Original #39 by Original Magazin

broj 39 // decembar 2018. // cena 199 din.

// RS 3,50 KM

// CG 1,99 Eur

www.originalmagazin.com

Original

maga zin

Orgnlmagazin

Isidora Simijonović Nikola Rakočević Jovana Stojiljković

Jutro će zaista promeniti sve Kako startup akcelerator smanjiti bacanje Pretvorite dobru Žene po meri društva hrane ideju u uspešan biznis

Ko su one?

ISSN 2466-2747 = Original magazin COBISS.SR-ID 217647628

Original

maga zin broj 39 // decembar 2018. // cena 199 din.

Impresum

ORIGINAL magazin Izdavač Fondacija „Novak Ðoković“ Direktor magazina Jelena Ðoković Pomoćnik direktora Aleksandra Radujko Projektni menadžer Originala Ivana Hibner Pomoćnik projektnog menadžera Danijela Jovičić Uslužni izdavač Ringier Axel Springer Srbija Generalni direktor Jelena Drakulić Petrović Direktor izdavaštva Sreten Radović Glavna i odgovorna urednica Ivana Stanišić Bokić Šef tehničke redakcije Zoran Stojković Tehnički urednik Aleksa Vasović Dizajn i lejaut Slobodan Jovanović Coba www.cobaassociates.com Urednik fotografije Vladislav Mitić Foto-agencije Profimedia, Getty Images, iStock Lektura i korektura Nataša Ðorđević Redakcija Ana Kalaba, Vesna Lalić, Biljana Stefanović, Dragan Jovićević, Ivana Stojanov Kontakt: orgnl@novakdjokovicfoundation.org Društvene mreže i digitalni marketing Sofija Borković Oglašavanje Media Impact Srbija original@mediaimpact.rs Tel. 011/3334 502 Pretplata: distribucija@ringier.rs 011/3334-644 Štampa Rotografika Subotica Generalni distributer Ringier Axel Springer

Reč uredince

R Ovaj posao nekada deluje kao beskonačno postavljanje pitanja i kao da nema kraja. Međutim, odlična je prilika da se nauči da stvari pogledaju iz drugog ugla – umesto kao na postavljanje pitanja ovaj posao treba gledati zapravo kao iznalaženje odgovora. I umesto stava da ovom poslu nema kraja, svaki dobijeni odgovor može se gledati kao jedna mala celina, koja budi radoznalost za nova pitanja i otvaranje novih celina. A ta radoznalost, kako nas uči Ričard Brenson u svojoj kolumni, je ono što je neophodno da bi se postao uspešan, a ostao motivisan. Tako, u prošlom broju razgovarala sam sa Vukašinom iz Startita i postavila mu pitanje – koje greške su pravili biznisi čijem je propadanju svedočio i rekao je vrlo važnu stvar, da mi jesmo veoma kreativni, ali da dobra ideja ne garantuje i uspešan biznis. Ovo me je zainteresovalo da nađem odgovor na pitanje – a šta kada imate dobru ideju, kako da razvijete biznis? Tako sam otkrila prvi srpski biznis akcelerator, ljude koji pomažu onima sa idejom da postanu uspešni i od Vuka iz EastHub saznala kako je on od one “sijalice iznad glave” napravio uspešnu internacionalnu kompaniju, te koja mu je motivacija da uči druge onom za šta je on morao sam da se pomuči. I dok čekam da ovaj broj ode u štampu, već razmišljam o novim pitanjima. Tj. tražim nove odgovore. I unapred im se radujem.

Ivana Stanišić Bokić

Original maga zin

U ovom broju

↘

Kolumna Ričard Brenson

Veštačka inteligencija

Jutro koje je promenilo sve

Anksioznost

Super Srbija

Kulturni vodič za decembar

Žene po meri društva

Sten Li

Zoja Kukić

Digitalni muzeji

Kako smanjiti bacanje hrane

Original preporuka - Suzana Trninić

Istorija “šmeka“

Upoznaj svet - Magija je stigla

Male promene koje će značiti mnogo

Gedžeti koji će obeležiti 2019.

Morale su da biraju – da li će biti umetnice ili će živeti u skladu s onim što se od njih očekuje. Jer umetnost je bila rezervisana samo za muškarce. Sve dok se nisu pojavile one i ispisale nova pravila.

Sebe najbolje upoznajem svirajući

Žene po meri društva

Lenka Petrović, najbolja harfist kinja na svetu

original

Vuk Živković, EastHub

Kako od dobre ideje napraviti uspešan biznis

original

Digitalni muzeji

Umetnost po ukusu milenijalaca

Marko Louis

Posle svake tame mora doći svetlo 5

KOLUMNA

Ričard Brenson

šest neočekivanih lekcija o liderstvu Ne čini lidera dobrim samo njegova preduzetnička izuzetnost, iako je ona veoma važna. Način na koji živi i kako se odnosi prema drugima ipak je daleko bitniji.

www.originalmagazin.com

1. Budite pristupačni

4. Ostanite radoznali

Koliko god da ste učinili u životu, koliko mislite da ste uspeli, nikada ne možete da se zatvorite za druge ljude. I vi ste nekada bili na početku, a čak i kada niste, sigurno niste ništa mogli da učinite sami i bez ičije pomoći. Ukoliko ljudi znaju da mogu da vam se obrate kada imaju nedoumice, učiniće da vam veruju, a smo ako vam veruju možete biti dobar lider. Ljudi one kojima ne veruju neće pratiti ili će to činiti iz straha, a strah je najveći neprijatelj poslovanja. Ohrabrite ljude da uče od vas i oni će to umeti da cene. Ukoliko ste odabrali prave ljude, a dobri lideri to rade, oni neće traćiti vaše vreme, već će pitati samo stvari za koje znaju da samo od vas i nikog drugog mogu da nauče. A ako ne želite da uče od vas, onda to znači da ni sami niste sigurni da imate šta da ih naučite.

Svakog jutra okupim svoje saradnike da čujem njihova mišljenja o biznisu, liderstvu i životu. Jednom prilikom kapetan Mark Keli pričao je o donošenju dobrih odluka i rekao nešto veoma zanimljivo: “Niko od nas nije glup kao svi mi”. To je bila sjajna rečenica o tome koliko opasno može biti “kolektivno mišljenje” i koliko je važno razmišljati svojom glavom. Odmah sam to zapisao i razmišljao sam o tome dugo. Veoma je važno da čujem šta ljudi oko mene imaju da kažu, otvorenog sam uma i ono što čujem provući ću kroz gomilu svojih filtera i odabrati šta smatram ispravnim, te to i primeniti. Neke stvari neću prihvatiti, naravno. Zapravo, mnoge stvari. Ali će me uvek zanimati da čujem šta imaju da kažu. Ostanite uvek radoznali za tuđe misli, za tuđa iskustva, možete naučiti mnogo, pronaći bolje načine za funkcionisanje stvari i tako postati bolji lider.

2. Prekinite da pokušavate da se dokažete Većinu svog vremena provodim bosonog na ostrvu na kom ne su formalnosti svedene na minimum. I tako mi je najlepše. Ukoliko dobro znate ko ste, šta ste i koliko vredite, nećete imati potrebu konstantno drugima da bodete oči onim kako ste zamišljali da izgleda uspeh. Onoga trenutka kada nekog morate da ubedite da ste nešto – vi to niste. I u šta god da pokušavate nekog da ubedite, male su šanse da ćete zaista uspeti. Ništa od toga ne menja način na koji vas oni vide, bar ne na bolje. Zato, umesto da bilo šta radite u nameri da se dokažete drugima, dokažite sebi da možete sve što ste naumili. I to je najbolji dokaz koji ćete ikada izneti. I veoma je važno da držite ego pod kontrolom.

3. Više se igrajte Da, upravljanje biznisom je veoma ozbiljna stvar, ume biti iscrpljujuća i ne deluje kao nešto pogodno za zabavljanje. Ali, ako ste preozbiljni, to će vam popiti svu volju za životom, a ako se toga odreknete, čemu onda uspeh u poslu? Sebi sam obećao da nikada neću prestati da se zabavljam. I mislim da mi za sada veoma dobro ide. Kada čujem muziku, uvek ću prvi zaplesati. A ne sputavam se ni kada je reč o poslu, puštam prvo da izlete one ideje za koje bi drugi rekli da su najluđe, ali je meni veoma zabavno dok ih smišljam i razrađujem. Najteži posao je ubediti me da je nemoguće ostvariti ih. Igranjem ćete skinuti pritisak koji vam nameću svakodnevne obaveze. A smeh i zabava nisu dobri samo za vaše zdravlje, već ćete zbog toga postati mnogo bolje društvo.

original

5. Ne trošite život na stvari koje vas ne raduju

Ne možete uvek birati šta ćete da radite, ali je jako važno da u svom poslu pronalazite radost. Bar iz nekog ugla to mora biti nešto što će vam ugrejati srce. Uostalom, na poslu dnevno provodite uglavnom više vremena nego što imate za porodicu i prijatelje. Zato je važno da to bude mesto koje vas neće iscediti, već će vas puniti energijom. Čvrsto verujem da nikada ne bih uspeo da sam radio stvari koje me nisu radovale. Kada u nešto ulazite srcem i unosite ogromnu strast, tek onda rezultati mogu biti pravi. Samo vaša hrabrost će pretvoriti snove u stvarnost. Uvek volim da kažem da ne postoji veća stvar koju možete za sebe da uradite od toga da partite svoju strast – na način koji će služiti i vama i svetu. A verujte, strast je zarazna. Kada je ljudi oko vas vide u vama, prenećete je i njima i rado će uložiti svoj maksimum.

6. Prihvatite “Zašto da ne?” način razmišljanja

Svetu je potrebno više ljudi koji su spremni da se bore protiv statusa quo, da budu odvažni, da sanjaju velike snove i krenu bez ustručavanja u njihovo ispunjavanje. Potpuno je razumljivo i opravdano imati strah od nepoznatog, ali umesto da razmišljate “zašto bih to uradio?” razmislite “a zašto ne bih?” Ništa ne možete ostvariti ako ne pokušate i ne usudite se. Strah, ranjivost i ponos moraju da se stave po strani, zarad viših ciljeva. Ništa na svetu nije postignuto iz zone komfora. Većina ljudi iz straha precenjuje veličinu rizika njenog napuštanja, zbog toga ne mrdaju odande gde su zakucani.

Radar nove generacije

Tekst: Ana Lađarević DigitALa.rs

Veštačka inteligencija Budućnost koja je već stigla

artificial intelligence

Do pre nekoliko godina za one koji nisu pažljivo pratili dešavanja u svetu tehnologije veštačka inteligencija ili AI (artificial intelligence) je bila rezervisana samo za filmove naučne fantastike i izgledala je podjednako daleko kao i leteći automobili. Međutim, velike kompanije su vredno radile i pronašle način ne samo da usavrše veštačku inteligenciju nego i da je primene kod uređaja koje svakodnevno koristimo.

eštačka inteligencija je prvi put pomenuta krajem pedesetih godina prošlog veka kao nauka i inženjerstvo pravljenja inteligentnih mašina. Od starta se smatralo da ona nije cilj, već sredstvo za postizanje cilja, i to pre svega zarad lakšeg života. AI danas zapravo predstavlja „duboko učenje“ koje omogućava mašinama da same obrađuju informacije na jednom vrlo sofisticiranom nivou da bi potom mogle da izvršavaju komplikovane funkcije. 8

Sve funkcioniše preko algoritama koji same uče i traže rešenja, pa je ključ zapravo u raspoloživim informacijama koje su danas vrednije nego ikad. Na primer, aplikacija prikuplja fotografije određenih vrsta predmeta i uči koje svetlo za njihovo slikanje je najoptimalnije i potom to prenosi kameri na telefonu koja sve automatski podešava da bi vaše slike izgledale kao profesionalne. Pojednostavljeno rečeno, to je jedan od načina na koji AI radi i polako, ali sigurno oblikuje i živote „običnih” ljudi.

Najbolji primer za to su upravo pametni telefoni – dostupni su svima po umerenim cenama, obavljaju ponekad i složene funkcije, a njihovo korišćenje ne zahteva prethodnu obuku. Apple je AI iskoristio kroz svoj čip „neural engine”, koji izvršava određene radnje, ali tako da minimalno troši energiju u odnosu na neke standardne funkcije. Oni su takođe uveli opciju otključavanja telefona kroz prepoznavanje lica, i to preko 3D mapiranja, pa su šanse da neko iskoristi podatke sa vašeg telefona bez dozvole gotovo ravne nuli. Kod www.originalmagazin.com

Najglasniji protivnik razvoja AI je Ilon Mask, CEO kompanija Tesla i SpaceX, koji uporno upozorava da bi veštačka inteligencija mogla da postane opasnija od nuklearnog oružja. Sa druge strane, CEO Facebooka Mark Zakerberg nazvao je Maskove tvrdnje nepotrebnim i neodgovornim. rametre da bi napravila što bolju fotografiju. To ujedno znači da je mogućnost da uslikate mutnu sliku svedena na minimum. Pri tome se sve dešava u deliću sekunde, što ljudsko oko čak i ne detektuje. I to je samo početak u primeni veštačke inteligencije kod pametnih telefona jer se u isto vreme svakodnevno prave nove aplikacije zasnovane na AI ili pak na tome da se ona maksimalno iskoristi.

Samsungovih telefona veštačka inteligencija je, između ostalog, iskorišćena u pametnom asistentu koji se zove Bixby. Za razliku od Siri, on se ne mora pokretati glasom, već kroz kameru na samom telefonu. Tako korisnik može da sazna sve što ga interesuje o nekoj lokaciji ili objektu. Možete uperiti kameru u kozmetiku, na primer, i odmah ćete dobiti listu lokacija gde je možete kupiti ili listu sajtova za onlajn naručivanje. Takođe, zahvaljujući veštačkoj inteligenciji telefon će vam automatski prevesti bilo koji tekst na jezik koji odaberete. U isto vreme u kompaniji Huawei su, između ostalog, našli primenu za AI kod kamera na svojim telefonima, i to iz modela u model funkcioniše sve bolje. Jednostavno rečeno, novi čip koji je propraćen veštačkom inteligencijom prepoznaje na desetine hiljada različitih predmeta i scenarija i kamera se automatski podešava na najbolje moguće paoriginal

U isto vreme AI je već uveliko pronašla svoju primenu u još jednoj velikoj industriji – automobilskoj. Autonomni automobili, oni koji se voze sami (a o kojima smo pisali u prethodnom broju) najveći deo svojih funkcija obavljaju upravo preko AI, i to bi trebalo dalje da se razvija pa se očekuje da će se uskoro pojaviti i autobusi i vozovi kojima neće direktno morati da upravlja čovek. Ovo, naravno, ne znači da više neće biti mesta ni poslova za ljude. Daleko od toga, ali bi AI trebalo da preuzme na sebe neke od onih poslova koji su opasni ili pak štetni po ljude, poput proizvodnje toksičnih supstanci ili demontiranja bombi i mina. Ovo je samo početak liste poslova koji uključuju upotrebu veštačke inteligencije. Očekuje se da bi adekvatne mašine zasnovane na AI zahvaljujući sposobnosti da skladište i obrađuju neverovatno velike količine podataka jednog dana mogle da dođu do rešenja velikih svetskih kriza, poput globalnog zagrevanja. One se već sada koriste u bankarstvu, za predviđanje stanja na berzama, u osiguravajućim kućama da predvide stepen rizika, u medicini za preciznije dijagnoze…

AI predstavlja „duboko učenje“ koje omogućava mašinama da same obrađuju informacije na vrlo sofisticiranom nivou da bi potom mogle da izvršavaju komplikovane funkcije

Naravno, veštačka inteligencija je morala da zadrži i malo onog futurističkog što se oduvek vezivalo za nju. Tu na scenu stupa Microsoft, koji je upravo predstavio AI asistenta (još jednu pored Cortane). U pitanju je Xiaoice, četbot (chatbot) koji je osmišljen u vidu tinejdžerke s određenim setom veština. Ono što je razlikuje od drugih AI asistenata je to što donekle ima svoju ličnost, može da se šali, piše originalnu poeziju, komponuje i peva, da igra igre i slično. Ovaj deo, priznajemo, jeste malo zastrašujući i podseća na upozorenja koja šalju teoretičari zavere. Ali nam i jasno stavlja do znanja da je veštačka inteligencija već uveliko tu i možda vi ne učite o njoj, ali ona svakako uči o vama. 9

EKSKLUZIVNI INTERVJU

Jutro koje je promenilo

sve

www.originalmagazin.com

Mladi glumci zvezde su hit serije koja se emituje na RTS-u i koja se preko noći uvukla pod kožu velikom broju gledalaca, i to onoj najzahtevnijoj ciljnoj grupi – milenijalcima, generaciji o kojoj i govori. O tome šta je njima “Jutro” promenilo, do toga da li je promena uvek dobra, razgovarali smo sa Jovanom Stojiljković (25), Nikolom Rakočevićem (35) i Isidorom Simijonović (21), koji su na pitanja odgovarali odvojeno, što je bila idealna prilika da vidimo koliko su različiti kada im se postave ista pitanja. Tekst: Ivana Stanišić Bokić Foto: Uroš Arsić Make Up: Maza Banjac

original

EKSKLUZIVNI INTERVJU

noge domaće serije su uspešne, ali je serija „Jutro”, osim što ima dobru gledanost, uspela i na neki novi način – mladi se s njom poistovećuju. U čemu je tajna tog uspeha? Šta mislite, koju ste to žicu potrefili baveći se problemima mladih da privučete ovu buntovnu generaciju iako je njihova prva reakcija na takve stvari odbijanje? Jovana: Jako je važna ideja reditelja da junake približi gledaocima. To su činili radeći na scenariju, vizuelnom identitetu, kao i s glumcima. Mislim da je važno što smo i mi kao glumci doneli nešto svoje, a uz to zavoleli likove koje tumačimo. Iako je Anđela poprilično različit karakter u odnosu na mene, ja sam se trudila da je što uverljivije igram, da razumem njen način mišljenja zato što poznajem mlade ljude koji su slični njoj. Tako je i s ostalim likovima. Autori su izabrali da oni budu što autentičniji, a situacije svakodnevne, životne, tako da je jasno zašto se gledaoci vezuju za seriju i prepoznaju delove svojih života ili živote ljudi iz okruženja. Nikola: Mislim da je ključ uspeha iskrenost, a i originalnost autora, njihova sposobnost da inspirišu svoje saradnike da bez zadrške učestvuju u stvaranju scena u kojima će se prepoznati hiljade i hiljade ljudi ove zemlje, a i šire. I ne mislim da se serija dopala samo pripadnicima mlađe generacije, ispostavilo se da su teme kojima se bavi ova serija mnogo šire i kompleksnije nego što se isprva činilo. Isidora: Mislim da nam je svima nedostajala jedna generacijska serija koja se bavi mladim ljudima. Bez osuđivanja, romantike ili nekakve usiljene želje da im se dodvori, već nepretenciozno i iskreno, a s druge strane maštovito i promišljeno. Kako biste u jednoj rečenici objasnili nekom zašto bi trebalo da gleda „Jutro”? Jovana: Pomerajući granice domaćih TV serija, bavi se mladim ljudima na autentičan i vizuelno kvalitetan način. Serija se prikazuje na nacionalnoj televiziji i svi autori su uložili veliki trud u teškim uslovima, i uspeh je što taj svet koji smo stvorili komunicira sa ljudima koji gledaju. Nikola: Zbog poštenog i ljudskog odnosa prema problemima sa kojima se ljudi suočavaju.

Jovana:

Najgore je kada nešto očekuješ od sebe ili od drugih, jer se uvek pokaže nešto drugačije od očekivanog i to je prirodno, ali tada često nastupa samokažnjavanje 12

www.originalmagazin.com

Nikola:

Serija se na vrlo pošten način bavi ljudima i njihovim problemima, i to je razlog zbog kog nije skliznula u kliše. Mene su naučili da je svako javno obraćanje društveno angažovano, hteli mi to ili ne.

Jovana: Neke situacije koje se dešavaju likovima u seriji mogu da prepoznam, i to češće zbog ljudi koje poznajem a koji su takvi nego što sebe prepoznajem u njima. Prepoznajem taj osećaj na kraju dana koji često junaci imaju na kraju naših epizoda. Zapitanost, letargija…. Kompleksni su likovi, menjaju se kroz seriju, tako da ne mogu da se vežem za jednog junaka, ali mogu za neke situacije. Što se Anđele tiče, ona je drugačija od mene, ali sam je, igrajući je, zavolela i razumela.

Isidora: Suvišno je objašnjavati rečima nešto što se može pogledati na RTS-u ili na internetu (RTS planeta), pa kako vam drago. …A kako biste jednom rečenicom opisali lik koji tumačite? Jovana: Anđela je devojka koja je dugo živela u ubeđenju da poznaje sebe, a onda ju je jedna situacija izmestila iz sigurne zone i pokrenula ju je da se prepusti istraživanju nove strane sopstvene ličnosti koju do tada nije spoznala.

Nikola: U likovima se ne prepoznajem, ali u situacijama da. Ima puno situacija koje su se i meni dogodile, a opet ima i onih stvari koje nikada nisam doživeo. Isidora: Svest svakog pojedinca je kosmos za sebe. Postoje arhe-principi, generacijske sličnosti, posledice suživota u istoj kulturi i na istom podneblju, kao i zajednički problemi. Upravo prepoznavanjem tih problema i pričajući o njima olakšavamo sebi put prihvatanja i razvoja.

Isidora: Saša na sve načine pokušava da pobegne od dosade i ranjivosti, boji se suočavanja sa sopstvenim slabostima, zaobilazi ih ispunjavajući život spoljnim sadržajima da bi vreme prošlo što bezbolnije. Kroz seriju ona počinje da se sudara sa svojim slabostima onda kada je okolnosti sateraju u ćošak, postepeno ih razotkriva i uči da ih prihvata i prevazilazi.

Kada je najavljivana serija „Jutro”, o njoj se govorilo kao o seriji koja prikazuje našu izgubljenu generaciju. Da li je ona zaista izgubljena? Jovana: Mislim da je izgubljena zbog društvenog i socijalnog konteksta, a i zbog emocionalnog hendikepa. To su te godine, tridesete, gde su mladi ljudi uradili sve što je dotad trebalo da urade, a i dalje im fale individualnost, emocije, novac, lična satisfakcija, prostor za iskazivanje, partnerski odnosi. A i kada to dobiju, nisu sigurni da li je to ono što žele. I zbog toga možemo da kažemo da su izgubljeni. Ali mislim da će do kraja serije gledaoci biti svedoci velikih promena koje će se dogoditi našim glavnim junacima. I to je najvažnije.

Da li vidite sebe u likovima koje tumačite u „Jutru“ i u kojoj meri? Koliko ste im slični, a u čemu ste potpuno različiti?

Nikola: Mislim da je to nesporazum ili marketinški štos. Ništa nije izgubljeno i uvek postoji mogućnost da sve bude dobro.

