратно, јесте или није, време Јестоније. Атлантиди ће тонути, Србија ће одолети.
- 41 -
Песникова шифра Скадарлијска тканица Акростих сонетске тканице Скадарлијски шешири Скадарлијо, старац хоће Ђурин шешир Акростихови обе ресе тканице Рајачки ризлинг У колу с унуцима Акростихове 30 сонета чине наслови сонета поређани у садржају
Тканица није опајана (лекторисана)