Page 1

NOVA MISAO


30 /3 1

sadržaj

novembar 2014/februar 2015.

03 Elektra | Mirko Sebić 04 Leonard Koen / Anatolij Lisov 06 Hronotopije 12 Alen Badju 15 Alen Badju u sred noći, u Novom Sadu, prelazi ulicu | Mirko Sebić 20 Teze o pozorištu | Mirko Sebić 22 Alen Badju jednog jutra u Novom Sadu | Mirko Sebić 26 Kao rovac ispod spržene bašte | Gordana Draganić Nonin 34 Pozicija pojedinca | Gordana Draganić Nonin 45 Tama noći, tama smrtnosti | Danica Vujkov 48 Mala ptica pevačica | Silvia Dražić 50 Strategije čitanja: nepotpune manjinske arhive | Ana Koncul 52 Slikanje sveta ili slikanje događaja? | Srđan V. Tešin 54 Javne biblioteke na talasu novih tehnologija | Ivana Jovanović Arsić 57 Posvećenost džezu i autorskoj muzici | Stefan Aćimović 61 Festivalska džez muzika | Stefan Aćimović 65 Igra je umetnost i život | Biljana Mickov 68 Pozorište je ponekad jedina realnost | Sonja Madžar 71 Grad Kusko – peruanski punktum | Luna Jovanović 74 Memorija nasilja i snovi o budućnosti u MSUV | Sonja Jankov 76 Prilog istoriji Prvog svetskog rata iz ženskog ugla | Milovan Pisarri 80 Stradanje Srba u Sremu 1914. godine | Slobodan Bjelica 84 Prilog arhivske građe Arhiva Vojvodine povodom sarajevskog atentata | Ljiljana Bubnjević 89 Suprotstavljene vrednosnim i institucionalnim ograničenjima | Lela Vujošević 93 Propaganda u Velikom ratu | Predrag M. Vajagić 98 Migracioni tokovi – iskustva nuharidža | Ramiza Smajić 103 Borba protiv rastakanja u besmislenosti | Aleksa Nikolić 104 Zlo je i svako zaboravljanje zla | Gordana Draganić Nonin 105 Potraga | Jelena Zagorac 106 Praksa interkulturalnosti u Opštini Srbobran | Milan Đorđević 107 Istorija Prvog svetskog rata | Slobodan Đukić 108 Poezija moderne civilizacije | Teodora Zrnić 109 Velikobečkerečka štampa u I svetskom ratu | Filip Krčmar i Aranka Balint 110 Pozorišni festival „Dezire central station” ili kako Urban stvara grad u gradu | Nataša Gvozdenović 111 Svedočanstvo uzrastanja nacionalne muzičke i pozorišne baštine | Marija Adamov 112 Korpus stvaralačke preokupacije | Ivana Koči 113 Marijana Knežev – Kaleidoskop snova | Zoran Gaši 114 Tviter priče ne gore | Katarina Kovčin 115 Biblioteka u Kisaču ima svoju knjigu | Zdenka Valent Belić

„NOVA MISAO” – časopis za savremenu kulturu Vojvodine Osnivač: Sekretarijat za kulturu i javno informisanje Vlade Vojvodine Izdavač: IU „MISAO”; Novi Sad, ulica Pašićeva 6 izlazi dvomesečno (šest puta godišnje) NOVEMBAR 2014/FEBRUAR 2015. tiraž: 700 primeraka telefon redakcije: ++ 381 (0) 21 424 972 imejl: misaonovisad@gmail.com veb adresa: www.novamisao.org Glavni urednik: Mirko Sebić / direktor: Mirko Sebić

redakcija: Teodora Zrnić Gordana Draganić Nonin Biljana Mickov Tijana Delić Tatjana Pejović Stevan Konstantinović Aleksandar Kamasi (urednik fotografije) Tatjana Dukić Počuč (grafički urednik, veb-sajt) Vladimir Vatić (tehnički urednik) Pravni zastupnik IU „MISAO”: advokat Uroš Kerac ISSN broj: 1821-2107

CIP – Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 008(497.113) NOVA misao: časopis za savremenu kulturu Vojvodine / glavni urednik Mirko Sebić. – 2009, br. 1 (jul)– . – Novi Sad: IU „Misao”, 2009–. – Ilustr. ; 30 cm Dvomesečno ISSN 1821-2107 COBISS.SR-ID 241067527


Elektra D

a­nas sam vo­zio du­gom uli­com od cen­tra gra­da pre­ma re­ci, uči­ni­lo mi se da sam te vi­deo u od­sja­ju ne­kih dav­nih ki­ša. Ve­ro­vat­no to ni­si bi­la ti već mo­je oko pre­va­re­no se­ća­ njem. Ka­da smo po­sled­nji put raz­go­va­ra­li, iza jed­nog po­lu­ti­ hog „ali”, kroz ne­ka bu­du­ća gro­blja za­pu­hao je tu­žni po­ve­ta­ rac i po­kre­nuo pli­mu ne­ke pla­zma­tič­ne uz­di­žu­će teč­no­sti ko­ja se od gru­di po­la­ko di­za­la na­go­re. On­da sam au­to­mo­bil za­u­sta­vio po­red oro­nu­le zgra­de, po­su­ sta­log ostat­ka in­du­strij­ske ar­hi­tek­tu­re. ELEK­TRA­POR­CE­LAN pi­sa­lo je ne­u­gled­nim, su­vi­še ma­lim, slo­vi­ma iz­nad ula­za. Nat­pis, ko­ji u snu ni­sam pri­me­tio, na­te­rao me je da za tre­nu­tak ustuk­nem. Por­ce­lan­ ska be­li­na Elek­tri­nih sto­pa­la i nje­na gu­sta tam­na ko­s a. La­ga­ nim po­kre­tom otvo­ ram ula­z nu ka­p i­j u bez ika­k vog ot­po­ra, i na­la­zim se u dvo­ri­ š­tu ob­ra­slom tra­vom, u či­jem sre­diš­tu sto­ji odav­no ne­u­po­tre­blja­va­na fon­ta­na oko ko­je se ro­ji mno­š­tvo krup­nih mu­va. Pi­ta­la si me da li sam sve to za­i­sta vi­deo i da li je re­al­no pret­ po­sta­vi­ti da ta­k ve stva­ri još uvek po­sto­je? Ti si Elek­tra, ko­sa ti je du­ga, na kra­je­vi­ma se ko­vr­dža i cr­na je po­put ne­ba na ko­jem obi­ta­vaš sa svo­jim se­stra­ma. Pru­ža­ju­ći ru­ke pre­ma ne­ bu gr­lim to krh­ko te­lo i znam: tvo­ja osve­ta moj je za­da­tak. Moj pad. Pri­la­zim gra­đe­vi­ni ni­skog kro­va kroz ko­ju se iz dvo­riš­ta ula­zi u ve­li­ku zgra­du, ne­ka­daš­nji po­gon fa­bri­ke elek­tro­ma­te­ri­ja­la. Vra­ta su za­klju­ča­na. Obri­sav­ši pra­ši­nu sa ve­li­kog pro­zor­skog ok­na gle­dam. Na ne­koj vr­sti im­pro­vi­zo­va­ne po­zor­ni­ce sto­ji mla­da de­voj­ka du­ge cr­ne ko­se što joj se ko­vr­dža na kra­je­vi­ma, ob­u­če­na u rad­nič­ki kom­bi­ne­zon ko­ji je­dva pri­kri­va na­slu­ći­ va­nu krh­kost nje­zi­nog te­la. Iza nje sto­ji muš­karac tužnog li­ka po­put onog lum­pen­pro­le­te­ra iz Vaj­ske što smo ga slu­čaj­no sre­li u Is­tri. Kao da uve­žba­va­ju ne­ku pred­sta­vu. Ne ču­jem tekst ali znam: ti si Elek­tra i osve­ta je ne­iz­be­žna. Mirko Sebić

Mlad i ko­vr­džav pla­vu­šan ide nam u su­sret. Ži­vo ge­sti­ku­li­ra, po­kre­ti­ma, od­luč­no, zah­te­va da od­mah na­pu­sti­mo dvo­riš­te sta­re zgra­de. Ne mo­žeš ose­ti­ti nje­gov mi­ris. On ve­ro­vat­no i ne­ma mi­ris ili je za­bo­ra­vio da sta­vi par­fem, ili je pre­vi­še uda­ ljen od tvo­jih ču­la a mi­ri­si ras­pa­da­nja su iz­me­đu te­be i nje­ga, ili si, jed­no­stav­no, pre­hla­đen i pre­vi­še pu­šiš. La­ga­no kre­će­mo pre­ma par­kin­gu, u ran­cu mi je fo­to-apa­rat i že­lim da te fo­to­gra­f i­šem, ali se ne usu­đu­jem da to ka­žem, ume­sto to­ga, fo­to­gra­fi­šem sta­ru oro­nu­lu zgra­du. Ti si Elek­tra i se­diš po­kraj me­ne na su­vo­zač­kom me­stu au­to­mo­bi­la dok vo­zim pre­ma sun­cu ko­je za­la­zi. Za­u­s ta­v ljam au­to­ mo­bil u pred­ve­če­r­ je po­k raj pu­ste ka­ me­ne ku­će na pu­tu oi­vi­če­nom čem­pre­ si­ma. Naj­pre mu vi­diš oči i ne­ki tam­ni od­sjaj u nji­ma. I ne znaš zaš­to te oči tra­že te­be, i te ru­ke po­put de­č­jih, ne zna­ju gde da se sme­ste. Vi­dev­ši re­gi­star­ci­ju au­to­mo­bi­la pi­ta se da li si za­i­sta iz No­vog Sa­da. On je iz Vaj­ske. Ze­mljak iz ze­mlje ko­ja vi­še ne po­sto­ji ili ni­kad ni­je ni po­sto­ja­la. Pi­taš ga ot­kud ov­de. Po­tre­ba da go­vo­ri, da se is­po­ve­di, sna­žni­ja je od si­vi­la jed­nog istar­skog pred­ve­čer­ja. Ka­že, ra­dio je ne­kad ta­mo u No­vom Sa­du, u fa­ bri­ci ko­ja se zva­la „ELEK ­TRO­POR­CE­LAN”, ostao je bez po­sla kad su mu ga uze­li „meš­tri svi­ju hu­lja” – tr­gov­ci i se­ci­ke­se. Sa­da je ov­de. Po­sao mu je sla­bo pla­ćen i ži­vi uža­sno sam u pu­stoj ku­ći od ka­me­na. No­vac ša­lje svo­ji­ma u rav­ni­cu. Ne zna ko­li­ko će još mo­ći da iz­dr­ži. Zaš­to sve to te­bi go­vo­rim? Mo­žda je od­sjaj u nje­go­vim oči­ma sa­mo trag su­za ko­ji tre­ba da pro­či­taš pre­vo­de­ći ga na ne­ki dru­gi je­zik – je­zik pla­me­ne osve­te. To je tvoj za­da­tak, i za­to za­sta­ješ na pu­stom od­mo­ riš­tu kraj ka­me­ne ku­će. I za­to sa­njam ovaj san i pri­čam ti o nje­mu. n


LEONARD KOEN (LEONARD CHOEN) Nije važno Rat je izgubljen

Igre sreća

i Istina koja umire.

Nije važno.

i pakt sklopljen.

igraju naši vojnici

Ja ne znam koja je koja

Ništa više nije važno.

Ne bejah uhvaćen

kamenje hvatamo

ali i nije važno.

Živim život

dok prelazih granice

i u pesme pretvaramo.

mnogo puta.

Jedini zakon mira

Ne mogu da ubijam

Živim ga potpuno.

Živim tu među vama

koji prihvatamo

na vaš način.

Živim ga široko.

dobro prikriven.

muževi vode

Ne mogu da mrzim.

Kroz slojeve vremena

a žene njim komanduju.

Pokušavao sam to

koje ne možete pocepati.

Napuštam pređašnji život.

Svi oni tamo

Izgradih mnoga groblja.

izražavaju slatku

Nikad ih nećete naći.

ravnodušnost,

Priče se pletu

neki je zovu ljubav i -

od istina i laži.

potpunu ravnodušnost,

Imam ime

neki je zovu sudbina.

ali nije važno.

Imali smo imena mnogo prisnija.

Nije važno. Ništa više nije važno.

Imena tako duboka, imena istinita.

i ostajem iza.

i pogrešio. Okrenuli ste me

Moja žena je ovde

bez truda

i deca takođe

na stranu onih

njihovi grobovi su sigurni

koje prezirete.

od sablasti poput vas. Na mestima dubokim

Ovo je nekada bilo vaše srce

isprepletanih korena

taj roj krupnih muva.

živim život

Ovo su jednom bile vaše usne

ostavljajući sve.

taj pehar laži. Služite im dobro. I nisam iznenađen,

Rat je izgubljen

vi ste od njihovog roda

i pakt sklopljen.

vi ste njihova rasa.

Ne bejah uhvaćen

Rat je izgubljen

Za mene ona su krv

i pakt sklopljen.

a prašina za vas.

Tu su Istine koje žive

Nema više potrebe

i Istine koje umiru.

da preživljavamo

Ne znam koja je koja

Ostaje samo Istina koja živi

Nije važno.

mnogo puta.

ali nije važno.

i Istina koja umire.

Ništa više nije važno.

Živim tu među vama

Ostavljam

dobro prikriven.

dok prelazih granice

Vaša pobeda je potpuna.

Nije važno.

život iza sebe.

Neki od vas

Ništa više nije važno.

Priče se pletu

Never mind, sa albuma

od istina i laži.

POPULAR PROBLEMS (2014)

misle da će sačuvati sećanje na naše bedne živote,

Napuštam život

Vi posedujete svet

na odeću koju smo nosili,

ostavljam ga iza sebe.

ali to nije važno.

na naše kašike i noževe.

Postoje Istina koja živi

4


ANATOLIJ LISOV Moja glava je atelje Puna pastela i akvarela i ulja i četkastih palica kao policajac ja baratam sa žicama da uhvatim i naslikam i napišem N OVA M I SAO

/

nešto, sve pre kratkog

Anatolij Lisov rođen je u Novom Sadu, 1952. godine. Otišao 70-ih u Australiju, Melburn. Završio pedagogiju, radi u Univerzitetskoj biblio­ teci. Režirao je sa osamnaest godina Handkeov tekst – Vređanje publike, u legendarnoj Tribini mladih.

5

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

/

spoja.


Ovacije u Sofiji Borisu Kovaču i još jedan CD objavljen u Engleskoj

hrono Priredila: Teodora Zrnić

Karikatura u delima jugoslovenskih umetnika

30. oktobra, u prepunoj sali Bugarskog Nacionalnog Radija, nastupio je New Ritual Quartet, kompozitora i instrumentaliste Borisa Kovača. Sem autora na drvenim duvačkim instrumentima nastupili su Slobodanka Stević na klaviru, Siniša Mazalica na kontrabasu i Lav Kovač na udaraljkama. U izuzetno bogatoj akustici ove poznate sofijske koncertne dvorane, kvartet iz Novog Sada je izveo retrospektivu Kovačeve instrumentalne muzike. A jesenas je na drugom kraju Evrope, u Engleskoj, renomirana diskografska kuća Leo Records, specijalizovana za izdanja savremene džez i improvizovane muzike, objavila album ansambla Ultima Armonia, kompozitora i instrumentalista Borisa Kovača i Stevana Kovača Tikmajera.

Nagrada Spomen-zbirke Pavla Beljanskog 7. novembra održana je ceremonija proglašenja i 47. dodela Nagrade Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, za najbolji diplomski rad iz nacionalne istorije umetnosti, odbranjen na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ocenjivačka komisija u sastavu: prof. dr Ivana Živančević Sekeruš, dekan Filozofskog faskulteta u Novom Sadu, dr Vladimir Simić i dr Olga Špehar, sa Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, Bojana Karavidić, novinar i prof. dr Jasna Jovanov, upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, donela je odluku da se Nagrada za školsku 2013/2014. godinu dodeli Marku Stojanoviću, za rad „Arhitektura banaka i štedionica u Beogradu” (1918– 1941), odbranjen kod prof. dr Aleksandra Kadijevića.

16. oktobra u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, otvorena je izložba Narodnog muzeja iz Beograda pod nazivom NOBODY IS PERFECT. „Karikatura u delima jugoslovenskih umetnika iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu”. Iz fonda Zbirke crteža i grafike jugoslovenskih umetnika 20. veka (pri Kabinetu grafike) Narodnog muzeja u Beogradu koji sadrži više od 170 karikatura (crteža i grafika), novosadskoj javnosti prvi put je predstavljen izbor od blizu 50 radova 17 reprezentativnih umetnika sa bivših jugoslovenskih prostora. Autor izložbe i teksta kataloga je Gordana Stanišić, muzejski savetnik. Kustos izložbe u Novom Sadu je Julijana Stojsavljević.

Galerija Matice srpske najbolji muzej jugoistočne Evrope Galeriji Matice srpske je, na svečanosti priređenoj u Narodnom pozorištu Makedonije u Skoplju, 7. novembra 2014. godine, uručena nagrada „Živa” za najbolji muzej jugoistočne Evrope. Nagrada je ustanovljena na inicijativu stručnjaka međunarodne organizacije Forum slovenskih kultura 2012. godine, sa željom da se prepozna izvrsnost u sektoru pokretne i nepokretne kulturne baštine, promovišu najbolje prakse kulturnog nasleđa i podstiče razmena znanja i iskustva, kao i novih primera inicijative.


topije

Dani hrvatske kulture u Somboru

Тabakovićeva nagrada za arhitekturu Milanu Stojkovu 28. oktobra u Galeriji Matice srpske otvorena je „Retrospektivna izložba arhitekte Milana Stojkova” i ovogodišnjem laureatu uručena Tabakovićeva nagrada za arhitekturu za 2014. godinu. Žiri sastavljen od dosadašnjih dobitnika nagrade je doneo odluku da se ovogodišnja nagrada dodeli arhitekti Milanu Stojkovu za njegov dugogodišnji aktivni doprinos arhitektonskom stvaralaštvu i izuzetne kreativne domete u promovisanju arhitektonske misli u domaćoj sredini. Izložba je organizovana kao prikaz ostvarenih radova iz raznih oblasti stvaralaštva, od arhitekture, urbanizma do enterijera i objavljenih stručnih tekstova, kroz vremenski kontinum.

Predstava „Ban Bank” u Novosadskom pozorištu • • • Foto: Srđan Doroški

U Novosadskom pozorištu / Ujvideki sinhaz 25. novembra održana je premijera predstave „Ban Bank”, koju je, po delu Jožefa Katone, režirao Andraš Urban. U predstavi igraju: Silvia Križan, Arpad Mesaroš, Emina Elor, Agota Ferenc, Terezia Figura, Gabriela Crnković, Aron Balaž, Atila Mađar, Daniel Husta, Daniel Gomboš, Zoltan Širmer, Atila Nemet i Gabor Pongo. Ovaj komad se, uz Madačevu „Čovekovu tragediju”, smatra najznačajnijim delom mađarske dramske literature 19. veka, u kojem se prepliću ljubavna priča, spletke, zavođenja i ljubomora, sa rastućim nezadovoljstvom naroda. Radnja ovog komada se događa u 13. veku, ali predstava se svakako ne bavi samo tim vremenom, s obzirom na to da je režirao Andraš Urban, već, kako je sam reditelj istakao, ima vrlo moderan imidž, i kao da se dešava danas u savremenom svetu.

U okviru Dana hrvatske kulture, 7. novembra, u Gradskom muzeju u Somboru otvorena je međunarodna izložba „Lipi k’o slika”. Na otvaranju izložbe se, pored direktora muzeja Branimira Mašulovića, obratio Nemanja Sarač, član gradskog veća zadužen za kulturu, rečima podrške ovakvim zajedničkim projektima. O samoj ideji izložbe i konceptu međunarodnog karaktera govorila je Marija Šeremešić, predsednica UG „Urbani Šokci” iz Sombora. Izložbu je otvorila Ljubica Gligorijević iz Gradskog muzeja Vinkovci iz Republike Hrvatske, rečima punim optimizma govoreći o venčanim fotografijama i lepoti koja se krije u šokačkim nošnjama.

U Subotici festival „Dezire” U Subotici 29. novemba, otvoren je festival savremenog pozorišta „Dezire”. Za kratko vreme probivši se na veliku festivalsku scenu, organizuje ga Pozorište „Kostolanji Deže”. Do 5. decembra, publika je mogla da vidi 13 predstava iz nekoliko e v ro p s k i h ze m a l j a , među kojima su i predstave Bele Pintera, Boruta Šeparovića, Olivera Frljića, Šandora Žotera, Andraša Urbana...Kao što dosadašnji koncept i festivalski red nalažu, na programu su bile predstave iz graničnih delova repertoara, koji predstavlja neke od najinventivnijih i najboljih pozorišta današnjice. Nema mejnstrima, nema alternative, VIP-a, protokola, to je jedan od zaštitnih znakova „Dezire” festivala. Nema stroge podele između plesnog, dramskog i pozorišta performansa.


„Henri Mur-grafičar” u Muzeju Vojvodine

Novosadski džez festival Tradicionalni Novosadski džez festival, šesnaesti po redu održan je od 13-15. novembra u Srpskom narodnom pozorištu. Izvršna producentkinja Festivala Vesna Kaćanski je istakla da je publika mogla da vidi nastupe svetskih zvezda. Prve večeri to je bio koncert legendarnih Kenija Barona i Dejvida Holanda, druge večeri orkestra Matt Bianco, a treće večeri nastup Steve Swallow quintet. Uz glavni koncertni program posetioci su imali prilike da uživaju i u bogatom pratećem program, promocijama knjiga, izložbama fotografija i slika, muzičkim radionicama i predavanjima.

Izložba „Henri Mur – grafičar”, otvorena je 7. novembra u Muzeju Vojvodine. Na izložbi je predstavljeno 80 grafika, pet modela skulptura i jedan radni model, koji su nastajali u periodu od 1934. do 1984. godine. Nakon gotovo 60 godina od prve beogradske izložbe jednog od najvećih britanskih umetnika XX veka, publika je imala priliku da se upozna sa manje poznatim, ali integralnim delom njegovog stvaralaštva – Murovim grafikama. Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić otvorio je izložbu, a o značaju Henrija Mura na našoj umetničkoj sceni govorili su i direktorica Muzeja Vojvodine dr Agneš Ozer, direktor Britanskog saveta za Zapadni Balkan Toni O’Brajan, ambasador Velike Britanije u Republici Srbiji Denis Kif i Darko Popović iz Banke Intesa.

Zrenjaninska umetnička scena

Međunarodna izložba fotografija Međunarodna izložba fotografija „Kvarner iznad i ispod površine mora i Venecija” otvorena je 9. decembra, u centralnom holu SPC Vojvodina u Novom Sadu. Izložbu je zvanično otvorio pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić, dok su o njoj govorili Ivan Karlavaris, mentor projekta, Paolo Markuči de Marino (Paolo Marcucci de Marino), direktor Italijanskog kulturnog centra u Novom Sadu i prof. mr Zoran Krajišnik, dekan Akademije umetnosti u Novom Sadu. Osnovna ideja organizatora je bila negovanje kulturnih prožimanja, upoznavanje i zbližavanje mladih ljudi kroz bavljenje umetnošću. Izložbu su organizovali Vojvodina omladinski klub, Akademija umetnosti u Novom Sadu i SPC Vojvodina.

U Salonu Savremene galerije Zrenjanin 1. decembra otvorena je izložba „Preispitivanje stvarnosti”, Zrenjaninska umetnička scena, II deo. Na izložbi se predstavilo šest umetnika različitih generacija Aleksandra Ilić, Stevan Josimović, Slavko Konculov, Dušan Marinković, Nora Mesaroš, Tibor Rac koji žive u Zrenjaninu sa radovima različitim u svakom smislu, koncepcijskom, tehničkom i tematskom. Ova kao i prethodna izložba zrenjaninskih umetnika održana početkom 2014. godine predstavlja važan kulturni dogođaj za lokalnu sredinu, jer prezentuju strujanja unutar zrenjaninske umetničke scene dozvoljavajući da se pri tom aktuelizuje pitanje o položaju, karakteru i statusu stvaralaštva zrenjaninskih umetnika.


Forma 22 Bijenalna izložba „FORMA 22” otvorena je 2. decembra pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje u holu Pokrajinske vlade Vojvodine. Izložbu je otvorio Vladimir Mitrović kustos zbirke dizajna Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i predsednik upravnog odbora UPIDIV-a Uroš Nedeljković. Žiri Forme 22 u sastavu: Vladimir Lovrić (PUO ULUPUDS), Miroslav Mušić (ULUPUDS), Milan Prodanović (INURA), Snežana Subić (UPIDIV), Nela Tonković (Likovni susret) dodelio je jednu Veliku zlatnu formu, dvanaest Zlatnih formi, dve pohvale i jednu nagradu: VELIKA ZLATNA FORMA Nenadu Laziću za grafički dizajn, ZLATNA FORMA Nadi Đurović Nedeljković za originalan rad–sintezu likovne primenjene umetnosti u uobličavanju mesta, ZLATNA FORMA Doru Bosioku za grafički dizajn–ilustracija, ZLATNA FORMA Srđi Đuroviću za grafički dizajn–vizuelni identitet, ZLATNA FORMA Srđanu Jovanoviću Wajsu za industrijski dizajn, ZLATNA FORMA Rajku Karišiću za fotografiju, ZLATNA FORMA Lazaru Kuzmanovu za arhitekturu, ZLATNA FORMA Vladimiru Labatu Rovnjevu za primenjenu skulpturu, ZLATNA FORMA Ani Popov za unikatnu keramiku, ZLATNA FORMA Jasmini Sanader za savremeno odevanje–nakit, ZLATNA FORMA Predragu Uzelacu za foto dizajn, ZLATNA FORMA Miri Šilić za dizajn tekstila, ZLATNA FORMA Marini Sremac za kostimografiju. Pohvalu FORMA 22 Tijani Popović Pješčić za oblikovanje autorske knjige tematski posvećene fenomenu dizajna i okoline. Pohvalu FORMA 22 Nemanji Radusinoviću za arhitekturu–racionalno korišćenje lokacije i Nagradu FORMA NOVOSADSKI SAJAM Branislavu Radoševiću za dizajn.

Izložba arhivskih dokumenata 2. decembara 2014. godine u Arhivu Vojvodine otvorena je izložbe arhivskih dokumenata i drugog izložbenog materijala povodom 165 godina od osnivanja „Vojvodstva Srbije i Tamiškog Banata (1849–1861)”. Autor izložbe i uvodne studije kataloga, je Zoran Stevanović, arhivista u Arhivu Vojvodine. Izložbenu postavku koja je pred nama, čini 153 eksponata: dokumenta, knjige, likovni materijal, serijske i periodične publikacije, kartografska i rukopisna građa, koji su najvećim delom iz fondova Arhiva Vojvodine, a samo manjim delom iz fondova drugih ustanova kulture.

Novosadski Homepage izradio igru Roll The Dice za potrebe Evropske turističke komisije

Nevidljivi frontovi u Muzeju Vojvodine U Muzeju Vojvodine, 25. novembra pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić je otvorio izložbu „Nevidljivi frontovi – Prvi svetski rat i Vojvodina”. Koncepcija izložbe „Nevidljivi frontovi – Prvi svetski rat i Vojvodina”, autora mr Predraga Bajića, Vojislava Martinova, Kristine Meneši i dr Draga Njegovana, zasnovana je na predmetima iz zbirki Muzeja Vojvodine, ali i predmetima pozajmljenim iz kolekcija Muzeja Srema, Muzeja jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, Muzeja Grada Novog Sada, Gradskog muzeja Subotica, Rukopisnog odeljenja Matice srpske i pojedinih kolekcionara.

Novosadski Homepage, agencija za digitalni marketing, početkom decembra finalizovala je ugovor sa Evropskom turističkom komisijom. Poglavlje o saradnji ove srpske agencije sa Evropskom turističkom komisijom, otvoreno je još letos kada je i raspisan javni tender za izradu igre koja bi bila inspirisana prošlogodišnjim kampanjom Roll The Dice. Iako Srbija još uvek nije članica Evropske unije, Homepage se našao u konkurenciji sa drugim, znatno većim evropskim agencijama. Kako kažu, istakla ih je najbolja ponuda i kreativan koncept . Jedan od glavnih ciljeva igre jeste popularizacija Evrope kao turističke destinacije. Korisnici igre Roll The Dice u mogućnosti su da bace virtuelne kockice i tako kreiraju nasumične rute po Evropi, otkrivajući pri tom više od 100 lokacija među kojima su prestonice i neki od najlepših evropskih gradova.


„Babet laže” 13. decembra, u somborskom teatru premijerno je izvedena predstava „Boing, Boing’’, autora Marka Kamoletija, u režiji i adaptaciji Olje Đorđević. „U pitanju je vodvilj-predstava u kojoj pored glumaca domaćeg ansambla uloge imaju i glumci-gosti iz Subotice, Ivan Marković i Marko Makivić, rekao je Nestorović. On je posebno naglasio da je predstava „Boing, Boing’’ predstava koja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda sa preko dva miliona gledalaca i koja je izvođena u teatrima širom sveta. „Nadam se da će ćemo zasmejati somborsku kao što smo zasmejavali i subotičku publiku. Ono što je dobro to je razmena glumaca, nova i stara poznanstva i razmena iskustava’’, kazao je gost, glumac subotičkog Narodnog pozorišta, Marko Makivić.

„Dragi moj lažljivče” premijerno u SNP-u

Predstava „Babet laže” Akoša Nemeta, u režiji Atile Antala, premijerno je izvedena 19. decembra na sceni Novosadskog pozorišta/Ujvideki sinhaz. Ovo je praizvedba komada o tinejdžerima i njihovim problemima, sumnjama i iskušenjima, i šta su sve u stanju da urade da bi bili prihvaćeni u društvu, ili možda više na Fejsbuku, nego u životu. U predstavi igraju Arpad Mesaroš, Gabriela Crnković, Nora Molnar, Agota Ferenc, Judit Laslo i Lea Blaško. Novosadsko pozorište ovom predstavom najavljuje rad omladinske scene, i tako je i Antalu ponudilo ovaj komad, za predstavu koja ima svoju posebnu ciljnu grupu – omladinu. O tome da li treba kriviti Fejsbuk, i internet, za izmenjenu percepciju života mladih, ili civilizacija nezaustavljivo ide svojim tokom, Atila Antal kaže da ne voli da krivi bilo šta, ili bilo koga, i da jednostavno civilizacija ide u tom pravcu.

Ne pristajati

• • • Foto: Branislav Lučić

Predstava „Dragi moj lažljivče” Džeroma Kiltija, u režiji Tibora Vajde, premijerno je izvedena 20. decembra na Kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta. U ovoj koprodukciji Kulturnog centra iz Sremskih Karlovaca i SNP -a igraju Gordana Đurđević Dimić i Miodrag Petrović. Ovaj komad Džeroma Kiltija zasnovan je na ljubavnoj prepisci čuvenog pisca Bernarda Šoa i britanske glumice Patrik Kembel, koja je trajala četrdeset godina.

• • • Foto: Srđan Doroški

Boing boing u somborskom teatru

U okviru Foruma mladih lidera Balkana, koji je u Novom Sadu organizovao Evropski pokret u Srbiji – lokalno veće Novi Sad od 25-28. marta, redakcija Nove misli je 26. marta u u Galeriji Matice srpske organizovala tribina pod nazivom „Ne pristajati” o intelektualcima na Balkanu od Nezavisnih pisaca Jugoslavije (Sarajevo/Bijeljina ’89-’90) do Balkanske PEN mreže, povodom 25 godina od čuvenog skupa Nezavisnih pisaca u Sarajevu. Tribinu je osmislila i vodila urednica u Novoj misli Gordana Draganić Nonin a u razgovoru su učestvovali: Filip David, Miljenko Jergović, Velimir Ćurgus Kazimir i Vida Ognjenović.


60 godina Tribine mladih

Izložba grafičkih radova dizajnera Branislava Radoševića „Crno na belo, u boji” i koncert Borisa Kovača i „Novog ritualnog kvarteta”, održani su u utorak 30. decembra u Kulturnom centru Novog Sada povodom velikog jubileja, 60 godina Tribine mladih. Za šezdeset godina ovde se održalo mnogo lepih kulturnih događaja. Tribina je, zapravo, počela da radi kao klub gde su se okupljali mladi umetnici koji su imali želju da govore o raznim temama. Ubrzo je taj prostor dobio ime „Tribina mladih” koje nosi do danas. Za Tribinu se znalo u celoj nekadašnjoj Jugoslaviji, a ovde su dolazili mladi ljudi koji su danas vrhunski umetnici u svojim oblastima – naglasila je Kaćanski.

Izložba „Ponterosso/Memorie” u Galeriji „Rajko Mamuzić” U Galeriji likovne umetnosti poklon zbirke Rajka Mamuzića, 17. decembra je otvorena izložba „Ponterosso/Memorie”, u okviru manifestacije „Dani Istre u Vojvodini”. Podsekretar pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje Radoslav Petković obratio se prisutnima ispred sekretarijata, apostrofirajući postojanje tradicionalne saradnje Vojvodine i Istre, kao saradnju dve regije i kao deo priče, koja je imala zajedničku istoriju, o čemu na neki način govore i izložene crno-bele fotografije čuvenog tršćanskog Ponte Rosa. Sa duhom melanholije i sećanja na ta davna vremena neke generacije se još uvek dobro toga sećaju i zato je danas posebno zadovoljstvo prisećati se tih dana i nekog drugačijeg vremena.

Poklon zbirka gimnaziji „Isidora Sekulić”

Svi smo u opasnosti U okviru ciklusa razgovora „Čitanje Svet(l)a” koji je naša redakcija u martu ove godine po­krenula u saradnji sa novosadskom knji­ žarom Bulevar Books 2. aprila održan je razgovor o knjizi eseja Pjera Paola Pazolinija „Svi smo u opasnosti”. O knjizi ali o ce­ lokupnom delu Pjera Paola Pazolinija go­ vorili su Vojislav Bekvalac i glavni urednik „Nove misli” Mirko Sebić. Povodom dvadesetpetog rođendana novosadske Gimnazije „Isidora Sekulić” održana je poklon izložba na kojoj je radove izlagalo i poklonilo školi veliki broj eminetnih novosadskih likovnih uetnika različitih generacija. O zbirci je govorio i umetnicima zahvalio autor izložbe profesor Dušan Milutinović, izložbu je otvorila nekad učenica prve generacije gimnazije a sada direk­ torka „Galerije Matice srpske” mr Tijana Palkovljević Bugarski, na kraju se prisutnima obratila i direktorka Gimnazije mr Ružica Vukobratović.


Kapitalistički bioskop ili Večita Levica Foto: Branko Lučić

I

glas: Mi ži­vi­mo u ogrom­noj bi­o­skop­skoj dvo­ra­ni. U pro­če­lju, plat­no, ko­je se pro­sti­re skroz do pla­fo­na, ali ta­ko vi­so­ko da se sve osta­lo gu­bi u sen­ci, za­kla­nja­ju­ći po­gled na ma šta dru­go. Dvo­ra­na je pre­pu­na. Gle­da­o­ci su, od kad po­sto­je, za­to­če­ ni­ci se­diš­ta na ko­ji­ma se­de oči­ju fik­si­ra­nih u plat­no, gla­va učvrš­će­nih slu­ša­li­ca­ma ko­je im po­kri­va­ju uši. Iza tih de­se­ti­na hi­lja­da lju­di pri­ku­ca­nih za fo­te­lje, po­sto­ji u vi­si­ni gla­va ve­li­ka pre­ la­zni­ca od dr ­ve­ta pa­ra­lel­na sa plat­nom, ce­lom svo­jom du­ži­nom. Du­bo­ko u dnu, ogrom­ni pro­jek­to­ri pre­pla­vlju­ju ekran be­lom, sko­ro ne­iz­dr­ži­vom sve­tloš­ću. Po pre­la­zni­ci cir­ku­li­šu sva­ka­kve vr­ste au­to­ma­ta, lu­ta­ka, kar­ton­skih si­lu­e­ta, ma­ri­o­ne­ta, ani­mi­ra­nih ne­vi­dlji­vim ani­ma­to­ri­ma ili po­kre­ta­nih da­ljin­skim ko­man­da­ma. Pro­la­ze ta­ko i do­la­ze, ži­vo­ti­nje, sku­plja­či ra­nje­ni­ka, sku­plja­či kri­vo­tvo­ri­na, au­to­mo­bi­li, ro­de, ra­zni lju­di, voj­ni­ci pod oruž­jem, ban­de mla­dih iz pred­gra­đa, gr­li­ce, kul­tur­ni ani­ma­to­ri, go­le že­ne...Jed­ni vi­ču, dru­gi go­vo­re, tre­ći se igra­ju ve­ze ili svi­ra­ča na ma­lim har­mo­ ni­ka­ma, ne­ki sa­mo žu­re u mi­ru. Na plat­nu, vi­di­mo sen­ke ko­je pro­jek­tor sec­ka u ce­lom tom ne­si­gur­nom kar­ne­va­lu. A u slu­ša­li­ca­ma, ne­po­mič­na go­mi­la ču­je bu­ku i re­či. Vi­de li gle­da­o­ci, oni, od se­be, od kom­ši­ja, od dvo­ra­ne i gro­tesk­ne sce­ne pre­la­zni­ce neš­to dru­go, do sen­ki ko­je se u bu­ji­ci sve­tla sli­va­ju na plat­no? Ču­ju li oni neš­to dru­go osim ono­ga što emi­tu­ju nji­ho­ve slu­ša­li­ce? Sa si­gur­noš­ću niš­ta, jer su nji­ho­ve


gla­ve, ne­po­kret­ne od­u­vek, okre­nu­te sa­mo u prav­ cu plat­na, a nji­ho­ve uši za­če­plje­ne ka­ci­ga­ma. Ne­ ma­ju da­kle ni­ka­k vu dru­gu per­cep­ci­ju vi­dlji­vog osim po­sred­stva sen­ki, i ni­jed­nu dru­gu per­cep­ci­ ju go­vor­nog, osim zvuč­nih ta­la­sa. Čak i ako pret­ po­sta­vi­mo da mo­gu da iz­mi­sle na­čin da raz­go­va­ ra­ju iz­me­đu se­be, ne­će mo­ći ni­ka­da da raz­li­ku­ju ime jed­ne sen­ke ko­ju vi­de od ime­na pred­me­ta, ko­jeg ne vi­de, a ko­jeg je ta sen­ka, sen­ka. Ne ra­ču­ na­ju­ći da je pred­met na pre­la­zni­ci, ro­bot ili ma­ri­ o­ne­ta, već sa­ma ko­pi­ja. Mo­gli bi­smo re­ći da vi­de sa­mo sen­ku sen­ke. A ču­ju nu­me­ri­zo­va­nu ko­pi­ju fi­zič­ke ko­pi­je ljud­skog gla­sa. Ta­k vi pri­jem­či­vi gle­ da­o­ci ne­ma­ju ni­ka­k vog na­či­na da za­klju­če da je ma­te­ri­ja Isti­ni­tog neš­to dru­go od sen­ke si­mu­la­kra. II glas: Ali, sta će se de­si­ti ako se, po­ki­dav­ši lan­ce i iz­le­čiv­ši se od otu­đe­no­sti, si­tu­a­ci­ja pod­jarm­lje­ nog-gle­da­o­ca pot­pu­no iz­me­ni? Pa­žnja! Pri­ča kre­ će pot­pu­no dru­gim prav­cem. Za­mi­sli­mo da smo od­ve­za­li jed­nog od tih gle­da­o­ca, na­te­rav­ši ga da se na­jed­nom dig­ne, okre­ne gla­vu le­vo i de­sno, pro­ho­da, po­gle­da sve­tlost ko­ja ku­lja iz pro­jek­to­ra. Pret­po­sta­vi­mo, oba­ve­za­li smo na­še za­mor­če da ne­po­kret­no gle­da u pro­jek­to­re. Oči će ga ve­o­ma bo­le­ti, že­le­će da po­beg­ne, da pro­na­đe ono što mo­že da gle­da, te sen­ke či­ji bi­tak, pret­po­sta­vlja, da­je vi­še si­gur­no­sti od sve­ga što mu se po­ka­zu­je. Da­kle, gru­bi raz­u­zdan­ci bez po­sred­ni­ka i me­na­ dže­ra, ga po­vla­če na­jed­nom iz­me­đu re­do­va po sa­li. Upu­ću­ju ga pre­ma ma­lim, do ta­da skri­ve­nim boč­nim vra­ti­ma. Iz­ba­cu­ju ga u pr­lja­vi tu­nel ko­ji vo­di pre­ma či­stom va­zdu­hu, pre­ma osve­tlje­noj stra­ni pro­leć­ne pla­ni­ne. Za­sle­pljen, on šti­ti oči sla­ baš­nom ru­kom, dok ga ak­ti­vi­sti gu­ra­ju na str­me uz­br­di­ce, sve vi­še i vi­še! Još! Sti­žu na vrh, u ža­ro­ pe­ku i tu ga nje­go­vi vo­di­či osta­vlja­ju pred pla­ni­ nom, str­mo­gla­vlju­ju se, ne­sta­ju. Ko­nač­no je sam u cen­tru neo­gra­ni­če­nog pej­za­ža. Ja­či­na sve­tlo­sti mu na­ru­ša­va svest. Za to vre­me, ma­lo po ma­lo

ipak po­ku­ša­va da gle­da, pre­ma vr­ho­vi­ma, pre­ma do­li­na­ma, taj za­sle­plju­ju­ći svet. U pr­vi mah je za­ sle­pljen od­blje­skom sve­ga i sva­če­ga I ne vi­di niš­ ta od ono­ga za šta mi obič­no ka­že­mo: „Ovo po­ sto­ji , to je za­i­sta tu”. Ni­je on taj ko­ji će kao He­gel pred vr­hom Jun­gfrau, ni­po­daš­ta­va­ju­ćim to­nom mo­ći da ka­že „das ist”, to sa­mo je­ste. Za to vre­me po­ku­ša­va da se na­vik­ne na sve­tlost. Po­sle broj­nih po­ku­ša­ja, pod iz­dvo­je­nim dr­ve­tom uspe­va da raz­ lu­či obris sen­ke sta­bla, cr­ni od­se­čak li­sta, ko­ji ga pod­se­ća na ekran nje­go­vog pre­đaš­njeg sve­ta. U ba­ri pod ste­nom uspe­va da vi­di od­sjaj cve­ća i tra­ va. Oda­tle pre­la­zi na pred­me­te. Po­la­ko bi­va oča­ ran žbu­nom, jel­kom, usa­mlje­nom ko­zom. Pa­da noć. Po­di­žu­ći oči pre­ma ne­bu, vi­di me­sec, sa­zvež­ đa, još vi­di i Ve­ne­ru ka­ko se di­že. Se­de­ći uko­če­no na pa­nju iš­če­ku­je naj­zrač­ni­ju od svih. Ona is­kr­sa­va sa po­sled­njim zra­ci­ma, I sve sjaj­ni­ja, ne­sta­je, to­nu­ ći u sve­tlost. Naj­zad, jed­nog ju­tra, tu je i sun­ce, ne u pro­men­lji­vim vo­da­ma i nje­go­vom spo­ljaš­njem zra­če­nju, već sun­ce, sa­mo sun­ce, za se­be i po se­bi, sun­ce na svom me­stu, na me­stu sun­ca. On ga gle­ da, on ga mi­sli, u bla­žen­stvu ta­k vom ka­k vo je­ste. Ko­nač­no, naš ano­ni­mus pri­me­nju­ju­ći svo­je miš­ lje­nje na ono što vi­di, spo­zna­je da vi­dlji­vi po­lo­žaj sun­ca za­vi­si od sat­ni­ce i se­zo­ne i da je gu­bi­tak vi­dlji­vog oka­čen o to ne­be­sko te­lo, ta­ko do­bro da mo­že­mo re­ći: da, sun­ce je vr­hov­ni vla­dar svih obje­ka­ta od ko­jih, nje­go­ve ne­ka­daš­nje kom­ši­je, gle­da­o­ci ve­li­ke za­tvo­re­ne dvo­ra­ne vi­de sa­mo sen­ ku sen­ke. Evo­ci­ra­ju­ći ta­ko svo­ju pr ­vu na­stam­bu – ekran, pro­jek­tor i veš­tač­ke sli­ke, svo­je pra­ti­o­ce va­ra­li­ce, naš ne­volj­ni be­gu­nac se ko­nač­no ra­du­je što da mu se de­si­lo da bu­de is­te­ran i sa­ža­lje­va sve ko­ji su osta­li za­ku­ca­ni na se­diš­ti­ma sle­pih vi­zi­o­na­ra. III glas: U re­do­vi­ma ko­smič­kog bi­o­sko­pa cir­ku­li­šu gru­pe lju­di, muš­ka­ra­ca i že­na ko­je se na­gi­nju pre­ ma gle­da­o­ci­ma sa ekle­zi­jastskom ne­žnoš­ću, onim naj­u­mor­ni­ji­ma kao i naj­ak­tiv­ni­ji­ma: „Slu­ša­li­ce vam

ne pa­ra­ju uši?”, pi­ta­ju oni ne­kog star­ca. „A! Još uvek se ne­ka­ko dr­ži­mo?” go­vo­re, tap­šu­ći po le­đi­ ma jed­nog ro­bu­snog če­tr­de­se­to­go­diš­nja­ka. „Že­ le­li bi­ste da na­pra­vi­te ma­lu šet­nju, zar ne?” pi­ta­ju ne­str­plji­ve omla­din­ce ko­ji se vr­po­lje na svo­jim sto­li­ca­ma. „Osu­đu­je­mo ra­si­zam” ka­žu sa stro­goš­ ću u gla­su vi­dev­ši Crn­ce i Ara­pe u teš­kim bu­ka­gi­ ja­ma na su­sed­nim molj­ča­vim sto­li­ca­ma. Svo vre­ me pu­ni do­bro­čin­stva ma­da po­ma­lo bez­iz­ra­žaj­ni, „raz­u­me­ju” ceo svet. Da, ži­vot je ov­de te­žak, je­ smo, ma­lo smo umor­ni od za­ku­ca­no­sti za plat­no a još i ne raz­u­me­mo uvek do­bro sve ono što gle­ da­mo, te sve de­f i­lu­ju­će sli­ke. A on­da,ču­va­ri ko­je ceo svet zo­ve „de­sni­ca”, je­ste, teš­ki su i stal­no tra­ že vi­še mi­ra i ne­po­kret­no­sti, ne da­ju ni­ko­me do­ zvo­lu za iz­la­zak...Al­i, pro­go­va­ra­ju lju­ba­zni še­ta­či, mi, ču­va­ri na od­re­đe­no vre­me, ko­je vi fa­mi­li­jar­no zo­ve­te „le­vi­ca”, uko­li­ko nam po­mog­ne­te, ako nas po­dr­ži­te, mo­že­mo da pro­me­ni­mo va­šu sva­ko­ dnev­ni­cu, mo­že­mo da na­pra­vi­mo sve­tle re­for­me. Iza­ći? Da! Na­rav­no! Sa stra­ža­ri­ma na od­re­đe­no vre­me, iz­la­zak prak­tič­no po­sta­je pra­vo, „iza­ći iz pe­ći­ne” pred­sta­vlja deo Čo­ve­ko­vih i že­ni­nih Pra­va. U tom, ko­ri­ste­ći po­mr­či­nu po­vre­me­no guš­ću ne­go uo­bi­ča­je­nu, i po ko­ji kvar pro­jek­to­ra, gle­da­o­ci u gru­pa­ma na­puš­ta­ju po­taj­no svo­ja me­sta i sle­de lju­ba­zne ču­va­re na od­re­đe­no vre­me, pre­ma jed­ noj od bes­ko­nač­nih ale­ja ko­je opa­sa­vu­ju sa­lu hi­ lja­da fo­te­lja. Po­sle jed­nog ta­k vog du­gog i opuš­ te­nog lu­ta­nja po po­mr­či­ni, po­dr­ža­ni uljulj­ku­ju­ćim iz­ja­va­ma bri­ga­de ko­ja ih ču­va, do­la­ze do is­pred vra­ta, gde je flu­o­re­scent­nim slo­vi­ma na­pi­sa­no „iz­ laz le­vo”. Ka­k va ra­dost! Svi se lju­be! Svi pot­pi­su­ju pri­stup­ni­cu onih na od­re­đe­no vre­me. Vra­ta škri­pe, otva­ra­ju se... Ula­zi se u le­po osve­tljen hod­nik. Ide­ mo, još, skre­će­mo... skre­će­mo još ma­lo, ne­žna mu­zi­ka uspa­vlju­je ko­ra­ke. Sve je mir­no, sve je le­po, svet će se pru­ži­ti pred be­gun­ci­ma već pu­nim pro­ je­ka­ta. Evo i dru­gih vra­ta, čud­no­va­to obe­le­že­nih „ulaz le­vo”. Ulaz u pra­vi osun­ča­ni svet, ko­men­ta­ ri­še je­dan član gru­pe, ko­ji de­lu­je mi­ri­sno. Vra­ta se otva­ra­ju. Ali, ali, če­kaj... šta to vi­di­mo ? Ne­mo­gu­će! Mi smo se vra­ti­li u dvo­ra­nu. Iš­li smo u krug! Hod­nik le­vo se uda­lja­va od dvo­ra­ne sa­mo za to­li­ko, da bi se po­no­vo u nju uš­lo. Gru­pa je gor­ko raz­o­ča­ra­na, ne­ki su i be­sni. Se­zon­ski vo­di­či se dis­kret­no ra­zi­ la­ze. Je­dan me­đu nji­ma, pre ne­go što će ne­sta­ti iz sen­ke se obra­ća gru­pi : „Ko­njuk­tu­ra ne do­zvo­lja­va da se iza­đe da­nas. Po­sto­je pre­pre­ke, sve­sni ste, po­sto­je objek­tiv­ne re­al­no­sti. Iz­vo­li­te vra­ti­ti se na me­sta. Sa­če­kaj­te sle­de­ću tu­ru ! Le­vi­ca bdi. Le­vi­ca se vra­ća po vas”. n Alen Ba­dju (Alain Ba­di­ou), iz „Pla­ton, Dr­ža­va”, re­ma­ke, Fayard 2012.

14


Alen Ba­d­ju u sred no­ći, u No­vom Sa­du, pre­la­zi uli­cu

fi­ju. Maj­ka lju­bav-knji­že­vost i Otac for­ma-ma­te­ ma­ti­ka. Si­nov­sko ote­lo­vlje­nje ili fi­lo­zof­sko troj­stvo: ma­te­ma­ti­ka, fi­lo­zo­fi­ja, po­li­ti­ka. Badju­o­va fi­lo­zo­fi­ja se kre­će iz­me­đu ma­te­ma i po­e­me, još od Pla­to­na fi­lo­zo­fi­ja či­ni (pro­iz­vo­di i gra­di) pro­stor iz­me­đu ma­ te­ma­ti­ke i pe­sniš­tva.

Pi­še: Mir­ko Se­bić

„Maj­ka mi je ta­da bi­la već ve­o­ma sta­ra a otac ni­je bio u Pa­ri­zu pa sam je iz­veo u re­sto­ran na ve­če­ru. Ta­da mi je is­pri­ča­la pri­ču ko­ju mi do ta­da ni­kad ni­je pri­ča­la. Bi­la je to pri­ča ko­ja je iz­ra­ža­va­la ta­ko ži­vu strast ve­o­me sta­rog ro­di­te­lja. Jed­no ve­če, re­ kla mi je, bi­lo je to mno­go pre ne­go što je upo­zna­ la mo­ga oca, dok je bi­la na­stav­ni­ca u Al­ži­ru, do­ži­ ve­la je ne­za­bo­rav­nu ogrom­nu i raz­di­ru­ću strast sa jed­nim na­stav­ni­kom fi­lo­zo­fi­je. Ta pri­ča je pot­pu­no au­ten­tič­na. Slu­šao sam to i mo­že­te mi­sli­ti ka­ko sam se ose­ćao, i re­kao sam se­bi, da­kle to je to, ni­sam da­kle či­nio niš­ta dru­go ne­go is­pu­nja­vao jed­nu že­lju mo­je maj­ke da taj Al­ži­rac bu­de za­bo­ ra­vljen. On je ne­stao sa ne­kom dru­gom že­nom i ja sam uči­nio sve što sam mo­gao ka­ko bih ubla­žio maj­čin uža­sni bol ko­ji je ostao po­ti­snut sve do nje­ ne osam­dest i pr­ve go­di­ne ži­vo­ta.”

Zaš­to pi­še ro­ma­ne i dra­me? Ka­k­va je to ma­te­ma­ti­ka ko­jom bra­ni Re­vo­lu­ci­ju? U sre­du 14. ja­nu­ra, tri da­na pre svog se­dam­de­set osmog ro­đen­da­na a po­sle dva fu­ri­o­zna da­na pro­ ve­de­na u Be­o­gra­du, Alen Ba­d­ju, pr ­vi i po­sled­nji Pla­to­nov uče­nik ma­o­i­sta, Al­ti­se­ov stu­dent, kre­a­ tiv­ni na­sta­vljač i kri­ti­čar La­ka­no­vih ide­ja, dram­ski pi­sac i knji­žev­nik, le­vi­čar i ne­po­ko­le­blji­vi za­go­vor­ nik ko­mu­ni­stič­ke eman­ci­pa­tor­ske ide­je, do­šao je u No­vi Sad. U or­ga­ni­za­ci­ji Edi­ci­je Ju­go­sla­vi­ja i Stu­dent­skog kul­ tur­nog cen­tra iz No­vog Sa­da na sce­ni Uj­vi­de­ki Sin­haz go­vo­rio je pred pre­pu­nom sa­lom i dup­ke pu­nim ho­lom (u ko­me se pre­da­va­nje gle­da­lo na mo­ni­to­ ru) O oba­ve­zno­sti po­zo­riš­ta sa­ži­ma­ju­ći ide­je iz nje­ go­vog zna­čaj­nog ese­ja Rhap­so­die po­ur le théâtre ko­ji je na fran­cu­skom ob­ja­vljen još 1990.; go­vo­rio je i o svo­joj no­voj knji­zi „Pla­ton, Dr­ža­va, ri­mejk” ili Pla­ton po Badjuu ili ka­ko je on sam re­kao: „ni­je ja­sno ko je na­pi­sao ovu knji­gu, ja, Pla­ton ili obo­ji­ca”. Pla­to­no­va Dr­ža­va za po­če­tak dva­de­set i pr­vog ve­ka. Te­a­tar je za­pra­vo Pla­to­nov. Glav­no pi­ta­nje je ka­ko ide­je ži­ve. Te ve­če­ri ni­smo se ba­vi­li, pre­ka­ri­jan­skim te­li­ma, po­zo­riš­tem lu­ta­ka. Te­a­tar shva­ćen kao krea­ tiv­ni oži­vlja­vač eter­nal­nih ide­ja. Ko go­vo­ri a ko slu­ša, ko je ak­ter a ko pu­bli­ka pi­ta­nje je sva­kog te­a­tar­skog do­ga­đa­ja. Ko je za­pra­vo Alen Ba­d­ju? Ka­ko je po­stao fi­lo­zof? Zaš­to je bio ma­o­i­sta? Či­ji je uče­nik? Ko­ga vo­li i ko­je pe­sni­ke obo­ža­va? Za­bo­ga, zar je stvar­no ko­ mu­ni­sta? Zaš­to pi­še ro­ma­ne i dra­me? Ka­ka­va je to ma­te­ma­ti­ka ko­jom bra­ni Re­vo­lu­ci­ju? Otac mu je di­plo­mi­rao ma­te­ma­ti­ku, maj­ka pre­da­ va­la fran­cu­sku knji­žev­no­sti a on dok­to­ri­rao fi­lo­zo­

15

U Pa­riz se iz Ma­ro­ka Badju­o­va po­ro­di­ca do­se­li­la 1955. go­di­ne. Bio je to po­če­tak Al­žir­skog ra­ta i već kao osa­ma­ne­sto­go­diš­njak sve­stan je svih uža­sa ko­ji su či­nje­ni u ima Fran­cu­ske u tom ra­tu, bio je je­dan od ma­lo­broj­nih ko­ji su pro­te­stvo­va­li Bu­le­va­ rom Sen Mi­šel uz­vi­ku­ju­ći: „Mir u Al­ži­ru”. Ka­ko sam ka­že, bi­li su to ta­ko sna­žni pro­te­sti da su pe­le­ri­ne fran­cu­skih žan­da­ra bi­le do­volj­ne da oču­va­ju mir. Ali svest o ot­po­ru ra­no se ro­di­la. „Pri­rod­no, mo­ja po­ro­di­ca je le­vi­čar­ska. Otac mi je u na­sle­đe osta­ vio dve sli­ke: sli­ku ot­po­ra na­ci­zmu u Dru­gom svet­ skom ra­tu i sli­ku moć­nog so­cij­la­i­stič­kog po­li­ti­ča­ra, jer moj otac je či­ta­vih tri­na­est go­di­na bio gra­do­ na­čel­nik Tu­lu­za iza­bran na li­sti so­cij­la­i­sta. Ali mo­ ja pri­ča je pri­ča stal­nog ras­ki­da­nja sa ofi­ci­jel­nom le­vi­com.” Na­kon ras­ki­da sa Al­ti­se­om 1969. go­di­ne sa Sil­vi­e­ nom La­za­ri­som i Na­ta­šom Mi­šel osni­va Sa­vez ko­mu­ ni­sta Fran­cu­ske mark ­si­sta – le­nji­ni­sta (Union des com­mu­ni­stes de Fran­ce mar­xi­ste-léni­ni­ste) u knji­zi „Ko­mu­ni­stič­ka hi­po­te­za” u po­gla­vlju „Mi smo još uvek sa­vre­me­ni­ci Ma­ja ’68.” osvr­će se na te da­ne. Sva­ki od nje­go­vih bit­nih ras­ki­da sa le­vi­čar­skom ofi­ci­jel­nom ide­o­lo­gi­jom do­no­sio je zan­čaj­ne fi­lo­ zof­ske knji­ge a onaj o ko­me se naj­vi­še zna, onaj ko­je će usle­di­ti po­sle is­ku­stva še­zde­set osme, oplo­ di­će ne­ka nje­go­va naj­ve­ća fi­lo­zof­ska de­la „Te­o­ri­ju su­bjek­ta” i „Bi­će i do­ga­đaj” a onaj pre­vrat u miš­lje­ nju o ko­me se ma­nje zna ko­ji je fi­lo­zof de­ri­vi­rao iz

pro­miš­lja­nja is­ku­stva ve­li­kog štraj­ka bel­gij­skih rad­ ni­ka 1960. go­di­ne na­veš­će ga da kao fi­lo­zof pot­ pu­no pro­me­ni kon­cep­ci­ju isti­ne i do­đe do ključ­nih te­za vla­sti­te fi­lo­zo­f i­je. Ka­ko sam ka­že upra­vo je ta­da shva­tio da ISTI­NA: – za­vi­si od ne­ke vr­ste pro­va­le bi­ća, a ne od nje­go­ ve struk­tu­re. Sva­ka isti­na je no­va i to će ka­sni­je po­sta­ti dok­tri­na Do­ga­đa­ja. – Sve isti­ne su uni­ver­zal­ne u jed­nom ra­di­kla­nom smi­slu po­niš­ta­va­nja i po­rav­na­va­nja za sve, one opet ni­su lin­gvi­stič­ke ne­go do­ga­đaj­ne i nji­ho­va uni­ver­zal­nost ni­je stvar kon­sen­zu­sa već bri­sa­nja. – I ono naj­va­žni­je isti­na kon­sti­tu­i­še vla­sti­ti su­bjekt a ne obr­nu­to, to je ak­ti­vi­stič­ka sna­ga isti­ne. – Sve ovo, isti­na još uvek ne­raz­vi­je­no i mut­no, Badju je shva­tio dok je kao no­vi­nar pra­tio štrajk Bel­gijskh rad­ni­ka. Dok je bio ti­nej­džer, u Afri­ci, sre­tao je mno­ge le­pe re­li­gi­o­zne pro­vin­ci­jal­ke, pra­vo­ver­ne i uz­dr­ža­ne. Tre­ba­la je van­red­na maš­ta i do­vi­tlji­vost da bi se raz­va­li­le ste­ge re­li­gij­sko mo­ral­nih oko­va, tre­ba­lo je mno­go sup­til­nog za­vo­đe­nja da bi se do­pr­lo do tih mla­dih te­la. Ta­da je shva­tio da je fi­lo­zo­fi­ja za­vo­ đe­nje, a neš­to ka­sni­je, od Pla­to­na je na­u­čio ka­kva vr­sta za­vo­đe­nja fi­lo­zo­fi­ja mo­ra bi­ti. Za­vo­đe­nje kao od­vo­đe­nje od lo­šeg za­vo­đe­nja. To je ono što će ka­sni­je po­sta­ti pi­ta­nje lju­ba­vi kao ključ­no pi­ta­nje fi­lo­zo­fi­je već kom­plet­no iz­lo­že­no u Pla­to­no­voj Go­ zbi. Pi­ta­nje lju­ba­vi nu­žno je u sre­diš­tu fi­lo­zo­f i­je, jer je uvek i pi­ta­nje mo­ći, uti­ca­ja i sna­ge nje­nog za­vo­đe­nja. Tre­ba sle­di­ti kom­pli­ko­van So­k ra­tov sa­vet: „Onaj ko kre­će put to­tal­nog pre­o­bra­će­nja mo­ra kre­nu­ti ra­no po­ne­sen le­po­tom te­la.”

/

Za­bo­ga, zar je stvar­no ko­mu­ni­sta?

N OVA M I SAO

Ko­ga vo­li i ko­je pe­sni­ke obo­ža­va?

/

fi­lo­zof? Zaš­to je bio ma­o­i­sta? Či­ji je uče­nik?