Nikola: Defanzivni borac za slobodu.

original

EKSKLUZIVNI INTERVJU

Isidora: Sreća je oduvek je u nama, ona je prirodno stanje, samo što je mi s vremenom zatrpamo očekivanjima, iluzijama, strahovima i počinjemo da je tražimo na svim drugim mestima gde ona nije

Isidora: Naravno da nije, ne postoji ni tačka gledišta s koje se može objektivno posmatrati i zaključiti da li je neka generacija izgubljena ili ne. Takva terminologija je čak vrlo opasna zato što sugeriše da od nekoga ili nečega treba odustati, a to je svakako nešto čemu ne bismo smeli da težimo. Da li je veliki uspeh serije „Jutro će promeniti sve“ vama doneo neke promene? Šta je drugačije? Jovana: Tokom samog snimanja dobila sam prostor da probam neke glumačke zadatke koje do sada nisam. Sada, tokom emitovanja, puno mi je srce kada čujem i vidim da ljudi prate našu seriju, da su se saživeli sa junacima. I koliko god da je bilo zahtevno raditi u teškim uslovima na ovom projektu, ponosna sam na naše autore i na sve nas što smo uspeli da obradujemo neke gledaoce novom i drugačijom domaćom serijom. Nikola: Da. Popularnost. Isidora: Bogatija sam za jedno veliko iskustvo, za dobru saradnju i osećaj zadovoljstva nakon svega. Osnovna tema serije, kako je rekao reditelj Vladimir Tagić, jeste večno pitanje: Idu li sreća i uspeh zajedno? Da li je sreća biti uspešan ili je uspeh biti srećan? Jovana: Mislim da je sve to povezano. Zanimljivi su ta tema i igra reči koja u tome postoji. Ali duboko verujem da je najvažnije upoznati sebe, stopiti se sa srećom u sebi jer je svako biće poseduje. Uspeh će onda neminovno doći. A pitanje je i šta je uspeh. Važno je biti srećan sa sobom, sa unutrašnjim sklopom, pa ćemo onda umeti da živimo srećni i uspešni što jesmo takvi kakvi smo. Nikola: To zavisi od otga ko šta voli, oba odgovora mogu biti tačna. Dešava se čak da se te dve stvari i ne potiru.

www.originalmagazin.com

Jovana: Anđela je drugačija od mene, ali sam je zavolela

Nikola: Ne prepoznajem se u likovima, ali u situacijama da

Isidora: Svest svakog pojedinca je kosmos za sebe

original

Isidora: Neuporedivo je veći uspeh biti srećan. Ukoliko naša sreća zavisi od uspeha, mi ćemo živeti u grčevitom strahu da ga ne izgubimo, a takav život, složićete se, nije baš srećan. Uspeh je fikcija, on objektivno ne postoji i kao takav vrlo lako može da isklizne. Sreća je tu, oduvek je u nama. Svako dete to može da nam dokaže. Ona je prirodno stanje, samo što je mi s vremenom zatrpamo očekivanjima, iluzijama, strahovima i počinjemo da je tražimo na svim drugim mestima gde ona nije. To, naravno, ne znači da je potrebno odbaciti sve želje i težnje, ali ne smemo da dozvolimo da postanemo njihovi robovi. Ta borba može dovesti do drugih problema – kako se izboriti sa svojim i/ili tuđim očekivanjima, šta kada se ta očekivanja ne podudaraju i čija očekivanja je teže izneveriti? Da li ste se i sami nekada suočili s tim problemima i kako ste se izborili s njima? Jovana: Shvatila sam da je ta reč veliki neprijatelj čoveku. Najgore je kada nešto iščekuješ ili očekuješ od sebe ili od drugih. Onda se uvek pokaže nešto drugačije od očekivanog i to je prirodno, ali tada često nastupaju samokritičnost i samokažnjavanje. Važno je čuvati sebe i druge, biti nežniji, radosniji i opušteniji u odnosu na život koji živimo. Nikola: Treba s malom rezervom uzimati i svoja, a i tuđa očekivanja. Meni to pomaže. Isidora: Često ljudi ne znaju ni da razluče sopstvena očekivanja od očekivanja drugih. Toliko duboko usvojimo očekivanja svojih roditelja ili društva, da počnemo da verujemo da su naša, a onda ih je još teže odbaciti. Ja se još uvek nisam u potpunosti razračunala s tim, ali težim tome. Vežbam i trudim se da ne odustajem jer je najteže, ali i najvažnije istrajati u tome. Pokušavam, takođe, da iskorenim sopstvena očekivanja prema drugim ljudima, jer šta je to nego želja da se drugi ponašaju onako kako ti hoćeš. Serija „Jutro” se bavi društvenim problemima, ali na nepretenciozan način i nije skliznula u opšta mesta, čime je uspešno izbegnuta zamka u koju mnogi upadnu. Da li je dužnost umetnosti da bude društveno angažovana?

EKSKLUZIVNI INTERVJU Jovana: Nije joj to dužnost, ali je to nekako neminovno prisutno. U svakom umetničkom delu. Ova serija nije tome težila, a možemo dok je gledamo da kažemo da je društvena angažovanost veoma prisutna. Kada govorimo o nekoj temi, ona uvek mora biti smeštena u neki kontekst da bi komunicirala sa ljudima. Nikola: Kao što sam rekao, serija se na vrlo pošten način bavi ljudima i njihovim problemima, i to je razlog zbog kog nije skliznula u kliše. Mene su naučili da je svako javno obraćanje društveno angažovano, hteli mi to ili ne.

To su te godine kada su mladi ljudi uradili sve što je trebalo, a i dalje im fale individualnost, novac, lična satisfakcija, prostor za iskazivanje... A i kada to dobiju, nisu sigurni da li je to ono što žele - kaže Jovana

Isidora: Umetnost je prostor slobode, ne mora ništa i može sve. Na čemu trenutno radite? Jovana: Trenutno snimamo drugu sezonu serije „Senke nad Balkanom“ i seriju „Žmurke“, gde igram zanimljivu epizodnu ulogu. Igram u pozorištu u predstavama koje su na redovnom repertoaru. Nikola: Trenutno odgovaram na vaša pitanja. Isidora: Radim na novoj predstavi u režiji Andreja Nosova, koja će premijeru imati krajem decembra. U kom smeru vidite svoju karijeru? Jovana: Ne razmišljam o budućnosti u karijeri. Puštam da se sve odvija u svom ritmu i u pravcu koji je najbolji za mene. Nikola: Nadam se da ću se više baviti predstavama za decu. Isidora: Nažalost, živimo u takvom vremenu u kom se ništa ne može predvideti. Trudiću se da ne izgubim veru u to što radim, kao i da uvek nađem vremena da se odmorim. Koji momenat u dosadašnjoj karijeri je za vas bio najveći izazov? Jovana: Svaka nova uloga predstavlja novi izazov. Možda je moja prva glavna uloga u filmu „Panama” bila najveći izazov, s obzirom na to da sam se prvi put suočila s velikim zadatkom još tokom studija. Nikola: Bilo je puno momenata koji su mi bili najveći izazovi, zato sam valjda i došao do ovde. Isidora: Gluma je večiti izvor izazova, uvek si iznova na početku. Zbog toga je uzbudljiva vrsta izražavanja, mada to ponekad ume da bude i iscrpljujuće. Ipak, neprocenjiv je osećaj izboriti se sa svakim novim početkom.

www.originalmagazin.com

Na šta ste privatno, a na šta poslovno najviše ponosni? Jovana: Ponosna sam na svaki poslovni projekat koji je uspešno završen. Jako su teški uslovi u kojima se danas snima i pobeda je svaki film i serija koji dočekaju svoju premijeru. Naravno, mislim na projekte koji podrazumevaju kvalitet i veliki trud autora. Nikola: Uživam u svom poslu i u životu koji živim. Isidora: Ponosna sam na izvinjenja koja sam izgovorila onda kada je to bilo potrebno. Kao i na trenutke kada sam priznala sebi i drugima da nešto ne umem, tako sam sebi pružila mogućnost da nešto naučim. Ima li nešto što biste uradili drugačije kada biste krenete iz početka? Jovana: Ne, sve bih isto uradila. U tom trenutku, u prošlosti, sigurno ne bih znala ni umela bolje. Nikola: Ne bih kretao iz početka. Isidora: Da sam jednu stvar uradila drugačije, sve od tog trenutka bi se u nekom nešto drugačijem pravcu odvijalo. Ima bezbroj mogućnosti i kombinacija, preostaje mi samo da sledim svoj trenutni osećaj i svoja uverenja. Šta biste sebi najviše zamerili kada biste se za 20 godina osvrnuli iza sebe? Jovana: Videćemo za 20 godina. Nikola: Neću se osvrtati. Isidora: Reći ću vam za 20 godina. Da imate moć da rešite jedan veliki problem u svetu, šta bi to bilo? Jovana: Ozdravljenje svih bolesnih ljudi. Dakle, lek za sve bolesti. Nikola: Vratio bih je onome ko mi je dao. Pa neka on odluči šta bi to bilo.

Isidora: Uh, nažalost, težak je to izbor. Ako bih morala da biram, iskorenila bih svaku vrstu diskriminacije i šovinizma. Da ste lik iz knjige, koji biste voleli da budete? Jovana: One koje ja volim i koji su zanimljivi za glumačku igru previše su tragični da bih ih izabrala. Nikola: Ne znam. Isidora: Volela bih da mogu da svratim u roman Roalda Dala „Čarli i fabrika čokolade”. To mi je omiljena knjiga iz detinjstva. Postoji li uloga za koju vam je žao što nije vaša? Jovana: Ne. Nikola: Ne. Isidora: Ne, jer ako bi postala moja, to više ne bi bila ta uloga. Ne čeznem za ulogama koje su se desile, radujem se onima koje dolaze. Koju biste domaću seriju (osim „Jutra”), a koju stranu seriju svima preporučili kao obaveznu? Jovana: Volim naše stare domaće serije: „Vruć vetar”, „Grlom u jagode”... Često gledam strane serije, jedna od poslednjih koju sam odgledala „Velike male laže” može da bude zanimljiva preporuka. Interesantno mi je što su glumice uzele stvari u svoje ruke i producirale i igrale u ovom projektu. Nikola: „Priče iz radionice” Zdravka Šotre zbog sjajne priče i izuzetne glume. Što se tiče stranih serija, „Damages” (nisam siguran da je prevođena kod nas, zato je strani naslov) zbog izuzetnih rediteljskih, dramaturških i glumačkih zahvata, na čelu sa Glen Klouz. Isidora: „Meso” i „Senke nad Balkanom” od domaćih serija, a od stranih „Black Mirror”, „Westworld” i „Stranger Things”. Da li će jutro zaista promeniti sve? Jovana: Zavisi kakvo je bilo veče. Nikola: Zavisi kome. Ko traži taj će i dobiti. Isidora: Ništa ne može promeniti sve, ali može da pokuša da promeni nešto.

Ukoliko naša sreća zavisi od uspeha, mi ćemo živeti u grčevitom strahu da ga ne izgubimo, a takav život, složićete se, nije baš srećan zaključuje Isidora original

Da li je promena uvek nabolje samim tim što se nešto menja? Jovana: Ne mora da znači. Može da se promeni i nagore. Zavisi od toga ko donosi promenu i zbog čega. Nije nužna promena nabolje. Ali mislim da je svaka promena zdrava i važna za dalji razvoj. Nikola: Možda, ne znam. Isidora: Nije, ali šansa da se nešto promeni nabolje je važna, a ona uvek postoji.

Anksioz Radar nove generacije

Ozbiljan, ali pobediv neprijatelj

www.originalmagazin.com

znost Tekst: Biljana Stefanović Foto: Profimedia

Mladost je turbulentan period, pa su zato mlade osobe pod većim rizikom od anksioznih poremećaja. Sudar sa nesavršenim svetom, preterana očekivanja u školi i porodici izlažu ih razočaranjima i guraju ih u anksioznost. A ona ne nestaje sama od sebe, već je treba ukrotiti i naučiti kako živeti sa njom original

Radar nove generacije

Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“

O Odrastati u srpskoj provinciji devedesetih značilo je gledati zabrinuta lica ljudi koji se, zatečeni situacijom u kojoj su se našli, bore za opstanak sebe i svojih bližnjih na sve moguće načine. Živeo sam u velikoj porodici, a kao prvo dete u generaciji i sa majčine i sa očeve strane odrastao sam okružen ogromnom ljubavlju i pažnjom sa svih strana. Samo, nažalost, u vreme rata, sankcija i velike neizvesnosti – počinje svoju priču za Original Maksim, jedan od brojnih mladih ljudi koji su na svojoj koži osetili kako izgleda borba s anksioznošću. Svog prvog napada anksioznosti seća se upravo s početka osnovne škole. Imao je svega sedam ili osam godina. Te večeri pred spavanje pred očima su mu se opsesivno smenjivale situacije u kojima se jednog dana i sam bori za opstanak svoje porodice pod istim pritiskom kao njegovi roditelji. – Obuzeo me je strah, osetio sam fizički pritisak u grudima i odjednom mi je bilo teško da dišem. Nisam uspevao da nađem izlaz niti rešenje, već sam samo osećao neviđen strah od nepoznatog. Ovog iskustva se i danas vrlo jasno sećam jer je isti osećaj nastavio i kasnije da me prati kroz život. Anksioznost se javljala, u manjoj ili većoj dozi, prilikom upoznavanja novih prijatelja, pri upisu srednje škole, fakulteta, a ja nisam znao kako da se nosim sa tim – priča Maksim krajnje iskreno, otkrivajući da je u prvih šest meseci radnog odnosa izgubio 15 kilograma jer mu je apetit bio skoro potpuno blokiran usled svakodnevnih napada anksioznosti, te dodaje da su kod njega često neosnovana i iracionalna stanja intenzivnog razmišljanja o budućnosti proizvodila sama od sebe nove scenarije i nove okidače. – Može se reći da je jedna anksioznost negovala, širila, pa i proizvodila drugu. Nekada su umele da deluju parališuće i ostave me u nemogućnosti da razmišljam o bilo čemu drugom. Maksim napominje i da je verovao da se svi s vremena na vreme tako osećaju, te da na napade koje je imao ne treba posebno obraćati pažnju. – U vremenu kada smo svi svakodnevno izloženi velikoj količini pritiska i stresa lako je steći takav utisak, zar ne? – zaključuje on, i otkriva da se u međuvremenu, kao i veliki broj njegovih vršnjaka, odselio iz Srbije u potrazi za boljim poslom i kvalitetnijim životom. Tada je shvatio da ima problem. 20

29%

Želja za uspehom, pritisak i visoka očekivanja za 29 odsto povećavaju verovatnoću da će se kod mladih pojaviti anksioznost

– U zapadnoj Evropi je nivo stresa na radnom mestu sveden na minimum. Navikavši na stare kolege koje su stalno pod pritiskom, u novom, znatno manje stresnom okruženju počeo sam da se osećam čudno. Novi prijatelji su takođe odavali utisak unutrašnjeg sklada i istinske ispunjenosti koja se odražavala na njihovom nasmejanom licu, čak i tokom nekih za mene stresnih situacija. Tada sam shvatio da bi možda trebalo da potražim pomoć psihoterapeuta. Želeo sam da budem kao oni, bezbrižan i zadovoljan svojim životom. Zdravstveno osiguranje mi je dodelilo prvog psihoterapeuta, ženu, koja je donekle razumela moj problem, ali nažalost, nije bila u stanju da mi na najbolji način pomogne. Savetovala me je da izbegavam izvore anksioznosti, ali nije mi pomogla da ih definišem i razumem. Posle nekoliko seansi, prekinuo sam terapiju, rekavši joj da ću biti u redu i da odatle mogu sam. I istina, bilo mi je malo lakše, osećaj anksioznosti se smanjio, ali nije nestao.

Osobe sa anksioznim poremećajima mogu da nauče da žive sa anksioznošću i da je upešno kontrolišu tako da ne ometa njihovo svakodnevno funkcionisanje i ne narušava im kvalitet života

Prošlo je još dve godine i Maksimovo stanje se progresivno pogoršavalo usled novih okidača zbog problema u porodici koji su se pojavili i na koje nikako nije mogao da utiče.

– Postajalo je neizdrživo, noćne more su bile intenzivnije a produktivnost mi je bila na minimumu. Rešio sam da ponovo počnem s terapijom, ali sam tražio novog psihoterapeuta. Sa novim psihoterapeutom, takođe ženom, vrlo brzo sam uspostavio odličnu komunikaciju. Delovalo je kao da joj je bilo baš stalo da mi pomogne. Nakon otprilike šest meseci terapije, kroz mnogo iskrenih razgovora, seansi, koje su se često završavale u suzama, došli smo do velikog zaključka. Svih prethodnih godina, pored uspeha na akademskom i poslovnom planu, nikada nisam uspeo dovoljno da razvijem osećaj da prihvatim i raspoznam svoje emocije, pogotovo one negativne. Nisam dopuštao sebi da budem iskreno tužan, niti ranjiv i bespomoćan, već sam racionalizacijom pokušavao da prikrijem osećanja povređenosti i tuge, pa su se neprocesuirane negativne emocije nagomilavale i eksplozivno ispoljavale u vidu anksioznih napada. Poslednja seansa bila je potpuno drugačija. Imao sam istinski doživljaj ozdravljenja i sam rastanak je bio jako emotivan. Priznala mi je da se prilično angažovala oko mog slučaja jer sam se razlikovao u velikoj meri od njenih svakodnevnih, zapadnoevropskih klijenata. www.originalmagazin.com

U domovima zdravlja u 2017. godini 28 od 1.000 odraslih stanovnika imalo je dijagnozu neurotskih, stresogenih i telesnomanifestnih poremećaja.

23%

mladih ispoljava simptome depresije, a 33,5 odsto anksioznost, pokazali su rezultati istraživanja Univerziteta u Kragujevcu na uzorku od 1.940 studenata u Srbiji

Nezadovoljstvo ili anksiozni poremećaj

To je, priznaje on, bio ipak samo početak ozdravljenja jer je došlo vreme da sve što je naučio na terapiji primeni u stvarnom svetu. – Trebalo je istrenirati se za to kada je pravi trenutak da se prepustiš osećanjima i kako to uraditi na pravi način. I to je trajalo još nekoliko meseci. Danas se osećam potpuno mentalno stabilno i po prvi put u životu sam sastavio godinu dana bez ikakvog, i najmanjeg anksioznog napada. Naučio sam da su sve emocije tu sa razlogom, da ih treba negovati i ceniti, čak i one negativne; da ih samo treba pustiti da budu tu i posle nekog vremena one same nestanu i zamene ih neke vedrije i lepše. Za kraj, Maksim kaže da se nada da će njegova ispovest pomoći nekom ko se oseća kao što se osećao on skoro 20 godina. – Niko ne zaslužuje da bude u tom vrtlogu nemira i zato je važno potražiti pomoć što pre. original

Njegova osećanja bila su u skladu sa njegovim stanjem jer je anksioznost zapravo neprijatno osećanje straha, zabrinutosti, uznemirenosti i iščekivanja da će se nešto loše desiti. I dok je određen nivo normalne anksioznosti koristan jer motiviše osobu da ulaže dodatni napor da bi prevazišla situaciju, postoji patološka anksioznost koja nas parališe. Ona se od normalne razlikuje po intenzitetu i trajanju anksioznosti. – Za razliku od normalne anksioznosti, patološka anksioznost je simptom anksioznih poremećaja koji se mogu javiti u raznim oblicima i ispoljiti na razne načine. Osoba može da iskazuje više anksioznih poremećaja i za sve njih je zajedničko da izazivaju ogromnu količinu anksioznosti koju ona ne uspeva da kontroliše, što s vremenom narušava njeno svakodnevno funkcionisanje i kvalitet života – objašnjava Branislava Pavlović, klinički psiholog i psihoterapeut. Ona ističe da su uobičajeni znaci anksioznosti nervoza, nemir i napetost, osećanje straha ili panike, ubrzan rad srca i ubrzano disanje i znojenje, osećanje slabosti ili umora, problem da se koncentriše ili misli na bilo šta drugo, kao i problemi sa spavanjem i stalan osećaj zabrinutosti. Osoba može da pokazuje više ili manje simptoma anksioznosti, u blažim i težim oblicima. – Simptomi anksioznosti mogu da se jave u detinjstvu i mladosti, a nastavljaju da traju i u odraslom dobu. Mladost je uvek turbulentan period u kom dolazi do fizičkih, emocionalnih, psiholoških i socijalnih promena, pa su zato mlade osobe posebno osetljive i pod većim su rizikom od anksioznih poremećaja – ukazuje Pavlovićeva. Za većinu mladih situacije kao što su javni nastup, polaganje ispita, sportsko takmičenje ili izlazak na sastanak izazivaju zabrinutost, uznemirenost i telesnu napetost. Zato je kod njih često teško razlikovati buran razvoj, razne promene ponašanja i uobičajena nezadovoljstva od različitih poremećaja, uključujući i anksiozne poremećaje. 21

Radar nove generacije

U klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ na broj 011/36-36-462 od 14 do 15 časova svakog dana i praznicima moguće je dobiti savet o mentalnom zdravlju od stručnog lica.

Anksioznost i depresija idu ruku pod ruku Veruje se da postoji više faktora i okidača anksioznih poremećaja, a to su genetska predispozicija, hormonalni status, osobine ličnosti, zdravstveni problemi i psihološki razvojni faktori, kao što su disfunkcionalna porodična sredina, nezadovoljavanje emocionalnih potreba, zanemarivanje i zlostavljanje. – Preterana očekivanja u školi, vršnjačkoj grupi ili u porodici izlažu mladu osobu razočaranjima. Kada se suoče sa neuspehom i odbijanjem, kada se sudare sa nesavršenim svetom, nerealnim i prevelikim očekivanjima i spoljašnjim pritiscima, mladi ljudi zbog svoje preosetljivosti i nezrelosti mogu preterano da reaguju, pa vrlo često i razvijaju simptome anksioznosti – otkriva naša sagovornica, i dodaje da anksioznost i depresija često idu ruku pod ruku, pa tako veliki broj ljudi pati od kombinovanog anksiozno-depresivnog poremećaja. Ukoliko se ne leči, anksiozni poremećaj s vremenom može da dovede do još ozbiljnijih komplikacija kao što su depresija ili drugi psihijatrijski poremećaji, zloupotreba supstanci, problemi sa spavanjem, socijalna izolacija ili problemi u školi i na poslu. Važno je znati i da anksiozni poremećaj ne nestaje sam od sebe, već se s vremenom pogoršava i komplikuje. Zato stručnom licu, psihijatru ili kliničkom psihologu treba da se

Primer normalne, korisne anksioznosti: student oseća anksioznost pred ispit, to ga motiviše da još više uči, pa tako umanjuje mogućnost da padne ispit 22

obratite ukoliko osećate da ste previše i stalno zabrinuti, što ometa vaš posao, druženje ili porodične odnose, a vaši strahovi, uznemirenost i razdražljivost su takvi da ne uspevate da ih kontrolišete. – Anksiozne osobe uglavnom duže vreme same pokušavaju da se nose sa svojim problemom. Obično pokušavaju ili da se bore s anksioznošću ili beže od svoje anksioznosti, što ih uvlači u začarani krug iscrpljujuće borbe i „straha

25%

Svaka četvrta osoba u Srbiji u jednom periodu života bude suočena sa nekim mentalnim problemom, a odlazak kod psihijatra je još uvek tabu tema

Telesni simptomi anksioznosti mišićna napetost i pojačano znojenje / drhtavica i knedla u grlu / vrtoglavica / telesna slabost / ubrzan rad srca / glavobolja i bolovi u stomaku / problemi sa spavanjem

od straha“. Osnovni savet anksioznim osobama jeste da prestanu da se bore ili beže od anksioznosti, već da je prihvate i postanu najbolje drugarice sa njom. Prihvatajući da ima problem i da od njega ne može pobeći i da on neće nestati sam od sebe, anksiozna osoba čini prvi korak ka ozdravljenju. Ono što još može da pomogne jeste redovna fizička aktivnost, uredna i zdrava ishrana, aktivan društveni život i podrška bliskih osoba – ističe Pavlovićeva. Iako svi maštamo o životu bez strahova i napetosti, tako nešto, nažalost, nije moguće. Anksiozna osoba ne može da ima za cilj da živi bez anksioznosti jer je anksioznost u ljudskoj prirodi. Osobe s anksioznim poremećajima mogu da nauče da žive s anksioznošću i da je upešno kontrolišu tako da ona ne ometa njihovo svakodnevno funkcionisanje i ne narušava kvalitet života. Lečenje anksioznih poremećaja zavisi od vrste, težine i trajanja samog poremećaja, kao i da li se on javlja sa još nekim problemom. Psihoterapija može da pomogne da osoba razume svoju anksioznost i da nauči načine kako da se nosi sa njom. Ukoliko je pak anksiozni poremećaj ozbiljniji ili nema poboljšanja tokom nekog vremena psihoterapije, psihijatar u tretman uključuje lekove, anksiolitike i/ili antidepresive.

