Moda

Intervju:

Nikolina Gavrilov

@n.i_n4

O herbalnim odrazima na platnima

Marije Kozomore razgovarala sam sa mladom modnom dizajnerkom još na samom začeću njenog brenda Koyarn. Već tada, Marija se izdvojila od ostalih dizajnera po svom holističkom pristupu kako u izradi modnih komada, tako i u pogledu na svet, onaj oko nas ali i na svetove u nama samima. Koliko visoko je trava porasla na stvaralačkom tlu ove mlade umetnice možete saznati u nastavku intervjua.

Protekla je već godina i koji dan više otkada si baš u našem magazinu najavila svoju prvu kolekciju. Šta je sve ovaj obrt oko Sunca doneo tebi ali i tvom brendu Kozomora/Koyarn?

Ovaj obrt oko Sunca je bio veoma uzbudljiv i prepun novih spoznaja, oblikovanja i izazova. U tom periodu počela sam da razmišljam na koji način mogu da unapredim svoj duh i kreativni rad. Shvatila sam da je ključ moje ideologije, mog brenda, mog daljeg rada u širenju svesti odnosno u otvaranju svesti ka balansu sa prirodom, akcentovanju prirodnih resursa i čovekove povezanosti sa prirodnom. Počela sam da se edukujem i istražujem na koji način mogu da dovedem svoju ideologiju i brend zaista u sklad sa prirodom i shvatila iz toga da moj svaki sledeći potez i rad treba da proizlaze isključivo iz prirodnih elementa, te sam tako u potpunosti isključila veštačke boje i materijale iz svog rada. Okrenula sam se veoma sporoj i promišljenoj proizvodnji, edukacijama i upoznavanju dublje vegetacije i lekovitosti biljaka.

Zeleno polako preovladava na fidu tvog Instagram naloga u vidu najave za novu kolekciju pod nazivom HERB. Koja priča čini osnov nastanka ove kolekcije?

Sve je počelo iz moje želje da promenim nešto iz korena u čovekovom pogledu na odevanje, te sam se tako upustila u istraživanje lekovitog bilja i toga na koji način lekovito bilje u dodiru sa našom kožom može da ima benefite po naše zdravlje. Herb je kolekcija koja je iskrojena sa različitim prirodnim materijalima poput lana, pamuka, svile, viskoze, konoplje i cela kolekcija je štampana lekovitim biljem. Sa ovom kolekcijom želim da akcentujem odevanje prirodom i na taj način podstaknem druge da promišljaju o tome šta zaista nose na svojoj koži. drago da vidim i osluškujem reakcije učesnika. Verujem da je rad u prirodi sa prirodnim elementima jedno terapeutsko iskustvo sklada i mira i to je energija koja vlada tokom mojih radionica.

Da li se sam proces izrade nove kolekcije znatno razlikuje od procesa koji si primenjivala prilikom izrade prethodne? Proces izrade Herb kolekcije se najviše razlikuje u tome što sam ovog puta isključivo koristila prirodna, hemijski ne tretirana platna i svako platno štampala sa različitim lekovitim biljem. Ovaj proces je duboko promišljen i nosi benefite po naše zdravlje.

Nakon što si radionice eko štampe održala u evropskim gradovima, poput Berlina i Barselone, svoje znanje odlučila si da ljudima prenosiš i u svom rodnom gradu – Crvenki. Kakvi su utisci učesnika radionica ali i tvoji?

S obzirom na to da se na svojim radionicama bavim podsticanjem drugih na buđenje prema prirodi, uvek mi bude

Da li će oni koji su propustili da učestvuju na radionicama 17. juna imati uskoro novu priliku da od tebe uče ovu drevnu tehniku?

Planiram još mnoštvo radionica eko štampe tokom ovog leta i svima toplo preporučujem da mi se pridruže u stvaranju zajedno sa prirodom.

Jesu li tvoje kreacije već dospele u neke šopove? I gde sve zainteresovani imaju priliku da se susretnu sa njima osim virtuelno?

Moji unikatni komadi za sad se mogu naći u Misha concept storu u Novom Sadu, a kolekciju možete pogledati na mom Instragram profilu @kozomora_.