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

Ko je za­pra­vo Alen Ba­d­ju? Ka­ko je po­stao

U jed­nom ne­dav­nom pre­da­va­nju pod na­zi­vom „Fi­ lo­zo­fi­ja kao bi­o­gra­fi­ja” Badju će is­pri­ča­ti čud­nu pri­ču:


/ Foto: Branko Lučić /

/ Foto: Aleksandar Kamasi /

Ono što mi je Sar­tr dao bi­lo je jed­no­stav­no: eg­zi­sten­ci­ja­li­zam. Ali šta zna­či eg­zi­sten­ci­ja­ li­zam? On zna­či da mo­raš stvo­ri­ti ve­zu iz­ me­đu poj­ma na jed­noj stra­ni i eg­zi­sten­ci­ jal­ne od­lu­ke na dru­goj stra­ni, vi­tal­ne ži­vot­ ne od­lu­ke. Na­u­čio me je da po­jam ni­je vre­ dan sa­ti i sa­ti teš­kog ra­da ako uz po­moć me­di­ta­ci­ja ve­li­ke kom­plek­sno­sti ne po­sta­ ne od­jek, raz­jaš­nje­nje i po­tvr­da eg­zi­sten­ci­ jal­nog iz­bo­ra, ži­vot­ne od­lu­ke. U tom smi­slu po­jam uvek mo­ra bi­ti stvar eg­zi­sten­ci­je

Ali od ko­ga je još učio fi­lo­zo­fi­ju? „To­kom od­lu­ču­ju­ćih go­di­na mo­ga fi­lo­zof­skog for­mi­ra­nja imao sam tri uči­te­lja: Sar­tra, La­ka­na i Al­ti­sea. Sva­ko je od njih bio uči­telj za raz­li­či­te stva­ri. Ono što mi je Sar­tr dao bi­lo je jed­no­stav­no: eg­zi­ sten­ci­ja­li­zam. Ali šta zna­či eg­zi­sten­ci­ja­li­zam? On zna­či da mo­raš stvo­ri­ti ve­zu iz­me­đu poj­ma na jed­ noj stra­ni i eg­zi­sten­ci­jal­ne od­lu­ke na dru­goj stra­ni, vi­tal­ne ži­vot­ne od­lu­ke. Na­u­čio me je da po­jam ni­je vre­dan sa­ti i sa­ti teš­kog ra­da ako uz po­moć me­di­ta­ci­ja ve­li­ke kom­plek­sno­sti ne po­sta­ne od­ jek, raz­jaš­nje­nje i po­tvr­da eg­zi­sten­ci­jal­nog iz­bo­ra, ži­vot­ne od­lu­ke. U tom smi­slu po­jam uvek mo­ra bi­ti stvar eg­zi­sten­ci­je. To me je Sar­tr na­u­čio. La­kan me je na­u­čio o nu­žno­sti stva­ra­nja ve­ze iz­ me­đu te­o­ri­je su­bjek­ta i te­o­ri­je for­mi. On me je na­u­čio da je su­bjekt uvek pi­ta­nje i da on ni­je sa­mo psi­ho­loš­ki ka­rak­ter već i jed­no ak­si­o­mat­sko i for­ mal­no pi­ta­nje. Ve­će od bi­lo kog dru­gog pi­ta­nje. Al­ti­se me je na­u­čio dve stva­ri: da ne po­sto­ji pred­ met ko­ji pri­pa­da fi­lo­zo­fi­ji – to je jed­na od ve­li­kih te­za – ali da po­sto­je or­jen­ta­ci­je u miš­lje­nju, li­ni­je se­pa­ra­ci­je. Ili ka­ko je to Kant obi­ča­vao da ka­že vr­ ste bes­kraj­nih bor­bi, bor­bi ko­je stal­no po­či­nju iz­ no­va uvek u no­vim okol­no­sti­ma. On me je na­u­čio smi­slu ogra­ni­ča­va­nja ili ka­ko je on to zvao de­mar­

ka­ci­ji. Po­seb­no uve­re­nju da fi­lo­zo­fi­ja ni­je dis­kurs to­ta­li­te­ta ili ge­ne­ral­ne in­ter­pre­ta­ci­je bit­ka. Fi­lo­zo­ fi­ja mo­ra bi­ti ode­lje­na od ono­ga što fi­lo­zo­fi­ja ni­je. Po­li­ti­ka i fi­lo­zo­fi­ja su dve raz­li­či­te stva­ri, umet­nost i i fi­lo­zo­fi­ja su dve raz­li­či­te stva­ri, na­u­ka i fi­lo­zo­fi­ja su dve raz­li­či­te stva­ri. Po­sle sve­ga ja sam da­nas u sta­nju da osta­nem ve­ran svim mo­jim uči­te­lji­ma. Za­dr­ža­vam Sar­tra upr­kos za­ne­ma­ri­va­nju ko­jeg je nje­go­vom miš­lje­ nje pred­met već du­go go­di­na. Za­dr­ža­vam La­ka­na upr­kos sve­ga ono­ga zbog če­ga se nje­go­vim uče­ ni­ci­ma pri­pi­su­je uža­s an ka­rak­ter. I za­dr­ž a­vam Al­ti­sea upr­kos sup­stan­ci­jal­nom po­li­tič­kom raz­la­zu ko­ji me je odvo­jio od nje­ga po­čev­ši od ma­ja 68. Pro­la­ze­ći kroz mo­guć­n ost za­b o­r a­v a, osi­p a­nje sled­be­ni­ka i po­li­tič­ke kon­f lik­te ja sam us­peo da osta­nem ve­ran mo­jim tri­ma to­li­ko raz­li­či­tim uči­ te­lji­ma.” Badju se u svo­jim de­li­ma osla­nja i na mno­ge dru­ ge: Ma­oa i Ma­lar­mea, He­ge­la i Pa­ska­la, Kan­to­ra, Ko­e­na, Kan­gi­lje­ma, Lut­ma­na... U po­gla­vlju Ma­ni­fe­ sta za fi­lo­zo­fi­ju pod na­zi­vom Do­ba pe­sni­ka ka­že: „.. pri­zna­jem se­dam ključ­nih pe­sni­ka, ne za­to što bi oni nu­žno bi­li i „naj­bo­lji pe­sni­ci”, ne­mo­gu­će je upri­li­či­ti tak­mi­če­nje me­đu nji­ma, ne­go za­to što su oni vre­men­ski uta­na­či­li do­ba pe­sni­ka. Reč je o Hel­der­li­nu, nji­ho­vom pro­ro­ku, nji­ho­vom an­ti­ci­pi­ ra­ju­ćem ču­va­ru, po­tom o pe­sni­ci­ma ko­ji su svi

pri­pa­da­li vre­me­nu na­kon Pa­ri­ske ko­mu­ne, ko­ja je ozna­či­la po­če­tak de­zor­jen­ta­ci­je pri­k a­z a­ne kao or­jen­ti­sa­no usme­re­nje, Ma­lar­me, Rem­bo, Trakl, Pe­soa, Man­deljš­tajm i Ce­lan.” Ili ka­ko re­če na po­čet­ku Te­o­ri­je su­bjek­ta: „dva ve­ li­ka ne­mač­ka kla­sič­na di­ja­lek­ti­ča­ra He­gel i Hel­der­ lin,... dva ve­li­ka kla­sič­na fran­cu­ska di­ja­lek ­ti­ča­ra Pa­skal i Ru­so,... ili dva ve­li­ka mo­der­na fran­cu­ska di­ja­lek­ti­ča­ra La­kan i Ma­lar­me.” U Pred­go­vo­ru knji­ge De­lez: bu­ka Bi­ća Badju se pri­ se­ća: „...1982. go­di­ne ob­ja­vio sam fi­lo­zof­sku knji­gu Te­o­ri­ja su­bjek­ta u ko­joj sam po­ku­šao da po­no­vo za­snu­jem di­ja­lek­ti­ku u okvi­ri­ma kom­pa­ti­bil­nim sa po­li­tič­kim da­to­sti­ma vre­me­na i mo­jim stu­di­ja­ma Ma­lar­mea i ma­te­ma­ti­ke. De­lez mi je po­slao ma­lu po­hval­nu be­leš­ku ko­ja me je – bu­du­ći da sam bio jav­no izo­lo­van (bio je to pe­riod le­vog oku­plja­nja oko Mi­te­ra­na ko­ji je me­ni bio od­vra­tan) i nad­moć­ ne pre­zir­ne ti­ši­ne u ko­joj sam po­ku­ša­vao da se ba­vim fi­lo­zo­fi­jom- sil­no ga­nu­la. On ni­je imao ni­ ka­k ve oba­ve­ze da to uči­ni. Tre­ba za­be­le­ži­ti da uz iz­u­ze­tak ve­o­ma ret­kih in­sti­tu­ci­o­nal­nih pri­li­ka (ja sam boj­ko­to­vao go­to­vo sve uni­ver­zi­tet­ske i fa­kul­ tet­ske do­ga­đa­je osim mo­ji pre­da­va­nja) ja još uvek ni­sam u 1982. go­di­ni imao pri­li­ke da „upo­znam” De­le­za. Ni­kad ni­sam ve­če­rao sa njim, ili oti­šao kod nje­ga ku­ći, ni­ti smo ikad po­pi­li pi­će za­jed­no ili iz­ me­ni­li par re­či u pro­la­zu.”

16


Go­vo­ri­će se o te­a­tru, na sce­ni su po­sta­vlje­ne sto i sto­li­ce. Badju iza sce­ne do­go­va­ra de­ta­lje na­stu­pa, vr­lo pre­da­no i pre­ci­zno ali on­da iz­ne­na­da kao da iz nje­ga pro­va­lju­je ne­ka­kva ko­me­di­ja del ar­te, Mo­ li­je­rov Ska­pin, go­vo­ri o fil­mu o Pla­to­no­voj Dr­ža­vi ko­ji već du­že vre­me pri­pre­ma, man­gup­ski uba­cu­ je da bi vo­leo da Bred Pit igra u tom fil­mu. Ka­žem mu da bi ho­li­vud­ski Bred mo­gao da igra even­tu­al­ no epi­zo­du Tra­si­ma­ha ni­ka­ko glav­nu ulo­gu, sme­je se odo­bra­va­ju­ći. Čo­vek či­ji se ko­mad „Cr­ve­ni šal”

17

SE­M A­F OR KO­M U­N I­Z MA In­to­ni­ram ov­de, pre no što bu­de za­bra­nje­na ta več­ nost , za­bra­nom ko­ja se pri­prema sva­kom apo­lo­gi­jom ro­be, jed­nu pe­smu či­ji sam au­tor, pe­smu „u du­hu Sen-Džon Per­sa”, kao­ što se u ve­li­kom ve­ku go­vo­ri­lo „u au­ten­tič­nom du­hu”. Na­pi­sa­na pre osam­na­est go­ di­na, ta­da je bi­la u skla­du sa glav­nim ak­tiv­nim miš­ lje­njem, miš­lje­njem re­vo­lu­ci­o­na­ra iz vre­me­na na­kon ma­ja 1968, a na­ro­či­to „ma­o­i­sta”. Ob­ja­vlje­na pre dva­na­est go­di­na, već je po­no­vo po­če­la da bu­de je­ re­tič­na. Do tre­nut­ka kad je stvar­no ot­pe­va­na na po­ zor­ni­ci, pre se­dam go­di­na, po­sta­la je ta­jan­stve­na, čud­no svo­je­gla­va. A šta tek re­ći da­nas. Čak je i ja po­ma­lo re­tu­ši­ram (sva­ka­ko ne da bih se po­ka­jao zbog nje­nog zna­če­nja, već za­to što mi Sen Džon Pers ni­je po uku­su ko­li­ko mi je bio ne­ka­da. Su­prot­no

Ko to go­vo­ra­še o sa­mo­ći? Gu­bit­ni­ci! Mit­ski gu­bit­ni­ci! Ov­de pri­zi­vam va­še ne­pri­sta­ja­nje. Vi: po­tla­če­ni iz pra­dav­nih vre­me­na, ro­bo­vi sun­cažr­tve osa­ka­će­ni ra­di grob­ne ta­me. Te­ža­ci pro­da­ti sa ze­mljom či­ju bo­ju ima­ju. De­ca što su je zbog za­tva­ra­nja li­va­da prog­na­li u slu­žbu pa­mu­ka i uglja. Jer do­volj­no je če­k a­ti, i mi­sli­ti: ni­ko ne pri­sta­je, ni­kad.

/ N OVA M I SAO

estet­skom ni­hi­li­zmu, dr­žim da su ube­đe­nja i druš­tve­ ni an­ga­žma­ni traj­ni­ji od uku­sa. Mo­ra­ju da bu­du.) Tim va­ri­ja­ci­ja­ma u skla­du sa du­hom vre­me­na, ova pe­sma su­prot­sta­vlja svo­ju me­ru, ko­ja se ti­če ve­ko­va, mi­le­ni­ju­ma. Ona je da­kle (i zbog to­ga bih je, ma­kar i sa­svim sam, što ni­je slu­čaj, ot­pe­vu­šio ov­de) još i pe­ sma ob­ja­ve, mnoš­tve­no ime ono­ga što još uvek tek tre­ba da do­đe.

/

o sve­tlo­sti i ta­mi Re­vo­lu­ci­je us­peš­no igrao u Fran­ cu­skoj kra­jem osam­de­se­tih iz­la­zi na sce­nu.

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

/ Foto: Aleksandar Kamasi /

Usa­mlje­nost, izo­lo­va­nost, boj­kot ko­ji je Badju ku­ šao se­dam­de­se­tih i osam­de­se­tih go­di­na proš­log ve­ka u pot­pu­noj je su­prot­no­sti sa da­naš­njom svet­ skom po­pu­lar­noš­ću ovog mi­sli­o­ca. Badju­o­va sla­va ide pred njim i doš­la je u No­vi Sad, vi­dlji­vo je to bi­lo po ne­vi­đe­noj gu­žvi ko­ja se na­pra­vi­la na ula­zu u Uj­vi­dek sin­haz, po sa­li ko­ja je bi­la du­plo ma­nja od po­treb­ne, po ho­lu ko­ji je bio pre­pun, po mla­ dim lju­di­ma po­se­da­lim po ste­pe­ni­ca­ma i po­du da bi pre­ko raz­gla­sa slu­ša­li fi­lo­zo­fa.


Spar­tak, se­ljak Ža­ku, To­mas Min­cer. Vi: ubo­gi iz do­li­ne, Taj­pin­zi iz ve­li­kih le­sa, čar­ti­sti i lo­mi­te­lji ma­ši­na, za­ve­re­ni­ci iz la­vi­rin­ta pred­gra­đa, ega­li­ta­ri­sti ba­bu­vi­sti, san­ki­lo­ti, ko­mu­na­ri, spar­ta­ ki­sti. Svi lju­di iz na­rod­nih sek­ti i bun­tov­nič­kih par­ ti­ja, sek­ci­o­na­ri iz vre­me­na Te­ro­ra, lju­di sa vi­la­ma i pi­ju­ci­ma, sa ba­ri­ka­da i iz za­pa­lje­nih zam­ko­va. Tuš­ta i tma dru­gih ko­ji po­ku­ša­va­ju da vi­še ne bu­ du ono što su bi­li, ot­kri­va­ju­ći u ob­zna­ni svog či­na la­tent­no i raz­dvoj­no miš­lje­nje. Vi: mor­na­ri što ba­ca­te svo­je ofi­ci­re ri­ba­ma me­so­ žder­ka­ma, uto­pi­sti iz ele­gič­nih gra­do­va što pu­ca­ ju na pro­plan­ku, Ke­čua ru­da­ri sa An­da ala­vi na di­na­mit. I oni afrič­k i bun­tov­ni­ci, u uza­stop­nim ta­la­si­ma u ko­lo­ni­jal­nom smra­du pod zaš­ti­tom Bo­ ga i pan­ter­skih šti­to­va. Ne za­bo­ra­vi­te onog ko­ji je,

sa­svim sam, sa kli­na ski­nuo lo­vač­ku puš­ku i, kao di­vlji ve­par, u šu­ma­ma Evro­pe po­či­nje da se od­u­ pi­re na­pa­da­ču. Jer ni­je iz­gu­blje­no niš­ta od ono­ga što pre­ki­da krug. Ni­ko ne za­bo­ra­vlja, ni­kad. Ro­be­spjer, Sen-Žist, Blan­ki, Ver­len. Vi: po­te­za­nje na uli­ca­ma ve­li­kih po­vor­ki svih vr­sta, stu­den­ti obe­še­nja­ci, de­voj­ke što zah­te­va­ju žen­ska pra­va, za­sta­ve ve­li­kih ile­gal­nih sin­di­ka­ta, star­ci što su usta­li u spo­men na ge­ne­ral­ne štraj­ko­ve, pen­zi­ o­ne­ri ne­u­spe­lih po­te­za, rad­ni­ci na bi­ci­kli­ma. Ma­ lo­broj­ni (epo­he kon­traš­ke): odr­ža­va­o­ci pra­ved­ne ide­je u su­te­re­ni­ma sa ruč­nim ro­ta­ci­o­nim ma­ši­na­ ma. Mi­sli­o­ci do­tra­ja­log i bu­du­ćeg. Žr­tve­ne sve­sti be­le po­put Ru­že. Ili čak oni ta­mo, na­o­ru­ža­ni bam­ bu­so­vim šta­po­vi­ma, ko­ji vla­da­ju veš­ti­nom na­bi­ ja­nja naj­de­bljih po­li­ca­ja­ca na ko­lac, a sve osta­lo mi je u mra­ku.

Jer iz slo­b o­de bez gra­ni­ca na­pi­s a­no ra­đa bez­ broj­no. Marks, En­gels Vi: ha­ran­gi­sti i rat­ni­ci iz se­ljač­kih li­ga, ka­mi­zar­ski pro­ro­ci, že­ne iz klu­bo­va, skupšti­na i fe­de­ra­ci­ja, rad­ni­ci i gim­na­zi­jal­ci iz lo­kal­nih od­bo­ra, tro­stru­ki sa­ve­zi, ve­li­ka ali­jan­sa. So­vje­ti iz fa­bri­ke i od­re­da voj­ske, na­rod­ni su­do­vi, ve­li­ke se­o­ske ko­mi­si­je za po­de­lu ze­mlje, po­ri­nu­će bra­ne za na­vod­nja­va­nje, obra­zo­va­nje na­rod­ne voj­ske. Re­vo­lu­ci­o­nar­ne gru­ pe za kon­tro­lu ce­na, po­gu­blje­nje ko­rup­ci­o­na­ša, nad­zi­ra­nje za­li­ha. Jer raz­miš­lja­nje ne pre­sta­je o ono­me što oku­plja i umno­ža­va. Ni­ko ni­je ra­se­jan za­u­vek. Le­njin, Troc­ki, Ro­za Luk­sem­burg, Ču En Laj, Mao Ce­dung.

18


Ko će, da­k le, is­c r­p e­t i bes­ko­n ač­n ost si­t u­a­ci­j u? Ko će da­kle, umi­ri­ti do­ga­đaj u ko­jem va­lja ba­ci­ti koc­ku? Po­u­zdaj­te se u svoj im­pe­ra­tiv. Okre­ni­te le­đa mo­ći. Bu­di­te rav­no­duš­ni pre­ma pre­su­di, i ne­ka vas ni­kad niš­ta ne za­do­vo­lju. Za nu­žnost.

19

Dok smo na­puš­ta­li Uj­vi­dek Sin­haz, po­sle za­vr­še­ nog pro­gra­ma, noć je po­od­ma­kla, pri­la­ze nam dve mla­de de­voj­ke i mo­le Ba­d­jua da po­no­vo po­se­ti No­vi Sad, da nas ne za­bo­ra­vi. Alen Ba­d­ju u sred no­ći, u No­vom Sa­du, pre­la­zi uli­cu. n

Ovaj in­sert ko­ji je na sce­ni Uj­vi­dek sin­haz či­ta­la pr­va­ ki­nja tog po­zo­riš­ta Emi­na Elor, od­lo­mak je iz ro­ma­na ope­re „Cr­ve­ni šal” (L’ échar­pe ro­u­ge, Ma­spe­ro 1979.) Taj ro­man je pre­ra­đen u li­bre­to za ope­ru ko­ja je iz­ve­de­na u re­ži­ji Ala­na Vi­te­za a na mu­zi­ku Jor­go­sa Aper­gi­sa u Li­o­nu, Avi­njo­nu i u Ša­jou 1984. Ovo je „hor di­vljeg po­ ra­za” i u fi­na­lu ope­re pe­va­ju ga svi ko­ji igra­ju u toj ope­ ri ob­u­če­ni u sti­li­zo­va­nu rad­nič­ku ode­ću. 1

/

N OVA M I SAO

/ „Ko go­vo­ri o ne­u­spe­hu? Ono što je bi­lo ura­đe­no i pro­miš­lje­no bi­lo je ura­đe­no i pro­miš­lje­no. Na svo­ me po­čet­ku, u svom vre­me­nu, na svom kra­ju. Osta­vi­te ra­ču­no­vo­đa­ma da od­me­re re­zul­ta­te. Jer je na­ša vla­da­vi­na na­me­ra­va­la da iz­u­me ono što raz­dva­ja, a ne da us­po­sta­vi teš­ko nad­leš­tvo ne­kog tra­ja­nja.

Ne­ka za­do­volj­ni idu svo­jim pu­tem. Ne­ka se bo­ja­ žlji­vi umno­ža­va­ju. Na­ša je ne­tak­nu­ta je­din­stve­ nost na­pra­vi­la u sve­tu ovu ve­li­ku ru­pu u ko­ju se, iz ve­ka u vek, za­sa­đu­je se­ma­for ko­mu­ni­zma.1

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

Svi vi. Vi pro­ce­nju­je­te šta ne­do­sta­je i vi raz­ma­tra­ te abo­li­ci­ju:


Te­ze o po­zo­riš­tu 1. Pret­po­sta­vi­mo – kao što to mo­ra­mo uči­ni­ti za sva­ ku umet­nost – da te­a­tar mi­sli. Šta raz­u­me­mo pod iz­ra­zom „te­a­tar”? Za raz­li­ku od ple­sa, či­je je je­di­no pra­vi­lo, je­di­ni uslov, da te­lo bu­de spo­sob­no da spro­ve­de raz­me­nu iz­me­đu ze­mlje i va­zdu­ha (gde čak ni mu­zi­ka ni­je od esen­ci­jal­ne va­žno­sti) te­a­tra je asem­blaž. On je sklop kraj­nje raz­li­či­tih kom­po­ nen­ti, ka­ko ma­te­ri­jal­nih ta­ko i ide­al­nih, ko­je je­di­no po­sto­je u iz­vo­đe­nju, u či­nu te­a­tar­ske re­pre­zen­ta­ ci­je.

2. Te­a­tar ide­ja je pre sve­ga ne­ka vr­sta pro­sve­tlje­nja. An­toan Vi­te je obič­no go­vo­rio ka­ko je za­da­tak po­ zo­riš­ta da raz­ja­sni na­šu si­ta­u­ci­ju i da nam po­mog­ ne da se ori­jen­ti­še­mo u isto­ri­ji i u ži­vo­tu. On je pi­sao da te­a­tar mo­že uči­ni­ti za­mr­še­nost ži­vo­ta či­tlji­vom. Te­a­tar je umet­nost ide­al­nog po­jed­no­ sta­vlji­va­nja pu­tem tip­skog pro­do­ra. Ova jed­no­ stav­nost po se­bi je je­dan ras­kri­va­ju­ći rez u ilu­mi­ na­ci­je ži­vot­nih sple­to­va. Te­a­tar je je­dan eks­pe­ri­ ment, isto­vre­me­no tek­stu­al­ni i ma­te­ri­jal­ni, u sim­ pli­fi­ka­ci­ji. On raz­dva­ja što je po­me­ša­nao i zbr­ka­no i ovo raz­dva­ja­nje vo­di do spe­ci­f ič­ne te­a­tar­ske isti­ne. Na­rav­no ne bi­smo tre­ba­li da po­mi­sli­mo da je ovo po­jed­no­sta­vlji­va­nje po se­bi jed­no­sta­van za­da­tak. U ma­te­ma­ti­ci je sim­pli­fi­ka­ci­ja pro­ble­ma ili de­mon­stra­ci­je če­sto iz­raz kon­cen­tri­sa­ne in­te­ lek­tu­al­ne veš­ti­ne. Slič­no i u te­a­tru, odva­ja­nje i po­ jed­no­sta­vlji­va­nje ne­raz­mr­si­vih ži­vot­nih čvo­ro­va zah­te­va ra­zno­li­ka i neo­bič­na umet­nič­ka sred­stva. Te­t ar­ska ide­ja kao jav­n o pro­s vetljnje isto­r i­j e i ži­vo­ta ra­đa se je­di­no na vr­hun­ci­ma po­zo­riš­ne umet­no­sti.

3. Ne­raz­mr­si­vost ži­vo­ta suš­tin­ski zna­či dve stva­ri: že­ lju ko­ja kru­ži i kre­će se iz­me­đu pol­no­sti i fi­gu­ra (bi­lo eg­zal­ti­ra­nih ili usmr­će­nih) druš­t ve­ne i po­ litičke mo­ći. To je osno­va na ko­joj su eg­zi­sti­ra­le i još uvek eg­zi­sti­ra­ju tra­ge­di­ja i ko­me­di­ja. Tra­ge­di­ ja je igra Ve­li­ke Mo­ći i za­blu­de­le že­lje. Ko­me­dija je igra ma­lih mo­ći i fa­lu­snog kru­že­nja že­lje. Ukrat­ko, tra­ge­di­ja mi­sli is­ku­še­nje že­lje na­spram dr­ža­ve. Ko­ me­di­ja, nasu­prot to­me, mi­sli par­ci­jal­na is­ku­še­nja, is­ku­še­nja ni­žeg ste­pe­na. Sva­ki ža­nr le­ži u po­sre­du­

ju­ćoj po­zi­ci­ju iz­me­đu ova dva ili se ba­vi po­ro­di­com u nje­nom od­no­su na­spram dr­ža­ve i druš­tva (Strind­ berg, Ib­zen, Pi­ran­de­lo...), ili dr­ža­vom u od­no­su na po­ro­di­cu ili par (Klo­del...). Kad pod­vu­če­mo cr­tu, te­a­tar mi­sli u pro­sto­ru otvo­re­nom iz­me­đu ži­vo­ta i smr­ti, čvo­ru ko­ji po­ve­zu­je že­lju i po­li­ti­ku. Ona mi­ sli taj čvor u for­mi do­ga­đa­ja, to jest u ob­li­ku in­tri­ge ili ka­ta­stro­fe.

4. U pro­zi i po­e­zi­ji te­a­tar­ska ide­ja je ne­kom­plet­na. To je za­to jer u toj for­mi još uvek osta­je u ne­koj vr­sti več­no­sti. Ali to­li­ko ko­li­ko osta­je u for­mi več­no­sti te­a­tar­ska ide­ja ni­je još po se­bi te­a­tar­ska ide­ja. Te­ a­tar­ska ide­ja se po­ja­vlju­je sa­mo u krat­kom iseč­ku vre­me­na nje­nog iz­vo­đe­nja, nje­ne re­pre­zen­ta­ci­je. Po­zo­riš­na umet­nost je ne­sum­nji­vo je­di­na umet­nost ko­ja mo­ra, da bi do­vr­ši­la vla­sti­tu ne­pro­la­znost, da po­seg­ne za sred­stvi­ma pro­la­zno­sti. Te­a­tar se kre­će od več­no­sti ka vre­me­ni­to­sti a ne obr­nu­to. Va­žno je da­kle raz­u­me­ti da te­a­tar­ska re­pre­zen­ta­ci­ja ko­ja upra­vlja kom­po­nen­ta­ma te­a­tra (to­li­ko da­le­ko ko­ li­ko je mo­gu­će sve od nji­ho­ve eks­tre­mne he­te­ro­ ge­no­sti) ni­je jed­na vr­sta in­ter­pre­ta­ci­ja ka­ko se obič­no ve­ru­je. Te­a­tar­ski čin je po­je­di­nač­no us­kla­ đi­va­nje te­a­tar­ske ide­je. Sva­ko iz­vo­đe­nje ili re­pre­ zen­ta­ci­ja je mo­gu­će is­pu­nje­nje te ide­je. Te­la, gla­ so­vi, sve­tla... svi ovi ele­men­ti slu­že da is­pu­ne ide­ ju. Pro­la­zni ele­ment te­a­tra ni­je lo­ci­ran di­rekt­no u pro­la­znom ka­rak­te­ru po­zo­riš­nog iz­vo­đe­nja, u či­ nje­ni­ci što pred­sta­va po­či­nje, za­vr­ša­va se i ul­ti­ma­ tiv­no iza se­be ne osta­vlja niš­ta. Za­pra­vo na to tre­ba gle­da­ti na sle­de­ći na­čin: te­a­tar je jed­na ne­ pro­la­zna i ne­kom­plet­na ide­ja in­sta­li­ra­na u pro­la­zni po­re­dak vla­sti­tog is­pu­nja­va­nja.

5. Usud vre­me­ni­to­sti sna­ž an je ele­ment zbi­va­nja te­a­tra. Te­a­tar je uvek do­pu­nja­va­nje ne­ke več­ne ide­je sred­stvi­ma ko­ja pro­is­ti­ču iz po­je­di­nač­ne i ne­po­no­vlji­ve pri­li­ke. Po­zo­riš­na pro­duk­ci­ja ili mi­ zan­scen su če­sto re­zul­tat slu­ča­ja. Ovo je ta­ko bez ob­zi­ra da li ne­ka po­je­di­nač­na pri­li­ka efek­tiv­no do­pu­nja­va ide­ju ili je ume­sto to­ga ma­ski­ra. Umet­ nost te­a­tra le­ži u iz­bo­ru, ta­ko pro­nic­lji­vom i sle­ pom isto­vre­me­no (raz­mo­tri­mo me­to­de ra­da naj­ bo­ljih re­di­te­lja) iz­me­đu s jed­ne stra­ne, slu­ča­jem vo­đe­ne scen­ske kon­f i­gu­ra­ci­je ko­ja do­pu­nja­va (več­nu) ide­ju sred­stvi­ma ko­ja su tre­nut­no pri ru­ci, i sa dru­ge stra­ne, če­sto ve­o­ma za­vo­dlji­ve kon­f i­ gur­ci­je ko­ja upr­kos to­me osta­je ide­ji spolj­na i još vi­še po­gor­ša­va nje­nu ne­kom­plet­nost. Isti­na je

sa­dr­ža­na u sle­de­ćem ak ­si­o­mu: te­a­tar­ska re­pre­ zan­ti­ci­ja ni­kad ne­će sta­vi­ti van sna­ge po­je­di­nač­nu ne­po­no­vlji­vu pri­li­ku.

6. Pu­bli­ka mo­ra bi­ti ubro­ja­na u tu po­je­di­nač­nu pri­ li­ku. Pu­bli­ka je deo ko­ji za­vrš­no kom­ple­ti­ra ide­ju. Ko mo­že ig­no­ri­sa­ti či­nje­ni­cu da u za­vi­sno­sti pred ko­jom pu­bli­kom se igra pred­sta­va, te­a­tar­ski čin pro­iz­vo­di ili ne pro­iz­vo­di te­a­tar-ide­ja – sa­gla­san je ili ni­je sa­gla­san ide­ji. Ali ako je pu­bli­ka deo te je­din­stve­ne pri­li­ke ta­da rad u po­zo­riš­tu mo­ra po se­bi bi­ti pro­iz ­vod slu­ča­ja. Mi se ov­de pro­ti­vi­mo bi­lo ko­joj kon­cep­ci­ji ko­ja jav­nost vi­di kao za­jed­ni­ cu, sup­stan­cu ili bi­lo ko­ji kon­zi­ste­nat skup. Pu­bli­ ka za­pra­vo pred­sta­vlja hu­ma­ni­tet u nje­go­voj kraj­ njoj in­kon­zi­stent­no­sti i nje­go­voj bes­ko­nač­noj ra­zno­vr­sno­sti. Vi­so­ki ste­pen je­din­stve­no­sti (so­ci­ jal­ne, na­ci­o­nal­ne, gra­đan­ske...) ne ko­ri­sti mno­go do­pu­nja­va­nju ide­je, ma­nje je po­dr­ža­va u nje­noj bes­ko­nač­no­sti i uni­ver­zal­no­sti. Sa­mo ge­ne­rič­ka jav­nost, pu­bli­ka je­din­stve­ne pri­li­ke, je vred­na da po­dr­ži ostva­re­nje te­a­tar­ske ide­je.

7. Kri­ti­ka je od­go­vor­na za to što obič­no pre­vi­đa­mo je­din­stve­nu ulo­gu jav­no­sti u te­a­tru. Njen za­da­tak je da vo­di te­a­tar­sku ide­ju ka­k vu za­tek­ne, bo­lju ili go­ru, ka iš­če­za­va­nju i bez­lič­no­sti. Kri­ti­ča­ri po­zi­va­ ju lju­de da pro­na­đu vla­sti­ti put u kom­ple­ti­ra­nju ide­je. Dru­gim re­či­ma to zna­či da ova ide­ja od da­ nas do su­tra do­bi­ja pri­li­ku da bu­de is­ku­stve­no na­do­pu­nje­na a da ne za­slu­žu­je da bu­de sla­vlje­na kao slu­čaj­ni dar pu­bli­ke. Ti­me, kri­ti­ča­ri ta­ko­đe, ra­ de u ko­rist po­li­morf­ne pre­zen­ta­ci­je te­a­tar­ske ide­ je. Omo­gu­ća­va­ju­ći pre­laz od jed­ne „pre­mje­re” do dru­ge „pre­mje­re”, do dru­gog „pr­vog” tu­ma­če­nja ko­je sle­di. Oči­to je ako je kri­ti­ka iz­ra­že­na su­vi­še re­strik­tiv­nim, ko­mu­nal­nim ili druš­tve­nim zna­ko­ vi­ma (za­to što su no­vi­ne, re­ci­mo de­sni­čar­ske ili le­vi­čar­ske ili za­to što je kri­ti­ka upu­će­na iz­ve­snoj „kul­tu­ral­noj” gru­pi itd.) ta­da neš­to ra­di pro­tiv ge­ ne­rič­kog bi­ća pu­bli­ke. Sto­ga mo­že­mo ra­ču­na­ti na ra­zno­li­ko mnoš­t vo pu­bli­ke i kri­ti­ke. Ono pro­tiv če­ga kri­ti­ka mo­ra da se bo­ri ni­je nje­na vla­sti­ta par­ ti­ku­lar­nost ko­ja je za­pra­vo po­treb­na, već pre pro­ tiv po­mod­ne sve­sti, „pre­pi­si­va­nja”, ugod­nog ča­ vr­lja­nja i na­vi­ke „sta­vlja­nja na po­bed­nič­ku stra­nu”, kao i ten­den­ci­je da se slo­ži sa su­vi­še po­pu­li­stič­kim uku­som pu­bli­ke. Uzi­ma­ju­ći ovo u ob­zir mi mo­že­ mo pre­po­zna­ti da je do­bra kri­ti­ka, ko­ja je u slu­žbi pu­bli­ke shva­će­ne kao fi­gu­re slu­ča­ja, za­pra­vo jed­

20


na ka­pri­ci­o­zna i ne­pred­vi­dlji­va kri­ti­ka. Bez ob­zi­ra na sve akut­ne pat­nje ko­je nji­ho­vo pi­sa­nje mo­že pro­iz­ve­sti. Ne tre­ba da se pi­ta­mo da li je kri­ti­čar u pra­vu već pre da li je na­u­čio da pred­sta­vi slu­čaj­ni ka­rak­ter te­a­tar­ske jav­no­sti. Ako se iz­dig­ne­mo iz­ nad is­ku­še­nja tr­žiš­ta ret­ko će­mo kad po­gre­ši­ti u ve­zi na­sta­ja­nja te­a­tar­ske ide­je, bi­će­mo sjaj­ni kri­ti­ ča­ri. Me­đu­tim, bes­ko­ri­sno je tra­ži­ti od bi­lo ko­je kor­po­ra­ci­je da upi­šu o svoj ka­rak­ter oba­ve­zu ve­ li­čan­stve­no­sti.

Pre­pre­ka na pu­tu sa­vre­me­ne ener­gi­je ko­me­di­je je kon­se­zu­al­no od­bi­ja­nje svih ti­pi­za­ci­ja. Kon­se­zu­ al­na „de­mo­kra­ti­ja” se uža­sa­va sva­ke ti­pi­za­ci­je su­ bjek­tiv­nih ka­te­go­ri­ja ko­je je sa­či­nja­va­ju. Sa­mo po­ku­šaj­te da uz­me­te re­ci­mo pa­pu, dok­to­ra mi­lje­ ni­ka me­di­ja, gla­ve­ši­nu ne­ke va­žne hu­ma­ni­tar­ne usta­no­ve ili pred­sed­ni­cu sin­di­ka­ta me­di­cin­skih se­sta­ra i na­ru­ga­te im se na sce­ni že­sto­ko ih isme­ va­ju­ći i vi­de­će­te šta će se do­go­di­ti. Ta­kvim ge­stom mi kr­ši­mo da­le­ko vi­še ta­bua ne­go što su to či­ni­li an­tič­ki Gr­ci. Nu­žno je ma­lo po ma­lo ru­ši­ti je­dan po je­dan ta­bu. Du­žnost te­a­tra je da na sce­ni kom­ po­nu­je ne­ko­li­ko ži­vih si­tu­a­ci­ja ar ­ti­ku­li­sa­nih na ba­zi ne­kih suš­tin­skih ti­po­va. Da na­še vre­me po­ nu­di ekvi­va­lent od­no­sa ro­bo­va i gra­đa­ni­na u an­ tič­koj ko­me­di­ji – izopšte­ni i ne­vi­dlji­vi lju­di ko­ji iz­ ne­na­da za­hva­lju­ju­ći efek­ti­ma te­a­t ar­ske ide­je,

21

U sva­koj epo­si ge­ne­ral­nu teš­ko­ću pred­sta­vlja op­ sed­nu­tost te­a­tra nje­go­vim od­no­som pre­ma dr­ža­ vi. Po­zo­riš­te se uvek od­no­si pre­ma dr­ža­vi. Ko­ja je mo­der­na for­ma te za­vi­sno­sti? Ovo pi­ta­nje zah­te­va de­li­ka­tan od­go­vor. Mi mo­ra­mo se­be iz­dvo­ji­ti iz po­le­mič­kih po­zi­ci­ja ko­je te­a­tar gu­ra­ju u sek­tor uo­ bi­ča­je­no pla­će­nih pro­fe­si­ja, gun­đa­vi sek­tor jav­nog mnje­nja, kul­tu­ral­ni ci­vil­ni ser­vis. Ali ta­ko­đe se mo­ ra­mo odvo­ji­ti od ba­vlje­nja po­jed­no­sta­vlju­ju­ćom pred­sta­vom da ne­ki moć­ni princ po­sta­vlja lo­bi kur­ti­za­na u te­a­tar kao ser­vil­ne sled­be­ni­ke nje­go­ vih po­li­tič­kih fluk­tu­a­ci­ja. Da bi­smo ovo uči­ni­li po­ treb­no je ima­ti opštu ide­ju. Mno­go češ­će ne­go što se mi­sli ova ide­ja či­ni da se ode­li­mo i po­sta­ne­mo am­bi­val­net­ni na­spram dr­ža­ve (to či­ni da dvor­ski ko­me­di­o­graf kao što je Mo­li­jer mo­že da igra pred­ sta­ve pro­tiv no­bles pu­bli­ke, sno­bo­va ili kra­lje­vih po­da­ni­ka ia­ko kralj po se­bi ima oba­ve­zu da bu­de iz­mi­ren sa svo­jim fe­u­dal­ci­ma i kle­ri­ci­ma). Isti­na je da je po­treb­na jed­na sve­o­bu­hvat­na ide­ja (o de­ cen­tra­li­za­ci­ji te­a­tra, po­pu­lar­nom te­a­tru, „eli­ti­zmu za sva­kog” itd) da bi­smo sa­ču­va­li dr­žav­no ve­ro­va­ nje u nu­žnost pro­duk­ci­je te­a­tra ide­ja. U na­še vre­ me ova sve­o­bu­hvat­na ide­ja je su­vi­še ne­pre­ci­zna što ob­jaš­nja­va na­šu mr­zo­volj­nost ka­da god po­ku­

11. Mo­žda je ono što raz­li­ku­je po­zo­riš­te od fil­ma, ko­ me je ne­sreć­ni ri­val (po­seb­no za­to što de­le to­li­ko mno­go, za­plet, sce­na­rio, ko­sti­me, pro­be a iz­nad sve­ga glum­ce...) upra­vo to po­ja­vlji­va­nje. U po­zo­ riš­tu je eks­pli­cit­no, sko­ro fi­zič­ko, pi­ta­nje su­sre­ta sa ide­jom, dok je u fil­mu (ba­rem ko­li­ko ja mo­gu da pri­me­tim) uvek pi­ta­nje pro­la­že­nja ide­je mo­žda čak sa­mo nje­ne sa­bla­sti. n Hand­bo­ok of Ina­est­he­tics, Stan­ford 2005. stra­na 72 – 77 Sa en­gle­skog pre­veo Mir­ko Se­bić

N OVA M I SAO

10.

ša­va­mo da re­f lek­tu­je­mo o te­a­tru. Te­a­tar mo­ra stvo­ri­ti vla­sti­tu ide­ju. Naš je­di­ni vo­dič le­ži u ube­ đe­nju da da­nas vi­še ne­go ikad te­a­tar ni­je kul­tu­ral­ na već ar­ti­stič­ka da­tost. Pu­bli­ka ne hr­li u te­a­tar da bi bi­la kul­ti­vi­sa­na. Jav­nost ni­je kuć­ni lju­bi­mac ni­ti uči­te­lje­va mač­ka. Pod­pad­ne li te­a­tra pod ka­te­go­ ri­ju re­strik­tiv­ne ak­ci­je sva­ka kon­fron­ta­ci­ja sa rej­ tin­gom po­sta­će kob­na. Pu­bli­ka do­la­zi u te­a­tar da bi bi­la pro­dr­ma­na. Po­go­đe­na te­a­tar­skom ide­jom. To ne či­ni te­a­tar sred­stvom kul­ti­va­ci­je, on nas pre či­ni za­pa­nje­nim, umor­nim (mi­sao je za­mor­na), za­ miš­lje­nim. Čak i u slu­ča­je­vi­ma gro­hot­nog sme­ha ne sre­će­mo ni­ka­k vu sa­tis­fak­ci­ju. Sre­će­mo sa­mo ide­je u či­je po­sto­ja­nje do sa­da ni­smo po­sum­nja­li.

/

9.

ote­lo­vlju­ju na po­zor­ni­ci mu­drost i sna­gu, že­lju i go­spo­da­re­nje.

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

Ne ve­ru­jem da su glav­no pi­ta­nje na­šeg vre­me­na uža­sna pat­nja, fa­ta­li­zam i za­ne­ma­re­nost. Za­si­će­ni smo ovim poj­mo­vi­ma, a po­red sve­ga, nji­ho­va frag­men­ta­ci­ja u te­a­tar­skim kon­cep­ti­ma je za­i­sta ne­pre­sta­na. Sa svih stra­na okru­žu­je nas hor­ski sa­ o­se­ćaj­no po­zo­riš­te. Ume­sto to­ga tre­ba da se ba­ vi­mo afir­ma­ci­jom hra­bro­sti i lo­kal­ne ener­gi­je. Da ih se do­mog­ne­mo i da ih za­dr­ži­mo. Shod­no to­me, tre­b a ma­nje da se ba­v i­mo uslo­v i­ma mo­der­n e tra­ge­di­je ne­go mo­der­ne ko­me­di­je. Be­ket, či­ji je te­a­tar pot­pu­no i istin­ski hu­mo­ri­sti­čan, bio je du­ bo­ko sve­s tan to­ga. Či­nje­ni­c a da mi ne zna­mo ka­ko da da­nas ob­no­vi­mo Ari­sto­fa­na ili Pla­u­ta je mno­go vi­še uz­ne­mi­ru­ju­ća ne­go što ohra­bru­je da smo jed­nom us­pe­li da udah­ne­mo ži­vot u Es­hi­lo­ve tra­ge­di­je. Na­še vre­me zah­te­va in­ven­ci­ju ko­ja će na po­zor­ni­ci spo­ji­ti na­si­lje že­lje sa ulo­ga­ma ma­lih lo­kal­nih si­la. In­ven­ci­ju ko­ja će ko­mu­ni­ci­ra­ti, kroz te­a­tar ide­ja sa svim za šta je ljud­sko zna­nje spo­ sob­n o. Mi že­li­m o po­zo­r iš­te spo­s ob­n o­s ti a ne in­va­li­di­te­ta.

/

8.


Alen Ba­d­ju jed­nog ju­tra u No­vom Sa­du Raz­go­va­rao: Mir­ko Se­bić To­ga ju­tra pro­bu­dio sam se op­hr ­van sen­ka­ma pret­hod­ne no­ći. No­ći u ko­joj je Badju se­deo na sce­ni Uj­vi­de­ki Sin­haz, no­ći u ko­joj sam vi­deo mla­ de lju­de želj­ne da im ne­ko ka­že „Šta da se ra­di?”, no­ći u ko­joj smo pi­li i pu­ši­li sve do ju­tra u na­di da će se vre­me mo­žda za­u­sta­vi­ti ili da će se Bi­će pro­ bu­ši­ti. Fi­lo­zof na sce­ni u Te­ta­ru ide­ja, po­zajm­lje­na te­la i več­ni kon­cep­ti, pu­bli­ka u po­zo­riš­tu, pu­bli­ka iz­van po­zo­riš­ta. Da li je to po­ziv? Tra­žim ma­li ho­tel u cen­tru gra­da u ko­me je od­seo Alen Ba­d­ju, ju­tro je i No­vi Sad iz­gle­da pot­pu­no bez­lič­no, je­dva pro­na­la­zim ho­tel. Go­spo­di­ne Badju hteo sam da raz­go­va­ra­mo sa­mo o jed­noj knji­zi, ona je pre­ve­de­na na srp­ski i po mom miš­lje­nu ve­o­ma je zna­čaj­na, a to je „Sve­ti Pa­vle – za­ sni­va­nje uni­ver­za­li­zma”. Si­noć ste go­vo­ri­li o tea­tru, či­ta­li smo na sce­ni od­lo­mak iz va­še dra­me „Cr­ve­ni šal” ali upra­vo u pred­go­vo­ru knji­ge „Sve­ti Pa­vle” ko­ja je na fran­cu­skom ob­ja­vlje­na 1997. ka­že­te: „Ima pet­ na­est go­di­na ka­ko sam na­pi­sao ko­mad ’An­ti­o­hij­ski in­ci­dent’, či­ja se ju­na­ki­nja zo­ve Pa­u­la.” To zna­či da ste ga pi­sa­li 1982. u to vre­me upra­vo ste za­vr­ši­li i ob­ja­ vi­li „Te­o­ri­ju su­bjek­ta” ko­ja uz „Bi­će i do­ga­đaj” pret­ sta­vlja jed­no od va­ših zna­čaj­nih fi­lo­zof­skih de­la. Mo­ že­te li po­ve­za­ti ova dva prav­ca va­šeg ra­da, ne­ka­ko si­tu­i­ra­ti ide­je o sv Pa­vlu, te­at­ru i te­o­ri­ji su­bjek­ta? Alen Ba­d­ju: Za­pra­vo po­sto­je tri ver­zi­je tog ko­ma­ da. Pr­va ver­zi­ja je za­vr­še­na 1982. go­di­ne, dru­ga je za­vr­še­na 1984. a tre­ća pre jav­nog či­ta­nja u Li­o­nu 1989. go­di­ne ko­je je upri­li­čio re­di­telj i pri­ja­telj Alan Vi­tez. Dru­ga ver­zi­ja ko­ma­da za raz­li­ku od pr­vo­bit­ ne mno­go ma­nje re­fe­ri­ra na ak­tu­el­nu po­li­tič­ku si­tu­a­ci­ju u Fran­cu­skoj, ma­nje esk­pli­cit­no se po­zi­va na mark­si­zam, vi­še je me­ta­fo­rič­na, li­rič­na i po­e­tič­ na ako ho­će­te, to je pr­va raz­li­ka. Dru­go, struk­tu­ra joj je jed­no­stav­ni­ja, pr­va ver­zi­ja ima mno­go vi­še li­ko­va, mno­go vi­še gla­so­va. Po­jed­no­sta­vlji­va­nje i uopšta­va­nje to je raz­li­ka iz­me­đu ver­zi­je iz 1982 i onih ka­sni­jih. Mi smo bi­li na po­čet­ku jed­nog no­vog po­li­tič­kog raz­do­blja i mi­slim da sam za­to me­njao i ko­mad, no­va si­tu­a­ci­ja je bi­la lo­ša tu ni­je bi­lo re­al­ nog na­pret­ka ali se po­ma­lja­lo neš­to no­vo. „Te­o­ri­ja su­bjek­ta” ko­ja je ka­ko i sa­mi ka­že­te mo­ja pr­va zna­čaj­na filo­zof­ska knji­ga uz „Bi­će i do­ga­đaj” i „Lo­gi­ku sve­to­va”, kom­pono­va­na je od se­mi­na­ra ko­je sam dr­žao se­dam­de­se­tih go­di­na, tač­ni­je se­ mi­na­ri su dr­ža­ni iz­me­đu 1974. i 1978. go­di­ne, to je

za­i­sta knji­ga se­dam­de­se­tih go­di­na i pri­pa­da pret­ hod­nom po­li­tič­kom raz­do­blju i ona za raz­li­ku od ko­ma­da ne­ma ve­ze sa otva­ra­njem no­vog po­li­tič­kog raz­do­blja. To su suš­tin­ski po­li­tič­ki vr­lo raz­li­či­ta raz­ do­blja. „Te­o­ri­ja su­bjek­ta” je za­i­sta re­vo­lu­ci­o­nar­na fi­lo­zof­ska knji­ga ko­ja pri­pa­da raz­do­blju od 1968. do 1978, ta­ko­zva­nim Cr­ve­nim go­di­na­ma, dram­ski ko­mad pri­pa­da pe­ri­o­du ko­ji sle­di po­sle to­ga kad na­stu­pa re­ak­ci­ja, Cr­nim go­di­na­ma. Za­to je ko­mad to­li­ko dru­ga­či­ji on je kre­a­ti­van i afir­ma­ti­van, u nje­mu mo­že­mo prona­ći i jed­nu me­lan­ho­lič­nu li­ni­ju. Ko­ mad je po­tra­ga za no­vim po­li­tič­kim pu­tem sa ide­ jom da je je­dan pe­riod de­fi­ni­tiv­no za­vr­šen. Po­li­tič­ki dva­de­sti vek je za­vr­šen i mi sad tre­ba da uči­ni­mo neš­to sa­svim no­vo ali ne zna­mo pre­ci­zno šta. I za­to sam se obra­tio Pa­vlu kao fi­gu­ri. Bi­lo je po­treb­no pro­na­ći no­vi na­čin po­li­tič­kog de­lo­va­nja. Ka­ko je doš­lo do va­šeg obra­ća­nja lič­no­sti i uče­nju sve­tog Pa­vla i ka­kvo je va­še či­ta­nje nje­go­vog tek­sta? Alen Ba­d­ju: Moj in­te­res za sve­tog Pa­vla tra­je već do­sta du­go, ali ne za nje­ga kao re­li­gi­o­znu fi­gu­ru. Ja Pa­vla vi­dim kao ve­li­kog ak­ti­vi­stu i shod­no to­me kao ve­li­kog bor­ca. Po­red to­ga pro­na­šao sam i fi­ lo­zof­ske raz­lo­ge da se in­te­re­su­jem za nje­ga, jer kod nje­ga pro­na­la­zim osnov­nu ide­ju Do­ga­đa­ja. Jer Je­van­đe­lje je u kraj­noj li­ni­ji opis jed­nog Do­ga­ đa­ja i to ne to­li­ko Hri­sto­vog ras­pe­ća ko­li­ko nje­go­ vog Us­kr­snu­ća. Do­ga­đaj či­ji su­bjekt je Us­kr­snu­će. Kod Pa­vla mi ima­mo jed­nu fa­bu­la­ci­ju ne di­rek­tan opis, ali to ni­je naj­va­žni­je već da se ži­vot kom­plet­ no me­nja jed­nim do­ga­đa­jem, jed­nim nat­pri­rod­ nim do­ga­đa­njem ko­ji je ne­ka vr­sta po­zi­va da se bu­de neš­to pot­pu­no dru­ga­či­je. Dru­ga tač­ka o ko­joj Pa­vle go­vo­ri a ko­ja me je za­ ni­ma­la je ka­ko bi­ti ve­ran Do­ga­đa­ju, ka­ko sa­gle­da­ ti taj pre­o­bra­žaj, to no­vo, kao su­bjekt ko­ji je već na stra­ni Do­ga­đa­ja. Jer to je bi­lo ve­o­ma bli­sko mo­jim fi­lo­zof­skim vi­zi­ja­ma ko­je afir­mi­šu mo­guć­ nost kon­stru­i­sa­nja no­ve Isti­ne kao do­ga­đaj­ne, mo­guć­nost me­nja­nja ži­vo­ta, mo­guć­no­sti po­sta­ ja­nja istin­skim su­bjek­tom uvek u for­mi ver­no­sti Do­ga­đa­ju. I na kra­ju Pa­vlo­va de­fi­ni­ci­ja hriš­ćan­skog su­bjek­ta je da je hriš­ćan­ski su­bjekt onaj ko­ji je ve­ ran Do­ga­đa­ju Us­kr­snu­ća. A bi­ti ve­ran do­ga­đa­ju Us­kr­snu­ća je u iz­ve­snom smi­slu i ne­ka vr­sta vla­ sti­tog us­kr­snu­ća za­to jer po­sta­je­te no­vi čo­vek u sve­tlo­sti te ver­no­sti jed­nom po­seb­nom ne­po­no­ vlji­vom Do­ga­đa­ju. Tre­ća ide­ja ko­ju sam na­šao u Pa­vlo­vim spi­si­ma je ta da svi ovi pro­ce­si ne mo­gu bi­ti sve­de­ni sa­mo na pu­ko poš­to­va­nje Za­ko­na. To je ču­ve­na Pa­vlo­va kri­ti­ka Za­ko­na. Jer, ka­ko je on de­fi­ni­še, ako že­li­te da po­sta­ne­te do­bar čo­vek, da se pro­me­ni­te ta­ko što će­te po­sluš­ati Za­kon, ne mo­ že­te osta­ti ver­ni Do­ga­đa­ju Us­kr­snu­ća. Za­kon je uvek is­ti­ca­nje ne­ke raz­li­ke, ne­ke po­seb­no­sti i deo

je kla­sič­nog tra­di­cij­skog obra­zo­va­nja, ali ako za­i­sta že­liš da po­sta­neš no­vi su­bjekt ne mo­žeš to po­sta­ ti sa­mo kon­for­mi­zmom poš­to­va­nja Za­ko­na. Da re­zi­mi­ra­mo, pr ­vo, va­žno je me­sto Do­ga­đa­ja u stvar­nju mo­guć­no­sti pro­me­na i po­sta­ja­nja no­vim čo­ve­kom, ne na in­di­vi­du­al­nom pla­nu već na pla­nu su­bjek­ta, da­kle no­vog hriš­ćan­skog su­bjek­ta, dru­ go, sa­ma or­ga­ni­za­ci­ja ži­vo­ta ko­ja se ve­zu­je za ver­ nost Do­ga­đa­ju, a ta ver­nost je uvek pro­iz­vod ne­ke od­lu­ke a ne me­ha­nič­kog kre­ta­nja, i tre­će da Spa­ se­nje ne mo­že bi­ti re­du­ko­va­no na mo­ra­li­zam u or­di­nar­nom smi­slu i pu­ko pri­dr­ž a­va­nje pra­vi­la Za­ko­na. Zbog ovih stva­ri za me­ne Pa­vle pred­sta­ vlja ne­ku vr­stu pa­ra­dig­me ra­đa­nja no­vog su­bjek­ta. U vre­me ka­da ste pi­sa­li „Sve­tog Pa­vla”, da li vam je bio po­zna­ta tekst ne­do­vr­še­nog sce­na­ri­ja Pjer Pa­o­la Pa­zo­li­ni­ja o ovoj lič­no­sti. Alen Ba­d­ju: Na­rav­no, či­tao sam taj tekst u vre­me dok sam raz­miš­ljao o Pa­vlu. To je ve­o­ma in­te­re­ san­tan tekst jer Pa­zo­li­ni tran­spo­nu­je pri­ču o Pa­vlu u si­tu­a­ci­ju sa­vre­me­nog druš­tva. To je umet­nič­ki ma­nir ko­ji ne že­li da Pa­vla sve­de na sta­ro­mod­ni lik iz proš­lo­sti. Pa­vle je naš sa­vre­me­nik što pre­ci­zno zna­či da on pred­sta­vlja tu me­ša­vi­nu Do­ga­đa­ja i od­lu­ke, to je za­ni­mlji­va i da­le­ko­se­žna te­za, jer sa sta­no­viš­ta Pa­zo­li­ni­ja Pa­vle pred­sta­vlja pi­ta­nje or­ga­ni­za­ci­je, jer po­red ver­no­sti Do­ga­đa­ju kao lič­ ne od­lu­ke tre­ba or­ga­ni­zo­va­ti za­jed­ni­cu u ver­no­sti Do­ga­đa­ju. To je ne­ka vr­sta le­nji­ni­stič­kog pi­ta­nja ka­ko or­ga­ni­zo­va­ti ma­se da bu­du ver­ne Do­ga­đa­ju re­vo­lu­ci­je. U tom sve­tlu Pa­vle se kon­fron­ti­ra sa pi­ ta­njem or­ga­ni­z a­ci­je cr­k ve ko­ja je za Pa­zo­li­ni­ja pred­sta­vlja­la ne­ku vr­stu re­pre­siv­ne i kon­zer­va­tiv­ ne or­ga­ni­za­ci­je. Ve­o­ma če­sto se mi­sli da je Pa­vle otac cr­k ve ka­k va je­ste, ja mi­slim da to ni­je sa­svim tač­no. Pa­vle je isti­na pi­sao pi­sma cr­kve­nim za­jed­ ni­ca­ma. Po­sto­ji ta­ko­đe i ide­o­loš­ka ras­pra­va iz­me­ đu Pa­vla i Pe­tra da li u hriš­ćan­stvo tre­ba pri­ma­ti pa­ga­ne i na ko­ji na­čin, gde je Pa­vle za­stu­pao ra­ di­kal­no in­ter­na­ci­o­na­li­stič­ku po­zi­ci­ju da Do­ga­đaj us­kr­snu­ća ni­je do­ga­đaj sa­mo za Je­vre­je već da je to uni­ver­zal­ni do­ga­đaj što je me­ne ve­o­ma za­ni­ ma­lo kao pi­ta­nje uni­ver­za­li­zma. Ali ne­ma ja­snih in­di­ka­ci­ja da se Pa­vle ba­vio or­ga­ni­za­ci­jom cr­k ve to su mno­go vi­še pi­sma jed­nog bor­be­nog ak­ti­vi­ ste dru­gim bor­be­nim ak ­ti­vi­sti­ma. On je mno­go vi­še bor­be­ni ak­ti­vi­sta ko­ji se ba­vio pi­ta­njem ka­ko raz­li­či­te lju­de i že­ne, ro­bo­ve i slo­bod­ne, bo­ga­te i si­ro­maš­ne, lju­de ko­ji pri­pa­da­ju raz­li­či­tim kul­tu­ra­ ma i ge­o­gra­f i­ja­ma, lju­de na raz­li­či­tim me­sti­ma, do­ve­sti do iste su­bjek­tiv­ne od­lu­ke ver­no­sti do­ga­ đa­ju, ne­go sa­mom or­ga­ni­za­ci­jom in­sti­tu­ci­je cr­kve. Pa­vle je pri­hva­tao že­ne kao rav­no­prav­ne čla­ni­ce cr­k ve­ne za­jed­ni­ce i za­to su pri­če o nje­go­vom an­ ti­fe­mi­ni­zmu pre­te­ra­ne, kod nje­ga pr­vi put ima­mo

22


že­nu kao fi­gu­ru ve­re. Oko nje­ga je bi­lo mno­go že­na i on ih je tre­ti­rao kao pot­pu­no jed­na­ke, jed­ na­ke u bor­be­nom ak­ti­vi­zmu za no­vu cr­k vu, za no­vu ver­nost i to je da­lo je­dan no­vi ob­lik de­la­nju i je­dan no­vi bor­be­ni kva­li­tet. Ali mi­slim da je pi­ta­ nje cr­kve­ne or­ga­ni­za­ci­je mno­go slo­že­ni­je pi­ta­nje i ma­da je nje­gov kon­cept o jed­na­ko­sti u hriš­ćan­ stvu iz­me­đu Je­vre­ja i Rim­skih gra­đa­na pre­vla­dao ne mo­že se re­ći da je on is­klju­či­vo uti­cao na for­ mi­ra­nje cr­kve­ne in­sti­tu­ci­je. Pa­vlov dis­kurs je da­le­ ko od an­ti­se­mit­ske op­tu­žbe za bo­go­u­bi­stvo, taj stav pri­su­tan je u evan­đe­lju sv Jo­va­na ali kod Pa­vla ga ne­ma. To je za­to jer pro­ces Isu­so­vog po­gu­blje­ nja Pa­vla ne za­ni­ma, nje­ga za­ni­ma je­di­no us­kr­snu­će.

go­vori­te o tom pra­vom li­cu, ako ne po­ku­ša­va­te da to ube­đe­nje ko­je je isti­na iz­ra­zi­te vi za­pra­vo pr­lja­ te pra­vo re­al­no li­ce isti­ne. Pa­vle je bio pro­tiv ide­je taj­nog, skri­ve­nog li­ca isti­ne ko­je se ot­kri­va sa­mo po­sve­će­ni­ma, i pre­ko ko­jeg se sa­mo po­sve­će­ni spa­sa­va­ju, to je čist ego­i­zam i u kraj­njoj li­ni­ji greh. Vi mo­ra­te sve­do­či­ti o tom pra­vom li­cu isti­ne, no­ si­ti ga kao ube­đe­nje u ži­vo­tu, pre­t vo­ri­ti u svo­ja sva­ko­dnev­na de­la. I mo­ra­te uve­sti funk­ci­ju za­ko­ na, ali za­ko­na do­bro­čin­stva i so­li­da­r­no­sti sa za­jed­ ni­com pre­ko ko­je se mo­že di­zaj­ni­ra­ti vla­sti­to spa­ se­nje. Za­to je Pa­vle kre­i­rao kon­cep­ci­ju isti­ne kao ak­ti­vi­stič­ki kon­cept su­o­ča­va­nja sa do­ga­đa­jem a ne kao psi­ho­loš­ki ili per­so­nal­ni vid uve­re­nja

Da li bi se mo­glo re­ći da je va­še vi­đe­nje uče­nja sve­tog Pa­vla, vaš kon­cept iz­ne­sen u knji­zi o nje­mu, po­go­dan za for­mi­ra­nje no­vog re­vol­ci­o­nar­nog su­bjek­ta?

Da li bi­ste nam po­ja­sni­li kon­cept uni­ver­za­li­zma ko­ji raz­vi­ja­te u knji­zi? Alen Ba­d­ju: Tu po­sto­ji je­dan od­lu­ču­ju­ći mo­me­nat. Do Pa­vlo­vog vreme­na re­li­gi­o­zna uve­re­nja su se uglav­n om od­n o­si­la na gru­p e, ima­li ste gru­p u grč­kih bo­go­va i gru­pu ko­ja u njih ve­ru­je, isto ta­ko i per­sijskih bo­go­va i u kraj­njoj li­ni­ji i Je­vre­ji su bi­li

U če­mu se sa­sto­ji ta no­va kon­cep­ci­ja? Neš­to je uni­ ver­zal­no ako pre­va­zi­la­zi već us­po­sta­vlje­ne raz­li­ke. Mi ima­mo raz­li­ke ko­je nam se či­ne ap­so­lut­no sta­ bil­ne. U kon­tek­stu tih raz­li­ka, znak da ima­mo ne­ku no­vu isti­nu je to da te raz­li­ke po­sta­ju be­zna­čaj­ne. Ta­ko da ima­mo ap­sor­bo­va­nje evi­dent­nih raz­li­ka u neš­to što je iz­nad tih raz­li­ka. Pa­vle je­di­no ka­že da neš­to što je re­al­na raz­li­ka u okvi­ri­ma ovog sve­ta po­sta­je ne­va­žno u sve­tlu no­vog do­ga­đa­ja. Ta­ko da tu ne­ma­mo pro­me­nu vred­no­va­nja u ko­joj do­bro po­sta­je lo­še ili lo­še po­sta­je do­bro. Tu se ra­di­je ra­di o ne­če­mu što je, kao kod Ni­čea, iz­nad do­bra i zla. n

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

/

N OVA M I SAO

/

Alen Ba­d­ju: U knji­zi sam tvr­dio da je Pa­vle za­pra­vo kre­i­rao ak­ti­vi­stič­ki, mi­li­tant­ni su­bjekt. Ali ima tu jed­na ve­o­ma va­žna tač­ka. Isti­na mo­ra bi shva­će­na kao lič­no ube­đe­nje, kao na­še su­o­ča­va­nje. Ako ne

gru­pa ko­ja ve­ru­je u jed­nog Bo­ga ali ode­lje­na od dru­gih. Pa­vle tu či­ni ra­di­kla­ni rez. Uni­ver­zal­ne isti­ ne, su, na­rav­no, po­sto­ja­le i pre nje­ga. Po­sto­jao je ob­lik uni­ver­za­li­zma i u ki­ne­skoj i grč­koj mi­sli. Ta­ko da je ovo za­sni­va­nje jed­ne eks­pli­cit­ne kon­cep­ci­je uni­ver­za­li­zma. Tač­ni­je bi bi­lo re­ći da je uob­li­ča­va­nje uni­ver­za­li­zma kao ta­k vog, u ovom slu­ča­ju, uob­li­ ča­va­nje jed­ne no­ve kon­cep­ci­je o to­me šta sam uni­ ver­za­li­zam je­ste.

23


Ba­nat je ide­a­lan za puš­ta­nje zma­je­va. Sa­mo ne­bo, ve­tar i taj ob­lik zma­ja ko­ji se opi­re ve­tru. Vr­lo če­sto se de­ša­va­lo da su mi se upra­vo u tim mo­men­ti­ma ra­đa­le ide­je. Naj­bo­lji na­čin za ani­mi­ra­nje pro­sto­ra bi bi­lo po­sta­vlja­nje di­ri­ža­bla u ra­znim ob­li­ci­ma po rav­ni­ci. Do­bro, od­mah bi na nji­ma osva­nu­le re­kla­me, na pri­mer za de­tr­džen­te, ili za pred­iz­bor­ne kam­pa­nje, ali on sva­ka­ko ma­lo pri­bli­ža­va ne­bo ze­mlji. Mo­žda mi i je­smo de­pre­siv­ni jer nam se ne­bo či­ni mno­go da­ljim ne­go lju­di­ma ko­ji ži­ve na ve­ćim vi­si­na­ma, na pla­ni­na­ma. Za ute­hu, tre­ba re­ći da je ono uvek do­volj­no bli­zu gde god da si na bi­lo kom de­lu ze­malj­ske ku­gle

/ Foto: iz arhive Arhipelaga, Beograd /


Uglješa Šajtinac, književnik

Kao rovac ispod spržene bašte Razgovarala: Gordana Draganić Nonin Fotografije: Dušan Živkić

Ve­li­ka je stvar što je Evrop­ska uni­ja pre­po­zna­la i na­gra­di­la ro­man „Sa­svim skrom­ni da­ro­vi” Uglje­še Šaj­tin­ca Evrop­skom na­gra­dom za knji­žev­nost,

Za dra­mu „Hu­der­sfild” do­bio je Ste­ri­ji­nu na­gra­du za naj­bo­lji sa­vre­me­ni dram­ski tekst na Ste­ri­ji­nom po­zor­ju 2005. Za ro­man „VOK ON!” do­bio je Na­gra­ du „Bi­lja­na Jo­va­no­vić” za knji­gu go­di­ne. Za ro­man „Sa­svim skrom­ni da­ro­vi” do­bio je Evrop­sku na­gra­ du za knji­žev­nost, Vi­ta­lo­vu na­gra­du za naj­bo­lju knji­gu go­di­ne i na­gra­du „Bo­ra Stan­ko­vić”. Ži­vi u Zre­nja­ni­nu. • Ka­da sam vas pi­ta­la ko­je je „va­še me­sto” u No­vom Sa­du, gde bi­ste vo­le­li da vas fo­to­gra­fi­še­mo za „No­vu mi­sao”, re­kli ste da to bu­de ne­gde na pe­ri­fe­ri­ji, sa psi­ ma lu­ta­li­ca­ma, oro­nu­lim ba­ra­ka­ma i slič­no. Pro­leć­ ni plju­sko­vi su nas ome­li u to­me, pa smo fo­to­gra­fi­je na­či­ni­li u, i va­ma i na­ma, omi­lje­nom ka­feu „Fri­da”. Zaš­to ste hte­li na pe­ri­fe­ri­ju, šta vam ona zna­či?

a ro­man „Sa­svim skrom­ni da­ro­vi” (Ar­hi­pe­lag, 2011), Uglje­š a Šaj­ti­nac je do­b io kra­j em proš­l e go­di­ne Evrop­sku na­gra­du za knji­žev­nost ko­ju je pri­mio u Bel­gi­ji, pri­zna­nje ko­je Evrop­ska uni­ja do­de­ lju­je naj­per­spek­tiv­ni­jim mla­dim pi­sci­ma kon­ti­nen­ ta. Pred či­ta­o­ci­ma je nje­go­va no­va knji­ga, zbir­ka pri­ča „Ba­na­to­ri­jum”, ob­ja­vlje­na ta­ko­đe u „Ar­hi­pe­ la­gu”, proš­le go­di­ne.