Primer patološke anksioznosti: student pred ispit oseća jaku anksioznost koja ga onemogućava da se koncentriše i da uči; tako biva blokiran strahom i ne izlazi na ispit jer izbegava neprijatnu ispitnu situaciju. www.originalmagazin.com

Žene dva puta češće od muškaraca pate od anksioznih poremećaja

Danas se osećam potpuno mentalno stabilno i po prvi put u životu sam sastavio godinu dana bez ikakvog, makar i najmanjeg anksioznog napada. Naučio sam da su sve emocije tu sa razlogom, da ih treba negovati i ceniti, čak i one negativne – priča za „Original“ Maksim, jedan od brojnih mladih ljudi koji su na svojoj koži osetili kako izgleda ta borba

U Srbiji ljudi krišom idu terapeutu original

Svaka četvrta osoba u Srbiji u jednom periodu života suočena je s nekim mentalnim problemom, a situaciju dodatno pogoršava to što je odlazak psihijatru u našoj zemlji i dalje tabu tema. – U Srbiji je još uvek sramota kad vas boli duša i ljudi gledaju da krišom odu terapeutu – izjavila je nedavno psihijatar Slavica Đukić Dejanović. Prema njenim rečima, ono što je karakteristika modernog doba, pa i Srbije, to je da su anksioznost i depresivnost vrlo česte pojave. Ali nažalost, dešava se da ljudi ne idu lekaru, već slušaju savete prijatelja i komšija kako da ih prevaziđu, što svakako nije dobro rešenje. 23

Budi USPEŠAN

Budite otvoreni da prihvatite kritiku i slušajte svoje potrošače

ostavljanjem proizvoda osam malih preduzetnika na police odabranih Roda marketa, uz višemesečne pripreme i rad sa preduzetnicima, ove jeseni je startovao jedinstveni projekat „Super Srbija“. Inicijatori projekta Direct Media i Roda pružili su preduzetnicima maksimalnu stručnu podršku da pripreme, promovišu i prodaju svoj proizvod. Onim preduzetnicima koji budu osvojili srca potrošača, a koji budu zadovoljili i kriterijume koji se tiču opšteg odnosa prema projektu, poštovanja rokova isporuke, spremnosti da unaprede i promovišu svoj proizvod biće obezbeđeno mesto na polici i nakon završetka projekta. O ovom inovativnom konceptu podrške preduzetništvu, koji može da se prati i na TV Prvoj u istoimenoj emisiji, razgovarali smo sa direktorkom razvoja poslovanja agencije Direct Media Marijom Bahri.

u Sloveniji. Naša agencija Direct Media u Sloveniji je zajedno sa agencijom Formitas osmislila ovaj jedinstven format koji ima ne samo zabavnu već i društveno odgovornu notu, što nije uvek lako spojiti. U ovom projektu spajamo ambicije malih preduzetnika sa željom kompanije Roda da istakne i podrži domaće proizvođače i dodajemo viziju Direct Media u kojoj jedan projekat može da pokrije nekoliko segmenata – da bude zanimljiv i koristan.

Odakle je potekla ideja za pokretanje projekta „Super Srbija”? Projekat „Super Srbija“ je nastavak izuzetno uspešne priče koja već treću godinu postoji

U projektu učestvuje osam malih preduzetnika. Koliko dugo je trajao njihov odabir i čime ste se rukovodili prilikom selekcije?

Odabir osmoro učesnika je trajao dosta dugo. Bio je to višemesečni proces jer je bilo potrebno prvo pronaći ljude koji zadovoljavaju traženi profil, a to je da oni već proizvode i prodaju to što su osmislili, dakle proizvod nije smeo da bude u idejnoj fazi ili u fazi razvoja. Drugi uslov je bio da je proizvod na neki način inovativan, odnosno da baš takav nije bio dostupan svuda. Treći uslov je bio taj da preduzetnik nije nikad pre imao robu ulistanu u bilo kojem trgovačkom lancu. Ovo je bilo veoma važno jer ovaj projekat služi tome da bi lansirao naše učesnike na sledeći nivo preduzetništva i da bi im pomogao na njihovom putu ka uspehu. Četvrti uslov je www.originalmagazin.com

Marija Bahri, direktorka razvoja poslovanja agencije Direct Media, otkriva kako je nastao jedinstveni format „Super Srbija“

počevši od kontrole kvaliteta svojih proizvoda, pribavljanja neophodnih laboratorijskih analiza da bi se nivo kvaliteta podigao, preko ambalaža ili deklaracija, a zatim su radili i sa timom iz Direct Media, koji je, shodno potrebama, radio na vizuelnom identitetu, komunikacijskoj kampanji na društvenim medijima ili pripremao svakoga po potrebi za medijske nastupe. Sama činjenica da je toliki broj stručnjaka bio dostupan svakom učesniku je već velika stvar zato što običan mali preduzetnik retko kad ima mogućnost da dobije toliko obimnu stručnu pomoć i podršku na svom putu ka uspehu.

bio taj da preduzetnik pokaže spremnost da učestvuje jer uprkos podršci koju dobija, ovo nije projekat u kojem se za nekoga uradi sve, a taj neko samo bude nagrađen nego je ovo projekat koji treba da osposobi male preduzetnike da postanu veći. To znači da je najveći deo posla upravo na njima samima. Njihova uspešnost se, između ostalog, meri i njihovom otvorenošću, spremnošću da rade na sebi i nadograde svoj proizvod, da čuju i prihvate konstruktivnu kritiku, savet ili smernicu, da budu spremni da modifikuju određene stvari, od toga kako pristupaju poslu do toga kako i gde nabavljaju sirovinu, pa do toga kako pakuju i promovišu svoj proizvod. original

U čemu se konkretno ogleda podrška koju su preduzetnici dobili i šta će biti krajnji cilj projekta? Podrška koju su preduzetnici dobili je višestruka i slobodno mogu reći da je svako imao priliku da na neki način unapredi ili sebe kao preduzetnika ili da nadogradi svoj proizvod ili vizuelni identitet svog brenda. Od početnih razgovora u Rodi naovamo bilo je mnogo koraka koji su pospešili svaku individualnu priču koju predstavljamo u okviru projekta. Svaki učesnik je imao razgovore sa timovima iz Direct Media i Rode da bi se sagledala individualna potreba i napravio najbolji plan akcije. Posle toga učesnici su radili sa stručnjacima iz Rode,

Put od ideje do police nije jednostavan, a posebno ne za male preduzetnike. Šta su bili neophodni koraci za izlazak njihovih proizvoda na police Roda marketa i kako su sami preduzetnici na te izazove reagovali? Svaki preduzetnik je imao drugačije potrebe i sa svakim se radilo individualno. Neophodni koraci koji su bili isti za sve jesu priprema samog proizvoda za izlazak na Rodine police i priprema komunikacijske kampanje za svakog učesnika. Potpuno je drugačije prodavati na noćnom marketu ili preko Instagrama i prodavati svoje proizvode na policama velikog trgovačkog lanca. U slučaju ovog drugog neophodno je imati tačne deklaracije, laboratorijske analize, adekvatnu ambalažu, jasno otisnutu gramažu, bar-kod i razne druge detalje koji jednostavno nisu na isti način obaveza kada je proizvod nešto što se prodaje iz kućne radinosti na sajmovima. To su sve koraci koji iziskuju ulaganja koja mogu da budu previsoka za preduzetnike u povoju. Na sve to, sam dizajn ambalaže je takođe veoma bitan. To kako potrošač doživi neki proizvod na polici, da li ga primeti, da li mu privuče pažnju, da li mu se dopadne dizajn i kakva je komunikacija osmišljena za taj proizvod takođe su bitne stavke. Na tim aspektima su radili kreativni i komunikacijski timovi iz agencije Direct Media, koji su za neke preduzetnike potpuno promenili 25

Budi uspešan

vizuelni identitet, dok je za druge urađena mala dorada, mada je bilo i preduzetnika koji su to uradili dobro i sami, a u komunikacijskom smislu za svakog je napravljena strategija komunikacije za različite platforme. Za neke preduzetnike su te izmene bile noviteti, a za druge već poznat teren, ali je važno napomenuti da niko nije ništa morao da prihvati ili da sledi. Na preduzetnicima je bilo da donesu konačnu odluku o svemu jer je tako i u stvarnom životu – oni sami odlučuju o svom biznisu. Kako potrošači reaguju na proizvode malih preduzetnika koje imaju prilike da vide i kupe prvi put u velikom marketu? Reakcije potrošača na ove proizvode su sjajne. Uglavnom su oduševljeni kada čuju priče koje stoje iza proizvoda, ali ima i onih koji su počeli da kupuju proizvode ne znajući ništa o samom projektu. To je ideja, da svako od preduzetnika stekne i osvoji svoje verne kupce koji će im biti baza za dalje uspehe. Šta izdvaja projekat „Super Srbija“ od sličnih projekata podsticaja preduzetnicima? Ovaj projekat je osmišljen tako da su sve odluke i većina posla na samim preduzetnicima. Oni imaju svoj proizvod na kojem su dugo radili i za koji su vezani na poseban način. Njihova vizija za taj proizvod je ono što ih gura da idu dalje. Mi smo tu kao ključne platforme podrške – ili kroz promotivne kampanje na televiziji, u štampi i na društvenim mrežama ili kroz pružanje odličnih prodajnih pozicija u samoj Rodi. Kroz prodavnice Rode prolazi hiljadu ljudi, a ti ljudi će biti sudije koji će kupovinom proizvoda pomoći Rodi pri odlučivanju s kojim preduzetnikom će potpisati jednogodišnji ugovor. 26

Da li ovakav koncept projekata ukazuje na novi trend u proizvodnji televizijskog sadržaja koji ide u pravcu društvene odgovornosti i podrške „malom“ čoveku? Ne bih rekla da je to novi trend. Rekla bih da se na projektu „Super Srbija“ poklopilo mnogo toga i da je to jedan odličan pokazatelj kako je moguće spojiti zabavan i koristan kontent. Trend će uvek biti da kontent, ili sadržaj, bude zabavan na neki način, da edukuje ili informiše gledaoce o nečemu. Bilo bi sjajno kada bi se društveno odgovorna komponenta mogla uklopiti svaki put, ali to je više do onih koji razvijaju kontent. Nekad će to biti moguće, ali ne uvek.

Reakcije potrošača na ove proizvode su sjajne. Uglavnom su oduševljeni kada čuju priče koje stoje iza proizvoda, ali ima i onih koji su počeli da kupuju proizvode ne znajući ništa o samom projektu

Šta biste mogli da prenesete kao glavne poruke iz projekta „Super Srbija“ svim malim preduzetnicima ili onima koji to žele da postanu? Ključne poruke ovog projekta jesu da svaki preduzetnik treba da bude spreman da sasluša konstruktivnu kritiku svojih kupaca i da bude spreman da nadogradi svoj proizvod u skladu sa povratnom informacijom. Ići u biznis sa stavom „moje je najbolje, niko neće da mi kaže drugačije“ nije dobro jer se pokazalo da kompanije koje nisu išle u korak sa potrošačima i trendovima nisu ni opstajale na tržištu. Verni kupci će biti glavni razlog opstanka i uspeha nekog brenda. Da li će se projekat nastaviti i mogu li i drugi mali biznisi da se nadaju da će njihovi proizvodi dospeti na police megamarketa? Naša ideja je da ovaj projekat nastavi da živi i u narednim sezonama, s nadom da ćemo ohrabriti i one koji samo razmišljaju o tome da uđu u preduzetničke vode da se upuste i da žive svoj san. www.originalmagazin.com

Budi uspeĹĄan

Kako od ideje napraviti uspeĹĄan

biznis original

Budi uspešan

Razvoj novih i postojećih preduzeća u oblasti informacionih tehnologija predstavlja veliku razvojnu šansu Srbije. Iako preduzetništvo predstavlja motor najrazvijenijih zemalja sveta, ono se u Srbiji ne neguje dovoljno. Tekst: Ivana Stanišić Bokić Foto: Vladimir Živojinović

tručnjaci za ovu oblast tvrde da je za kreiranje novih stabilnih poslova i startap preduzeća neophodno široko razumevanje novih poslovnih ekosistema i načina funkcionisanja modernih dinamičnih preduzeća. O ovome smo razgovarali sa Vukom Živkovićem, osnivačem EastHuba, prvog srpskog biznis akceleratora, koji je osnovan sa idejom da pomogne domaćih startapima da se probiju na globalno tržište. Pre šest godina Vuk Živković došao je na ideju da spoji sportiste sa agentima i klubovima, bez obzira na to gde se nalazili. Ubrzo je od te ideje nastala uspešna kompanija “Playerhunter”, koja je privukla više od dva miliona dolara direktnih investicija, trenutno vredi oko osam miliona dolara i ima 120.000 aktivnih korisnika. Iako je u početku sve krenulo od njega samog, sada ova kompanija ima više od 50 zaposlenih u četiri zemlje - Srbiji, Austriji, Poljskoj i Izraelu, dok je u Beogradu na projektu svakodnevno angažovano 30 ljudi. Nakon što je napravio uspešan biznis i internacionalnu kompaniju, Vuk je rešio da pomogne i drugima sa dobrom idejom, a bez iskustva da urade isto. Poučen iskustvom i izazovima sa kojima se može susresti mladi osnivač kompanije, sa svojim partnerima iz Amerike i tamošnjim investitorima pokrenuo je prvi srpski biznis akcelerator “EastHub”, sa namerom da promoviše najbolje domaće ideje, pruži im kompletnu logistiku za razvoj, proboj i investicije na tržištu SAD. Kako je nastala ideja o formiranju EastHub-a? - Pre nekoliko godina pokrenuo sam sopstveni startap u Srbiji, i gledajući iz današnje perspektive, kada je isti postao uspešna kompanija, ono čega se najviše sećam jeste koliko je bilo teško razviti ga u prvim koracima. Poučen time, smatram da je dužnost nas koji smo taj put već savladali da podelimo svoja praktična iskustva.

Da mladima koji su na početku, svojim stručnim savetima, konkretnim smernicama i upoznavanjem sa adekvatnim ljudima ubrzamo razvoj, da im omogućimo da budu fokusirani na proizvod a ne da se obeshrabre zbog beskonačnih prepreka koje iscrpljuju i demorališu. Iskreno, dešavalo mi se da sam izgubio nedelje i mesece, samo zbog činjenice da u pravom trenutku nisam imao nikoga da me adekvatno uputi. A to će i biti jedan od naših primarnih ciljeva. www.originalmagazin.com

Šta je to što nudite startapima? - Pre svega nudimo izlaz na veliko tržište, ali i stručnu edukaciju i pripremu za isto. Kao što sam već naveo, mnogi zanemaruju činjenicu da naše kompanije, ma koliko inovativne bile, generalno nisu ni spremne u potpunosti za inostrano tržište. Nemaju potrebna praktična znanja, od osnovnih kao sto su kako osnovati kompaniju u inostranstvu do kompleksnih kao sto su koje finansijske instrumente koristiti u procesima dokapitalizacija. Mi ćemo ih, pored prezentacije velikim investitorima, prevashodno naučiti kako da ih dočekaju spremni. S obzirom na to da je Amerika zemlja ogromnog kapitala, vodeća tehnološka sila u svetu i konstantno u potrazi za novim vizijama, “EastHub” je svoje kancelarije osnovao u čak pet gradova, a to su: Majami, Njujork, Detroit, Feniks i Rali. Nakon apliciranja, šta je ono što EastHub nudi odabranim inovatorima? - Easthub nudi besplatan dvonedeljni stručni program u Americi, koji obezbeđuje kompletnu logistiku neophodnu za razvoj, pod čime podazumevamo: kancelarije u U.S.A, mentorstvo, konekcije sa vodećim ljudima iz prodaje/marketinga, obuke, radionice, ali i susrete i dogovore sa investitorima. Startuje sa sa osnovnim savetima kao sto su praktični načini kako otvoriti firmu u inostranstvu ukoliko niste rezident. Takođe, bitno je voditi računa i koji oblik firme je najsvrsishodniji za granu kojom se startap bavi. Stručni mentori i dokazani biznismeni obučiće polaznike sve o sistemima valuacije, dokapitalizacijama, convertible ugovorima… Od ključnog je značaja znanje o sistemu kako se prodaju akcije firme a zadrzava kontrola nad kompanijom, o vrstama akcija, o tome kako se organizuju skupštine akcionara i još dosta toga. Poslednje, ali ne i manje bitno - kako se skalira proizvod na velikim tržištima. Tokom dvonedeljog besplatnog programa u Miamiju, fokus neće biti samo na tehnologiji, već će istaknute ličnosti iz obasti marketinga na svetskom tržistu, praktičnim savetima objasniti koje stragije za rast su najbolje, kakvi su tamošnji marketing i prodajni kanali, ali i ono što je poslednjih meseci imperativ u IT industriji - kako da proizvodi budu maksimalno “cyber” sigurni. EastHub je selektovanim kompanijama omogućio direktno prezentovanje najvećim investicionim fondovima, ali i kompletnu obuku i trening kako bi pitch trebalo da izgleda. Mentori koji će držati predavanja su upravo ljudi koji su napravili, razvijali ali i prodali multimilionske firme! Mnogi od njih su profesori na prestižnim svetskim univerzitetima, ali i sami investiraju u dobre ideje. Jednostavno EastHub nudi kompletnu podršku inovatorima. Naravno, sve u zavisnosti od kvaliteta prijavljene softverske kompanije ili pojedinca. original

Preduzetništvo ne može da postoji, niti napreduje bez ljudi koji će rizikovati i verovati da je uspeh moguć

Boraveći u kolevci inovacije, u San Francisku, shvatio sam da inovacija nije ono što Srbiji nedostaje - nedostaje podrška toj inovaciji

Kako ćete odabrati startape u koje ćete uložiti? - U saradnji sa svojim partnerima iz Amerike, koji tamo već godinama rade i razvijaju se, imamo odličan uvid u to za čime postoji najveća potražnja. Proces izbora kompanija će se vršiti putem direktnih prezentacija u Privrednoj Komori Srbije, ispred žirija sačinjenog od preduzetnika, investitora i strucnih lica iz PKS, a apliciranje za program ce se odvijati preko vebsajta easthub. co Za samo apliciranje je obavezno da je prototip tehnološki razrađen, to jest da je takozvani MVP lansiran, funkcionalan i dokazan u praksi, da već beleži neke trendove, rezultate ili pak klijente. Naravno, vrlo je bitno da iza celog projekta postoji složan tim koji veruje u uspeh istog i zna da ga sprovede. Neophodno je da pojedinci unutar istog budu veoma složni i kooperativni, jer startap čine ljudi a ne sama ideja. Na sebe preuzimate rizik, odnosno ulažete u nekog ko možda neće uspeti da razvije svoj biznis i u tom slučaju gubite. Šta vas pokreće na to? - Da pojedini ljudi nisu investirali u moju ideju, koja je bila visokorizična, ne bi postojala kompanija koja danas, u četiri zemlje, zapošljava više od 50 ljudi, i vredi osam miliona. Smatram da preduzetništvo ne može da postoji, niti napreduje bez ljudi koji će rizikovati i verovati da je uspeh moguć. Američko preduzetništvo je nastalo na rizičnom kapitalu, i upravo zbog toga što su spremni da investiraju u dobru ideju, makar i po cenu da izgube, njihova industrija je najvrednija na svetu. E to je ono što ja želim da, kroz EastHub donesem u našu zemlju. Verujte i ne plašite se da rizikujte ako već verujete! Dok sam razvijao svoju firmu u Srbiji, susreo sam se sa bezbroj fantastičnih ideja koje su trajno blokirane, zbog nerazvijenog eko sistema. Imamo dosta potencijala koji nema gde da se adekvatno plasira i dokaže. Boraveći u kolevci inovacije, u San Francisku, shvatio sam da inovacija nije ono što Srbiji nedostaje - nedostaje podrška toj inovaciji! Planirate li da ovo radite redovno, tj. da ponovite obuke ukoliko se neki posebno dobro pokažu? Naravno, ovo nije jednokratni projekat. Ljudi koji su uključeni u EastHub izuzetno su uspešni na USA tržištu, i za početak je ideja da se odrzi kvartalni kontinuitet, a sa ciljem da se, naknadno, akcelerator prošire i na 6 puta godišnje. Moj sledeći bitan korak je osnivanje sopstvenog fonda, sa američkim investitorima koji će konstantno investirati u srpsku privredu. 29

O Kulturni vodič Original

Decembar

Priredila: Ana Kalaba

Otkrivamo vam koja dešavanja ne bi trebalo da propustite ovog meseca

2. decembar

Bet Hart U okviru proslave 25 godina karijere Bet Hart nastupiće 2. decembra u Hali sportova„Ranko Žeravica”. Bet Hart važi za jednu od najboljih pevačica današnjice i dobitnica je brojnih priznanja. Više puta nominovana je za Gremi, poslednjih godina ne zaobilaze je ni višestruke nominacije za Blues Music Awards, objavila je nekoliko samostalnih studijskih i lajv albuma, a sada je već širom sveta poznata po neverovatno energičnim, ali i emotivnim živim nastupima.

4. decembar

Farenhajt 11/9 Majkl Mur je najpoznatiji je dokumentarista na svetu i autor najunosnijeg dokumentarnog filma svih vremena „Farenhajt 9/11“ iz 2004. godine , kao i filma „Ludi za oružjem“ s kojim je 2003. osvojio Oskar za najbolji dokumentarni film. U svom najnovijem i najcelovitijem filmu „Farenhajt 11/9“, u susret kongresnim izborima u SAD, Mur se pita dve stvari za koje smatra da se svi pitaju u Trampovoj eri – kako je došlo do ovoga i kako se izlazi iz ovoga? Film „Farenhajt 11/9“ premijerno će biti prikazan u Domu omladine Beograda 4. decembra, a projekciju će ispratiti panel razgovor „Kako je došlo do ovoga i kako se izlazi iz ovoga?“, u kojem će učestvovati eminentni govornici iz oblasti politike, filma i medija. 30

6-9. decembar

Merlinka Deseti međunarodni festival kvir (queer) filma „Merlinka“ održaće se od 6. do 9. decembra u svim salama Doma omladine Beograda, a u svom jubilarnom izdanju donosi više od 100 filmova iz 35 država, od kojih su mnogi nagrađivani na prestižnim svetskim festivalima u Berlinu, Kanu, Torontu, na Sandensu... Festival otvara dugoočekivana premijera filma „Srećni princ”, rediteljskog debija poznatog glumca Ruperta Evereta. Reč je o dirljivoj dramatizaciji poslednjih godina izgnanstva velikog pisca Oskara Vajlda, vremenu provedenom u zatvoru nakon što je optužen za homoseksualnost, kao i o preseljenju u Francusku nakon puštanja na slobodu.

Državni posao Popularni novosadski trio će po drugi put nastupiti pred beogradskom publikom 10. decembra u Kombank dvorani sa predstavom „Velika reforma” u režiji Petra Jovanovića. U predstavi ćemo saznati šta je snašlo naše arhivatore na pragu promena i tranzicije u novom evropskom društvu i kako su oni reagovali na promene. Naravno, smeh i zabava su zagarantovani.

9. decembar

Nouvelle Vague Francuski sastav Nouvelle Vague se vraća pred beogradske fanove 9. decembra u Hangaru (Luka Beograd). Aktuelnim albumom „I Could Be Happy“ (2016) i spektaklom uživo Olivije Libo i Mark Kolan su svojom plejadom atraktivnih ženskih vokala nastavili putovanje kroz vreme, prisvajajući najpoznatije pesme panka i postpanka, provlačeći ih kroz filter bosa nove. S druge strane, „Nouvelle vague by Nouvelle Vague and Some Friends“ predstavlja ishodište narednih projekata: novog albuma na kome se pank i postpank standardi preoblikovani neponovljivom magijom kombinuju po prvi put s autorskim pesmama Kolana i Liboa. www.originalmagazin.com

7. decembar

Mando Diao

26. decembar

Rade Šerbedžija Poznati jugoslovenski glumac i umetnik sa svojim orkestrom „Zapadni kolodvor“ nastupiće 26. decembra u Kombank dvorani. Koncertom pod nazivom „Meni se, dušo, od tebe ne rastaje“ Šerbedžija obećava veče muzike i romantičnih stihova, a specijalni gost koncerta biće Damir Urban. Beogradski koncert prvi je u sklopu miniturneje po Srbiji – 27. decembra Šerbedžija nastupa u Domu Vojske Srbije u Nišu, a dan kasnije u Domu kulture u Čačku.