Piše: Nataša Bućić @ava_kiddo

Fotografije: Pexels.com

Listajući objave na društvenim mrežama sasvim slučajno sam naišla na jedan zanimljiv članak, u kome je u nekoliko kratkih crtica ispričana veoma interesantna priča. Glavni akter događaja je kineski farmer koji je rešio da šesnaest godina svog života posveti proučavanju prava na zdravu životnu sredinu, kako bi tužio hemijsku kompaniju koja je zatrovala obradivo zemljište koje se nalazi u njegovom vlasništvu i od kog njegova porodica živi. U kasnim devedesetim primetio je da je voda, koju koriste žitelji njegovog mesta, zagađena i došao je do zaključka da je glavni uzrok kontaminacije obližnja državna hemijska fabrika.

Pošto nije mogao da priušti obrazovanje iz pomenute oblasti prava, ovaj posvećeni i uporni građanin je vlasniku lokalne knjižare davao kukuruz u zamenu za dozvolu da pozajmi literaturu, kako bi najbitnije delove svojeručno prepisivao.

Nakon punih šesnaest godina pripreme i postupka dobio je slučaj i na taj način pomogao svim porodicama u njihovom malom selu. Da li možete da se setite kad ste poslednji put prišli nekoj životnoj situaciji sa ovoliko posvećenosti? Iskrena da budem, mene je ova priča naterala da se dobro zapitam.

Danas više nego ikad se priča o ekologiji, a primeri iz prakse su uglavnom obrnuto proporcionalnog karaktera. Veliki kapitalistički sistemi se temelje na formiranju neiscrpnog potrošačkog karaktera, ne ostavljaju nam vremena za predah i razmišljanje, već decenijama kroje sudbinu naše planete. Tek kad je šteta već učinjena, kolektivna ekološka svet se budi i zajednica kreće u odbranu prirode. Verovatno ste čuli za održivi razvoj. U modernom društvu ne postoji sfera gde se ova zvučna sintagma ne upotrebljava. Da li znate kako glasi definicija održivog razvoja?

Teorijski i grafički tri glavna stuba održivog razvoja su ekonomska održivost, zaštita životne sredine i socijalna jednakost. To bi u praksi trebalo da znači da se umerenim korišćenjem prirodnih resursa i njihovom ravnomernom raspodelom podjednako podmiruju potrebe stanovnika celog sveta kako bi se ostvarila socio-ekonomska stabilnost i planski sačuvali prirodni ekosistemi u ime generacija koje dolaze. Definicija, složićete se, pravedno i razumno zvuči u pisanoj formi, dok je u praksi drugačije. Naglim porastom populacije koja naseljava našu planetu zadovoljavanje osnovnih potreba, kao što je potreba za hranom i pijaćom vodom, dovedene su u pitanje. Globalno, neravnomerna raspodela bogatstva dovela je do toga da šačica ljudi uživa u dobrobitima i izobilju prirodnih resursa, dok većina jedva spaja kraj sa krajem. Ovom nejednakošću, u svakom smislu i pogledu, najviše su pogođene zemlje u razvoju. U njima je sistem korumpiran pa im prirodni resursi bivaju oduzeti u zamenu za prljave tehnologije, zagađenu vodu i hranu, uz uglavnom devastirajući radni režim u kome se pojedinci zadovoljavaju mrvicama, zaraženi potrošačkim mentalitetom. U ovakvim slučajevima suština postaje golim okom nevidljiva, a planiranje svih vrsta održivosti na duge staze praktično nemoguće.