Ro­ma­ni za de­cu: „Ve­truš­ki­na le­di­na” (2006) i „Čar­na i Ne­svet” (2013).

Uglje­ša Šaj­ti­nac: U sva­kom slu­ča­ju, to je neš­to što se iz me­se­ca u me­sec, iz da­na u dan, pri­bli­ža­va ta­ko­zva­nom cen­tru. Ono što je ne­ka­da, zbog na­ či­na ži­vo­ta, bi­la pe­ri­fe­ri­ja, da­nas je sva­ko­dne­vi­ca. Mi­slim na ba­nal­no i pod pri­ti­skom na­či­na ži­vo­ta i uvo­đe­nja ili pre­tva­ra­nja ne­kih stva­ri u no­ve vred­ no­sti. To je ne­ka­da bi­la nor­mal­na stvar. Pe­ri­fe­ri­ja je, od ne­ka­daš­njeg sim­bo­la pro­pa­da­nja i ne­če­ga što tre­ba da se in­te­gri­še, sre­di i kul­ti­vi­še, po­sta­la re­al­ni­ji pej­zaž u ko­jem se stva­ri de­ša­va­ju. Ka­da sam po­me­nuo pse lu­ta­li­ce, ne­as­fal­ti­ra­ne pu­te­ve, ba­ruš­ti­ne... to je da­nas po­sta­la sli­ka, čak mo­že­mo re­ći i me­ta­fo­ra, i za ur­ba­ne de­lo­ve gra­da. Da­nas se kr­me­lji­vi psi i obo­ga­lje­ne lu­ta­li­ce i ži­vo­tinj­skog i ljud­skog ro­da na­la­ze is­pod po­vr­ši­ne ono­ga što bi ne­ko na­zvao no­vim ure­đe­njem ili pri­vi­dom da je sve u re­du. Pro­sto, to je ne­iz­be­žno. Ta­ko da, ni­ sam na pe­ri­fe­ri­ju mi­slio u cr­no­ta­la­snom smi­slu, da ide­mo na pe­ri­fe­ri­ju da se di­vi­mo lju­di­ma ko­ji su od­ba­ci­li ne­ke kva­li­te­te ži­vo­ta jer ih to ne za­ni­ma. Mi­slim da je čo­ve­ko­va glav­na cr­ta da uvek že­li da po­pra­vi svo­je sta­nje, do­kle god ima ne­ku vo­lju za ži­vo­tom. Na kra­ju kra­je­va, to nas i raz­dva­ja od ži­ vo­ti­nja. Ta te­žnja za bo­ljim ži­vo­tom.

Knji­ga pri­ča: „Če­mer” (1997) i „Ba­na­to­ri­jum” (2014).

• Ka­kvi su bi­li pej­za­ži va­šeg de­tinj­stva?

Dra­me: „Re­kvi­zi­ter” (1999), „Pra­vo na Ru­sa” (2001), „Go­vo­ri­te li au­a­stra­lij­ski?” (2002), „Hu­der­sfild” (2005), „Ba­nat” (2007), „Ve­truš­ki­na le­di­na” (2008) i „Le­pet mo­jih pluć­nih kri­la” (2009), „Ani­mals” (2010).

Uglje­ša Šaj­ti­nac, dram­ski pi­sac, pri­po­ve­dač, ro­ man­si­jer, ro­đen je u Zre­nja­ni­nu, 1971. go­di­ne. Di­ plo­mi­rao je na Fa­kul­te­tu dram­skih umet­no­sti u Be­o­gra­du, na od­se­ku Dra­ma­tur­gi­ja, 1999. go­di­ne. Od 2005. pre­da­j e dra­ma­tur­gi­ju na Aka­d e­mi­ji umet­no­sti u No­vom Sa­du.

Pred­sta­ve po dra­ma­ma Uglje­še Šaj­tin­ca, osim u srp­skim, igra­ne su i u bri­tan­skim i ame­rič­kim po­zo­ riš­ti­ma.

Uglje­ša Šaj­ti­nac: Po­red te stal­no po­mi­nju­će bez­ bri­žno­sti ko­ja sva­ka­ko sto­ji u di­rekt­noj ve­zi sa de­ tinj­stvom, sve dru­go je bi­lo ve­z a­no za pre­de­le me­sta u ko­ji­ma sam se ro­dio i od­ra­stao, zna­či u Zre­nja­ni­nu ili, ka­ko ja vi­še vo­lim da ka­žem, u Ve­li­ kom Beč­ke­re­ku, nje­go­vo na­lič­je gra­da i s dru­ge stra­ne suš­ti­na ve­za­na za ipak ne­ko po­i­ma­nje da se ra­di o me­stu ko­je vr­vi od ži­vo­ta. Va­žno je na­po­ me­nu­ti da da­nas ni­je ta­ko i mi­slim da to ni­je sa­mo za­to što sam ja od­ra­stao pa mi se zbog to­ga taj grad či­ni da i ni­je vi­še ta­ko ve­li­ki. S dru­ge stra­ne, bi­le su to i pe­ri­fe­ri­je u vi­du Ele­mi­ra, se­la u ko­jem sam ta­ ko­đe od­ra­stao, jer sam le­ta pro­vo­dio kod ba­be i de­de ko­ji su ta­mo ži­ve­li, pa on­da Grad­nu­li­ca – deo

jer ka­da se uzmu u ob­zir svi ne­ga­tiv­ni ko­men­ta­ri ko­je na­ši mla­di do­bi­ja­ju na Za­pa­du ka­da od­go­vo­re na pi­ta­nje oda­kle su, on­da se bar mo­ra pri­zna­ti da zva­nič­na Evro­pa vi­še ne sto­ji „iza to­ga”, i da vi­še ni­smo to­li­ki „ne­ga­tiv­ci”. Jer, Bri­sel je na­gra­dio ro­man u ko­jem, je­dan od bra­će ko­ji se do­pi­su­ju, pi­še dru­gom: „Ne­ka, na­pi­sa­ću ti i to, ka­ko sam na­i­šao na jed­no ljud­sko bi­će i po­sle naj­kra­će mo­gu­će kon­ver­za­ci­je do­bio ču­ve­no: ’Tre­ba da se sti­di­te to­ga oda­kle ste!’ Na­rav­no, se­tio sam se ču­ve­nog Ski­ta, Ana­har­si­da, kad je isto do­ži­veo kao stra­nac u Ati­ni, ali ni­sam bio si­gu­ran da li ću do­bro iz­go­vo­ri­ti na en­gle­skom, pa sam sa­mo ostao s osme­hom na li­cu i nje­go­vom re­če­ni­com u mi­sli­ma: ’Me­ni je otadž­bi­na na sra­mo­tu, a ti otadž­bi­ni’.”

Z

Ro­ma­ni: „Ču­da pri­ro­de” (1993), „Na­da sta­nu­je na kra­ju gra­da” (2002), „VOK ON!” (2007) i „Sa­svim skrom­ni da­ro­vi” (2011).

Ra­dio dra­me: „U bu­na­ru” (1998) i „Đa­kon Bo­go­ro­ dič­ne cr­kve” (dra­ma­ti­za­ci­ja ro­ma­na Isi­do­re Se­ku­lić, 1999). Po dra­mi „Hu­der­sfild” na­stao je isto­i­me­ni igra­ni film (2007).

26


• Šta to ima u Ba­na­tu? Ka­da po­gle­da­mo sa­mo ko je od pe­sni­ka i pro­za­i­sta ro­đen tu gde kao da je ve­tar na­neo sve te po­e­ti­ke: To­dor Ma­noj­lo­vić, Mi­loš Cr­njan­ ski, Jo­van Ste­ri­ja Po­po­vić i Vas­ko Po­pa u Vrš­cu, Jo­ vi­ca Aćin, Vu­ji­ca Re­šin Tu­cić, Vo­ji­slav De­spo­tov, vaš otac Ra­di­voj, kao da je reč o za­ve­re­nič­koj pri­pad­ no­sti... Uglje­ša Šaj­ti­nac: Ima tu neš­to... da, do­bro je da ste Vr­šac po­seb­no spo­me­nu­li, ali tu je i Va­sa Pav­ ko­vić iz Pan­če­va, na se­ve­ru u Ki­kin­di su Sr­đan V. Te­šin, Sr­đan Sr­dić... a Mi­ća Vu­ji­čić je, kao i Mi­ka An­tić, iz Mo­kri­na. U Ba­na­tu ima pu­no kul­tur­nog na­sle­đa, pre sve­ga. Kul­tur­no na­sle­đe tre­ba is­ta­ći u smi­slu da, ako po­sto­je eks­tre­mi ve­za­ni za Ba­nat, to je da Ba­nat ni­je sa­mo deo Pa­no­ni­je već i Azi­je,

27

Pe­ri­fe­ri­ja je, od ne­ka­daš­njeg sim­bo­la pro­pa­da­nja i ne­če­ga što tre­ba da se in­te­gri­še, sre­di i kul­ti­vi­še, po­sta­la re­al­ni­ji pej­zaž u ko­jem se stva­ri de­ša­va­ju. Ka­da sam po­me­nuo pse lu­ta­li­ce, ne­as­fal­ti­ra­ne pu­te­ve, ba­ruš­ti­ne... to je da­nas po­sta­la sli­ka, čak mo­že­mo re­ći i me­ta­fo­ra, i za ur­ba­ne de­lo­ve gra­da. Da­nas se kr­me­lji­vi psi i obo­ga­lje­ne lu­ta­li­ce i ži­vo­tinj­skog i ljud­skog ro­da na­la­ze is­pod po­vr­ši­ne ono­ga što bi ne­ko na­zvao no­vim ure­đe­njem ili pri­vi­dom da je sve u re­du.

/

jer sa is­toč­ne stra­ne Ti­se mo­žeš čak i do­tle da ideš u maš­ti da za­miš­ljaš da upra­vo tu ona po­či­nje, da­ le­ka Azi­ja. Hu­ni, Ta­ta­ri, Mon­go­li, svi su oni do­la­zi­ li do tih re­ka, do Ti­se i Be­ge­ja. Ba­nat je da­nas tu gde pri­rod­no je­ste, ali on je od sve te voj­vo­đan­ske sli­ke deo pa­non­skog ba­se­na i de­pre­si­je u ge­o­graf­ skom smi­slu, kul­tur­no i emo­ci­o­nal­no ve­ći. E sa­da, da li se ta de­pre­si­ja mo­že pro­na­ći i u psi­hi lju­di i u nji­ho­vim re­ak­ci­ja­ma i u na­či­nu raz­miš­lja­nja, ni­sam sa­svim si­gu­ran. Ne bih to­li­ko po­jed­no­sta­vlji­vao ni ge­o­gra­fi­ju ni psi­ho­lo­gi­ju. Sve je to mno­go slo­že­ ni­je od tih usko­struč­nih poj­mo­va. Ba­nat i sa svo­je is­toč­ne i sa ju­žne stra­ne ima pla­ni­ne. Ne­ka­da je Ba­nat pret­po­sta­vljao ne sa­mo Vr­šac, Pan­če­vo, Beč­ ke­rek, Ki­kin­du i dru­ge kul­tur­ne cen­tre s ove, na­še stra­ne, već i Arad, Te­miš­var u Ru­mu­ni­ji... sve je to bi­lo po­ve­za­no, kru­ži­le su ide­je i kul­tu­re. Opet, mi­ slim da to osla­nja­nje na knji­gu, na či­ta­nje, ni­je ka­ rak­te­ri­stič­no sa­mo za Ba­nat. U smi­slu ima­nja opi­sa pre­de­la i pod­ne­blja u ko­jem ži­vi­mo u sop­stve­nom

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

Zre­nja­ni­na gde sam od­ra­stao i ko­ji je­ste na pe­ri­fe­ ri­ji. Da­kle, bio sam ve­zan za Be­gej, be­gej­ske ka­na­le, Ti­su kraj Ele­mi­ra... lu­ta­nja kroz mo­čva­re sa dru­ga­ ri­ma, pro­pa­da­nja u bla­to...

N OVA M I SAO

/

/ Foto: iz arhive Arhipelaga, Beograd /


je­zi­ku. Ne­ku su ulo­gu od­i­gra­li i ne­ki isto­rij­ski i kul­ tur­ni do­ga­đa­ji, pa je on­da i sam pre­deo če­sto bi­ vao u kon­tek­stu kao da je ni­či­ji i sva­či­ji, što je vr­lo in­te­re­sant­no. Če­sto se se­tim sud­bi­ne ba­nat­skih Ne­ma­ca ka­da pri­čam o to­me „ni­či­ji i sva­či­ji”, jer su oni ide­ju Tre­ćeg Raj­ha ka­sni­je sku­po pla­ti­li svo­ jim fi­zič­kim iz­o­stan­kom sa et­nič­ke ma­pe. Zaš­to je Ba­nat i ni­či­ji i sva­či­ji... u suš­ti­ni, tre­ba da se na­vik­ neš da ta­mo ži­viš, da sa­gle­da­vaš, i on­da pri­miš neš­to od po­me­nu­tih au­to­ra i pi­sa­ca, jer oni su neš­to od to­ga ume­li da une­su u svo­ju pred­sta­vu o Ba­na­tu. Ono što je va­žno je da su svi ti pi­sci ima­ li i iz­van­ba­nat­sko is­ku­stvo. Za­vi­čaj mo­že da ti po­ sta­ne bi­tan i va­žan sa­mo u su­da­ru sa ot­kri­va­njem dru­gih pre­de­la, me­sta i de­sti­na­ci­ja ko­je ni­su tvoj za­vi­čaj. • Da li se se­ća­te ko­ja je to knji­ga ili do­ga­đaj, mo­žda či­ta­va at­mos­fe­ra u va­šem do­mu, s ob­zi­rom na to da je i vaš otac Ra­di­voj pi­sac, do­pri­ne­la da i vi poč­ne­te da pi­še­te?

Uglje­ša Šaj­ti­nac: Mi­slim da je osnov­ni uti­caj, osim či­ta­nja ko­je stva­ra di­sci­pli­nu go­vo­ra a ka­sni­je i pi­ sa­nja, naj­va­žni­ji je bio raz­go­vor sa bli­žnji­ma za ko­ji je uvek bi­lo me­sta i ko­ji je po­sta­jao sve zna­ čaj­ni­ji ka­ko sam od­ra­stao. Po­me­nu­li ste i mog oca kao pi­sca, ko­ji je i u mo­joj sve­sti pri­su­tan kao pi­sac, no, on ni­je mo­gao da ži­vi od pi­sa­nja. On je ra­dio, sve vre­me, dok ni­je iz­gu­bio zdra­vlje i oti­šao u pen­ zi­ju. Ra­dio je je­dan krv­nič­ki po­sao or­ga­ni­za­to­ra kul­tur­nih do­ga­đa­ja u Do­mu mla­do­sti u Zre­nja­ni­ nu. Taj po­sao je bio to­li­ko is­cr­plju­ju­ći i on se to­me to­li­ko pre­da­vao da je me­ni od ma­lih no­gu po­sta­ lo ja­sno da on ne mo­že da ži­vi sa­mo od to­ga što je pe­snik. Aha, do­bro, shva­tio sam... On ne mo­že da ži­vi od svo­jih ob­ja­vlje­nih knji­ga, mo­ra da ra­di, mo­ra da nas ne vi­đa po ceo dan, dok smo bi­li sit­na de­ca, mo­ra da ra­di od ju­tra do mra­ka. To ni­je bio iz­go­vor da ne bu­de sa po­ro­di­com, on je to, na­pro­ sto, mo­rao. To sa­mo go­vo­ri ko­li­ko je ne­ka­da bi­lo kul­tur­nih do­ga­đa­ja i šta se sve u kul­tu­ri de­ša­va­lo:

sve te po­zo­riš­ne pred­sta­ve, knji­žev­ne ve­če­ri, kon­ cer­ti... Druš­tvo je bi­lo bo­ga­ti­je i cilj je bio da kul­ tu­ra stig­ne i do naj­ma­njeg me­sta u ze­mlji. Ocu i me­ni je ne­do­sta­ja­lo vre­me­na, ali ka­da god smo ima­li pri­li­ke, mi smo raz­go­va­ra­li. Tu sam na­ vi­ku raz­go­vo­ra sti­cao i sa Ra­di­vo­je­vim ocem, mo­ jim po­koj­nim de­dom Ži­vo­ji­nom, za­tim sa stri­cem Stan­kom ko­ji se, ta­ko­đe, ba­vi pi­sa­njem. Taj raz­go­ vor, ta po­tre­ba za re­ša­va­njem, to je bi­lo sjaj­no. Ko­ji god da se fe­no­men po­me­ne, niš­ta ni­je pre­ puš­ta­no slu­ča­ju. Sed­ne se i raz­go­va­ra se: šta taj po­jam zna­či, šta ko mi­sli o to­me... Če­sto je to bi­lo ve­za­no za po­ro­dič­nu isto­ri­ju, za epo­pe­je ti­pa ka­ko se broj­na fa­mi­li­ja u jed­nom tre­nut­ku ra­ziš­la pa je moj pra­de­da do­šao iz Me­le­na­ca u Ve­li­ki Beč­ke­rek, pa tu ku­pio plac na kra­ju gra­da, pa iz­ro­dio broj­nu de­cu... Za­pad­neš ta­ko u, mo­že se re­ći, ste­re­o­tip­nu pri­ču o osva­ja­nju pro­sto­ra za se­be, još od vre­me­ na Au­stro Ugar­ske pa pre­la­ska u rat­na i me­đu­rat­ na do­ba i dru­ge ge­ne­ra­ci­je ka­da ti si­no­vi se­lja­ka

/ Foto: Dušan Živkić /

28


/ Foto: Dušan Živkić /

U Ba­na­tu ima pu­no kul­tur­nog na­sle­đa, pre sve­ga. Kul­tur­no na­sle­đe tre­ba is­ta­ći u smi­slu da, ako po­sto­je eks­tre­mi ve­za­ni za Ba­nat, to je da Ba­nat ni­je sa­mo deo Pa­no­ni­je već i Azi­je, jer sa is­toč­ne stra­ne Ti­se mo­žeš čak i do­tle da ideš u maš­ti da za­miš­ljaš da upra­vo tu ona po­či­nje, da­le­ka Azi­ja. Hu­ni, Ta­ta­ri, Mon­go­li, svi su oni do­la­zi­li do tih re­ka, do Ti­se i Be­ge­ja. Ba­nat je da­nas tu gde pri­rod­no je­ste, ali on je od sve te voj­vo­đan­ske sli­ke deo pa­non­skog ba­se­na i de­pre­si­je u ge­o­graf­skom smi­slu, kul­tur­no i

• Ka­ko je to bi­lo ima­ti 20 go­di­na ka­da je 1991. go­di­ ne po­čeo ras­pad ze­mlje u ko­joj ste se ro­di­li, a di­plo­ mi­ra­ti 1999. go­di­ne, dok je NA­TO bom­bar­do­vao? Či­ta­ju­ći va­ša de­la, na­me­će se za­klju­čak da je ži­vot ov­de sam „dik­ti­rao” knji­žev­nost.

29

• Ovo što ste re­kli je do­bar šla­gvort za pi­ta­nje ko­je sam že­le­la da vam po­sta­vim, a ve­za­no je za ci­tat iz epi­sto­lar­nog ro­ma­na „Sa­svim skrom­ni da­ro­vi”, gde u jed­nom pi­smu Vu­ka­šin pi­še Ži­vi: „Je­bem ti i isto­ri­ju i ve­li­ke do­ga­đa­je. Čo­vek mo­ra da se iz­bo­ri za pra­vo da umre iz­van ve­li­kih isto­rij­skih do­ga­đa­ja. U mi­ru i s pra­vom na lič­nu isto­ri­ju”... To je ono naj­va­žni­je u ži­vo­tu...

N OVA M I SAO

/

Uglje­ša Šaj­ti­nac: Kao što te svet u ko­jem se ra­đaš i od­ra­staš za­ti­če u svim fa­za­ma ži­vo­ta, isto­vre­me­ no te za­ti­ču i go­di­ne ko­je po­mi­nje­te, kao i do­ga­ đa­ji ko­ji se u tom pe­ri­o­du de­ša­va­ju. Ni­sam do­zvo­ lja­vao da na me­ne, a to po­ku­ša­vam i dan da­nas, uti­ču isto­rij­ski do­ga­đa­ji ko­ji se ov­de de­ša­va­ju sva­ ki dru­gi, tre­ći dan. Po­ku­ša­vam da oni ne uti­ču na mo­je vre­me, jer ja sam sa­da na ovom sve­tu. Ja sva­ ki put imam, sa­mo jed­nom, to­li­ko i to­li­ko go­di­na. Me­ni je bi­lo zna­čaj­ni­je što imam 20 go­di­na ne­go to što sam, se­ćam se, ’90-’91. bio u voj­sci. Se­ćam se tih fa­mo­znih, ve­ro­vat­no po­sled­njih, in­for­ma­tiv­ nih ili­ti po­li­tič­kih raz­go­vo­ra od stra­ne za­stav­ni­ka na te­mu „Ame­ri­ka bom­bar­du­je Irak” i kao „to su ka­u­bo­ji ko­ji će da uniš­te ceo svet”. Pri to­me, mi se­di­mo u ne­koj bo­ro­voj šu­mi u br­du i kao vr­lo mla­ di voj­ni­ci pre pa­ti­mo da bu­de­mo u bli­zi­ni ne­kih že­na, ne­go što nas je bri­ga i za Ame­ri­ku i za Irak za­jed­no. U isto vre­me, imam ose­ćaj da taj čo­vek ko­ji nam sve to pro­po­ve­da, uopšte ni­je u pra­vu.

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

po­sta­ju an­ga­žo­va­ni, po­sta­ju za­na­tli­je i spe­ci­ja­li­sti u smi­slu da raz­vi­ja­ju ne­ke svo­je ta­len­te, a ni­su vi­ še ve­za­ni za ze­mljo­rad­nju. Mi, ne­gde po­ro­dič­no, sa mo­jim ocem i stri­cem, ali već i od de­de ko­ji je pr­vo bio ber­be­rin ali je on­da pre­šao da ra­di u po­ zo­riš­te kao re­kvi­zi­ter, da­kle, mi već du­go, sve vi­še i vi­še po­sta­je­mo ve­za­ni za neš­to što je­ste ur­ba­no: po­zo­riš­te, kul­tu­ra... pa sve do me­ne ko­ji da­nas ra­ dim na Aka­de­mi­ji kao pro­fe­sor. Sva­ko je za­vr­šio, či­ni mi se, ta­mo gde je po­taj­no že­leo. Ostva­rio sam da imam pro­sto­ra, vre­me­na i uslo­va za ono što se či­ni­lo da je ipak bi­lo naj­zna­čaj­ni­je – vre­me ko­je smo ima­li jed­ni za dru­ge, vre­me za raz­go­vor, vre­me po­treb­no da na­u­čim da stek­nem dis­tan­cu pre­ma sva­kom pro­ble­mu.

On­da ne mo­žeš da raz­lu­čiš da li on ni­je u pra­vu zbog te­za ko­je iz­no­si ili ni­je u pra­vu što te dr­ži u bo­ro­voj šu­mi a mo­gao bi da nas pu­sti da bu­de­mo sa žen­ski­nja­ma i da se ze­za­mo, jer u tim smo go­ di­na­ma. Uvek sam mr­zeo tu star­ma­lost, to usi­lje­no od­ra­sta­nje na ni­vou „šta se spo­lja do­ga­đa”. Do­ zvo­lja­vao sam se­bi da mi se svaš­ta do­ga­đa na emo­ tiv­nom pla­nu i da pro­ve­ra­vam da li sa­zre­vam. U ovom, ta­ko­zva­nom druš­tve­nom od­ra­sta­nju, to šta pri­hva­taš a šta ne pri­hva­taš, tu sam se uvek sla­ bi­je sna­la­zio. Ni­su mi bi­le va­žne kon­ven­ci­je. Da za­klju­čim, je­ste, tih i tih go­di­na su se de­ša­va­le te i te stva­ri, ali ja sam se tru­dio da is­pod de­lu­jem, bu­kval­no kao ro­vac is­pod ne­ke spr­že­ne baš­te. Čak i na tom str­njiš­tu, na toj spr­že­noj ze­mlji, tru­dio sam se da is­ko­pam kao ro­vac svo­ju ru­pu, da imam svoj ži­vot, svo­je oba­ve­ze, svo­je te­žnje, svo­je NE MA­LE ra­do­sti... jer to su bi­le ve­li­ke ra­do­sti. Ka­da se ka­že „ma­le ra­do­sti”, me­ni je to eu­fe­mi­zam za ono ko­li­ko su bi­le de­lo­tvor­ne te ra­do­sti ko­je sam mo­gao sam se­bi da pri­uš­tim. Ra­do­sti ko­je ni­su bi­le ve­za­ne za fi­nan­sij­ske uslo­ve, mo­guć­no­sti bi­lo ko­je vr­ste.

/

emo­ci­o­nal­no ve­ći


/ Foto: iz arhive Arhipelaga, Beograd /

Uglje­ša Šaj­ti­nac: Ka­ko da ni­je! Na­pro­sto, ra­di se o to­me da je po hriš­ćan­skoj dog­mi Bog u sva­kom od nas. Pr­vi put ka­da se pre­pu­stiš sti­hi­ji, ka­da oma­ lo­va­žiš se­be, ono što ra­diš, ono što si stvo­rio, ka­da oma­lo­va­žiš one za ko­je si ti od­go­vo­ran, svo­je bli­žnje, sva­ki put si ta­da ne­gi­rao Bo­ga u se­bi. To ne­ko mo­že da na­zi­va kre­a­tiv­nom sna­gom, ne­ko Bo­gom, ne­ko pro­vi­đe­njem, ali stvar­no ve­ru­jem u to da je čak i straš­ni sud lič­na stvar. Jer, ne su­di se na go­mi­lu. Ne su­di se, ka­ko su to na­ci­sti za­miš­lja­li, da što vi­še lju­di spr­žiš tog da­na u kre­ma­to­ri­ju­mu. Ne, to je pu­ko ukla­nja­nje ži­vih stvo­re­nja. Čak i straš­ni sud se spro­ vo­di ta­ko što se pro­zi­va ime po ime. Ako po­đe­mo od to­ga da je Bog u sva­kom od nas a da se i straš­ni sud spro­vo­di po­je­di­nač­nom pro­ziv­kom, ako te dve stva­ri uzme­mo u ob­zir, on­da je mo­je sta­no­viš­te uvek bi­lo: OK, uzmi ti učeš­će u sve­mu ono­me što su

ma­sov­na do­ga­đa­nja, uđi u ma­su, ali ne­ćeš obo­ri­ti ova dva pra­vi­la. Ta dva za­ko­na ne­ćeš obo­ri­ti, jer ni­ti si ih ti do­neo, ni­ti je na te­bi da ih me­njaš. Mo­že se čak re­ći da je sva­ki po­ku­šaj bek­stva od od­go­vr­no­ sti za­ča­ra­ni krug. Bek­stvo od od­go­vor­no­sti ko­ja se ti­če sa­ve­sti ko­ja je sve­pri­sut­ni, naj­br­ži i naj­u­por­ ni­ji pro­go­ni­lac. Ne po­sto­ji pu­sto ostr­vo, ne po­sto­je pe­ći­ne u pla­ni­na­ma gde mo­žeš da se sa­kri­ješ od sa­ve­sti. Sa­mim tim što či­niš, či­niš se­bi. To je to. • Šan­dor Ma­rai je u svo­jim „Dnev­ni­ci­ma” za­pi­sao da je „ho­ri­zon­tal­na do­mo­vi­na ru­še­vi­na, pro­men­lji­va, a da je ver­ti­kal­na do­mo­vi­na čvr­sta, traj­ni­ja od me­ta­la, kat­ka­da sa­mo je­dan stih”. Šta je za vas ver­ti­kal­na do­mo­vi­na? Uglje­ša Šaj­ti­nac: Vi­še vo­lim reč „otadž­bi­na”. Pa, mo­gao bih se ze­za­ti na onu fo­ru iz „Ma­ra­to­na­ca”:

„dok je ži­va on­da je...” ver­ti­k al­na, a „kad umre on­da je...” ho­ri­zon­tal­na. U sva­kom slu­ča­ju, ne bih je de­lio pre­ma ge­o­me­trij­skim pro­jek­ci­ja­ma. Uopšte, ne bih de­lio vi­še, do­da­vao bih, spa­jao, ši­rio i sa­sta­ vljao. Bez alu­zi­ja na te­ri­to­ri­jal­ne aspi­ra­ci­je, mo­lim. „Vo­le­ti sve lju­de”, po­ru­ču­je Bil Hiks, i ja se sla­žem. Na­rod ko­jem pri­pa­daš i svo­ju otadž­bi­nu upo­zna­ ješ i kroz svo­je bli­žnje i kroz se­be. Ah­ma­to­va, ko­ju bolj­še­vi­ci ni­su ubi­li, ali je­su joj sa­hra­ni­li mu­ža a si­na je­din­ca po­sla­li u ko­lo­ni­ju, po­mi­nje u jed­noj pe­smi, u kon­tek­stu svet­skog ra­ta ko­ji je upra­vo pro­tut­njao sa svim uža­si­ma da je bi­la ta­mo „gde je njen na­rod bio”. Bolj­še­vi­ke ne po­mi­nje. Za­to je ve­li­ka. Pre­bo­le­la bo­lest osve­te, na­dži­ve­la krv­ni­ke svo­jih bli­žnjih, uko­re­ni­la se za­u­vek u svom na­ro­ du (či­taj: u svi­ma na­ro­di­ma). Na uz­vi­šen na­čin; po­e­zi­jom.

30


sti­cao i sa Ra­di­vo­je­vim ocem, mo­jim po­koj­nim de­dom Ži­vo­ji­nom, za­tim sa

• Iz ko­jih po­bu­da ste vi na­pi­sa­li „Sa­svim skrom­ne da­ro­ve”?

stri­cem Stan­kom ko­ji se, ta­ko­đe, ba­vi pi­sa­njem. Taj raz­go­vor, ta po­tre­ba za re­ša­va­njem, to je bi­lo sjaj­no. Ko­ji god da se fe­no­men po­me­ne, niš­ta ni­je pre­puš­ta­no slu­ča­ju. Sed­ne se i raz­go­va­ra se: šta taj po­jam zna­či, šta ko mi­sli o to­me...

• Da li je knji­žev­nost za vas i sred­stvo da se po­ka­že da u sve­tu mo­ra po­sto­ja­ti rav­no­te­ža u smi­slu da skre­ će pa­žnju na zlo, da is­ti­če do­bro­tu, jer u sve­tu da­nas ima ve­o­ma ma­lo bri­ge za dru­ge lju­de, a mno­go zla? Uglje­ša Šaj­ti­nac: Tre­ba smi­sli­ti plan, otrg­nu­ti se od sve­ga, bi­ti što je mo­gu­će ma­nje deo si­ste­ma. Uvek po­sto­je na­či­ni, i lju­di se bo­re pro­tiv to­ga, stal­ no se bo­re. To tra­ži ak­ci­ju i ne­ki plan. Knji­žev­nost, po­e­zi­ja pre sve­ga, iza­zi­va mr­žnju. Je­dan čo­vek usu­dio se da go­vo­ri sa Go­spo­dom, da se rve s de­ mo­ni­ma, da se ma­zi s mu­za­ma. Pe­snik je di­vljak po sa­mo­o­pre­de­le­nju. To je neo­pro­sti­vo. Si­ste­mi to ne raz­u­me­ju. „Zaš­to bi iko že­leo da po sop­stve­ noj vo­lji ra­di ta­kve stva­ri. Zar ne žu­di­mo ra­ci­o­nal­ nom. Zar nam je­di­no što tre­ba da je va­žno ni­je već pro­pi­sa­no za­ko­ni­ma i amand­ma­ni­ma?” Sla­bi su za­ko­ni. Či­ta­lac to ose­ća, ži­vi, tu­ma­ra gla­dan ob­jaš­ nje­nja. Kad se su­o­či sa na­pi­sa­nim, očaj­nik shva­ta da ga ni­ko ne zo­ve da žu­ri, da ne­ma po­tre­be za br­zim od­lu­ka­ma i pro­me­na­ma – po­e­zi­ja je ži­vo ogle­da­lo, pi­sa­na reč od­je­ku­je dru­ga­či­je i na ono­ li­ko na­či­na ko­li­ko je lju­di ko­ji je či­ta­ju. U tom pu­ sti­njač­kom pre­da­va­nju po­e­zi­ji kri­ju se ne­sa­gle­di­ ve mo­guć­no­sti. Ipak, pre sva­kog pre­zre­nja „Do­li­ne Su­za” ni­kad ne tre­ba sta­ti sa ži­vo­tom. Veš­ti­ne do­ hva­ta­ju ne­mo­gu­će stva­ri ali Svet se upor­no opi­re pro­me­ni. Mo­gu­će je da ova di­men­zi­ja ži­vo­ta, bi­ o­loš­ko oprav­da­nje čo­ve­ka, uslo­vi na pla­ne­ti, mi­ kro­bi­o­loš­ka ot­kri­ća, fi­zič­ko pra­će­nje, pri­su­stvo elek­tri­ci­te­ta i sve što ni­je ži­vo a ra­ču­na se kao pre­ pre­ka ne­ma­ju ni­ka­kav smi­sao. Za­glu­šu­ju­ći po­tre­ si de­ša­va­ju se unu­tar čo­ve­ka – erup­ci­je, žr­tvo­va­ nja, tra­ge­di­je ve­li­kih raz­me­ra. Mo­gu da za­mi­slim da ni­je­dan čo­vek ni­je sa iste pla­ne­te i da ni­je­dan ni­je na onoj za ko­jom žu­di u isto vre­me. Umet­nost,

31

Uglje­ša Šaj­ti­nac: Že­leo sam da po­ka­žem jed­nu lič­nu pri­ču. Že­leo sam da is­pri­čam pri­ču o dva ro­ đe­na bra­ta, Ži­vi i Vu­ka­ši­nu, nji­ho­ve ži­vo­te, sva­ko­ dne­vi­cu, sud­bi­nu... ose­ća­nja ko­ja ne­gu­ju u se­bi i nji­hov od­nos pre­ma stva­ri­ma ko­je se de­ša­va­ju, nji­hov od­nos pre­ma ono­me što im se nu­di, o če­mu mo­gu da od­lu­ču­ju ili ne mo­gu, o ono­me o če­mu mo­ra­ju po­ne­kad da od­lu­ču­ju, jer ne mo­gu da iz­ beg­nu od­lu­ku... že­leo sam da pri­čam o to­me iz nji­ho­ve vi­zu­re. Oni igra­ju „je­dan na je­dan” i sva­ko od njih kroz tu igru u stva­ri po­be­đu­je ili gu­bi od sa­mog se­be u od­re­đe­nim tre­nu­ci­ma. • Obrt u ro­ma­nu po­ka­zu­je da je tač­na ona iz­re­ka „Ni­je ono­me ko­me je na­me­nje­no, već ko­me je su­ đe­no”... Uglje­ša Šaj­ti­nac: Da, s jed­ne stra­ne, ali s dru­ge stra­ne, mi de­fi­ni­tiv­no ži­vi­mo u po­ste­tič­kom vre­ me­nu. Ono ka­ko mi da­nas ži­vi­mo je sa­mo po­sle­ di­ca uvo­đe­nja post­mo­ral­nih kri­te­ri­ju­ma. Upra­vlja­ či nad lju­di­ma shva­ti­li su da mo­gu to si­stem­ski da spro­ve­du. A oči i mo­zgo­vi se pe­ru sva­ko­dnev­no po­je­di­nač­nim pri­me­ri­ma gu­bit­ka sva­kog mo­ra­la, pa se on­da na­la­ze­ći lič­na ime­na u ve­zi sa po­ja­vom ne­mo­ra­la, ti­pa „ubi­la je svo­je de­te”, „ubio je svo­ju su­pru­gu”, „pre­tu­kao je bra­ta”, „obe­sio se pred rod­ bi­nom” itd. – Ia­ko je reč o tra­ge­di­ja­ma, ko­je ima­ju svoj za­vrš­ni cilj, ko­ji je po­li­ci­ja za­te­kla na li­cu me­sta, ka­da je sti­gla do me­sta tra­ge­di­je, ona je mo­ra­la ima­ti svoj raz­voj­ni put, mo­ra­la je ima­ti svo­ju tro­ čin­sku ili pe­to­čin­sku struk­tu­ru... ni­su sve te tra­ge­ di­je bez raz­lo­ga i bez raz­vo­ja. To ni­ko ni­ka­da ne spo­mi­nje, va­žan je sa­mo taj „fi­nal akt”, ko­nač­ni is­hod. Tim stva­ri­ma se pe­re mo­zak lju­di­ma i to je za­stra­šu­ju­će, jer je to jed­na vr­sta spro­vo­đe­nja ne­ mo­ra­la na ve­li­ko. Jer, on se spro­vo­di kroz za­stra­ši­ va­nje, kroz pod­se­ća­nje da u sva­ko­me od nas ži­vi de­mon ko­ji če­ka tre­nu­tak da na­pra­vi zlo­čin. Uvek su naj­bo­lje ve­sti da ne­ma ve­sti. Naj­bo­lje ve­sti ni­ ka­da ne do­la­ze putem TV ekra­na ili no­vi­na, već ti ih uvek sa­opšta­va te­bi dra­ga oso­ba. Po me­ni, čak i ne­pri­ja­telj mo­že da ti do­ne­se naj­bo­lju vest, jer je do­ šao lič­no da ti je ka­že, a to zna­či da je do­šao da raz­ go­va­ra s to­bom. Raz­go­vor je u bi­ti sve­ga do­brog. Pi­ta­li ste me za „Sa­svim skrom­ne da­ro­ve”, i mo­ja že­lja i je­ste da, eto baš u toj knji­zi, ob­no­vim pred­

• Ima jed­na sce­na, za­ni­mlji­vo je da ste je opi­sa­li i u ro­ma­nu i ka­sni­je u pri­či u „Ba­na­to­ri­ju­mu”, sa puš­ta­ njem zma­ja u par­ku sa­na­to­ri­ju­ma, pri­li­kom po­se­te ocu. Da li je to „ne­iz­bri­si­va” sli­ka iz de­tinj­stva ili ka­ sni­je iz ži­vo­ta? Sli­ka ko­ja nam go­vo­ri da smo slo­bod­ ni, da ma­le stva­ri či­ne čo­ve­ka sret­nim i da je, na kra­ ju kra­je­va, bit­no ka­ko i s kim pro­vo­di­mo da­ne? Uglje­ša Šaj­ti­nac: Od­u­vek je ta­ko ka­da su zma­je­ vi u pi­ta­nju. Se­ćam se da mi je ka­da sam bio ma­li de­da Ži­va pra­vio zma­ja od tr­ske i pa­pi­ra, pa sa ka­le­mom... bi­le su to ozbilj­ne pri­pre­me, sve je to tra­ja­lo, dok se ne iza­đe na le­di­nu pa se još če­ka i po­vo­ljan ve­tar, dok da­nas mo­že da se uđe u ki­ne­ sku rad­nju i ku­pi se „go­tov” zmaj. No, ve­tar je tu bi­tan, on ima suš­tin­ske ve­ze sa rav­ni­com. Ve­tar je ov­de pra­i­sto­rij­ski, ka­da du­va pro­la­zi ti kroz ko­sti i ne­maš gde da se sa­kri­ješ. Is­ku­ša­ti taj ve­tar, da li mo­že ili ne mo­že da po­ne­se zma­ja, to je do­bro. In­te­re­sant­no mi je bi­lo da po­ku­šam da oži­vim taj ose­ćaj. Otac mi ni­ka­da ni­je puš­tao zma­ja, to sam ra­dio ili sa de­dom ili sa stri­cem. Oni su ima­li vi­še vre­me­na. Po­sle sam ja ocu puš­tao zma­ja i to mu je doš­lo kao je­lo ko­je je hlad­no po­slu­že­no, da vi­di ka­k ve on ima „ru­pe” u smi­slu šta smo sve pro­pu­ sti­li da ra­di­mo ka­da sam bio ma­li. On od­mah poč­ne da se sa­mo­op­tu­žu­je, što ni­je imao vre­me­na za nas ono­li­ko ko­li­ko je že­leo, ali mi smo u me­đu­vre­ me­nu stvar­no po­sta­li dru­ga­ri i uvek mu go­vo­rim da pre­sta­ne to ta­ko da za­miš­lja, da se sa­mo­op­tu­ žu­je, ne­go da sa­da, ka­da smo obo­ji­ca „ma­to­ri”, sa­mo puš­ta­mo zma­ja i da se kon­cen­tri­še­mo na to. Zmaj je neš­to vi­še od igre, za­i­sta. Na­ro­či­to u da­ni­ ma ka­da že­liš da po­beg­neš od stva­ri kao što su te­go­be ko­je mu­če bo­le­sni­ke u sa­na­to­ri­ju­mi­ma i

/

raz­go­va­ra­li. Tu sam na­vi­ku raz­go­vo­ra

N OVA M I SAO

ali ka­da god smo ima­li pri­li­ke, mi smo

sta­vu i am­bi­jent o okol­no­sti­ma ko­je ne mo­ra­ju da se ob­jaš­nja­va­ju. Ka­da se okre­ne­mo una­zad, ono­ li­ko ko­li­ko tra­je isto­ri­ja pi­sa­nog tek­sta, ili i mog po­zi­va – dra­ma­tur­gi­je, od An­ti­ke do da­nas, pri­če se uvek smeš­ta­ju u okru­že­nja ko­ja se ne mo­ra­ju do­dat­no ob­jaš­nja­va­ti. Mo­raš lju­di­ma u što kra­ćem ro­ku da is­pri­čaš pri­ču od po­čet­ka sa sve nje­nim raz­vo­jem do sa­mog kra­ja, sve ono što je po­sle­di­ ca ono­ga u če­mu su ti ju­na­ci ži­ve­li. Sa tog sta­no­ viš­ta pri­ča o dva bra­ta la­ko ob­jaš­nja­va po­re­klo srod­nih mu­ka, ia­ko ja sma­tram da se bli­skost vre­ me­nom mo­že us­po­sta­vi­ti i me­đu stran­ci­ma. Na kra­ju kra­je­va, stra­no bi­će je u osno­vi i sve­te taj­ne bra­ka, jer je ve­za­no za po­znan­stvo sa na­ma, do od­re­đe­nog mo­men­ta, ne­po­zna­tom oso­bom. To se zlo­u­po­tre­blja­va­lo i u mo­ral­nim vre­me­ni­ma, pa se če­sto ču­la ona re­če­ni­ca me­đu su­pru­žni­ci­ma „Ti si za me­ne pot­pu­ni stra­nac”, a za­mi­sli­te ka­ko tek sve to mo­že da se zlo­u­po­tre­bi u ova post­mo­ral­na vre­me­na. Zna­či da ne­ma gra­ni­ca, da je za­i­sta doš­ lo do uru­ša­va­nja po­ro­di­ce. To uru­ša­va­nje vi­dim kao je­dan ve­li­ki kon­tra­plan.

/

knji­žev­nost, po­e­zi­ja, pre­po­zna­va­nje, slu­že toj svr­si. Da se slič­ni pre­po­zna­ju i po­la­ko raz­vr­sta­ju. Jed­nom će, mo­gu­će, kao što se ula­zi u au­to­bu­se, po gru­ pa­ma ula­zi­ti u le­te­će objek­te ko­ji će ih od­ve­sti do fu­tu­ri­stič­kih de­sti­na­ci­ja nji­ho­ve če­žnje. Da za­klju­ čim, fi­zič­ko na­si­lje i de­hu­ma­ni­za­ci­ja iz­raz su kraj­nje ne­mo­ći.

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

Ocu i me­ni je ne­do­sta­ja­lo vre­me­na,


ba­nja­ma. Zma­je­vi stvar­no do­bro iz­gle­da­ju u rav­ ni­ci. Iz­gle­da­ju kao da su na ve­ćoj vi­si­ni ne­go ka­da smo okru­že­ni br­di­ma. Ba­nat je ide­a­lan za puš­ta­nje zma­je­va. Sa­mo ne­bo, ve­tar i taj ob­lik zma­ja ko­ji se opi­re ve­tru. Vr­lo če­sto se de­ša­va­lo da su mi se upra­vo u tim mo­men­ti­ma ra­đa­le ide­je. Naj­bo­lji na­čin za ani­mi­ra­nje pro­sto­ra bi bi­lo po­sta­vlja­nje di­ri­ža­bla u ra­znim ob­li­ci­ma po rav­ni­ci. Do­bro, od­ mah bi na nji­ma osva­nu­le re­kla­me, na pri­mer za de­ter­džen­te, ili za pred­iz­bor­ne kam­pa­nje, ali on sva­ka­ko ma­lo pri­bli­ža­va ne­bo ze­mlji. Mo­žda mi i je­smo de­pre­siv­ni jer nam se ne­bo či­ni mno­go da­ ljim ne­go lju­di­ma ko­ji ži­ve na ve­ćim vi­si­na­ma, na pla­ni­na­ma. Za ute­hu, tre­ba re­ći da je ono uvek do­volj­no bli­zu gde god da si, na bi­lo kom de­lu ze­malj­ske ku­gle. • Ne­bo je bli­zu i šej­ke­ri­ma, pri­pad­ni­ci­ma sek­te o ko­ ji­ma pi­še­te u ro­ma­nu...

Uglje­ša Šaj­ti­nac: Da, šej­ke­ri su deo ame­rič­ke isto­ ri­je. Oni su ver­ska za­jed­ni­ca, pro­te­stant­ska, sa stro­gim pra­vi­li­ma u spro­vo­đe­nju ne­kih prin­ci­pa. Či­ni­li su mi se in­te­re­sant­ni kao jed­na vr­sta eska­pi­ stič­kog eks­pe­ri­men­ta, ba­zi­ra­nog na do­go­vo­re­nim pra­vi­li­ma. To ni­je bi­la ne­ka ma­li­ci­o­zna sek­ta ko­ja je iš­la ka to­me da sa­mu se­be uniš­ti. Mo­žda i je­ste, ne znam. Ži­ve­li su u ce­li­ba­tu, ni­su ima­li svo­je po­ tom­ke, sop­stve­nog po­ro­da, ali su usva­ja­li de­cu o ko­joj ni­je imao ko da bri­ne. To je bi­lo za­i­sta ple­ me­ni­to s nji­ho­ve stra­ne. U ro­ma­nu, oni su sa­mo još jed­na od te­ma ko­jom se bra­ća ba­ve u po­ku­ša­ ju da od­go­net­nu svet. U Ame­ri­ci su oni da­nas jed­ na vr­sta iz­u­mr­le eg­zo­ti­ke i je­di­no što je osta­lo je pa­si­ja pre­ma šej­ker­skom na­meš­ta­ju ko­ji su oni iz­ra­đi­va­li i ko­ji je ja­ko skup da­nas. Ra­di­li su ga po­ seb­nom teh­ni­kom, sve od pri­rod­nog ma­te­ri­ja­la, bez ika­k vih ukra­sa, je­di­no što su spo­je­vi na na­ meš­ta­ju isto od dr­ve­ta ta­ko da mo­ra­ju sa­mi da se upa­su­ju, a to je vr­lo ret­ko i taj jed­no­stav­ni na­meš­

taj ima vi­so­ku ce­nu da­nas. Ame­ri­ka kao ze­mlja sa tra­di­ci­jom do po­ja­ve Evro­plja­na i tra­di­ci­jom ko­ja od tog tre­nut­ka po­či­nje, iz­u­zet­no ne­gu­je i ono što je sta­ro sa­mo 100, ili 150 go­di­na. Ta­ko do­la­zi­mo do ve­či­te te­me Ame­ri­ke i vra­ća­mo se u bo­ro­vu šu­mi­cu, gde za­stav­nik bri­fin­gu­je o bom­bar­do­va­ nju ci­lje­va u Ira­ku. Nje­mu, kao i ve­ći­ni, i da­lje ni­je ja­sno zaš­to bismo mi vi­še vo­le­li da se spu­sti­mo do čar­ši­je i u lo­kal­nom bi­o­sko­pu dr­ži­mo ru­ke u ga­ća­ ma, dok na plat­nu tra­je pro­jek­ci­ja fil­ma „slo­bod­ni­je sa­dr­ži­ne”. • U fil­mu „Ha­der­sfild”, ko­ji je ura­đen po va­šoj dra­mi, po va­šem sce­na­ri­ju, Ne­boj­ša Glo­go­vac i Go­ran Šuš­ njik su ostva­ri­li, ma­lo je re­ći, sjaj­ne ulo­ge. Šta ste po­ mi­sli­li ka­da ste vi­de­li li­ko­ve u nji­ho­voj iz­ved­bi? Uglje­ša Šaj­ti­nac: Ni­sam gle­dao „si­rov” ma­te­ri­jal, od­mah sam gle­dao već mon­ti­ran film. Bio sam pod uti­skom ono­ga što i vi spo­mi­nje­te, pod uti­skom tih sjaj­nih glu­mač­kih bra­vu­ra, ko­je su osta­le za­be­le­že­ne

/ Foto: iz arhive Arhipelaga, Beograd /

32


po­tvr­đu­ju, da ne bi bi­lo kon­ti­nu­i­te­ta da ni­ su sa­mi se­bi na­met­nu­li di­sci­pli­nu u ra­du. To „bi­če­va­nje sa­mog se­be”, neo­p­hod­no je ako ni­si u ško­li. u vre­me­nu. Mi­slim da je to naj­ve­ća te­ko­vi­na fil­ma, to što je Jo­sif Ta­tić tu u fil­mu osta­vio du­bok trag, upra­vo pre od­la­ska u več­nost. Za­tim, Go­ran i Ne­ boj­ša, kao i Vo­jin, svi su oni ostva­ri­li van­se­rij­sku, go­to­vo ne­ve­ro­vat­nu glu­mač­ku kre­a­ci­ju, ko­ja je osta­la za­ro­blje­na na ce­lu­lo­i­du za sva vre­me­na. • Na kra­ju, že­le­la bih da vas pi­tam o va­šem pe­da­goš­ kom ra­du. Pre­da­je­te dra­ma­tur­gi­ju na Aka­de­mi­ji umet­no­sti u No­vom Sa­du. Šta vam je cilj kao pro­fe­ so­ru, da li sa­mo pod­u­ča­va­nje dra­ma­turš­kom za­na­ tu ili pe­da­go­gi­ju do­ži­vlja­va­te i kao sve­o­bu­hvat­nu po­moć mla­dim lju­di­ma na nji­ho­vom pu­tu? Uglje­ša Šaj­ti­nac: Pod broj je­dan: me­ne je po­ziv da bu­dem pro­fe­sor na Aka­de­mi­ji i da se na taj na­ čin re­a­li­zu­jem, u naj­eg­zakt­ni­jem smi­slu spa­sao od to­tal­ne ne­iz­ve­sno­sti eg­zi­sten­ci­je. Na to­me mo­gu da za­hva­lim oni­ma ko­ji su mi uka­za­li po­ve­re­nje i po­zva­li me da se pri­ja­vim na kon­kurs ka­ko bih bio pri­mljen da ra­dim ono što da­nas ra­dim. Poš­to je taj ni­vo bio na obo­stra­no za­do­volj­stvo le­po pri­ hva­ćen, po­če­la je avan­tu­ra i pre­i­spi­ti­va­nje ka­ko i šta da ra­dim u po­slu na ko­jem sam ja vi­đao mo­je pro­fe­so­re i pre­da­va­če. Bio je to ve­li­ki iza­zov za­to što su me­ni pre­da­va­li je­dan Lju­bi­ša Đo­kić, je­dan Va­va Hri­stić, Ži­vo­jin Pa­vlo­vić, Ve­sna Je­zer­kić, Ne­ boj­ša Paj­kić, Isi­do­ra Bje­li­ca, Boš­ko Mi­lin, Slo­bo­dan Se­le­nić, Fi­lip Da­vid, da­kle jed­na ple­ja­da lju­di ko­ja se to­kom če­ti­ri go­di­ne stu­di­ra­nja ba­vi­la to­bom. Po­ku­šao sam da sa­žmem sve to. U No­vom Sa­du je prin­cip ra­da dru­ga­či­ji – mi kla­su pri­ma­mo bi­je­ nal­no, da­kle sva­ke dru­ge go­di­ne, ta­ko da je od­nos bro­ja pro­fe­so­ra i stu­de­na­ta u ko­rist stu­de­na­ta, jer ih je ma­nje, ali ni­je to­li­ko baš pro­fe­so­ra na jed­nog stu­den­ta ko­li­ko je bi­lo u vre­me ka­da sam ja stu­di­ rao u Be­o­gra­du. Na­ma se sva­ke go­di­ne me­njao pro­fe­sor ko­ji vo­di kla­su, a mi me­nja­mo sa­da na dve go­di­ne. Mi­slim da je to do­bro za stu­den­te, to da ima­ju što vi­še pre­da­va­ča. Veš­ti­ne pi­sa­nja i za­ko­ni dra­ma­tur­gi­je se ipak mo­ gu na­u­či­ti. Mo­žda je ne­ko oče­ki­vao da ću re­ći da se te stva­ri ne mo­gu na­u­či­ti, ali u pi­ta­nju je za­nat

33

A naj­ve­ći pro­blem je to što de­ce, uopšte, ima sve ma­nje i ma­nje. Sva­ke go­di­ne ima sve ma­nje i ma­nje onih ko­ji upi­su­ju pr ­vi raz­red. Po ne­kim me­sti­ma se ško­le pre­t va­ra­ju u ma­ga­ci­ne, jer ima po či­tav raz­red ma­nje ne­go pret­hod­ne go­di­ne. Ka­da smo mi bi­li u ško­li, bi­lo nas je po tri­de­se­to­ro u raz­re­du, a sa­da ih je­dva dva­de­set na­ku­pe. Mo­ja ško­la u Zre­ nja­ni­nu ni­je mo­gla svo­jim ka­pa­ci­te­ti­ma da za­do­ vo­lji po­tre­be to­li­kih đa­ka, a da­nas to sva­ka­ko mo­že, jer ima ma­nje raz­re­da. O če­mu mi on­da ov­de pri­ ča­mo? A da se vra­ti­mo na vre­me od pre sto go­di­ na, shva­ti­li bi­smo da je sa uče­ni­ci­ma ta­da ra­dio sa­mo je­dan uči­telj, i to sve pred­me­te, i bio je do­ vo­ljan. Ka­da bu­de­mo doš­li do si­tu­a­ci­je da nam u osnov­nim ško­la­ma bu­de kao sa­da me­ni u ovoj elit­ noj si­tu­a­ci­ji, a na Aka­de­mi­ji je­ste elit­na si­tu­a­ci­ja po stu­den­te, jer ima vi­še pro­fe­so­ra ne­go njih, e ka­da to bu­de­mo ima­li u osnov­nim ško­la­ma, to će bi­ti kraj. n

/

ka­da ni­su pro­la­zi­li kroz si­stem ško­lo­va­nja

N OVA M I SAO

ra­si­pa­nja te ener­gi­je. To čak i lju­di ko­ji ni­

nos pre­ma dram­skom tek­stu, to za­i­sta do­ži­vlja­ vam kao ve­li­ki uspeh i bi­lo bi sra­mot­no da imam bi­lo ka­kve pri­med­be na to ka­ko je me­ni da­nas i da se ža­lim na svoj po­sao. Ose­ćam se pri­vi­le­go­va­no što sam imao ta­kve pre­da­va­če i men­to­re i na­dam se da sam bar ne­gde pri­bli­žno za pe­ta­ma oni­ma ko­ji su me­ni bi­li pe­da­go­zi, bar u tom kon­tek­stu da stu­den­ti­ma po­ku­ša­vam sve da dam, bez ob­zi­ra na to ka­da će bi­ti pla­ta, ko­li­ka je ona, da li će se po­ ve­ća­ti, da li će nas uki­nu­ti, da li je vred­no da ja usta­nem i pu­tu­jem to ju­tro da bih bio sa nji­ma. To pripa­da u ta po­ste­tič­ka pi­ta­nja ko­ja nam na­me­će post­mo­ral­no vre­me.

/

ener­gi­ja, i ako ona ni­je spreg­nu­ta do­la­zi do

i on se mo­že na­u­či­ti. Ni­je isti­na da je sve u ta­len­tu. Ta­le­nat je ener­gi­ja, i ako ona ni­je spreg­nu­ta do­la­ zi do ra­si­pa­nja te ener­gi­je. To čak i lju­di ko­ji ni­ka­da ni­su pro­la­zi­li kroz si­stem ško­lo­va­nja po­tvr­đu­ju, da ne bi bi­lo kon­ti­nu­i­te­ta da ni­su sa­mi se­bi na­met­ nu­li di­sci­pli­nu u ra­du. To „bi­če­va­nje sa­mog se­be”, neo­p­hod­no je ako ni­si u ško­li. Čak i škol­ski si­stem krat­ko tra­je, i ka­da ga za­vr­šiš, mo­raš da na­sta­viš da se „sa­mo­bi­ču­ješ” kroz ži­vot. Sa­mo ta­ko se neš­ to po­sti­že. Opet do­la­zi­mo do da­naš­njeg post­mo­ ral­nog do­ba. Ti mla­di lju­di, kao po­ten­ci­jal­ni pro­ fe­si­o­nal­ci su­tra, mo­gu da se de­mo­ra­li­šu ka­da vi­de da si­stem ov­de sa­mo pro­kla­ma­tiv­no po­dr­ž a­va raz­voj nji­ho­vih ta­le­na­ta. Ma ko­li­ko smo i mi kao mla­di bi­li sub­ver­ziv­ni, sva­ko od nas je u se­bi ne­ go­vao na­du ili bio u uve­re­nju da smo mi na ne­ki na­čin bi­li lju­bim­ci druš­tva, jer, us­pe­li smo da upi­ še­mo ne­ke dr­žav­ne ško­le, pa ako ih za­vr­ši­mo, ne­ ko će se već isto ta­ko po­bri­nu­ti za nas. Ali, čak i za mo­ju ge­ne­ra­ci­ju se is­po­sta­vi­lo da se to ne­će de­si­ ti, da se ni­ko za nas ne­će po­bri­nu­ti. Za mo­ju ge­ ne­ra­ci­ju se is­po­sta­vi­lo da će­mo mo­ra­ti sa­mi da se po­bri­ne­mo za to, sa iz­u­zet­kom onih na­ših pro­fe­ so­ra ko­ji su se za­i­sta na­ma ba­vi­li, a či­ja sam ime­na po­me­nuo. Oni su is­klju­či­vo svo­jim lič­nim za­la­ga­ njem i na­po­rom po­mo­gli mno­gi­ma od nas. I šta sam ja on­da shva­tio? Shva­tio sam da tre­ba bi­ti za­hva­lan oni­ma za ko­je znaš da su ogrom­nu ener­ gi­ju ulo­ži­li da ti po­mog­nu. Opet, ka­da do­stig­neš ne­ki ni­vo, a sma­tram da je­sam do­sti­gao ni­vo sa­ mim tim što me ne­ko pla­ća da sa­da ja mla­dim lju­ di­ma po­ma­žem da po­ku­ša­ju da kul­ti­vi­šu svoj od­

/ Foto: Dušan Živkić /

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

Ni­je isti­na da je sve u ta­len­tu. Ta­le­nat je


25 go­di­na od Osni­vač­ke skupšti­ne Ne­za­vi­snih pi­sa­ca Ju­go­sla­vi­je u Sa­ra­je­vu

Pozicija pojedinca Piše: Gordana Draganić Nonin

sklo­no­sti­ma, na­su­prot jed­no­stra­no po­li­tič­ki usme­ re­nom i na­ci­o­na­li­stič­ki za­sle­plje­nom Udru­že­nju srp­skih pi­sa­ca. Fi­lip Da­vid, Mir­ko Ko­vač i ja da­li smo mu po­drš­ku”. Već tog da­na, a sve se de­ša­va dva da­na na­kon otva­ra­nja Saj­ma knji­ga, Pa­vlo­vić u Dnev­ni­ku pre­pi­su­je pi­smo ko­je će bi­ti upu­će­no po­je­din­ci­ma sa osnov­nim od­red­ni­ca­ma bu­du­će aso­ci­ja­ci­je, a jed­no od tih pi­sa­ma ko­je je pri­mio, sa­ču­vao je i Pa­vle Ugri­nov, pi­sac ko­ji se od­mah pri­dru­žio ini­ci­ja­ti­vi.

„Me­ta­fo­rič­no re­če­no, pu­sti­nja je pred na­ma, tre­ba je pre­ći bez vo­de i hra­ne, bez ka­mi­la i vo­di­ča, bez ge­o­graf­ske kar­te i po­mo­ći s ne­ba. Oa­ze mo­žda ne­gde po­sto­je, mi ne zna­mo gde su. A šta je s dru­ge stra­ne, obi­lje ili no­va pu­sti­nja? Oni ko­ji se na­đu u no­vom sve­tu pri­me­ti­će da sa so­bom vu­ku sta­re lju­de, sa­mi se­be”, opi­sao je te je­se­nje da­ne 1989. go­di­ne u svo­jim me­mo­a­ri­ma „Dnev­nik sa­mo­će” Vi­do­sav Ste­va­no­vić, pi­sac u či­jem su se sta­nu re­dov­no oku­plja­li Ži­vo­jin Pa­vlo­vić, Fi­lip Da­vid i Mir­ko Ko­vač. Njih če­tvo­ri­cu, ko­ji će u ok­to­bru te go­di­ne po­kre­nu­ti ini­ci­ja­ti­vu za osni­va­nje Udru­že­nja ne­za­vi­snih pi­sa­ca, u Udru­že­nju knji­žev­ni­ka Sr­bi­je će od­mah po­tom pro­zva­ti „če­tvo­ro­čla­na ban­da”, a oni će se ose­ća­ti, ka­ko Ste­va­no­vić pi­še, „kao de­ča­ci ko­ji su pu­ši­li iza le­đa pro­fe­so­ra”.