Švedski bend Mando Diao prvi put će nastupiti u Beogradu 7. decembra u Hali sportova „Ranko Žeravica“. Veliku popularnost na ovim prostorima stekli su nakon izlaska albuma „Give Me Fire!“ 2009. godine i hitovima bez kojih nije mogao da se zamisli dobar provod – „Dance With Somebody“ i „Gloria“. Njihov nastup na Exitu naredne godine ostavio je jak utisak na fanove u

Srbiji. Značajne promene u zvuku, ali i u toku karijere za Mando Diao napravio je album “Aelita“, koji ih je od alternativnog roka odveo ka sint popu i nju-vejv zvuku. Iako je izdanje koje je iznedrilo planetarni hit „Black Saturday“ delimično podelilo njihovu publiku, bendu je t–aj hrabar iskorak doneo još veću popularnost. Prošle godine izbacili su album „Good Times“, koji je napravio balans između te dve struje... Njihovi gosti na koncertu biće bendovi Dingospo Dali i Herz.

Kalendar mog detinjstva

„Kalendar mog detinjstva“ je monodrama, recital, stendap i koncert Đorđa Balaševića, a koliko je ovaj kantautor voljen u Beogradu, pokazuje činjenica da su karte za čak pet termina u Kombank dvorani rasprodate za samo nekoliko dana – fanovi će se družiti s Đoletom 2, 4, 6, 7. i 9. decembra. Program je zamišljen kao priča o događajima koji su obeležili detinjstvo autora, uz klavirsku pratnju Aleksandra Dujina, „Protinu kći”, „Ne volim januar”, „Finu laganu stvar” i uvek neku novu pesmu.

Nišvil u Beogradu 21. decembar

Petipu s ljubavlju Gala koncert ruskog baleta „Petipu s ljubavlju” održaće se 21. decembra u Kombank dvorani kao sjajan omaž istaknutom koreografu, plesaču, balet-majstoruipedagoguMarijusuPetipu. Zvezde ruskog baleta, briljantni solisti Marinskog i Mihajlovskog teatra Sankt Peterburga, kao i Boljšog teatra izvešće remek-dela klasične koreografije, ikone baletskog žanra – Pas de dieux iz najpoznatijih baleta koje voli publika: „Labudovo jezero”, „Don Kihot”, „Rajmonda”...

Pet koncerata i dve izložbe desiće se 2. decembra u Savu centru. U Velikoj dvorani nastupiće Nišvil big bend sa dirigentom dr Dragoslavom Petrovićem, te Eyot, najbolji srpski džez sastav u međunarodnim okvirima, slavni Džipsi kings sa osnivačem Pakom Balardom, dok će u foajeu svirati Nišville Youth Orchestra.

15. decembar

Božo Vrećo Princ sevdaha i pevač anđeoskog glasa zakazao je beogradski koncert za 15. decembar u Sava centru. Pred svoju „zlata vrednu publiku” vraća se s petim albumom „Melek”, na kom se nalazi 17 Božinih autorskih pesama i bonus pesma „Revolution”, rađena u saradnji s violinistom Stefanom Milenkovićem i Sudar Percussion. „Dođite da uživamo u magičnoj noći, da plešemo, pevamo, smejemo se, plačemo, jer sve je to sevdah!“, poručuje Božo Vrećo. 31

Ljubica Cuca Sokić je uvela srpsku umetnost u tokove pariske intimističke škole

www.originalmagazin.com

Budi originalan Tekst: Ana Kalaba

Žene po meri društva Morale su da biraju – da li će biti umetnice ili će živeti u skladu s onim što se od njih očekuje. Jer umetnost je bila rezervisana samo za muškarce. Sve dok se nisu pojavile one i ispisale nova pravila. Nova izložba priređena u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu pokušava da otvori pitanja ženske (re)prezentacije i uloge žene u prošlosti i u današnjem društvu.

original

Budi originalan

Danica Jovanović, koja danas važi za jednu od najznačajnijih srpskih slikarki 20. veka, 1914. godine je naslikala autoportret kojim je sebe predstavila u košulji i sakou, sa kravatom, kratkom kosom i kapom. Zapravo, mnogi bi pomislili da je na slici muškarac, posebno u nizu njenih slika na kojima predstavlja žene u narodnim nošnjama. Iste godine, na samom početku Prvog svetskog rata, Danica Jovanović je uhapšena i streljana na Petrovaradinskoj tvrđavi. Imala je 28 godina i trebalo je da prođe skoro pola veka da bi zauzela svoje mesto u istoriji srpske umetnosti. Jer Danica Jovanović nije bila „žena po meri društva“. Čuvena Nadežda Petrović umrla je godinu dana kasnije od tifusa kao bolničarka na frontu i loša slikarka, prema ocenama domaćih kritičara. Iako su njena dela u Parizu samo nekoliko godina ranije izlagana zajedno sa delima slavnog Matisa, Bonara, Kandinskog... U društvu koje im nije davalo ni pravo glasa, neke jake žene su pokušavale da izgrade svoje mesto na umetničkoj sceni, koja je uglavnom bila rezervisana samo za muškarce. Zato su morale da biraju – da li će biti žene po meri društva ili umetnice.

Danica Jovanović, jedna od naših najznačajnijih slikarki 20. veka, autoportretima je sebe predstavljala u „muškom izdanju“ - košulji i sakou, sa kravatom, kratkom kosom i kapom 34

– Upravo Nadežda Petrović mogla bi biti jedna od najznačajnijih srpskih slikarki u tom kontekstu. Nadežda Petrović je zahvaljujući svom umetničkom radu dobila počasno mesto u istoriji umetnosti kao umetnica koja je uvela modernost u srpsku likovnu umetnost. Nesporni uticaj u uvođenju novog likovnog jezika koji je promenio tok razvoja srpske umetnosti dopunjen je njenim velikim zalaganjima u osnivanju Prve jugoslovenske umetničke izložbe, Društva umetnika „Lada” i Prve jugoslovenske umetničke kolonije. Takođe, Nadežda Petrović je otišla i korak dalje jer se kako na kulturnom, tako i na društvenom planu borila za svoju domovinu. Svojim angažmanom unapredila je društvo kroz učešće u osnivanju Kola srpskih sestara i Narodne odbrane, a neizostavan deo njenog delovanja je i dobrovoljno učešće u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, koji je na kraju uzrokovao njenu smrt. Mogli bismo reći da je probijanje žena na mušku umetničku scenu značilo da moraju biti mnogo više od umetnika – smatra Jelena Ognjanović, kustos izložbe „Percepcije. Žena po meri društva?”. Izložba priređena u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu stavlja u centar ženu – kao umetnicu i kao muzu – u pokušaju da otvori pitanja ženske (re)prezentacije i uloge žene u prošlosti i u današnjem društvu. Neka od pitanja koja se nameće glase: Da li i koliko umetnica je poznato javnosti u odnosu na njihove muške kolege? Koji je položaj www.originalmagazin.com

Katarina Ivanović bila je samouverena umetnica sa misijom

Zora Petrović je autoportretima oslikala svoju borbu za predstavljanjem u javnosti žena i posebno umetnice u društvu nekada i sada? Kako društvo vidi ženu? – Mogli bismo reći da je savremena umetnička praksa uglavnom heterogena. Ne postoji jedan glavni tok u kojem se umetnost kreće ili, ako i postoji, on iz naše perspektive još nije vidljiv. Srpske umetnice se danas bave najrazličitijim umetničkim praksama i činjenica da se ne usredsređuju isključivo na feminističke teme govori o njihovoj ravnopravnosti da umetnički slobodno tretiraju svoja najrazličitija razmišljanja – ističe Jelena Ognjanović. Međutim, tom ravnopravnom statusu prethodilo je mnogo borbe četkicom i bojom protiv konzervativnih društvenih shvatanja, koja su tek u 20. veku popustila – i to zahvaljujući ženama kakve su bile Nadežda Petrović, Danica Jovanović, Zora Petrović, nešto kasnije Milena Pavlović Barili, Ljubica – Cuca Sokić... Prva je, svakako, bila Katarina Ivanović (1811–1882), prva priznata i obrazovana srpska slikarka. Katarina Ivanović odrastala je kao ćerka uglednog građevinskog preduzimača u original

maloj srpskoj zajednici u Stolnom Beogradu (Šekesfehervar, Mađarska). Slikarstvo je počela da uči u Pešti, a zahvaljujući podršci mađarske grofice Čaki, poznate mecene koja je prepoznala njen talenat, uspela je da upiše Bečku umetničku akademiju i našla se na upravo otvorenom odeljenju za devojke. Ipak, devojke su imale poseban tretman – mogle su da uče slikarstvo, ali ne anatomiju i istorijsko slikarstvo, koje je podrazumevalo slikanje velikih i komplikovanih kompozicija. A upravo portreti i istorijske kompozicije bili su njen fokus. Pet godina kasnije Katarina Ivanović kreće na putovanje tokom kojeg razvija svoje stvaralaštvo, tražeći uzore po Italiji, Holandiji, Francuskoj… Na Akademiji u Minhenu upušta se u studije istorijskog slikarstva, gde započinje rad na „Oslobođenju Beograda 1806”. Ipak, kad je konačno došla u Beograd puna velikih očekivanja, njene slike nisu prošle slavno. Nije stekla priznanje, ostala je bez posla i razočarana se vratila u Stolni Beograd, gde je provela ostatak života.

“Ne želim da budem žena, želim da budem slikarka. Žena ima puno, a slikara malo”, govorila je Nadežda Petrović Njen izbor za počasnog člana Srpskog učenog društva, današnje Srpske akademije nauka i umetnosti, desio se paralelno s njenom odlukom da Narodnom muzeju pokloni zbirku svojih dela. Među njima i „Autoportret” iz 1836. godine, koji se danas smatra antologijskim delom, a kojim ona izražava svest o sebi kao samouverenoj umetnici sa misijom, čija raskošna haljina ukazuje na približavanje evropskoj kulturi u vreme kad se Srbija još nije otrgla od orijentalne. Srbija ju je kasno prepoznala kao takvu. „Sve te slike imaju ne samo svoju nacionalnu nego i umetničku vrednost. One su jasno svedočanstvo da je naš narod kulturan kada u njemu i ženske, danom prilikom, mogu da dođu do znatnog savršenstva u umetnosti”, pisalo je u dopisu Narodnog muzeja povodom smrti umetnice 1882. godine. U tom trenutku jedna devojčica tek počinje da otkriva svoj slikarski talenat, ne sluteći da će postati drugo veliko žensko ime istaknuto na srpskoj umetničkoj sceni – Nadežda Petrović. „Ne želim da budem žena, želim da budem slikarka. Žena ima puno, a slikara malo”, reči su koje se pripisuju danas najznačajnijoj srpskoj slikarki s kraja 19. i početka 20. veka. 35

Budi originalan Otac joj je bio nastavnik crtanja, a majka učiteljica, pa je Nadežda, uporedo sa Višom ženskom školom, pohađala privatne časove crtanja. Položila je stručni ispit za nastavnicu crtanja, ali želela je više. Upisala je Slikarsku školu kod profesora Kirila Kutlika kao prva učenica u ženskom odeljenju, a onda se otisnula na dalje školovanje u Nemačku. Nastajanje nemačkog impresionizma ispratila je u Minhenu, a slike iz tog perioda predstavila je 1900. na svojoj prvoj samostalnoj izložbi u Beogradu. „Zar posle rada na Akademiji, zar posle dugog kretanja među radovima i starih i novih majstora, Gospođica ne nađe boljih i lepših uzora sebi i svojoj oduševljenoj mladosti do ’impresionističke’ radove, to bolesno i trulo shvatanje bolesnih i trulih mozgova?“, glasila je reč kritike u „Novoj Iskri“. To je ipak nije obeshrabrilo. Evropska umetnička scena bila je spremna da je prigrli, za razliku od naše. Nastavila je da se usavršava, prvo u Nemačkoj, pa u Francuskoj, a veliko priznanje bilo je prijem na Jesenji salon u Parizu, gde se njeno delo tretiralo jednako kao slike slavnih Anrija Matisa, Pjera Bonara i Vasilija Kandinskog. Ipak, rodoljublje je pobedilo i s Prvim balkanskim ratom odriče se umetničke karijere i prijavljuje se da bude bolničarka… Ostalo je tužna istorija. „Iako je slikarsko delo Nadežde Petrović veliko, nju su tek ratničko, a ne umetničko izjednačavanje sa muškarcima i njena prerana smrt na frontu učinili heroinom”, podvukla je istoričarka umetnosti Lidija Merenik. Autoportret Danice Jovanović možda je najupečatljivije svedočanstvo o statusu, ali i nepo-

kolebljivim ambicijama žena na umetničkoj sceni tog vremena.

Promena u poimanju uloge žene je dugotrajan proces, nije moguće odjednom promeniti vekovima ukorenjen sistem odnosa između muškarca i žene u društvu

– Danica Jovanović i Zora Petrović su, uprkos velikom otporu svojih porodica koje su očekivale od njih da budu „žene po meri društva”, odlučile da se umetnički obrazuju i postanu umetnice. Zato one danas ravnopravno stoje uz imena velikih srpskih umetnika. Kroz autoportrete svaka u svom umetničkom maniru odslikava borbu i želju za predstavljanje svoje slike u javnosti. Autoportret kao večita igra između ličnog i društvenog ideniteta govori nam zapravo o njihovoj ulozi i osećaju (ne)pripadnosti društvu. Kroz negaciju ženstvenosti one postavljaju pitanje, ali i daju jedan mogući odgovor na svoj položaj u društvu. Danica Jovanović je čuvenim autoportretom predstavila sebe kao emancipovanu ženu, sa čvrstim i samosvesnim likom koji je ukazivao na njene težnje ka oslobađanju od rodnih stereotipa. Bilo je to veoma hrabro za početak 20. veka – kaže Ognjanović. Nažalost, priznanje je dobila tek posle smrti. Danas ove žene slavimo kao revolucionarke, umetnice koje su mogle da promene svet i bile spremne da se žrtvuju zbog toga. Njihova dela, međutim, svojevrstan su podsetnik i na poraz umetnosti u borbi sa društvenim ograničenostima. – Umetnost nije dovoljno uticajan medij koji može da donese promenu. Uglavnom je reakcija ili odgovor na određeno društveno stanje i, kako kroz istoriju, tako i danas, podsticala je na razmišljanje. Promena u poimanju uloge žene je dugotrajan proces koji u čitavoj Evropi traje decenijama. Nije moguće odjednom promeniti vekovima ukorenjen sistem odnosa između muškarca i žene – zaključuje Ognjanović.

Foto: S. bosić

Izložba postavljena u Galeriji Matice srpske želi da podstakne posetioce da razmisle o vanvremenoj kategoriji tzv, „ženskih pitanja“

www.originalmagazin.com

Budi uspešan

original

Sebe najbolje upoznajem svirajući Lenka Petrović

Budi uspešan

Lenka Petrović

Na nedavno održanom najprestižnijem takmičenju za harfiste na svetu Lenka Petrović postala je šampionka, a prvi put u istoriji Srbija je imala čak tri predstavnice u konkurenciji od 35 takmičara koji predstavljaju svetsku elitu umetnika na harfi. Tekst: Ivana Stanišić Bokić

vadeseti međunarodni Harp Contest u Izraelu, prestižno takmičenje harfista koje je pokrenuto 1959. i održava se na svake tri godine, a čiji je počasni predsednik Zubin Mehta, bilo je veoma uspešno za naše harfistkinje. Pored prve nagrade, Lenka Petrović osvojila je i nagradu „Irina Kaganovski” za najbolje izvođenje kompozicije „Vltava” Bedžiha Smetane. Ovu nagradu podelila je sa Joel fon Lerber iz Švajcarske i Nađom Dornik iz Srbije, dok se treća predstavnica naše zemlje Anđela Stanković plasirala u drugu etapu takmičenja i tako ušla u 15 najboljih harfista na svetu. Kako ovo takmičenje predstavlja vrhunski domet za harfiste, stručnjaci Lenkin uspeh porede sa zlatnom medaljom na Olimpijskim igrama, a pobedom je osvojila svoj prvi instrument – harfu vrednu 55.000 dolara. Takmičenje ima četiri etape, a iako je solističkog karaktera, ono uključuje i kamerno izvođenje sa nepoznatim ansamblom i samo jednom probom. Pobednici ovog takmičenja koncertiraju ili predaju u vrhunskim institucijama kulture, poput Metropoliten opere, Berlinske filharmonije, Boljšog teatra… Nakon okončanih studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Lenka Petrović dobila je stipendiju za master studije na prestižnom Džulijardu u Njujorku, gde se i nalazila u trenutku kada radimo intervju za magazin Original. Da li je ljubav prema muzici rodila ljubav prema harfi ili je bilo obrnuto, ili su se pak te dve ljubavi kod vas razvile zajedno? Mislim da su se razvile zajedno. Moja mama je svirala harfu, pa sam spletom okolnosti sa osam godina započela sviranje u klasi njene bivše profesorke Zlatke Milenković u Muzičkoj školi „Stanković”. U početku mi je svakako bilo interesantno otkrivanje različitih tehnika sviranja i mogućnosti instrumenta. Što sam bila starija, sve više me je privlačila sama muzika. Slušala sam snimke harfista na internetu i uvek sam pokušavala da napredujem i da jednog dana sviram tu divnu muziku. Svakako je glavni cilj muzika, a harfa je ipak samo instrument koji nam služi da je podelimo. Mislim da moja ljubav nije samo apstraktna nego se ogleda u svakom segmentu bavljenja instrumentom. Takođe volim da čitam o istoriji harfe i harfistima. Smatram da sviranje bilo kog instrumenta zahteva ljubav prema muzici, veliku posvećenost i strpljenje.

Šta je to tako magično u harfi što vas je vezalo zauvek? Sam ton. Volim različite boje zvuka koje se mogu dobiti na harfi. Kvalitet i boja tona ponekad zavise i samo od načina postavke prstiju pre okidanja žica. Potraga za različitim bojama me fascinira. Svaka harfa ima svoju dušu i karakter. Sviranje harfe mi daje mogućnost da budem solista, u čemu najviše uživam jer imam punu slobodu u interpretaciji. U kamernoj muzici je sjajna atmosfera i energija sa kolegama dok kao član simfonijskog orkestra sedim usred svog tog zvuka i dajem svoj doprinos u stvaranju muzike. Uživam u tim različitim ulogama. Ne bih mogla da zamislim svoj život bez harfe. Nedavno ste na najprestižnijem takmičenju za harfiste postali svetski šampion, a prvi put u istoriji Srbija je imala čak tri predstavnika. Očigledno je da smo u svetskom vrhu, ali se čini da se kod nas o tome jako malo zna? U muzici nemamo šampionate, pa sebe ne vidim kao svetskog šampiona u sviranju harfe. Prethodni pobednici ovog takmičenja su harfisti koje veoma poštujem i čije snimke sam slušala od detinjstva. Posebno bih izdvojila svoju sadašnju profesorku Nensi Alen i rusku harfistkinju Varvaru Ivanovu, koja je osvojila ovo takmičenje sa 17 godina. Članovi žirija su bili harfisti sa svetskim karijerama i velikim izvođačkim i pedagoškim iskustvom. Počastvovana sam što sam bila deo jednog ovako velikog događaja i što mi je dodeljena ova prestižna nagrada. Harfa inače nigde u svetu, pa ni kod nas, nije toliko www.originalmagazin.com

Harfa nije toliko popularna kao solistički instrument poput klavira ili violine, ali postoji interesovanje publike za solističke koncerte i svake godine se u se organizuje Međunarodni festival harfe koji je vrlo posećen popularna kao solistički instrument poput klavira ili violine. Međutim, postoji interesovanje publike za solističke koncerte. Svake godine u Beogradu se organizuje Međunarodni festival harfe, koji je vrlo posećen. U ostalim gradovima Srbije publika retko ima priliku da sluša koncerte harfe. Malo ljudi zna da postoje klase harfe u muzičkim školama u sedam gradova Srbije. Imam želju da što više ljudi ima priliku da čuje harfu, pa mi je bilo zadovoljstvo da sam tokom studija imala prilike da održim koncerte u Vršcu i Kragujevcu i time dam svoj mali doprinos. Urednica časopisa HarpColumn, za koji sam davala intervju povodom osvojene nagrade, zamolila me je da napišem sažet prikaz harfističke prakse u Srbiji i pokazala veliko interesovanje za našu istoriju. Nakon završenih osnovnih studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, postali ste stipendista na prestižnom Džulijardu u Njujorku, gde pohađate master studije. Možete li da povučete paralelu između obrazovnog sistema ovde i tamo kada su u pitanju studije muzičke umetnosti? Kako izgledaju studije na takvom konzervatorijumu? Mislim da postoji dosta dobrih strana našeg muzičkog obrazovanja. S obzirom na to da nastava instrumenta podrazumeva individualnu nastavu, tokom školovanja sam imala sreće da učim od sjajnih profesorki koje su mi oduvek bile podrška. Koliko sati sam provela vežbajuci sama u sobi za harfu na Akademiji, toliko vremena sam provela u stanu profesorke original

Staše na dodatnim časovima. Takva posvećenost profesora uvek izaziva divljenje mojih kolega sa Džulijarda. Kao student u Novom Sadu imala sam dosta vremena da posvetim vežbanju. Uslovi za studiranje na Džulijardu su zaista sjajni – imamo 12 harfi koje su na raspolaganju studentima. Moja sadašnja profesorka Nensi Alen je solo harfistkinja Njujorške filhramonije. Stalo joj je do svih studenata ali je takođe svesna da je konkurencija velika i tu je da nas usmeri i da nam savete iz ogromnog iskustva koje ima kao solista, orkestarski muzičar i pedagog. Na Džulijardu imamo prilike da učestvujemo u različitim projektima i postoji veliko interesovanje za savremenu muziku. Stekla sam jako korisna iskustva svirajući u različitim ansamblima i orkestrima. Najlepši deo studija je činjenica da se u Njujorku održava veliki broj sjajnih koncerata i pravi je užitak što imam prilike da čujem te nastupe. Džulijard je smešten u Linkoln centru zajedno sa Metropoliten operom, Njujorškom filharmonijom i Njujorškim baletom. U školi se takođe održavaju brojni koncerti i masterklasovi koje se trudim da posećujem. Svirali ste u Beogradskoj filharmoniji godinu i po dana. Kakva iskustva nosite odatle? Tokom osnovnih studija u Novom Sadu imala sam priliku da sviram samo jednom u Simfonijskom orkestru Akademije. Bilo mi je vrlo značajno to što sam imala priliku da sviram u sklopu Beogradske filharmonije i steknem dragoceno iskustvo. Svirala sam drugu harfu na četiri koncerta u izvođenju muzike Štrausa i Prokofjeva. Posebno mi je bilo drago što sam nastupala sa svojom drugaricom harfistkinjom Minom, koja mi je bila prvi uzor dok sam počinjala da sviram u Muzičkoj školi „Stanković”. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da se upoznam s ovom muzikom i uživam u zvuku Beogradske filharmonije. Pomenuli ste svoju profesorku Stašu Mirković Grujić i njenu posvećenost vama. Ona nam je otkrila da u sebi nosite skromnost, smirenost i toplinu, te da ste radile na oslobađanju vašeg temperamenta. Da li je baš to oslobađanje neophodno u modernoj muzici da biste dostigli pun potencijal? Svaka muzička kompozicija je kompleksna. Kao slikari – svaku interpretaciju bojimo svojom dušom i sposobnostima. Jedno bez drugog ne ide. Želim da verujem da onoliko koliko smo iskreni u izvođenju da to publika može da oseti. Sebe najbolje upoznajem svirajući muziku koja u meni budi nepredvidive reakcije, pa se često začudim sama sebi. Profesorka Staša me je uvek upućivala na drugačija čitanja i sagledavanje muzičkog teksta iz različitih uglova. Zajedno smo rešavale sve muzičke rebuse i zagonetke i uživale u neočekivanim rešenjima. Kakvi su vam planovi za dalju karijeru? Čini mi se da je ova nagrada iz Izraela došla u pravi čas jer će mi odmah po završetku studija omogućiti koncerte u Americi, Italiji, Kini i Argentini ovog leta. Nadam se da ću moći da dodam i koncert u Srbiji. Radujem se da sviram pred publikom, pred profesorima, prijateljima, kolegama. Za svaki dobar sud potrebna je vremenska distanca koja se stvorila mojim odlaskom na master studije. Oni najbolje mogu da uoče koliko sam napredovala ili nazadovala u Americi. Kroz razgovor sa njima mislim da ću steći najbolju sliku o tome gde sam bila, gde sam sada i kuda idem.