I eto tako, pretpostavljam da vam je u ovom globalističkom modernom svetu dosta teoretisanja i fraza koje zvuče prazno i sve slabašnije. Verovatno se ponekad zapitate poslednjim atomima snage kako je moguće preusmeriti ovu zahuktalu mašineriju i spasiti ono što se spasiti da? Često čujemo rečenicu – šta ja kao pojedinac mogu tu da uradim, nemoćan sam. E pa, naša snaga se krije baš tu, u svakom od nas. Potrebno je da osvestimo naše navike i da svako krene u raspremanje svog dvorišta. Moje otrežnjenje se desilo jednog decembarskog dana, potpuno iznenada i spontano. U svojoj višedecenijskoj podstanarskoj karijeri, selidba je bila aktuelna baš u tom periodu. Pakovala sam svoje stvari prvo u kutije, pa u kese za smeće, pa sam onda rešila da dosta toga poklonim, a onda sam shvatila da za neke od tih stvari nisam ni znala da ih imam u posedu... Tako sam danima premeštala, pakovala, raspakivala i preznojavala se pod teretom svog pokućstva. U čitavom tom procesu sam shvatila da mi veliki deo svih tih stvari apsolutno ništa ne znači. Od tog momenta sam prelomila i donela odluku da više nikad ne praktikujem stihijske kupovine. Dakle, da kupujem samo onda kad mi je nešto zaista potrebno i neophodno. Ta odluka se odnosi na sve – od hrane do odeće. Kupovinu sitnica u enterijeru sam u potpunosti izbacila i rešila sam da prostor uredim sa onim što već posedujem. Biljke i knjige su jedine ostale moja slaba tačka i moram da budem iskrena i priznam da tu još ponekad pokleknem. Mada mislim da ću od jeseni uspeti da svoju strast za čitanjem počnem da zadovoljavam u biblioteci, što i vama toplo preporučujem. Dakle, promena počinje u svesti pojedinca i zato smo svi u ovoj priči o održivosti podjednako bitni. Iskušenja su jasno vidljiva svuda oko nas i potrebno je da im se odupremo, danas više nego ikad. U ovoj priči zajedno možemo da prođemo kroz neke svakodnevne situacije - na primer u prehrambenoj prodavnici. Kad uđete u bilo koji prodajni objekat potrebno je ne pasti pod uticaj zavodljive ambalaže i slogana koji vas vrebaju sa rafova. U takvim situacijama dobro je imati spisak pri sebi kako biste kupili samo ono najpotrebnije. Ukoliko nam se dopadne nešto što je novo u prodaji, savetujem da uredno pročitate listu sastojaka koje taj proizvod sadrži i da se preispitate da li vam je isti zaista neophodan i da li je dobar po vas? Gomilanje i bacanje neiskorišćene hrane je preraslo u globalni problem. Uvek kad krenete da odložite u smeće nešto čemu je istekao rok, setite se da možda dve ulice od vas živi osoba koja tog dana nema šta da jede. Takođe, ja lično imam veliki problem sa voćem i povrćem koje je spakovano u plastičnu ambalažu. Naročito mi je groteskno kad na odeljku za organske proizvode naiđem na npr. kruške koje su uredno spakovane u stiropor i foliju. Svako od nas bi trebalo da uz sebe nosi platnene vrećice za voće i povrće, kako bi izbegao gomilanje plastičnog otpada. Ovakva navika vrlo brzo uđe u rutinu i posle izvesnog vremena efekti su primetni –kako u okolini, tako i u našim glavama. Još jedna stvar mi često zasmeta, a to je što danas u prodavnici retko možete kupiti jaja koja nisu spakovana u kornete. Na kraju meseca se dešavalo da budem u nedoumici šta sa istim da radim, međutim onda sam se dosetila da bi verovatno dobrodošli nekoj baki na pijaci. I šta ću, uzmem i odnesem ih. Kad smo već kod pijaca, mislim da su one neizostavan deo svakog društva i da odlazak na iste treba ritualno negovati i prenositi tu lepu naviku iz generacije u generaciju. Odlaskom na zelene tržnice oduzimamo snagu svirepom kapitalizmu i dajemo šansu malim proizvođačima i pojedincima. Da ne govorim da na ovakvim mestima često naiđemo na domaće proizvode koji oblikuju identitet jednog naroda, u skladu sa karakterom i običajima podneblja na kom se nalaze. I da ne zaboravim, pri odlasku u kupovinu ceger se podrazumeva! Ukoliko vam se problem otpada čini kao nebitna tema, predlažem vam da sprovedete jedan eksperiment – u toku jedne nedelje odvojite i sakupite plastičnu ambalažu, omote i kese od svih proizvoda koje ste tih dana pazarili. Verujem da će vas krajnji rezultat iznenaditi.

Sledeća stavka je kupovina odeće i obuće. Možda je ovo oblast u kojoj manipulacija potrošačkim navikama najviše dolazi do izražaja. Tragedija tekstilne industrije počinje u fabrikama koje su locirane u zemljama trećeg sveta i kojima gomile ljudi, mahom žena, radi u užasnim uslovima za male plate (ovim problemom pogođene su i mnoge tekstilne radnice u našoj zemlji koje rade prekovremeno, sa ugovorima koji ih ne štite dovoljno, za niske plate), a sva ta odeća završava na smetlištima sačinjenim od tekstilnog otpada širom kugle zemaljske. I sve velike kompanije brze mode će pokušati da vam prodaju priču o svojoj ekološkoj osvešćenosti. Ne nasedajte na to!