Č

e­tvrt ve­ka je proš­lo od ka­da je 20. de­cem­bra 1989. go­di­ne u Sa­ra­je­vu odr­ža­na Osni­vač­ka skupšti­ ­na Ne­za­vi­snih pi­sa­ca Ju­go­sla­vi­je. Bio je to po­sled­nji po­ku­šaj in­te­lek­tu­a­la­ca u biv­šoj ze­mlji da bu­du, sva­ ko po­na­o­sob, ka­ko je to Er­ne­sto Sa­ba­to na­pi­sao po­zi­va­ju­ći se na Ka­mi­ja, čo­vek ko­ji „ne mo­že da se sta­vi na stra­nu onih ko­ji stva­ra­ju isto­ri­ju, već u slu­žbu onih što zbog nje tr­pe”. Da bu­du ne­pot­ku­plji­vi sve­ do­ci svog vre­me­na. A oko njih se go­di­na­ma već „stva­ra­la isto­ri­ja” u ko­joj su ha­ra­le na­ci­o­na­li­stič­ke ide­o­lo­gi­je, mr­žnja i zlo. Na ide­ju su doš­la če­tvo­ri­ca pi­sa­ca iz Be­o­gra­da: Vi­ do­sav Ste­va­no­vić, Ži­vo­jin Pa­vlo­vić, Mir­ko Ko­vač i Fi­lip Da­vid. „Me­ta­fo­rič­no re­če­no, pu­sti­nja je pred na­ma, tre­ba je pre­ći bez vo­de i hra­ne, bez ka­mi­la i vo­di­ča, bez ge­o­graf­ske kar­te i po­mo­ći s ne­ba. Oa­ze mo­žda ne­gde po­sto­je, mi ne zna­mo gde su. A šta je s dru­ge stra­ne, obi­lje ili no­va pu­sti­nja? Oni ko­ji se na­đu u no­vom sve­tu pri­me­ti­će da sa so­bom vu­ku sta­re lju­de, sa­mi se­be. Ne znam ko­me je to pa­lo na pa­met. Ne se­ćam se ko je pr­vi re­kao neš­to o toj te­mi. Od­jed­nom, sva če­tvo­ri­ca pri­ča­mo o is­toj stva­ri. Raz­li­ku­je­mo se od dru­gih pi­sa­ca, i te ka­ko

se raz­li­ku­je­mo. Tre­ba po­ka­za­ti te raz­li­ke. Tre­ba se odvo­ji­ti od na­ših ko­le­ga u Udru­že­nju knji­žev­ni­ka Sr­bi­je ko­ji u ho­ru po­na­vlja­ju pro­pa­gand­ne slo­ga­ne... Fi­lip i ja smo za­du­že­ni da na­pra­vi­mo pred­log sta­ tu­ta i pra­vi­la. Ra­sta­je­mo se ve­se­li kao de­ča­ci ko­ji su pu­ši­li iza le­đa pro­fe­so­ra, opet sprem­ni da ži­vi­ mo i pi­še­mo. Ako či­ni­mo uza­lud­nu stvar, bar neš­ to či­ni­mo. Su­traš­nji dan bi­će ma­nje go­rak ne­go ju­če­raš­nji.”, opi­sao je sam do­ga­đaj na­stan­ka ini­ci­ ja­ti­ve Vi­do­sav Ste­va­no­vić u knji­zi „Dnev­nik sa­mo­ će” – iz­bor frag­me­na­ta 1988-1993. (Slu­žbe­ni gla­ snik, 2010. go­di­ne). Ži­vo­jin Pa­vlo­vić je u svom Dnev­ni­ku („Di­a­ri­um I 1987-89”, Pro­me­tej 1999), ono­ga da­na ka­da je u Pa­ri­zu umro Da­ni­lo Kiš, da­kle 15. ok­to­bra 1989. go­di­ne za­pi­sao: „Da­nas pre pod­ne, kod Vi­do­sa­va Ste­va­no­vi­ća, tu­pi­li smo Fi­lip Da­vid, Mir­ko Ko­vač i ja za­so­plje­na raz­gla­ba­nja o po­li­tič­kim te­ma­ma”, a ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je, 26. ok­to­bra: „Sa nje­mu svoj­ stve­nom upor­noš­ću Vi­do­sav Ste­va­no­vić se po­du­ hva­ta or­ga­ni­zo­va­nja Udru­že­nja ne­za­vi­snih pi­sa­ca. No­vo udru­že­nje bi tre­ba­lo da bu­de elit­na esnaf­ska or­ga­ni­za­ci­ja slo­bod­nih lju­di pre­ma in­te­lek­tu­al­nim

PI­S MO UPU­Ć E­N O PI­S CI­M A Oba­veš­ta­va­mo Vas o ini­ci­ja­ti­vi za osni­va­nje UDRU­ ŽE­NJA NE­ZA­VI­SNIH PI­SA­CA. Sva po­sto­je­ća druš­t va i udru­že­nja knji­žev­ni­ka u Ju­go­sla­vi­ji glo­ma­zne su, bi­ro­kra­ti­zo­va­ne i ne­e­fi­ ka­sne or­ga­ni­za­ci­je sa pre­ve­li­kim bro­jem čla­no­va i ne­do­stat­kom bi­lo ka­k ve stvar­ne bri­ge za pro­fe­ si­o­nal­ne pro­ble­me pi­sa­ca. Je­dan od glav­nih raz­ lo­ga ta­kvog sta­nja sva­ka­ko je i or­ga­ni­za­ci­o­na she­ ma ko­ja je još pre če­tr­de­se­tak go­di­na pre­u­ze­ta sa so­vjet­skog mo­de­la i od ta­da go­to­vo ni­ma­lo ni­je me­nja­na, osim što je raz­dro­blje­na se­dam­de­se­tih go­di­na. Ta­k va ka­k va je ona pred­sta­vlja je­dan od po­sled­njih oču­va­nih, fo­si­li­zo­va­nih osta­ta­ka bolj­ še­vič­ko-sta­lji­ni­stič­ke proš­lo­sti i ne­spo­sob­na je za sa­mo­stal­ne unu­traš­nje pro­me­ne, za pri­la­go­đa­va­ nje mo­der­nim vre­me­ni­ma. Po­sle­di­ca sve­ga to­ga je i jed­no­smer­na po­li­ti­zo­va­ nost po­sto­je­ćih udru­že­nja i druš­ta­va knji­žev­ni­ka, to jest nji­ho­vih upra­va i pred­sed­niš­ta­va, ko­ja ih je uči­ni­la ne­skri­ve­no i di­rekt­no za­vi­snim od lo­kal­nih cen­ta­ra po­li­tič­ke mo­ći, pa i po­je­di­nih po­li­ti­ča­ra. Re­zul­ta­te vi­di­mo i ču­je­mo sva­kog da­na: pre­ki­di od­no­sa, ću­ta­nja do dalj­nje­ga, otvo­re­na me­đu­sob­ na pi­sma, ma­sov­ne i sa­svim ne­knji­žev­ne tri­bi­ne, gru­be op­tu­žbe i uvre­de, reč­nik žu­te štam­pe. A pri tom su za­bo­ra­vlje­ne sve dru­ge stva­ri iz pro­fe­si­o­ nal­nog ži­vo­ta pi­sa­ca: cr­ne li­ste, ni­ski i sve go­ri au­ tor­ski ho­no­ra­ri, spo­ljaš­nji pri­ti­sci na iz­da­vač­ka pred­u­ze­ća, in­di­rekt­ne za­bra­ne knji­ga i po­je­di­nih pi­sa­ca. Za­to pred­la­že­mo osni­va­nje UDRU­ŽE­NJA NE­ZA­VI­ SNIH PI­SA­CA ko­je tre­ba da is­pu­nja­va tri osnov­na ci­lja: Do­bro­volj­no udru­ži­va­nje jed­nog bro­ja ju­go­slo­ ven­skih pi­sa­ca (na osno­vu in­te­lek­tu­al­nih afi­ni­te­ta – do­pi­sa­no ru­kom). Po­kre­ta­nje za­kon­skog, ad­mi­ni­stra­tiv­nog po­stup­ ka za osni­va­nje sna­žnog i de­lo­tvor­nog sin­di­ka­ta pi­sa­ca ko­ji bi pred dr­ža­vom i svim po­li­tič­kim or­ ga­ni­z a­ci­ja­ma, a na­ro­či­to u Skupšti­ni, za­stu­pao in­te­re­se pi­sa­ca.

34


Za­la­ga­nje za druš­tvo ne­za­vi­snih po­je­di­na­ca u ko­ jem će gra­đan­ske i umet­nič­ke slo­bo­de bi­ti do­sled­no poš­to­va­ne, za­ko­nom zaš­ti­će­ne i za­ga­ran­to­va­ne i ne­će za­vi­si­ti od vo­lje moć­ni­ka, ra­znih vo­đa i par­ti­ja. Na­po­mi­nje­mo da u da­tim okol­no­sti­ma pri­stu­pa­nje UDRU­ŽE­NJU NE­ZA­VI­SNIH PI­SA­CA ne oba­ve­zu­je na istu­pa­nje iz po­sto­je­ćih knji­žev­nih or­ga­ni­za­ci­ja. Ok­to­bar 1989. Be­o­grad INI­CI­JA­TIV­NI OD­BOR Fi­lip Da­vid Mir­ko Ko­vač Ži­vo­jin Pa­vlo­vić Vi­do­sav Ste­va­no­vić

35

Do­ku­men­ta iz za­o­stavš­ti­ne Pa­vla Ugri­no­va, kao i nje­gov još neo­bja­vlje­ni dnev­nik „Nul­ta eg­zi­sten­ ci­ja 1946-2006” od iz­u­zet­nog su zna­ča­ja za pro­u­ ča­va­nje, iz­me­đu osta­lih, i ovog do­ga­đa­ja. Za­hva­ lju­ju­ći nje­go­voj su­pru­zi Ve­ri Bla­go­je­vić Ugri­nov do­bi­li smo de­lo­ve nje­go­vog ru­ko­pi­sa, upra­vo o Ne­za­vi­snim pi­sci­ma. Nje­go­va be­leš­ka od 18. ja­nu­ a­ra 1992. go­di­ne pod na­zi­vom „Ilu­zi­je”, na­kon vi­še ne­us­peš­nih po­ku­ša­ja da se oku­pe, te 1992. go­di­ ne, sa­da već „sa­mo” srp­ski in­te­lek­tu­al­ci, a što će se ipak de­si­ti kroz sa­mo ne­ko­li­ko da­na i osno­va­će se „Be­o­grad­ski krug”, gla­si: „Po­no­vo sam mo­gao da za­klju­čim, kao u ne­kim ra­ni­jim avan­gard­nim po­ku­ša­ji­ma, da ide­ja „NE­ZA­VI­SNI PI­SCI JU­GO­SLA­ VI­JE” vi­še ne po­sto­ji. Na­ša ze­mlja se ras­pa­da. Bi­la je to uto­pi­ja. Po ko­ji put smo bi­li uklješ­te­ni u ne­ ostva­ri­ve ide­je. I ko­li­ko pu­ta nas če­ka isti taj ap­surd.

Ni­sam to mo­gao da pred­vi­dim. Ni­ti sam imao že­lju da se vra­ćam i po­t vr­dim greš­ke na ko­ji­ma smo za­sno­va­li svo­ja ilu­zor­na hte­nja... Još uvek sam ve­ro­vao u iskre­nost na­ših po­du­hva­ta”. Nji­hov je po­du­hvat za­i­sta bio iskren, a ve­li­ki en­tu­ zi­ja­zam ko­ji je pra­tio sve ak­te­re osni­va­nja jed­ne ova­k ve or­ga­ni­za­ci­je sve­do­če o to­me. Da­kle, čim su kra­jem ok­to­bra po­sla­ti po­zi­vi od­re­đe­nim po­je­ din­ci­ma, da­to sa­opšte­nje Ta­nju­gu ko­je su „pre­ne­ le sve no­vi­ne ši­rom Ju­go­sla­vi­je”, ja­vi­li su se pi­sci da že­le da pri­stu­pe. Pa­vlo­vić pi­še po­sled­njeg da­na ok­to­bra da su se iz Sa­ra­je­va već ja­vi­li Ali­ja Isa­ko­vić, Ivan Lo­vre­no­vić i Vi­to­mir Lu­kić, kao i Du­brav­ka Ugre­šić, Ve­li­mir Vi­ sko­vić i Go­ran Tri­bu­son iz Za­gre­ba, sa opa­skom da „Sr­bi ću­te (a i Slo­ven­ci), i da im se do ta­da sa­mo

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

/

N OVA M I SAO

/

/ Foto: Milomir Kovačević, 19. decembra 1989. godine, veče pred Skupštinu pisaca na Baščaršiji u Sarajevu /


/ Sa Skupštine Nezavisnih pisaca u Sarajevu, 20. decembra 1989. godine. Arhiva Nezavisnih pisaca /

Goj­ko Te­šić ja­vio da bi se od­mah učla­nio u bu­du­ će Udru­že­nje. Me­đu­tim, ovo će od­mah, na­kon sa­mo ne­ko­li­ko da­na, bi­ti de­man­to­va­no, jer će se mno­gi pi­sci iz svih kra­je­va ta­daš­nje Ju­go­sla­vi­je ja­vi­ti. I sam Pa­vlo­vić će već 10. no­vem­bra ob­ja­vi­ti spi­sak od 29 pi­sa­ca ko­ji su iz­ra­zi­li sprem­nost da se učla­ne, a me­đu nji­ma su se naš­li, po­red njih če­tvo­ ri­ce, i Pa­vle Ugri­nov, Sve­ti­slav Ba­sa­ra, Mi­haj­lo Pan­ tić, Da­vid Al­ba­ha­ri, Ab­du­lah Si­dran, Me­to­di­ja Fo­ tev, Bo­go­mil Đu­zel, Go­ran Ste­fa­no­vić, Pa­vao Pa­ vli­čić, Alek­san­dar Tiš­ma, Oto Tol­nai, An­drej Hing, Loj­ze Ko­va­čić, An­drej In­kret, Ali Pod­ri­mja, Škelj­zen Ma­li­ći, Slo­bo­dan Bla­go­je­vić i Mi­lu­tin Pe­tro­vić. Ne­ ko­li­ci­na ovih pi­sa­ca ne­će se po­ja­vi­ti u Sa­ra­je­vu na Osni­vač­koj skupšti­ni, ali će ne­ki dru­gi do­ći, kao što su, na pri­mer, Ra­de Kon­stan­ti­no­vić i Ko­lja Mi­će­vić. Uo­sta­lom, po do­ku­men­ti­ma, dnev­nič­kim za­pi­si­ma i no­vi­nar­skim član­ci­ma ja­sno je da je upra­vo je­dan

od spo­ro­va me­đu pi­sci­ma i bio da li Udru­že­nje tre­ba ši­ri­ti ili ga tre­ba „ču­va­ti” kao stro­go eli­ti­stič­ ko. Ne­ki su i sa­mi od­u­sta­ja­li. No, bi­lo je to ve­o­ma kon­fu­zno vre­me ka­da je i me­đu pi­sci­ma vla­da­la po­met­nja.

RAS­PAD – „UBIJ­M O MU­V U” Sa­vez pi­sa­ca Ju­go­sla­vi­je se ras­pa­dao, a po­li­tič­ki do­ga­đa­ji su pla­vi­li sva­ko­dne­vi­cu. Pi­sci su, u sva­koj od re­pu­bli­ka, „po pra­vi­lu” uče­stvo­va­li u nji­ma. Me­ mo­ran­dum SA­NU već je tri go­di­ne na­pi­san, a sa­mo te 1989. go­di­ne ni­žu se do­ga­đa­ji: kra­jem fe­bru­a­ra Fra­njo Tu­đman se po­ja­vio pred Druš­tvom knji­žev­ ni­ka Hr­vat­ske i odr­žao go­vor u ko­jem je ocr­tao po­li­tič­ki pro­gram HDZ-a, Udru­že­nje knji­žev­ni­ka Sr­bi­je di­sku­tu­je o mr­žnji pre­ma Sr­bi­ma u Hr­vat­skoj, Slo­ve­ni­ji i na Ko­so­vu, u ma­ju slo­ve­nač­ke opo­zi­ci­o­ne

par­ti­je i udru­že­nje pi­sa­ca iz­da­ju ma­ni­fest – „Maj­ sku de­kla­ra­ci­ju” ko­jom zah­te­va­ju slo­ve­nač­ku na­ ci­o­nal­nu dr­ža­vu, a tekst či­ta pe­snik To­ne Pav­ček na lju­bljan­skom Kon­gre­snom tr­gu, Mi­lo­še­vić na Ga­zi­me­sta­nu go­vo­ri o „bit­ka­ma” ko­je pred­sto­je, o bit­ka­ma ko­je će se u sko­roj bu­duć­no­sti za­i­sta i de­si­ti, Vuk Draš­ko­vić na sa­stan­ku u Udru­že­nju knji­ žev­ni­ka u Be­o­gra­du pred­la­že stva­ra­nje Kra­ji­ne u Hr­vat­skoj... Go­di­nu da­na pre to­ga, ok­to­bra 1988. go­di­ne odr­ žan je Kon­gres Sa­ve­za knji­žev­ni­ka Ju­go­sla­vi­je u Đev­đe­li­ji, na ko­jem se bi­rao pred­sed­nik, ko­ji je „po klju­ču” tre­ba­lo da pred­lo­ži Udru­že­nje knji­žev­ni­ka Sr­bi­je. Ka­ko su ne­ka udru­že­nja od­bi­la da pri­hva­te pred­log da to bu­de Mi­o­drag Bu­la­to­vić, UKS, ko­me pri­pa­da me­sto pred­se­da­va­ju­ćeg u Sa­ve­zu, pred­ la­že Slo­bo­da­na Se­le­ni­ća, za ko­ga u Đev­đe­li­ji svi gla­sa­ju. Mi­lo Gli­go­ri­je­vić je u NIN-u 1995. go­di­ne

36


O to­me ka­ko su se tih me­se­ci „usa­mlje­no” ose­ća­ li pi­sci ko­ji ni­su že­le­li da pri­sta­nu da im se čak i de­la vred­no­sno me­re po dnev­no-po­li­tič­kim ar­ši­ ni­ma, sve­do­če i Mir­ko Ko­vač („Pi­sa­nje ili no­stal­gi­ ja”, „Cvje­ta­nje ma­se”, „Eli­ta go­ra od ru­lje”), Oto Tol­nai („Pe­snik od svinj­ske ma­sti”), Pa­vle Ugri­nov („Eg­zi­sten­ci­ja”, dnev­ni­ci), Alek­san­dar Tiš­ma („Dnev­ nik”), Vi­do­sav Ste­va­no­vić („Dnev­nik sa­mo­će”)... Nji­ho­va ini­ci­ja­ti­va na­i­la­zi na ne­ve­ro­va­tan me­dij­ski od­jek. Već 31. ok ­to­bra broj­ne no­vi­ne, na­kon Ta­ nju­go­vog sa­opšte­nja, pi­šu o ini­ci­ja­ti­vi za osni­va­nje Udru­že­nja ne­za­vi­snih pi­sa­ca. To­kom na­red­nih me­

PRED­LOG PRO­GRAM­SKIH DO­KU­ME­NA­TA BU­DU­ĆE JU­GO­SLO­VEN­SKE LI­TE­RAR­NE ASO­CI­JA­CI­JE „NE­ZA­VI­SNI PI­SCI” Osnov­na na­če­la na­me­ra, de­lo­va­nja i udru­ ži­va­nja ne­za­vi­snih pi­sa­ca Ne­za­vi­sni pi­sci su slo­bo­dan i ne­for­ma­lan skup pi­ sa­ca na osno­va­ma in­te­lek­tu­al­nih afi­ni­te­ta. Ne­za­vi­sni pi­sci pred­sta­vlja­ju udru­že­nje sa­ve­sti ko­je se na­la­zi iz­van par­tij­skog, na­ci­o­nal­nog, ide­o­loš­kog i ver­skog ele­men­ta.

/

Mi­lo Gli­go­ri­je­vić u svom tek­stu na­vo­di da je u fe­ bru­a­ru 1991, upi­tan o ras­tu­ru Sa­ve­z a i o svo­jim ne­le­pim uspo­me­na­ma iz vre­me­na pred­sed­ni­ko­ va­nja, Se­le­nić iz­ja­vio: „Ne­ve­ro­vat­no je u ko­joj se me­ri Sa­vez knji­žev­ni­ka Ju­go­sla­vi­je ras­pa­dao na isti na­čin kao i Ju­go­sla­vi­ja. Po­če­li su Slo­ven­ci, pri­ dru­ži­li su im se, sa ma­lom za­drš­kom Hr­va­ti, a do­ tu­kli su ga Ma­ke­don­ci. Na­rav­no, uz ne ma­li do­pri­ nos Sr­ba. Znao sam i on­da da je Sa­vez sa­mo prob­ ni po­li­gon za pri­pre­mu jed­nog mno­go va­žni­jeg ras­pa­da. Na knji­žev­nič­koj or­ga­ni­za­ci­ji is­pro­ba­ni su me­to­di, raz­ra­đe­ni su u par­ti­ji, sa­da je na re­du dr­ža­va.” I Mark Tomp­son u bi­o­gra­f i­ji Da­ni­la Ki­ša „Iz­vod iz knji­ge ro­đe­nih” (Clio, 2014) pi­še: „Me­sec po­sle Ki­šo­ve smr­ti ras­pao se Sa­vez knji­žev­ni­ka Ju­ go­sla­vi­je; po­sljed­nji pred­sed­nik Slo­bo­dan Se­le­nić pod­neo je ostav­ku re­kav­ši da je sud­bi­na Sa­ve­za ne­po­vrat­no po­ve­za­na sa sud­bi­nom Ju­go­sla­vi­je kao dr­ža­ve”.

OD­B RA­N A OD BO­L E­S NOG DRUŠ­T VA

N OVA M I SAO

„Poš­to­va­ne ko­le­ge, pre vi­še od go­di­nu da­na pri­ mio sam se du­žno­sti pred­se­da­va­ju­ćeg Pred­sed­ niš­tva Sa­ve­za knji­žev­ni­ka Ju­go­sla­vi­je, u na­di da će ova knji­žev­nič­ka in­sti­tu­ci­ja mo­ći da se uz­dig­ne iz­nad sva­ko­dne­vi­ce po­sva­đa­nih re­pu­bli­ka i po­kra­ ji­na i da ra­ci­o­nal­no sa­ra­đu­je na knji­žev­nim po­slo­ vi­ma od ko­ri­sti za sta­lež i li­te­ra­tu­re svih na­ših na­ ro­da. Na­ža­lost, stva­ri se ni­su ta­ko raz­vi­ja­le.”, iz­ja­vio je Slo­bo­dan Se­le­nić, ka­da je na­kon pet­na­est me­ se­ci pod­neo neo­po­zi­vu ostav­ku na tu funk­ci­ju.

se­ci, ne­ma dnev­nih no­vi­na ni ne­delj­ni­ka u Ju­go­ sla­vi­ji ko­ji ni­su da­li zna­čaj­nog pro­sto­ra ovoj te­mi. „Uto­pi­jom pro­tiv apo­ka­lip­se”, „Ne­za­vi­sni od svih”, „Ju­go­slo­ven­ski zov”, „Vre­di po­drš­ke”, „Mo­že bi­ti le­ ko­vi­to”, „Vje­tar de­mo­kra­ti­za­ci­je”, „Al­ter­na­tiv­ci po po­zi­vu”, sa­mo su ne­ki od na­slo­va iz ta­daš­njih no­ vi­na, a „Bor­ba” 8. de­cem­bra ob­ja­vlju­je tekst „Od­ bra­na od pret­nji bo­le­snog druš­tva” u ko­jem se u ce­lo­sti na­la­ze i pred­lo­zi pro­gram­skih do­ku­men­ta pri­pre­mlje­nih za Osni­vač­ku skupšti­nu „bu­du­će ju­go­slo­ven­ske li­te­rar­ne aso­ci­ja­ci­je Ne­za­vi­sni pi­sci”: 1. „Osnov­na na­če­la na­me­ra, de­lo­va­nja i udru­ži­va­ nja ne­za­vi­snih pi­sa­ca”; 2. „O pra­vi­ma i slo­bo­da­ma”; 3. „Na­če­la ne­za­vi­snog sin­di­ka­ta” i 4. „Evrop­ski kul­ tur­ni klub”. Ži­vo­jin Pa­vlo­vić tog da­na u svom Dnev­ ni­ku be­le­ži da je „Bor­ba” ob­ja­vi­la nji­ho­va do­ku­ men­ta i pre­pi­su­je ih i on u svoj dnev­nik.

/

„Ubij­mo mu­vu!” – pred­lo­žio je ne­ko u sa­li, a na­iv­ nost iz­vešta­ča i po­sma­tra­ča hte­la je da u to­me vi­di vic.”

sa­ra­jev­skim no­vi­na­ma „Na­ši da­ni”, 24. no­vem­bra 1989. go­di­ne, Ivan Lo­vre­no­vić ka­že: „Na na­še oči se ras­pa­da­ju struk­tu­re ide­o­loš­ko­ga druš­tva, upra­ vo ona­ko ka­ko su um­ni lju­di na­ja­vlji­va­li i pri­je dva­ de­set i vi­še go­di­na, sa­mo što su ta­da još bi­li ja­ki obram­be­ni (či­taj: stra­žar­ni) me­ha­ni­zmi to­ga druš­ tva, pa su mu uspi­je­va­li pro­du­ža­va­ti vi­jek”, ob­jaš­ nja­va­ju­ći da Sa­vez knji­žev­ni­ka ni­kad ni­je bio pr­ ven­stve­no aso­ci­ja­ci­ja jed­ne pro­fe­si­je, ne­go uvek pa­ra­po­li­tič­ka or­ga­ni­za­ci­ja, ukras one glav­ne ta­ko da je ono što se ta­da Sa­ve­zu de­ša­va­lo sa­mo pre­ sli­ka­no iz po­na­ša­nja Par­ti­je: ras­pad na sa­ve­znom, a na­ci­o­nal­na bri­ga na re­pu­blič­ko-po­k ra­jin­skom ni­vou.

Se­le­nić se ni­ka­da ni­je pri­dru­žio Ne­za­vi­snim pi­sci­ ma, a oni su, već u nji­ho­vim pr­vim do­ku­men­ti­ma po­ten­ci­ra­li neo­dr­ži­vost ne­zgrap­nih, gi­gant­skih, po so­vjet­skim mo­de­li­ma na­pra­vlje­nim udru­že­nji­ ma knji­žev­ni­ka. Na pri­mer, Ivan Lo­vre­no­vić je u tre­nut­ku osni­va­nja Ne­za­vi­snih pi­sa­ca bio član sa­ mo Hr­vat­skog PEN klu­ba, jer je pet go­di­na pre to­ga na­pu­stio Udru­že­nje knji­žev­ni­ka BiH, a sa­mim tim i Sa­vez knji­žev­ni­ka Ju­go­sla­vi­je. U raz­go­vo­ru ko­ji je s njim vo­dio Ma­jo Otan i ko­ji je ob­ja­vljen u / Sa Skupštine Nezavisnih pisaca u Sarajevu, 20. decembra 1989. godine. Arhiva Nezavisnih pisaca /

37

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

ob­ja­vio tekst „Ka­ko je Se­le­nić vi­deo ra­su­lo” u ko­ jem je na­pi­sao: „Kri­za sa­ve­zne knji­žev­nič­ke or­ga­ ni­za­ci­je be­še uvod u ras­pad dr­ža­ve, jer mno­gi su pi­sci go­vo­ri­li ono što po­li­ti­ča­ri mi­sle, i što se, iz raz­lo­ga opre­zno­sti, još ne usu­đu­ju da ka­žu. Ali, pre tog iz­bo­ra i gla­sa­nja, po­sma­tra­či su mo­gli vi­de­ti da je Ju­go­sla­vi­ja osu­đe­na na smrt. „Ja bih ka­zao neš­to o mu­vi” – re­kao je Adam Pu­slo­jić. „O mu­vi ko­ja je, vi­deo sam, zu­ja­la u sa­li oko gla­va i pod­jed­ na­ko sme­ta­la i Al­ban­cu i Sr­bi­nu i Hr­va­tu i Slo­ven­cu. Bo­jim se da Ju­go­sla­vi­ju mno­gi vi­de kao tu do­sad­ nu mu­vu”.


U ar­hi­vi Ne­za­vi­snih pi­sa­ca Ju­go­sla­vi­je ko­ja se na­ la­zi kod Mi­haj­la Pan­ti­ća, ko­ji je oba­vljao po­slo­ve se­kre­ta­ra tog Udru­že­nja, po­sto­ji i ko­pi­ja tek­sta ko­ji je Pa­vle Ugri­nov na­pi­sao dan pre odr­ža­va­nja Skupšti­ne Ne­za­vi­snih pi­sa­ca u Sa­ra­je­vu. Ia­ko je svo­je obra­ća­nje pri­pre­mio, Ugri­nov se ni­je obra­tio pri­sut­ni­ma na zva­nič­nom de­lu sku­pa, ali je­ste, za­ jed­no sa Ra­de­tom Kon­stan­ti­no­vi­ćem, na­kon to­ga, što je i sam za­be­le­žio u svom Dnev­ni­ku: „Po­tom smo se po­pe­li u sa­lu na spra­tu – „na pi­će”. Sa­la pre­pu­na, mo­žda pe­de­set lju­di. U jed­nom tre­ nut­ku do­brog ras­po­lo­že­nja, reč uzi­ma Ra­de i go­ vo­ri o ju­go­slo­ven­stvu i za­jed­niš­t vu, pro­tiv uskih na­ci­o­na­li­stič­kih po­gle­da. Po­tom go­vo­rim i ja – o ju­go­slo­ven­skom kul­tur­nom pro­sto­ru i sa­rad­nji pi­ sa­ca to­kom še­zde­se­tih i po­čet­kom se­dam­de­se­tih i po­ste­pe­nom ras­pa­du te sa­rad­nje i dru­že­nja u dru­ goj po­lo­vi­ni se­dam­de­se­tih, što tra­je sve do da­nas. Po­sle Ra­de­to­vog go­vo­ra iskren i fre­ne­ti­čan apla­uz svih pri­sut­nih.” – za­pi­sao je Ugri­nov. Tekst je ot­ku­cao na pi­sa­ćoj ma­ši­ni, he­mij­skom olov­kom je is­pra­vio sit­ne štam­par­ske greš­ke.

PA­V LE UGRI­N OV: REČ NA OSNI­VAČ­ KOJ SKUPŠTI­N I NE­Z A­V I­S NIH PI­S A­C A U SA­R A­J E­V U Ras­pad ju­go­slo­ven­skog kul­tur­nog pro­sto­ra /ili kul­tur­nog usme­re­nja/ ot­po­čeo je u pr­voj po­lo­ vi­ni se­dam­de­se­tih. On je bio iza­z van sve ob­u­ hvat­ni­jim ši­re­njem na­ci­o­nal­nog kul­tur­nog pro­ sto­ra. Ali za nas je bi­lo zna­čaj­no da na­đe­mo, ili bar da upor­no tra­ži­mo, iz­ve­sni za­jed­nič­ki ju­go­ slo­ven­ski ime­ni­telj; i mi smo ga tra­ži­li sve vre­me, pre, za vre­me i po­sle te kri­tič­ne tač­ke. I da­nas smo u po­tra­zi za njim. U pro­ce­su ju­go­slo­ven­skog kul­tur­nog zbli­ža­va­nja po­sto­je dva ob­je­di­nju­ju­ća či­ni­o­ca. Pr­vi je druš­ tve­ni, me­đu­re­pu­blič­ki, u ko­me uče­stvu­ju i udru­ že­nja pi­sa­ca, a dru­gi je – lič­ni, pri­vat­ni, ko­ji is­ klju­či­vo za­vi­si od po­je­di­na­ca iz raz­li­či­tih sre­di­na. Ovaj lič­ni kon­takt je po mom miš­lje­nju ne­za­ men­ljiv. Pa čak i pre­su­dan u na­šim okol­no­sti­ma. Sve što ga vi­še ima, sve bli­ži smo for­mu­li ce­li­ne. Mo­je is­ku­stvo je u tom po­gle­du pre­te­žno lič­no i ostva­ri­va­lo se putem sa­rad­nje sa te­le­vi­zij­skim kul­tur­nim stva­ra­o­ci­ma, dram­skim pi­sci­ma i dru­ gim umet­ni­ci­ma.

U dru­goj po­lo­vi­ni še­zde­se­tih i po­čet­kom se­dam­ de­se­tih zna­ča­jan /i po vred­no­sti zna­ča­jan/ broj pi­s a­ca iz či­ta­ve Ju­go­sla­vi­je bio je iz­ve­den u dram­skom pro­gra­mu Te­le­vi­zi­je Be­o­grad. Iz­me­ đu osta­lih, to su, iz Za­gre­ba: An­tun Šo­ljan, Ivan Šti­vi­čić, Zvo­ni­mir Maj­dak, Ivan Ku­šan, Ivi­ca Iva­ nec, a od sta­ri­jih: Mi­ro­slav Kr­le­ža, Mar­jan Mat­ko­ vić, Ivan Don­če­vić, Ksa­ver Šan­dor Đal­ski i dru­gi, iz Lju­blja­ne: An­drej Hing, Pri­mož Ko­zak, Do­mi­nik Smo­le, Ma­tjež Klop­čić i dru­gi, iz Sa­ra­je­va: Isak Sa­mo­ko­vli­ja, Ća­mil Si­ja­rić, Ri­sto Trif ­ko­vić, Mi­o ­ drag Ža­li­ca, iz Sko­plja: Ko­le Ča­šu­le, To­mo Ar­sov­ ski, Sr­be Iva­nov­ski, Mi­le Ne­del­kov­ski, iz No­vog Sa­da: Alek ­san­dar Tiš­ma, Fe­renc De­jak, Pet­ko Voj­nić-Pur­čar, iz Priš­ti­ne: Azem Škre­lji i dru­gi. Po­sto­ja­la je za­gre­bač­ka dram­ska ško­la „sva­ki­ daš­nji­ce” kao i be­o­grad­ska ko­me­di­o­graf­ska, ili lju­bljan­ska ko­ja se osla­nja­la na isto­rij­ske ili mit­ ske lič­no­sti, i one su me­đu­sob­no uti­ca­le jed­na na dru­gu. De­ša­va­lo se da ne­ki pi­sci ni­su mo­gli bi­ti iz­ve­de­ ni u Lju­blja­ni, ili Za­gre­bu, pa im je pri­ska­kao u po­moć be­o­grad­ski stu­dio, ko­ji je ta­da bio mo­ žda naj­o­tvo­re­ni­ji za sve pi­sce, sve te­ma­ti­ke i ra­ zno­vr­sne ide­je. Dik­ti­rao nam je to i ve­li­ki obim dram­skog pro­gra­ma. Ali, pi­tam se: gde se iz­gu­ bi­la ta de­mo­krat­ska /pa sko­ro i slo­bo­dar­ska/ tra­di­ci­ja be­o­grad­skog stu­di­ja, kao i me­đu­stu­dij­ ska so­li­dar­nost? Sa­da, na­pro­tiv, ni­jed­no­ga pi­sca ne mo­že­mo iz­ve­sti, upra­vo za­to što ga dru­gi stu­dio iz­vo­di. On­da se, na­jed­nom, sve sta­lo osi­pa­ti i po­lo­vi­ nom se­dam­de­se­tih vi­še ni­smo ima­li ni­ka­k vog kon­tak­ta, ni­ka­kvu sa­rad­nju. Kul­tur­na bi­ro­kra­ti­ja, u li­ci­ma di­rek ­to­ra i glav­nih ured­ni­ka, stva­ri je za­dr­ža­va­la i one­mo­gu­ća­va­la, tru­de­ći se da ne­ ka­ko kri­vi­cu pre­ba­ci na pi­sce, dok je na­po­slet­ku ni­je sa­svim blo­ki­ra­la. Se­ćam se da je je­dan naš ru­ko­vo­di­lac ne­pre­sta­no uz­vi­ki­vao: „Ako nam neš­to nji­ho­vo ne od­go­va­ra, mi će­mo to jed­no­ stav­no po­kri­ti!” I bez to­ga je ne­pre­sta­no tra­žio da po­kri­va­mo emi­si­je dru­gih stu­di­ja. Da smo ima­li do­volj­no pro­gra­ma /emi­si­ja/, pi­ta­nje je šta bi osta­lo od ju­go­slo­ven­ske še­me. Mi­slim vr­lo ma­lo. Već ta­da. U me­đu­sob­noj sa­rad­nji pi­sa­ca se de­ša­va sli­čan pro­ces: tu­đe­nje od dru­gih i okre­ta­nje svo­joj sre­di­ni. Je­di­no su, či­ni mi se, ne­ke tan­ke ve­ze odr­ža­va­li mla­di film­ski umet­ni­

ci, uglav­nom iz tzv. „češ­ke ško­le”. Što se te­le­vi­zi­ je ti­če, sa­da smo sti­gli do­tle da vi­še ne­ma­mo slo­ve­nač­kog pro­gra­ma u Be­o­gra­du. Dru­gim re­či­ma: na­du­va­ne „struk­tu­re” na­ci­o­nal­ nih kul­tur­nih bi­ro­kra­ti­ja po­ti­snu­le su lič­no an­ ga­žo­va­nje umet­ni­ka na me­đu­sob­nom zbli­ža­va­ nju. Ipak, osta­li su lič­ni kon­tak­ti, ne­ko to­plo pri­ja­telj­ stvo stvo­re­no to­kom tih de­set plod­nih go­di­na ju­go­slo­ven­ske sa­rad­nje, osta­la su is­ku­stva ko­ja su ta­da ste­če­na, i to­ga smo se se­ti­li ka­da smo ne­dav­no bi­li pred za­dat­kom da po­zo­ve­mo ne­ke lju­de u na­še Ne­za­vi­sno druš­t vo. To­ga i dru­gih pri­jat­nih i uz­vi­še­nih tre­nu­ta­ka. Se­ti­li smo se jed­ ni dru­gih i ni­je­dan naš pri­ja­telj iz ono­ga vre­me­ na kog smo po­zva­li ni­je za­ka­zao. Svi su ov­de. To je pra­vi uspeh. Po­ka­za­lo se da lič­nim ve­za­ma i pri­ja­telj­stvi­ma, za­sno­va­nim na me­đu­sob­nom poš­to­va­nju i ce­ nje­nju na­ših umet­nič­kih de­la, ni­ma­lo ne mo­že naš­ko­di­ti na­ci­o­nal­na kul­tur­na bi­ro­krat­ska ma­ši­ ne­ri­ja u ko­ju su se la­ga­no, neo­set­no, uklju­či­li i mno­gi do­bri pi­sci, iz ube­đe­nja ili in­te­re­sa, sve­ jed­no, tek oni su, bar ka­ko ja shva­tam, sa­svim sta­li uz svo­ju na­ci­o­nal­nu kul­tur­nu bi­ro­kra­ti­ju / uo­sta­lom i po­li­tič­ku/, uko­pa­li se u njoj, šti­te­ći je i bra­ne­ći po sva­ku ce­nu, po ce­nu raz­la­za, pa je ta­ko, na na­šu ne­sre­ću, do to­ga opšteg raz­la­za i doš­lo. Ne sa­mo do raz­la­za već do pot­pu­nog kra­ ha jed­nog po­i­ma­nja kul­tur­ne po­li­ti­ke, ko­je na­ ci­o­nal­nu po­li­ti­k u i ide­o­l o­gi­ju sta­v lja is­p red umet­no­sti. Ža­lo­stan je taj po­raz umet­no­sti, ko­ji je oče­vi­dan, kao što je ža­lo­sno i to što se u pr­vim re­do­vi­ma to­ga po­ra­za na­la­ze upra­vo umet­ni­ci. To­li­ko smo se bo­ri­li pro­tiv pri­sta­ja­nja umet­ni­ka i umet­no­sti na dnev­ne za­dat­ke, a evo do­če­ka­li smo pu­ni ras­cvat to­ga slu­žbo­va­nja. Zna­čaj na­šeg Ne­za­vi­snog druš­tva, po­red sva­ko­ vr­sne bri­ge o pi­sci­ma, na­ro­či­to mla­đim, vi­dim u­pra­vo u to­me što je ono uzda­ni­ca umet­no­sti, pi­sa­ne re­či, pred uža­si­ma oko nas. I u na­ma.

Pa­vle Ugri­nov Sa­ra­je­vo, 19. XII 1989. god.

38


/ Sa Skupštine Nezavisnih pisaca u Sarajevu, 20. decembra 1989. godine. Arhiva Nezavisnih pisaca /

7. Kao svoj osnov­ni i naj­va­žni­ji in­te­res Ne­za­vi­sni pi­sci is­ti­ču svoj knji­žev­ni rad i pra­vo da on bu­de do­stu­pan jav­no­sti.

O PRA­V I­M A I SLO­B O­DA­M A Ljud­ska pra­va i umet­nič­ke slo­bo­de su kom­ple­ men­tar­ni poj­mo­vi, kao što su kul­tu­ra i ci­vi­li­za­ci­ja. Ne­mo­gu­ća su pot­pu­na ljud­ska pra­va bez umet­ nič­kih slo­bo­da, ne­po­treb­ne su i ne­mo­ral­ne umet­ nič­ke slo­bo­de bez pot­pu­nih ljud­skih pra­va. Kr­še­ nje ljud­skih pra­va sva­ka­ko je i sma­nji­va­nje umet­ nič­kih slo­bo­da, kao što je i gu­še­nje umet­nič­kih slo­bo­da sva­ka­ko kr­še­nje ljud­skih pra­va. Ta dva poj­ma su ci­vi­li­za­cij­ski i po­li­tič­ki neo­dvo­ji­va i tre­ba ih po­sma­tra­ti, me­nja­ti, za­ko­ni­ma šti­ti­ti i te za­ko­ne spro­vo­di­ti za­jed­no.

Ne­za­vi­sni pi­sci is­ti­ču da su se u nas po­ka­za­le ka­ ta­stro­fal­ne po­sle­di­ce ne­do­stat­ka opo­zi­ci­je ili opo­ zi­ci­ja i da je druš­tvo bez opo­zi­ci­je, in­te­lek­tu­al­ne ili po­li­tič­ke – bo­le­sno druš­tvo. Ne­za­vi­sni pi­sci će na pr­vo me­sto sta­vlja­ti od­bra­nu umet­nič­k ih slo­bo­da i ljud­skih pra­va, pra­vo na druk­či­je miš­lje­nje, mo­guć­nost jav­nog di­ja­lo­ga i to­le­ri­sa­nje svih po­li­tič­kih, ver­skih i na­ci­o­nal­nih raz­li­ka. U član­stvo ne­za­vi­snih pi­sa­ca stu­pa­će se po po­zi­vu (naj­ma­nje dva pred­la­ga­ča), a na osno­vu ve­ćin­ske od­lu­ke Skupšti­ne. Član­stvo u Ne­za­vi­snim pi­sci­ma ne pod­ra­zu­me­va ni­ka­k va po­seb­na pra­va, osim pra­va jav­ne zaš­ti­te od ide­o­loš­ke, po­li­tič­ke ili na­ci­o­nal­ne re­pre­si­je.

39

2. Ne­za­vi­sni pi­sci de­lu­ju na če­ti­ri na­či­na: 1) kroz pe­ri­o­dič­ne skupšti­ne, 2) kroz svo­ju iz­da­vač­ku de­ lat­nost, 3) kroz Fo­rum ne­za­vi­snih in­te­lek­tu­a­la­ca, i 4) kroz ini­ci­ja­ti­vu za osni­va­nje Sin­di­ka­ta Ne­za­vi­ snih pi­sa­ca. 3. Ne­za­vi­sni pi­sci će se fi­nan­si­ra­ti od do­na­to­ra, pri­ vat­nih fon­da­ci­ja, iz sop­stve­nih de­lat­no­sti i, ako bu­de bi­lo neo­p­hod­no, iz pri­lo­ga svo­jih čla­no­va. 4. Ne­za­vi­sni pi­sci će sa­ra­đi­va­ti sa svim slič­nim ili raz­li­či­tim udru­že­nji­ma, in­sti­tu­ci­ja­ma i udru­že­nji­ ma uko­li­ko se to ne ko­si sa Na­če­li­ma. 5. Ne­za­vi­sni pi­sci pri­zna­ju sa­mo od­go­vor­nost pred sop­stve­nom sa­veš­ću i ne pri­hva­ta­ju po­sred­niš­tvo ili sta­ra­telj­stvo po­li­ti­ke i ide­o­lo­gi­je, ma ka­ko se one pred­sta­vlja­le. 6. Ne­za­vi­sni pi­sci će uvek i svu­da is­ti­ca­ti po­zi­ci­ju po­je­din­ca ko­ja iz­vi­re iz na­suš­ne po­tre­be pi­sa­ca i in­te­lek­tu­a­la­ca da ži­ve u prav­noj dr­ža­vi gra­đan­skih i umet­nič­kih slo­bo­da.

1. Uki­da­nje sva­kog ob­li­ka ide­o­loš­ke, par­tij­ske i po­ li­cij­ske kon­tro­le nad umet­noš­ću i umet­ni­ci­ma. 2. Uniš­ta­va­nje svih taj­nih po­li­cij­skih do­si­jea o umet­ni­ci­ma i za­kon­sko one­mo­gu­ća­va­nje da se ubu­du­će stva­ra­ju. 3. Uki­da­nje iz­da­vač­kih i pro­gram­skih sa­ve­ta u iz­ da­vač­kim ku­ća­ma i svim ma­sov­nim me­di­ji­ma, kao i svih ka­drov­sko-ko­or­di­na­ci­o­nih te­la oko njih. 4. Uki­da­nje svih cr­nih li­sta kao i kri­te­ri­ju­ma o mo­ ral­no-po­li­tič­koj po­dob­no­sti. 5. Omo­gu­ća­va­nje umet­ni­ci­ma da pre­ko svog ne­ za­vi­snog sin­di­ka­ta šti­te svo­ja pra­va i bra­ne svo­je ma­te­ri­jal­ne in­te­re­se. 6. Za­kon­sko omo­gu­ća­va­nje po­vrat­ka dra­go­ce­nog in­sti­tu­ta me­ce­nat­stva, do­na­tor­stva i slo­bod­nih fon­da­ci­ja. 7. Je­din­stven za­kon ko­ji bi bio u skla­du sa Po­ve­ ljom UN i Hel­sin­škim do­ku­men­ti­ma i ga­ran­to­vao na či­ta­voj te­ri­to­ri­ji Ju­go­sla­vi­je mi­ni­mum umet­nič­ kih slo­bo­da i ljud­skih pra­va.

/

Za­la­že­mo se, sto­ga, za sle­de­će: N OVA M I SAO

Ne­za­vi­sni pi­sci ko­ri­ste reč Ju­go­sla­vi­ja i sve nje­ne iz­ve­de­ni­ce is­klju­či­vo kao ge­o­graf­ske poj­mo­ve, a za­la­žu se za je­din­stvo evrop­skog kul­tur­nog pro­ sto­ra, uz poš­to­va­nje oso­be­no­sti na­ci­o­nal­nih kul­ tu­ra.

1. Sva­ki član Ne­za­vi­snih pi­sa­ca za­dr­ža­va pu­nu slo­ bo­du knji­žev­nog, jav­nog i po­li­tič­kog de­lo­va­nja, a mo­že bi­ti is­klju­čen sa­mo on­da ka­da na­ru­ši osnov­ ne ci­lje­ve, i to ve­ćin­skom od­lu­kom Skupšti­ne.

/

Pri­stu­pa­nje Ne­za­vi­snim pi­sci­ma pred­sta­vlja nat­ po­li­tič­ki gest in­te­lek­tu­al­ne sa­ve­sti i od­go­vor­no­sti, od­bi­ja­nje da se uče­stvu­je u na­ci­o­nal­nim sva­đa­ma, bor­bi oko vla­sti i re­sta­lji­ni­za­ci­ji druš­tva.

Član­stvo u Ne­za­vi­snim pi­sci­ma pod­ra­zu­me­va is­ ti­ca­nje kri­te­ri­ju­ma sa­ve­sti, uz­dr­ža­va­nje od po­li­tič­ kih, na­ci­o­nal­nih i ver­skih sva­đa, do­sto­jan­stvo dis­ tan­ce u od­no­su na jed­no­u­mlje i ne­to­le­ran­ci­ju bi­lo ko­je vr­ste.

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

Ne­z a­vi­sni pi­sci ni­su ma­sov­na or­ga­ni­z a­ci­ja, već bro­jem ogra­ni­če­no te­lo ko­je ne te­ži za druš­t ve­ nom i po­li­tič­kom mo­ći, ko­je una­pred is­ti­če svo­ju pro­gram­sku ap­sti­nen­ci­ju od vla­sti.

Za­to je po­sto­ja­nje prav­ne dr­ža­ve i vla­da­vi­ne hu­ ma­nih i ci­vi­li­za­cij­skih na­pred­nih za­ko­na uslov bez ko­ga se ne mo­gu ni za­mi­sli­ti, a ka­mo­li ostva­ri­ti zaš­ti­ta ljud­skih pra­va i zaš­ti­će­nost pro­sto­ra umet­ nič­kih slo­bo­da. A da bi do to­ga mo­glo do­ći, neo­ p­hod­no je uki­nu­ti dik­ta­tu­ru jed­ne kla­se nad dru­ gi­ma, vla­da­vi­nu jed­ne par ­ti­je, okre­ta­nje sa­mo jed­nog slo­ja ili bro­ja lju­di na vla­sti – sve po­sto­je­će ili po­ten­ci­jal­ne ob­li­ke kla­sič­nog bolj­še­vi­zma i so­ vje­ti­zma – kao i sve for­me ra­si­stič­kih, to­ta­li­tar­nih ili na­ci­o­na­li­stič­kih ide­o­lo­gi­ja ko­je ta­kvi ob­li­ci upra­ vlja­nja druš­tvom ne­iz­be­žno pro­iz­vo­de.


RAS­PAD SA­V E­Z A KNJI­Ž EV­N I­K A JU­G O­S LA­V I­J E Pri­ča o od­gur­nu­tom or­ma­nu Na­kon ostav­ke Slo­bo­da­na Se­le­ni­ća na me­sto pred­se­da­va­ju­ćeg Sa­ve­za knji­žev­ni­ka Ju­go­sla­ vi­je, do­šao je red da „po klju­ču”, pred­sed­ni­ka pred­lo­ži Druš­tvo knji­žev­ni­ka Voj­vo­di­ne. Kan­di­ da­ti su bi­li Alek­san­dar Tiš­ma i Oto Tol­nai, pi­sci ko­ji će se, obo­ji­ca, pri­dru­ži­ti, kroz sa­mo dva me­se­ca, Udru­že­nju Ne­za­vi­snih pi­sa­ca u Sa­ra­je­vu. Alek­san­dar Tiš­ma je 25. ok­to­bra 1989. go­di­ne u svom Dnev­ni­ku za­pi­sao: „Ia­ko ni­sam iz­ri­či­to za­bra­nio da me kan­di­du­ju, već sa­mo re­kao, ne­ ki dan, da mi se Sa­vez knji­žev­ni­ka u sa­daš­njem ras­pad­nu­tom sta­nju ga­di, i da bih ko­mi­si­ji pre­

po­ru­čio da na­đe ne­kog ko je spre­man da za taj Sa­vez neš­to po­ra­di, što ja si­gur­no ni­s am – Udru­že­nje je za pred­sed­ni­ka Sa­ve­za pred­lo­ži­lo Ot­a Tol­na­i­ja, a ne me­ne. Otkad sam to pro­či­tao u no­vi­na­ma, ne mo­gu da sa­vla­dam – po­red olak­ša­nja – iz­ve­snu gor­či­nu. Jer, prem­da znam da bi me sed­ni­ce sa an­ti­pa­tič­nim lju­di­ma – a ta­kvih ima na sva­kom slič­nom sku­pu – iz­nu­ri­le, si­gur­no bi mi za­pa­lo na toj funk­ci­ji i po­ne­ko le­po pu­to­va­nje. A sad – na­knad­no, ka­ko to kod me­ne bi­va – do­se­ćam se: ne sa­mo pu­to­va­nje, već i ne­ka po­čast, ko­ja bi ko­ri­sti­la mo­joj po­zna­ to­sti i van ze­mlje. Sve u sve­mu, pro­pu­stio sam jed­nu ži­vot­nu avan­tu­ru, ko­joj ve­ro­vat­no ni­sam

ni do­ra­stao, zbog svog neo­se­ća­nja ko­lek­tiv­nog im­pe­ra­ti­va i zbog svo­je mi­zan­tro­pi­je. Ali, ko zna? Ni­sam do­zvo­lio da se to po­ka­že.” Is­po­sta­vi­će se da Tiš­ma ni­je niš­ta od to­ga pro­ pu­stio. Oto Tol­nai je i sam bio iz­ne­na­đen što su ga ko­le­ge iz Druš­tva knji­žev­ni­ka Voj­vo­di­ne iza­ bra­li za kan­di­da­ta za pred­sed­ni­ka Sa­ve­z a. U knji­zi „Pe­snik od svinj­ske ma­sti” (Grad­ska na­ rod­na bi­bli­o­te­ka „Žar­ko Zre­nja­nin”, 2007) je za­pi­sao: „Kan­di­da­ti smo bi­li Tiš­ma i ja, i na gla­ sa­nju u Druš­tvu knji­žev­ni­ka Voj­vo­di­ne bio sam ube­đen da će iza­bra­ti nje­ga, ali iz ne­kog raz­lo­ ga, valj­da za sa­mo je­dan glas vi­še od nje­ga, me­ne su od­re­di­li za pred­sed­ni­ka Sa­ve­za knji­ žev­ni­ka Ju­go­sla­vi­je. Mi­slio sam da stvar ne­će pro­ći, da će za­sta­ti ne­gde na vi­šem ni­vou, da će pro­pa­sti...” Ne sa­mo da ni­je bi­lo „pu­to­va­nja i po­ča­sti”, već Tol­nai ni­je do­bi­jao ni put­ne troš­ ko­ve za od­la­ske u Be­o­grad. „Usko­ro, ne sa­mo što ni­sam vi­še do­bi­jao ko­la, ne­go su nam i te­ le­fon i stru­ju is­klju­či­li, ni­sam vi­še imao ni pa­ra da ot­pu­tu­jem u Be­o­grad”. Oto Tol­nai će uvek za se­be go­vo­ri­ti da je „do­ ne­kle iza­bra­ni” po­sled­nji pred­sed­nik Sa­ve­za knji­žev­ni­ka Ju­go­sla­vi­je. „Uvek ka­žem da sam ja bio je­dan po­lu­o­če­ru­pa­ni, po­lu­o­šu­re­ni di­vlji ve­ par – ili ka­ko ono be­še u onoj baj­ci – jer me je ju­go­slo­ven­sko pred­sed­niš­tvo iza­bra­lo, ali glav­ na skupšti­na vi­še ni­je mo­gla da se sa­zo­ve. Da­ kle, bio sam pred­sed­nik, pre­u­zeo sam kan­ce­la­ ri­ju, ali na glav­nu sed­ni­cu sve ju­go­slo­ven­skog Sa­ve­za knji­žev­ni­ka vi­še ni­su doš­li ni Hr­va­ti, ni Slo­ven­ci, ni Al­ban­ci”. U knji­zi „Pe­snik od svinj­ske ma­sti” opi­sao je tu kan­ce­la­ri­ju. Na istom spra­tu su se u Fran­cu­skoj 7 na­la­zi­le i kan­ce­la­ri­je Sa­ve­ za knji­žev­ni­ka Ju­go­sla­vi­je i Udru­že­nja knji­žev­ ni­ka Sr­bi­je či­ji je pred­sed­nik ta­da bio Ma­ti­ja Beć­ko­vić. „On­da su lju­di iz Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Sr­bi­je po­če­li da mi ob­jaš­nja­va­ju da je na pa­pi­ru či­tav taj sprat nji­hov, sa­mo su jed­na vra­ta raz­dva­ja­la dva udru­že­nja, i po­la­ko su od­gur­nu­li or­man sa tih vra­ta, dok je Udru­že­nje knji­žev­ni­ka Sr­bi­je la­ga­no po­sta­ja­lo ba­za iz­ra­de na­ci­o­nal­nog pro­ gra­ma ru­ku pod ru­ku sa Aka­de­mi­jom”, se­ća se To­la­ni.

8. Oba­ve­zi­va­nje dr­ža­ve da fi­nan­si­ra umet­nič­ke ak­ tiv­no­sti svih vr­sta iz dr­žav­nog bu­dže­ta – u raz­me­ ri sa nji­ho­vim stvar­nim op­se­gom. 9. Rav­no­prav­no učeš­će pri­vat­nog sek­to­ra u svim vr­sta­ma umet­no­sti, kao i osni­va­nje pra­vih pri­vat­ nih iz­da­vač­kih pred­u­ze­ća, di­stri­bu­te­ra, ga­le­ri­ja, no­vi­na, ča­so­pi­sa, po­zo­riš­ta, ra­di­ja i te­le­vi­zi­je.

NA­Č E­L A NE­Z A­V I­S NOG SIN­D I­K A­TA Obra­ća­mo se svim umet­ni­ci­ma, svim umet­nič­kim udru­že­nji­ma i druš­t vi­ma sa ini­ci­ja­ti­vom za osni­ va­nje jed­nog ne­za­vi­snog sin­di­ka­ta umet­ni­ka. Mo­ li­mo vas da stro­go i pa­žlji­vo raz­mo­tri­te na­še ar­gu­ men­te. Sin­di­kal­na pra­va su pri­rod­na pra­va čo­ve­ka. Ona se ko­ri­ste da bi se obez­be­di­la slo­bo­da ba­vlje­nja svo­jim po­zi­vom, jed­na­ka pra­va sa svi­ma dru­gi­ma i pra­ved­na na­kna­da, tj. pro­fe­si­o­nal­nost, ne­di­skri­ mi­na­ci­ja i pra­vič­nost. Sa­daš­nji po­lo­žaj umet­ni­ka (kao uo­sta­lom i svih dru­gih) ta­kav je da niš­ta od to­ga ni­je obez­be­đe­no – ka­ko zbog pri­ro­de vla­da­ ju­ćeg si­ste­ma ta­ko i zbog po­sto­je­ćih ob­li­ka umet­ nič­kog udru­ži­va­nja. Si­stem na vi­še na­či­na ogra­ni­ča­va slo­bo­de, dis­kri­ mi­ni­še pro­fe­si­je i dr­ži umet­ni­ke u ma­te­ri­jal­noj za­ vi­sno­sti, a po­sto­je­ća udru­že­nja i druš­t va, uzev­ši na se­be da oba­vlja­ju ne­ke sin­di­kal­ne po­slo­ve, slu­ že kao sred­stva da se ova­kvi ci­lje­vi re­pre­si­je ostva­re. Po­red to­ga, u ne­do­stat­ku po­li­tič­kih slo­bo­da, udru­ že­nja i druš­tva se po­li­ti­zu­ju, če­sto ne sa­mo da bi se za­la­ga­li za naj­opšti­je slo­bo­de i pra­va, već i da bi po­dr­ža­va­la od­re­đe­ne po­li­tič­ke ci­lje­ve, što ni­je u skla­du s pri­ro­dom pro­fe­si­o­nal­nih udru­že­nja ko­ ja mo­ra­ju bi­ti iz­nad par­tij­skih i dru­gih in­te­re­sa ka­ko bi ob­u­hva­ti­la plu­ra­li­z am pro­fe­si­o­nal­nih, estet­skih i po­li­tič­kih opre­de­lje­nja svo­jih čla­no­va. Ne­za­vi­sni sin­di­kat umet­ni­ka bi se, sto­ga, za­la­gao za: 1. Naj­opšti­ja umet­nič­ka, pro­fe­si­o­nal­na i po­li­tič­ka pra­va svih svo­jih čla­no­va i svih lju­di uopšte. Ovo za­la­ga­nje sa­dr­ži i uve­re­nje da sa­mo u si­ste­mu po­ li­tič­kih, umet­nič­kih i pri­vred­nih slo­bo­da mo­že bi­ti obez­be­đe­na i slo­bo­da po­je­din­ca u svo­joj pro­fe­si­ji. 2. Ukla­nja­nje svih ob­li­ka dis­kri­mi­na­ci­je umet­nič­kih pro­fe­si­ja. Ovo pret­po­sta­vlja slo­bo­du štam­pe i iz­ da­vač­ke de­lat­no­sti, pri­vat­nih ga­le­ri­ja i tr­go­vi­ne umet­nič­kim pred­me­ti­ma i svih vi­do­va ne­za­vi­snog, pri­vat­nog i ko­lek­tiv­nog pro­fe­si­o­nal­nog i tr­go­vač­ kog de­lo­va­nja u umet­nič­kim pro­fe­si­ja­ma. Ovo ta­ko­đe pod­ra­zu­me­va i od­re­đe­ne ob­li­ke kre­di­ti­ra­ nja i opo­re­zi­va­nja, ko­ji od­go­va­ra­ju umet­nič­kim de­lat­no­sti­ma. A ši­re to zna­či od­go­va­ra­ju­će mo­

40


guć­no­sti za­poš­lja­va­nja umet­ni­ka, re­ša­va­nja stam­ be­nih pro­ble­ma i sti­ca­nja so­ci­jal­nih i pen­zij­skih pra­va. 3.Va­lja­nu na­dok­na­du za rad. Da­nas je tr­žiš­te u umet­nič­kim pro­fe­si­ja­ma ta­k vo da ne­shva­tlji­vo oba­ra vred­nost sva­kog umet­nič­kog po­sla. Ce­nov­ ni­ci se ne poš­tu­ju, na sva­ki na­čin se za­ki­da na ugo­ vo­ri­ma. To je za­to što ni­ko ne šti­ti umet­ni­ka i on pro­la­zi kroz sva mo­gu­ća po­ni­že­nja da bi od po­ slo­dav­ca do­bio ka­k vu-ta­k vu na­kna­du za rad. Ne­za­vi­sni sin­di­kat umet­ni­ka osni­va se sa uve­re­ njem da ni­jed­na par­ti­ja, ni naj­bo­lji si­stem, ni bi­lo ko­ji ob­lik po­seb­nog od­no­sa umet­ni­ka i vla­sti ne mo­gu da za­do­vo­lje traj­ne po­tre­be umet­ni­ka, i to ne sa­mo kao in­te­lek­tu­a­la­ca, već i kao lju­di. Sa­mo za­la­ga­nje za pro­fe­si­o­nal­nu i po­li­tič­ku ne­za­vi­snost mo­že da obez­be­di umet­nič­ke slo­bo­de, pro­fe­si­o­ nal­nu rav­no­prav­nost i ma­te­ri­jal­ni pro­bi­tak. Sve ovo, raz­u­me se, zna­či da ista sin­di­kal­na i po­li­ tič­ka pra­va mo­gu, i tre­ba, da ima­ju i ko­ri­ste i svi dru­gi – rad­ni­ci, se­lja­ci, slu­žbe­ni­ci, pri­vat­ni­ci – što je i ostvar­lji­vo sa­mo u slo­bod­nom i de­mo­krat­ skom druš­t vu. To­me te­ži i ini­ci­ja­ti­va Ne­za­vi­snih pi­sa­ca za osni­va­nje ne­za­vi­snog sin­di­ka­ta umet­ni­ka.

Sma­tra­ju­ći se­be de­lom Evro­pe i baš­ti­ni­ci­ma evrop­ skog du­ha, mi, Ne­za­ci­sni pi­sci, pri­hva­ta­mo osnov­ ne po­stav­ke Osni­vač­kog od­bo­ra Evrop­skog kul­ tur­nog klu­ba ko­je pot­pi­su­ju ugled­ni ne­z a­vi­sni pi­sci Češ­ke, Slo­vač­ke, Ru­si­je i Polj­ske. U tom zna­čaj­nom do­ku­men­tu se, iz­me­đu osta­log, ka­že da su plo­do­vi du­ha da­nas uglav­nom sve­de­ ni na de­ko­ra­ci­ju ci­vi­li­za­ci­je u slu­žbi po­li­tič­kih, ide­o­ loš­kih i ko­mer­ci­jal­nih ci­lje­va i da nji­ho­va bit po­ sta­je su­prot­sta­vlje­na suš­ti­ni hu­ma­ni­zma i umet­ nič­ke sa­ve­sti. Tre­ba, da­kle, po­ki­da­ti la­žne ve­ze iz­me­đu teh­no­loš­ke ci­vi­li­za­ci­je i pri­ro­de, ide­o­loš­kih slo­ga­na i kul­tu­re, hu­ma­ni­zma i na­si­lja, ko­mer­ci­ja­ li­za­ci­je i umet­nič­ke sa­ve­sti. Zbog sve­ga to­ga pred­

/ Faksimil potpisa prisutnih na Skupštini Nezavisnih pisaca /

41

N OVA M I SAO

/

Ni­ko vi­še u Evro­pi ne mo­že ži­ve­ti sam, izo­lo­van, zaš­ti­ćen bi­lo ka­k vom gvo­zde­nom za­ve­som; da­ naš­nja i su­traš­nja Evro­pa je gu­sta i ne­ras­ki­di­va mre­ža kul­tur­nih, eko­nom­skih, teh­nič­kih i je­zič­kih ko­mu­ni­ka­ci­ja.

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

Na­su­prot svim po­li­tič­kim raz­li­ka­ma, raz­li­či­tim isto­ rij­skim i dru­gim is­ku­stvi­ma, gra­ni­ca­ma ko­je us­po­ sta­vlja­ju dr­ža­ve, ide­o­lo­gi­je i re­ži­mi, ide­ja o kon­ti­ nu­i­te­tu i je­din­stvu evrop­skog kul­tur­nog pro­sto­ra pre­va­zi­la­zi po­de­le na Is­tok i Za­pad i po­sta­vlja no­vu re­al­nost – Evro­pu kao za­jed­nič­ki dom za oso­be­ne i to­le­rant­ne na­ci­o­nal­ne kul­tu­re.