Rubrika

LEGENDA

Genije koji je sreću pretvorio u najveću supermoć

Pozne godine Stena Lija armiji obožavalaca nisu olakšale vest o njegovoj smrti. Bio je jedan od retkih ljudi koji hodaju planetom ostavljajući utisak da će živeti večno

www.originalmagazin.com

original

Legenda

Č Čovek zaslužan za planetarnu popularnost „Marvela” Stenli Martin Liber, poznatiji kao Sten Li, preminuo je u 96. godini i iza sebe, osim svojih dela, ostavio mnoge pouke. Na njih nije trošio reči, već ih je živeo. Sten Li je 1961. godine osnovao „Marvel” sa Džekom Kirbijem. Prvenac im je bila legendarna „Fantastična četvorka”. Posle toga je kreirao junake uz koje i dan-danas odrastaju generacije, poput Spajdermena, Crnog Pantera, Hulka, Iksmena i Osvetnika. Li se takođe pojavljivao u svim Marvelovim filmovima. Sten nije pokazivao preterano interesovanje za to da bude aktivno uključen u vođenje imperije koju je stvorio. Još ranih sedamdesetih je prestao da bude glavni urednik „Marvela” dok je ubrzo i prestao da piše stripove, da bi se negde početkom novog milenijuma potpuno penzionisao i napustio „Marvel”. U redakciji se nije pojavljivao, ali je uvek bio prisutan. Deset godina nije aktivno učestvovao u uređivanju i izdavanju mora stripova baziranih na likovima koje je stvorio, ali i dalje se s velikim poštovanjem na kolegijumima „Marvela” uvek postavljalo pitanje: Da li ćemo razočarati Stena? A njega je, kako svedoče oni koji su imali sreće da ga poznaju, bilo nemoguće razočarati. Svi su rekli isto – nikada nisu upoznali osobu koja je s više entuzijazma podržavala klince oko sebe da probaju nešto novo, da naprave korak u nepoznato i rizikuju, makar se i osramotili. Svoje kolumne, o čemu svedoče i pojavljivanja na strip-konvencijama, često je završavao jednostavnom latinskom uzrečicom: „Excelsior!”. To na latinskom znači „uvek gore”. Tako su živeli Stenovi likovi, tako je živeo on i njegovi obožavaoci. Nije slučajno što je posle Stenove smrti NASA tvitnula da odaju počast čoveku koji je bukvalno stvorio nekoliko univerzuma prepunih superheroja. I to su propratili neverovatnom fotografijom svemira. Sten Li je u svojim stripovima isticao da je protiv rasizma, droge, netolerancije, socijalne neprav-

de, diskriminacije i predrasuda, terajući na taj način širu javnost da ne posmatra strip samo kao oblik zabave već i kao nešto više. Rođen je 1922. godine u siromašnoj radničkoj porodici jevrejskih emigranata poreklom iz Rumunije. Sten Liber je sa 17 godina dobio posao u „Tajmli komiksu”, izdavačkom preduzeću čiji je vlasnik bio njegov rođak, a koji će kasnije postati „Marvel komiks”. Toliko je bio maštovit da je već u 18. postao urednik. Više od 20 godina je bio momak za sve – pisao je krimipriče, horore, vesterne. Kada je ušao u četrdesete, shvatio je da je prestar za stripove. Supruga Džoan ga je nagovorila da napiše priču s likovima kakve je dugo želeo. Pošto je druga, konkurentska kuća objavila strip o supertimu koji su činili Betmen, Supermen i Vonder Vumen, Li je uzvratio udarac. Njegov odgovor je stigao 1961. – Fantastična četvorka, astronauti sa supermoćima koje su stekli pošto su preživeli bombardovanje kosmičkim zracima. Stenu su počele da stižu gomile pisma obožavalaca. Godine 1999. njegovo medijsko carstvo „Sten Li mediji” počelo je da propada. Li je bankrotirao, a njegov poslovni partner je završio u zatvoru zbog prevare. Onda je kao Feniks 2001. pokrenuo novu kompaniju POW! Entertejnment sa idejom da razvija filmske scenarije i televizijske programe. Tako su Iksmen, Fantastična četvorka, Hulk, Derdevil, Ajronmen i Osvetnici zaživeli i u Holivudu. Li je 2012. godine bio jedan od autora stripa „Romeo i Julija: Rat”, koji je stigao na bestseler listu „Njujork tajmsa”, a pokrenuo je i Jutjub kanal – Svet heroja Stena Lija. Na Komik-konu 2016. godine predstavio je digitalnu grafičku novelu „Buđenje boga”. Poslednjih godina imao je zbog velike probleme zbog lošeg vida, a ove godine se borio i sa upalom pluća. Preminuo je u bolnici u Los Anđelesu.

www.originalmagazin.com

Bio je toliko maštovit da je već sa 18 godina postao urednik stripova

Na pouke koje je ostavio iza sebe nije trošio reči, već ih je živeo

Bankrotirao je 1999. a onda se 2001. vratio poput Feniksa i svojim junacima udahnuo život u Holivudu

godina proveo je sa suprugom Džoan, a znali su se samo nedelju dana pre venčanja original

I na kraju, šta je Sten Li smatrao najvećom supermoći? „Svaki put kad odem na sajam stripa bar jedan fan me pita koja je najveća supermoć. Uvek odgovorim da je sreća najveća supermoć jer ako čovek ima sreće, sve će mu ići od ruke.” Sreća ga je očigledno pratila ne samo u poslu nego i u ljubavi. Sa suprugom Džoan Li proveo je u braku 70 godina i iako je sreća otišla s njenim odlaskom, u julu 2017, kada je preminula u 93. godini, ljubav nije. A priča o tome kako su se upoznali i zavoleli apsolutno je neverovatna. – Kada sam bio mlad, crtao sam stalno istu devojku – isto lice, istu kosu. To je bila moja vizija savršene žene. Kada sam se vratio iz vojske, rođak je hteo da me upozna sa jednom devojkom koja je bila model za šešire. „Moraš da upoznaš Beti, mislim da bi ti se svidela. Izvedi je na ručak”, govorio mi je stalno. I otišao sam tako jednom kod nje, zvonio sam na vrata. Ali Beti nije otvorila. Otvorila je Džoan. I tog trenutka kada sam je video shvatio sam – to je devojka koju sam celog života crtao. Pogledao sam je i rekao joj: „Volim te”. Nisam upoznao Beti nikada, ali sam Džoan izveo na ručak i zaprosio je – ispričao je on jednom prilikom. Inače, kada su se upoznali, Džoan je bila u braku. Razvela se posle nedelju dana i istog dana se udala za Stena. Ostali su zajedno zauvek.

Budi uspešan

Zoja Kukić

500 3 glavne lekcije koje sam naučila od preduzetnica iz celog sveta U upravnim odborima kompanija i danas ima više osoba koje se zovu Džon nego što ima žena

sadašnjih i bivših predsednika i premijera iz celog sveta je prošlo kroz ovaj program

40 44

www.originalmagazin.com

Mi žene ćemo češće reći da je naš uspeh pre posledica srećnih okolnosti nego što je posledica našeg rada i znanja. Verujem da se to neće lako promeniti, ali ću pokušati sebe češće da potapšem po ramenu

Zoja Kukić, jedna od osnivačica Startita, nedavno se vratila iz Vašingtona gde je u okviru programa vlade Sjedinjenih Američkih Država razmenjivala iskustva sa još 40 uspešnih žena. Za Original prenosi svoja iskustva i utiske, kao i šta je ono najvažnije što je donela s ovog putovanja.

Nilam iz Indonezije Vodi lanac restorana brze hrane sa 1.500 objekata u devet zemalja, ima troje dece i bivšeg muža koji ju je zlostavljao godinama;

septembru sam imala veliku čast da skoro čitav mesec provedem u programu američkog Stejt departmenta posvećenog ženama preduzetnicama. Vlada Sjedinjenih Američkih Država već 70 godina organizuje International Visitors Leadership Program, u okviru kojeg dovodi strane lidere iz različitih oblasti u SAD radi razmene iskustava, kako međusobno, tako i sa američkim stručnjacima. Do sada je kroz program prošlo više od 200.000 ljudi, među kojima je čak 500 sadašnjih i bivših predsednika i premijera iz celog sveta. Ove godine, prvi put u istoriji, odlučili su da neke ljude koji su već učestvovali u ovom programu pozovu ponovo, i to baš žene preduzetnice. Među 41 preduzetnicom iz 38 zemalja našla sam se i ja kao predstavnica Srbije. Ovaj malo duži uvod u sam program napravila sam namerno jer verujem da pojašnjava činjenicu koliko su sjajne žene s kojima sam provela mesec. Nisu samo zemlje i kulture iz kojih dolazimo bile drugačije – dolazile smo iz različitih privrednih oblasti, od poljoprivrede preko mode do IT-ja. Najmlađa među nama imala je 25, najstarija 60 godina; posebno mi je upečatljivo bilo saznanje da je svaka od žena u programu, pored svog posla, dodatno doprinosila razvoju svoje zemlje kroz različite aktivnosti.

original

Među novim poznanicama izdvojila bih nekoliko čije biografije ostavljaju na mene posebno jak utisak:

Aliza sa Tajlanda Stoji iza rastuće azijske IT platforme za donacije i jedina je žena na listi 10 najuticajniji Tajlanđana u ovoj godini; Nuabisa iz Južnoafričke Republike Sada vodi svoj drugi biznis, a iz marketinške kompanije u kojoj je prethodno radila izašla je u trenutku kada su imali 88 zaposlenih. Bori se za prava crnkinja i preduzetnica u svojoj zemlji; Mam Vratila se u Senegal, pokrenula kozmetičku kompaniju koja posluje u celom svetu i osnovala asocijaciju žena investitorki radi pomoći drugim ženama u njihovim poduhvatima.

Pitala sam se “Šta ja radim u ovoj grupi sjajnih žena?”, verovala sam da sam greškom zalutala među njih. A onda sam shvatila da su se i neke od njih osećale isto

Teško je i pojmiti, a kamoli uobličiti sve što sam doživela i naučila iz njihovih iskustava, ali ću ovom prilikom pokušati da zabeležim tri lekcije za koje mi se čini da su se prožimale kroz gotovo svaku upečatljivu priču. 45

Budi uspešan

Zoja sa Nensi Hejs, investitorkom koja ulaže u biznise koje su pokrenule žene

2. 1.

„Globalno” ima drugačije značenje od onog što nam se servira Kada god sam ranije razmišljala o nečemu što je namenjeno celom svetu, uvek sam podsvesno zamišljala tržište Severne Amerike i zapadne Evrope; naravno, svet je zapravo mnogo više od toga, iako smo kao Evropljani navikli da vidimo samo naš kontinent kao dominantan (uz SAD). Kada se nađete na istom mestu sa 40 žena od kojih je samo vas šest iz Evrope, jasno vidite koliko su zemlje i kulture različite i koliko bogatstvo čitava civilizacija može imati upravo zbog tih različitosti. Sve podsvesne predrasude nestaju ukoliko se potrudimo da spoznamo zemlje izvan sopstvene uske vizure, a naročito ukoliko pokušamo da razumemo mehanizme koji pokreću kulture na drugim kontinentima. Sa druge strane, neki društveni fenomeni su, nažalost, prisutni u celom svetu – ovde mislim na diskriminaciju, sa kojom se sreću mnoge od ovih žena. Od nipodaštavanja rada i ličnosti, do ekstremnog fizičkog nasilja, mnoge od njih susrele su se s preprekama koje bi i najodlučnijeg pojedinca naterale da posustane. Ipak, one nisu, a ja sam njihovu bol u procesu borbe za sebe i za svoje okruženje doživela kao svoju.

Kada uspemo jasno da kažemo šta želimo i zauzmemo se za sebe, otvaraju nam se razne mogućnosti Na samom početku programa posetili smo događaj na kome su se predstavljali odabrani društveno odgovorni startapi. Timovi su imali tri minuta da predstave svoju ideju i s obzirom na to da vrlo često organizujem ili makar prisustvujem takvim događajima u Srbiji, nisam očekivala da ću doživeti nešto posebno novo. Brzo sam se razuverila – poslednjih 30 sekundi prezentacije svaki tim je iskoristio da kaže kakva vrsta pomoći bi im značila od ljudi u publici (kontakti, deljenje određenih informacija, prodaja njihovog proizvoda itd.). Nakon prezentacija, svakom timu je prišlo barem desetak ljudi koji su odmah ponudili konkretnu pomoć kakvu su timovi i tražili. Slični događaji obično prođu u nekim opštim temama gde se konkretno razgovara isključivo sa investitorima ili kupcima proizvoda koji se predstavljaju, ali ovi timovi su osmislili način da izvuku maksimum iz publike. Bitno je dodati i da se sama publika mnogo bolje povezala sa predstavnicima za koje je tačno znala šta im treba. Za mene konačna potvrda gorenavedene priče došla je preko Nuabise, već pomenute koleginice iz programa: ona mi je konkretno i detaljno objasnila kako želi svoj posao da učini zaista globalnim i potom dodala da joj je važno da to znam pošto veruje da mogu da joj pomognem u razvoju poslovanja. Njen plan je bio toliko jasan da sam odmah prepoznala i prilike koje sa sobom nosi – ipak, kada me je pitala kakav je moj poslovni plan za budućnost, uvidela sam da nije ni približno oblikovan koliko njen. S tim u vezi, sigurna sam da će mi prioritet biti da jasno verbalizujem sve buduće planove i da ih tako prenesem dalje. www.originalmagazin.com

Kada se nađete na istom mestu sa 40 žena, od kojih je samo vas šest iz Evrop, jasno vidite koliko su zemlje i kulture različite i koliko bogatstvo čitava civilizacija može imati upravo zbog tih različitosti

Bez obzira na to koliko su uspešne, žene se globalno suočavaju sa sličnim problemima Značajan deo ovog programa posvetili smo temama koje se posebno tiču žena u poslovnom i preduzetničkom okruženju. Razmatrali smo razloge zbog kojih čak i danas ima malo žena na liderskim pozicijama u firmama i, plastično objašnjeno, zbog čega u upravnim odborima kompanija ima više muškaraca koji se zovu Džon nego žena. Zatim smo i međusobno mnogo pričale o tome i shvatile da je pozadina ovih izazova svugde slična, samo se intenzitet i opseg problema menjaju u zavisnosti od kulture iz koje žena dolazi. Shvatile smo da smo sve mi, ma koliko uspešne bile, vrlo samokritične i nesigurne. Prvog dana smo se upoznavale i svaka je imala jedan minut da se predstavi ostatku grupe. Nakon ovog predstavljanja moje glavno pitanje bilo je: Šta ja radim u ovoj grupi sjajnih žena? Toliko su njihove biografije i dostignuća bila velika i značajna da sam verovala da sam greškom zalutala među njih. I zaista, narednih nekoliko dana uglavnom sam samo slušala i upijala sve što se priča – nisam postavljala nikakva pitanja, kamoli iznosila svoje stavove. A onda kako smo se upoznavale, shvatila sam da su se i neke druge žene osećale isto tako, i to žene sa impresivnim biografijama. Ovo je za sve bilo otrežnjujuće iskustvo – koliko malo značaja sebi pridajemo za ono što smo postigle, a kako se lako divimo drugima. Ovaj zaključak je potkrepljen i velikim brojem istraživanja koja sam potom pročitala. Mi žene ćemo mnogo češće reći da je naš uspeh posledica srećnih okolnosti nego našeg rada i znanja. Verujem da se to neće lako promeniti, ali ću pokušati da sebe češće potapšem po ramenu. Sada imam i grupu od 41 žene i tu smo da jedna drugu na to podsećamo, a svima predlažem da se okruže ljudima koji će im pomoći da budu bolji i koji će ih podsećati na to koliko su već dobri. Uz adekvatnu podršku, svima će nam biti lakše da naposletku pristupimo i sistematičnijoj promeni celokupnog društva. Zamislite samo gde bi sada društvo bilo da 50 odsto celokupne svetske populacije nije bilo milenijumima sputavano!

original

godina vlada SAD organizuje International Visitors Leadership Program, u okviru kojeg dovodi strane lidere iz različitih oblasti u SAD radi razmene iskustava. Do sada je kroz program prošlo više od 200.000 ljudi

Ovo je za sve bilo otrežnjujuće iskustvo – koliko malo značaja sebi pridajemo za ono što smo postigle, a kako se lako divimo drugima

Foto: Profimedia

Budi originalan

Umetnost po ukus 48

www.originalmagazin.com

Digitalni muzeji

u milenijalaca original

Tradicionalan način predstavljanja umetnosti je nedovoljno atraktivan mlađim generacijama i izolovan za one koji nemaju predznanje, ali bi želeli da bolje shvate ovaj oblik kulturnog stvaralaštva

Budi originalan

Posetioci imaju priliku da „uđu“ u umetničko delo, na šta odlično reaguju

Digitalni muzeji otkrili su novi način prezentovanja slavnih umetničkih dela novijim generacijama i čini se da su “pogodili žicu”. U skladu sa novim tehnološkim trendovima napravljene su aktivacije koje posetioce čine sastavnim delom art instalacija, izgledaju spektakularno i zbog odlične reakcije publike sve ih je više u celom svetu. Jedan od njih pokrenula je i Dragana Milovanović iz Novog Sada, čiji se projekat Monet2Klimt trenutno prikazuje u Baltičkim zemljama.

Umesto da se pomire sa tim da nekadašni način prezentovanja umetničkih dela mladi smatraju prevaziđenim, art vizionari pronašli su novi, očigledno prikladniji način. Kombinovanjem slike i tona i pravljenjem aktivacija, posetioci su postali integrisani deo umetnosti koju posmatraju, a budimo realni, popularnosti ove vrste muzeja svakako je doprinela i činjenica da deluju impozantno i veoma su “instagramični”. U julu ove godine u Parizu je otvoren prvi digitalni muzej, koji na ogromnom prostoru od 3.300 kvadrata i zidovima visokim 10 metara, prikazuje koloritne projekcije radova iz ranog 20. veka, među kojima su dela Gustava Klimta i Egona Šilea, između ostalih. - Ljudi više ne uče o kulturi na način na koji su to radili u prošlosti. Prakse se menjaju i kulturna ponuda mora da ide u korak sa njima. Brak umetnosti i digitalne tehnologije je, prema mom mišljenju, budućnost širenja umetnosti među budućim generacijama – rekao je prilikom otvaranja Bruno Monije, predsednik CultureSpaces, tima koji je zadužen za ovaj projekat.

Reakcije većine su - oduševljenje, i jedini trenutak kada mogu da kažem da sam uspela je kada vidim da smo dotakli jos jedno ljudsko biće dokazujući da umetnost nije dosadna i nerazumljiva i da je deo svih nas - kaže Dragana Milovanović, pokretač projekta Monet2Klimt www.originalmagazin.com

Slično je razmišljala i Dragana Milovanović, kada je pre dve godine došla na ideju da pokrene svoj projekat. Studirala je i radila u Švajcarskoj, potom živela i na Kanarskim Ostrvima, Malti i Dubaiju, a onda je rešila da otvori svoju kompaniju u Estoniji i Nemačkoj, gde je projekat Monet2Klimt prvo i lansiran, o čemu je pričala za magazin Original. - Projekat Monet2Klimt pokrenut je pre dve godine. Kao veliki ljubitelj umetnosti uočila sam da je tradicionalni način predstavljanja, nažalost, nedovoljno atraktivan mlađim generacijama i pomalo izolovan za sve one koji nemaju predznanje, ali bi želeli da bolje shvate ovaj oblik kulturnog stvaralaštva. Shodno tome, a prateći savremene tehnološke trendove, došla sam na ideju da napravim projekat aktivacije umetnosti i da, na inovativan način, umetničke vrednosti približim širem auditorijumu kroz projekat koji ujedinjuje umetnička dela sa klasičnom muzikom, stvarajući tako novu dimenziju doživljavanja i oživljavanja svesti o lepoti i važnosti ljudskog kreativnog stvaralaštva. Koliko je vremena i truda bilo potrebno da se realizuje nešto ovakvo? - Ovakva vrsta projekta je sama po sebi veoma kompleksna i to iz razloga što je za njegovu realizaciju neophodna sinhronizacija nekoliko segmenata, pre svega vrhunsko poznavanje i odabir umetničkih dela i klasične muzike, zatim grafičkog dizajna i tehnologije. Uz to, svaki segment ponaosob iziskuje mnogo vremena i truda, a kako se radi o umetninama izuzetno velike vrednosti potrebno je dobiti sve dozvole za prava na korišćenje slika i muzike kako od muzeja tako i od privatnih kolekcionara. Od inicijalne ideje do konačnih rezultata bilo je potrebno više od dve godine sa timom od 30 ljudi. Šta je to što digitalni muzeji nude drugačije u odnosu na klasične muzeje i postavke, na koje smo navikli? - Zamislite ogroman prostor, u koji, kada uđete imate osecaj da ste u drugoj dimenziji. Zauzmete svoje mesto, a oko vas se nižu slike, koje su ustvari vrhunska umetnička dela, na zidovima od preko 4 metra i 360 stepeni, stvarajuci efekat ulaska u umetničko delo. One se pojavljuju u delovima i slažu u svoje originalno izdanje, kako biste mogli da primetite sve najbitnije detalje i bolje razumete šta je umetnički genije hteo da naglasi. Uz to vas prate zvuci klasičnih melodija koje su savršeno uklopljene sa jačinom i intenzitetiom slike, izazivajući u vama snažne emocije. Ono što digitalni muzeji nude je upravo ta emocija koja se oživi u nama dok posmatramo i, u isto vreme, slušamo neke od najimpozantnijih tvore51

Budi originalan Dragana se vratila u Srbiju sa željom da pokaže mladima da vredi da ulažu u sebe

vina ljudske ere. Zatim, doživljaj slike kroz njene boje i tehnike, kao i razumevanje iste. Publika može da vidi i da se upozna sa mnogobrojnim umetničkim delima na jednom mestu, od kojih su mnoga u privatnim kolekcijama. Naš cilj je da podstaknemo svakog ko doživi tu emociju da posveti više pažnje umetnosti, poseti jedan više muzej ili galeriju, balet ili koncert filharmonije. Umetnost je deo svih nas. Ovo je veoma inovativan način spajanja tehnološkog napretka i umetnosti i približavanja kulturnog bogatstva mladim generacijama. Kakve je struktura vaših posetilaca i kakve su reakcije mladih na projekcije? - Moja najveća motivacija je upravo to i, moj tim i ja smo presrećni da vidimo da je odaziv mlađih generacija svih uzrasta ogroman, ako ne i većinski. Od male dece koja dolaze sa roditeljima, dece školskog uzrasta koja dolaze kao deo nastavnog programa, tinejdžera koji nemo slučaju klasičnu muziku i zainteresovano se raspituju o umetničkim delima i u kojim muzejima mogu da ih vide, do svih ostalih koji oduševljeno izlaze poneti jačinom emocija. Neverovatno je videti decu da mirno sede, ili pak “ulaze” u sliku aktivno učestvujući u onome što se desava oko njih. Reakcije većine su - oduševljenje, i jedini trenutak kada mogu da kažem da sam uspela je kada vidim da smo dotakli jos jedno ljudsko biće dokazujući da umetnost nije dosadna i nerazumljiva i da je deo svih nas. Školovali ste se i živeli u inostranstvu, potom ste se vratili u Srbiju. Sa kakvim ste ambicijama otišli, a sa kakvim se vratili? Tako je. Živela sam deset godina van Srbiije, a potom, nakon završenih studija i sticanja radnog iskustva vratila. Odlazak iz Srbije smatram krucijalnim za svoj dosadašnji razvoj, htela sam da izgradim internacionalno znanje i iskustvo, upoznam nove kulture, ljude i prostranstva, ali i način rada i sve inovacije koje se dešavaju van nase teritorije. Otišla sam sa idejom da se nadogradim i proširim svoje vidike, ali i sa planom da se vratim. Kada sam se vratila u Srbiju, imala sam želju da pokažem i kažem mlađim generacijama da treba da ulažu u sebe, da ih ne ograničava mesto življenja, već količina rada i motivacija za lični razvoj. Takođe, cena koja se plaća kada živite daleko od porodice i ljudi koje volite je velika, i sam novac nikako ne treba da bude jedina motivacija jer kada ste dovoljno izgrađeni uvek i svuda imate prostora za uspeh, a možda, najviše u svojoj matičnoj zemlji. Samo treba pronaći iskru. 52

Kakvi su vam dalji planovi za razvoj projekta Monet2Klimt? Trenutno se Monet2Klimt prikazuje u Baltičkim zemljama, pre toga smo imali nekoliko velikih gradova u Nemačkoj. Plan je da dalje razvijamo tržište i prikažemo u skoroj budućnosti i u Srbiji. www.originalmagazin.com

Marko Stojanović

Louis

original

INTERVJU

Posle svake tame mora doći svetlo

INTERVJU Marko Stojanović Louis

Još na samom početku karijere Marko Stojanović Louis jasno se opredelio za to da će muzikom brisati sve granice – i geografske, ali još važnije, one u glavi. Publika je to očigledno prepoznala i nagradila, a mladi pevač sada je rešio da ode korak dalje. Ili možda bliže… 54

Tekst: Ana Kalaba Foto: Danilo Novović

akon što je albumom „Beskraj” napravio svojevrsno muzičko putovanje oko sveta, Marko Stojanović Louis je, čini se, odlučio da se još više koncentriše na svet u sebi. Rezultat je novi album „Euridika”, koji će 13. decembra uživo predstaviti koncertom u Domu omladine Beograda.