Kako ovde može svako od nas da napravi promenu? Pa očigledno je – snaga je u našem novčaniku. Pre svake kupovine zapitajte se da li vam je ta stvar zaista potrebna i koliko sličnih već imate u garderoberu. Koliko je ta stvar upotrebljiva, da li je udobna, koji je njen sirovinski sastav, kako ćete se u njoj osećati i hoće li biti nosiva na duže staze? Ukoliko je samo jedan od odgovora ne, odustanite od kupovine.

Trendovi u modnoj industriji se menjaju gotovo nedeljno, pa se u nekom momentu taj krug zavrti i opet postane popularno npr. ono što su naše mame i bake nekad nosile. Ukoliko kupujete probirljivo i kvalitetno, sigurno će tu biti komada koje će neko od vas moći da nasledi. Transfer tradicije i kulture na ovaj način je neuporedivo bitniji u poređenju sa svim stvarima koje imamo u svom posedu.

Još jedna bitna stvar je svakodnevno širenje dobrih vibracija koz zdravorazumske prijateljske razgovore. Evo i primera. Imam izuzetno blisku prijateljicu koja je ovih dana kupila sebi petnaesti par patika i pohvalila se istim. Nemojte me pogrešno shvatiti, nisam ni zavidna, ni ljubomorna samo mi je potpuno jasno da njoj još jedan par patika u ‘baš toj posebnoj boji’ apsolutno nije potreban. I ja joj kažem to, uz opasku kako bi za taj novac mogla da ode na neki izlet van grada i vidi nešto što do sada nije imala prilike da upozna. Epilog – ona se prvo malo ljutne, ali zatim i razmisli.

Kad smo već kod patika, na pamet mi je pala priča o jednom poznatom brendu koji je plasirao modele sportske obuće sastavljene od reciklirane plastike izvađene iz okeana. Naravno, cenovno nepriuštive velikoj većini. Ne dozvolite da vas velike kompanije ovakvim i sličnim pričama obmanjuju i uzimaju vam novac prisvajajući za sebe lovorike i epitete ekološkog karaktera. Ekološki osvešćeno je da iz upotrebe npr. izbacite štapiće za uši načinjene od plastike, a kupovina ovakvog modela patika ne predstavlja nikakav pomak u zelenoj revoluciji.

Ni sami procesi reciklaže nisu uvek čisti procesi (niti se sve može reciklirati), toga takođe treba da budete svesni. Često se u tim procesima kao nusprodukti javljaju zagađujuće materije štetne po životnu sredinu. Veoma je bitno da se edukujemo i u tehnološkom pogledu, kako bi mogli da donosimo razumne zaključke. U svakodnevnim aktivnostima se možete susresti sa nelogičnostima različitog karaktera. Npr. veganska, zdrava hrana zapakovana u pvc ambalažu, ljudi koji se kunu da u životu ne bi okusili životinjsku hranu i izdaju se za zaštitnike prirode, a uredno svakodnevno upotrebljavaju plastične slamčice, uzimaju kese u trgovinama ili neumereno troše papirnu galanteriju ili jednostavno odvrnu slavinu i ostave tako da voda ističe, a čista voda je danas pravo bogatstvo. Moć svakog od nas je u tome da osobama u svojoj okolini skrenemo pažnju kako bi se zajednica što pre edukovala, ujedinila i formirala kolektivno održive navike. Apsolutno sve u prirodi je povezano do najsitnijeg detalja, toga treba u svakom momentu da budemo svesni. Kada tu sliku osvestimo borba sa divovima kapitalizma biće znatno lakša. I naravno, čovek u ovom ekosistemu nije povlašćeno biće. Priroda pripada svakom njenom činiocu. Problem je samo što ljudi imaju svoje egoistične predstave na kojima je potrebno raditi.

Šta ste vi danas učinili dobro u pogledu ekološke održivosti? Da li ste naučili nešto novo ili podelili neku mudrost sa prijateljicom uz podnevnu kafu? Načina za izlazak iz ovog začaranog potrošačkog kruga je mnogo, a na vama je da izaberete stanicu na kojoj ćete sići.