/

EVROP­S KI KUL­T UR­N I KLUB


la­že se osni­va­nje slo­bod­nog ne­za­vi­snog udru­že­ nja, ne­ke vr­ste in­te­lek­tul­nog par­la­men­ta ne­za­vi­ snog od raz­li­či­tih ob­li­ka vla­da­vi­na, ide­o­lo­gi­ja, po­li­tič­kih ili re­li­gi­o­znih opre­de­lje­nja. Glav­ni ci­lje­vi Evrop­skog kul­tur­nog klu­ba u pot­pu­ no­sti se po­kla­pa­ju sa na­me­ra­ma Ne­za­vi­snih pi­sa­ca: 1 – stvo­ri­ti no­vu at­mos­fe­ru za re­gu­la­ci­ju raz­li­či­tih ob­li­ka udru­ži­va­nja umet­ni­ka; 2 – uki­da­ti veš­tač­ke pre­pre­ke ko­je de­le Evro­pu i za­la­ga­ti se za je­din­stven evrop­ski kul­tur­ni pro­stor, ima­ju­ći u vi­du sve raz­li­ke; 3 – hra­bri­ti ume­ni­ke da iza­đu iz izo­la­ci­je ko­ja im je na­met­nu­ta; 4 – pro­na­la­zi­ti mo­guć­nost za stva­ra­lač­ke su­sre­te umet­ni­ka raz­li­či­tih pra­va­ca, ge­ne­ra­ci­ja i na­rod­no­sti;

7 – su­prot­sta­vi­ti se opa­sno­sti­ma na­ci­o­na­li­zma i kse­no­fo­bi­je, po­dr­ža­va­ju­ći iden­ti­tet na­ci­o­nal­nih kul­tu­ra. Evrop­ski kul­tur­ni klub tre­blo bi da bu­de ne­za­vi­sna, ne-dr­žav­na aso­ci­ja­ci­ja otvo­re­na za sve sve one ko­ji pri­hva­ta­ju ove osnov­ne ide­je. Fi­nan­si­ra­će se pre­ko do­na­to­ra, pri­vat­nih fon­da­ci­ja, pri­ho­da od sop­stve­nih ak­tiv­no­sti i, mo­gu­će je, od čla­na­ri­ne. Se­diš­te Osni­vač­kog od­bo­ra je u Pra­gu, a osnov­na do­ku­men­ta pot­pi­sa­li su pi­sci kao što su Vac­lav Ha­ vel, Ar­nošt Gol­dflam, Ivan Hof­man, An­drej Bi­tov, i dru­gi. Poš­to se ci­lje­vi Ne­za­vi­snih pi­sa­ca Ju­go­sla­vi­je go­ to­vo u pot­pu­no­sti po­kla­pa­ju sa na­me­ra­ma osni­ va­ča ovog Klu­ba, pred­la­že­mo na­še pri­dru­ži­va­nje ovoj ak­ci­ji ne­za­vi­snih pi­sa­ca Evro­pe.

5 – šti­ti­ti umet­ni­ke od bi­ro­krat­skih, po­li­tič­kih i ko­ mer­ci­jal­nih ma­ni­pu­la­ci­ja;

VOZ PUN PI­S A­C A

6 – bra­ni­ti pro­ga­nja­ne umet­ni­ke i umet­nič­ke po­ kre­te;

„Po­zvao me je te­le­fo­nom Va­si­li­je Po­po­vić (pra­vo ime Pa­vla Ugri­no­va) u ime „ne­za­vi­snih pi­sa­ca” da

Ivan Lo­vre­no­vić Iz in­ter­vjua „Bo­sna je teš­ka ze­mlja”, 24. no­ vem­bar 1989. go­di­ne, „Na­ši da­ni”, Sa­ra­je­vo (au­tor: Ma­jo Otan) - Ini­ci­ja­ti­vu za osni­va­nje Udru­že­nja ne­za­vi­ snih pi­sa­ca pot­pi­sao sam ne za­to što če­ znem za udru­ži­va­njem i or­ga­ni­zi­ra­njem; je­ di­no za čim če­znem to je mir ku­će i pri­vat­ no­sti, sve da­lji i neo­stvar­lji­vi­ji, na­ža­lost. Ali, svo­jim pro­gram­skim apo­stro­fi­ra­njem pro­fe­ si­je i ig­no­ri­ra­njem ide­o­lo­gi­je (kla­sne, na­ci­o­ nal­ne ili ko­je dru­ge), ova ini­ci­ja­ti­va pru­ž a mo­guć­nost da pi­sac u bu­duć­no­sti stek­ne svoj stvar­ni druš­tve­ni krov nad gla­vom, a ne kao do sad, ide­o­loš­ku fa­ta­mor­ga­nu. I dru­go, ovo bi ko­nač­no, po pr­vi put u nas, mo­gla da se ro­di slo­bod­na aso­ci­ja­ci­ja i fo­rum slo­bod­ nih lju­di, ko­ji ne­će oba­ve­zi­va­ti ni­ka­kav de­le­ gat­ski si­stem, ni­ka­kav de­mo­krat­ski a još ma­ nje ne­d e­m o­k rat­ski cen­tra­li­z am, ni­k a­k av na­ci­o­nal­ni in­te­res i ni­ka­kvi vi­ši ci­lje­vi svi­je­tle bu­duć­no­sti; ko­ji će oba­ve­zi­va­ti sa­mo in­te­re­ si i vi­so­ki za­htje­vi za­jed­nič­ke pro­fe­si­je, gra­ đan­ske i umjet­nič­ke slo­bo­de.

im se pri­dru­žim” – pi­še Alek­san­dar Tiš­ma u svom Dnev­ni­ku 1. no­vem­bra – „Oče­ki­vao sam ta­ko neš­ to ot­ka­ko sam u no­vi­na­ma ju­če ugle­dao vest o tom druš­tvu ko­je, ko­nač­no, ne pod­le­že na­ci­o­nal­ no-te­ri­to­ri­jal­noj hi­ste­ri­ji, i od­mah sam pri­stao. Pre­ po­ru­čio sam da iz No­vog Sa­da uzmu još ne­kog, Ot­a Tol­na­i­ja, pa poš­to smo se u tom slo­ži­li, te­le­ fo­ni­rao sam ovom da za­tra­žim pri­sta­nak. Od­mah ga je i on dao, do­dav­ši da je, kad je ugle­dao vest, po­mi­slio da je to naj­va­žni­ji do­ga­đaj kod nas po­ sled­njih go­di­na.”

/ Vozna karta Beograd-Sarajevo-Beograd /

Pa­vle Ugri­nov, Sa­ra­je­vo, 19. de­cem­bar 1989. – „Po­ la­zi­mo po­slov­nim vo­zom za Sa­ra­je­vo u 6,30 sa glav­ne že­le­znič­ke sta­ni­ce. Pu­tu­je­mo Iz Be­o­gra­da: Mir­ko Ko­vač, Fi­lip Da­vid. Vi­do­sav Ste­va­no­vić, Da­ vid Al­ba­ha­ri, Mi­haj­lo Pan­tić, Ra­de Kon­stan­ti­no­vić i ja. U Ru­mi nam se pri­klju­ču­ju Alek­san­da­r Tiš­ma i Oto Tol­nai. Re­zer­vi­sa­li smo dva ku­pea. Ra­de i ja se­di­mo jed­no vre­me sa Vi­do­sa­vom. On nam pred­ la­že da osnu­je­mo ak­ci­o­nar­sko druš­tvo, pre­ko ko­ga će­mo štam­pa­ti na­še knji­ge. Uvek smo ga sma­tra­li po­slov­nim čo­ve­kom i za­to pred­log uzi­ma­mo ozbilj­ no. Za­tim nam pri­ča ka­ko je ne­dav­no Do­bri­ca Ćo­ sić do­la­zio kod nje­ga i po­ku­ša­vao da ga od­vra­ti od no­vog Udru­že­nja, ia­ko je on je­dan od nje­go­vih osni­va­ča. Ćo­sić sma­tra da tre­ba da osta­ne na stra­ ni „pra­vih” srp­skih pi­sa­ca (Fran­cu­ska 7), a ne da bu­de u druš­t vu ne­k a­k ve „an­ti­srp­ske” ko­a­li­ci­je.

42


Na tom sa­stan­ku u „Svje­tlo­sti”, ve­če pre Skupšti­ne, raz­ma­tra­ni su pred­lo­zi do­ku­me­na­ta, a iz­me­ne su na­pra­vlje­ne sa­mo u pr­vom do­ku­men­tu „Osnov­na na­če­la na­me­ra, de­lo­va­nja i udru­ži­va­nja Ne­za­vi­snih pi­sa­ca”.

JU­G O­S LA­V I­JA NI­J E SA­M O GE­O ­G RAF­S KI PO­JAM Od­red­ni­ca pod bro­jem 5 ovog do­ku­men­ta, u ko­ jem je u pred­lo­gu sta­ja­lo da „Ne­za­vi­sni pi­sci ko­ri­ ste reč Ju­go­sla­vi­ja i sve nje­ne iz­ve­de­ni­ce is­klju­či­vo kao ge­o­graf­ske poj­mo­ve, a za­la­žu se za je­din­stvo evrop­skog kul­tur­nog pro­sto­ra, uz poš­to­va­nje oso­ be­no­sti na­ci­o­nal­nih kul­tu­ra”, iz­me­nje­na je i u usvo­ je­nom do­ku­men­tu gla­si „Ne­za­vi­sni pi­sci poš­tu­ju raz­li­či­to­sti na­ci­o­nal­nih kul­tu­ra unu­tar Ju­go­sla­vi­je

43

O Pred­lo­zi­ma do­ku­me­na­ta ras­pra­vlja­lo se i pre sa­mog su­sre­ta u Sa­ra­je­vu. Pa­vle Ugri­nov je u knji­ zi „Eg­zi­sten­ci­ja” za­pi­sao da se 8. de­cem­bra, onog da­na ka­da je „Bor­ba” ob­ja­vi­la Pred­lo­ge do­ku­me­ na­ta, sa­stao sa Ra­de­tom Kon­stan­ti­no­vi­ćem: „Ra­de pri­hva­ta ini­ci­ja­ti­vu u na­če­lu i sa­gla­san je da pu­tu­ je sa na­ma u Sa­ra­je­vo na skupšti­nu. Što se do­ku­ me­na­ta ob­ja­vlje­nih u „Bor­bi” ti­če, ima na njih jed­ nu pri­med­bu i dve opa­ske, ko­je su vi­še in­ter­ne pri­ro­de. Pri­med­ba se od­no­si na tre­ti­ra­nje Ju­go­sla­ vi­je is­klju­či­vo kao – ge­o­graf­skog poj­ma. Ju­go­sla­ vi­ja je, pod­vla­či, za nas i neš­to vi­še, i neš­to du­blje, i neš­to ne sa­mo objek­tiv­no već i lič­no, pa je ne bi tre­ba­lo svo­di­ti na „ge­o­graf­ski po­jam”. Dve opa­ske su vi­še za me­ne lič­no”.

- iz­ja­va da­ta sa­ra­jev­skom „Oslo­bo­đe­nju” od­ mah na­kon odr­ža­ne Skupšti­ne - Ovoj or­ga­ni­za­ci­ji pri­stu­pio sam, po­naj­pre, iz mo­ral­nih raz­lo­ga. Kao pi­sac iz Bo­sne i Her­ ce­go­vi­ne, ne pri­sta­jem na stvar­nost ko­ja mi ne omo­gu­ća­va pri­rod­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju s pi­ scem iz bi­lo kog di­je­la na­še ze­mlje, bez op­ te­re­će­nja bi­lo ko­je vr­ste. Nad svo­jim knji­žev­ nim ra­dom ne že­lim ni­či­je tu­tor­stvo, taj rad uo­sta­lom, u svo­joj suš­ti­ni, i je­ste stvar sa­mo mo­je sa­vje­sti.

Na­rav­no, na sa­stan­ku u „Svje­tlo­sti” se di­sku­to­va­lo o sve­mu. Ostao je za­pis Alek­san­dra Tiš­me (Dnev­ nik): „Ipak sam se i ovog pu­ta iz­vu­kao od opa­sno­ sti is­ti­ca­nja: su­ge­ri­sao sam na sku­pu da ne bi­ra­mo pred­sed­ni­ka, već sa­mo ko­or­di­na­to­ra, i taj se pred­ log do­pao, pa smo iza­bra­li, do­du­še ne jed­nog, već tri, me­đu ko­ji­ma sam ja on­da je­dan, a ni­sam hteo bi­ti ni taj je­dan”. Ras­pra­vlja­lo se i o do­ku­men­tu „Evrop­ski kul­tur­ni klub”, jer je Tiš­ma za­pi­sao i da je Vi­to­mir Lu­k ić „bu­la­znio o svom pro­ti­vlje­nju smer­ni­ci na­šeg do­ku­men­ta o pri­klju­če­nju Evro­pi, zbog če­ga sam mu do­sta oš­tro obri­sao nos.” Su­tra­dan, ka­da su se pi­sci oku­pi­li u ma­loj sa­li u zgra­di Cen­tral­nog ko­mi­te­ta omla­di­ne BiH, u uli­ci Da­ni­je­la Ozme, pri­sut­ni­ma se, jer skup je bio otvo­ ren za jav­nost, obra­tio Fi­lip Da­vid, a po­tom i Vi­to­ mir Lu­kić. Bi­la je gu­žva – no­vin­ski tek­sto­vi sve­do­ če o to­me da je no­vi­na­ra bi­lo ko­li­ko i pi­sa­ca. „Fi­ća je pro­či­tao do­ku­men­ta a on­da je Vi­to­mir Lu­kić odr­žao kra­ći go­vor o mo­ral­nom aspek­tu no­vog Udru­že­nja. Za­tim su go­vo­ri­li Vi­sko­vić i dru­gi. Do­ ku­men­ta su usvo­je­na, ona­ko ka­ko smo se pret­ hod­ne ve­če­ri do­go­vo­ri­li, a on­da je usle­di­lo pot­pi­ si­va­nje Pri­stup­nog do­ku­men­ta. Tač­no tri­de­set

/

Na pi­ta­nje no­vi­na­ra li­sta „Oslo­bo­đe­nje” (U pr­vo­ bit­nom na­cr­tu Do­ku­me­na­ta sta­ja­lo je da Ne­za­vi­sni pi­sci ri­ječ Ju­go­sla­vi­ja i sve nje­ne iz­ved­ni­ce ko­ri­ste kao is­klju­či­vo ge­o­graf­ske poj­mo­ve. Umje­sto to­ga, u usvo­ je­nim Do­ku­men­ti­ma sto­ji ju­go­slo­ven­ski kul­tur­ni pro­ stor. Ka­kav je vaš od­nos pre­ma tom poj­mu?), Mir­ko Ko­vač je od­go­vo­rio: „Mi­slim da smo ovom ko­rek­ ci­jom neš­to sreć­ni­je i pre­ci­zni­je for­mu­li­sa­li taj, u na­šim pri­li­ka­ma ne­do­volj­no is­tra­žen po­jam ju­go­ slo­ven­skog kul­tur­nog pro­sto­ra. Teš­ko ga je pre­ci­ zi­ra­ti, ma­da ga ja shva­tam kao pro­stor u ko­jem se pro­ži­ma­ju i na­do­pu­nju­ju raz­li­či­te kul­tu­re i tra­di­ci­ je. Ne vi­dim da su raz­li­ke bi­lo ka­kva pre­pre­ka, po­ go­to­vu ka­da je u pi­ta­nju knji­žev­nost, za na­še za­ jed­nič­ko de­lo­va­nje.” N OVA M I SAO

Je­dan od osni­va­ča Ne­za­vi­snih pi­sa­ca, Oto Tol­nai, ko­ji je bio i po­sled­nji pred­sed­nik Sa­ve­za knji­žev­ ni­ka Ju­go­sla­vi­je, za­pi­sao je u knji­zi „Pe­snik od svinj­ske ma­sti” (Grad­ska na­rod­na bi­bli­o­te­ka „Žar­ ko Zre­nja­nin”, Zre­nja­nin, 2007) da je već i u Sa­ve­zu knji­žev­ni­ka Ju­go­sla­vi­je mo­gao „istin­ski da sa­ra­đu­je sa­mo još sa bo­san­skim pi­sci­ma” i da „ni­je slu­čaj­no što se osni­vač­ka skupšti­na Udru­že­nja ne­za­vi­snih pi­sa­ca odr­ža­la u Sa­ra­je­vu”.

Mir­ko Mar­ja­no­vić

/

Je­dan sa­sta­nak se odr­žao već to ve­če u Iz­da­vač­koj ku­ći „Svje­tlost”, ko­ja je, u to vre­me već na­bu­ja­log na­ci­o­na­li­zma, va­ži­la za još uvek „ju­go­slo­ven­sko ori­ jen­ti­sa­nu” iz­da­vač­ku ku­ću. Ured­nik Ga­vri­lo Gra­ho­ vac, kao i glav­ni ured­nik Ivan Lo­vre­no­vić, bi­li su iz­u­zet­no va­žna po­kre­tač­ka sna­ga i u sa­moj or­ga­ni­ za­ci­ji ce­lo­kup­nog do­ga­đa­ja. U sa­ra­jev­skim no­vi­na­ ma „Na­ši da­ni”, 24. no­vem­bra 1989. go­di­ne, Lo­vre­ no­vić u in­ter­vjuu go­vo­ri upra­vo o raz­lo­zi­ma te ju­ go­slo­ven­ske ori­jen­ta­ci­je: „Ju­go­sla­vi­ja je naš ži­vot­ni i kul­tur­no-ko­mu­ni­ka­cij­ski pro­stor. Ali, du­bo­ko sam skep­ti­čan kad u toj po­hva­li ot­kri­jem po­li­tič­ki pri­ zvuk; on mi, na­i­me, kao ja­je ja­je­tu sli­či na onu sta­ru pri­ču o „idej­noj či­sto­ti” kao kri­te­ri­ju za ocje­nji­va­nje iz­da­vač­ko­ga po­sla. Dru­gim ri­je­či­ma, naš po­sao ni­ je da se ba­vi­mo ar­ti­ku­li­ra­njem po­li­ti­ke i po­li­tič­ko­ga pro­gra­ma, već da afir­mi­ra­mo i pla­si­ra­mo ono što je du­hov­no, in­te­lek­tu­al­no, estet­ski re­le­vant­no u uni­ver­zal­nim, pa za­to i ju­go­slo­ven­skim raz­mje­ra­ ma. Ako je u to­me im­pli­ci­ra­na i ne­ka­kva po­li­tič­ka ju­go­sla­ven­ska di­men­zi­ja ne­mam niš­ta pro­tiv.”

i za­la­žu se za nji­ho­vo me­đu­sob­no ko­mu­ni­ci­ra­nje kao i za je­din­stven evrop­ski kul­tur­ni pro­stor”. Za sve raz­li­ke, iz­me­ne u for­mu­la­ci­ja­ma, sa­zna­je­mo iz ve­o­ma va­žnog do­ku­men­ta sa­ču­va­nog u ar­hi­vi Ne­za­vi­snih pi­sa­ca. Na­i­me, na­kon odr­ža­nog sku­pa, Ivan Lo­vre­no­vić je pre­u­zeo za­da­tak da usvo­je­ne iz­me­ne une­se u do­ku­men­ta, pre­ku­ca ih i po­ša­lje Fi­li­pu Da­vi­du u Be­o­grad. Sa­ču­va­no je nje­go­vo pi­ smo sa „pre­ku­ca­nom ko­nač­nom ver­zi­jom na­ših do­ku­me­na­ta”. U po­re­đe­nju Pred­lo­ga i ko­nač­nih do­ku­me­na­ta, uoč­lji­vo je da su pi­sci na tom sa­stan­ ku di­sku­to­va­li o sva­koj stav­ci, i po­seb­no obra­ća­li pa­žnju da bu­du ve­o­ma pre­ci­zni u for­mu­la­ci­ja­ma. U od­red­ni­ci pod bro­jem 10 je ta­ko na­pra­vlje­na sle­de­ća iz­me­na: u Pred­lo­gu je pi­sa­lo: „Član­stvo u Ne­za­vi­snim pi­sci­ma pod­ra­zu­me­va is­ti­ca­nje kri­te­ ri­ju­ma sa­ve­sti, uz­dr­ža­va­nje od po­li­tič­kih, na­ci­o ­ nal­nih i ver­skih sva­đa, do­sto­jan­stvo dis­tan­ce u od­no­su na jed­no­u­mlje i ne­to­le­ran­ci­ju bi­lo ko­je vr­ste”, da bi u ko­nač­noj ver­zi­ji ova od­red­ni­ca iz­ gle­da­la ova­ko: „Član­stvo u Ne­za­vi­snim pi­sci­ma pod­ra­zu­me­va is­ti­ca­nje kri­te­ri­ju­ma sa­ve­sti, uz­dr­ ža­va­nje od po­li­tič­kih, na­ci­o­nal­nih i ver­skih sva­đa, su­prot­sta­vlja­nje jed­no­u­mlju i ne­to­le­ran­ci­ji bi­lo ko­je vr­ste”. Da­kle, ne „do­sto­jan­stvo dis­tan­ce” već di­rekt­no „su­prot­sta­vlja­nje”. Di­sku­to­va­lo se i o na­ či­nu de­lo­va­nja, jer je iz­me­nje­na i od­red­ni­ca pod bro­jem 12. Ona je pr­vo­bit­no gla­si­la: Ne­za­vi­sni pi­ sci de­lu­ju na če­ti­ri na­či­na: 1) kroz pe­ri­o­dič­n e skupšti­ne, 2) kroz svo­ju iz­da­vač­ku de­lat­nost, 3) kroz Fo­rum ne­za­vi­snih in­te­lek­tu­a­la­ca, i 4) kroz ini­ ci­ja­ti­vu za osni­va­nje Sin­di­ka­ta Ne­za­vi­snih pi­sa­ca, da bi u ko­nač­noj ver­zi­ji pi­sa­lo ova­ko: Ne­za­vi­sni pi­sci de­lu­ju na če­ti­ri osnov­na na­či­na: 1. kroz po­ vre­me­ne su­sre­te, 2. kroz svo­ju iz­da­vač­ku de­lat­ nost, 3. kroz sa­rad­nju sa svim slič­nim druš­tvi­ma, in­sti­tu­ci­ja­ma ili udru­že­nji­ma, 4. kroz ini­ci­ja­ti­vu za osni­va­nje Sin­di­ka­ta ne­za­vi­snih umet­ni­ka. I kao po­sled­nja iz­me­na, od­red­ni­ca broj 14 u ko­nač­noj ver­zi­ji gla­si: Po­slo­ve iz­me­đu dva su­sre­ta oba­vlja­će tri iza­bra­na ko­or­di­na­to­ra.

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

Vi­do­sav ga je od­bio; raz­o­ča­ran je nje­go­vim po­na­ ša­njem, nje­go­vim is­klju­či­vim, ka­te­go­rič­kim pri­ med­ba­ma. Mi smo, da­kle, u Ćo­si­će­vim oči­ma „an­ti-srp­ska” ko­a­li­ci­ja a ne ju­go­slo­ven­ski pi­sci, što za­ pra­vo od­ra­ža­va či­ta­vu po­li­tič­ku si­tu­a­ci­ju u Sr­bi­ji. U Sa­ra­je­vu nas sa­če­ku­je sun­ča­no vre­me ali i sna­ žan ve­tar, ko­ji me­ni ne pri­ja.”


pot­pi­sa. Iza­bra­na su tri ko­or­di­na­to­ra. Je­dan će bi­ti u Sa­ra­je­vu, dru­gi u Za­gre­bu a tre­ći u No­vom Sa­du. (Ivan Lo­vre­no­vić, Ve­li­mir Vi­sko­vić i Alek­san­ dar Tiš­ma.) Se­kre­tar Ne­za­vi­snih, bar u pr­vom ime­ no­va­nju je Mi­ka Pan­tić. Vo­dio je za­pi­snik ce­lo­kup­ nog za­se­da­nja. Ta­ko da je do­ku­ment u nje­go­vim ru­ka­ma, o te­ma­ma, pro­gra­mu i ime­ni­ma uče­sni­ka. Skupšti­na je ti­me za­vr­še­na” – Ugri­nov. Nje­gov je dnev­nik „Nul­ta eg­zi­sten­ci­ja”, po­red zva­ nič­ne do­ku­men­ta­ci­je Ne­za­vi­snih pi­sa­ca, ključ­no sve­do­čan­stvo o do­ga­đa­ju... Ži­vo­jin Pa­vlo­vić, ko­ji je dnev­ni­ke pi­sao sva­ko­dnev­no, bio se raz­bo­leo i ni­je išao u Sa­ra­je­vo. Tiš­ma je, u svom sti­lu, sa­mo za­pi­sao im­pre­si­je o se­bi.

NE PRI­S TA­JA­T I Sve ta­daš­nje no­vi­ne ob­ja­vi­le su vest o osni­va­nju Ne­za­vi­snih pi­sa­ca Ju­go­sla­vi­je. No­vin­ski na­slo­vi su na­kon sku­pa u Sa­ra­je­vu bi­li: „Du­hov­ni ključ za evrop­ski dom”, „Po za­ko­nu sa­vje­sti”, „Bez cr­nih li­ sta”, „Sa­vez iz­nad svih sva­đa”, „Slo­bo­dan i ne­for­ ma­lan skup”, „Po­je­di­nac u fo­ku­su”, „Pro­tiv jed­no­ u­mlja” i dr. Ne­ko­li­ko da­na po­sle tog do­ga­đa­ja, me­dij­ski pro­stor će za­u­ze­ti dra­ma­tič­ne ve­sti iz Ru­mu­ni­je. Ne­za­vi­sni pi­sci će se sa­sta­ti još u Bi­je­ lji­ni, sle­de­će go­di­ne. Do kra­ja te, 1990. go­di­ne sku­plja­će pri­lo­ge za pu­bli­ka­ci­ju ko­ju će že­le­ti da ob­ja­ve. Mi­haj­lo Pan­tić će im, kao se­kre­tar Udru­že­ nja ko­je ni­ka­da for­mal­no ni­je re­gi­stro­va­no, 21.

ju­na po­sla­ti pr­vi do­pis, a po­no­vi­će ga 11. ok­to­bra 1990. go­di­ne. Sve je iš­lo spo­ro, po­če­lo da je­nja­va... Alek­san­dar Tiš­ma ša­lje svoj pri­log u av­gu­stu te go­di­ne i pi­še „ako dru­gi ne­za­vi­sni ne po­ša­lju niš­ta, ne­moj­te ni ovaj moj pri­log za­dr­ža­ti, ne­go mi ga vra­ti­te. Ne­moj­te si­lom stva­ra­ti pu­bli­ka­ci­ju, na­ro­ či­to ne pe­ri­o­dič­nu, da­kle re­dov­nu, ako ve­ći­na čla­ no­va ni­je za to ras­po­lo­že­na. Moj pri­log mo­že­te štam­pa­ti la­ti­ni­com, na srp­sko­hr­vat­skom. Po­zdra­ vlja Vas Alek ­san­dar Tiš­ma”. Al­ma­nah ne­za­vi­snih pi­sa­ca ni­ka­da ni­je ob­ja­vljen. Ovo na­še pod­se­ća­nje na če­tvrt ve­ka od jed­ne „od­ bra­ne od bo­le­snog druš­t va”, pod­se­ća­nje je, još jed­no, da ne­ki po­je­din­ci „ni­su pri­sta­ja­li”. Zlu­rad­ni­ ci su ko­men­ta­ri­sa­li da se vi­še zna pro­tiv če­ga je ovo druš­tvo bi­lo, ne­go za če­ga su se bo­ri­li, ali da­ni, me­ se­ci i go­di­ne ko­je su usle­di­le, pot­pu­no su po­ka­za­ le ka­ko je za ovaj pro­stor bi­lo i još da­nas je­ste, iz­u­ zet­no zna­čaj­no što su po­sto­ja­li pi­sci od mo­ral­nog inte­gri­te­ta u ko­vi­tla­cu na­do­la­ze­će pro­pa­sti.

Du­brav­ka Ugre­šić Ugri­nov pi­še i o to­me da je ne­ko pre­bro­jao da je u sa­li u jed­nom mo­men­tu bi­lo pu­no do­bit­ni­ka NI­N-o­ve na­gra­de, a jed­na od njih bi­la je i Du­brav­ka Ugre­šić, či­ji je ro­man „For­ si­ra­nje ro­ma­na re­ke” pro­gla­šen za naj­bo­lji ro­man pret­hod­ne, 1988. go­di­ne. Ta pre­sti­žna na­gra­de se u SFRJ do­de­lji­va­la od 1954. go­di­ ne, a Du­brav­ka Ugre­šić je bi­la pr­va knji­žev­ni­ca ko­ja je po­sta­la njen la­u­re­at. Mo­ra se kon­sta­ to­va­ti da je ona, ujed­no, bi­la i je­di­na knji­žev­ ni­ca ko­ja je pri­stu­pi­la Ne­za­vi­snim pi­sci­ma. Za sa­ra­jev­sko „Oslo­bo­đe­nje” je na pi­ta­nje no­vi­na­ra po­vo­dom Evrop­skog knji­žev­nog klu­ba i „ka­ko i či­me pi­sci že­le ući u evrop­ski dom”, te kon­sta­tu­ju­ći da je na­ša knji­žev­nost „do­bra­no za­ga­zi­la u Evro­pu”, od­go­vo­ri­la: „Ne znam da li je ona do­bra­no za­ga­zi­la u Evro­pu.

A Pa­vle Ugri­nov je, u is­toj onoj be­leš­ci iz 1992. go­ di­ne i znao, da će­mo ih se se­ti­ti: „Znao sam da će u ne­kim bo­ljim vre­me­ni­ma bi­ti, bar sa ne­ko­li­ko re­či, pri­be­le­že­na i osve­tlje­na ova za­mi­sao. I bar de­li­mič­no upam­će­na, kao ilu­zi­ja, sva na­ša upor­ nost, u ne­koj isto­ri­ji mla­đih ge­ne­ra­ci­ja i na­ših kul­ tur­nih zbi­va­nja. U se­ća­nji­ma na neo­stva­ri­vu ide­ju. Na ilu­zi­ju gru­pe pi­sa­ca iz­meš­te­nih od sve­ta i po­ li­ti­ke, u svo­joj ple­me­ni­toj ide­ji – ne pri­sta­ja­ti i bi­ti što da­lje od ra­ta i ha­o­sa.” n

Što se ti­če ju­go­sla­ven­ske knji­žev­no­sti, tu je sva­ki pi­sac sam. Ne­ma ap­so­lut­no ni­ka­k ve za­jed­nič­ke ak­ci­je ko­ja bi iš­la na to da se na­ša knji­žev­nost pro­mo­vi­ra u svi­je­tu. Sve ovo što se po­ku­ša­lo, pre­ko au­tor­skih agen­ci­ja, sve to ne­ma na­ro­či­te re­zul­ta­te. Sva­ki pi­sac sam se­be pro­mo­vi­ra ka­ko zna, umi­je... Šan­sa, ne mi­slim na sa­mu teh­ni­ku, iz­ved­bu, pre­vo­đe­ nje, po­sto­ji upra­vo u pri­pa­ja­nju Evrop­skom klu­bu ili u za­jed­nič­kom dje­lo­va­nju pod ko­jim mi­slim na da­va­nje dig­ni­te­ta na­šoj knji­žev­no­ sti ko­ji ona za­slu­žu­je.”

44


Vujica Rešin Tucić

Tama noći, tama smrtnosti Vu­ji­ca Re­šin Tu­cić, Ko­lek­tiv­ni oblak, Pe­sme o po­sto­ja­nju, an­to­lo­gi­ja, Per.Art, No­vi Sad, 2013. Piše: Danica Vujkov

U krat­kim pa­u­za­ma (žu­rio je da ru­ko­pis za­vr­ši) raz­go­va­ra­li smo i o bo­le­sti, i o tra­gič­no na­stra­da­lom na­šem pri­ja­te­lju, knji­žev­ni­ku i sli­ka­ru ko­ga je ce­nio – Bran­ku An­dri­ću An­dr­li, a pre sve­ga, o an­to­lo­gi­ji, od­no­sno, pe­sma­ma po­sto­ja­nja, ka­ko je go­vo­rio, a ko­je su ga op­se­da­le u raz­miš­lja­nji­ma o ljud­skoj sud­bi­ni, ce­lo­ga ži­vo­ta.

U krat­kim pa­u­za­ma (žu­rio je da ru­ko­pis za­vr­ši) raz­ go­va­ra­li smo i o bo­le­sti, i o tra­gič­no na­stra­da­lom na­šem pri­ja­te­lju, knji­žev­ni­ku i sli­ka­ru ko­ga je ce­nio – Bran­ku An­dri­ću An­dr­li, a pre sve­ga, o an­to­lo­gi­ji, od­no­sno, pe­sma­ma po­sto­ja­nja, ka­ko je go­vo­rio,

An­to­lo­gi­je i ne pre­ten­du­ju da se dru­gi pre­po­zna­ju u nji­ma, u svo­me či­ta­lač­kom za­no­su, već vred­nu­ju ono za­jed­nič­ko, a re­če­no na dru­ga­či­ji na­čin, otva­ra­ju ko­lek­tiv­ni oblak (po­e­zi­je) u stal­nom tra­ga­nju i raz­ot­kri­va­nju taj­ne čo­ve­ko­ve sud­bi­ne, taj­ne ko­ja taj­na osta­je.

45

An­to­lo­gi­je su, raz­u­me se, uvek lič­ni iz­bor, bi­lo da za­stu­pa­ju estet­ske kri­te­ri­ju­me ili su te­mat­ske, a i kad se sa­sta­vlja­ju s na­me­rom da pri­ka­žu i od­sli­ka­ ju stva­ra­laš­tvo jed­nog vre­me­na, od­re­đe­ne kul­tu­ re ili žan­ra, ta­ko­đe su u za­vi­sno­sti od do­ži­vlja­ja sa­sta­vlja­ča, i ima­ju pre­po­zna­tlji­vost, u sva­kom smi­slu, lič­nog, oso­be­nog, au­tor­skog. An­to­lo­gi­je i ne pre­ten­du­ju da se dru­gi pre­po­zna­ju u nji­ma, u svo­me či­ta­lač­kom za­no­su, već vred­nu­ju ono za­ jed­nič­ko, a re­če­no na dru­ga­či­ji na­čin, otva­ra­ju ko­ lek­tiv­ni oblak (po­e­zi­je) u stal­nom tra­ga­nju i raz­ ot­k ri­va­nju taj­ne čo­ve­ko­ve sud­bi­ne, taj­ne ko­ja taj­na osta­je. Vu­ji­ca Re­šin Tu­cić sle­dio je du­bo­ko unu­traš­nji po­ ziv svo­ga bi­ća, i či­ta­ju­ći pe­sme dru­gih pe­sni­ka, po­ku­ša­vao da sa­gle­da taj­nu po­sto­ja­nja, a sa­mim tim i smrt­no­sti, ne­stan­ka, pro­pa­dlji­ve te­le­sno­sti na Ze­mlji. U pro­miš­lje­nom ese­ji­stič­kom za­pi­su Vu­ji­ca pi­še: „Po­e­zi­ja ne pri­pa­da knji­žev­no­sti. Ona ne­ma te­lo

Iš­či­ta­va­njem ove an­to­lo­gi­je za­pa­ža­mo i ne­ke za­ jed­nič­ke ka­rak­te­ri­sti­ke pe­va­nja u raz­li­či­tim vre­me­ ni­ma, što nam uka­zu­je i na mo­gu­ći od­go­vor, pa ta­ko Di­mi­tri­je Kan­ta­ku­zin kra­jem 15. ve­ka u pe­smi „Ve­li­ko po­zor­je” ka­že: Ne ba­caj­mo se uza­man i uza­lud, jer je­dan je put smr­ti a ne dru­gi, I tu­žno će mi se po­zor­je va­i­sti­nu uka­za­ti go­re... i raz­u­me­ću straš­ne taj­ne osna­že­ne mu­ke po­sred du­še i te­la.

/

Ako po­e­zi­ja pre­ten­du­je na več­nost, da li čo­vek svo­je pri­vre­me­no po­sto­ja­nje ov­de, i ne­mi­nov­nost (in­di­vi­du­al­ne) smrt­no­sti, po­e­zi­jom po­t vr­đu­je ili pe­va­njem pro­du­ža­va od­jek ko­lek­tiv­nog obla­ka? Od po­stan­ka, pa sve dok je ži­vo­ta na Ze­mlji, i ilu­ zi­je te­le­sno­sti, ka­ko ka­že Vu­ji­ca, pe­sni­ci pe­va­ju o istom, pe­va­ju o taj­ni ko­ju do­ti­ču, tek to­li­ko ko­li­ko im je da­to. Šta čo­vek zna, i šta mo­že zna­ti o smr­ti, kad – i Nje­goš ka­že – „ovo­ga su u gro­bu klju­če­vi”.

N OVA M I SAO

Knji­gu ob­ja­vlje­nu ni­je do­ži­veo da vi­di, ali an­to­lo­ gi­ja „Ko­lek­tiv­ni oblak” – pe­sme o po­sto­ja­nju, iz­la­ zi iz štam­pe za­hva­lju­ju­ći po­ro­di­ci (sin i ćer­ka, Si­ni­ ša i Ta­tja­na Tu­cić pot­pi­su­ju uvod­ni tekst, Vla­di­mir Ko­picl je re­ce­zent), i po­drš­ci Po­kra­jin­skog se­kre­ ta­ri­ja­ta za kul­tu­ru i jav­no in­for­mi­sa­nje AP Voj­vo­ di­ne, kao i Grad­skoj na­rod­noj bi­bli­o­te­ci „Žar­ko Zre­nja­nin” iz Zre­nja­ni­na.

ko­je bi se mo­glo opi­si­va­ti. Ali, kao i čo­vek, ži­vi od ilu­zi­ja te­le­sno­sti. I ljud­ski ži­vot i po­e­zi­ja mo­gu se raz­u­me­ti sa­mo kao bes­kraj­ni niz ma­gij­skih ri­tu­a­la, osmiš­lja­va­nja ne­če­ga što ne po­zna­je te­mu po­čet­ ka i kra­ja”.

/

Ra­dio je go­to­vo sva­ko­dnev­no u Bi­bli­o­te­ci Ma­ti­ce srp­ske, gde sam ga sre­ta­la to­kom spar­nog i vre­log le­ta, kao i po­čet­kom je­se­ni, te nje­go­ve po­sled­nje, ovo­ze­malj­ske go­di­ne 2009–te.

a ko­je su ga op­se­da­le u raz­miš­lja­nji­ma o ljud­skoj sud­bi­ni, ce­lo­ga ži­vo­ta.

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

V

u­ji­ca Re­šin Tu­cić (1941. Me­len­ci – 2009. No­vi Sad) stva­ra­lac sa­mo­svo­jan, u pot­pu­no iz­dvo­je­ nom, je­din­stve­nom umet­nič­kom ostva­re­nju (ju­ go­slo­ven­ska umet­nič­ka avan­gar­da), već pr ­vom knji­gom „Ja­je u če­lič­noj lju­sci”, ko­ja se po­ja­vi­la 1970-e go­di­ne u No­vom Sa­du, otva­ra svoj put, i ma­da je bi­lo ne­ra­zu­me­va­nja, ot­po­ra i ne­pri­hva­ta­ nja, is­tra­ja­va ne­po­ko­le­blji­vo do kra­ja, jer pe­snik je u svim vre­me­ni­ma i žr­tva sop­stve­nog žr­tve­ni­ka.


Vu­ji­či­na an­to­lo­gi­ja za­ni­mlji­vi­ja je i pu­na iz­ne­na­ đe­nja u od­no­su na osta­le. Ta­ko su po­je­di­ne pe­sme i pra­va no­vost či­ta­nja; Mi­lan Đur­đe­vić (1954) „Ka­ put”, Mi­ra Aleč­ko­vić (1924-2008) „Cr­na mač­ka”, Bran­ko Ćo­pić (1914–1984), „Ve­se­la že­ni­ca”, Žar­ko Di­mić (1962) „U ze­mlji iz­gu­blje­nih du­ša”, Vo­ji­slav De­spo­tov (1950-2000), „Ko­ka i ko­la”, Mu­ha­med Ab­da­gić (1926-1991) „Osve­ta”. Osve­ta je mo­ja bi­la straš­na S bli­sta­vim no­žem u ru­ci ši­ro­kim i oš­trim iza­šao sam iz ku­će u po­noć i mrak i sna­žno ga za­rio u sve­mir i isje­kao na kriš­ke i ta­ko pr­vi uda­rio na nje­go­ve su­ro­ve za­ko­ne I na nje­gov le­de­ni mir Da­kle, več­ni mir na­su­prot čo­ve­ko­vog ne­mi­ra ov­de, na Ze­mlji, i bor­be du­še i te­la. Ovom pe­smom za­po­či­nje – otva­ra se Vu­ji­čin oblak po­e­zi­je, i pi­ta­nja se otva­ra­ju u čo­ve­ku sa­mom, i ceo ži­vot tre­nu­tak je iz­me­đu sve­tlo­sti i ta­me. O zaš­to ne mo­gu du­šu svo­ju is­trg­nu­ti iz ti­je­la svo­ga? Jer ti­je­lo je mo­je si­pa, ti­je­lo je mo­je tam­ni­ca ti­je­lo je mo­je du­plja, ti­je­lo je mo­je noć. (Au­gust Ce­sa­rec 1893–1941) Istu te­mat­sku sli­ku dru­ga­či­je vi­di i do­ži­vlja­va De­ si­mir Bla­go­je­vić (1905–1983) u pe­smi „Vre­me­na ne­će bi­ti vi­še”: Vre­me­na ne­će bi­ti; ne­će bi­ti vi­še ...ti­ho se sklo­ni, la­ga­no iz­bri­še ša­re­na po­vor­ka lu­dog kar­ne­va­la

46


Vu­ji­či­no či­ta­nje (oda­bi­ra­nje) ne pod­ra­zu­me­va, ni stro­go vre­men­ski pe­riod stva­ra­laš­tva, ni ge­ne­ra­ cij­ske uslov­ne pri­pad­no­sti, ali je sve­o­bu­hvat­no; od pe­sni­ka biv­še Ju­go­sla­vi­je, do onih ko­ji pi­šu na je­zi­ci­ma na­rod­no­sti u Voj­vo­di­ni, za­tim, ru­mun­skih, tur­skih itd., po­zna­tih i onih naj­mla­đih, do pe­sa­ma ko­je mo­že­te na­ći sa­mo u ovoj an­to­lo­gi­ji. Tu su i one pre­po­zna­tlji­vo­–an­to­lo­gij­ske, ko­je u kon­tek­stu te­me, ima­ju i dru­ga­či­ji ton či­ta­nja.

Naj­du­blje pi­ta­nje o po­sto­ja­nju, po­sta­vi­će Jo­van Su­bo­tić (1817–1886) u „Em­bri­o­nu”. I ov­de se sve svo­di na od­nos ta­me (no­ći) od­no­sno, smrt­no­sti i več­ne sve­tlo­sti.

Kao ra­do­zna­li či­ta­lac, Vu­ji­ca je či­tao, mo­žda vi­še od osta­lih, pra­tio i ono što se ob­ja­vlju­je u ča­so­pi­ si­ma, pro­či­ta­no ko­men­ta­ri­sao, a to znam po­u­zda­ no i iz na­ših dru­že­nja i raz­go­vo­ra u pr­vim go­di­na­ ma po do­la­sku u No­vi Sad (70-e, 80-e go­di­ne), a o to­me sve­do­či i nje­go­va an­to­lo­gi­ja.

I kad nam Fran­ce Pre­šern (1800–1849) sa­svim tvr­do i uver­lji­vo ka­že:

Zaš­to si bo­lje osta­vio da­ne, da put nov ovaj ti svr­šiš u no­ći?

Traj­nost ži­vo­ta na­še­ga je krat­ka To­li­ke znan­ce za­su ša­ka bla­ta! No­ću i da­nju zja­pe gro­ba vra­ta;

Ako bi­će vri u lu­če sjaj­ne,

Mo­ja du­ša po ta­mi le­ti i sa­moj se­bi gu­če smrt. ...I sva­ko svje­tlo ga­sne i za sva­kim svje­tlom do­la­zi noć. Ka­ko iza­ći iz ta­me (no­ći) kad je več­na sve­tlost za čo­ve­ka, tek var­lji­va slut­nja i če­žnja? I evo šta je „Ljud­ski ži­vot” za Dži­va Bu­nji­ća (1591 – 1658)

Ako Ze­mlja pri­vi­đe­nje ni­je Du­ša ljud­ska je­ste be­sa­mrt­na Mi smo iskra u smrt­nu pra­ši­nu, Mi smo lu­ča ta­mom ob­u­ze­ta... I da­lje se ne mo­že, jer, Nje­goš ka­že: „Čo­vjek or­gan do­sta sla­bi ima”, i ne mo­že da iz­ra­zi i is­ka­že sve što ose­ća. Ko­li­ko mu je da­to, sa­mo to­li­ko do­ku­či­ti mo­ že, o svo­me tra­ja­nju na Ze­mlji, ra­đa­nju i umi­ra­nju, o du­ši i te­lu, da­kle, dvoj­no­sti­ma u jed­nom.

Niš­ta je sve vri­me, za da­nom noć ho­di, ... Bu­di nam spo­me­na, ljud­ska su go­diš­ta vi­hor, plam i sje­na, san, ma­gla i niš­ta! Ne­ko­li­ko ve­ko­va ka­sni­je Jo­van Ste­ri­ja Po­po­vić pi­ še „Na­gro­bi­je sa­mo­me se­bi”, a po­du­dar­no­sti ili isto u raz­li­či­tim, za­pa­ža­mo i u „Hva­ta­nju sen­ke”, Ga­vri­la Ste­fa­no­vi­ća Ven­clo­vi­ća (1680–1749) Bi­lo li, ili niš­ta ne bi­lo, pri­vi­đe­no, pak ne­sta­lo ga, raz­vi­ja­lo se ve­trom i otiš­lo ka is­pod tr­ču­ćih ko­la

„Pe­sni­ci ne pri­pa­da­ju sve­tu lju­di”, za­pi­su­je Vu­ji­ca Tu­cić; ja bih re­kla da su pe­sni­ci da­rom Tvor­ca i ta­ len­ta, tek na po­čet­ku raz­ot­kri­va­nja taj­ne i po­tvr­ đu­ju či­nje­ni­cu – „čo­vjek je smr­tan i mo­ra umri­je­ti”, ka­ko ka­že Nje­goš, a do ko­nač­nog raz­re­še­nja, ko­je ni­je u za­vi­sno­sti od čo­ve­ka, sve što mu pre­o­sta­je, je­ste mo­guć­nost da osluš­ku­je – „Svog sr­ca ša­pat o več­nim pro­sto­ri­ma” („Te­ma”, Sve­ti­slav Ste­fa­no­ vić) i uve­ća­va ko­lek­tiv­ni oblak stva­ra­laš­tvom. Vu­ji­cu Re­ši­na Tu­ci­ća vi­de­la sam, tač­ni­je spa­zi­la, jed­nog ka­snog, već pro­hlad­nog pred­ve­čer­ja; ni­je

prah i dim u ma­glu!

47

Svoj dug u stva­ra­laš­tvu kao i ovom an­to­lo­gi­jom, Vu­ji­ca Re­šin Tu­cić je oprav­dao, dok se ko­lek­tiv­ni oblak čo­ve­ko­ve taj­ne na Ze­mlji, taj­ne po­sto­ja­nja i ne­sta­ja­nja, i da­lje uve­ća­va. n

/

Ako is­tok sun­ce svje­tlo ra­đa,

i si­še ži­vot svoj iz nje­go­vih ne­ra­va...

me pri­me­tio, pre­la­zio je ulič­ni tro­to­ar na­spram ma­ti­či­ne na­ka­daš­nje an­ti­k var­ni­ce (sa­da knji­ža­ra „Slu­žbe­nog gla­sni­ka”) sa knji­ga­ma pod ru­kom i kač­ke­tom na gla­vi, u man­ti­lu...Hte­la sam da ga vik­ nem – Vu­ji­ce, ali ni­sam. Ne­stao je u ta­mi pred­ve­ čer­ja. Bi­lo mi je neo­bič­no što ga vi­dim da ta­ko ka­sno od­la­zi u Bi­bli­o­te­ku. Ta po­sled­nja sli­ka i vi­ đe­nje, ima­la je slič­nost sa Vu­ji­či­nim li­ko­vi­ma iz nje­go­vih ro­ma­na. Ka­da Vu­ji­ce već ni­je bi­lo me­đu na­ma, re­kli su mi da je te ve­če­ri do­šao da vra­ti knji­ge...

N OVA M I SAO

O, zaš­to je du­ša mo­ja za ti­je­lo ve­za­na

do­la­zi­mo do Nje­go­ša i nje­go­vog ču­ve­nog od­lom­ ka iz „Lu­če mi­kro­ko­zma”:

/

U du­šu je mo­ju ure­zan si­vi pe­čat gro­ba u tam­ni­ci

(Me­men­to mo­ri)

An­to­lo­gi­je su, raz­u­me se, uvek lič­ni iz­bor, bi­lo da za­stu­pa­ju estet­ske kri­te­ri­ju­me ili su te­mat­ske, a i kad se sa­sta­vlja­ju s na­me­rom da pri­ka­žu i od­sli­ka­ju stva­ra­laš­tvo jed­nog vre­me­na, od­re­đe­ne kul­tu­re ili žan­ra, ta­ko­ đe su u za­vi­sno­sti od do­ži­vlja­ja sa­sta­vlja­ča, i ima­ju pre­po­zna­tlji­vost, u sva­kom smi­slu, lič­nog, oso­be­nog, au­tor­skog.

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

Au­gust Ce­sa­rec (1893–1941) „U ča­su ve­li­kog iz­la­za” kao da pe­va vi­še­ve­kov­nu „sta­ru” te­mu – stal­ne bor­be (ne­re­ši­ve) du­še i te­la, a opet na nov i ne­po­ no­vljiv na­čin, pa se ova pe­sma či­ta, da bi se po­no­ vo – či­ta­la.


Mala ptica pevačica Oto Tol­nai, Stu­di­je o kar­fi­o­lu, Za­vod za kul­tu­ru Voj­vo­di­ne, Novi Sad, 2014. Piše: Silvia Dražić

U

jed­nom sa­da već dva­de­set go­di­na sta­rom po­et­sko po­li­tič­kom tek­stu pod na­zi­vom „Pu­calj­ka od zo­ve” ob­ja­vlje­nom 1993. u okvi­ru zbor­ni­k a „In­te­lek­tu­al­ci i rat”, (ma­da nje­go­va sta­rost ne uma­ nju­je nje­go­vu ak­tu­el­nost, pre je to hro­no­loš­ka od­red­ni­ca) Oto Tol­nai, za ovaj kon­tekst po­ma­lo ne­o­če­ki­va­no, go­vo­ri o či­stoj po­e­zi­ji. Zbor­nik je oku­pio tek­sto­ve ko­ji su to­kom 1992/1993 či­ta­ni u Do­mu omla­di­ne kao po­ku­šaj afir­ma­ci­je jed­nog dru­gog gla­sa na­spram ta­da dej­stve­nog i u jav­nom dis­kur­su pre­o­vla­đu­ju­ćeg na­ci­o­na­li­stič­kog i rat­no­ huš­kač­kog šti­mun­ga. U svom ese­ju, na­kon jed­nog be­le­tri­stič­kog od­lom­ka či­ja je kraj­nja skri­ve­na stra­ te­gi­ja, ka­ko sam au­tor ka­že, pro­iz ­vod­nja „ne­ke vr­ste an­ti­o­ruž­ja, an­ti­met­ka, mi­lu­ju­ćeg, ne­žnog met­ka” Tol­nai se pri­se­ća svog po­sled­njeg po­ku­ ša­ja u svoj­stvu po­lu­i­za­bra­nog pred­sed­ni­ka Sa­ve­ za knji­žev­ni­ka Ju­go­sla­vi­je, svog pred­lo­ga da se, kao od­go­vor na dra­ma­tič­ne druš­tve­ne i po­li­tič­ke okol­no­sti, za­t vo­re u pro­sto­ri­je Sa­ve­za i da – kao ne­ku vr­stu an­ti­ha­ra­kri­ja – či­ta­ju či­stu po­e­zi­ju. Ova za dnev­no­po­li­tič­ke po­tre­be mo­žda na­iv­na, ali u dru­gim, ljud­skim i umet­nič­kim, sra­zme­ra­ma pre­sud­na, ni­kad po­lju­lja­na ve­ra u moć či­ste po­e­ zi­je, u njen anar­hi­zam, kao da je uče­stvo­va­la u ob­li­ko­va­nju iz­bo­ra iz po­et­skog opu­sa Ota Tol­na­i­ ja, pe­sni­ka, pri­po­ve­da­ča, dram­skog pi­sca, ese­ji­ste, ko­ji je pod na­slo­vom „Stu­di­je o kar­fi­o­lu” ove je­se­ ni ob­ja­vio Za­vod za kul­tu­ru Voj­vo­di­ne. Knji­ga je izaš­la kao pr ­va u no­vo­po­kre­nu­toj edi­ci­ji Cr ­ve­ni Čot, ko­ja po re­či­ma nje­nog ured­ni­ka, Vla­di­mi­ra Ko­pic­la a i su­de­ći po iza­bra­nom to­po­ni­mu u na­ slo­vu edi­ci­je, sme­ra na naj­vi­še vr­ho­ve ak­tu­el­nog knji­žev­nog stva­ra­laš­tva u Voj­vo­di­ni. Zbir­ku pe­sa­ma na­dah­nu­to je pre­veo i pri­re­dio Ar­ pad Vic­ko. Oda­bra­ne pe­sme pred­sta­vlja­ju iz­bor iz vi­še­de­ce­nij­skog pe­snič­kog ra­da. Osim sa­svim sve­ de­ne bi­o­graf­ske i bi­bli­o­graf­ske be­leš­ke o pe­sni­ku da­te na po­sled­njim stra­ni­ca­ma knji­ge, ona ne sa­

dr­ži ni­ka­kav pred­go­vor ili po­go­vor pri­re­đi­va­ča ko­ji bi mo­žda opi­sa­li ili sa­opšti­li prin­ci­pe ili mo­žda vr­stu sen­zi­bi­li­te­ta ko­jim se pri­re­đi­vač ru­ko­vo­dio u svom ra­du. To se sva­ka­ko ni­je de­si­lo omaš­kom ili zbog ne­ma­ra. Upra­vo je ona već po­mi­nja­na ve­ ra u moć či­ste po­e­zi­je, u iz­liš­nost bi­lo ka­k vih po­ ma­ga­la ko­ji bi je pod­u­pr­li ili po­ja­ča­li njen glas, či­ni se, stvo­ri­la i ovu „jed­no­stav­nu” knji­gu: „Ho­ću da se uda­vim u sva­koj pe­smi / da se uda­vim / da se uda­vim / da se uda­vim u sva­koj pe­smi”. Po­neš­ to u pri­log to­me go­vo­re i dva ci­ta­ta ko­ji kao mo­to uo­k vi­ru­ju ulaz u po­e­zi­ju Ota Tol­na­i­ja: Re­ne Ša­ra „Ne mo­že­mo za­po­če­ti pe­smu a da se bar ma­lo ne ogre­ši­mo o se­be ili o svet, ne bez sle­pe mr­lje na­ iv­no­sti u pr­ve re­či”, i Fran­ca Kaf­ke „Sa­njao sam ka­ko slu­šam Ge­tea ka­ko re­ci­tu­je bes­kraj­no slo­ bod­no i sa­mo­volj­no”. Ali još uput­ni­ju po­t vr­du za ovu pret­p o­s tav­k u mo­že nam da­ti sam pe­snik, Oto Tol­nai, ko­ji kao da ni­je bio ne­u­me­šan u od­lu­ku da knji­ga do­bi­je ova­kav ob­lik. U jed­nom od pa­su­sa ve­li­kog in­ter­ vjua-ro­ma­na „Pe­snik od svinj­ske ma­sti” ko­ji mo­že po­slu­ži­ti kao ars po­e­tič­ki pred­lo­žak ili po­za­di­na za či­ta­nje nje­go­ve po­e­zi­je, on go­vo­ri/pi­še: „Mo­že li ne­gi­ra­nje or­ga­ni­za­ci­o­nog, od­no­sno kom­po­zi­ ci­o­nog prin­ci­pa po­sta­ti oform­lju­ju­ća sna­ga. Slu­tim da mo­že, ako nam mo­del pred­sta­vlja­ju či­čo­ka, od­no­sno pre­kra­san, de­vi­čan­ski na­ka­zan svet kar­ fi­o­la.” I to nas ne­sum­nji­vo do­vo­di do na­slo­va ove mo­no­gra­fi­je „Stu­di­je o kar­fi­o­lu”. Is­tra­ži­va­nje ne­pra­vil­no­sti, greš­ke, či­čo­ke ili kri­vog ugri­za sva­ka­ko je jed­na od po­e­tič­kih pre­o­ku­pa­ci­ ja pe­sni­ka. Ne­pra­vil­no­sti kao me­sta po­ve­zi­va­nja, sra­sta­nja sa­svim ra­zno­rod­nih stva­ri: mi­šo­lov­ke i ba­zi­li­ke sve­tog Pe­tra, ple­te­ne pun­đe i ko­la­ča, očiš­ će­nih pi­li­ća i Ha­i­ma Su­ti­na, ta­so­va ma­log sla­ni­ka i sle­pe bo­gi­nje prav­de, mu­va i bi­va­nja (legyek), ža­riš­ta su se­man­tič­ke eks­plo­zi­je, po­et­ske i po­e­tič­ ke mi­ne. Mo­žda ni­je slu­čaj­no, da je i Ju­di­ta Šal­go,

„jed­na od naj­bo­ljih pri­ja­te­lji­ca, bli­ska sa­rad­ni­ca” Ota Tol­na­i­ja, pre sve­ga iz he­roj­skih vre­me­na Tri­ bi­ne mla­dih i Uj Sympo­si­o­na, u jed­noj od svo­jih pri­ča „Ire­na ili o Ma­ri­ni ili o bi­o­gra­fi­ji” u fak­ti­ci­te­tu greš­ke naš­la po­tvr­du re­al­no­sti po­ja­va: „Ima li ičeg čul­ni­jeg, opi­plji­vi­jeg od greš­ke, od za­me­nji­vih, za­me­nje­nih re­či, od bli­sta­vih omaš­ki, po­greš­nih lju­di, ičeg stvar­ni­jeg od za­me­nje­nih bi­o­gra­f i­ja, pod­met­nu­tih iz­ja­va, is­pre­meš­ta­nih mi­sli, la­žnih pri­zna­nja na osno­vu ko­jih go­ne lju­de u aps i smrt”. Ili „kad sno­vi o mo­der­noj knji­žev­no­sti po­sta­nu po­li­cij­sko pi­ta­nje”, re­kao bi Oto Tol­nai, i neš­to da­ lje „ota­da ret­ko pi­šem pe­sme ko­je ne bih po­tom sam di­gao u va­zduh, omeo ih he­te­re­go­nim ele­ men­ti­ma, od ko­jih su svi ne­pro­ve­re­ni, ne­pro­ver­ lji­vi, bu­du­ći da je isti­na, čak i lir­ska, uvek slo­že­ni­ja, opa­sni­ja...” Sin­tag­ma či­sta po­e­zi­ja, da­ka­ko, ne sme­ra na od­ re­đe­nje žan­ra. Jer ona je pod­jed­na­ko pri­sut­na i u pe­snič­kim i u pro­znim de­li­ma Ota Tol­na­i­ja. I pri­če pe­va­ju, i pe­sme pri­po­ve­da­ju. Ko­nač­no, sva nje­go­ va de­la kre­ću se u jed­nom žan­rov­skom pre­se­za­ nju, ili jed­nom žan­rov­skom me­đu­ko­ra­ku. Tek­sto­vi pre­le­ta­či, ese­ji, di­gre­siv­ne stran­pu­ti­ce, se­k ven­ce iz isto­ri­je kul­tu­re, umet­no­sti, fi­lo­zo­f i­je, fi­lo­loš­ke op­ser­va­ci­je... raz­li­va­ju se, raz­gra­na­va­ju tki­vo tek­ sta, ras­pi­nju­ći i ki­da­ju­ći gra­ni­ce žan­ra ko­ji po­sta­je ne­bit­no, dru­go­ra­zred­no pi­ta­nje. Sve su to, re­kao bi pe­snik, jed­na „tol­na­i­ja­da”: od­red­ni­ce No­vog Tol­na­i­je­vog svet­skog lek­si­ko­na. Či­sta po­e­zi­ja go­vo­ri o „ose­tlji­vo­sti kao cen­tral­noj ka­te­go­ri­ji”, o po­drh­ta­va­nju, tre­pe­re­nju, s ko­jim se svet do­če­ku­je i po­tom o „(pri­snom) dah­ta­nju”, ka­ da se o nje­mu iz­veš­ta­va. Tre­pe­re­nje, ra­đa­nje i smrt ti­skog cve­ta, sla­ti­na, pla­vet­ni­lo me­di­te­ra­na, azur, Kr ­va­vo je­ze­ro... ključ­ne su re­či ove ose­tlji­vo­sti. Adal­bert Šif­ter u svom ro­ma­nu „Vi­so­ka šu­ma” ne­ ko­li­ko pa­su­sa po­sve­ću­je dr­ve­tu ko­je svim svo­jim liš­ćem, na sva­ki dah ve­tra za­tre­pe­ri i još du­go se po­tom „taj ze­le­no­sre­br­ni tre­pet” ko­me­ša i po­drh­ ta­va. Da li za­to „što ga je Go­spod osu­dio na več­ni ne­mir da pri sva­kom daš­ku ve­tra pre­tr­ne i za­drh­ ti kao onaj več­ni Žid ko­jem ni­ka­da ne­ma po­ko­ja” ili je „tre­pe­re­nje ja­si­ke iz­ve­sno do­la­zi sa­mo od du­ gač­kih i tan­ko­vi­tih pe­telj­ki na ko­je ona po­sta­vlja svo­je li­sto­ve kao ve­tro­ka­ze, da ih sva­ki da­šak pro­ ve­tri i okre­ne...”? Po­put te ja­si­ke, tre­pe­tlji­ke, ce­lim svo­jim bi­ćem pe­snik po­drh­ta­va. Sva­ka i naj­ma­nja sit­ni­ca, spo­red­nost, pre i iz­nad sve­ga baš ona, po­vod je za na­sta­nak pe­sme. Je­ dan, po­ma­lo skraj­nut, la­ko pre­vi­div mo­to, otvo­ ri­će još je­dan va­žan ulaz u ovu zbir­ku: „bri­t va s drš­kom od kor­nja­če­vi­ne/kao­ ma­la ba­le­ri­na/bla­go se na­klo­ni”. Sa ve­li­kim uva­ža­va­njem, ma­li ne­ugled­ ni pred­me­ti, spo­red­ne stva­ri, ša­mli­ce, bi­ser­ni zu­bi

48


49

U već po­mi­nja­nom in­ter ­vjuu, Tol­nai, po­vo­dom či­ta­nja Pe­te­fi­ja, na­vo­di re­če­ni­cu Al­ber­ta Sent Đer­ đi­ja, ko­ja ka­že da na­uč­ni­ci ne na­la­ze taj­nu ži­vo­ta za­to što je ona pro­sti­ja ne­go što oni mi­sle. Pa on­da u jed­noj pe­smi, pri­sva­ja­ju­ći ga, ci­ti­ra Ho­ la­na:

Ko­nač­no, sva nje­go­va de­la kre­ću se u jed­nom žan­rov­skom pre­se­za­nju, ili jed­nom žan­rov­skom me­đu­ko­ra­ku. Tek­sto­vi pre­le­ta­či, ese­ji, di­gre­siv­ne stran­pu­ti­ce, se­kven­ce iz isto­ri­je kul­tu­re,

„Ni­je mi spo­re­dan

umet­no­sti, fi­lo­zo­fi­je, fi­lo­loš­ke op­ser­va­ci­je...

Ni je­dan ko­la­čić, ni­ti pad

raz­li­va­ju se, raz­gra­na­va­ju tki­vo tek­sta,

Dje­te­ta u ko­pri­va­ma... I kad mu maj­ka ka­že: Idi po rum za čaj, A ono ide i stal­no po­na­vlja: rum za čaj, rum za čaj, Dok na kon­cu ne pro­šap­će: drum za raj...

ras­pi­nju­ći i ki­da­ju­ći gra­ni­ce žan­ra ko­ji po­sta­je ne­bit­no, dru­go­ra­zred­no pi­ta­nje. Sve su to, re­kao bi pe­snik, jed­na „tol­na­i­ja­da”:

/

mo­ti­ke, ze­le­ne ko­mo­de, iz­ri­ba­ne la­di­ce, ži­ča­ne čet­ke, suk­nji­ce le­da, voj­nič­ka ogle­da­la, ja­stu­či­ći za igle, li­me­ni lon­či­ći... uvo­de se u pe­smu. Nji­ho­va ima­gi­nar­na, emo­tiv­na pre­pu­nje­nost po­sta­je sa­ma pe­sma: „ni­čim se ne ba­vim što ni­sam bar vr­hom pr­sta mo­gao da do­dir­nem”. One su ono si­dro ko­ je pri­ze­mlju­je i ohra­bru­je bes­kraj­ni ape­tit po­e­zi­je, ve­zu­je „pre­sla­nu ma­sti­lja­vu čor­bu Ja­dra­na” sa „ve­ li­kim tor­ta­ma od šla­ga ma­lih po­sla­sti­čar­ni­ca”. Sve je već tu, za­to­če­no u lo­kal­nom ko­lo­ri­tu, Piš­ta Konc, ka­njiš­ki advo­kat, u ru­ti­ni i eg­zo­ti­ci pro­vin­ci­jal­nog, po­sta­će je­di­ni oslo­nac u sve­tu: „Ku­da i da kre­nem/ da­lji­ne su već u me­ni”. Da­lji­ne do­z va­ne u „unu­ traš­njem mo­ru”, vla­sti­toj „ge­os­fe­ri i hi­dro­si­ste­mu”, da­lji­ne za­si­će­ne knji­žev­nim, li­kov­nim, vi­še­stru­ko kul­tur­no is­po­sre­do­va­nim, ulan­ča­nim pa on­da po­ no­vo za­me­ša­nim ili ra­za­su­tim re­fe­ren­ca­ma i frag­ men­ti­ma, da­lji­ne pri­svo­je­ne i odo­ma­će­ne.