Novi album gađa pravo u centar i lakše se dešifruje, sem pesme „Šankovi”. U „Euridiku” je uplivala poezija.

Kako se „Euridika” nadovezuje na „Beskraj”? – Između albuma „Beskraj” i „Euridika” postoji most koji povezuje ta dva albuma. Mogu reći da je „Euridika” u potpunosti nastavak „Beskraja”.

Ime prelepe nimfe jasno asocira na čuveni mit o Orfeju i Euridiki... Na koji način je on povezan sa vašim aktuelnim izdanjem? – Tekst za singl „Euridika”, koji je napisala Maja Radivojević, i jeste inspirisan baš tom grčkom tra-

Jednom prilikom ste rekli da će to biti album vašeg života. Zašto to mislite? – Tako je. Ne bih rekao da mi je zenit, ali stojim iza toga da je „Euridika” putovanje koje me vodi daleko u svoje najdublje emocije i tera me da dišem pod vodom.

www.originalmagazin.com

Kroz naše zemlje prošlo je mnogo naroda koji su ostavili tragove koji se čuju kao slojevi u našem melosu i zato niko na naš ritam ne ostane ravnodušan – deo svačije krvi počne da vibrira

gedijom. Euridika je metafora na našu prošlost koja utiče na našu sadašnjost I na našu budućnost. Tek kada prihvatimo prošlost možemo da idemo dalje. Posle svakog poraza, gubitka, tame, uvek mora da dođe svetlo. Ko (ili šta) je Euridika Marka Louisa? – Euridika Marka Louisa je košarka. To je moja prva ljubav koju nikada neću zaboraviti i koja mi je puno dala u životu. Zbog nje sam bio u stanju sve da uradim, ali takođe me je učinila najslabijim na kraju. Na novom albumu uradili ste i duet „Svet je tvoj” sa svojom sestrom Majom. Zašto ste baš tu pesmu izabrali za saradnju? – Maja i ja smo našu kompoziciju posvetili našoj deci. Nedavno sam postao otac i osetio sam neka nova osećanja i dobio novi prioritet u životu. Pesma je nastala u trenutku kad nam je bila podsvesno potrebna međusobna energija i stvarno su nam se namestile zvezde. Mnogo sam srećan što sam snimio prvi duet sa svojom sekom. A „Kad je noć”? O čemu ta pesma govori? – Ne volim da objašnjavam tekstove mojih pesama. Voleo bih da svako sam sebi nađe svoju interpretaciju. Radi se o tome da... „kad bi senka bila

Svako se rodi kao umetnik, ali je problem što s vremenom umetnost nestaje zato što svi tragaju za pogrešnim vrednostima i svi rade nešto samo zbog novca original

sjaj, tad bi slepi videli, kad bi rosa bila more, tad bi slabi plivali. Kad bi čuli zvuk tišine, tad bi nemi pevali. Kad bi život bio igra, tad bi snove živeli“… Uspešno izmičete žanrovskim definicijama i najčešće vas svrstavaju u world music. A kako vi opisujete svoju muziku? – Hajdemo da kažemo Balkan Soul. Šta je za vas „muzika sveta”? – Muzika sveta je sva muzika koja postoji. Danas ima toliko podžanrova da bi u suštini te granice mogle da se izbrišu. Ja sam odrastao najviše uz muziku koju izvode crnci - soul, R’n’B, hip-hop... To je muzika koja je najviše uticala na moj ukus. Kako se tradicionalna srpska muzika pozicionira na world music sceni? Koji su njeni najjači aduti? – Melodija, instrumenti i način interpretacije muzike sa naših prostora veoma su popularni u svetu. Ja mislim da je to zbog toga što je kroz naše zemlje prošlo mnogo naroda koji su ostavili puno tragova koji se čuju kao slojevi u našem melosu i u našim ritmovima. Niko tu ne ostaje ravnodušan zato što deo svačije krvi počne da vibrira. Šta mora da sadrži dobra pesma? – Pre svega, iskrenost i interpretaciju. Moje mišljenje je da je interpretacija izvođača najvažniji faktor. Sve ostalo može da bude bitno ili presudno, ali ne mora. Kada pevač oseti i izvodi pesmu na svoj način, onda je to dobra pesma. Ali kao što znamo, to je sve relativna stvar. Koja je uopšte uloga umetnosti danas? – Umetnost stvara balans u našem životu. Ja tvrdim da je svako umetnik, samo mora da nađe svoju profesiju. Verujem da se dosta ljudi ne bi složilo s tim. Problem je što s vremenom nestaje umetnost zato što svi tragaju za pogrešnim vrednostima i svi rade nešto samo zbog novca. Mi se rađamo kao umetnici, ali onda s vremenom zaboravimo. 55

Budi odgovoran

Kako smanjiti

bacanje h

r a

www.originalmagazin.com

trilion dolara je vrednost bačene hrane usled kupovanja nepotrebnih namirnica i spremanja prevelikih porcija

Tekst: Andriana Janković

Svake večeri 800 miliona ljudi na spavanje odlazi gladno. Paradoksalno, istovremeno se čak 50 odsto proizvedene hrane baci. I dok se deponije pune, a stomaci iz dana u dan bivaju sve prazniji, problem nepotrebnog bacanja hrane sve više preti da ugrozi životnu sredinu

svežeg povrća završi u kontejnerima - ovo se može % sprečiti zamrzavanjem, koje ne utiče na kvalitet namirnica

ni upotrebljivo rešenje za pretvaranje otpada u potencijal, računica je prosta – živećemo na planeti zatrpanoj smećem. Dobra vest je da ovu statistiku nije teško promeniti pod uslovom da svako krene iz svog dvorišta i racionalnije kupuje, ali i priprema namirnice. U ukupnoj količini otpadaka hrane najveći udeo ipak čini otpad čije je nastajanje moguće sprečiti, i to kvalitetnim upravljanjem. Otpad koji se može izbeći obuhvata hranu koja je pripremljena ili pak poslužena u prevelikim količinama, hranu koja je oštećena prilikom pripremanja ili hranu kojoj je istekao rok trajanja. Tu spadaju hleb, jabuke, meso... Drugu kategoriju takvog otpada čini onaj u koji se ubrajaju delovi hrane koju neki ljudi konzumiraju, a drugi ne ili hrane koja, u zavisnosti od načina pripreme, može ili ne mora biti jestiva (kora od jabuka, krompira). U treću kategoriju se ubraja neizbežan otpad. Ovde je reč o otpacima koji nastaju prilikom pripreme hrane.

Zamrzavajte hranu

N Nepotrebno bacanje hrane neminovno postaje sve veći problem u svetu, ali i kod nas. Koliko puta ste prošli pored kontejnera iz kojih kipe otpaci hrane? Napola pojedeni hamburgeri, tek načet hleb, gnjilo voće ili ostaci pice gotovo svakodnevno se mogu videti rasuti oko kanti i u kantama za đubre poslaganih kraj zadnjih vrata restorana, hotelskih kuhinja, drugih ugostiteljskih objekata, ali i u kantama pored naših kuća. Zemlja je i onako već preopterećena postojećim otpadom, a naučnici smatraju da će se na našoj planeti do 2100. godine proizvodnja otpada povećati barem tri puta u odnosu na sada. A enormni rast ljudske populacije, stihijsko kupovanje nepotrebnih namirnica i spremanje bespotrebno velikih porcija danas su doveli do toga da vrednost bačene hrane prelazi jedan trilion dolara. Imajući u vidu sve to, ukoliko nastavimo da nesavesno kupujemo, pripremamo i bacamo hranu, a da pritom nemamo konstruktivno original

I dok na stotine miliona ljudi u svetu gladuje, nutricionista Milka Raičević objašnjava za Original da hleb spada u namirnicu koja se u našoj zemlji, nažalost, najviše baca. A ne bi trebalo da bude tako jer upravo hleb možete iskoristiti na više načina. – Ukoliko kriške hleba istostirate i stavite ga u platnene ili papirne kese, produžićete mu rok trajanja. Takav hleb kasnije može da se rastvori u mleku, a može biti i dobra podloga za razne sendviče, slatkiše... Od tako istostiranog hleba lako ćete napraviti i prezle – objašnjava nutricionista Raičević.

Ukoliko nastavimo da nesavesno kupujemo, pripremamo i bacamo hranu, a da pri tom nemamo konstruktivno i upotrebljivo rešenje za pretvaranje otpada u potencijal, računica je prosta - živećemo na planeti zatrpanoj smećem 57

Budi odgovoran

kako smanjiti bacanje hrane

Trpeze u srpskim kućama poznate su po obilju hrane i po velikim porcijama koje se često ne pojedu ni do pola. A upravo je prvi korak ka smanjenju nepotrebnog bacanja hrane dobro proračunavanje obroka. Ne kuvajte za šest ljudi ukoliko vas ima četvoro. No, ako vam ipak ostane spremljene hrane, postoji način da je ponovo iskoristite. – Kada je u pitanju hrana koja je termički obrađena, poput mahunarki, možete je zalediti. Pirinač takođe možete da zamrznete i odmrznete, ali on tada neće biti lep i ukusan. Biće gnjecav i imaće drugačiji ukus. No, ako ga izblendirate i dodate različite vrste povrća, dobićete jednu zdravu zapršku, a daćete i svoj skroman doprinos očuvanju planete. Važno je znati da kada zamrzavate već termički obrađenu hranu, treba što pre da je potrošite, tri meseca je maksimum – kaže Milka Raičević. 58

meseci možete čuvati govedinu u zamrzivaču ako je prethodno odvojite od kosti, piletina može da stoji do sedam meseci, dok ribu ne treba držati smrznutu duže od dva meseca

Neretko kada spremate pastu za svoje ukućane skuvate i više testenine nego što je potrebno. Dobra vest je da termički obrađene makarone ili špagete možete staviti u zamrzivač. No, kada je odledite, toj namirnici treba dati život. Nutricionista Milka Raičević savetuje da odmrzutim makaronama dodate maslinovo ulje, limun, beli luk i nanu i na tanjiru ćete imati ukusan obrok. Spremljeno testo za picu u zamrzivaču možete čuvati do dva meseca. – Ukoliko zamrzavate sirovu govedinu, odvojte je od kosti i takvo meso u zamrzivaču možete čuvati od šest do 12 meseci. Piletina u zamrzivaču može da stoji do sedam meseci, dok riba ima jako kratak rok trajanja, te je u ledu ne treba držati duže od dva meseca – objašnjava Raičevićeva.

www.originalmagazin.com

DONIRAJTE

Ukoliko ste napravili previše hrane, a znate da u svom komšiluku imate nekog ko je gladan, donirajte obrok

Napravite kompost Kompostiranje je stara prirodna metoda kojom ćete pretvoriti organske ostatke u plodni humus. Kompost, dakle, nastaje od ostataka voća, povrća, čaja, kafe itd. Kompostiranje započinjete već u kuhinji odvajanjem biorazgradivog otpada i njegovim usitnjavanjem. Kad god skuvate jelo ili kafu, stvarate određenu količinu biootpada. Taj otpad koji nastaje od ostataka povrća, voća, taloga od kafe i vrećica od čaja nemojte bacati u smeće, već ga usitnite i bacite u posebnu kantu. Nakon šest meseci do godine dana iz organskog otpada nastaće prirodno gnojivo bogato hranljivim materijama – kompost. Dobar kompost nema neprijatan miris truljenja, već više podseća na miris vlažne zemlje u šumi. Zreo kompost je ujednačenog izgleda, grumenast, tamnosmeđe do crne boje. U njemu ne prepoznajemo početni biomaterijal.

Voće i povrće Da biste izbegli nepotrebno bacanje hrane, potrudite se da ne idete samo jednom mesečno u velike kupovine namirnica, već da kupujete češće manje količine. Nagomilano voće i povrće možda zaista izgleda lepo u posudama na kuhinjskoj ploči, ali će već nakon nekoliko dana vašom kuhinjom početi da se širi dobro poznat miris truljenja. Većinu hrane ne spremamo onako kako bi trebalo, pa se brže pokvari. – Mnogi su me pitali koliko je smrznuto povrće dobra alternativa svežem povrću. Odgovor je – nema velike razlike između svežeg i smrznutog povrća. Štaviše, s obzirom na to da mnogo svežih namirnica dugo stoji dok ih neko ne kupi i ne iskoristi, kvalitet takvih namirnica s vremenom degradira. Sveže povrće se čuva u hladnjačama nedeljama, pa čak i mesecima pre upotrebe. Put smrznutog povrća je znatno kraći. Ukoliko se sveže povrće ne iskoristi, ono propada i baca se. Smatra se da 25 do 30 odsto svežeg povrća završi u kontejnerima. Koja šteta! – smatra Jasna Vujičić, nutricionista. original

Većinu voća treba držati u frižideru. Jedino voće koje može bez problema da se održi na sobnoj temperaturi jesu banane, sve ostalo voće najbolje je da stavite u frižider, osim ako ga nećete pojesti u roku od dva do tri dana. Upravo zbog toga kvarljive namirnice kao što su voće i povrće kupujte češće u manjim količinama. Ukoliko ste ipak kupili na pijaci više voća i povrća nego što vam je potrebno, možete ga zalediti. – Ukoliko ste kupili domaće povrće, a želite da izbegnete njegovo bacanje, stavite ga u zamrzivač. Led će napraviti filter i sačuvaće povrće od propadanja – u namirnici neće biti aktivnosti sve do onog trenutka dok je ne budete termički pripremili. Voće možete držati u zamrzivaču od šest do 12 meseci – kaže nutricionista Milka Raičević. S obzirom na to da je kod voća bitan proces zamrzavanja, jagode i sve bobičasto voće treba zamrzavati pojedinačno, na tanjiru. – Možete da ga uvaljate u med, rastvor stevije ili pak u kokosov šećer. Ukoliko voće čuvate u frižideru, prvo ga morate dobro oprati, potpuno ga osušiti i onda ga staviti u frižider. Tako spakovano voće možete koristiti do dve nedelje. Najbolje je da voće smestite u staklene posude u kojima će se duže sačuvati svežina – savetuje Milka Raičević. 59

Budi odgovoran

kako smanjiti bacanje hrane

Kada kupujete namirnice proverite njihov rok trajanja, jer su velike šanse da je nešto na sniženju baš zbog toga što uskoro ističe Jesen je vreme dunja i gotovo da nema seoskog domaćinstva na čijem ormaru ne miriše ovo voće. No, kada počne da truli, umesto da ga bacite, odvojte deo koji je istrulio i od ostatka napravite ukusan kompot. Istovremeno, u borbi protiv virusa i gripa trenutno su nam najjači saveznici citrusi. U toplim prostorijama voće brzo počne da truli, te umesto da ga bacite, iscedite pomorandže, limun, mandarine, sipajte napitak u posudu za led, zamrznite i koristite ga po potrebi u sokovima, šejkovima... I jabukama možete produžiti vek trajanja, izrendajte ih i zaledite. One će tada promeniti boju, ali cimet, med i limun su tu da poprave stvar. – Jabuke i kruške ispuštaju gas etilen koji izaziva brže zrenje ostalog voća i samim tim i brže kvarenje. Upravo zbog toga ove dve vrste voća ne treba mešati s ostalim voćem i povrćem. Ukoliko voće i povrće držite van frižidera, savet je da ih stavite u papirne kese koje ne ispuštaju nikakve hemikalije nasuprot plastičnim kesama – objašnjava za Original Dijana Radetić, nutricionista. Prema istraživanjima, najbolja temperatura na kojoj će namirnice ostati najduže sveže je od tri i do četiri stepena. Na višim temperaturama u frižideru hrana će se brže kvariti, a na nižim će se zamrzavati. – Krompir i luk nemojte držati na istom mestu da ne bi proklijali. Ovo povrće mora da bude na što nižoj sobnoj temperaturi da bi se duže održalo i sačuvalo hranljive materije – savetuje nutricionista Dijana Radetić. 60

KRATKI RECEPTI Potaž od povrća Kada seckate povrće za neko jelo, sigurno je da imate određene ostatke koje niste iskoristili. Sve te komade možete sačuvati u zamrzivaču, pa kada sakupite dovoljnu količinu, možete pripremiti ukusan potaž ili krem supu od povrća.

Napravite red Namirnice koje su bez ikakvog reda nabacane po policama frižidera nisu naročito pregledne, te će vas vrlo verovatno u nekom uglu sačekati pokvaren sir, kajmak ili suhomesnati proizvodi. A sve bi bilo mnogo lakše ukoliko biste napravili red u frižideru. Čistite ga jednom sedmično. Razvrstavajte hranu i bacajte nepotrebne namirnice, a iskoristite šta se može iskoristiti. Stvari koje morate brzo upotrebiti (poput po-

lovine luka koja vam je ostala) držite na vidnom mestu. Kada je u pitanju zamrzavanje hrane, stručnjaci savetuju da i tu napravite red i hijerarhiju. – Često u zamrzivač gurnemo hranu na dno i zaboravimo na nju. U urednom zamrzivaču retko se može dogoditi da, na primer, meso koje smo zaledili u maju pojedemo tek dogodine – upozorava nutricionista Milka Raičević.

Rok trajanja

3-4

stepena je najbolja temperatura na kojoj će namirnice ostati najduže sveže - na višim se kvari, a na nižim zamrzava

Važno je da vodite računa pri kupovini namirnica na rok trajanja. Iako proizvodi na akciji deluju primamljivo zbog niže cene, zapitajte se da li će vam zaista značiti kilogram suhomesnatog proizvoda ukoliko mu rok ističe za pet dana. Na kraju ćete kuwww.originalmagazin.com

sata ostavite nepojedenu hranu na sobnoj temperaturi, potom je stavite u frižider i pojedite sutradan

Brašno od šargarepe

Ostatke šargarepe poređajte na pleh i osušite ih u rerni na 60 stepeni tri-četiri sata. Kada je povrće dobro osušeno, sameljite ga u blenderu tako da dobijete fini prah. Prosejte prah kroz cediljku da biste dobili brašno od šargarepe. Možete ga koristiti u pripremi slatkih poslastica.

Kroketi od krompira

Ako vam ostane neiskorišćen skuvan krompir, umesto da ga bacite, napravite ukusne krokete! Izgnječite krompir i oblikujte ga po želji. Oblikovanu masu zatim uvaljajte u prezle (koje ste mogli da napravite od istostiranog hleba) i ispržite u ulju.

pljeno baciti, ostati gladni i pritom dodatno zagaditi planetu. Upravo zato birajte i kupujte namirnice s dugim rokom trajanja.

Nije sramota podgrejati Hranu koja vam je ostala od ručka možete pojesti sledeći dan, samo je pravilno odložite i pripazite na to koje namirnice smete podgrejavati, a koje ne. Na primer, krompir, pečurke i spanać nije dobro ponovo grejati. – Jelo od spanaća se ne sme čuvati za naredni dan nego se mora baciti ukoliko se ne pojede. Voda u kojoj je kuvan spanać treba da se baci jer ona sadrži nitrate koji se pod dejstvom bakterija pretvaraju u nitrite. Slične osobine ima i blitva – priča za Original Jasna Vujičić, nutricionista. Ukoliko skuvan pasulj, grašak, boraniju ne pojedete taj dan, slobodno ih možete original

poslužiti i sutradan. – Nepojedenu hranu ostavite da se ohladi na sobnoj temperaturi minimum dva sata. Nakon toga je stavite u frižider i pojedite je sutradan – dodaje nutricionista Dijana Radetić.

A šta sa ostacima? Kod pripreme praziluka i mladog luka, ukoliko u salatu stavljate samo peruške, beli deo biljke, odnosno koren, možete ponovo upotrebiti. Stavite koren u teglicu sa malo vode na svetlom mestu. Nakon nekoliko dana mladi zeleni listovi će ponovo krenuti da rastu i možete ih iskoristiti za naredni obrok. Koren i dalje ostavite u vodi, a lišće će rasti ponovo, samo menjajte vodu otprilike svakih sedam dana. Odsecite krajeve celera, zelene salate ili ku-

pusa, listove upotrebite za salatu, a koren biljke ostavite u teglici sa vodom koja treba da pokrije koren, ali ne i vrhove odsečenog korena. Povremeno prskajte vodom odsečene vrhove da biste ih održali vlažnima. Nakon nekoliko dana primetićete kako izbijaju novi listovi, a nakon sedam dana posadite koren u zemlju tako da novi listovi vire iz zemlje. Biljka će nastaviti da raste, a za nekoliko sedmica imaćete novu glavicu. Ni ostatke ananasa ne bacajte, već deo sa lišćem posadite u saksiju i zalivajte redovno, a kada primetite da se koren raširio i učvrstio biljku, zalivanje smanjite na jednom nedeljno. Koru limuna takođe nemojte bacati jer njome možete aromatizovati razne napitke i alkoholna pića. Zbog pesticida poželjno bi bilo da koristite organski limun. Komadić kore limuna ili narandže čuva šećer da se ne osuši i ne zgrudva. U posudici za šećer neka vam se uvek nađe kora limuna ili narandže. 61

FENOMEN

Kada kritičari ne vole, a publika obožava

Tekst: Ivana Stojanov Foto: Profimedia

Grupa „Kvin” (Queen) nesumnjivo je bila megapopularna tokom sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Milioni fanova širom sveta najbolji su dokaz toga. Međutim, muzički kritičari nikada im nisu bili posebno naklonjeni. Istu sudbinu sada doživljava i film „Boemska rapsodija”, koji su stručnjaci dočekali na nož, a publika hrli u bioskope iz kojih izlazi oduševljena. 62

a m o u prvoj nedelji prikazivanja „Boemske rapsodije“ film je inkasirao 50 miliona dolara u Americi i 141 milion dolara širom sveta, a to je odmah pokrenulo debatu o tome da li je važnije šta kažu stručnjaci ili publika. Da, većinska kritika misli da je filmska biografija Fredija Merkjurija u najboljem slučaju osrednja. Oni koji su platili ulaznice za bioskop su s druge strane i te kako uživali. Kako to? „Boemska rapsodija“ je dokaz da je reč kritike i dalje bitna, čak i za mejnstrim filmove. Ima onih koji će to ignorisati i neće dozvoliti da ih loše recenzije spreče da pogledaju ono što ih zanima. Jedan od primera

je zvanično najgori film u 2016. godini – „Odred otpisanih” (Suicide Squad), koji je uprkos ozloglašenosti privukao publiku. I ona je rekla da je loš, ali su se ulaznice i dalje prodavale. Film „Boemska rapsodija” je privlačio od samog početka, posebno one koji vole muziku benda „Kvin” i dive se pokojnom pevaču Frediju Merkjuriju. Bila su dovoljna dva trejlera sa gomilom koncertnih kadrova, muzike i bravura glavnog glumca Ramija Maleka i obožavaoci su već bili naoštreni.

www.originalmagazin.com

Negativne kritike su, s druge strane, imale legitimitet. Film ne obrađuje u dovoljnoj meri Merkjurijevu biseksualnost i dijagnozu da je oboleo od side, dve stvari koje su doprinele njegovom sunovratu. Takođe se kolutalo očima zbog izvrtanja istorijskih činjenica, konvencionalne biografske strukture. Kritičarima je posao da primećuju takve stvari, ali mnogi „oštri jezici” su se složili u tome da je glavni glumac imao maestralno izvođenje, pohvalili su i odlične scene sa koncerata, sjajne muzičke sekvence. A ono što kritičari zapravo poručuju jeste: Ako ste površni i želite laku zabavu, muzički spektakl bez umetničke vrednosti – go for it!