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

I pri­če pe­va­ju, i pe­sme pri­po­ve­da­ju.

N OVA M I SAO

/

Ipak, Tol­na­i­jev bal­kan­ski drum ko­ji stre­me­ći da­lji­ na­ma vi­ju­ga od se­ver­ne Bač­ke, Ve­li­kom Ju­go­sla­ vi­jom do Ja­dra­na po­naj­ma­nje vo­di u raj. „Bal­kan. Ze­mlja sjaj­nih uspo­me­na, uz­bu­dlji­vih svet­skih bri­ga” za­pi­sa­no je u Tol­na­i­je­vom svet­skom lek­si­ ko­nu. Na tom isto­rij­sko-ge­o­graf­skom te­re­nu, pi­še Tol­nai, spro­vo­de se nje­go­va is­tra­ži­va­nja. Sva­ki be­ zna­čaj­ni pred­met ko­ji is­kr­sa­va u tom vr­lu­da­nju i raz­gra­na­va­nju, re­gre­si­ra­nju i di­gre­si­ra­nju, skla­diš­ te je sli­ka se­ća­nja, se­ća­nja i kon­tra­se­ća­nja, tu­đih, vla­sti­tih, pe­snič­ki iz­re­še­ta­nih, kr­va­vih. Taj ži­vi, ne­ pred­vi­di­vi, pre­ple­te­ni i pre­za­is­će­ni kor­pus, re­pe­ ti­ra se u sva­koj po­je­di­noj pe­smi. Re­pe­ti­ra i pre­ci­ zno po­ga­đa. Za­to pe­snik, du­bo­ko i pro­ži­vlje­no mo­že da na­pi­še: „ja ne aso­ci­ram, ja pri­ka­zu­jem svo­je ra­ne”. Po­pi­su­je ih, po­ve­zu­je, raz­vr­sta­va. Cr­ni sto (gon­do­la), iko­no­stas, ze­le­na ko­mo­da, zu­ja­vo pla­vo-zlat­na koš­ni­ca i pur­pur­ni oto­man, uo­k vi­ru­ ju pro­stor ove pe­snič­ke anam­ne­ze i fo­ren­zi­ke. U tom okvi­ru, kroz jed­nu in­di­vi­du­al­nu ima­go­lo­gi­ju, Tol­nai is­tra­žu­je i re­flek­tu­je sve­u­kup­ni „mis-en-sce­ ne” vla­sti­tog ži­vo­ta, ve­li­ke i ne­znat­ne po­te­ze isto­ ri­je, ogri­ske vre­me­na i pro­sto­ra, kul­tur­ni i umet­ nič­ki mi­lje, frag­men­te „sve­ta umet­no­sti”, stva­ra­ ju­ći je­dan he­te­ro­top­ni pro­stor u ko­ji smeš­ta raz­li­ či­te i če­sto ne­spo­ji­ve objek­te i lo­k a­ci­je po­put Fu­ko­o­vog vr­ta u ko­jem je „i naj­sit­ni­ji de­lić sve­ta u isto vri­je­me i nje­go­va sve­u­kup­nost”. n


Strategije čitanja: nepotpune manjinske arhive Zbornik Strategije čitanja, Fakulteta za medije i komunikacije, priredila Mirjana Stošić, Beograd, 2014. Piše: Ana Koncul

„Čak i ako iziskuje od čitaoca da uđe u polje u kojem mu nedostaje vazduha i u kojem mu izmiče tlo, čak i ako, izvan tih gromovitih pristupa, čitanje deluje kao da je učestvovanje u otvorenom nasilju koje je delo, u sebi samom ono je mirno i tiho prisustvo, umirena sredina nesrazmernosti, tiho Da koje je u centru oluje.” Rolan Bart, „O Čitanju”

N

a­su­prot neš­to tra­di­ci­o­nal­ni­jim uve­re­nji­ma ka­rak­te­ri­stič­nim za ra­nog Vit­gen­štaj­na, lo­gič­ki po­ zi­ti­vi­zam i ana­li­tič­ku fi­lo­zo­fi­ju, ko­ji pod­ra­zu­me­va­ ju da što je kon­kret­ni­ja de­no­ta­ci­ja zna­ka u od­no­ su na nji­hov re­fe­rent, to je sam znak smi­sle­ni­ji, sa­vre­me­ne se­mi­o­tič­ke te­o­ri­je pret­po­sta­vlja­ju da je isto­vre­me­no po­sto­ja­nje bar dva in­kom­pa­ti­bil­na si­ste­ma ozna­ča­va­nja (dve raz­li­či­te kul­tu­re, dve struk­tu­re, dva je­zi­ka ili ne­kog dru­gog si­ste­ma ko­ do­va) mi­ni­mal­ni uslov za stva­ra­nje zna­če­nja ili raz­u­me­va­nje od­re­đe­nog tek­sta. Smi­sao otu­da na­sta­je pri kon­fron­ta­ci­ji sa ne­po­zna­tim, sa onim za šta se pre­đaš­nji na­či­ni in­ter­pre­ta­ci­je is­po­sta­ vlja­ju kao ne­a­de­k vat­ni; a ne­pre­vo­di­vost, ne­ra­zu­ me­va­nje, po­greš­ne in­ter­pre­ta­ci­je i en­tro­pi­ja se sma­tra­ju pred­u­slo­vi­ma za stva­ra­nje zna­če­nja. Zbor­nik „Stra­te­gi­je či­ta­nja” u iz­da­nju Fa­kul­te­ta za me­di­je i ko­mu­ni­ka­ci­je, ko­ji je pri­re­di­la Mir­ja­na Sto­ šić, pre­da­va­či­ca na Fa­kul­te­tu za me­di­je i ko­mu­ni­ ka­ci­je, pred­sta­vlja do­pri­nos kor­pu­su li­te­ra­tu­re ko­ja se upra­vo ba­vi po­zi­vom na stva­ra­nje zna­če­nja kroz, na od­re­đe­ni na­čin, apo­re­tič­ko či­ta­nje – kroz blas­fe­mič­ni po­ku­šaj pre­vo­đe­nja pro­či­ta­nog na je­zik ko­ji je smi­slen i bli­zak či­ta­o­cu, kroz pre­vo­đe­ nje ko­je je ujed­no i ne­mo­gu­ći pro­laz iz op­skur­nog ka sve­tlu (ali i obr­nu­to), muč­ni, ne­pre­mo­sti­vi pro­

laz nad bes­kraj­nim po­no­ri­ma; ne­iz ­vr­ši­vo, teš­ko, od­boj­no či­ta­nje ko­je je za­pra­vo neš­to po­sve dru­ go – do­ga­đaj bu­du­ćeg adven­ta, stva­ra­nje viš­ka zna­če­nja i viš­ka za­do­volj­stva. Zbor­nik či­ni de­vet­ na­est tek­sto­va iz obla­sti se­mi­o­ti­ke, stu­di­ja kul­tu­re, knji­žev­ne te­o­ri­je, stu­di­ja pre­vo­đe­nja, fil­ma, me­di­ ja i ko­mu­ni­ka­ci­ja, i post­mo­der­ne te­o­ri­je. Ve­ći­nu pre­vo­da či­ne tek­sto­vi ko­ji su sa­mi deo fran­cu­ske poststruk­tu­ra­li­stič­ke mi­sli, ili pred­sta­vlja­ju nje­no na­sled­stvo. Me­đu au­to­ri­ma tek­sto­va su Su­zan Son­ tag, Pol de Man, Se­mjuel Ve­ber, De­lez, Eko, Ba­tler, Pe­gi Ka­muf, kao i au­to­ri či­ji su tek­sto­vi vi­še ne­go dra­go­ce­ni za sa­vre­me­nu kri­tič­ku te­o­ri­ju, ali go­to­ vo ne­do­stup­ni do­ma­ćoj či­ta­lač­koj pu­bli­ci – Dže­fri Hart­man, Džek Hal­ber­stam, Dže­re­mi Fer­nan­do, Majkl Orurk, Ej­mon Dan i N. Ke­trin Hejls. Ka­ko tek­ sto­vi ne pred­sta­vlja­ju pre­gled me­to­da i stra­te­gi­ja či­ta­nja, Zbor­nik je u od­re­đe­nom smi­slu de­cep­tiv­ no na­slo­vljen i pre ga je mo­gu­će opi­sa­ti kao ma­ njin­sku ar­hi­vu tek­sto­va o či­ta­nju ne­go kao ne­ku vr­stu pri­ruč­ni­ka. Ia­ko je tek­sto­vi­ma na­iz­gled za­ jed­nič­ka sa­mo knji­žev­no-te­o­rij­ska ori­jen­ta­ci­ja i to što pred­sta­vlja­ju ka­rak­te­ri­stič­na ra­se­ja­na či­ta­nja, ono što ih još ve­zu­je je, ka­ko au­tor­ka na­vo­di, još i to što „per ­ver­ti­ra­ju smi­sao ’tek­sta’ uvek u dis­to­ pij­skom zna­če­nju”.

Zbor­nik pred­sta­vlja po­ziv na eti­ku neo­d­go­vor­no­ sti (Orurk, Dan), na ble­fi­ra­nje pri či­ta­nju (Fer­nan­ do), na sle­pi­lo, na per­ver­de­for­ma­tiv­nost, na raz­i­ gra­no, ar­bi­trar­no či­ta­nje, na mon­stru­o­znu hra­ brost ko­ju je neo­p­hod­no sku­pi­ti ka­ko bi se knji­ga otvo­ri­la, ka­ko bi se iz­me­sti­lo ili po­ka­za­lo ne­poš­ to­va­nje pre­ma na­pi­sa­nom (Orurk, Dan), ka­ko bi se iz­ne­ve­ri­le na­pi­sa­ne re­či (De­ri­da), ili pre­kr­ši­li za­ko­ ni tek­sta. To je po­ziv da se knji­ga ras­te­re­ti od au­ to­ra (Blan­šo), po­ziv na ot­por usme­ren ka pre­vo­ đe­nju sve­ta u pro­blem sa­vr­še­no tač­nih ko­do­va i si­tu­a­ci­ja u ko­ji­ma ozna­či­te­lji ozna­ča­va­ju sta­bil­ne, ja­sno raz­gra­ni­če­ne, ne­dvo­smi­sle­ne ozna­če­ne. Ovo otva­ra­nje za šu­mo­ve u ko­mu­ni­ka­ci­ji i upo­zo­re­nje ko­je su­ge­ri­še da ri­gid­ni pre­vo­di i stro­ge in­ter­pre­ ta­ci­je mo­gu uzro­ko­va­ti go­re ilu­zi­je od vi­še­gla­vih mon­stru­ma upu­ću­je i na mo­gu­ći pro­pust u ovoj zbir­ci tek­s to­va (ko­ji je una­pred oprav­dan već obim­nim iz­da­njem i od­re­đe­njem Zbor­ni­ka kao uvek ne­pot­pu­ne ar­hi­ve) – do­pri­nos Do­ne Ha­ra­vej od­la­ga­nju ko­nač­nog tu­ma­če­nja tek­sta i raz­u­me­ va­nju či­ta­nja kao afir­ma­tiv­nog i plu­ral­nog, ko­ji ni­ka­ko ni­je za­ne­ma­riv. Sva­ka­ko, ko­lek­ci­ja tek­sto­va ne­dvo­smi­sle­no otva­ra pro­stor za či­ta­nje ko­je pro­ vo­ci­ra no­ve se­man­tič­ke ve­ze i ko­je da­lje pro­iz­vo­ di suš­tin­ski no­ve tek­sto­ve i pro­stor za či­ta­nje ko­je pre­ki­da, re­me­ti, ma­ni­pu­li­še, kva­ri, eks­plo­a­ti­še, do­da­je ili do­pri­no­si ina­če već ko­ri­snom tek­stu. Prem­da je ne­mo­gu­će (i pre sve­ga ne­po­želj­no) Zbor­nik od­re­di­ti kao ce­li­nu, na­kon či­ta­nja au­tor­ ki­na za­mi­sao osta­je ja­sna – nu­žno je sva­kom tek­ stu pri­s tu­p i­t i kao Bal­z a­ko­voj ša­g rin­s koj ko­ž i, „ne-me­stu epi­ste­mo­loš­ke i/ili em­pi­rij­ske apo­ri­je, na­ra­ti­vu o kra­ju na­ra­ti­va”. „Stra­te­gi­je či­ta­nja” do­pri­no­se bor­bi za je­zik is­pu­ njen šu­mo­vi­ma, za­ga­đe­njem i ne­le­gi­tim­nim fu­zi­ ja­ma; po­nov­noj kon­cep­tu­a­li­za­ci­ji i re­i­ma­gi­na­ci­ji či­ta­lač­kih prak­si, na­gla­ša­va­ju­ći ključ­nu ulo­gu šu­ mo­va i bu­ke u raz­li­či­tim kon­tra-he­ge­mo­nim dru­ š­tve­nim prak­sa­ma. Zbor­nik pru­ža uvid u kul­tu­ro­ loš­k i zna­čaj po­greš­nih in­ter­pre­ta­ci­ja i ne­pre­vo­ di­vo­sti, i skre­će pa­žnju na va­žnost sub­ver­ziv­nih či­ta­lač­kih stra­te­gi­ja, ko­je kao ta­k ve po­ten­ci­jal­no slu­že i kao ot­por ina­če opre­siv­nim do­mi­nant­nim kul­tur­nim ko­do­vi­ma. Mir­ja­na Sto­šić u pred­go­vo­ru upo­zo­ra­va da „is­ku­stvo či­ta­nja po­sta­je dru­go ime za isto­ri­ju bes­ko­nač­nih ne­u­spe­ha da se zna­če­nje i smi­sao fik ­si­ra­ju”1, te oda­tle ve­ro­vat­no po­ti­če i naj­zna­čaj­ni­ji do­pri­nos ovog zbor­ni­ka (pre­ve­de­ nom) te­lu tek­sto­va o či­ta­lač­kim prak­sa­ma, ali i mno­go vi­še od to­ga, kor­pu­su li­te­ra­tu­re iz obla­sti se­mi­o­ti­ke, stu­di­ja kul­tu­re i kri­tič­ke te­o­ri­je ob­ja­vlje­ ne kod nas. Mir­ja­na Sto­šić, Pred­go­vor, u Stra­te­gi­je či­ta­nja, pri­re­di­ la Mir­ja­na Sto­šić, Fa­kul­tet za me­di­je i ko­mu­ni­ka­ci­je, Be­o­grad, 2014. 1

50


Ka­ko tek­sto­vi ne pred­sta­vlja­ju pre­gled me­to­da i stra­te­gi­ja či­ta­nja, Zbor­nik je u od­re­đe­nom smi­slu de­cep­tiv­no na­slo­vljen i pre ga je mo­gu­će opi­sa­ti kao ma­njin­sku ar­hi­vu tek­sto­va o či­ta­nju ne­go kao ne­ku vr­stu pri­ruč­ni­ka. Ia­ko je tek­sto­vi­ma na­iz­gled za­jed­nič­ka sa­mo knji­žev­no-te­o­rij­ska ori­jen­ta­ci­ja i to što pred­sta­vlja­ju ka­rak­te­ri­stič­na ra­se­ja­na či­ta­nja, ono što ih još ve­zu­je je, ka­ko au­tor­ka na­vo­di, još i to što „pe­r­ver­ti­ra­ju smi­sao ’tek­sta’

Ko­nač­no, po­ma­lo je bez­na­de­žno oče­k i­va­ti in­ struk­ci­je o to­me ka­ko či­ta­ti ili svo­je­vr­snu di­sci­pli­ nu ili na­u­ku o či­ta­nju. Ka­ko u tek­stu ko­ji otva­ra Zbor­nik Ro­lan Bart pi­še, ona bi je­di­no bi­la mo­gu­ ća kao „Na­u­ka o Ne­is­crp­nom, u Bez­gra­nič­nom pre­meš­ta­nju (...) či­ta­nje bi, sve u sve­mu, bi­lo ne­ pre­sta­no kr­va­re­nje ko­jim bi se struk­tu­ra (...) stro­ poš­ta­la, otvo­ri­la, iz­gu­bi­la, ver­na po to­me sva­kom lo­gič­kom si­ste­mu ko­ji niš­ta ne mo­že de­fi­ni­tiv­no da za­tvo­ri – osta­vlja­ju­ći ne­tak­nu­tim ono što bi tre­ ba­lo na­zva­ti kre­ta­njem su­bjek­ta i isto­ri­je: či­ta­nje, bi­lo bi ta­mo gde se struk­tu­ra slu­đu­je.”2 n Ro­lan Bart, „O Či­ta­nju”, u Stra­te­gi­je či­ta­nja, pri­re­di­la Mir­ja­na Sto­šić, Fa­kul­tet za me­di­je i ko­mu­ni­ka­ci­je, Beo­ grad, 2014. 2

51

N OVA M I SAO

/ Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

Već vi­še od po­la ve­ka ne­mo­gu­će je is­klju­či­vo ko­ ri­sti­ti od­red­ni­cu tekst, te je da­nas i sa­mo či­ta­nje mno­go ši­ra in­stan­ca i ob­u­hva­ta vi­še od pu­kog pro­ce­sa či­ta­nja pi­sa­ne re­či. Ta­ko zbor­nik „Stra­te­ gi­je či­ta­nja” nu­di zna­čaj­ne re­sur­se za raz­u­me­va­nje sa­vre­me­ne kul­tu­re uopšte. Pre­vo­đe­nje na ra­zu­ mlji­vo uvek iz­no­va pod­sti­če stru­ja­nje re­zer­vi tek­ sto­va i vo­di ka pro­ce­su stva­ra­nja no­vih ko­do­va i no­vih je­zi­ka. Mnoš­tva raz­li­či­tih si­ste­ma ozna­ča­va­ nja i ini­ci­jal­na ne­pre­vo­di­vost stva­ra­ju raz­li­či­te ten­ zi­je i ta­ko uzro­ku­ju eks­plo­zi­je (zna­če­nja) i ge­ne­ri­ sa­nje uvek no­vih tek ­sto­va. Pre­vo­đe­nje iz­me­đu če­sto ra­di­k al­no raz­li­či­tih se­mi­os­fe­ra, ko­je je u osno­vi pro­ce­sa či­ta­nja, ne sa­mo što pred­sta­vlja ne­pre­suš­ni iz­vor za au­to­ko­mu­ni­ka­ci­ju kul­tu­re, već po­sta­vlja i uslo­ve za pre­i­spi­ti­va­nje ključ­nih pro­ce­ sa kon­sti­tu­i­sa­nja su­bjek­tiv­no­sti i iden­ti­te­ta.

/

uvek u dis­to­pij­skom zna­če­nju”.


Roman Vs. Priča

Slikanje sveta ili slikanje događaja? Piše: Srđan V. Tešin

Pred­met iz­u­ča­va­nja te­o­ri­je pri­po­ve­da­nja po­stao je i ostao ro­man, shva­ćen bez­ma­lo kao pro­to­tip knji­žev­ne pro­ze iz kog pro­is­ho­de sva me­ri­la. Vla­di­sla­va Gor­dić, „He­min­gvej, po­e­ti­ka krat­ke pri­če”

P

ri­ča, kao knji­žev­ni ža­nr, ne mo­že bi­ti ade­kvat­ no de­f i­ni­sa­na, pre sve­ga zbog svo­je bes­kraj­ne flek­si­bil­no­sti. Kad je sve pri­ča teš­ko je od­re­di­ti nje­ne gra­ni­ce i di­stink­tiv­na obe­lež­ja. Ipak, pri­ču mo­že­mo po­re­di­ti u od­no­su na ro­man. Pri­ča, re­ci­ mo, ni­je ro­man jer ne­ma nje­go­vu ši­ri­nu, do­met i uni­ver­zal­nost. Pri­ču ne bi tre­ba­lo raz­li­ko­va­ti od njoj bli­skih for­mi, ia­ko je na­ra­tiv­na prak­sa ve­li­kog bro­ja au­to­ra iz ce­log sve­ta uči­ni­la neo­p­hod­nim in­si­sti­ra­nje na ge­ne­rič­koj i for­mal­noj din­stink­ci­ji iz­me­đu kra­ćih (krat­ka krat­ka pri­ča, fleš fik­ci­ja, mi­ kro fik­ci­ja, mi­kro na­ra­tiv, mi­kro pri­ča, pri­ča na raz­ gled­ni­ci, br­z a pri­ča, mi­ni pri­ča, jed­no­mi­nut­na pri­ča, ro­man na dla­nu ili pro­zni afo­ri­zam), krat­kih (krat­ka pri­ča) i du­žih pro­znih de­la (pri­po­vet­ka, no­ ve­la, ro­man). U ovom mi­kro­e­se­ju po­ku­ša­će­mo da

od­go­vo­ri­mo na pi­ta­nja o ra­zli­ci iz­me­đu ro­ma­na i pri­če (pod ovim ter­mi­nom će­mo pod­ra­zu­me­va­ti sve žan­rov­ske pod­vr­ste krat­kih i naj­kra­ćih pro­za). Pro­zne for­me se, naj­pre, raz­li­ku­ju po du­ži­ni: krat­ ka pri­ča mo­ra bi­ti krat­ka, ina­če, pro­sto re­če­no, ni­ je krat­ka pri­ča i to je ne­iz­be­žno ključ­na či­nje­ni­ca. No, ne sla­žu se svi te­o­re­ti­ča­ri i pi­sci sa ovim naj­o­ snov­ni­jim od­re­đe­njem krat­ke pri­če. Re­ci­mo, Da­vid Al­ba­ha­ri u ese­ju „Ka­ko či­ta­ti krat­ku pri­ču?” ka­že: „Po me­ni, krat­ka pri­ča mo­že da bu­de jed­na reč kao i tekst od sto­ti­nak stra­na. Du­ži­na je neš­to što sam au­tor od­re­đu­je ka­da pi­še krat­ku pri­ču.” Ipak, du­ži­na osta­je kao pre­su­dan fak­tor u def­ni­sa­nju pro­znih ob­li­ka i pred­sta­vlja ključ­nu raz­li­ku iz­me­đu krat­ke pri­če, pri­če, pri­po­vet­ke, no­ve­le i ro­ma­na. Nor­man Frid­man se, pi­še Alan Pa­sko u stu­di­ji „O krat­koj pri­či: u krat­kim cr­ta­ma”, svo­je­vre­me­no za­ pi­tao: „Šta či­ni krat­ku pri­ču krat­kom?” Frid­man je, po­put Al­ba­ha­ri­ja, bio sve­stan to­ga da je krat­ko­ća krat­ke pri­če re­la­tiv­na. To u pr­vom re­du zna­či da su de­la ovog žan­ra kra­ća od ne­kih dru­gih de­la, ali ne zna­či sa­mo to. „Po Frid­ma­nu, krat­ka pri­ča ni­je krat­ka zbog ve­ćeg je­din­stva rad­nje, ni­ti zbog sta­ tič­nog ili re­strik­tiv­nog po­i­ma­nja knji­žev­nog li­ka, već sto­ga što se ba­vi ma­lim stva­ri­ma”, pi­še Vla­di­ sla­va Gor­dić u stu­di­ji „He­min­gvej, po­e­ti­ka krat­ke pri­če”. Frid­man, ipak, ni­je us­peo da usta­no­vi ko­ nač­na di­stink ­tiv­na obe­lež­ja ovog žan­ra: „Pri­ča”, ka­že on, „mo­že bi­ti krat­ka za­to što je sa­ma rad­nja u osno­vi jed­no­stav­na; ili za­to što je rad­nja, uko­li­ko

je kom­plek­sna, re­du­ko­va­na sred­stvi­ma se­lek­ci­je, sma­nje­nja op­se­ga i/ili kroz tač­ku gle­diš­ta”. Du­ži­na, ov­de se Frid­man i Al­ba­ha­ri sla­žu, za­vi­si od to­ga na ko­ji na­čin au­tor že­li da ob­ra­di ma­te­ri­jal. Taj za­klju­ čak ni­je ni­poš­to tri­vi­ja­lan ni­ti oči­gle­dan. Pol Zum­tor is­ti­če da „krat­ko­ća ni­ka­da ni­je stvar slu­čaj­no­sti, već uvek pred­sta­vlja for­ma­tiv­ni mo­ del”. On iz­vo­di ge­ne­ral­ni za­klju­čak o to­me da sa­ ma krat­ko­ća na­me­će od­re­đe­ne for­me, sma­tra­ju­ći da su krat­ki tek­sto­vi uvek okre­nu­ti sa­daš­njem tre­ nut­ku i po­sto­ja­nju u sa­daš­njo­sti. Zum­tor ve­ru­je da u krat­koj pri­či po­sto­ji te­žnja ka to­me da se za­ne­ ma­ri pro­ces i raz­voj u ko­rist pri­ka­zi­va­nja jed­ne stvar­no­sti. Krat­ka pri­ča ni­ka­da ne pri­ka­zu­je pro­ ces. Šta­vi­še, Me­ri Lu­iz Prat na­vo­di či­nje­ni­cu da „ve­li­ki broj kri­ti­ča­ra sma­tra tre­nu­tak spo­zna­je ka­ non­skom od­li­kom mo­der­ne krat­ke pri­če”. Krat­ko­ća krat­ke pri­če na­me­će po­seb­nu vr­stu eko­ no­mič­no­sti, ko­ja se klo­ni pro­ši­ri­va­nja, su­viš­no­sti, pa čak i po­na­vlja­nja. Oni ob­li­ci eko­no­mič­no­sti ko­ ji zah­te­va­ju pro­ši­ri­va­nja su iz­van pa­ra­me­ta­ra krat­ ke pri­če. U ovom žan­ru eko­no­mič­nost zna­či da su: i dve re­či pre­vi­še, ako je do­volj­na jed­na! Da li iz­ve­sne te­me ne po­go­du­ju pri­či? Mo­der­na kri­ti­ka sma­tra za ak­si­om da umet­nič­ka vred­nost ne mo­že za­vi­si­ti od te­me ko­ju je umet­nik oda­brao da ob­ra­di. Frid­man tvr­di da ne mo­že­mo spe­ci­f i­ ko­va­ti to da se pri­ča ba­vi od­re­đe­nom vr­stom te­ma ili da sa­dr­ži od­re­đe­ni po­gled na svet. Ipak, uži­va­ nje u ot­kri­va­nju ne­po­zna­tih isto­rij­skih, re­li­gij­skih i kul­tur­nih stvar­no­sti je uglav­nom iz­van do­ma­ša­ ja krat­ke pri­če. Iz­bor te­me je u di­rekt­noj ve­zi sa ti­me što u pri­či de­lu­je ma­lo li­ko­va, na sku­če­nom pro­sto­ru, u mu­nje­vi­tom od­seč­ku vre­me­na. Krat­ka pri­ča se, da­kle, ne ogra­ni­ča­va na odre­đen broj te­ ma, ali joj po­seb­no pri­ja­ju gra­nič­na pod­ruč­ja. Bit­no je i pi­ta­nje: „Šta pi­sac krat­kih pri­ča oče­ku­je od svo­jih či­ta­la­ca?” Ka­ko se au­to­ri krat­kih pri­ča ne mo­gu za­dr­ža­va­ti da bi pru­ži­li de­talj­na raz­jaš­nje­ nja, mo­ra­ju pret­po­sta­vi­ti či­ta­o­če­vo pret­hod­no zna­nje, ko­je mo­že i ne mo­ra bi­ti pri­sut­no kod od­ re­đe­nog či­ta­o­ca u od­re­đe­nom tre­nut­ku. Pri­ča ni­ je u mo­guć­no­sti da in­kor­po­ri­ra če­ste, si­ste­mat­ske re­dun­dant­no­sti ko­je se ja­vlja­ju u ro­ma­nu. Zbog to­ga au­to­ri mo­ra­ju pret­p o­sta­vi­ti da će či­ta­lac obra­ti­ti pa­žnju na sve ele­men­te de­la i upam­ti­ti ih. Isti­ne ra­di, ka­ko pri­me­ću­je Pa­sko, zna­čaj­ni, „evo­ ka­tiv­ni de­ta­lji ja­vlja­ju se i u ro­ma­nu, ali ni­su to­li­ko pri­met­ni, zbog nje­go­ve obim­no­sti.” Pri­ča te­ži ka opštem. Čak i ka­da obi­lu­je de­ta­lji­ma, či­ta­o­ci su pre sklo­ni­ji ge­ne­ra­li­zo­va­nju ne­go pri či­ ta­nju ro­ma­na. Ne sa­mo što au­to­ri mo­ra­ju da pret­ po­sta­ve da će či­ta­lac pri­me­ti­ti sva­ku reč, sli­ku ili rit­mič­nost u pri­či, već su čak i sklo­ni to­me da sva­

52


4. Krat­ku pri­ču ka­rak­te­ri­še ogra­ni­čen broj li­ko­va, sa­mo jed­na rad­nja i jed­no­stav­na fa­bu­la (obič­no je či­ne: eks­po­zi­ci­ja, za­plet, kul­mi­na­ci­ja i tu­žan/sre­ ćan za­vr­še­tak). 5. U krat­koj pri­či obič­no ne­ma mno­go rad­nje, sko­ ro da ne­ma ni raz­vo­ja li­ko­va, a ono što je ka­rak­te­ ri­še mo­že se opi­sa­ti kao „ko­ma­dić ži­vo­ta uhva­ćen objek­ti­vom”. 6. U krat­koj pri­či fa­bu­la ni­je na­ro­či­to slo­že­na (za raz­li­ku od fa­bu­le ro­ma­na), ali stva­ra je­din­stven uti­sak, a u či­ta­o­cu osta­vlja vi­še jed­no sna­žno ose­ ća­nje ne­go­li skup upam­će­nih či­nje­ni­ca (ali či­ta­lac sva­ka­ko mo­ra da obra­ti­ti pa­žnju na sve ele­men­te de­la i da po­ku­ša da ih upam­ti­ti). 7. Krat­k a pri­ča (uglav­nom) pri­k a­zu­je pre­lom­ni ži­vot­ni tre­nu­t ak (ko­ji mo­že ima­ti za po­sle­di­cu „fa­tal­ni uda­rac”). 8. Krat­ka pri­ča pru­ža je­din­stven uti­sak to­na, bo­je i efek­ta. 9. Krat­ka pri­ča vr­lo če­sto ima otvo­ren/iz­ne­na­dan po­če­tak i otvo­ren/neo­če­ki­van kraj. 10. Krat­ka pri­ča je ogra­ni­če­na na je­dan am­bi­jent (fik­sno me­sto i vre­me, druš­tve­no okru­že­nje).

U krat­koj pri­či au­to­ri se vi­še osla­nja­ju na ras­po­red ne­go na po­na­vlja­nja ili raz­voj, vi­še na na­go­veš­ ta­je, ne­go na na­gla­še­no is­ti­ca­nje. O ne­mo­guć­no­ sti po­na­vlja­nja u krat­koj pri­či, Vla­di­sla­va Gor­dić pi­še: „Krat­ka pri­ča ima otvo­re­nu for­mu, for­mu ko­ja uvek upu­ću­je na svet iz­van kon­tek­sta, sa­dr­ ža­ja i gra­ni­ce pri­če. U krat­koj pri­či ne­ma me­sta za po­na­vlja­nja i una­kr­sne re­fe­ren­ce”. Krat­ka pri­ča iz­be­ga­va pro­ši­re­nja i ra­di­je pri­be­ga­va elip­si, in­ di­rekt­nim za­ključ­ci­ma i iz­ra­ža­va­nju u ma­lo re­či. Krat­ku pri­ču uglav­nom od­li­ku­je je­din­stve­nost, pre ne­go mno­go­stra­nost. An­ri Žid je ve­ro­vao da je ta ori­jen­ta­ci­ja do­volj­na da na­či­ni raz­li­ku iz­me­đu ro­ma­na i krat­ke pri­če: „Ro­man, ka­ko ga ja pre­po­ zna­jem ili za­miš­ljam, sa­sto­ji se od mnoš­tva raz­li­ či­tih gle­diš­ta, pod­re­đe­nih mnoš­tvu raz­li­či­tih li­ko­ va ko­je au­tor po­sta­vlja na sce­nu”. Kod ne­kih pi­sa­

53

Ume­sto za­ključ­ka ovog mi­kro­e­se­ja, tak­sa­tiv­no će­ mo na­bro­ja­ti je­da­na­est naj­ti­pič­ni­jih od­li­ka krat­ ke pri­če, ključ­nih za raz­li­ko­va­nje u od­no­su na ro­man: 1. Krat­ka pri­ča je de­lo pro­zne fik­ci­je ko­je se mo­že pro­či­ta­ti u jed­nom na­vra­tu. (Na­su­prot ovom Po­ ov­skom od­re­đe­nju krat­ke pri­če sa­gle­da­nog iz ugla či­ta­o­ca, Rej­mond Kar­ver, iz ugla au­to­ra, ka­že: „Pri­ ča ili pe­sma mo­gu se na­pi­sa­ti u jed­nom da­hu.”) 2. Krat­ka pri­ča kom­bi­nu­je objek­tiv­ne, re­a­li­stič­ne opi­se sa pe­snič­kom at­mos­fe­rom. 3. Bli­ska je ve­za iz­me­đu krat­ke pri­če i pe­sme, jer se u obe­ma ja­vlja je­din­stve­ni spoj ide­ja i struk­ tu­re.

Po­ja­va no­vih me­di­ja i raz­voj ko­mu­ni­ka­ci­o­nih teh­no­lo­gi­ja uti­ca­la je i na raz­voj, pro­me­nu i na­ sta­nak no­vih pro­znih žan­ro­va. Ta­ko se, po­ja­vom druš­tve­nih mre­ža i raz­vo­jem veb plat­for­mi, otvo­ ri­lo ši­ro­ko po­lje za for­mi­ra­nje no­vih pro­znih žan­ ro­va kao što su tvi­ter pri­če, SMS pri­če, blog pri­če, fej­sbuk pri­če i dru­ge žan­rov­ske pod­vr­ste uslo­vlje­ ne teh­nič­kim ogra­ni­če­nji­ma. Bi­će­mo sve­do­ci to­ga da li će pri­ča – zbog to­ga što krat­ko­ća i sa­ži­ma­ nje od­go­va­ra­ju po­tre­ba­ma sa­vre­me­nih lju­di i što pri­či po­go­du­je duh mo­der­nog (teh­nič­kog i teh­ no­loš­kog) vre­me­na (či­ta­nje li­te­ra­tu­re sa ekra­na ra­ču­na­ra, ta­ble­ta, e-či­ta­ča ili smart­fo­na) – bi­ti vo­ de­ći ža­nr 21. ve­ka i da li će od­ne­ti pre­va­gu nad ro­ma­nom? n

N OVA M I SAO

Pri­ča se ja­sno odva­ja od ro­ma­na, ma­da je teš­ko sa­gle­da­ti sva nje­na di­stink­tiv­na obe­lež­ja. „Ona sa­ ma u se­bi sa­dr­ži am­bi­va­len­ci­ju, bu­du­ći da mo­že bi­ti do­ga­đaj iz­ra­za (či­me se pri­bli­ža­va lir­skoj po­e­ zi­ji, a gu­bi di­stink­tiv­na pro­zna obe­lež­ja po­put za­ ple­ta) ili iz­raz do­ga­đa­ja (što zna­či po­se­do­va­nje čvr­ste kom­po­zi­ci­je ka­rak­te­ri­stič­ne za pro­zne for­ me)”, za­klju­čak je ko­ji Vla­di­sla­va Gor­dić iz­vo­di po­ vo­dom ne­u­mit­no­sti am­bi­va­lent­nih od­re­đe­nja krat­ke pri­če, is­ti­ču­ći na­pe­tost iz­me­đu iz­ra­za i do­ ga­đa­ja, for­me i sa­dr­ži­ne, pri­če i dis­kur­sa, kao na­ če­lo ko­je je de­fi­ni­še.

/

Pri­ča je, zbog krat­ko­će kao osnov­ne oso­bi­ne, osu­ đe­na na in­ten­ziv­nost. Bo­dler to ja­sno ka­že: „Krat­ ka pri­ča, je­zgro­vi­ti­ja od ro­ma­na, zgu­snu­ti­ja, uži­va ve­či­te bla­go­de­ti spu­ta­no­sti: njen efe­kat je in­ten­ ziv­ni­ji, a poš­to je da­le­ko ma­nje vre­me­na po­treb­no za či­ta­nje pri­če ne­go za raz­u­me­va­nje ro­ma­na, ne gu­bi se niš­ta od uti­ska ce­li­ne.”

ca ova ten­den­ci­ja do­sti­že ste­pen za­ko­ni­to­sti. „Dok je ro­ma­nu cilj sli­ka­nje sve­ta, pri­ča sli­ka do­ga­đaj, slu­že­ći se u to­me ogra­ni­ča­va­njem i sa­ži­ma­njem na po­je­di­nač­no i iz­u­zet­no”, na­vo­di Vla­di­sla­va Gor­ dić naj­bit­ni­ju raz­li­ku iz­me­đu ro­ma­na i krat­ke pri­če i uka­zu­je na to da krat­ka pri­ča ni­je op­te­re­će­na či­ nje­ni­ca­ma i ana­li­zom kao ro­man i da je po svo­joj kon­cen­tri­sa­no­sti bli­ža lir­skoj po­e­zi­ji. Krat­ka pri­ča ima iz­ra­že­nu ten­den­ci­ju ka je­din­stvu, a čak i ka­da se ja­vlja udva­ja­nje, uvek po­sto­ji iz­ve­sna di­rekt­nost i jed­no­stav­nost, po ko­joj se krat­ka pri­ča raz­li­ku­je od dru­gih i du­žih pro­znih žan­ro­va.

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

kom od ele­me­na­ta pri­da­ju ve­li­ku va­žnost. Od či­ta­ o­ca se oče­ku­je da či­ta­ju du­bin­ski i iz­me­đu re­do­va. Pre­ma ovo­me, pri­ča zah­te­va po­sve­će­nog či­ta­o­ca.

/

11. Krat­ka pri­ča mo­ra bi­ti krat­ka!


Liz Mekgetigan

Javne biblioteke na talasu novih tehnologija Razgovarala: Ivana Jovanović Arsić

Po­čet­kom no­vem­bra u re­ko­to­ra­tu No­vo­sad­skog uni­ver­zi­te­ta odr­žan je Me­đu­na­rod­ni okru­gli sto „Jav­ne bi­bli­o­te­ke i nji­ho­va pu­bli­ka” u or­ga­ni­za­ci­ji udru­že­nja Kul­tu­ris, Grad­ske bi­bli­o­te­ke u No­vom Sa­du i Grad­ske bi­bli­o­te­ke u Pan­če­vu. Oko sto­ti­nu bi­bli­o­te­ka­ra iz ce­le Sr­bi­je, uz raz­me­nu is­ku­sta­va i miš­lje­nja sa do­ma­ćim i ino­stra­nim struč­nja­ci­ma, ba­vi­lo se to­ga da­na dve­ma va­žnim te­ma­ma: Ko­ja je ulo­ga bi­bli­o­te­ke u lo­kal­noj za­jed­ni­ci i Ko­ja je ulo­ga bi­bli­o­te­ke u eri no­vih teh­no­lo­gi­ja?

R

az­go­vor o te­mi „Ko­ja je ulo­ga bi­bli­o­te­ke u eri no­vih teh­no­lo­gi­ja” otvo­re­na je iz­la­ga­njem Liz Mek­ ge­ti­gan, di­rek­tor­ke Ode­lje­nja za di­gi­tal­ne bi­bli­o­ teč­ke sa­dr­ža­je škot­ske fir­me So­lus, ko­ja se ba­vi me­nadž­men­tom di­gi­tal­nih sa­dr­ža­ja i ko­mu­ni­ka­ ci­ja­ma. Liz je u So­lus doš­la sa po­zi­ci­je še­fa Bi­bli­o­ teč­ke i in­for­ma­tiv­ne slu­žbe gra­da Edin­bur­ga. Ima za­vid­ne re­zul­ta­te u obla­sti jav­nog in­for­mi­sa­nja, raz ­vo­ja elek ­tron­skih sa­dr­ža­ja i upra­vlja­nja in­for­ ma­ci­ja­ma. Ko­or­di­ni­ra­la je niz iz­me­na u grad­skim bi­bli­o­te­ka­ma kroz ino­va­tiv­nu upo­tre­bu druš­tve­ nih me­di­ja i elek­tron­skih knji­ga. Ini­ci­ja­tor je pr­ve bri­tan­ske apli­ka­ci­je za mo­bil­ni te­le­fon na­me­nje­ne ko­ri­sni­ci­ma bi­bli­o­te­ka, Edin­burgh’s li­brary app. Či­ni se da još uvek ni­smo u pot­pu­no­sti sve­sni va­žno­ sti ko­ju no­ve teh­no­lo­gi­je igra­ju u sva­ko­dne­vi­ci ko­ri­ sni­ka jav­nih bi­bli­o­te­ka i pu­bli­ke kul­tur­nih pro­gra­ma uopšte. Na Okru­glom sto­lu „Jav­ne bi­bli­o­te­ke i nji­ ho­va pu­bli­ka” ve­o­ma sli­ko­vi­to si po­me­nu­la da će u to­ku ove go­di­ne vi­še od 150 mi­li­o­na lju­di bi­ti ro­đe­no u druš­tvi­ma či­ja se eko­no­mi­ja te­me­lji na teh­no­lo­gi­ji i in­for­ma­ci­ja­ma. Liz Mek­ge­ti­gan: Upra­vo ta­ko. Mo­ra­mo da pro­ me­ni­mo vi­zu­ru. To ni­je pi­ta­nje iz­bo­ra, već pi­ta­nje op­stan­ka jav­nih bi­bli­o­te­ka. Pro­me­ne ko­je sle­de su ne­mi­nov­ne.

Po­tru­di­la si se da de­fi­ni­šeš tzv. top 10 tren­do­va sa ko­ji­ma jav­ne bi­bli­o­te­ke tre­ba da se uhva­te u koš­tac i vo­le­la bih da ih po­ja­sniš. Liz Mek­ge­ti­gan: Vr­lo ra­do. Na pr­vom me­stu to je kre­i­ra­nje fi­zič­kog pro­sto­ra ko­ji pod­sti­če sa­ rad­nju: jav­ne bi­bli­o­te­ke uži­va­ju po­ve­re­nje svo­je za­jed­ni­ce i de­lu­ju po­put ka­ta­li­za­to­ra: spa­ja­ju lju­de i ide­je ka­ko bi za­jed­ni­ca ostva­ri­la svoj po­ten­ci­jal. Bi­bli­o­te­ke tre­ba iz­no­va da osmi­sle i di­zaj­ni­ra­ju svoj pro­stor, pro­iz­vo­de i uslu­ge ko­ji bi bi­li u skla­du sa po­tre­ba­ma svo­je sre­di­ne. Mo­ra­mo da ula­že­mo u veš­ti­ne na­ših ko­ri­sni­ka, da ostva­ri­mo sa­rad­nju sa jav­nom ad­mi­ni­stra­ci­jom na lo­kal­nom i dr­žav­nom ni­vou oko za­jed­nič­kih ci­lje­va. Mi­slim i na part­ner­ stvo sa ško­la­ma u smi­slu obra­zo­va­nja i pod­u­ča­va­ nja u okvi­ru sa­me za­jed­ni­ce. Za­tim, tu je sa­rad­nja sa lo­kal­nim bi­znis sek­to­rom, sa pri­vred­nim ko­mo­ ra­ma, slu­žba­ma za za­p oš­lja­va­nje u ci­lju us­k la­ đi­va­nja neo­p­hod­nih zna­nja i veš­ti­na sa po­tre­ba­ ma tr­žiš­ta i upo­tre­bom no­vih teh­no­lo­gi­ja. Cilj je po­moć u pro­na­la­že­nju za­po­sle­nja, u vi­du stva­ra­ nja ve­o­ma struč­ne, a opet vr­lo flek­si­bil­ne rad­ne sna­ge.

plat­for­mi pred­sta­vlja za bi­bli­o­te­ke no­vi re­surs za po­bolj­ša­nje od­no­sa sa ko­ri­sni­ci­ma i pri­li­ku da učvr­ste svo­ju po­zi­ci­ju u sre­diš­tu kul­tur­nog ži­vo­ta u okru­že­nju. To je sa­da i put za bi­bli­o­te­ka­re da raz­vi­ju veš­ti­ne i sa­dr­ža­je za­jed­no sa svo­jim ko­ri­ sni­ci­ma. Ta­ko­đe, to je na­čin da se iz­gra­di za­ni­mljiv sa­dr­žaj npr. u ve­zi sa lo­kal­nom isto­ri­jom i na­sle­ đem i da se po­ten­ci­jal­no iz­gu­blje­na isto­ri­ja sa­ču­va kroz sa­mo­i­zda­vač­ku de­lat­nost. Tu je po­tom 3D štam­pa. Iz­ne­na­di­li bi­ste se da ču­ je­te da je teh­no­lo­gi­ja 3D štam­pe sta­ra već 30 go­ di­na. Me­đu­tim, tek od­ne­dav­no se odo­ma­ći­la u jav­nim bi­bli­o­te­ka­ma ka­ko su one po­sta­ja­le pro­ sto­ri za sa­rad­nju sa po­slov­nim okru­že­njem, di­gi­ tal­ne la­bo­ra­to­ri­je i cen­tri uče­nja. Baš kao što su bi­bli­o­te­ke pr­ve po­nu­di­le jav­no­sti slo­bo­dan pri­ stup knji­ga­ma i no­vi­na­ma, pa po­tom in­ter­ne­tu i ra­ču­na­ri­ma, po­treb­no je da se omo­gu­ći ši­rok pri­ stup ovoj, kao i dru­gim no­vim teh­no­lo­gi­ja­ma. Ako bi­bli­o­te­ke ne bu­du na­pra­vi­le rav­no­te­žu u smi­slu pri­stu­pa no­vim teh­nol­gi­ja­ma, ko će? Na isti na­čin ka­ko smo to uči­ni­li sa knji­ga­ma i ra­ ču­na­ri­ma, bi­bli­o­te­ke tre­ba da za­u­zmu vo­de­ću ulo­gu u na­sto­ja­nju da se po­mog­ne lju­di­ma svih sta­ro­snih do­bi da iz­gra­de veš­ti­ne i zna­nja ko­ji su im po­treb­ni za na­pre­do­va­nje u vi­so­ko­teh­no­loš­ kom sve­tu. 3D štam­pa pre­va­zi­la­zi gra­ni­ce pro­ce­sa di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je na­šeg druš­tva, a bi­bli­o ­ te­ka­ri po­ma­žu za­jed­ni­ci da is­ko­ri­sti do­bro­bi­ti tog raz­vo­ja. Ko­riš­će­nje 3D štam­pe u bi­bli­o­te­ka­ma pred­sta­vlja ospo­so­blja­va­nje lju­di da se uklju­če u kre­a­tiv­no uče­nje, po­kre­nu po­slov­ne ini­ci­ja­ti­ve i re­ša­va­ju slo­že­ne pro­ble­me. Na če­tvr­tom me­stu je in­ter­ak­tiv­nost pri uče­nju. Po­jam pi­sme­no­sti u da­naš­nje vre­me ob­u­hva­ta mno­go vi­še od pu­kog či­ta­nja i pi­sa­nja; evo­lu­i­rao je u „tran­spi­sme­nost”, po­zna­ti­ju kao ovla­da­va­nje veš­ti­nom či­ta­nja, pi­sa­nja i ko­mu­ni­ka­ci­je u ni­zu plat­for­mi i alat­ki. Bu­dućnost uče­nja či­ni­će in­ter­ ak­tiv­no i kre­a­tiv­no is­ku­stvo, če­sto u gru­pa­ma, uz ko­riš­će­nje zvu­ka, do­di­ra i vi­da, i ono pre­sta­je da bu­de pa­siv­no is­ku­stvo. Be­be su da­nas okru­že­ne

Na dru­gom me­stu, neo­p­hod­no je pru­ži­ti po­drš­ku jav­no­sti oko raz­vo­ja elek­tron­skih sa­dr­ža­ja i elek­t ron­s kih knji­g a. Po­ja­va sa­mo­i­zda­vač­k ih

54


Pot­pu­no di­gi­tal­ne bi­bli­o­te­ke: Bu­du­ći da po­ zajm­lji­va­nje knji­ga opa­da u mno­gim me­sti­ma ši­ rom sve­ta, po­la­ko se na­zi­re mo­del bi­bli­o­te­ke bez knji­ga: bi­bli­o­te­ke u ko­joj bi­bli­o­teč­ki fond či­ne di­ gi­tal­ni sa­dr­ža­ji i raz­voj­ne plat­for­me, naj­sa­vre­me­ ni­ji har­dver i uče­nje ute­me­lje­no na in­for­ma­ci­o­nim teh­no­lo­gi­ja­ma. Na na­ci­o­nal­nom ni­vou ja­vlja se po­tre­ba za kre­i­ra­njem je­din­stve­nog ko­ri­snič­kog in­ter­fej­sa za jav­ne bi­bli­o­te­ke. Do­bra di­gi­tal­na po­nu­da mo­že do­pri­ne­ti ko­he­zi­ji uslu­ga jav­ne bi­bli­o­te­ke u kre­i­ra­nju za­jed­nič­ke vi­ zi­je o do­me­ti­ma di­gi­tal­ne bi­bli­o­te­ke: u smi­slu har­ dver­skih i soft­ver­skih re­sur­sa, kao i veš­ti­na struč­ nog ka­dra ko­je su po­treb­ne za ostva­re­nje ovog ci­lja. Uni­ver­z al­na di­gi­tal­na plat­for­ma mo­že da is­pu­ni či­tav niz re­le­vant­nih funk­ci­ja i pru­ži uver­lji­ vo is­ku­stvo u ra­du sa ko­ri­sni­ci­ma.

Rast druš­tve­nih mre­ža ta­ko­đe nam po­ka­zu­je da lju­di že­le da do­pri­ne­su, da ko­mu­ni­ci­ra­ju i da se uklju­če. Reč je o pru­ž a­nju ko­ri­sni­ci­ma pri­li­ke da se an­ga­žu­ju, uče na za­ba­van na­čin i sa­mi kre­i­ra­ju sa­dr­ža­je. Uve­ća­na/vir­tu­el­na stvar­nost: već ne­ko­li­ko go­ di­na una­zad uve­ća­na stvar­nost je te­ma na kon­fe­ ren­ci­ja­ma o bi­bli­o­te­kar­stvu kao sle­deća ve­li­ka stvar u an­ga­žma­nu ko­ri­sni­ka. Ia­ko je reč o im­pre­ siv­nim de­mon­stra­ci­ja­ma na kon­fe­ren­ci­ja­ma, do sa­da ni­je bi­lo prak­tič­nih im­ple­men­ta­ci­ja u jav­nim bi­bli­o­te­ka­ma u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji. Me­đu­tim, doš­lo je vre­me da se i to pro­me­ni. Agen­ci­ja za pro­mo­ci­ju či­ta­lač­kih na­vi­ka (Re­a­ding agency) or­ga­ni­zo­va­la je pro­je­kat „Let­nji či­ta­lač­ki iza­zov 2014” sa ci­ljem da se po­pu­la­ri­zu­ju či­ta­nje i raz­voj pi­sme­no­sti kod

55

BIG DA­TA (VE­L I­K A KO­L I­Č I­N A PO­DA­TA­K A) Uz mno­go pri­če o kon­cep­tu big da­ta ne ču­di da bi­bli­o­te­ka­re sve vi­še za­ni­ma ka­ko mo­gu da ko­ri­ste po­dat­ke iz bi­bli­o­te­ke u ci­lju raz­vo­ja bo­ljih uslu­ga i sa­mog bi­bli­o­teč­kog si­ste­ma. Bi­bli­o­te­ka­ri se na­ la­ze u za­vid­nom po­lo­ža­ju. Po pri­ro­di stva­ri bi­bli­ o­te­ka pri­ku­plja mnoš­tvo po­da­ta­ka o ko­ri­sni­ci­ma u tre­nut­ku dok su oni u in­ter­ak­ci­ji sa bi­bli­o­teč­kim si­ste­mi­ma i uslu­ga­ma. One su pre­pla­vlje­ne ovom vr­stom po­da­ta­ka i po­sta­vlja se pi­ta­nje ka­ko is­ko­

N OVA M I SAO

/

de­ce i mla­dih http://www.you­tu­be.co­m/watch?v= IE­scjARYww­g&fe­a­tu­re=you­tu.be­ Reč je o pro­jek­tu „Mit­ski la­vi­rint”, ino­va­tiv­nom mo­de­lu sa­rad­nje iz­ me­đu nas u So­lu­su i Agen­ci­je ka­ko bi se to­kom let­njeg ras­pu­sta pri­vu­kao što ve­ći broj de­ce u bi­ bli­o­te­ke. De­ca ili nji­ho­vi ro­di­te­lji pre­u­zi­ma­li su bes­plat­nu mo­bil­nu apli­ka­ci­ju na svo­jim mo­bil­nim ure­đa­ji­ma pre do­lak ­sa u bi­bli­o­te­ku. Apli­ka­ci­ja „Mit­ski la­vi­rint” ko­ri­sti­la je uve­ća­nu stvar­nost u pro­mo­tiv­nim ma­te­ri­ja­li­ma, kao što su po­ste­ri i po­ ziv­ni­ce za „Let­nji či­ta­lač­ki iza­zov”. Ma­gi­ja za­i­sta po­či­nje ka­da se uđe u bi­bli­o­te­ku! Ka­da po­mo­ću apli­ka­ci­je de­ca pro­na­đu mi­to­ve, pu­tem uve­ća­ne stvar­no­sti ak­ti­vi­ra se le­gen­da na nji­ho­vom ure­đa­ ju, ani­mi­ra ih i do­zvo­lja­va de­te­tu da le­gen­du „za­ dr­ži” na svom me­stu u „Mit­skom la­vi­rin­tu”. Ka­ko de­ca pri­ku­plja­ju vi­še le­gen­di, bi­va­ju na­gra­đe­ni. Ka­da na­đu tri, do­bi­ja­ju pri­li­ku da igra­ju spe­ci­jal­no di­zaj­ni­ra­nu igri­cu na svom ure­đa­ju, na­kon šest još jed­nu utak­mi­cu, a ako pri­ku­pe svih de­set i vir­tu­ el­nu zlat­nu me­da­lju. Mi sa­da po pr­vi put ras­po­la­ že­mo broj­ka­ma ko­je mo­gu da po­ka­žu ka­ko je ova apli­ka­ci­ja do­ve­la do češ­ćeg ko­riš­će­nja bi­bli­o­te­ke, pre sve­ga od stra­ne de­ča­ka.

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

teh­no­lo­gi­jom, a de­ca na­u­če da ko­ri­ste ta­ble­te pre ne­go što pro­ho­da­ju. De­ca su sve veš­ti­ja sa teh­ no­lo­gi­jom i če­sto im knji­ge de­lu­ju do­sad­no, i sva­ ka­ko ma­nje in­ter­ak­tiv­no. Za uče­nje u ško­li već da­nas se če­sto ko­ri­ste ta­ble­ti, pa ka­k va bi on­da tek tre­ba­lo da bu­de po­nu­da bi­bli­o­te­ke za njih za 5 go­di­na?

De­mo­kra­ti­za­ci­ja in­for­ma­ci­ja: De­mo­kra­ti­za­ci­ja zna­nja je usva­ja­nje i ši­re­nje zna­nja me­đu na­ma – obič­nim lju­di­ma, a ne sa­mo pri­vi­le­go­va­nom eli­ tom ka­ko je to ne­kad bio slu­čaj sa sveš­ten­stvom i aka­de­mi­ci­ma. Za bi­bli­o­te­ke to pred­sta­vlja i pret­ nju i pri­li­ku. To zna­či da vi­še ni­smo ču­va­ri in­for­ma­ ci­ja i zna­nja kao što smo ne­ka­da bi­li. Mno­gi mi­sle da će nas in­ter­net za­me­ni­ti. Ali upra­vo da­nas bi­ bli­o­te­ke pred­sta­vlja­ju lan­sir­ne sta­ni­ce za uče­nje veš­ti­na ko­je zah­te­va­ju „tran­spi­sme­nost” i stva­ra­ju okru­že­nje za pod­u­ča­va­nje lju­di. De­mo­kra­ti­za­ci­ja in­for­ma­ci­ja je ključ­ni raz­log zaš­to mo­ra­mo da se is­tak­ne­mo na po­lju stva­ra­nja kva­li­tet­nog sa­dr­ža­ ja i ne­go­va­nja „tran­spi­sme­no­sti” na­ših ko­ri­sni­ka.

/

Hi­brid­ni pro­sto­ri – de­lje­nje pro­sto­ra sa dru­gim jav­nim slu­žba­ma: Ši­rom sve­ta bi­bli­o­te­ke funk­ci­ o­ni­šu sa ne­a­de­k vat­nim fi­nan­sij­skim sred­stvi­ma. U broj­nim slu­ča­je­vi­ma lo­kal­na jav­na ad­mi­ni­stra­ ci­ja ima već odvo­je­ne bu­dže­te za raz­ne vr­ste uslu­ ga u okvi­ru ko­jih bi se bi­bli­o­te­ke pri­rod­no mo­gle uklo­pi­ti. Re­še­nje ovog pro­ble­ma je u za­jed­nič­kom smeš­ta­nju ne­ko­li­ko raz­li­či­tih jav­nih slu­žbi u isti pro­stor či­me se olak­ša­va pri­stup ko­ri­sni­ci­ma i šte­ de jav­na sred­stva.


bli­ke i ukla­p a se u stra­te­gi­ju an­ga­žo­v a­nja za­ jed­ni­ce, do­s tup­n o­s ti on­li­ne re­sur­s a, e-knji­ga i ka­na­la ko­mu­ni­k a­ci­je pu­tem druš­t ve­nih mre­ž a. Pre­ko 50 lo­k al­n ih ad­m i­n i­s tra­ci­j a ši­r om Ve­li­ke Bri­ta­ni­je da­nas ko­ri­sti na­šu apli­k a­ci­ju „Bi­bli­o­te­ ka u dže­pu”. Ka­ko će se ove pro­me­ne od­ra­zi­ti na za­p o­sle­ne u bi­b li­o­te­ka­m a i nji­h ov na­č in ra­d a? Da li su oni sprem­ni za ove pro­m e­n e? Ka­ko mo­gu da se pri­ pre­me za ono što ih če­ka? Liz Mek­ge­ti­gan: Ka­ko bi­smo is­ko­ri­s ti­li sve mo­ guć­no­sti di­gi­tal­ne ere mo­ra­mo se po­pe­ti či­ta­vu ste­p e­ni­cu na­vi­še.

ri­sti­ti to što su ini­ci­jal­no u ve­li­koj me­ri ne­struk­tu­ i­ra­ni po­da­ci. Bu­dućnost bi­bli­o­te­ka mo­že za­vi­si­ti, u ne ma­loj me­ri, od na­še spo­sob­no­sti za ana­li­zu i upo­tre­bu ra­znih vr­sta po­da­ta­ka, ko­je kre­i­ra­mo ili im ima­mo pri­stup, i na­še spo­sob­no­sti da se po­no­ vo po­ve­že­mo sa ko­ri­sni­ci­ma na maš­to­vit i ino­va­ ti­van na­čin. Ova bu­dućnost za­vi­si­će od no­vih ulo­ ga i no­vih vr­sta uslu­ga u bi­bli­o­te­ci. Uko­li­ko bi­bli­ o­te­ke bu­du u sta­nju da is­pu­ne oče­ki­va­nja ko­ri­sni­ ka i do­pri­ne­su bo­ljem is­ku­stvu, on­da će mo­ći da is­ko­ri­ste svo­ju po­zi­ci­ju i upo­tre­be po­dat­ke za raz­vi­ja­nje onih vr­sta uslu­ga i si­ste­ma ko­ji ko­ri­sni­ci u 21. ve­ku oče­ku­ju. Ima­mo pri­li­ku da pri­ku­pi­mo, ana­li­zi­ra­mo i po­stu­pa­mo u skla­du sa po­da­ci­ma ko­je ima­mo i da na­pra­vi zna­ča­jan za­o­kret ka na­ šim ko­ri­sni­ci­ma. I za­vr­ši­la bih sa sle­de­ćim: na­u­či­mo da bu­de­mo kon­ku­rent­ni! No­vi bi­bli­o­te­kar mo­ra bi­ti li­der! Ulo­ga zah­te­va čvr­sti­nu, lič­nost, mar­ke­tin­ške i pro­ mo­tiv­ne veš­ti­ne. Po­treb­no je da pro­da­te uslu­gu lo­kal­nim li­de­ri­ma u va­šem okru­že­nju. Bi­bli­o­te­ka ra­di u kon­ku­rent­nom okru­že­nju – va­ši ko­ri­sni­ci sa­da ima­ju al­ter­na­ti­vu za uslu­ge bi­bli­o­te­ke. Dru­gi se tru­de da vas nad­ma­še u za­do­vo­lja­va­nju nji­ho­ vih po­tre­ba, a vi se tu sla­bo sna­la­zi­te. Lju­di ima­ju is­ku­stva u ra­du sa kli­jen­ti­ma, po­put Star­bak­sa, Gu­gla, Ama­zo­na i Epla. Vaš fi­zič­ki pro­stor mo­ra bi­ti mo­de­ran, go­sto­lju­biv, po­nu­di­te ka­fu ako je

mo­guće, lju­di tre­ba da po­že­le da svra­ća­ju kod vas i da se tu za­dr­že. Hva­la ti na ovom de­talj­nom obra­zlo­že­nju. Pri­me­ ću­jem da u So­lu­su do­sta pa­žnje po­kla­nja­te mla­ đoj po­pu­la­ci­ji. Liz Mek­ge­ti­gan: Tru­di­mo se da pri­vo­li­mo mla­ de lju­d e knji­ga­ma, pi­sme­n o­s ti i bi­b li­o­te­k a­ma na nji­m a pri­j em­č iv na­č in. Upra­vo na osno­v u uspe­ha ko­ji smo po­s ti­gli u ko­r iš­će­nju teh­ni­k a uve­ća­ne stvar­no­s ti, ne­dav­no smo kre­i­ra­li apli­ ka­ci­ju „Bi­b li­o­teč­ko bla­g o, pod­s ti­c aj­na igra za jav­ne bi­bli­o­te­ke”. Obez­be­di­li smo 3D štam­pa­če za sva­k u bi­b li­o­t e­k u i pru­ž i­l i pri­l i­k u de­c i da odštam­p a­ju svo­je omi­lje­ne li­ko­ve iz igri­ce. Na ovaj na­č in uče­nje, či­t a­nje i no­ve teh­n o­l o­g i­j e „uvi­je­ne” su u ša­re­ni pa­pir za­b a­ve!

Svet bi­bli­o­te­k a i bi­bli­o­te­k a­ra je na pre­k ret­ni­ci! Bu­d ućnost je sti­g la a sa njom i ne­i z­ve­s nost i ne­do­u­mi­ce, ali i ogro­man ka­pa­ci­tet za ino­va­ci­ je i no­ve i uz­bu­dlji­ve mo­gućno­s ti. Ka­ko bi­smo ih is­ko­ri­s ti­li mo­ra­mo da re­de­f i­ni­še­mo na­šu po­ zi­ci­ju i na­še uslu­ge, da pu­bli­ci i lo­k al­nim vla­s ti­ ma po­nu­di­mo pro­fe­si­o­nal­nu i di­gi­tal­nu uslu­gu, okre­nu­ti ko­r i­sni­ci­m a. No­v a po­nu­d a mo­r a bi­ti kom­bi­na­ci­ja iz­vr­sno­s ti u druš­t ve­nom, fi­zič­kom i di­gi­t al­nom smi­slu. Neo­p­hod­no je da iz­me­ni­ mo sli­ku ko­ju mno­gi ima­ju o na­ma, da je za­me­ ni­mo no­vom ko­ja će za­dr­ž a­ti eti­ku i vred­no­s ti so­ci­jal­ne prav­de ko­ja je u sre­diš­tu ide­je o bi­bli­ o­te­ci. Ka­ko da na­pra­vi­mo rav­no­te­žu? Ve­ru­jem da je teh­no­lo­gi­ja taj ve­li­k i tas na va­gi ko­ji vra­ća ba­l ans i na ko­j em se te­m e­lji naš rad u okvi­r u za­jed­ni­ce. Za­k lju­či­la bih da po­s to­ji po­tre­b a da se mno­go to­ga ura­di pre sve­ga na raz­vo­ju li­der­ske po­zi­ ci­je ka­ko bi­smo iz­gra­di­li tu no­vu bu­dućnost, ali ne­ma sum­nje da nas ta­mo če­ka div­na na­gra­da. n

Pred­sta­vi nam mo­lim te ne­ke od sjaj­nih pro­je­ka­ ta ko­j e ste ne­dav­no re­a­li­zo­va­li ili na ko­ji­ma tre­ nut­no ra­di­te. Liz Mek­ge­ti­gan: „Bi­b li­o­te­k a u dže­p u” – na­š a apli­k a­ci­ja za mo­bil­nu bi­bli­o­te­ku. Ko­ri­sni­ci oče­ ku­ju da mo­gu da do­b i­ju in­f or­ma­ci­j e gde god da su u bi­lo kom tre­nut­ku – kon­cept bi­bli­o­te­ke otvo­re­ne 24 sa­ta pu­tem ko­je ima­te pri­stup sve­ mu, po­seb­no ISBN ske­ni­ra­nju da pro­ve­ri­te da li bi­bli­o­te­k a ima knji­gu u svom fon­du. Ovo omo­ gućava­ bi­bli­o­te­k a­ma da do­seg­nu do no­ve pu­

56


Razgovarao: Stefan Aćimović Foto: Ivan Mašić

Mu­zi­ka zah­te­va po­ve­re­nje, ve­li­ko me­đu­sob­no po­ve­re­nje čla­no­va ben­da, i to je je­di­ni na­čin da se na­pra­vi neš­to do­bro.

Q

Ha­dži­ma­nov Ben­da, od je­se­ni 2012. Naj­mla­đi (19) je ba­si­sta Pe­ra Kr­sta­jić, go­ru­ći ta­le­nat i sti­pen­di­sta ču­ve­nog Ber­kli­ja (Ber­klee Col­le­ge of Mu­sic, Bo­ ston), gde u ja­nu­a­ru za­po­či­nje stu­di­je. Usled pre­ za­u­ze­to­sti oko pri­pre­ma za ve­li­ko pu­to­va­nje, ni­je mo­gao da pri­su­stvu­je ovom raz­go­vo­ru, pa je trio nje­go­vih ko­le­ga od­go­va­rao na pi­ta­nja. • Qza­ma Qu­ar­tet je pre ne­ko­li­ko da­na do­vr­šio sni­ ma­nje mu­zi­ke za pla­ni­ra­ni al­bum pr­ve­nac, a to ste spro­ve­li u de­lo u su­sed­noj Bu­gar­skoj, u So­fi­ji. Zaš­to ste baš ta­mo sni­ma­li ma­te­ri­jal, i ka­ko je sve pro­te­klo, da li ste za­do­volj­ni ura­đe­nim? Ka­kvi su pla­no­vi u ve­ zi s po­ten­ci­jal­nim iz­da­va­njem al­bu­ma? Fi­lip Bu­la­to­vić: Glav­ni raz­log na­šeg pu­ta u So­fi­ju je ne­do­sta­tak spo­ja kva­li­tet­nog kla­vi­ra i kva­li­tet­nog stu­di­ja u Be­o­gra­du. Do­bar kla­vir u do­brom stu­di­ju u Be­o­gra­du jed­no­stav­no ne po­sto­ji. Po­ku­ša­li smo

Pe­đa Mi­lu­ti­no­vić: Ivan Bo­čev je bio ton­ski sni­ma­ telj, a sa­mi smo bi­li pro­du­cen­ti tj.ton­ci, od­no­sno al­bum još ni­je na­knad­no pro­duk­cij­ski ob­ra­đen, sni­mi­li smo ma­te­ri­jal pa će­mo još vi­de­ti ko će to da nam ura­di. Va­žno je da smo pu­ni sjaj­nih uti­sa­ ka sa tog pu­ta i za­do­volj­ni smo ura­đe­nim. Sni­mi­ li smo osam nu­me­ra, i sve su au­tor­ske. Fi­lip Bu­la­to­vić: Ni­smo se još iz­me­đu se­be do­go­ vo­ri­li šta će­mo tač­no da ura­di­mo sa al­bu­mom, ali će­mo ga de­fi­ni­tiv­no iz­da­ti, ne zna­mo još u ko­jem ob­li­ku i za ko­ju dis­ko­graf­sku ku­ću, što uo­sta­lom i ne za­vi­si sa­mo od nas. Sa dru­ge stra­ne, mik­so­va­ nje je pro­ces ko­ji zah­te­va pu­no pa­žnje i to­me tre­ ba po­sve­ti­ti iz­ve­sno vre­me, pr­vo se­lek­ci­ji sni­ma­ka ko­ji će bi­ti fi­nal­ni, a po­tom i pra­vom iz­bo­ru pro­ du­cen­ta i ra­du s njim, ta­ko da je to po­sao ko­ji je tre­nut­no pred na­ma. • Ko je au­tor tj.glav­ni kom­po­zi­tor u ben­du, i ka­ko ste se pr­vo­bit­no oku­pi­li i po­če­li da svi­ra­te za­jed­no? Fi­lip Bu­la­to­vić: Ja sam kom­po­no­vao i aran­ži­rao če­ti­ri pe­sme, Lu­ka je tri, i tu jed­nu nu­me­ru (Fi­ve rolls) smo Lu­ka i ja za­jed­no na­pi­sa­li a či­tav bend je uče­stvo­vao u aran­ži­ra­nju. Ne­ke od mo­jih stva­ri su ina­če na­sta­le pre mno­go go­di­na, po­put nu­me­

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

/

za­ma Qu­ar­tet je be­o­grad­ski džez sa­stav, ko­ji svi­ra is­klju­či­vo au­tor­sku mu­zi­ku, či­me spa­da u ne na­ro­či­to broj­nu srp­sku po­ro­di­cu. I njen je, po go­ di­na­ma naj­mla­đi član (mi­sli­mo na go­di­ne tj. mla­ dost mu­zi­ča­ra). Bend je kon­cert­no ak­ti­van od je­ se­ni 2013, naj­vi­še po džez klu­bo­vi­ma u Be­o­gra­du, me­đu­tim u po­sled­njih ne­ko­li­ko me­se­ci de­si­le su se i ne­ke svir­ke u dru­gim gra­do­vi­ma, a kru­na stva­ ra­lač­ko-iz­vo­đač­ke go­di­ne bio je na­stup na Jazz fe­sti­va­lu u No­vom Sa­du u no­vem­bru 2014. Čla­no­ vi ben­da su Fi­lip Bu­la­to­vić (kla­vir), Lu­ka Ig­nja­to­vić (sak­so­fon), Pe­tar Kr­sta­jić (bas), i Pre­drag Mi­lu­ti­no­ vić (bub­nje­vi). U naj­kra­ćim cr­ta­ma, Fi­lip je stu­di­rao džez kla­vir na Uni­ver­zi­te­tu u Kel­nu, Lu­ka je ma­ster džez sak­so­fo­na na Kon­zer­va­to­ri­ju­mu u Am­ster­da­ mu i pro­fe­sor je sak­so­fo­na na be­o­grad­skom FMU. Pe­đa je naj­ek­splo­ziv­ni­ji i naj­ce­nje­ni­ji mla­di bub­ njar na do­ma­ćoj džez sce­ni, i stal­ni je član Va­sil

Lu­k a Ig­nja­to­vić: Moj pri­ja­telj iz Am­s ter­da­ma pred­lo­žio nam je je­dan ta­moš­nji stu­dio, s ob­zi­rom na to da smo se ras­pi­ti­va­li za ceo re­gion. Na­la­zi se na sve­ga pet sa­ti vo­žnje od Be­o­gra­da, i nu­di ja­ko do­bre uslo­ve po vr­lo po­volj­noj ce­ni. Da ne re­kla­ mi­ram sa­da ov­de, ali to­plo pre­po­ru­ču­jem svi­ma taj stu­dio u So­fi­ji, pa uko­li­ko ne­kog za­i­sta za­ni­ma, mo­že nas kon­tak­ti­ra­ti pre­ko na­šeg saj­ta ili Fej­sbuk stra­ni­ce za de­talj­ni­je in­for­ma­ci­je.

/

Posvećenost džezu i autorskoj muzici

na vi­še me­sta da po­zaj­mi­mo ili iz­naj­mi­mo ne­ki kla­ vir za sni­ma­nje, me­đu­tim ni­smo us­pe­li, ta­ko da smo jed­no­stav­no se­li u kom­bi i upu­ti­li se u So­fi­ju.

N OVA M I SAO

Intervju Qzama Quartet

57


re Mon­te­ne­grian Swan, ko­ju sam go­to­vo se­dam go­di­na dr­žao „u dže­pu”, ali sam je ču­vao, jer sam sma­trao da ni­sam pro­na­šao ade­k vat­ne lju­de sa ko­ji­ma bih to svi­rao...tek­ka­da se ovaj bend oku­pio i ka­da sam ose­tio taj pra­vi spoj i ener­gi­ju osta­lih čla­no­va, iz­neo sam pe­smu iz „ar­hi­ve” i ta­ko smo po­če­li da je svi­ra­mo. Što se ti­če na­stan­ka Qza­ma Qu­ar­te­ta, si­tu­a­ci­ja je bi­la ot­pri­li­ke ova­k va – Lu­ka i ja smo svi­ra­li ne­ko vre­me, i pra­vi­li pe­sme i sve, me­đu­tim čak smo u jed­nom tre­nut­ku raz­miš­lja­li da na­pra­vi­mo duo, u ne­do­stat­ku do­bre ri­tam sek­ci­je. Ne go­vo­rim niš­ta lo­še o osta­lim ko­le­ga­ma dže­ze­ri­ma iz Be­o­gra­da, svi na sce­ni stvar­no sjaj­no svi­ra­ju, ali mi smo tra­ži­li ve­ ću po­sve­će­nost, ka­ko bi Ame­ri­kan­ci re­kli, ne­ko­ga ko je (pot­pu­no i vi­še od osta­lih) en­ga­ged to mu­sic. Pe­đa je bio pr­vi kod ko­ga smo ose­ti­li taj ve­li­ki en­ tu­zi­ja­zam ko­ji smo tra­ži­li, a ubr­zo po­sle nje­ga se po­ja­vio i Pe­ra, ko­ji za­i­sta vr­to­gla­vo na­pre­du­je u mu­zič­kom smi­slu, go­to­vo na dnev­nom ni­vou. • Ka­kvi su uti­sci sa ne­dav­nog na­stu­pa na Fe­sti­va­lu u No­vom Sa­du? Is­ku­stva sa ve­li­ke kon­cert­ne bi­ne i uopšte uče­stvo­va­nja na jed­noj ve­ćoj fe­sti­val­skoj ma­ni­fe­sta­ci­ji tog ti­pa?

Fi­lip Bu­la­to­vić: Za po­če­tak že­li­mo da se za­hva­li­ mo Ve­sni Ka­ćan­ski ko­ja nas je po­zva­la da svi­ra­mo na No­vo­sad­skom Jazz fe­sti­va­lu, is­pu­niv­ši ta­ko ra­ ni­je da­to obe­ća­nje. Ce­ni­mo taj gest, jer smo sve­sni da ne­ma­ju svi lju­di po­ve­re­nja u bend ko­ji ni­je ra­ ni­je na­stu­pao na ne­kom ve­ćem fe­sti­va­lu, ta­ko da se još jed­nom za­hva­lju­je­mo na po­drš­ci. Bi­lo je za­i­sta od­lič­no, pre­za­do­volj­ni smo, re­ak­ci­ja pu­bli­ke je ta­ko­đe bi­la sjaj­na. Za me­ne je ta­k va vr­sta na­ stu­pa ide­a­lan na­čin da se svi­ra, da­kle sat, sat i po pu­ne kon­cen­tra­ci­je na bi­ni, uz pra­ve uslo­ve i pu­ bli­ku. Ta­ko­đe sam imao pri­li­ku da se dru­žim i sa jed­nim fan­ta­stič­nim sak ­so­fo­ni­stom iz Nju­jor­ka, Kri­som Či­kom, ko­ji je svi­rao u ben­du ko­ji je na­stu­ pao po­sle nas, ta­ko da je i to bi­lo le­po is­ku­stvo. Po­ku­pi­li smo jed­no no­vo is­ku­stvo, svi­ra­nja na ve­ li­koj bi­ni, sa ve­li­kim mo­ni­to­ri­ma, uz mno­go ve­ći zvuk od onog u klu­bo­vi­ma re­ci­mo, i što je vr­lo va­žno za nas mu­zi­ča­re, bi­la je to na­ša svir­ka ko­ju je pu­bli­ka pom­no slu­ša­la i pra­ti­la od po­čet­ka do kra­ja, što uglav­nom ni­je slu­čaj u ma­njim pro­sto­ri­ ma u ko­ji­ma naj­češ­će na­stu­pa­mo. Kon­kret­no iz mo­je per­spek­ti­ve je na ta­kvoj bi­ni mno­go, mno­go vi­še zvu­ka do­la­zi­lo iz kla­vi­ra.

• Pri­me­tio sam da ste u po­sled­nje vre­me po­ku­ša­va­li i ape­lo­va­li na po­se­ti­o­ce va­ših klup­skih svir­ki da po­ku­ ša­ju da ma­nje pri­ča­ju za vre­me tra­ja­nja sa­me svir­ke. Na ko­ji na­čin se tre­ba bo­ri­ti pro­tiv ta­k vih po­ja­va, i ka­ko po­di­ći svest pu­bli­ke i u ma­njim džez klu­bo­vi­ma? Lu­ka Ig­nja­to­vić: Sma­tram da klub ni­je pra­va stvar za to što bi­smo mi vo­le­li da do­bi­je­mo, od­no­sno ne do­bi­je­mo od pu­bli­ke. Mi­slim da je po­treb­no da se na­pra­vi ne­ka kom­bi­na­ci­ja klu­ba i kul­tur­nog cen­tra, gde bi lju­di do­la­zi­li na kon­cert sa osnov­nom ide­jom da s pu­nom pa­žnjom taj isti kon­cert i is­pra­te. Fi­lip Bu­la­to­vić: Ne mi­slim da je to­li­ko pro­blem u klu­bu, već je ni­vo po­na­ša­nja pu­bli­ke na pri­lič­no

Sma­tram da sva­ko ko ima i mi­ni­mal­ne teh­nič­ke uslo­ve i že­lju da neš­to na­pra­vi, uz ta­le­nat i ma­lo ume­ća, mo­že da se ba­vi ne­ka­kvim au­tor­skim ra­dom u mu­zi­ci, ne­za­vi­sno od to­ga u ka­kvom se okru­že­nju na­la­zi.

58


Sjaj­ni ame­rič­ki sak­so­fo­ni­sta Dej­vid Bi­ni, ko­ji je ne­ dav­no bo­ra­vio u Sr­bi­ji oko me­sec da­na, zvao je Pe­ru i me­ne da svi­ra­mo za­jed­no, me­đu­tim od­bi­li su me za vi­zu u ame­rič­koj am­ba­sa­di, ta­ko da do te sa­rad­nje u ovom tre­nut­ku ne­će do­ći, ba­rem ne na ame­rič­kom kon­ti­nen­tu. Dej­vi­do­va ide­ja je bi­la da ga nas dvo­ji­ca po­se­ti­mo u Nju­jor­ku već 9-10. ja­nu­a­ra, u vre­me odr­ža­va­nja Win­ter Jazz fe­sti­va­la, pa bi­smo ta­mo ve­ro­vat­no i svi­ra­li s njim, i što je mno­go va­žni­je, ne­sum­nji­vo ostva­ri­li ne­ke zna­čaj­

59

u 20 a ne u 23h. Ta­ko bi na svir­ku do­la­zi­li oni lju­di ko­je za­i­sta za­ni­ma to što će da ču­ju. Mo­žda bi to bio ma­nji broj oso­ba, ali bi svi oni bi­li ti ko­je mu­zi­ka za­pra­vo i in­te­re­su­je, a ni­su tu iz ne­kog dru­gog raz­lo­ga (npr. iz po­tre­be da se na ne­kom klu­bu u gra­du bu­de, od­no­sno po­ja­vi). To bi on­da bi­la pra­va, pro­bra­na pu­bli­ka, a u ta­kvim

ne kon­tak­te. No, šta je tu je, i ja sam ve­ro­vat­no po­ma­lo ne­spre­man oti­šao na taj in­ter­vju i uopšte sve se de­si­lo ja­ko br­zo pa sam ne­do­volj­no vre­me­ na po­sve­tio tom pro­ce­su itd. Ali to i ni­je to­li­ko va­ žno, sma­tram da sva­ko ko ima i mi­ni­mal­ne teh­nič­ ke uslo­ve i že­lju da neš­to na­pra­vi, uz ta­le­nat i ma­ lo ume­ća, mo­že da se ba­vi ne­ka­k vim au­tor­skim ra­dom u mu­zi­ci, ne­za­vi­sno od to­ga u ka­k vom se okru­že­nju na­la­zi. Fi­lip Bu­la­to­vić: Sa­mo bih do­dao, da to što Pe­đa ni­je do­bio vi­zu vi­dim kao ve­li­ku ne­prav­du, i sra­ mo­tu s te „ad­mi­ni­stra­tiv­ne” stra­ne, jer je šte­ta za ta­ko ta­len­to­va­nog mu­zi­ča­ra (po mom miš­lje­nju bo­ljeg bub­nja­ra od go­to­vo svih dru­gih s ko­ji­ma sam imao pri­li­ke da svi­ram) da zbog ne­kih be­smi­ sle­nih pro­pi­sa ne­ma pri­li­ku da ši­ri i pro­du­blju­je svo­je zna­nje, sa­mo za­to što je iz Sr­bi­je. Ne smet­ ni­mo pri tom s uma da je on čo­vek ko­ji je svoj ži­vot po­sve­tio dže­zu, ko­ji je kao što zna­mo, tra­de­mark ame­rič­ke kul­tu­re, a pri tom ga je u go­ste zvao ta­ moš­nji dr­ža­vlja­nin, re­no­mi­ra­ni džez mu­zi­čar, ko­ji je že­leo da svi­ra s njim. • Ka­ko iz­gle­da tvoj pe­da­goš­ki rad na Fa­kul­te­tu mu­ zič­ke umet­no­sti, gde pre­da­ješ sak­so­fon? Lu­ka Ig­nja­to­vić: Imao sam tu sre­ću da se džez od­sek na FMU otvo­rio go­di­nu da­na pre mog po­ vrat­ka u Be­o­grad, po­sle se­dam go­di­na pro­ve­de­ nih u Am­ster­da­mu, pa se ta­ko otvo­ri­lo i me­sto na ko­je sam ja do­šao. To je fan­ta­sti­čan po­sao, jer ra­ dim sa lju­di­ma ko­ji su kao i ja iza­bra­li džez kao ži­vot­nu vo­ka­ci­ju, ta­ko da je u ta­k vom okru­že­nju pri­jat­no i la­ko ra­di­ti. Sa dru­ge stra­ne, taj po­sao mi da­je slo­bo­du da ne mo­ram iz fi­nan­sij­skih raz­lo­ga da na­stu­pam vi­še od tre­nut­nog rit­ma, tj. ne svi­ ram u dru­gim pro­jek­ti­ma osim Qza­ma Qu­ar­te­ta i

Dra­ma Or­gan tri­ja (za­jed­no sa bub­nja­rem Alek­ san­drom Cvet­ko­vi­ćem i Alek ­san­drom Gru­ji­ćem, pi­ja­ni­stom; ta­ko­đe je u pi­ta­nju au­tor­ski džez pro­ je­kat). Na na­šem od­se­ku na FMU vla­da od­lič­na at­mos­fe­ra, i in­te­re­so­va­nje je či­ni mi se u po­ra­stu. Do sa­da se uglav­nom go­diš­nje pri­ja­vlji­va­lo oko tri­de­se­tak kan­di­da­ta, a po­lo­vi­na tog bro­ja i upi­še stu­di­je. Za­jed­nič­ko za sve stu­den­te je da su ja­ko za­in­te­re­so­va­ni, što je i naj­bit­ni­je u ce­loj pri­či. • Ka­ko i u ko­je do­ba ste se za­lju­bi­li u džez? Al­bu­mi ko­je po­seb­no ce­ni­te, i ko­ji su mo­žda bi­li ključ­ni za vaš mu­zič­ki raz­voj? Kon­cert ko­ji ne­iz­bri­si­vo pam­ti­te i sma­tra­te ga po­seb­no zna­čaj­nim, ili uti­caj ne­kog pro­fe­so­ra/men­to­ra na va­še svi­ra­nje i pri­stup džez mu­zi­ci? Pe­đa Mi­lu­ti­no­vić: Pr­vo u šta sam se za­lju­bio od dže­za je kult­ni fu­sion/jazz-rock al­bum bub­nja­ra Bi­ li­ja Ko­ba­ma (Billy Cob­ham), Spec­trum. Po­tom sam po oče­voj pre­po­ru­ci, slu­šao Čik Ko­ri­ju (Chick Co­rea) i nje­gov elek­trič­ni bend, a ubr­zo za­tim i aku­stič­ni. Pre ne­go što sam istin­ski i u pot­pu­no­sti za­vo­leo aku­stič­ni džez zvuk, slu­šao sam pu­no al­bum gi­ta­ ri­ste Džo­na Sko­fil­da (John Sco­fi­eld), A Go Go, ta­ko da sam suš­tin­ski pre­ko džez-fan­ka i fu­sion-a ušao u ovu mu­zi­ku. Kao zna­ča­jan kon­cert za mo­je po­i­ ma­nje sve­ga što ova mu­zi­ka i na­ro­či­to po­zi­ci­ja bub­nja­ra je­ste, po­no­vo ću po­me­nu­ti Bi­li Ko­ba­ma i nje­gov be­o­grad­ski kon­cert 2005. go­di­ne, pro­je­kat Cul­tu­re Mix, po­sle ko­jeg sam si­gur­no znao či­me ću se u ži­vo­tu ba­vi­ti. Ne­ko­li­ko go­di­na ka­sni­je, na

/

okol­no­sti­ma bend sa­mo mo­že da pru­ži vi­še.

N OVA M I SAO

Pe­đa Mi­lu­ti­no­vić: Mu­zi­ka zah­te­va po­ve­re­nje, ve­ li­ko me­đu­sob­no po­ve­re­nje čla­no­va ben­da, i to je je­di­ni na­čin da se na­pra­vi neš­to do­bro. Poš­to svi­ ram u vi­še ben­do­va isto­vre­me­no, imam pri­li­ke da upo­re­dim ose­ćaj svi­ra­nja u Qza­mi i u ne­kim dru­ gim pro­jek­ti­ma, i raz­li­ka je pri­lič­na, u ko­rist ovog ben­da na­rav­no, gde se ose­ćam pot­pu­no is­pu­nje­ no i za­do­volj­no po­sle kon­cer­ta ili pro­be. Što se ti­če pre­ži­vlja­va­nja na sce­ni, mi­slim da smo mi je­ dan od po­zi­tiv­nih pri­me­ra, i da iz­no­va do­ka­zu­je­ mo i se­bi i dru­gi­ma da to sve mo­že da funk­ci­o­ni­še ka­ko tre­ba, upr­kos teš­kim uslo­vi­ma.

odr­ža­va­ju ra­ni­je, re­ci­mo da kon­cert poč­ne

/

• Da li je teš­ko op­sta­ti u Sr­bi­ji kao mla­di džez sa­stav ko­ji se ba­vi au­tor­skom mu­zi­kom? Ak­tu­el­no­sti ve­ za­ne za dru­ge mu­zič­ke pro­jek­te u ko­ji­ma si an­ga­ žo­van?

Tre­ba­lo bi po­ku­ša­ti da se svir­ke za­ka­zu­ju i

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

ni­skom ni­vou. Raz­go­va­rao sam sa ne­kim stra­nim mu­zi­ča­ri­ma ko­ji su u pret­hod­nim me­se­ci­ma na­ stu­pa­li u Sr­bi­ji, i na osno­vu to­ga ovo i go­vo­rim, npr. sak­so­fo­ni­sti Mark Tur­ner i Dej­vid Bi­ni su mi re­kli da su bi­li ne­pri­jat­no iz­ne­na­đe­ni gla­sno­ćom pu­bli­ke, pri tom go­vo­ri­mo o raz­li­či­tim pro­sto­ri­ma za na­stup – ve­ćoj bi­ni u Do­mu omla­di­ne Pan­če­vo i ma­njoj klup­skoj svir­ci u be­o­grad­skoj „Če­ka­o­ni­ci”. Po­sto­ji vi­še fak­to­ra ko­je tre­ba uze­ti u ob­zir ka­ko bi se ta­kvo sta­nje even­tu­al­no pro­me­ni­lo na bo­lje. Tre­ba­lo bi po­di­ći ce­nu ula­zni­ce za svir­ke u ko­ji­ma ne­ki bend pred­sta­vlja svo­ju au­tor­sku mu­zi­ku. Za­ tim bi tre­ba­lo po­ku­ša­ti da se svir­ke za­ka­zu­ju i odr­ ža­va­ju ra­ni­je, re­ci­mo da kon­cert poč­ne u 20 a ne u 23 h. Ta­ko bi na svir­ku do­la­zi­li oni lju­di ko­je za­i­sta za­ni­ma to što će da ču­ju. Mo­žda bi to bio ma­nji broj oso­ba, ali bi svi oni bi­li ti ko­je mu­zi­ka za­pra­vo i in­te­re­su­je, a ni­su tu iz ne­kog dru­gog raz­lo­ga (npr. iz po­tre­be da se na ne­kom klu­bu u gra­du bu­de, od­no­sno po­ja­vi). To bi on­da bi­la pra­va, pro­bra­na pu­bli­ka, a u ta­kvim okol­no­sti­ma bend sa­mo mo­že da pru­ži vi­še. Sa dru­ge stra­ne, na­ša dva po­sled­nja kon­cer­ta u Jazz Cen­tru (biv­ša „Če­ka­o­ni­ca”) su bi­la zna­ča­jan po­mak u od­no­su na sve pret­hod­ne, da li je to zbog to­ga što smo ape­lo­va­li na po­se­ti­o­ce pre kon­cer­ta da se sti­ša­ju, ili za­to što su to bi­li i Pe­ri­ni „oproš­taj­ni” kon­cer­ti pred od­la­zak u Ame­ ri­ku, ne znam, ali smo pre­za­do­volj­ni sjaj­nom at­mo­ s­fe­rom i po­na­ša­njem pu­bli­ke.


istom me­stu (Sa­va Cen­tar) pri­su­stvo­vao sam kon­ cer­tu kvar­te­ta sak­so­fo­ni­ste Vejn Šor­te­ra (Wayne Shor­ter), gde sam us­peo da ose­tim ne­ve­ro­vat­nu ener­gi­ju i duh tog ben­da, ia­ko sam se­be ta­da sma­ trao klin­cem, pa mo­gu da ka­žem da je ta svir­ka do­dat­no učvr­sti­la mo­ju od­lu­ku da bu­dem džez bub­njar i da se ne­sum­nji­vo ba­vim onim što vo­lim, i na­rav­no da na­sta­vim da ve­žbam sve vi­še i vi­še. Lu­ka Ig­nja­to­vić: Sma­tram da sam upi­si­va­njem na džez od­sek mu­zič­ke ško­le „Stan­ko­vić”, na­pra­vio ključ­ni ko­rak ka sve­mu što je ka­sni­je usle­di­lo, i to je de­f i­ni­tiv­no fan­ta­stič­no me­sto, gde sam se iz­ me­đu osta­log upo­znao i spri­ja­te­ljio s Fi­li­pom. Što se ti­če al­bu­ma ko­je bih iz­dvo­jio kao ja­ke po­čet­ne uti­ca­je, to su svi al­bu­mi Maj­lso­vog (Mi­les Da­vis) kvin­te­ta sa Kol­trej­nom (John Col­tra­ne), za­tim Can­ non­ball Ad­der­ley, itd. Ina­če su uvek na me­ne naj­ vi­še uti­ca­le ko­le­ge iz ško­le, i lju­di sa ko­ji­ma sam svi­rao, i mu­zič­ka raz­me­na ko­ja se tu de­ša­va­la. Što se ti­če pro­fe­so­ra, pr­vo mi je pre­da­vao Ivan Šva­ger a za­tim i Ne­ša Pe­tro­vić, i to su lju­di ko­ji su me mno­ go na­u­či­li o dže­zu i po­sta­vi­li čvr­ste te­me­lje, pa sam s tim zna­njem upi­sao Kon­zer­va­to­ri­jum u Am­ ster­da­mu, gde sam ka­sni­je us­peš­no stu­di­rao. A

Ose­ćaj svi­ra­nja u Qza­mi i u ne­kim dru­gim pro­jek­ti­ma, i raz­li­ka je pri­lič­na, u ko­rist ovog ben­da na­rav­no, gde se ose­ćam pot­pu­no is­pu­nje­no i za­do­volj­no po­sle kon­cer­ta ili pro­be.

ta­mo sam od glav­nog pro­fe­so­ra, fan­ta­stič­nog Fer­ di­nand Po­ve­la i nje­go­vog asi­sten­ta Ja­spe­ra Blo­ma za­i­sta pu­no na­u­čio, ali po­me­nuo bih po­seb­no i go­stu­ju­ćeg pro­fe­so­ra iz Nju­jor­ka, Di­ka Ko­a­te­sa, ko­ji je uti­cao na ra­di­kal­nu pro­me­nu teh­ni­ke svi­ra­ nja ko­ju sam na­či­nio, i to što me je on na­u­čio je jed­na od naj­bit­ni­jih stva­ri uopšte u mom mu­zič­ kom raz­vo­ju. Ta­ko­đe sam za­hva­lan i Stjep­ku Gu­tu ko­ji me je po­sa­ve­to­vao da odem u Am­ster­dam a ne Grac, gde sam pr­vo­bit­no pla­ni­rao da se upi­ šem, ali me je on zna­lač­ki po­sa­ve­to­vao o to­me gde su bo­lji pro­fe­so­ri sak­so­fo­na. Fi­lip Bu­la­to­vić: Ni­sam imao ni­ka­kav afi­ni­tet pre­ ma dže­zu ko­ji bih na­sle­dio iz ku­će, od ro­di­te­lja i to­me slič­no. Otac me je sa osam go­di­na od­veo u mu­zič­ku ško­lu, i dao mi da bi­ram ko­ji bih in­stru­ ment vo­leo da poč­nem da svi­ram, na­bra­ju­ju­ći pret­hod­no šta je sve do­stup­no, i iza­brao sam kla­ vir. Po­sle šest go­di­na za­vr­še­ne osnov­ne mu­zič­ke ško­le, že­leo sam neš­to da na­sta­vim, je­di­no u šta sam bio si­gu­ran je da ni­sam hteo da svi­ram „no­te”, i ta­ko sam i ja za­vr­šio na „Stan­ko­vi­ću” kod pro­fe­ so­ra Mi­še Kr­sti­ća, ko­ji me je po­sa­ve­to­vao ka­ko da se pri­pre­mim za pri­jem­ni. Ta­mo sam od­svi­rao dve nu­me­re Rej Čar­lsa i upi­sao se. Po­me­nu­ti pro­fe­sor je naj­za­slu­žni­ji za mo­ju po­sve­će­nost dže­zu ko­ja se ka­sni­je is­po­lji­la, i evo da­nas je to je­di­no či­me se ba­vim, svi­ram džez kla­vir. Od ini­ci­jal­nih al­bu­ma pam­tim Maj­lsov Bag’s Gro­o­ve, za­tim Li­ve in San Fran­ci­sco bra­će Ader­li, kao i le­gen­dar­ni kon­cert iz 1953. Jazz at Mas­sey Hall (all star kvin­tet ta­daš­nje ame­rič­ke sce­ne). Mi­ša je uža­sno for­si­rao pi­ja­ni­stu Ba­da Po­ve­la kao pri­mer, ta­ko da sam „ski­dao” ne­ bro­je­na nje­go­va so­la i ta­ko sti­cao teh­ni­ku, a hteo bih da po­me­nem sa­mo da su se svi Kr­sti­će­vi uče­

ni­ci ko­ji­ma je pre­da­vao na kla­si, upi­sa­li na ško­le u ino­stran­stvu, što je po­da­tak ko­ji do­volj­no go­vo­ri o nje­go­vim kva­li­te­ti­ma, i za­hva­lju­jem mu se još jed­nom ovom pri­li­kom. Ka­sni­je na stu­di­ja­ma u Kel­nu naj­vi­še sam na­u­čio od pro­fe­so­ra Hu­ber­ta Nu­sa, čo­ve­ka ko­ga bih na­z vao ho­da­ju­ćom ri­zni­ com zna­nja. Uma­lo da za­bo­ra­vim, da na­po­me­nem da mi je naj­ve­ći uzor me­đu pi­ja­ni­sti­ma, uz Bad Po­ve­la i Her­bi Hen­ko­ka, za me­ne ne­pre­va­zi­đe­ni Bil Evans, či­ji sam i da­nas naj­ve­ći po­klo­nik. To­li­ko sam ga slu­šao i tran­skri­bo­vao da imam ose­ćaj da sam pro­ni­kao i u ne­ke po­za­din­ske struk­tu­re nje­ go­vog svi­ra­nja i kom­po­no­va­nja, kon­kret­no u na­ čin ka­ko vo­di i har­mo­ni­zu­je me­lo­di­je. • Za kraj, ka­kvi su pla­no­vi Qza­ma Qu­ar­te­ta u 2015? Ho­će­te li na­sta­vi­ti da svi­ra­te za vre­me Pe­ri­nog od­su­ stva, ili će­te se za sa­da ba­vi­ti sa­mo pro­duk­ci­jom ma­ te­ri­ja­la ko­ji ste sni­mi­li i tra­že­njem iz­da­va­ča? Pe­đa Mi­lu­ti­no­vić: Mi­slim da će­mo bi­ti na „stend ba­ju” dok se naš ba­si­sta ne vra­ti iz Ame­ri­ke, što će se de­si­ti u ju­nu. Ima­mo do­sta oba­ve­za oko ma­te­ ri­ja­la ko­ji smo sni­mi­li za al­bum, tre­ba da ura­di­mo miks (pro­duk­ci­ju), pro­na­đe­mo iz­da­va­ča, fi­no osmi­ sli­mo ka­ko će sve to da iz­gle­da itd. Ve­ro­vat­no će se sva­ko od nas tro­ji­ce ma­lo vi­še po­sve­ti­ti i ne­kim dru­gim pro­jek­ti­ma, jer će bi­ti vre­me­na za to. Mi­ slim da ni­je­dan ba­si­sta ne mo­že da za­me­ni Pe­ru, a ni­je­dan od nas tro­ji­ce ne ve­ru­je da je mo­gu­će da se po­ja­vi ne­ko ko bi mo­gao da do­stig­ne ni­vo po­ve­re­nja, dru­gar­stva i ener­gi­je ko­ji kao če­tvor­ka ostva­ru­je­mo, ta­ko da pri­vre­me­nog ba­si­stu – za­ me­nu, ne­će­mo ni tra­ži­ti. Sa­če­ka­će­mo nje­gov po­ vra­tak pa će­mo vi­de­ti šta će se da­lje de­ša­va­ti. U me­đu­vre­me­nu oče­kuj­te iz­la­z ak pr ­vog al­bu­ma Qza­ma Qu­ar­te­ta. n

60


Piše: Stefan Aćimović

Tru­bač To­mas Jo­han­son se pred­sta­vio či­stim (ta­ko­đe i u vr­lo vi­so­kom re­gi­stru) i do­pa­dlji­vim to­nom, sa ras­koš­nim lir­skim ose­ća­jem, a opet ve­o­ma eks­plo­zi­van i re­zan­tan na tre­nut­ke, što je sva­ka­ko pred­u­slov za član­stvo u ovom ben­du.

Li­der šved­sko-nor ­veš­kog kvin­te­ta All In­clu­ded je sjaj­ni šved­ski sak­so­fo­ni­sta Mar­tin Ku­hen, od ra­ni­ je po­znat pu­bli­ci be­o­grad­skog Ring Ring fe­sti­va­la, gde je ostao upam­ćen kao vešt im­pro­vi­za­tor, i ia­ ko ka­te­go­ri­zo­van pre­vas­hod­no kao free jazz umet­ nik, ve­li­ki zna­lac gru­va sa iz­u­zet­nim da­rom i za le­pe i upe­ča­tlji­ve me­lo­di­je. Kon­cert je po­čeo uni­ so­nom, a ubr­zo i na­iz­me­nič­nom va­tr­om iz du­vač­ kog tri­ja (sak­so­fon, tru­ba, trom­bon), ko­ja se ni­je po­tro­ši­la do kra­ja na­stu­pa, uz ri­tam sek­ci­ju u sa­ sta­vu Džon Strom – kon­tra­bas, i To­lef Ostvang – bub­nje­vi. Ova­k vu vr­stu mu­zi­ke ni­je uvek jed­no­ stav­no re­či­ma ja­sno od­re­di­ti, pa sto­ga ni ne ka­že­ mo da je ri­tam sek­ci­ja ta ko­ja „pra­ti” du­vač­ku, jer je mu­zi­ka ve­ćim de­lom im­pro­vi­za­na, ia­ko se po­ kat­kad po­ja­vlju­ju de­o­ni­ce ko­je pod­se­ća­ju na te­ me. Ta­ko da se mo­že ste­ći uti­sak da u po­je­di­nim tre­nu­ci­ma sla­bo ko tu ko­ga pra­ti, me­đu­tim ni­je baš ta­ko, sva­ko slu­ša osta­le, s tim da čla­no­vi ri­tam sek­ci­je ne obra­ća­ju to­li­ko pa­žnju je­dan na dru­go­ ga, ne­go naj­češ­će in­di­vi­du­al­no pra­te ne­kog od du­va­ča, te bo­je i ak­cen­tu­ju pre­ko nje­go­vih no­ta, ko­je su opet naj­češ­će slo­bod­ni­ja im­pr­o­vi­za­ci­ja.

61

Ipak, dve do tri nu­me­re ove ve­če­ri ima­le su so­lid­ ni­ju i ja­sni­je od­re­đe­nu struk­tu­ru i po­vre­me­no sta­ bi­lan bub­nja­rev ri­tam (po­put pe­sme Sa­tan in pla­ in clot­hes, zbog či­jeg na­zi­va se Ku­hen dis­kret­no iz­vi­nio pu­bli­ci, u slu­ča­ju da je ne­ko­me za­sme­ta­lo). Ben­dli­der se po­ka­zao kao fu­ri­o­zni vir­tu­oz vriš­te­ćih de­o­ni­ca i na alt i na te­nor sak­so­fo­nu, s tim da je ovaj dru­gi ipak in­stru­ment gde Mar­tin do­la­zi do pu­nog iz­ra­ža­ja, usled mo­guć­no­sti da du­bo­kim to­no­vi­ma osve­ži bri­šu­će pa­sa­že ko­je ostva­ru­je u vi­šim re­gi­stri­ma. Sa dru­ge stra­ne, br­zim sta­ka­to „pa­ter­ni­ma” obo­ga­ću­je so­loe svo­jih ko­le­ga. Tru­bač To­mas Jo­han­son se pred­sta­vio či­stim (ta­ ko­đe i u vr­lo vi­so­kom re­gi­stru) i do­pa­dlji­vim to­ nom, sa ras­koš­nim lir­skim ose­ća­jem, a opet ve­o­ma

Sa­stav All In­clu­ded je sa­svim oprav­dao svo­je ime, i pu­bli­ka je to zna­la da po­zdra­vi gro­mo­gla­snim apla­u­zom, te je bi­lo i bi­sa, u vi­du jed­ne kom­po­zi­ ci­je spo­ri­jeg tem­pa i ne­za­bo­rav­ne te­me, me­đu­tim oči­gled­no ne jed­na­ko ne­za­bo­rav­nog ime­na, s ob­ zi­rom na to da ni­sam us­peo da ga za­pam­tim. Vi­ so­ka do­za spon­ta­no­sti je bi­la pri­sut­na na bi­ni i u tre­nu­ci­ma ka­da se ni­je svi­ra­lo, tj. u pre­da­si­ma iz­ me­đu pe­sa­ma, ko­je je naj­češ­će krat­kim opa­ska­ma is­pu­nja­vao mi­ster Ku­hen, i ni­je mu ne­do­sta­ja­lo du­ha u to­me, s tim da je pri­sut­ne do­dat­no za­sme­ ja­va­la či­nje­ni­ca da se sve to da­lo ču­ti na pri­lič­no lo­šem en­gle­skom (iz­ne­na­đu­ju­će za jed­nog Skan­ di­nav­ca).

/

eć go­di­na­ma pla­ni­ram da po­se­tim Ka­nji­žu u vre­me tra­ja­nja ta­moš­njeg džez fe­sti­va­la, me­đu­tim to se ni­je de­si­lo sve do 2014. i ju­bi­lar­nog dva­de­se­ tog iz­da­nja ove svet­ko­vi­ne, pre­vas­hod­no avan­gard­ ne/free jazz ori­jen­ta­ci­je. U pi­ta­nju je bi­lo dru­go ve­če fe­sti­va­la (pr­ve ve­če­ri na­stu­pio je ame­rič­ki sak­so­fo­ni­sta i pe­snik Le­vis Džor­dan). Pre kon­cer­ta skan­di­nav­skog sa­sta­va All In­clu­ded u ve­li­koj sa­li Do­ma umet­no­sti, u ma­njoj je od­i­gra­na pred­sta­va u re­ži­ji Jo­že­fa Na­đa pod ime­nom „Vil­hel­mo­ve pe­sme”. Od ne­mu­zič­kog pro­gra­ma fe­sti­va­la va­lja po­me­ nu­ti i iz­lo­žbu sli­ka i cr­te­ža Mi­ro­sla­va Jo­van­či­ća, re­a­li­zo­va­nu ta­ko­đe u sklo­pu či­ta­ve ma­ni­fe­sta­ci­je.

/ foto: Ivica Vojnić /

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

V

/

Džez festivali u Vojvodini

eks­plo­zi­van i re­zan­tan na tre­nut­ke, što je sva­ka­ko pred­u­slov za član­stvo u ovom ben­du. De­fi­ni­tiv­no mu­zi­čar ko­ga vre­di po­slu­ša­ti u ne­kom for­ma­tu gde bi imao zna­čaj­ni­jeg pro­sto­ra za so­li­ra­nje, od­ no­sno ta­mo gde bi se mo­gla vi­še ču­ti nje­go­va tru­ba bez me­ša­nja sa dru­gim du­vač­kim in­stru­ men­ti­ma. Kor­pu­lent­ni trom­bo­ni­sta Mats Ale­klint je sva­ka­ko naj­zna­me­ni­ti­ji član ben­da što se ti­če vi­zu­el­nog do­ži­vlja­ja (zbog sta­sa, fri­zu­re, ri­đe ko­se, ka­ri­ra­ne ko­šu­lje, far­mer­ki i pa­ti­ka, što ni­je bi­lo ni bli­zu ono­me ka­ko su osta­li bi­li ode­ve­ni, na­pro­tiv), no osta­vi­mo to po stra­ni. Ne sa­mo što je nje­gov trom­bon mu­zi­ci da­vao po­seb­nu pod­lo­gu ka­da je ko­le­ge pra­tio du­bljim i mrač­ni­jim to­no­vi­ma, vr­lo upe­ča­tljiv je i u gli­san­do ma­ni­ru, a ni­su mu stra­ni ni mr­mlja­ju­će i ato­nal­ne fra­ze, uz od­li­čan taj­ming. Mats je za­i­sta mu­zi­čar neo­bič­no ša­re­no­li­kog re­ per­to­a­ra za svoj in­stru­ment, iz­u­ze­tan sti­li­sta jed­ nom reč­ju, i ni­jed­nog tre­nut­ka se ni­je ose­ti­lo da ka­ska u bi­lo kom smi­slu ia­ko objek­tiv­no ma­lo spu­ tan zah­tev­noš­ću trom­bo­na u ova­k vom eg­zal­ti­ra­ nom džez iz­ra­zu.

N OVA M I SAO

Džez muzika


Kvar­tet je otvo­rio set nu­me­rom „Fre­e­dom Day” sa kult­nog afro­cen­trič­nog džez al­bu­ma/svi­te „We In­sist! Fre­e­dom Now” Maks Ro­u­ča i Ebi Lin­koln iz 1960. Pri­lič­no neo­če­ki­va­no uz­bu­đe­nje za po­če­tak i ta­las pri­ta­je­nog odu­še­vlje­nja, s ob­zi­rom na to da sam ve­li­ki lju­bi­telj po­me­nu­tog al­bu­ma, i na­rav­no ni­sam ni­ka­da imao pri­li­ku da ču­jem uži­vo iz­ved­bu ne­ke od pe­sa­ma sa te ve­li­čan­stve­ne svi­te u sla­vu bor­be Po­kre­ta za gra­đan­ska pra­va afro­a­me­ri­ka­na­ ca. Alek­san­dra je, raz­u­me se, u ma­nje na­pe­tom i emo­ci­o­nal­no na­dah­nu­tom ma­ni­ru od fu­ri­o­znog snim­ka Ebi Lin­koln ot­pe­va­la ovu nu­me­ru, ali ni­je manj­ka­lo ener­gi­je, na­pro­tiv, bi­lo je in­te­re­sant­no ču­ti Fre­e­dom Day u ma­nje agre­siv­nom vo­kal­nom ras­po­lo­že­nju. In­te­re­san­tan je po­da­tak da je na ori­ gi­nal­nom al­bu­mu pre 54 go­di­ne kon­tra­bas (na tri od ukup­no pet pe­sa­ma, uklju­ču­ju­ći i Fre­e­dom Day) svi­rao iz­ve­sni Džejms Šenk, da­kle Alek­sin pre­zi­me­ njak, ta­ko da po­sto­ji mo­guć­nost da je to za­pra­vo pe­va­či­cin de­da, što na­ža­lost ni­je mo­gu­će pro­ve­ri­ti pu­tem in­ter­ne­ta. Uko­li­ko to ni­je njen pre­dak, ova po­du­dar­nost je in­te­re­sant­na ma­kar kao ku­ri­o­zi­tet.

Upr­kos, po re­či­ma or­ga­ni­z a­to­ra „na­ž a­lost vr­lo skrom­nom pro­gra­mu za ovu go­di­nu”, glav­ni kon­ cert fe­sti­va­la je bio za­i­sta sja­jan (što ne­će uma­nji­ ti na­da­nja pro­bra­nih ko­ji ga pom­no pra­te, da će re­ci­mo sle­de­će go­di­ne u Ka­nji­ži mo­ći da slu­ša­ju So­ni Si­mon­sa). To ni­je bi­lo sve od dže­za za taj kiš­ ni 13. sep­tem­bar, jer se pro­gram na­sta­vio u obli­ žnjem Art ka­feu, gde je u for­mi seš­na svi­rao trio (Ter­cett) sak­so­fo­ni­ste Vik­to­ra To­ta, i to su ra­di­li na pri­lič­no su­per­i­o­ran na­čin. Na re­per­to­a­ru su se mo­ gle ču­ti ba­rem dve Kol­trej­no­ve kom­po­zi­ci­je u iz­ ved­bi stil­ski do­sled­noj tvo­r­cu, što ni­je ma­la stvar u bi­lo ko­jem tre­nut­ku u vre­me­nu. Ia­ko sa oči­gled­ no skre­sa­nim bu­dže­tom, i bez ima­lo me­dij­ske pom­pe, ustva­ri sa vr­lo skrom­nom pro­mo­tiv­nom kam­pa­njom, ni­ka­ko i kva­li­te­tom po­nu­đe­nog, Ka­ nji­ža Jazz Fe­sti­val se po­ka­zao kao pun po­go­dak i obe­ća­va­ju­će pr­vo po­gla­vlje srp­ske fe­sti­val­ske džez je­se­ni. Od sr­ca sa­ve­tu­jem da ne pro­pu­sti­te da ne­kad po­se­ti­te ovu ma­ni­fe­sta­ci­ju, kroz či­ji isto­ ri­jat su pro­de­fi­lo­va­la mno­ga ime­na ko­ja pred­sta­ vlja­ju krem avan­gard­nog/free jazz po­kre­ta, po­me­ ni­mo sve­ga ne­ko­li­ko njih: Mal Wal­dron, Ar­chie Shepp, Sam Ri­vers, Ant­hony Brax­ton, Ste­ve Lacy, Ha­mid Dra­ke, Mat­thew Shipp, Char­les Gayle. Su­bo­tič­ki „Jaz­zik” fe­sti­val na­stao je 2010. go­di­ne i ovo je bi­lo nje­go­vo pe­to iz­da­nje. Umet­nič­ki di­rek­ tor, ujed­no i osni­vač je re­no­mi­ra­ni lo­kal­ni sak­so­fo­ ni­sta Ga­bor Bun­ford, do­bro zna­no ime na do­ma­ćoj džez sce­ni. Jed­na od ide­ja vo­di­lja ove svet­ko­vi­ne je

da pro­mo­vi­še mla­de džez ta­len­te, kao i da im omo­ gu­ći učeš­će na broj­nim bes­plat­nim ra­di­o­ni­ca­ma u sklo­pu pro­prat­nog pro­gra­ma. U tom du­hu ot­po­či­ nja­le su obe fe­sti­val­ske ve­če­ri (pr­ve ve­če­ri na­stu­pi­ li su Va­sil Ha­dži­ma­nov bend i Hars­Ne­u­man­nDe­sA Trio – Ma­đar­ska), jer su pri­li­ku na bi­ni do­bi­li uče­ni­ci džez od­se­ka mu­zič­ke ško­le Su­bo­ti­ca, ko­ja je or­ga­ ni­za­tor­ski part­ner fe­sti­va­la, a ina­če je to tre­nut­no je­di­ni džez od­sek u ne­koj mu­zič­koj ško­li na te­ri­to­ ri­ji Voj­vo­di­ne (od 2008). Bi­lo je vr­lo pri­jat­no po­slu­ ša­ti ne­ko­li­ko nu­me­ra ko­je su naj­mla­đi dže­ze­ri iz­ve­ li, uz ge­slo ne ta­ko dav­no pre­mi­nu­log Mi­haj­la Mi­še Bla­ma – „Ne ži­vi se od dže­za, ži­vi se za džez!”, ko­je je kra­si­lo bi­nu kao ele­ment sce­no­gra­fi­je. Po­sle dva­ de­se­tak mi­nu­ta doš­lo je vre­me i za glav­no de­ša­va­ nje ve­če­ri, na­stup sa­sta­va na­slo­vlje­nog Ale­xan­dra Schenk Band fe­at. Du­šan No­va­kov. Alek­san­dra Šenk je au­strij­ska pe­va­či­ca mla­đe ge­ ne­ra­ci­je, ško­lo­va­na na pri­vat­nom beč­kom uni­ver­ zi­te­tu Kon­ser­va­to­ri­um Wi­en, kod pro­fe­so­r­ke Ines Re­i­ger Do­mi­nik. Du­šan No­va­kov je ro­đe­ni Pan­če­ vac, a di­plo­mac je Mu­zič­ke aka­de­mi­je u Gra­cu. Ži­vi već du­go u Be­ču, a je­dan je od kon­cert­no naj­ ak­tiv­ni­jih džez bub­nja­ra u Evro­pi. Uče­stvo­vao je i na pre­mi­jer­nom iz­da­nju Jaz­zik fe­sti­va­la 2010. go­ di­ne, ta­da kao član kvar­te­ta Tri­ple ACE & Jo­han­nes En­ders. Re­la­tiv­no je čest gost fe­sti­va­la ali i ma­njih svir­ki ši­rom Sr­bi­je, kad god na­đe vre­me­na on se ne­ka­ko po­ja­vi iza se­ta bub­nje­va u Be­o­gra­du, Pan­ če­vu, ili dru­gde kod nas.

No­va­kov je au­to­ri­ta­tiv­nim vo­đe­njem ben­da to­ kom pr­ve pe­sme sta­vio ja­sno do zna­nja ko je su­ ve­re­ni vo­đa ovog sa­sta­va, i to je od­nos sna­ga ko­ji je do kra­ja kon­cer­ta ostao ne­pro­me­njen. Ri­tam sek­ci­ju su kom­ple­ti­ra­li Ni­ko­la Sta­no­še­vić – kla­vi­ ja­tu­re, i Ka­rol Ho­das – kon­tra­bas. Re­per­to­ar je bio ša­re­no­lik, go­to­vo bez džez stan­dar­da, sa znat­nim bro­jem pe­sa­ma pre­u­ze­tih iz obla­sti pop(ula­r­ne) mu­zi­ke, me­đu­tim uglav­nom u za­ni­mlji­vim aran­ žma­ni­ma, ko­ji su bi­li do­volj­no džez(i). I ori­gi­nal­ni. Pod­se­tiv­ši po­vre­me­no na slič­ne aran­žer­ske po­ stup­ke Bred Mel­da­ua ili kla­vir­skog tri­ja Bad Plus. Upe­ča­tlji­va je bi­la „He­art-sha­ped Box” Nir­va­ne, kao i ob­ra­da Ra­di­o­head-a, mo­žda ma­lo ma­nje „Won­ der­wall” od Oa­sis-a, a ni­je ni to bi­lo lo­še, ve­ro­vat­ no je po sre­di lič­ni ani­mo­zi­tet pre­ma nu­me­ri i nje­nim ori­gi­nal­nim iz­vo­đa­či­ma. Za­ni­mlji­va je ta­ ko­đe bi­la iz­ved­ba le­gen­dar­nog soul/r&b hi­ta „Dan­ cing in the Stre­et” ori­gi­nal­no pot­pi­sa­nog i sni­mlje­ nog od stra­ne Mar­te Rivs i nje­nog pra­te­ćeg ben­da The Wan­del­las, go­di­ne 1964. Be­še to svo­je­vre­me­ no je­dan od pr­vih i naj­ve­ćih hi­to­va ko­ji su pro­sla­ vi­li ču­ve­nu eti­ke­tu Mo­town, a ka­sni­je pu­no pu­ta ob­ra­đi­van (naj­po­zna­ti­ja je ve­ro­vat­no ver­zi­ja ko­ju su u du­e­tu sni­mi­li Dže­ger i Bo­u­vi, ina­če do­sta gro­ zna pop-rok iz­ved­ba ko­ja je sko­ro pa pot­pu­no po­niš­ti­la du­šu ovog raz­dra­ga­nog soul hi­ta). Go­spo­đi­ca Šenk je ime na ko­je bi va­lja­lo obra­ti­ti pa­žnju u bu­duć­no­sti, sa na­iz­gled to­plim i me­ka­ nim vo­k a­lom, me­đu­tim ve­o­ma spo­sob­nim za tran­sfor­ma­ci­je, i što je naj­va­žni­je fe­no­me­nal­nim raz­u­me­va­njem mu­zi­ke, od­no­sno ose­ća­jem za sva­ ku nu­me­ru po­na­o­sob (mo­že­mo u tom smi­slu po­ mi­sli­ti na po­re­đe­nje s Di Di Bridž­vo­ter, ili još i vi­še

62


63

Upr­kos, po re­či­ma or­ga­ni­z a­to­ra „na­ž a­lost vr­lo skrom­nom pro­gra­mu za ovu go­di­nu”, glav­ni kon­ cert fe­sti­va­la je bio za­i­sta sja­jan (što ne­će uma­nji­ ti na­da­nja pro­bra­nih ko­ji ga pom­no pra­te, da će re­ci­mo sle­de­će go­di­ne u Ka­nji­ži mo­ći da slu­ša­ju So­ni Si­mon­sa). Kva­r­tet je otvo­rio set nu­me­rom „Fre­e­dom Day” sa kult­nog afro­cen­trič­nog džez al­bu­ma/svi­te „We In­ sist! Fre­e­dom Now” Maks Ro­u­ča i Ebi Lin­koln iz 1960. Pri­lič­no neo­če­ki­va­no uz­bu­đe­nje za po­če­tak i ta­las pri­ta­je­nog odu­še­vlje­nja, s ob­zi­rom na to da sam ve­li­ki lju­bi­telj po­me­nu­tog al­bu­ma, i na­rav­no ni­sam ni­ka­da imao pri­li­ku da ču­jem uži­vo iz­ved­bu ne­ke od pe­sa­ma sa te ve­li­čan­stve­ne svi­te u sla­vu bor­be Po­kre­ta za gra­đan­ska pra­va afro­a­me­ri­ka­ na­ca. n

N OVA M I SAO

Za pi­sca ovih re­do­va, na tre­nut­ke se mo­glo i (ne) uži­va­ti u pre­me­ka­nom (od­vi­še pop, na ru­bo­vi­ma ono­ga što da­nas mo­že­mo zva­ti dže­zom) zvu­ku, po­put ono­ga u pe­smi „Ti se lju­biš”, no u skla­du sa fi­lo­zo­fi­jom fe­sti­va­la, ko­ja gla­si „ne­go­va­nje mejnstrim prav­ca u dže­zu”, te „obra­ća­nje ši­roj pu­bli­ci sa že­ljom da ovaj pra­vac pri­bli­ži ve­ćem au­di­to­ri­ ju­mu”, ne­ma me­sta da­ljim pri­tu­žba­ma.

/

te i ro­ke­r­skim pri­stu­pom scen­skom na­stu­pu ko­ji je do­dat­no pot­pi­ri­vao re­ak­ci­je pu­bli­ke i emi­to­vao po­zi­tiv­ne vi­bra­ci­je. Či­ni­lo se da se obe pe­va­či­ce vr­lo do­bro sna­la­ze u scat de­o­ni­ca­ma, te je mo­žda i ma­la šte­ta što im ni­je osta­vlje­no vi­še pro­sto­ra za tu vr­stu eks­pre­si­je to­kom kon­cer­ta. Sve­u­kup­no, za­ba­van za­vr­še­tak ve­če­ri i pe­tog po re­du „Dže­zi­ka” na sce­ni „Ja­dran” su­bo­tič­kog Na­rod­nog po­zo­riš­ta.

/

No, ne­ko je mo­rao na bi­nu i po­sle Du­ša­no­vog i Alek­san­dri­nog kvar­te­ta, a to je bio No­vo­sad­ski Big Bend. Ovaj ve­ći sa­stav je na­ja­vljen kao na­sled­nik ne­ka­daš­njeg Ple­snog or­ke­stra RTV No­vi Sad. For­ mi­ran je 2003. i do sa­da su na­stu­pi­li već oko tri sto­ti­ne pu­ta. 2010. je or­ke­star iz­dao al­bum pod ime­nom „Sa­mo mu­zi­ka” (CD iz­da­nje SKC No­vi Sad), a za­po­če­li su sa sni­ma­njem i dru­gog al­bu­ma. Bio je to na­stup vr­lo kom­pakt­ne sku­pi­ne, bes­pre­ kor­no usvi­ra­nog sa­sta­va, pod di­ri­gent­sko-aran­ žer­skom pa­li­com Fe­do­ra Vr­tač­ni­ka. U du­hu ime­na pr­vog al­bu­ma, pro­te­kao je i pro­gram su­bo­tič­kog na­stu­pa, tj.iz­bor pe­sa­ma za ovaj kon­cert. Na osno­ vu za­i­sta ša­re­no­li­kih i ne­po­bit­no kva­li­tet­nih (i ve­ či­to „gro­ovy”) aran­žma­na, i ne­ko­li­ko so­li­sta vi­so­ kog po­ten­ci­ja­la u du­vač­koj sek­ci­ji, mo­že se ste­ći se uti­sak da bend ima po­ten­ci­ja­la za upli­va­va­nje u ne­ke za­ni­mlji­vi­je to­ko­ve sa­vre­me­nog big­ben­ dov­skog iz­ra­za, me­đu­tim to baš i ne bi­va na­ro­či­to. No, na ofi­ci­jel­nom saj­tu ovog sa­sta­va mo­že se

pro­či­ta­ti da se „na re­per­to­a­ru or­ke­stra na­la­ze hi­ to­vi pop, džez, la­ti­no, soul, film­ske, dis­ko i ever­grin mu­zi­ke” (na osno­vu re­do­sle­da pr­va dva žan­ra do­ sta to­ga je ja­sni­je). Na istom me­stu ta­ko­đe mo­že­ te pro­či­ta­ti i da „po­red re­dov­ne kon­cert­ne de­lat­ no­sti, NS big bend na­stu­pa u ve­li­kom i ma­lomkom­bo sa­sta­vu na kok ­tel za­ba­va­ma, kom­pa­nij­ skim pro­sla­va­ma i ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma raz­li­či­tog ka­ rak­te­ra sa, za te pri­li­ke, spe­ci­jal­no ura­đe­nim pro­ gra­mom.” Ka­ko bi­lo, sa iz­u­zet­kom od dve-tri či­sto in­stru­men­tal­ne nu­me­re, sa ben­dom su te ve­če­ri na­stu­pa­le vo­ka­list­ki­nje Dan­ka Ada­mov, i Gor­da­na Vi­da­ko­vić kao goš­ća na ne­ko­li­ko pe­sa­ma. Uklju­ ču­ju­ći i za­vrš­nu „You can le­a­ve your hat on”, ori­gi­ nal­nu kom­po­zi­ci­ju Ren­di Nju­me­na iz 1972, naj­po­ zna­ti­ju u iz­ved­bi Džoa Ko­ke­ra, ko­ji će na­pu­sti­ti ovaj svet sve­ga dva i po me­se­ca na­kon ovog kon­ cer­ta. Ina­če nu­me­ru zna­nu i kao ne­zva­nič­nu glo­ bal­nu „strip­tiz him­nu”, te se ni NS big bend ni­je uz­dr­žao od go­to­vo kar­ne­val­ske iz­ved­be iste, uz uglav­nom ve­se­lo odo­bra­va­nje pu­bli­ke. Ipak, naj­ ve­ći deo pe­vač­kog te­re­ta us­peš­no je po­ne­la Dan­ ka Ada­mov. Či­ni se sa­svim u ele­men­tu na pe­sma­ ma spo­ri­jeg a na­ro­či­to sred­njeg tem­pa, po­put te ve­če­ri ma­e­stral­ne iz­ved­be „Fe­e­ling good” (Ni­na Si­mo­ne), gde je oči­gled­no doš­lo do pu­nog po­kla­ pa­nja sen­zi­bi­li­te­ta pe­va­či­ce i aran­žma­na ben­da, ko­ji je pod­se­tio na Ge­ral­da Vil­so­na i zvuk nje­go­vih ve­ćih sa­sta­va iz se­dam­de­se­tih go­di­na. Vi­bra­to kva­li­te­ti Dan­ki­nog „in­stru­men­ta” su ov­de za­si­ja­li pu­nim sja­jem. Gor­da­na Vi­da­ko­vić je bi­la po­vre­ me­no i pra­vo­vre­me­no osve­že­nje ovog kon­cer­ta, sa sjaj­nim gla­sov­nim mo­guć­no­sti­ma i sna­žnim funk/r&b ma­ni­rom vo­kal­ne iz­ved­be, a na mo­men­

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

Da­jen Rivs). Što ni­je to­li­ko če­sto od­li­ka džez vo­ka­ li­sta, te to zna­ju do­sta da ce­ne i nji­ho­ve ko­le­ge či­ji in­stru­men­ti ni­su glas. In­tim­no­sti at­mos­fe­re su do­pri­ne­la i Alek­san­dri­na po­vre­me­na ob­jaš­nje­nja zaš­to je ne­ka od pe­sa­ma bi­la na re­per­to­a­ru, uglav­ nom lič­ne pri­ro­de i uz po­ne­ku ku­ćev­nu re­mi­ni­ scen­ci­ju, te se mo­glo shva­ti­ti da je set-li­sta ve­ći­ nom sa­sta­vlje­na od nu­me­ra ko­je su u ra­noj mla­ do­sti pe­va­či­ci bi­le od zna­ča­ja. Du­šan No­va­kov se pred­sta­vio kao iz­ra­zi­to kom­pak­tan bub­njar, u naj­bo­ljim svi­rač­k im go­di­na­ma, či­ni se od­li­čan ben­dli­der, uvek bes­pre­ko­r­no ta­čan. Čvrst u smi­slu so­lid­no­sti rit­ma i svin­ga, a isto­vre­me­no uvek spo­ so­ban i ras­po­lo­žen za za­bav­ne mi­ni­ja­tu­re, i po­ne­ kad neo­u­bi­ča­je­ne mi­ni­ma­li­stič­ke iz­bo­re. Na­ro­či­to in­spi­ra­ti­van so­li­sta, ta­ko­đe. Tvrd ka­da je to po­treb­ no, ali su­ve­ren u ba­lan­su iz­me­đu lir­skog i mno­go ener­gič­ni­jeg svi­ra­ju­ćeg ma­ni­ra. Jed­nom reč­ju, si­la od bub­nja­ra, ali pre sve­ga upe­ča­tljiv sti­li­sta sa is­tan­ča­nim ose­ća­jem da bo­je har­mon­skih in­stru­ me­na­ta za­či­ni pra­vim, i ni­kad su­viš­nim do­di­ri­ma. Na jed­noj od nu­me­ra pred kraj kon­cer­ta ostva­rio je i sim­pa­tič­nu ro­lu svi­ra­ju­ći bez pa­li­ca, od­no­sno dla­no­vi­ma. Po­me­ni­mo po­da­tak da je No­va­kov u ma­ju ove go­di­ne svi­rao tur­ne­ju „Gre­at Vo­i­ces of Har­lem”, pro­mo­vi­šu­ći pro­je­kat u ko­jem je na­stu­ pao i Gre­go­ri Por­ter, tre­nut­no naj­sjaj­ni­ja vo­kal­na zve­zda na se­ver­no­a­me­rič­kom jazz/soul/blu­es ne­ bu. To­kom ka­ri­je­re ovaj zna­me­ni­ti bub­njar je na­ stu­pao i sa mno­gim ne­ve­ro­vat­nim džez aso­vi­ma, a po­me­nu­će­mo sve­ga ne­ko­li­ko ime­na – Andy Bey, Kirk Lightsey, Oli­ver La­ke, Ge­or­ge Ca­bles, Mark Murphy, itd. Ovo­go­diš­nji na­stup u Su­bo­ti­ci sa Aleks Schenk je sve­uk­ up­no bio pun po­go­dak, i sam već do­vo­ljan da za­do­vo­lji kva­li­te­tom što se ce­le ve­če­ri ti­če.