Iako podeljene po pitanju kvaliteta samog filma, obe strane saglasne su oko jedne stvari – Rami Malek u ulozi Fredija Merkjurija bio je maestralan

Uopšteno govoreći, ako kritika kaže ljudima da loš film i dalje sadrži stvari koje oni očekuju, zarada na blagajnama ostaje odlična. Kada naglase da ostvarenje nije ono čemu se publika nadala, moguća je velika finansijska šteta. Međutim, gledaoce u ovom slučaju negativne kritike nisu zaustavile da kupe ulaznicu.

Na sajtu Rotten Tomatoes publika je filmu dala 94 odsto, kritičari sa sajta 60 odsto, a vrhunski, profesionalni filmski kritičari samo 45 odsto. Slavni režiser Skot Derikson, koji potpisuje ostvarenja poput „Doktor Strejndž” i „Egzorcizam Emili Rouz” oglasio se zbog loših glasina i stao na stranu publike. – Zaista sam uživao u „Boemskoj rapsodiji. Većina kritika koje sam pročitao o filmu piše da je u njemu moglo da bude više stvari. Odbijam da sudim o filmu po tome šta sam hteo da bude, gledam ga po tome šta je postao – rekao je on. Glavni deo zamerki se odnosi na nedovoljne informacije o Fredijevoj biseksualnosti uprkos tome što je pevač predstavljen kao osoba koju privlače i muškarci i žene. Kakav je to kritički osvrt, uostalom, na umetničko delo, što bi svaki film, bar idejno, trebalo da bude? Tu je Fredijeva veza sa Meri Ostin. Njih dvoje su počeli vezu kada je bend bio u začetku, venčali su se, a Ostin je predstavljena kao Fredijeva velika ljubav. Ipak, u filmu je prikazano da je Merkjuri spavao i sa muškarcima i sa ženama, a Ostinova u jednom trenutku izgovara: „Fredi, ti si gej”. Kritika je išla do te mere da je film čak nazvala homofobnim. Režiser filma Brajan Singer je homoseksualac i malo je verovatno da je po svaku cenu hteo da limitira i umanju kvir tematiku. Stvar je u tome što je glavni fokus stavio na muziku, i to je uradio odlično. Uostalom, od kada je seksualnost relevantna kada mislimo o ljudima ili kad ih predstavljamo? Čini se da je glavni kamen spoticanja za kritiku bio baš to, pa slobodno možemo reći da je publika ovoga puta apsolutni pobednik. A ako pogledamo malo unazad, uvidećemo da je i film o Frediju Merkjuriju doživeo sudbinu slavnog pevača i grupe čiji je frontmen bio – kritika je smatrala da nisu ništa posebno, a publika ih je obožavala i punila do poslednjeg mesta prostore gde su nastupali. Baš kao i sada bioskopske sale. original

FENOMEN Boemska rapsodija

Šta tačno kaže kritika

Indiewire

„Da nije bilo Ramija Maleka, ovo bi mogao biti film o bilo kom muzičaru, u bilo koje vreme, u bilo kom delu Sjedinjenih Američkih Država. Ali ni on nije bio dovoljan da spase ovo kraljevski sramno ostvarenje.”

The Guardian

„Film ‘Boemska rapsodija’ vas definitivno neće razbiti. Ni u jednom momentu nećete biti svesni da je reč o odiseji o muzičkim revolucionarima, više deluje kao priča o dobrom kaver bendu.”

Time Out

„Film nam navodno pruža uvid u Fredijevo iskustvo, ali konstantno imate utisak da zapravo gledate Merkjurijev život tuđim očima, jer je stav prema seksu i drogi toliko konzervativan da se graniči sa malograđanskim.”

USA Today

„Dok je pesma ‘Boemska rapsodija’ muzičko remekdelo, film ‘Boemska rapsodija’ je konvencionalan rok filmić, previše običan za čoveka i bend koji su bili izuzetni.”

The Hollywood Reporter

„Možda jednom neko snimi dublji film o grupi ‘Kvin’. I možda će to biti bolje od ovog. Ali možda i ne bude.”

Washington Post

„Ovo nije sjajan film. Na momente nije ni dobar film. Zapravo, ovo je loš film, iako zabavan.”

New York Post

„Najbolji deo filma je što možete čuti sjajne pesme grupe ’Kvin’.”

Pesmu „Bohemian Rhapsody“ mnogi smatraju remekdelom, ali je film daleko od toga

www.originalmagazin.com

O preporuka Original

Suzana Trninić Ugledna voditeljka i novinarka za Original otkriva koji su film, serija, predstava, knjiga i destinacija imali najveći uticaj na nju, koje lekcije je izvukla, te zašto smatra da bi svako iz njih mogao nešto da nauči KNJIGA

Bog malih stvari, Arundati Roj

Da li veruješ u boga? Ljudi umeju često da pitaju i druge, ali i sebe same. Verujem u boga malih stvari. To je moj bog. Espreso na terasi uz nešto slatko, kiselu i nedeljnike. List koji pada kao da te zove da se igrate. Miris moje dece kada ujutru jedva razbuđeni izbauljaju iz kreveta. Bananica koja me sačeka na stolu kad se njih trojica vrate iz prodavnice. Dogovoreni zagrljaji. Osmeh kada vidite biće koje volite i osmeh koji dobijete natrag. To je moj bog. Uživajte u malim stvarima, u onome što imate sada jer od traganja za onim što čekate da bude i tugovanja za onim što je prošlo pored vas prolaze bogovi malih stvari, i ceo život. PREDSTAVA

Utopljene duše, BDP

Dva dana pred Festival prvoizvedenih predstava u Aleksincu sa repertoara je skinuta ova predstava. Zvanično objašnjenje je – sukob interesa. Naime, umetnički direktor festivala je ujedno i otac jednog od glavnih glumaca. Vrhunska reakcija, bravo, hrabro, svaka čast! A onda vidite kako se zovu sporni otac i još sporniji sin. Opa! A onda vidite i da to npr. nije bio problem dve godine ranije, kada su sporni otac i još sporniji sin bili u istoj poziciji. Opa, opa! Zbog toga što živimo u vremenu nakaradnih aršina – podrška je važna. Zato „Utopljene duše“ iako predstavu nisam ni pogledala. original

FILM

Doba nevinosti

Ljudi se, najčešće zbog drugih, najređe zbog sebe samih, odriču različitih stvari. U tome mogu biti više ili manje uspešni u zavisnosti od toga čega su se odrekli i da li to čine svojom voljom ili zbog tuđih očekivanja. Ne znam razloge zbog kojih je Skorseze ovaj film iz 1993. posvetio svom ocu, ali znam da film ima jednu nit koja je meni bila motiv za preispitivanje nekih sopstvenih odluka. Glavni lik koji sjajno nosi Danijel Dej-Luis najvažnije životne odluke donosi kockajući se – ali ne novcem nego sopstvenim životom. Da li će biti sa ženom koju želi (s kojom nije prikladno da bude jer šta će svet da kaže, zaboga) on odlučuje na osnovu jedne stvari – stoji sa strane i posmatra je dok je ona nesvesna njegovog prisustva i sebi kaže – ako se okrene, boriću se za nju. Neću davam kažem da li se okrenula, imate film, dostupan je, pogledajte. Ali sam iz njega naučila važnu stvar – ne možete svoj život da prepuštate slučajnostima. Ako i pravite greške, neka budu vaše, ali ćete u sebi uvek nositi osećaj da ste živeli. SERIJA

Billions Mislim da je već treća sezona dostupna, no to je najmanje važno, postići ćete. Znate za onaj osećaj kad imate baš mnogo para, avione, kamione, kupujete, uživate u moći, nema granica? Naravno da ne znate, živimo tu gde živimo, no zamislite samo taj svet. Generalno se ne ložim na serije o bogatunima i jadni oni tužni i sami, niko ih ne razume i niko ih ne voli, ali ovo nije to. Ovo je prilika da više ne verujete u horoskop jer će sve o vama reći samo jedna stvar – da li ste tim Chuk ili tim Axe? Ja sam u ovom drugom od prve epizode. Da vidim vas, baš me zanima – grizete li jer vas to pokreće ili zato što vučete komplekse koje vam nabija preambiciozna familija? DESTINACIJA

Šolta, Dalmacija Šolta je ostrvo u hrvatskom moru. Divlja, a najpitomija. Daje mir koji je potreban, široko more, nasmejane ljude, snažne stine i zauzvrat traži samo da sve to – udahnete. 65

NACIONALNA GEOGRAFIJA

www.originalmagazin.com

Istorija šmeka

Možda sada deluje neverovatno i mnogima nezamislivo, ali – verovali ili ne, ljudi su se nekada zaista družili. Družili su se tako što su dogovarali susrete ili su se slučajno sretali na poznatim mestima. Druženja su izgledala tako što bi izlazili iz svojih kuća, upoznavali se, a onda u neposrednoj komunikaciji razmenjivali iskustva – ona životna, kakva god ona bila. A bilo ih je, iako to nekoj novoj generaciji možda sada izgleda neverovatno. A ovo je priča baš o tim kultnim beogradskim mestima u novom dobu Tekst: Dragan Jovićević

original

NACIONALNA GEOGRAFIJA

Istorija šmeka

„Znak pitanja“ je najstarija sačuvana srpska kafana i od početka je imao status prestižnog zdranja, jer je sazidan po nalogu kneza Miloša

Kvalitetna druženja podrazumevala su specifična i osobena mesta koja su u susretima različitosti s vremenom postajala kultna. Beograd je u čitavom regionu bio i ostao grad u kome su takva mesta emitovala njegovu dušu, koja je u potpunosti ocrtavala duh grada i njegovu dugovečnost. Ta mesta bila su i ostala poznata u čitavoj Jugoslaviji, pa i šire. Dakle, u nekim drugim vremenima izvan virtuelnih prostora, gde se kvalitet nije merio brojevima lajkova, fejvova i čega god, neke sasvim druge vrednosti isplivavale su na površinu. Vrednosti daleko

SKC u ovoj godini proslavlja pola veka od ustoličenja imena po kome ga pamte generacije, a upravo tu promovisan je novi muzički talas po uzoru na londonsku scenu 68

dublje i temeljnije od onih koje su nove tehnologije sa sobom donele. No, i sam napredak tih tehnologija učinio je Beograd drugačijim i na drugi način pristupačnim mestom na ovom delu planete, te raduje činjenica da su svi njegovi kapaciteti, recimo, već puni do kraja novogodišnjih praznika. I dok grad sada bude primao nove goste, sasvim je sigurno da će i oni u jednom trenutku zalutati u neka od mesta koja istinski emituju pravu sliku i dušu grada. Tek neka od njih u koja su utemeljeni koreni kulturne i boemske istorije prestonice, ponekad tako tesno povezane ili, bolje rečeno, teško raskidive, uspela su da odole zubu vremena i da, na ovaj ili onaj način, prežive i nastave u nekim novim oblicima, okrenuta ka novom dobu. Danas ona pričaju jednu sasvim drugu priču, otkrivajući zbog čega je Beograd bio i ostao u mnogo čemu neprevaziđen.

„Znak pitanja“ Krenimo od najstarije sačuvane srpske kafane koja se nalazi u jednoj od najstarijih kuća u Beogradu. Ko god se kaldrmom nekada penjao ka centru grada, morao je da prođe pored „Znaka pitanja“, lokala u nekada

Glavnoj čaršiji, preko puta Saborne crkve. Od početka je imao status prestižnog zdanja, prevashodno jer je sazidan po nalogu kneza Miloša. Prvi putopisi s početka 19. veka, otkad kuća datira, otkrivaju da su mnoge poznate ličnosti tog vremena upravo tu boravile, predvođene Vukom Karadžićem, o čemu svedoče natpisi u njoj. Na tim istim natpisima saznajemo da je u toj kafani odigrana prva partija bilijara i da je tu bilo čitalište „Srpskih novina“. Kasnije su se tu okupljali mladi umetnici kada su umetničke akademije zaživele u neposrednoj blizini. Srećom, nekoliko pokušaja privatizacije završilo se neuspešno, te je zgrada na kraju pripala gradskoj upravi kao spomenik kulture od nacionalnog značaja. Danas je „Znak pitanja“ uvek pun. Zbog vrednosti zdanja, u kojem odzvanja eho nekih prohujalih vremena, ispunjen je turistima, koje upravo i privlači istorijat stare kafane.

SKC U ovoj godini, kada proslavlja tačno pola veka od ustoličenja imena po kome ga pamte generacije, Studentski kulturni centar ima čime da se www.originalmagazin.com

1895.

godine izgrađena je zgrada u kojoj se nalazi Studentski kulturni centar, a decenijama je bila poznata kao Oficirski dom

podiči. Zgrada u osnovi izgrađena još 1895. godine i decenijama potom poznata kao Oficirski dom, projekat čuvenog arhitekte Jovana Ilkića, tokom velikih studentskih protesta 1968. biva ustupljena Beogradskom univerzitetu i postaje u potpunosti posvećena i okrenuta programima za akademce. Kada bi se sada, pola veka kasnije, podvlačila crta ko je tu sve prošao i kakve su manifestacije upravo tu priređivane, teško da bi hroničari uspeli da se sete svega. Brojne izložbe, koncerti, filmski programi, predavanja iz raznih oblasti samo su dodatno privlačili građane kojima su nekada dani bili rezervisani za to mesto. Početkom osamdesetih SKC bio je usmeren uglavnom na koncerte. Tih godina upravo u njemu promovisan je novi muzički talas po ugledu na londonsku muzičku scenu. To je bio posve novi estetski pogled na kulturu, a new wave su činili danas legendarni „Partibrejkersi”, „Ekatarina Druga”, „Električni orgazam”, „Šarlo akrobata”, „Disciplina kičme”, „Azra”… zahvaljujući čemu taj oblik scene dobija kultni status u regionu. I to nije bila samo pojava. Ta scena je tada kreirala i ukuse i diktirala trendove. Svirke u SKC bile su samim tim na nivou rituala. Devedesetih, međutim, SKC postaje poznat najviše po berzi gde su se za male pare prodavale ploče, kasnije diskovi sa muzikom, pa sa filmovima, te naravno, knjige i stripovi. Danas uglavnom najznačajniji događaj koji može da vas privuče u SKC svakako je Salon stripa. Što nije malo, ali jeste znatno manje od svega šta se ranije u to zdanje slivalo.

„Manjež“ Odmah iza SKC-a je i park koji je u današnje vreme dobio potpuno novo ruho. U parku su sada spomenici i novogodišnji ukrasi. U parku Manjež su i Muzička akademija i Jugoslovensko dramsko pozorištesklubom„BojanStupica“iistoimenom scenom, ali i kafana „Manjež“, nekada davno kultno stecište gradskih intelektualaca, naročito tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. Ko god bi došao u Beograd znalo se unapred da će u „Manježu“, možda još dok pije kraću kaficu, susresti neko poznato ime sa javne scene. A poznati su tu redovno svraćali. Tada nije bilo nepoznato da je to bila omiljena kafana Dragana Nikolića, između ostalih. Jer tada „Manjež“ je okupljao sve značajne književnike, filozofe i pisce. Tu su redovno dolazili i studenti, koji su nastavili tu tradiciju i devedesetih. Za mnoge bila je stvar prestiža da original

Devedesetih su se u SKC najviše prodavale ploče, muzički diskovi, knjige i stripovi

„Manjež“ je bio stecište gradskih intelektualaca i omiljeno mesto Dragana Gage Nikolića se pojave u „Manježu“. Zabeleženo je da je Rade Šerbedžija „Manjež“ nazvao „ogledalom starog dobrog Beograda kakvog želi da se seća“, a violinista Stefan Milenković „Manjež“ je smatrao „istinskom kafanom i dušom grada“. Nije poznato da li i dalje to misle, s obzirom na činjenicu da je današnji „Manjež“ daleko od onoga kakav je nekada bio. Danas je to potpuno modernizovan prostor sa internacionalnom kuhinjom koji zapravo nije mnogo (da ne kažemo da nije ništa) zadržao iz prethodnih vremena. Oni koji danas dođu u „Manjež“ više ne očekuju da sretnu nikog poznatog.

Klub književnika Ako se po nečemu Beograd razlikovao od drugih prestonica neka-

dašnje Jugoslavije, bilo je po tome što je bio protočnik ogromnog broja značajnih imena koja su kreirala javno mnjenje. Tako su jedino u Beogradu mogli na jednom mestu gotovo istovremeno da se nađu: Momo Kapir, Bogdan Tirnanić, Ivo Andrić, Danilo Kiš, Dobrica Ćosić, Matija Bećković… te Krleža, Crnjanski, Mihiz, Kovač, Pekić… A svi su se nalazili u Klubu književnika, mestu za koje je znalo da ako želiš i ako treba da budeš viđen, onda je to upravo u tom prostoru u Francuskoj ulici, ispod Narodnog pozorišta. Uz književnike i pisce, Klub je bio i stecište novinara i političara, kao i diplomata, koji se i do dana današnjeg tu viđaju. No, kako je umetnička scena propala, a književna pala na najniže grane, 69

NACIONALNA GEOGRAFIJA

Istorija šmeka

teško da će se ponoviti da se u Klubu književnika danas na istom mestu u isto vreme nađu takve spisateljske veličine. Mesto prestiža devedesetih je postalo mesto u kome su se, shodno sastavu ljudi, kreirale i velike državne politike, što je na trenutak bacilo jednu sasvim drugu senu na boemski istorijat Kluba književnika. No, danas je to ugledan restoran u kome i dalje bivstvuju političari i književnici, ili barem ono što je od njih preostalo.

„Šumatovac“ Nekada čuveni gradski „bermudski trougao“ prestonice činile su kafane „Grmeč“, „Pod lipom“ i „Šumatovac“, kojima je upravljalo preduzeće „Tri grozda“. Danas „Šumatovca“ ne bi ni bilo da nije obnovljen pre tri godine. Eh, kakva je samo to radost tada bila za sve one nostalgičare koji su jurili tog jutra da ponovo popiju kafu u prostoru koji je nekada imao kultni status, iako su unapred znali da više sigurno nije ono što je nekada bio.

Šumatovac je bio deo čuvenog gradskog „bermudskog trougla“

Sedamdesetih i osamdesetih godina „bermudski trougao“ bio je nezaobilazan u izlascima, a „Šumatovac“ se izdvajao kao mesto koje su posećivale muzičke i filmske zvezde Jugoslavije. Svi oni čija su imena nešto značila u muzičkom svetu morali su da se pokažu u „Šumatovcu“. Tada nije bilo selfija niti Fejsbuka, a čekiranje u „Šumatovcu“ podrazumevalo je da se od vikenda do vikenda priča ko je tu sve prošao.

Bio je to svojevrstan rijaliti gde su se okupljanja odigravala unedogled, a naročito je bio značajan za zagrebačke muzičare, koji su prema „Šumatovcu“ imali poseban naklon. Nažalost, „Šumatovac“ je od devedesetih kuburio, kao i ostale dve kafane poznatog „trougla“, a za utehu mnogima, i dalje radi, iako je njegov značaj daleko od onog koji je tada imao. Ali i dalje radi. I to je dobro.

Dom omladine bio je i ostao jedno od najpopularnijih okupljališta sa dobrim programom za najširiji auditorijum

www.originalmagazin.com

Bioskop Kinoteka u Kosovkoj bio je pravo utočište i pribežiste od stvarnosti

su se bavili filmom, umetnošću, slikarstvom, u vremenima kada nije bilo mesta gde su emitovani filmovi Bergmana, Antonionija, Pazolinija… te reprize filmova sa Festa, bioskop u Kosovskoj bio je pravo utočište i pribežište od stvarnosti. Debate u malom holu Kinoteke nakon odgledanih filmova nisu bile retkost, a njeni posetioci sebe su s vremenom nazvali „kinotečanima“. Taj hol često je ugošćavao i izložbe retkih umetnika posvećene u potpunosti sedmoj umetnosti.

Dom omladine Ako je SKC svedočio o rođenju novih umetničkih i kulturnih pravaca u istoriji beogradske, srpske i jugoslovenske scene, onda je Dom omladine Beograda svakako učinio mnogo u njihovim daljim promocijama. Zapravo, čini se da je, i pored svih promena kroz koje je prošao, Dom omladine zadržao programsku koncepciju i duh, pa samim tim našao put i do nove mlade publike kojoj je prilagodio svoje ponude. Tu su najstariji Džez festival i gotovo svi značajni filmski festivali. U fokusu su i dalje savremena umetnost i obrazovno-debatni programi. I dalje Dom omladine obuhvata i muziku, i film, i pozorište, i prozu, i poeziju, i vizuelne umetnosti i nove medije. I dalje je na ulazu kafić, nedavno je tu ponovo i knjižara, a gornja mala sala pretvorena je u „Amerikanu“. Zapravo, Dom omladine ušminkan je za novo doba i u njemu zasad sve sasvim dobro funkcioniše. Nema tu, doduše, onih starih kino-klubova, niti ima onog neobičnog platoa ispred. Nove vlasti su ga arhitektonski ohladile i očistile ga viška sadržaja na samom ulazu. Možda je i to u skladu sa duhom savremenog doba, ali Dom omladine svakako je bio i ostao jedno od popularnijih okupljališta sa dobrim programom za najširi auditorijum. original

Više vas u ovakvim mestima neće dočekati osmeh boema, niti ćete sresti barda - jer njih više nema Kinoteka u Kosovskoj Ako ste se pitali gde su ljudi ranije pre interneta i još mnogo pre raznih filmskihplatformikaoštojeNetfliks (a torente i da ne spominjemo) gledali filmove i da li su ih gledali uopšte, odgovor je jednostavan – činili su to u bioskopima kao vrhunskom užitku koji su zajedničkim snagama pružali mrak bioskopske dvorane i punoća slike sa filmske trake. Još bolje, stari, retki i retko reprizirani filmovi koji se danas retko spominju i još ređe gledaju, a koji su esencija umetnosti filma mogli su se videti samo na jednom mestu – u bioskopu Kinoteke u Kosovskoj. Sada imamo daleko bolju salu u Uzun Mirkovoj ulici, savremeno dizajniranu i po svemu modernizovanu koja je produžetak svega onoga što je Jugoslovenska kinoteka decenijama predstavljala. Ali bioskop u Kosovskoj ulici bio je nešto sasvim drugo. Za određeni krug ljudi koji

I taj prostor imao je, naravno, svoje probleme.Onjeuosnovipodrumhotela „Union“, koji je jedno vreme tražio da se taj odeljak vrati pod njihovu upravu. Ali Kinoteka je i to preživela. Preživelo je mnogo toga u njoj, počev od šaltera na ulazu do crvenih stolica, koje sali daju jedan poseban šmek. Ovom našem odabiru mogli bismo dodati još i „Kolarac“ kao stecište studenata Filološkog, Filozofskog fakulteta i umetničkih fakulteta, te legendarnu „Maderu“, koja okuplja sportiste mahom odane Crvenoj zvezdi, pa i Kulturni centar Beograda sa svojom Dvoranom. Svi oni su modifikovani na svoj način, ali su i dalje prostori s intrigantnim i intelektualnim sadržajima. Poklonili bismo se istrajnosti beogradskih pozorišta i muzeja. Bioskopske sale izvan sinepleksa takođe su retkost, a poznatih galerijskih prostora u gradu sve je manje. Ali za sva ta mesta jedna stvar je bitno drugačija u odnosu na prošla vremena. Kada uđete u bilo koje kultno mesto, više vas neće dočekati osmeh nekog boema. Nećete se više iznenaditi prisustvom nekog barda, jer bardova više i nema. Sada će mnogi tek po čekiranju na neku od društvenih mreža primetiti da ste u blizini. I tek tada ćete se pomiriti s jednom neminovnom činjenicom – šmek je ipak ostao u nekim prohujalim vremenima. 71

Upoznaj svet

Budimpešta

Mađarska

Ovaj Božićni trg poznat je i po svojoj lepoti jednako kao i po relativno povoljnim cenama. Glavni market nalazi se na Vorošmarti trgu i na njemu se svake godine nađe preko 100 drvenih kućica. Muzički nastupi uživo začiniće kupovinu i isprobavanje tradicionalnih mađarskih jela, poput gulaša, ili kurtoš kolača. 72

www.originalmagazin.com

Najlepši

Božićni

marketi

Magija je u vazduhu Kolmar Francuska

Pitoreskni gradić prepun kućica sa drvenim okvirima savršena je scenografija za Božićni market. Svakako nije najpoznatiji u ovoj veoma oštroj konkurenciji, ali je definitivno jedan od najlepših i najbajkovitijih. Prostire se na pet trgova i bije ga glas najosvetljenijeg marketa u Francuskoj, sa velikim brojem svetlećih girlandi i hiljadama treperećih svećica. Ovo mesto idealno je za porodice tokom praznika, jer je jedan od marketa namenjen samo deci i prepun zabavnog sadržaja za njih. Tekst: Ivana Stanišić Bokić Foto: Profimedia

Najlepše doba godine je pred nama. Decembar je mesec u kom se nada, sreća i blaga euforija osete u vazduhu. Veliki broj gradova širom sveta obuče svoje najlepše ruho i spremno se predstavlja turistima koji hrle u njih. Mi vam predstavljamo najlepše Božićne trgove, koji se nalaze u našoj neposrednoj blizini, od kojih bi bar jedan ovog meseca trebalo obići kako biste se napunili prazničnim duhom. Osim toga, približavamo vam i destinacije širom sveta na kojima su tradicionalno spektakularni trenuci ulaska u Novu godinu original

Upoznaj svet

Kopenhagen

Danska

Tivoli Gardens svakako izgleda kao prizor iz bajke tokom cele godine, a tokom praznika postaje još magičniji. Ovaj zabavni park ukrašen je hiljadama svetiljki svih boja, a na svakom koraku miriše kuvano vino i palačinke sa jabukama. Danska jela i irvasi na svakom koraku svakako daju poseban šmek Božićnom duhu.

Beč

Austrija Sastoji se od 25 marketa, na kojima je smešteno preko 200 kućica, a ulicama Beča u ovom periodu širi se miris pečenog kestena. Najstariji od svih je December Market, koji se održava vekovima unazad, a jedan od omiljenih je Rathaus, na kom se nalaze tradicionalna lokalna jela i velika ukrašena jelka.

Zagreb Hrvatska

Keln

Na portalu “European Best Destinations” ovaj Advent proglašen je najboljom destinacijom za posetiti tokom praznika poslednje tri godine zaredom. Bogat kulturnozabavni program na glavnom trgu, sjajna dekoracija, Žive jaslice, veseli božićni tramvaj u kom se možete voziti sa Deda Mrazom i Ledeni park su neki od razloga zbog kog je titula i te kako opravdana.

Jedan je od najpoznatijih Božićnih marketa u Evropi i to iz veoma dobrog razloga. Privlači preko dva miliona turista svake godine zahvaljujući programu koji se prostire na sedam trgova, od kojih su svi međusobno veoma blizu, a omiljeni je svakako onaj lociran ispod impozantne Kelnske katedrale. Klizalište na otvorenom, plutajući market, prelepe uske kućice – stvari su koje treba obići.

www.originalmagazin.com

Nemačka

Briž Belgija

Jedan od najromantičnijih gradova Evrope svakako je zaslužio da se nađe i na ovoj listi, jer u decembru postane magičan zahvaljujući predivno ukrašenim zgradama i Božićnom marketu koji okružuje veliko klizalište. Najviše stvari dešava se na kaldrmi glavnog trga, gde se nalazi veliki broj brvnara u kojima se prodaju tradicionalni pokloni, sjajna praznična hrana i, naravno, svetski čuvena belgijska čokolada.

Prag

Češka Poznat po svojoj fascinantnoj lepoti, Prag u ovom mesecu postaje pravi grad zimske čarolije. Najveći marketi postavljeni su na dva trga - Starogradskom i Venceslas. Osim ogromnog broja ukrasa i ručnih radova koji se prodaju na svakom koraku, tamo vas očekuju i ulični koncerti, kao i ogromna jelka i štale pune pitomih životinja.

Ljubljana Slovenija

Odnedavno se na listi najlepših Božićnih marketa nalazi i Ljubljana, čije su ulice i trgovi ukrašeni sa merom i prepuni turista, koji uživaju u mirisu kuvanog vina, čaja i pečenih kobasica. Većina štandova nalazi se uz reku Ljubljanicu, koja posebno dodaje praznični “šmek” čitavom marketu. original

Upoznaj svet

Kome prvom stiže Nova godina? Kako postoji 38 različitih vremenskih zona trenutno u upotrebi, biće potrebno čak 26 sati da 2019. zakuca na vrata širom planete. A to će se desiti baš ovim redom (vremena su navedena u odnosu na našu vremensku zonu)

Ponedeljak 11:00 Samoa i Božićno Ostrvo, Kiribati 11:15 Čatamska ostrva, Novi Zeland 12:00 Veći deo Novog Zelanda / gradovi: Okland, Suva, Velington, Nukualofa (Tonga) 13:00 Mali deo Rusije / gradovi: Anadir, Funafuti, Jaren 14:00 Veći deo Australije / gradovi: Melburn, Sidnej, Kanbera 14:30 Mali deo Australije / gradovi: Adelaid, Broken Hil 15:00 Kvinsland, Australija / gradovi: Brizbejn, Port Moresbi 15:30 Severna teritorija Australije / gradovi: Darvin, Alis Springs, Tenand Krik 16:00 Japan i Južna Koreja / gradovi: Tokio, Seul, Pjongjang 16:15 Zapadna Australija / gradovi: Eukla 17:00 Kina, Filipini i dr / gradovi: Peking, Hong Kong, Manila, Singapur 18:00 Veći deo Indonezije, Tajland i dr / gradovi: Džakarta, Bankok, Hanoi 18:30 Mjanmar i Kokosova Ostrva / gradovi: Jangon, Mandalej, Bantam 19:00 Bangladeš i dr / gradovi: Daka, Almati, Astana 19:15 Nepal / gradovi: Katmandu, Pokhara, Daran 19:30 Indija i Šri Lanka / gradovi: Nju Delhi, Mumbaj, Kolkata 20:00 Pakistan i dr / gradovi: Taškent, Islamabad, Karači 76

Spektakularni doček 2019. SAD

Njujork Doček na Tajms Skveru svakako nije najoriginalniji predlog koji ste ikada čuli, ali se gotovo svima nalazi na “must do” listi jer je apsolutno spektkularan. Ipak, ako ne želite da budete deo gužve, a ipak biste da osetite tu atmosferu, bar hotela Renaissance nudi sjajan pogled baš na čuvenu kuglu koja se spušta dok se odbrojavaju poslednji trenuci godine. NYC i običnim danima nikad ne spava, a praznicima posebno.

Kina

Hong Kong Iznad luke Viktorija tačno u ponoć dešava se piro-muzički spektakl – laseri, vatromet, eksplozija LED projekcija koje se šire svuda iznad poznatog pejzaža ovog grada. Stručnjaci preporučuju da, ukoliko se nekada zateknete ovde za doček, zaboravite na ideju da sve ovo posmatrate sa obale, već se odlučite ili za tradicionalni kineski “junk” brodić, ili se udobno smestite u neki od vrhunskih barova na krovu solitera.

www.originalmagazin.com

Australija

Nemačka

Ako se zateknete nekada ovde za doček, u Novu godinu ući ćete pre ostatka sveta, ili bar njegovog većeg dela. Ekstravaganca koja se dešava iznad sidnejske luke svake godine okupi više od million ljudi na obali – zato je svakako bolja ideja pratiti sa nekog od brodova, koje možete iznajmiti. A za avanturiste sjajna opcija je Cockatoo ostrvo, gde možete napraviti piknik, ili kampovati, važno je samo da rezervišete mesto na vreme. Dakle možda 2021.

Energija ovog grada je takva da je u njemu dozvoljeno apsolutno sve, a žurka koja se dešava na otvorenom između Brandenburške kapije i Spomenika Boginje jedna je od najvećih na otvorenom okupi na svetu. Okupi svake godine preko million ljudi, potpuno je besplatna i odvija se do 3 sata posle ponoći. Živa muzika, setovi slavnih DJ-eva, laser šou, mnogo dobre hrane i naravno – vatromet. Berlin je prepun sjajnih klubova, kao i ruftop barova, a sa House of Weekend pruža se sjajan pogled na spektakl na nebu.

Sidnej

Španija

Barselona Jedan od najlepših dočeka pored mora dešava se u Evropi – Barselona je grad noćnih ptica, zato ovde žurke počinju tek malo pre ponoći. Tada se masa ljudi okuplja na Placa d Espanja i gleda pirotehnički spektakl sa brda Monžuik, koji se nalazi iznad grada. U neposrednoj blizini nalazi se Poble Espanjol, arhitektonski muzej na otvorenom, u kom se održava žurka do ranih jutarnjih sati. Jedna od neobičnijih tradicija (osim činjenice da svi u ponoć jedu grožđe – i to po jedno zrno za svaki udar zvona, dakle 12 komada), dešava se na Placa de Katalunji, u samom centru ovog fenomenalnog grada. Naime, čim se oglasi ponoć, hiljade ljudi bacaju u vazduh boce “Cava”, čuvenog španskog penušavog vina.

original

Berlin

20:30 Avganistan / gradovi: Kabul, Kandahar, Heart 21:00 Azerbejdžan, EAU / gradovi: Dubai, Abu Dabi, Muskat 21:30 Iran / gradovi: Tehran, Esfahan, Tabriz 22:00 Moskovski deo Rusije i dr / gradovi: Moskva, Ankara, Bagdad, Najrobi 23:00 Grčka i drugi / gradovi: Kairo, Atina, Bukurešt, Johanesburg

Utorak

00:00 Srbija i mnogi drugi / gradovi: Beograd, Brisel, Madrid, Pariz, Rim… 01:00 Ujedinjeno Kraljevstvo i drugi / gradovi: London, Dablin, Lisabon, Rejkjavik 02:00 Kabo Verde i dr / gradovi: Praja, Ponta Delgada, Itokortormit 03:00 Delovi Brazila i dr / gradovi: Rio de Žaneiro, Sao Paulo, Brazilija 04:00 Argentina i dr / gradovi: Buenos Aires, Santjago, Asunsion 04:30 Njufaundlend i Labrador, Kanada / gradovi: St. Džons, Meris Harbor 05:00 Delovi Kanade i drugi / gradovi: Karakas, La Paz, San Huan, Santo Domingo 06:00 Delovi SAD i dr / gradovi: Njujork, Vašington, Detroit, Havana 07:00 Delovi SAD i dr / gradovi: Meksiko Siti, Čikago, Gvatemala Siti 08:00 Delovi SAD i dr / gradovi: Kalgari, Denver, Finiks 09:00 Delovi SAD i dr / gradovi: Los Anđeles, San Francisko, Las Vegas 10:00 Aljaska, SAD i delovi Francuske Polinezije / gradovi: Enkoridž, Ferbanks 10:30 Markiska Ostrva, Francuska Polinezija / gradovi: Taiohae 11:00 Havaji, SAD i dr / gradovi: Honolulu, Raratonga, Adak 12:00 Američka Samoa i dr / gradovi: Alofi, Midvej, Pago Pago 13:00 Veći deo malih ostrva SAD / gradovi: Bejker, Hauland 77

Budi zdrav Može se desiti da pokleknete, ali je važno da se podsetite zbog čega ste uopšte počeli

Male promene koje će značiti mnogo

D Da biste se osećate bolje i da bi svi na vama primetili pozitivne pomake, nije neophodno da promenite život iz korena. Dovoljno je da unesete samo sitne promene zahvaljujući kojima ćete biti zdraviji i raspoloženiji. Postavite sebi male ciljeve čije će dostizanje dugoročno značajno unaprediti vaš život. A jedino to je važno!

Neka san bude prioritet

Čini se da najlakše žrtvujemo vreme za spavanje, zaboravljajući da je ono krucijalno za dobro zdravlje. Jer nedovoljno sna ostavlja ozbiljne posledice. Ne možete da razmišljate jasno, nemate energije za vežbanje, gladni ste i nervozni, a samim tim lakše posežete za nezdravom hranom. Savet: Dajte sve od sebe da u krevetu budete 30 minuta ranije nego što ste to radili do sada. Navijte alarm da vas podseti da je vreme za spavanje. Isključite sve notifikacije pre nego što legnete da biste pripremili mozak za spavanje. Šolja biljnog čaja i dobra knjiga učinitće čuda i pomoći će vam da dosegnete idealnih osam do devet sati sna svake noći. 78

Budite društveni

Svi bismo nekada najradije ostali ušuškani u toplom domu i odgledali celu novu sezonu omiljene serije, posebno u hladnim danima. I to je potpuno u redu – s vremena na vreme. Ali to nije način na koji treba živeti stalno. Jer redovne društvene aktivnosti mogu vam pomoći da živite duže, razvijete imunitet, a podstaći će vas i da živite zdravije. Savet: Bilo da ručate sa kolegama, pijete s prijateljima kafu ili ćaskate s roditeljima 10 minuta, potrudite se da sa barem jednom osobom dnevno ostvarite interakciju. Idealno bi bilo da pozovete dragu osobu u šetnju – provešćete vreme na svežem vazduhu, bićete aktivni, a usput ćete se ispričati. Dodatni savet: Zagrlite nekog! Neverovatno je kako jedan naizgled tako jednostavan gest može popraviti raspoloženje – i vama i osobi koju ste zagrlili.

Opustite se

Jasno, ovo je lakše reći nego učiniti. Ali je veoma važno. Savet: Dopustite sebi pet minuta samo da sedite, dišete i ne brinete ni o čemu. Zaboravite na sve u tim trenucima. Jer šta god da se dešava, verujte – život će se nastaviti. Možete sebe da počastite rastezanjem celog tela. Posle nekoliko minuta bićete puni energije, osveženi i spremni za sve dnevne izazove.

Ne jedite s nogu U današnje vreme, kada svi žive brzo i ni za šta nemaju vremena, imamo običaj da jedemo na brzinu, u trku ili za računarom dok radimo, ali to je pogrešno. Najvažnije je da imate prave obroke i da jedete bez ikakvog ometanja. Na taj način ćete više uživati u hrani, ali i jesti onoliko koliko vam je zaista potrebno, nećete se pretrpavati mahinalno, ne razmišljajući o tome šta jedete. Savet: Zakažite s prijateljem viđanje na večeri u restoranu. Kada ručate, nemojte to raditi za radnim stolom. Ako živite sami, napravite sebi uz obrok poseban ugođaj uz muziku i sveće, a postavite tanjir tako da izgleda kao malo umetničko delo. www.originalmagazin.com

7 8 5 6 original

Budite neefikasni Zvuči protivno logici, zar ne? Jer u današnje vreme uče nas da je jedini pravi način hiperefikasnost. Ali upravo u tome je tajna kada je reč o pravljenju malih promena zarad zdravijeg života – neefikasnost je ključ. Savet: Parkirajte kola što dalje od ulaza kada idete u šoping ili na posao. Kada se vraćate iz kupovine, nemojte poneti sve stvari iz kola odjednom da biste imali razlog da se vraćate nekoliko puta, tako ćete morati više da hodate. Umesto da pošaljete kolegi imejl ili da mu telefonirate, prošetajte se do njegovog stola. Mali znaci neefikasnosti doprineće tome da više koračate u toku dana a da to i ne primetite.

Zapišite i zapalite Kada god ste u dilemi – zapišite to. Bilo da su u pitanju misli, osećanja ili hrana, pisanjem ćete umanjiti stres. Savet: Ukoliko vas zaista nešto muči, zapišite tačno sve što osećate, ma koliko vam bilo bolno ili mrsko. A onda – uništite papir. Isecite ga, pocepajte, zapalite, bacite ga u smeće. Sam taj čin jako će vam prijati i pomoći će vam da skinete balast sa leđa.

9 10

Čitajte deklaracije Ako proizvodi koji vam privuku pažnju obećavaju magiju i sve deluje previše dobro da bi bilo istinito – okrenite poleđinu pakovanja i videćete šta je prava istina. Savet: Čitajte liste sastojaka za sve namirnice koje kupujete. Iznenadićete se koliko je naizgled jednostavnih namirnica tajno pretrpano konzervansima, transmastima i šećerom.

Zamenite jedno piće vodom ,,Pijte više vode”; ,,Osam čaša vode dnevno”… Ovo ste sigurno čuli već milion puta, a većini i samo razmišljanje o tome može biti opterećujuće. Savet: Iako je najbolje piti uglavnom vodu, ako imate drugačije navike, potrudite se u toku dana da umesto jedne čaše soka popijete barem jednu času vode. Ili umesto dodatne šolje kafe uzmite toplu vodu s malo limuna. Ili mesto gaziranog soka organizam obradujte tzv. infuzovanom vodom (onom u kojoj je odležalo npr. neko voće ili malo nane). Kada shvatite koliko je to lako, povećavajte broj zamenjenih čaša.

Udaljite se od iskušenja Veoma je lako pokleknuti i prepustiti se omiljenoj hrani kada se nalazi svuda oko nas. Zato, najbolje je držati je podalje od sebe – jer daleko od očiju, daleko od srca, a i stomaka. Savet: Ukoliko postoji hrana koju ne možete da prestanete da jedete kada jednom počnete, ne unosite je u kuću ili je bar stavite negde gde ćete je teško dohvatiti. A ako zaista očajnički želite da je pojedete, izdvojte manju količinu i uživajte u svakom zalogaju.

Pohvalite sami sebe Sjajni ste, zaista! Jer samim tim što želite da budete zdraviji i stigli ste do kraja ovog teksta, već ste napravili prvi korak u velikoj promeni svog života. Potapšite se po leđima, kažite sami sebi koliko ste fantastični i nastavite dalje. Savet: Kada god naiđete na neku prepreku na putu ka boljem zdravlju, setite se zbog čega ste uopšte krenuli na ovo putovanje i zahvalite se sami sebi što idete u dobrom pravcu. Ukoliko ostanete pozitivni, svaki problem na tom putu delovaće manji. 79

Budi aktuelan

Gedžeti koji će obeležiti 2019. godinu

Top kamera

Ljubitelji avanture dobili su nove tri verzije GoPro kamera koje su predstavljene i kod nas. Nova serija GoPro Hero 7 obuhvata Hero7 Black kao najjači model, ali i Hero7 White i Hero7 White. Hero7 Black ima znatno bolju stabilizaciju video-zapisa od svog prethodnika, i to pre svega zahvaljujući svojoj glavnoj karakteristici – HyperSmooth, koja olakšava snimanje videa profesionalnog kvaliteta, radi pod vodom, kao i pri udarcima i u uslovima jakog vetra. Hero7 Black je prvi GoPro koji može da radi striming uživo, što omogućava korisnicima da automatski dele sadržaj u realnom vremenu na Fejsbuku, Jutjubu, Instagramu...

Tekst: Ana Lađarević/DigitALa.rs

Ukoliko ste u potrazi za savršenim novogodišnjim poklonom za drage osobe, ovo će vam svakako pomoći u izboru. Jer budimo realni, dobar gedžet bi svako želeo da pronađe ispod jelke. Na listi koju vam donosimo nalaze se neke od najzanimljivijih tehnoloških novotarija koje su se pojavile tokom prethodnih meseci. 80

www.originalmagazin.com

I Apple i Samsung i Huawei dali su sve od sebe da vam maksimalno otežaju izbor pametnog sata - oni nisu novina na tržištu, ali su bolje opremljeni i lepše dizajnirani nego ikada do sada, zato će biti teško odlučiti se za samo jedan od njih

Bežične slušalice

Većina slušalica danas se proizvodi bez toliko dosadnih kablova koji se uporno mrse i za čije je otpetljavanje potrebna večnost. Među najzanimljivijima trenutno su svakako Jabra Elite 65T. Zaboravite na Apple AirPods jer se ovaj bežični model slušalica pokazao mnogo bolje u svakodnevnom korišćenju, u svim situacijama. Za razliku od ostalih Jabra Elite slušalica, ove konkretno nisu namenjene samo za korišćenje u teretani ili tokom sportskih aktivnosti. Reprodukcija zvuka, dizajn, baterija, sve je na najvišem nivou. Uz jedno punjenje možete da ih koristite punih pet sati bez prestanka, a tokom testova pokazalo se da se bez problema sinkuju sa telefonom, televizorima, svim striming platformama...

Pametni satovi Pametni satovi nisu novina na tržištu gedžeta, ali su sada bolje opremljeni i lepše dizajnirani, tako da preuzimaju funkcije klasičnih fitnes narukvica. Uz to, zadržavaju opciju da na njima primite sve notifikacije koje inače primate na telefonu, ali i da na njih odgovorite, pa i da se javite na pozive. Trenutno je najzanimljiviji Apple Watch 4. Mnogi ga karakterišu kao „više od pametnog sata“ jer je u isto vreme fitness tracker, možete da primati pozive i da zovete potpuno nezavisno do telefona, možete direktno da šaljete poruke, strimujete muziku... Uz to, dodatak je i opcija koja prati rad srca, ali tako da ukoliko uoči neku nepravilnost, odmah vas alarmira da potražite lekarsku pomoć. U isto vreme na tržištu se pojavio i dosta dobar Samsung Galaxy Watch, koji ima puno istih funkcija kao i Apple Watch, s tim što ga možete povezati i sa iOS i saAndroid telefonima. Ukoliko ste pak Huawei fan, njihov novi Watch GT će vas impresionirati trajanjem baterije, koja uz intenzivno korišćenje uz jedno punjenje može da vam traje i više od pet dana. original

Budi aktuelan

Dobro poznata konzola umivena je u novo ruho - Classic je savremena verzija originalnog Sony PlayStation, a sredinom sledeće godine stiže i PS 5

Retro konzola Sony je pronašao način da još više poveća interesovanje za svoju čuvenu konzolu. Naime, predstavili su Sony PlayStation Classic koja je došla sa 20 takođe klasik igara, a sve je urađeno u retro stilu, taman za nešto starije generacije. Naime, Novi PlayStation Classic je zapravo osavremenjena verzija originalne PlayStation konzole. Dimenzije su nešto manje, tu su svi potrebni dodaci za današnje gejmere, ali i dva upravljača nalik na originalne koji su dolazili sa nekadašnjom konzolom, kao i čuveni krug koji je zauzimao centralno mesto na PS. Ova konzola bi mogla da bude dobra opcija za poklon ili pak sačekajte novu klasičnu Sony konzolu PlayStation 5, koja bi trebalo da bude predstavljena sredinom naredne godine.

Blutut zvučnici Kada jednom probate dobar blutut zvučnik, pitaćete se kako ste do sada živeli bez njega. Zvučnici su odlični ne samo za korišćenje kada ste napolju već su i super opcija kada želite da ih prenosite iz prostorije u prostoriju, uvek slušajući kvalitetnu muziku. Ponuda nikad nije bila bolja. UE Boom, Sony, Marshall, B&O, nećete mnogo pogrešiti za koji god od ovih proizvođača da se odlučite, a ovog puta preporučujemo JBL Charge 3, koji nudi sve što očekujete od bežičnog zvučnika uz veoma kvalitetan zvuk, koji je čak i nešto bolji u odnosu na zvučnike sličnog gabarita. Ovaj model poseban je i po tome što preko njega možete da punite druge uređaje uz pomoć USB-a.