64


Maja Grnja

Igra je umetnost i život

ra­dom, u jed­nom pe­ri­o­du je bi­la pro­fe­sor scen­skog po­kre­ta dvo­go­diš­nje ško­le glu­me na slo­vač­kom „Stu­di­ja Glu­mač­kog Stva­ra­la­stva” pod po­kro­vi­telj­ stvom Na­ci­o­nal­nog sa­ve­ta slo­vač­ke na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne, Mi­ni­star­stva obra­zo­va­nja Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i Vla­de AP Voj­vo­di­ne. Ta­ko­đe se ba­vi i is­tra­ži­va­njem u do­me­nu sa­vre­me­nog ple­sa.

Razgovarala: Biljana Mickov

• Ka­ko vi­di­te raz­voj sa­vre­me­nog ba­le­ta da­nas?

No­vo­sa­đan­ka Ma­ja Gr­nja spa­da u one umet­nič­ke stva­ra­o­ce ko­ji svo­jom skrom­noš­ću, vr­hun­skom umet­noš­ću i kva­li­te­tom do­pri­no­se raz­vo­ju na­še sre­di­ne. Di­plo­mi­ra­la u Ba­let­skoj ško­li u No­vom Sa­du u kla­si pro­fe­so­ra Ve­re Fel­le, usa­vr­ša­va­la se na mno­go­broj­nim se­mi­na­ri­ma i ra­di­o­ni­ca­ma kao što su In­ter­na­ci­o­nal­ni let­nji ba­let­ski se­mi­nar u Bu­dim­peš­ti, pod po­kro­vi­telj­stvom Mi­ni­star­stva kul­tu­re, In­ter­na­ci­o­nal­nom se­mi­na­ru sa­vre­me­nog ple­sa ERG STA­TUS u Be­o­gra­du i na mno­gim dru­gim.

Ma­ja Gr­nja: Pr­vo što tre­ba uze­ti u ob­zir da je ba­ let sam po se­bi jed­na od mla­đih po­zo­riš­nih umet­ no­sti ko­ja je mul­ti­di­sci­pli­nar­na. Spoj igre, mu­zi­ke, knji­žev­no­sti, dra­ma­tur­gi­je, li­kov­ne umet­nosti, dru­gih vi­zu­el­nih umet­no­sti i umet­nič­kih iz­ra­za ko­je se na­do­ve­zu­ju. Sa­vre­me­na igra je još mla­đa umet­nost ko­ja pru­ža jos vi­še slo­bo­de. Da­nas su to naj­češ­će ap­strakt­ni pri­ka­zi to­li­ko upe­ča­tlji­vi da obu­j­me maš­tu gle­da­o­ca, zgra­be je i ne puš­ta­ju. Kao pu­to­va­nje u ze­mlju ču­de­sa, ča­rob­ne sno­ve i 3D fan­ta­zi­je. Za sa­vre­me­ne umet­nič­ke di­sci­pli­ne je po­treb­no i sa­vre­me­no druš­tvo, ili bar sa­vre­me­no po­i­ma­nje umet­no­sti i kul­tu­re onih ko­ji su za nju nad­le­žni i onih ko­ji u njoj uče­stvu­ju. U kom prav­cu će sa­vre­ me­na igra kao umet­nič­ka di­sci­pli­na oti­ći ja ne mo­ gu da vam ka­žem, jer ne znam. Ja mo­gu da vam ka­žem ka­ko mi­slim da tre­ba da iz­gle­da sa­vre­me­na pred­sta­va. Po mom uku­su sa­vre­me­ni ples da­nas naj­bo­lje pre­zen­tu­je re­ci­mo pred­sta­va Akra­ma Ka­na „U Igo­ro­vim mi­sli­ma”.

Od zna­čaj­ni­jih na­gra­da ko­je je do­bi­la su go­diš­nja na­gra­da Srp­skog na­rod­nog po­zo­riš­ta za ulo­gu Gu­du­le 2005 i zlat­na me­da­lja „Jo­van Đor­đe­vić” naj­vi­ša na­gra­da Srp­skog na­rod­nog po­zo­ri­šta za ukup­no umet­nič­ko ostva­re­nje u 2007. godini. Uče­stvo­va­la je na II me­đu­na­rod­nom vi­deo sa­mi­tu „Vi­deome­de­ja” u per­for­man­su Pre­svla­če­nje Eve Ka­je, i na IN­FANT-u, In­ter­na­ci­o­nal­nom fe­sti­va­lu al­ter­na­tiv­nog i no­vog te­a­tra u pred­sta­vi Ran­de­ zvo­us Sac­ral Rol­fa De­ne­ma­na (tru­pa Art­se­ni­co – Dort­mund). Ba­vi se vr­lo us­peš­no pe­da­goš­k im

65

N OVA M I SAO

/ Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

svo­joj bo­ga­toj igrač­koj ka­ri­je­ri Ma­ja Gr­nja je bi­la član ba­le­ta Slo­ven­skog na­rod­nog gle­da­liš­ča u Ma­ri­bo­ru. Od 1991. ima stal­ni an­ga­žman u Srp­ skom na­rod­nom po­zo­riš­tu u No­vom Sa­du, a od 2001. pr ­va­ki­nja je ba­le­ta SNP-a, za­tim na­stav­nik sa­vre­me­nog ple­sa u Sred­njoj Ba­let­skoj sko­li u No­ vom Sa­du, i re­pe­ti­tor u SNP-u, ta­ko­đe se ba­vi ko­ re­o­gra­fi­jom i scen­skim po­kre­tom. Po­zna­te su nje­ne ulo­ge u pred­sta­va­ma „Krc­ko Oraš­čić”, „La­bu­do­vo je­ze­ro”, „Kar­mi­na bu­ra­na”, „Kar­men” i so­lo ulo­ge u ope­ra­ma „Knez Igor”, „Čo­vek od La Man­če”, „Ba­ron Ci­ga­nin”, „Maj­ska noć”, „Tra­vi­ja­ta i Ale­ko”.

/

U


Kul­tu­ra tre­ba da nam bu­de alat ko­jim us­po­sta­vlja­mo nor­me i stan­dar­de, bar u od­re­đe­nom druš­tve­nom mi­ljeu, a da bi to mo­gli da po­stig­ne­mo mi umet­ni­ci mo­ra­mo sa­mi se­bi po­sta­vlja­ti stan­dar­de i is­tra­ja­va­ti u to­me. Ja lič­no mo­gu uti­ca­ti sa­mo svo­jom umet­noš­ću i svojim od­no­som pre­ma ra­du. Svo­jim sta­vom pre­ma no­vim ten­den­ci­ja­ma i kroz po­ru­ke ko­je že­lim da pre­ne­sem svo­jim scen­skim na­stu­pom. Te vi­še­sloj­ne po­ru­ke su plod ko­lek­tiv­nog ra­da i svi­ma mo­ra bi­ti va­žno ka­ko će se one pre­zen­to­va­ti. To je je­dan dug pro­ces.

Kod nas ima stre­mlje­na, i po­dr­ža­na su, sa­mo je pi­ta­nje da li je to do­volj­no. Ako me pi­ta­te šta je va­žno za raz­voj sa­vre­me­ne igre na pr­vom me­stu je si­gur­no sa­vre­me­ni pri­stup u obra­zo­va­nju igra­ča i pru­ža­nje stvar­ne mo­guć­ no­sti da se on usa­vr­ša­va i kroz si­ste­ma­ti­čan na­čin ra­da na­do­gra­di. Po­mo­ći mu da se da­lje raz­vi­ja. • Da li je po va­šem struč­nom miš­lje­nju edu­ka­ci­ja kao kon­stan­tan pro­ces za pro­fe­si­o­nal­ce i za sa­mu pu­bli­ ku bit­na u da­naš­njem vre­me­nu? Ma­ja Gr­nja: Edu­ka­ci­ja je bit­na u sva­kom vre­me­ nu, na­ma igra­či­ma je neo­p­hod­no da stal­no pra­ti­ mo no­ve ten­den­ci­je, a pu­bli­ka sa­mim tim ima pri­li­ku da oce­ni i pro­ce­ni na­pre­dak. Pu­bli­ka se uči da gle­da i raz­u­me ba­let, kul­tu­rom do­la­za­ka u po­ zo­ri­šte, a mi­slim da je po­želj­no i oba­vlja­ti dru­ge ak­tiv­no­sti ko­je se u sve­tu već du­go upra­žnja­va­ju, a to je pre­a­ni­ma­ci­ja i ani­ma­ci­je pu­bli­ke. • Ka­kav je od­nos i re­la­ci­ja iz­me­đu kla­sič­nog ba­le­ta i sa­vre­me­nog ple­sa? Ma­ja Gr­nja: Re­kla bih da su oba sti­la igre usko po­ve­za­na, jer kao što ne­gu­je­te svo­je te­lo za kla­ sič­nu teh­ni­ku igre ta­ko i za sa­vre­me­ne ple­sne prav­ce mo­ra­te bi­ti u iz­u­zet­noj igrač­koj for­mi. A sa dru­ge stra­ne, sva­ki je spe­ci­fi­čan, od­no­sno ume­će za se­be. Sa­vre­me­na igra iz­la­zi iz stro­gih okvi­ra kla­ si­ke, ali isto ta­ko zah­te­va pla­sti­ku, do­bru ko­or­di­na­ ci­ju te­la i pru­ža mo­guć­nost kom­bi­no­va­nje ple­snih teh­ni­ka, već u za­vi­sno­sti od za­mi­sli ko­re­o­gra­fa.

66


Ma­ja Gr­nja: Mo­tiv, za­hva­lju­ju­ći svo­jim ro­di­te­lji­ma na­la­zim unu­tar se­be, u stal­nom sam tra­ga­nju za isti­nom, kva­li­te­tom, no­vim ide­ja­ma, dru­ga­či­jim na­či­nom iz­ra­žaj­no­sti kroz po­kret i mu­zi­ku i emo­ tiv­nom pri­ka­zu i pri­la­zu ulo­zi uz ose­ćaj me­re u to­me. Tru­dim se da bu­dem po­sve­će­na. • Ima­te du­go­go­diš­nje is­ku­stvo ra­da na sce­ni Srp­skog na­rod­nog po­zo­riš­ta u No­vom Sa­du, i u sek­to­ru kul­ tu­re. Ka­ko bismo mo­gli po­bolj­ša­ti sta­tus kul­tu­re u na­šem gra­du?

67

•Umet­nost iz­la­zi iz­van za­tvo­re­nih pro­sto­ra i okre­će se jav­nom pro­sto­ru, sve vi­še i vi­še. Igra ta­ko­đe, ka­ko vi­di­te uti­caj art-a na jav­ni pro­stor jed­nog gra­da? Ma­ja Gr­nja: Grad – Po­zor­ni­ca je jed­na od naj­lep­ ših za­mi­sli i mo­der­nih te­ko­vi­na po­je­di­nih evrop­skih gra­do­va. n

N OVA M I SAO

/ • Gde na­la­zi­te mo­tiv za va­šu umet­nost?

/

Ma­ja Gr­nja: Emo­ci­ja je oba­ve­zan ele­me­nat igre. Da bi po­kret bio ja­san, do­ži­vljen i pot­pu­no iskren, mo­ra bi­ti vođen osim teh­nič­kim iz­ra­zom i du­bo­ kim emo­tiv­nim na­bo­jem. Pro­ces ko­ji vo­di do tog spo­ja je me­ni uvek za­ni­mljiv i iza­zo­van.

Ma­ja Gr­nja: Kul­tu­ra tre­ba da nam bu­de alat ko­ jim us­po­sta­vlja­mo nor­me i stan­dar­de, bar u od­re­ đe­nom druš­t ve­nom mi­ljeu, a da bi to mo­gli da po­stig­ne­mo mi umet­ni­ci mo­ra­mo sa­mi se­bi po­ sta­vlja­ti stan­dar­de i is­tra­ja­va­ti u to­me. Ja lič­no mo­gu uti­ca­ti sa­mo svo­jom umet­noš­ću i svojim od­no­som pre­ma ra­du. Svo­jim sta­vom pre­ma no­ vim ten­den­ci­ja­ma i kroz po­ru­ke ko­je že­lim da pre­ ne­sem svo­jim scen­skim na­stu­pom. Te vi­še­sloj­ne po­ru­ke su plod ko­lek­tiv­nog ra­da i svi­ma mo­ra bi­ti va­žno ka­ko će se one pre­zen­to­va­ti. To je je­dan dug pro­ces.

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

• Da li je ba­let, igra ko­ja po­red po­kre­ta, is­tra­žu­je i emo­ci­je?


Jovana Balašević

Pozorište je ponekad jedina realnost Razgovarala: Sonja Madžar

Po­zo­riš­te je me­ni vr­lo bit­no to­kom či­ta­vog ži­vo­ta. Po­zo­riš­te mo­ra da pro­vo­ci­ra, mo­ra da ko­men­ta­ri­še stvar­nost, re­al­nost i oko­li­nu ali ne po sva­ku ce­nu da isme­va. Vo­lim taj beg ko­ji pru­ža po­zo­riš­te, kad mo­gu da odem na dva sa­ta i za­bo­ra­vim na sve, bu­dem ne­ko dru­gi, ne­gde dru­gde u dru­gom vre­me­nu.

N

o­vo­sad­sku glu­mi­cu, tri­de­set­če­tvo­ro­go­diš­nju Jo­va­nu Ba­la­še­vić da­nas gle­da­mo u mno­gim pred­ sta­va­ma Srp­skog na­rod­nog po­zo­riš­ta, be­o­grad­ skog Ma­dle­ni­ja­nu­ma, u fil­mu „Kao ra­ni mraz” i na još po­ne­kom me­stu. Ro­đe­na u umet­nič­koj po­ro­ di­ci po­zna­tog pre­zi­me­na (da­le­ko van gra­ni­ca na­ še ze­mlje) još na­kon osnov­ne ško­le se opre­de­li­la za umet­nost i sce­nu pa je ta­ko po­sle Sred­nje ba­ let­ske ško­le upi­sa­la glu­mu na no­vo­sad­skoj Aka­ de­mi­ji umet­no­sti u kla­si Mi­še Jan­ke­ti­ća. Ia­ko je sve te­klo glat­ko i u pla­ni­ra­nim ro­ko­vi­ma, po za­vr­šet­ku fa­kul­te­ta na­stao je ta­jac na pro­fe­si­o­nal­nom pla­nu. Dvo­go­diš­nju pa­u­zu Jo­va­na sa­da po­sma­tra kao do­bru stvar ko­ja joj se de­si­la u pra­vo vre­me i ko­ja joj je ob­li­ko­va­la pro­fe­si­o­nal­nu lič­nost. Stu­bo­vi oslon­ci, oni ko­ji su joj da­va­li pra­ve ži­vot­ne smer­ ni­ce ali i oni ko­ji je naj­stro­že kri­ti­ku­ju je­su nje­na po­ro­di­ca. Pri­zna­je da su joj naj­ve­će na­gra­de na­ su­mič­ni ko­men­ta­ri slu­čaj­nih pro­la­zni­ka na uli­ci ali i da je na­gra­da „Pre­drag Pe­đa To­ma­no­vić” ko­ju je do­bi­la po­čet­kom go­di­ne u svo­joj ma­tič­noj ku­ći Srp­skom na­rod­nom po­zo­riš­tu, za ulo­gu Ane u pred­sta­vi Vi­de Og­nje­no­vić „Osta­vi­te po­ru­ku ili Be­ gun­ci”, još jed­na po­tvr­da nje­nog ta­len­ta. Mar­kant­ na i emo­tiv­na, le­pa i ve­drog du­ha, glu­mi­ca Jo­va­na Ba­la­še­vić iskre­no go­vo­ri o svom po­zi­vu, pr ­vim i

dru­gim šan­sa­ma ko­je nam se pru­ža­ju i stvar­no­sti ko­ja nas okru­žu­je. • Sce­na je­ste bi­la tvo­j e pr­vo opre­de­lje­nje po­sle osnov­ne ško­le ka­da si upi­sa­la Sred­nju ba­let­sku ško­ lu. Ipak ubr­zo si, čak po­sle tre­ćeg raz­re­da upi­sa­la glu­mu na no­vo­sad­skoj Aka­de­mi­ji. Ia­ko su ba­let i glu­ ma vr­lo slič­ne umet­no­sti, ot­kud taj pre­laz? Jo­va­na Ba­la­še­vić: Sred­nju Ba­let­sku ško­lu sam upi­sa­la, jer za­i­sta ni­sam ni­ka­ko mo­gla da upi­šem sred­nju ško­lu pri­pre­ma­ju­ći pri­jem­ni is­pit iz ma­te­ ma­ti­ke. Ni­ko ni iz po­ro­di­ce ni­je mo­gao da mi po­ mog­ne dok sam do­la­zi­la sa za­da­ci­ma iz ma­te­ma­ ti­ke, a i to je bi­lo vre­me kad ni­su bi­li to­li­ko po­pu­lar­ni pri­vat­ni ča­so­vi kao da­nas. Je­di­no sred­nja Umet­ nič­ka i Ba­let­ska ško­la ni­su za upis zah­te­va­le taj test iz ma­te­ma­ti­ke a ima­la sam tu sre­ću da sam u če­ tvr­tom raz­re­du osnov­ne upi­sa­la Ba­let­sku ško­lu ko­ju sam stvar­no vo­le­la. Ka­ko su od­mi­ca­le go­di­ne, ta­mo sam ste­kla od­lič­ne dru­ga­ri­ce i to je bi­lo mo­ je pra­vo druš­tvo u to vre­me. Sa dru­ga­ri­ca­ma sam po­če­la da po­se­ću­jem po­zo­riš­te, pr ­vo ba­let­ske pred­sta­ve pa on­da i dram­ske i to su bi­le sreć­ne pa mo­žda mo­gu da ka­žem i naj­bo­lje go­di­ne Srp­skog na­rod­nog po­zo­riš­ta, ka­da sam gle­da­la „Lju­ba­vi Džor­dža Va­šing­to­na” i dru­ge pred­sta­ve. Me­đu­tim

ni­ka­da ni­sam iš­la na ra­zno­ra­zne dram­ske sek­ci­je i kur­se­ve ko­ji su i ta­da po­sto­ja­li, ne­go sam se jed­ no­stav­no ba­vi­la imi­ta­ci­jom sve­ga što se de­ša­va­lo oko me­ne. Bi­lo ko­ji do­ga­đaj da sam pre­pri­ča­va­la, ko­ri­sti­la sam uprav­ni go­vor uz od­go­va­ra­ju­ću mi­ mi­ku i ge­sti­ku­la­ci­ju i naj­pre sam ti­me za­ba­vlja­la se­stru i svo­je druš­tvo. Upra­vo su oni bi­li ti ko­ji su mi pr ­vi skre­nu­li pa­žnju na us­peš­ne imi­ta­ci­je, jer su to sve bi­le sva­ko­dnev­ne si­tu­a­ci­je ko­je su se de­ša­va­le svi­ma a ja sam ih ve­ro­vat­no dru­ga­či­je do­ži­vlja­va­la i pre­pri­ča­va­la ta­ko da je to sve iza­ zi­va­lo smeh. Taj ne­ki la­tent­ni dar za dra­ma­tur­gi­ju ko­ji ima i moj otac, ko­ji ni­je za­vr­šio Aka­de­mi­ju ali je us­peo da na­pi­še sce­na­rio za film i mno­ge pe­ sme za ko­je dru­gi ka­žu da ta­ko­đe pod­se­ća­ju na fil­mo­ve, iz­gle­da sam na­sle­di­la od nje­ga. I baš ta­da, ka­da sam bi­la u pu­ber­te­tu, ma­ma je po­če­la da ne­gu­je to kod me­ne iz­me­đu o­sta­log i za­to što se bo­ja­la oko sve­ga što se de­ša­va­lo na uli­ci tih de­ ve­de­se­tih go­di­na ka­da smo se­stra i ja bi­le de­voj­ či­ce. Ta­ko je ona sva­ki dan pod­sti­ca­la da na svoj na­čin pre­pri­ča­vam šta se de­ša­va ka­ko bi uz po­moć tih pri­ča do­bi­ja­la pra­ve in­saj­der­ske in­for­ma­ci­je i ima­la sli­ku sve­ga što se de­ša­va oko nas a sve je to bi­lo pod pa­ro­lom do­bre za­ba­ve i pu­no sme­ha. Me­ne je taj smeh hra­nio i po­mo­gao da se još vi­še otva­ram u tom smi­slu. Ja sam on­da po­če­la da imi­ ti­ram go­to­vo sva­ku si­tu­a­ci­ju u ko­joj sam se naš­la, od tak­si­ste, pre­ko ko­no­ba­ra ko­ji nas uslu­žu­je pa sve do lju­di u bi­o­sko­pu, ko­je čak ni­sam ni vi­de­la, ne­go sa­mo ču­la gla­so­ve. Ma­ma mi je ta­da uka­ za­la i re­kla da imam ta­le­nat za glu­mu i ne­sve­snu lu­cid­nu spo­sob­nost op­ser­va­ci­je. To je bi­lo vre­me ka­da je tre­ba­lo raz­miš­lja­ti u kom prav­cu ću na­sta­ vi­ti ško­lo­va­nje i on­da smo od­lu­či­li da poč­nem sa pri­pre­ma­ma za pri­jem­ni is­pit za glu­mu. To­kom tre­će go­di­ne sred­nje ško­le sa So­njom Jo­sić Sti­pić sam pri­pre­ma­la ono što je bi­lo neo­p­hod­no za pri­ jem­ni kao što su se i dru­gi pri­pre­ma­li za fa­kul­te­te ko­je su oda­bra­li. Ta­da sam i upi­sa­la Aka­de­mi­ju... Pro­sto me je ma­ma sa­ve­to­va­la da po­ku­šam čak i pre za­vr­še­ne sred­nje ško­le, ka­ko bih se upo­zna­la sa si­tu­a­ci­jom ko­ja mi je bi­la ne­po­zna­ta jer u kraj­ njem slu­ča­ju je to sve mo­glo da bu­de i neš­to što mi se ne­će do­pa­sti. Ona me je ta­ko­đe od­lič­no pri­ pre­mi­la u od­no­su na scen­sku svest i uto­li­ko sam bi­la u pred­no­sti na osta­le. To su stva­ri ko­je su dru­ ga­či­je od ba­le­ta i ob­ja­sni­la mi je šta je to pro­f il, le­đa, tač­ke u pro­sto­ru i to­me slič­no. Me­đu­tim i po­red to­ga, pri­zna­jem da sam se ose­ća­la čud­no, dok sam slu­ša­la svo­je ko­le­ge sa kla­se ko­ji su pret­ hod­no iš­li na dram­ske sek­ci­je, pri­ča­li ka­ko je igra­ ti Šek­spi­ra na otvo­re­nom kad su bi­li u Ame­ri­ci sa Plen­džom, a ja o to­me poj­ma ni­sam ima­la. Sve to je po­ma­lo uti­ca­lo na mo­je sa­mo­po­u­zda­nje i ne­si­ gur­nost, ali je vre­me­nom doš­lo na svo­je.

68


Da­nas se mno­gi umet­ni­ci i glum­ci ža­le ka­ko je kul­tu­ra pro­pa­la, ka­ko su po­zo­riš­ta pra­zna i slič­no a ja sma­tram da su upra­vo oni jed­ni od kri­va­ca, jer pod ra­znim iz­go­vo­ri­ma pri­sta­ju na an­ga­žma­ne ko­ji nu­de la­ku za­ra­du, br­zu lo­vu i uklju­ču­ju po­ja­vlji­va­nje na od­re­đe­nim te­le­vi­zi­ja­ma i emi­si­ja­ma. Ne­kad mo­žeš neš­to da ura­diš i da sve pro­đe ta­ko da ni­kog ne za­bo­li, ali ka­da pu­no ta­kvih stva­ri ura­diš on­da po­sto­je po­sle­di­ce.

• Ima­la si mo­guć­no­sti da ta­da pro­me­niš sre­di­nu i odeš u ne­ki dru­gi grad pa čak i na dru­gi kon­ti­nent. Ipak si iza­bra­la da osta­neš ov­de...

69

N OVA M I SAO

/ Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

Jo­va­na Ba­la­še­vić: Dok sam stu­di­ra­la do­bi­ja­la sam ulo­ge kao ho­no­rar­ni sa­rad­nik Srp­skog na­rod­ nog po­zo­riš­ta, me­đu­tim ka­da sam za­vr­ši­la fa­kul­tet de­sio se ta­jac i da­nas za to kri­vim is­klju­či­vo se­be. U tom pe­ri­o­du sam mno­go raz­go­va­ra­la sa svo­jom se­strom, ko­ja mi je uka­za­la da za­pra­vo to­kom stu­ di­ra­nja ni­sam se­be iz­gra­đi­va­la i da sam sve to ola­ ko shva­ti­la. Re­kla mi je da ta po­vrš­nost, ko­ja je kod me­ne po­sto­ja­la je­ste s jed­ne stra­ne olak­ša­va­ju­ća okol­nost, jer ne tre­ba da bu­dem na­uč­ni­ca i ni­ko to od me­ne ne oče­ku­je ali s dru­ge stra­ne opuš­te­ nost je pre­o­vla­da­la. Iz­me­đu osta­log je iz­go­vo­ri­la „Sa­da ka­da se de­si­la pa­u­za, mo­raš da shva­tiš da te če­ka­nje za­pra­vo ob­li­ku­je i bru­si”. To je bi­la re­ če­ni­ca ko­ja me je vo­di­la i ko­ju i da­nas pam­tim kao ve­li­ku isti­nu. Pa­u­ze u glu­mač­kom po­slu se iz raz­li­ či­tih raz­lo­ga de­ša­va­ju i tra­ju i po ne­ko­li­ko go­di­na i ta­da pa­da sa­mo­po­u­zda­nje. Me­đu­tim, shva­ti­la sam da sam sa­ma kri­va i za­po­če­la sam doš­ko­la­va­nje to­kom te dve i po do tri go­di­ne sam se za­jed­no sa se­strom Je­le­nom ko­ja je ta­da upi­sa­la re­ži­ju. Sa njom sam ura­di­la Go­doa, gde mi je ona do­de­li­la ulo­gu skit­ni­ce... Od­lu­či­la je da me u toj ulo­zi li­ši sek­su­al­no­sti i ma­ski­ra u muš­kar­ca. Taj pe­riod je za me­ne bio pra­vo stu­di­ra­nje i ta­da sam i do­bi­la dru­ gu šan­su, što je do­sta teš­ko u mom po­slu. Sa­mo za­hva­lju­ju­ći se­stri sam us­pe­la da na pra­vi na­čin pre­ va­zi­đem tu si­tu­a­ci­ju, jer ni­sam ima­la ni pri­ja­te­lja ni ko­le­gu ni­ti bi­lo ko­ga ko je ta­ko iskre­no i di­rekt­no sa mnom raz­go­va­rao.

/

• Po za­vr­šet­ku stu­di­ja ka­da je tre­ba­lo da za­poč­neš svo­ju ka­ri­je­ru, de­si­la se ti­ši­na u pro­fe­si­o­nal­nom smi­ slu. To su mo­men­ti ka­da se ja­vlja sum­nja u kva­li­tet, ta­le­nat i rad. Ka­ko si pre­va­ziš­la tu pa­u­zu?


Jo­va­na Ba­la­še­vić: Oči­gled­no mi je bi­la po­treb­na sre­di­na ko­ja me je či­ni­la do­dat­no ne­si­gu­r­nom, a za to je ide­al­na no­vo­sad­ska pu­bli­ka od­no­sno naš grad, jer sam svu­gde bi­la mno­go bo­lje i to­pli­je pri­ mlje­na. Pa se na sve to ta­ko na­me­sti­lo još i na moj ka­rak ­ter ko­ji je po­ma­lo i ma­zo­hi­stič­ki na­stro­jen. A sa dru­ge stra­ne sam svoj grad ipak sma­tra­la kon­ fo­rom ko­ji imam u smi­slu da sam mno­go ve­za­na za svo­je ro­di­te­lje i po­ro­di­cu i ni­kad ni­sam mo­gla ni da za­mi­slim ži­vot bez njih. Uz po­ro­di­cu sam za­ i­sta pu­no to­ga uči­la i mi­sli­la sam da ću sve to iz­ gu­bi­ti ako odem. Ro­di­te­lji su za me­ne bi­li i osta­li au­to­ri­te­ti ko­ji­ma ve­ru­jem. • Ko­ja su to ime­na iz sve­ta fil­ma i po­zo­riš­ta ko­ja ti ce­niš ili mo­žda imaš že­lju da sa­ra­đu­je­te? Jo­v a­n a Ba­l a­š e­v ić: Po tom pi­t a­nju sam vr­lo skrom­na i mo­gu sa­mo da ka­žem da mi je žao što Kiš­lov­ski ni­je živ. To je ne­ko za ko­ga sma­tram da mi je bio bli­zak po sen­zi­bi­li­te­tu i film „Tri bo­je pla­ vo” je za me­ne neš­to što sam vr­lo vo­le­la – i mu­zi­ ka i ulo­ga ko­ju je ima­la Ži­li­jet Bi­noš. Ta­ko­đe vr­lo ce­nim ono što je Mo­ni­ka Be­lu­či ura­di­la sa ulo­ga­ ma ko­je je pa­žlji­vo bi­ra­la, u fil­mo­vi­ma „Ot­po­za­di”, „Ma­le­na” i ulo­ga Mag­da­le­ne u fil­mu „Stra­da­nje Isu­so­vo”. Vo­lim ulo­ge ko­je ne pri­ča­ju mno­go i žao mi je ka­da me op­te­re­te tek­stom, vo­lim sta­nja i mi­slim da mo­že mno­go da se ka­že i bez to­li­ko tek­sta. Svi­đa­ju mi se „Kru­go­vi” Sr­da­na Go­lu­bo­vi­ća i „Ra­ne” i „Le­pa se­la le­po go­re” Sr­đa­na Dra­go­je­vi­ ća. Što se ti­če po­zo­riš­ta ne znam ni ko­ga bih spo­ me­nu­la, jer se uslov­no re­če­no bo­jim re­di­te­lja ia­ko mno­gi od njih od­lič­no ra­de, ali mi­slim da do­bar re­di­telj tre­ba da bu­de i do­bar psi­ho­log ka­ko bi mo­gao da pro­ce­ni šta i ka­ko da ka­že glum­ci­ma. • Na­ša re­al­nost po­ka­zu­je da umet­nost ni­je na ce­ni ni­ti je po­dr­ža­na ona­ko ka­ko za­slu­žu­je. Lo­gič­no to­me su po­ne­kad i pra­zne po­zo­riš­ne sa­le. Ka­ko glum­ci u ta­kvim mo­men­ti­ma funk­ci­o­ni­šu i ka­kve emo­ci­je ta­ da iz­la­ze u pr­vi plan? Jo­va­na Ba­la­še­vić: De­ša­va­lo se da ima­mo pra­znu sa­lu na pred­sta­vi i ta­da svi glum­ci sa ko­ji­ma sam na sce­ni ose­ća­ju tu­gu i me­lan­ho­li­ju. On­da se u jed­ nom mo­men­tu do­go­vo­ri­mo da se ze­za­mo, ali ni

to ni­je re­še­nje, jer ni­smo zbog to­ga doš­li. Ja sam uvek tu­žna, jer znam da ce­nim ka­da i tri čo­ve­ka do­đu da nas gle­da­ju i pri­zna­jem da ta­da još vi­še imam ose­ćaj poš­to­va­nja me­đu­tim, ko­li­ko god da­ va­la sve od se­be, pri­mar­no ose­ća­nje u me­ni je­ste tu­ga. Na kra­ju uvek to ne­ka­ko le­po za­vr­ši­mo, po­ de­li­mo sa pu­bli­kom ono što ima­mo i do­bi­je­mo apla­uz, ko­ji ta­da bu­de još ja­či. Ipak sva­ki glu­mac je sre­ćan i za­do­vo­ljan ka­da je sa­la pu­na i ka­da mo­ že­mo me­đu­sob­no da se ose­ti­mo sa pu­bli­kom. De­ si­lo se ne­dav­no i da je sa­la bi­la pu­na, pu­bli­ku su či­ni­li đa­ci osno­vne ško­le a mi smo igra­li pred­sta­vu, ko­ji oni ni­su mo­gli da raz­u­me­ju... To je bi­la naj­na­ por­ni­ja pred­sta­va do sa­da i uža­sno smo se na­mu­ či­li da odr­ži­mo kon­cen­tra­ci­ju na sce­ni po­red nji­ ho­ve pri­če i šuš­ka­nja, da glu­mi­mo dra­ma­tič­ne tre­nut­ke, dok su se oni sme­ja­li, i da ko­mič­ne sce­ne od­i­gra­mo bez ika­k vog raz­u­me­va­nja. Da­nas se mno­gi umet­ni­ci i glum­ci ža­le ka­ko je kul­ tu­ra pro­pa­la, ka­ko su po­zo­riš­ta pra­zna i slič­no, a ja sma­tram da su upra­vo oni jed­ni od kri­va­ca, jer pod ra­znim iz­go­vo­ri­ma pri­sta­ju na an­ga­žma­ne ko­ji nu­de la­ku za­ra­du, br­zu lo­vu i uklju­ču­ju po­ja­vlji­va­nje na od­re­đe­nim te­le­vi­zi­ja­ma i emi­si­ja­ma. Ne­kad mo­žeš neš­to da ura­diš i da sve pro­đe ta­ko da ni­kog ne za­bo­li, ali ka­da pu­no ta­kvih stva­ri ura­diš on­da po­ sto­je po­sle­di­ce. U ta­k vim stva­ri­ma sam opre­zna i znam ka­ko bih ja. Ono što sa­da na­ža­lost pro­la­zi i sma­tra se pri­hva­tlji­vim, za umet­nost je uvre­dlji­vo. Tre­ba­lo bi vr­lo veš­to pro­na­ći li­ni­ju iz­me­đu ko­mer­ ci­jal­nog i umet­nič­kog i pri­vu­ći pu­bli­ku ko­ja uzrok sme­ha ne­će tra­ži­ti u isme­va­nju ne­ko­ga, nje­go­vog di­ja­lek­ta i slič­no. • Od de­ce po­zna­tih i ta­len­to­va­nih ro­di­te­lja se obič­no ne oče­ku­je pu­no. Ipak po­ro­dič­no ste sni­mi­li film „Kao ra­ni mraz” i igraš u pred­sta­va­ma „Če­ka­ju­ći Go­doa” i „Će­la­va pe­va­či­ca” za ko­je re­ži­ju pot­pi­su­je tvo­ja ro­ đe­na se­stra. Na ko­ji na­čin pri­maš po­hva­le i kri­ti­ke, ko­je su u ve­zi sa tvo­jim pre­zi­me­nom a sa dru­ge stra­ ne oprav­da­vaš oče­ki­va­nja svo­je po­ro­di­ce, dok ra­diš sa nji­ma? Jo­va­na Ba­la­še­vić: Mo­je pre­zi­me je ono sa čim uvek iz­la­zim na sce­nu. Evo i pre ne­ki dan se de­si­lo da ču­jem iz pu­bli­ke glas „Ovo je Ba­la­še­vi­će­va ćer­ka” i u tom smi­slu ni­sam rav­no­prav­na sa svo­jim ko­le­ ga­ma. Po­treb­na mi je po­seb­na vr­sta kon­cen­tra­ci­je i pri­pre­me što sam mo­žda i ja se­bi pri­re­di­la. Ali ono što je­ste stvar­ni te­ret pre­zi­me­na je to što lju­di za­ pra­vo vo­le po­bed­ni­ke – one ko­ji do­la­ze bez ika­kve lo­gič­ne šan­se da us­pe­ju i što je pri­ča ne­ve­ro­vat­ni­ja, to na­rod po­bed­ni­ke vi­še vo­li i ce­ni. Ta­ko po­sta­vlje­ ne stva­ri mo­ju se­stru, bra­ta i me­ne sta­vlja­ju u okvi­ re da sve ima­mo i niš­ta nam ni­je po­treb­no. Apri­o­ri po­sto­je i pred­ra­su­de ko­je su me­ni do­sta do­ne­le, jer upra­vo ta­kvi lju­di za me­ne po­mi­sle da sam ja još

jed­no de­te po­zna­tih ro­di­te­lja i da ne­mam šta da pru­žim. Div­no je što su ta­ko mi­sli­li i što i da­lje ta­ko mi­sle, jer ka­da ne­ku ulo­gu od­i­gram pro­seč­no pre­ ma svo­jim stan­dar­di­ma, on­da su baš oni ti ko­ji do­đu sa pre­ve­li­kim odu­še­vlje­njem da mi če­sti­ta­ju. Iskre­ no, kao i sva­kom glum­cu če­stit­ke i pri­zna­nja mi pri­ja­ju, la­ska­ju, da­ju mi si­gur­nost ali i po­tvr­du da ipak odr­ža­vam stan­dard ko­ji sam se­bi za­da­la. Ipak u ta­kvim mo­men­ti­ma po­mi­slim u se­bi „Su­per, ali šta će­te tek mi­sli­ti o me­ni ka­da raz­va­lim ne­ku ulo­gu!”. Dok sam glu­mi­la u fil­mu „Kao ra­ni mraz” i Be­bi­nim pred­sta­va­ma ima­la sam mno­go ve­ću od­go­vor­nost ia­ko lju­di to če­sto obr­nu­to za­klju­ču­ju. Bi­lo je bit­no da njih ne iz­ne­ve­rim i da sve ura­dim naj­bo­lje što mo­gu, jer tu on­da ne­ma me­sta ne­ga­tiv­nim ko­men­ ta­ri­ma ko­li­ko god se ne­ko tru­dio. • Po­čet­kom ove go­di­ne Srp­sko na­rod­no po­zo­riš­te ti je do­de­li­lo na­gra­du „Pre­drag Pe­đa To­ma­no­vić” za naj­bo­lje glu­mač­ko ostva­re­nje na sce­ni tog po­zo­riš­ta to­kom proš­le go­di­ne, za ulo­gu Ane u pred­sta­vi Vi­de Og­nje­no­vić „Osta­vi­te po­ru­ku ili Be­gun­ci”. Na­gra­de i ko­men­ta­ri struč­ne pu­bli­ke su zva­nič­ni, ali ka­kve ko­ men­ta­re do­bi­jaš od po­zo­riš­ne pu­bli­ke i ka­ko se od­ no­siš pre­ma sve­mu to­me? Jo­va­na Ba­la­še­vić: Sva­ki put ka­da mi ne­ko pri­đe na uli­ci da me po­hva­li, emo­tiv­no to do­ži­vlja­vam i oči mi se na­pu­ne su­za­ma. To se za­pra­vo uvek i de­ša­va u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da sam ner­vo­zna, u gu­žvi i iz­ba­če­na iz svog ko­lo­se­ka i on­da se po­ja­vi ne­ko ko me po­tap­še po ra­me­nu i iz­go­vo­ri re­či hva­le na ra­čun mo­je glu­me i ulo­ge ko­ju sam od­i­gra­la u od­ re­đe­noj pred­sta­vi ili fil­mu... To su stva­ri ko­je me pot­pu­no raz­o­ru­ža­ju i to su za me­ne naj­ve­će na­ gra­de. Me­đu­tim na­gra­da „Pre­drag Pe­đa To­ma­no­ vić” je ozva­ni­či­la moj ta­le­nat, jer go­di­na­ma u mo­ joj ma­tič­noj ku­ći do­bi­jam sa­mo usme­ne po­hva­le. Na­kon dve ve­li­ke ulo­ge u Ma­dle­ni­ja­nu­mu u Be­o­ gra­du sam se za­pi­ta­la zaš­to je to bi­lo ta­ko teš­ko da se pr­vo od­mo­ta u No­vom Sa­du. Ova na­gra­da mi je va­žna, jer je pr­va i jer se de­si­la baš ov­de pred pu­bli­kom ko­ja je vr­lo stro­ga. Naj­vi­še mi pri­ja zbog ro­di­te­lja ko­ji su tih da­na pri­ma­li če­stit­ke i to je tre­ nu­tak u kom sam ja njih uči­ni­la po­no­snim, da nji­ma lju­di če­sti­ta­ju i da ja njih kao go­ste po­zo­vem na sve­ča­nost po­vo­dom do­de­le na­gra­da. • Zbog če­ga je po­zo­riš­te „hra­na za gla­vu” i zaš­to je va­žno da se na taj na­čin hra­ni­mo? Jo­va­na Ba­la­še­vić: Po­zo­riš­te je me­ni vr­lo bit­no to­ kom či­ta­vog ži­vo­ta. Po­zo­riš­te mo­ra da pro­vo­ci­ra, mo­ra da ko­men­ta­ri­še stvar­nost, re­al­nost i oko­li­nu, ali ne po sva­ku ce­nu da isme­va. Vo­lim taj beg ko­ji pru­ža po­zo­riš­te, kad mo­gu da odem na dva sa­ta i za­bo­ra­vim na sve, bu­dem ne­ko dru­gi, ne­gde dru­ gde u dru­gom vre­me­nu... za me­ne je to naj­ja­či re­a­lity. n

70


Piše: Luna Jovanović

„Pu­to­va­nje je bi­lo na­čin da se bu­de na dru­gom me­stu ili da se ne bu­de nig­de. Da­nas je to je­di­ni na­čin da se do­ži­vi ose­ćaj da čo­vek ne­gde je­ste. Kod ku­će, okru­žen in­for­ma­ci­ja­ma sa svih ekra­na, ja vi­še ni­sam nig­de, i svu­da sam u sve­tu isto­vre­me­no. Sle­te­ti u ne­ki no­vi grad, to zna­či da se od­jed­nom na­đem ov­de.” Žan Bo­dri­jar

Ž

ve is­klju­či­vo pre­ko pra­vo­u­ga­nog ekra­na. Rav­no­ duš­nost za sa­dr­žaj sop­stve­ne sre­di­ne bi­va po­volj­ no ot­ku­plje­na ra­do­zna­lim po­gle­dom u „dru­go”. Se­ver­no­i­stoč­ni Pe­ru po­nu­dio mi je upra­vo ono što što sam oče­ki­va­la kao na­sta­vak iš­či­ta­va­nja i iz­u­ča­ va­nja mi­to­va – em­pi­rij­ski trag mit­skog čo­ve­ka, nje­go­vu pra­po­stoj­bi­nu.

Ne­bro­ja­no mno­go ma­siv­nih ka­me­nih po­vr­ši­na na ko­je sam na­i­la­zi­la u Pe­ruu pred­sta­vlja ob­lik ili obe­lež­je ne­ke od ma­gič­nih ži­vo­ti­nja po­put pu­me, or­la ili zmi­je, ma­ni­fe­sta­ci­ju bo­žan­skih oso­bi­na i nji­ho­vu sim­bo­lič­ku slo­je­vi­tost ko­ja se in­tu­i­tiv­no

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

/

N OVA M I SAO

i­vot ci­vi­li­za­ci­ja pre­ko­lum­bov­ske Ame­ri­ke da­ nas op­sta­je kao iz­vor ne­u­ta­ži­ve če­žnje sa­vre­me­ nog Za­pa­da – to je ste­če­na po­tre­ba za da­le­kim, za drev­nim, za iz­vor­nim. Su­sre­sti se sa obi­ljem uti­sa­ka o ne­kom dru­gom pro­sto­ru op­sta­je u pri­ vi­le­gi­ji da se in­di­vi­dua, ma­kar tre­nut­no, iz­me­sti iz ra­sat­ka­nog biv­stva ko­je raz­ma­tra uda­lje­ne kra­je­

Sim­bo­lič­ki je­zik Aj­ma­ra (Aymar aru) In­di­ja­na­ca ko­ ji je op­stao kao go­vor­ni je­zik da­nas, kre­i­rao je na­ ziv gra­da pre­ma drev­nom pre­da­nju o po­di­za­nju pr ­vih te­me­lja: ve­li­ki rat­nik Ajar Au­ka (Ayar Au­ca) do­bio je kri­la i od­le­teo do pred­vi­đe­nog me­sta, po­tom se pre­tvo­rio u ste­nu (qu­squ) ob­li­ka pu­me, ove­ko­ve­čiv­ši sop­stve­no pra­vo na ze­mlju da­naš­ njeg Ku­ska. Sam po­jam ste­ne za pra­na­ro­de tih pro­sto­ra, ali i za In­ke ka­sni­je, od­u­vek je bio svet.

/

Grad Kusko – peruanski punktum

Grad Ku­sko (Cuz­co), po­zi­ci­o­ni­ran bli­zu do­li­ne re­ke Uru­bam­be, pod okri­ljem An­da, pred­sta­vlja ste­ciš­ te sta­ro­se­de­lač­kih kul­tu­ra Ju­žne Ame­ri­ke i jed­no od nji­ho­vih glav­nih i naj­sta­ri­jih upo­riš­ta. Da­nas grad bro­ji neš­to vi­še od če­ti­ri­sto hi­lja­da sta­nov­ni­ ka i isto­rij­ski je punk­tum či­ta­vog Pe­rua. Ka­ko je du­go bio pre­sto­ni­ca moć­ne ci­vi­li­za­ci­je In­ka u pe­ ri­o­du od tri­na­e­stog do še­sna­e­stog ve­ka no­ve ere, ne­sum­nji­vo je obe­le­žen sla­vom i od­je­kom proš­ lo­sti. Ne­ka­da ogro­man grad po­zi­ci­o­ni­ran na ve­li­ kom pla­tou, ploč­ni­ci­ma pre­kri­ve­nim zla­tom i ogo­ lje­nim do­mo­vi­ma bez mno­go or­na­me­na­ta, da­nas sa­mo u ne­ko­li­ko ta­ča­ka sli­čan pre­đaš­njem na­ pred­ni­jem sta­nju. Hra­mo­vi In­ka bi­li su na sa­mom vr­hu pla­toa sa ko­jeg se po­gled pru­ža pre­ma ce­lo­ kup­nom gra­du, blješ­ta­vi i gran­di­o­zni cen­tar druš­ tve­nih zbi­va­nja, sla­vlja, žr­tvo­va­nja.

71


kal­nih tr­go­va­ca go­vo­ri mi o au­ten­tič­nom men­ta­ li­te­tu na­ro­da ko­ji ve­ro­vat­no ni­ka­da ne­ću za­i­sta upo­zna­ti. Uske uli­ce Ku­ska ogra­đe­ne su sta­rim ka­me­nim blo­ko­vi­ma za­hva­lju­ju­ći ko­jim de­lu­ju pri­lič­no im­ po­zant­no, neo­vi­sno od sa­vre­me­ni­je ar­hi­tek ­tu­re okr­nje­ne oči­gled­nim si­ro­maš­tvom. Ose­ćaj ko­ji sam ima­la, dok sam pro­la­zi­la mi­ni­ja­ tur­nim ulič­nim pro­la­zi­ma, na­lik tu­ne­li­ma sa­mo bez kro­va, po­bu­dio je pret­po­stav­ku o ne­ka­daš­njoj at­mos­fe­ri pre­sto­ni­ce In­ka. Uni­for­mi­sa­ni kro­vo­vi ku­ća do­pri­no­se uti­sku estet­ske ce­lo­vi­to­sti gra­da i ko­he­zi­je pri­sut­ne na vi­še druš­tve­nih ni­voa. Div­ni re­ljef­ni de­ta­lji ret­ki su i dra­go­ce­ni – ja­vlja­ju se u vi­du re­zba­re­nih ukra­sa na te­ra­sa­ma jar­kih bo­ja i na pro­zo­ri­ma, iz­vi­ru iz braon i oker ka­me­na kao da­šak ži­vo­ta. Ka­da je kon­k vi­sta­dor Fran­ci­sko Pi­za­ro po­čeo da ru­ši ar­hi­tek­ton­ske for­me sta­rog sve­ta, upo­tre­blja­ vao je isti ma­te­ri­jal za iz­grad­nju ka­to­lič­kih zda­nja. Cr­k ve Ku­ska iz ko­lo­ni­jal­nog pe­ri­o­da odi­šu isto­rij­ skom te­ži­nom, spe­ci­fič­nom me­ša­vi­nom te­sko­be ko­ju ose­ća­mo ka­da se se­ti­mo na­sil­nog po­krš­ta­va­ nja, ali i neo­bič­nog uti­ska bo­gat­stva isto­rij­ske nad­ grad­nje či­ji je sva­ki sloj po­se­ban, a na iz­ve­stan na­čin uni­ver­za­lan. Glav­ni trg obe­le­žen je no­vo­na­sta­lom, kit­nja­stom sta­tu­om Pa­ča­ku­ti­ja, le­gen­dar­nog i ne­mi­lo­srd­nog vla­da­ra, ne­sum­nji­vo mar­ke­tin­ški po­tez sa­vre­me­ne vla­sti ko­ja na­ma po­se­ti­o­ci­o­ma pru­ža šmek „eg­zo­ tič­nog dru­gog”.

na­slu­ću­je. Mo­ram pri­zna­ti da sam u ne­ko­li­ko na­ vra­ta pi­lji­la u ob­li­ke ste­na na či­je su me obri­se upu­ti­li, po­ku­šav­ši da uo­čim ži­vo­ti­nju bez mno­go uspe­ha. Hri­sti­ja­ni­za­ci­ja drev­nih kul­to­va pa­gan­ske Ame­ri­ke ni­ka­ko ni­je od­u­ze­la ži­vot pa­ga­ni­zmu, jed­ no je pri­sti­glo kao prisilna eks­ten­zi­ja dru­gog. Ne­ mi­nov­nost pro­me­ne po­li­tič­kih, druš­tve­nih, re­li­gij­ skih pri­li­ka, ov­de kao da je po­da­ri­la no­vu for­mu pre­đaš­njoj suš­ti­ni. Ta­ko Pac­ha­ma (Maj­ka Ze­mlja) kao obo­ža­va­ni en­ti­tet pre­hriš­ćan­skog sve­ta če­sto vi­zu­el­no ne mo­že da se raz­lu­či od pred­sta­ve De­ vi­ce Ma­ri­je, a lo­kal­no sta­nov­niš­tvo (pre­te­žno in­di­ jan­skog po­re­kla) i da­lje poš­tu­je sta­re obi­ča­je ko­ li­ko i ka­to­lič­ke ce­re­mo­ni­je. Dok sam lu­ta­la uli­ca­ma Ku­ska, po­sma­tra­la sam upa­dlji­ve i sna­žne fi­zi­o­no­mi­je pro­la­zni­ka, nji­ho­ve ša­re­ne odev­ne kom­bi­na­ci­je ko­je neo­do­lji­vo pod­ se­ća­ju na mo­der­ni­zo­va­nu ver­zi­ju na­rod­ne noš­nje vi­đe­nu u lo­kal­nom mu­ze­ju. Sva­ka ruč­no is­ple­te­na ša­ra na tka­ni­ni po­se­du­je pre­ci­zno zna­če­nje, a ša­

ra ima na de­se­ti­ne. Sta­ri­je že­ne ne­gu­ju div­ne du­ ge ple­te­ni­ce ne­ret­ko obo­ga­će­ne raz­li­či­to is­ple­te­ nim ukra­si­ma jar­kih bo­ja. Na pi­ja­ca­ma u oko­li­ni Ku­ska mo­gu se na­ći veš­to iz­ra­đe­ni pred­me­ti na­ro­da iz sva­kog kut­ka oko­li­ne An­da. Po­ne­gde se još uvek tr­gu­je pre­ma prin­ci­pu raz­me­ne do­ba­ra, na­rav­no, ne i sa stran­ci­ma. Še­ ta­ju­ći se duž zbi­je­nih re­do­va iz­me­đu te­zgi, na­iš­la sam na za­čud­ne objek­te iz­ra­đe­ne od ko­sti, ko­že i kri­sta­la, a su­sre­tlji­vi pro­la­znik po­čeo je da mi ob­ jaš­nja­va upo­treb­nu svr­hu tih pred­me­ta. Iz­ne­na­ di­lo me je da su u pi­ta­nju in­stru­men­ti za iz­vo­đe­nje mu­zič­kog ri­tu­a­la za­rad pro­sla­vlja­nja i umi­lo­sti­vlje­ nja Pa­ča­ma­me (Maj­ka Ze­mlja). Tu su i veš­to iz­ra­ đe­ne ma­ske na­ro­da bli­skog onom iz Ku­ska, a na­ me­na im je se­zon­sko pre­ru­ša­va­nje to­kom dra­ma­ ti­za­ci­je mit­skih sa­dr­ža­ja. Meš­ta­ni Ku­ska naj­češ­će su po­vu­če­ni u od­no­su na stran­ce i ret­ko će se pr­vi obra­ti­ti, no ži­va at­mos­fe­ ra pi­ja­ce i pri­su­stvo­va­nje žu­strim raz­go­vo­ri­ma lo­

Po­sto­ji ne­ko­li­ko ar­he­o­loš­kih na­la­ziš­ta bli­zu Ku­ska, a naj­ve­će od svih na­la­zi se u Sve­toj Do­li­ni. Ona se još na­zi­va i Uru­bam­ba Do­li­na, pre­ma glav­noj re­ci ko­ja u pre­vo­du sa Aj­ma­ra je­zi­ka zna­či „ku­ća sun­ ca”. Pi­sak (P’i­saq) kao jed­no od na­la­ziš­ta u do­li­ni, pe­po­zna­tljiv je usled svo­je kon­cen­trič­ne struk­tu­ re – pa­ra­lel­ni, po­lu­kru­žni niz ka­me­nih zda­nja sa je­din­stve­nim cen­trom. Raz­li­či­te et­nič­ke gru­pa­ci­je na ovom me­stu ofor­mi­le su grad još u pe­ri­o­du pre pri­sti­za­nja In­ka. Ce­re­mo­ni­jal­ni pla­toi, fon­ta­ne, hram Sun­ca, ku­pa­ti­ la, sve je op­sta­lo sa­mo u na­zna­ka­ma i po­treb­na je ima­gi­na­ci­ja po­dr­ža­na isto­rij­skom do­ku­men­ta­ci­jom ka­ko bi se kre­i­ra­la sli­ka o do­tič­nom me­stu. Mir­ča Eli­ja­de (Mir­cea Eli­a­de), isto­ri­čar i is­tra­ži­vač, pi­sao je

Div­ni re­ljef­ni de­ta­lji ret­ki su i dra­go­ce­ni – ja­vlja­ju se u vi­du re­zba­re­nih ukra­sa na te­ra­sa­ma jar­kih bo­ja i na pro­zo­ri­ma, iz­vi­ru iz braon i oker ka­me­na kao da­šak ži­vo­ta.

72


o hra­mo­vi­ma ova­kvih ci­vi­li­za­ci­ja kao o po­seb­nim pri­me­ri­ma „sa­kral­ne grad­nje”. Mo­del ar­hi­tek­ton­ske kon­struk­ci­je po­put one u Pi­sa­ku za­miš­ljen je, tvr­di Eli­aj­de, da ilu­stru­je iz­grad­nju uni­ver­zu­ma, od­no­sno, da bu­de ar­hi­tek­ton­ski od­raz mit­skih obra­za­ca. U nje­go­vom raz­ma­tra­nju, sva­ki ob­lik sa­kral­ne ar­hi­tek­ tu­re vi­zu­el­no ap­stra­hu­je isti­ne i pre­da­nja ko­lek­ti­va. Opo­na­ša­nje, ili­ti vi­zu­el­no vas­po­sta­vlja­nje do­ži­vlje­ nog ustroj­stva Sve­ta i nje­go­vih na­če­la, osnov­na je na­me­na sa­kral­ne ar­hi­tek­tu­re. Hram ili grad kon­stru­ i­san stro­go pro­miš­lje­no, prak ­tič­ni pod­set­nik na ne­pri­ko­so­ve­na svoj­stva sve­tih prin­ci­pa i nji­hov sim­pli­fi­ko­va­ni od­raz. Ima­go mun­di. Kon­cen­trič­no ras­po­re­đe­ne li­ni­je či­ja je si­me­tri­ja osno­va utvr­đe­nja po­di­za­nih od stra­ne In­ka, de­lu­je pre­fi­nje­no i moć­ no u po­jav­noj jed­no­stav­no­sti.

Hri­sti­ja­ni­za­ci­ja drev­nih kul­to­va pa­gan­ske Ame­ri­ke ni­ka­ko ni­je od­u­ze­la ži­vot pa­ga­ni­zmu, jed­no je pri­sti­glo kao prislna eks­ten­zi­ja dru­gog. Ne­mi­nov­nost pro­me­ne po­li­tič­kih, druš­tve­nih, re­li­gij­skih pri­li­ka, ov­de kao da je po­da­ri­la no­vu for­mu pre­đaš­njoj suš­ti­ni.

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

/

N OVA M I SAO

/

Šta sam po­ne­la sa so­bom iz pe­ru­an­ske pre­sto­ni­ce i nje­nih ra­zno­li­ko­sti ? Da li je za bi­lo ko­ga ko pre­mo­ sti ge­o­graf­ski jaz i ose­ti čar bi­va­nja na ra­di­kal­no dru­ga­či­jem me­stu, uopšte mo­gu­će da po­ne­se ne­ što na­trag, a da pri tom do­bar deo ne osta­vi? Mi­slim da je ta­kva raz­me­na je­di­ni pra­vi na­čin – sprem­nost in­di­vi­due da umak­ne sta­bil­no­sti usi­dre­ne tač­ke gle­diš­ta, te i spo­sob­nost da se ne­po­zna­to sa­gle­da kao sop­stve­no. Mre­ža uti­sa­ka ta­da za­do­bi­ja isti cen­tar. Mo­gu sa si­gur­noš­ću da tvr­dim da je je­di­no pra­vo pu­to­va­nje ono sa ko­jeg se vra­ti­li ra­do­zna­li za svoj mi­kro­svet, sre­di­nu u ko­joj pro­na­la­zi­te obri­se istog ono­ga što ste uo­či­li i „ta­mo da­le­ko”... n

73


/ Fo­to: Sel­man Tr­to­vac, Cr­na ru­ka /

Memorija nasilja i snovi o budućnosti u MSUV Piše: Sonja Jankov

Se­ća­nje na Pr­vi svet­ski rat obe­le­žio je 2014. go­di­ne i Mu­zej sa­vre­me­ne umet­no­sti Voj­vo­di­ne iz­lo­žbom ko­ja se mo­gla po­gle­da­ti u pe­ri­o­du od 19. no­vem­bra do 11. de­cem­bra.

P

ro­je­kat „Me­mo­ri­ja na­si­lja i sno­vi o bu­duć­no­sti 1914-18/2014.” re­a­li­zo­va­li su MSUV, Fran­cu­ski in­sti­ tut i Go­et­he-In­sti­tut u Sr­bi­ji, uz po­drš­ku fran­cu­sko-ne­mač­kog fon­da (Elysée Fund), po­vo­dom obe­le­ža­ va­nja sto­go­diš­nji­ce Pr­vog svet­skog ra­ta. Cen­tral­ni deo pro­jek­ta, či­ja je ku­sto­ski­nja Sa­nja Ko­jić Mla­de­ nov, pred­sta­vlja­la je iz­lo­žba u MSUV, dok je be­o­ grad­skoj pu­bli­ci pro­je­kat bio pred­sta­vljen u for­mi raz­go­vo­ra sa umet­ni­ci­ma ko­je je mo­de­ri­ra­la Gor­ da­na Ni­ko­lić 20. no­vem­bra u KM8. Iz­lo­žba ko­ja se mo­gla po­gle­da­ti u Mu­ze­ju sa­vre­ me­ne umet­no­sti Voj­vo­di­ne, na pr­vi po­gled ne iz­ gle­da kao iz­lo­žba ko­ja se fo­ku­si­ra na uža­se ra­ta. Ona se u stva­ri, kroz umet­nič­ke pro­jek­te, fo­ku­si­ra­ la na pri­su­stvo Pr­vog svet­skog ra­ta u da­naš­njem ži­vo­tu, kao i na re­pe­ta­tiv­ne tra­u­me ra­to­va od ko­jih je Evro­pi i sa­vre­me­nom čo­ve­ku vre­men­ski bli­ži rat sa ko­jim se ras­pa­la SFR Ju­go­sla­vi­ja. Uče­sni­ci/ce pro­ jek­ta pri­stu­pi­li su ovom vre­men­skom pe­ri­o­du Evro­pe iz sop­stve­ne ge­o­graf­sko-so­ci­jal­ne po­zi­ci­je, ko­ja kod ne­kih umet­ni­ka ob­u­hva­ta ne­ko­li­ko gra­ do­va/dr­ža­va, ta­ko što su stva­ra­li u me­di­ji­ma sli­ke, skulp­tu­re, gra­fi­ke, fo­to­gra­fi­je, vi­dea, vi­deo i zvuč­ nih in­sta­la­ci­ja. Ka­ko na­vo­di Sa­nja Ko­jić Mla­de­nov, umet­ni­ci za­stu­plje­ni na iz­lo­žbi „svo­jim is­tra­ži­va­nji­ ma ukrš­ta­ju raz­li­či­te di­men­zi­je, pri­stu­pe i pi­ta­nja, proš­lost i sa­daš­njost, od­no­se iz­me­đu cen­ta­ra i pe­ri­ fe­ri­ja, aspek­te kre­ta­nja/pu­to­va­nja, mi­gra­ci­je i eg­zi­la, kao i no­ve stan­dar­de u ko­mu­ni­ka­ci­ji u sa­vre­me­nim lo­kal­nim, re­gi­o­nal­nim i evrop­skim di­men­zi­ja­ma, u vre­me­ni­ma u ko­ji­ma je neo­p­hod­no is­pi­ti­va­nje

kon­ste­la­ci­ja i ide­o­lo­gi­ja iz proš­lo­sti zbog iz­grad­nje po­lo­ža­ja u mul­ti­po­lar­nom sve­tu”. U okvi­ru po­stav­ke, ar­te­fak­ti i do­ku­men­tar­na gra­đa iz Pr­vog svet­skog ra­ta ni­su bi­li za­ne­ma­re­ni. Oni su pri­sut­ni u ra­du Ro­ber­ta Jan­ku­lo­skog (MK) ko­ji do­ ku­men­tu­je ča­u­re gra­na­ta i iz ra­ni­jih, bal­kan­skih, ra­to­va, ka­sni­je fi­li­gran­ski ukra­še­nih i pre­ra­đe­nih u va­ze ta­ko da su po­sta­le deo do­ma­ćin­sta­va, ili pre­ tvo­re­ne u me­tal­ne pro­te­ze od stra­ne me­di­cin­skih teh­ni­ča­ra za lju­de ko­ji su iz ra­ta izaš­li sa in­va­li­di­te­ tom. Igor An­tić (RS-FR) za po­la­ziš­te svo­je ak­ci­je „Rat je svu­da” ko­ri­stio je evrop­sku ci­vi­li­za­ci­ju ko­ja je iz­ gra­đe­na u po­sled­njih sto go­di­na na is­ku­stvu Pr­vog svet­skog ra­ta, pro­jek­tu­ju­ći ar­hiv­ski rat­ni sni­mak na svoj kom­ši­luk u Pa­ri­zu – na su­sed­nu zgra­du, ga­ra­ žu, hod­nik svo­je zgra­de, ze­le­ni­lo na uli­ci, bi­ci­klo­ve u dvo­riš­tu, ste­pe­niš­te i ta­va­ni­cu ula­znog ho­la... Sli­čan pri­stup oda­brao je i Igor Boš­njak (BA) za kon­ cep­tu­a­lan rad pred­s ta­v ljen u me­di­ju vi­dea If I Hadn’t do­ne It ko­ji su­mi­ra fo­to­gra­fi­je, is­tra­že­nu gra­ đu, snim­ke lo­ka­ci­je i pred­sta­vlja kon­cep­tu­al­ni in­ ter­vju sa Ga­vri­lom Prin­ci­pom u 2014. go­di­ni, ka­da Prin­cip kon­sta­tu­je ka­ko se da­nas ne mo­že bez­bed­ no pre­ći ni uli­ca, za raz­li­ku od pe­ri­o­da pre sto go­ di­na, ko­ji per­ce­pi­ra­mo kao ra­tan i opa­san. Boš­nja­ kov rad no­si u se­bi do­zu cr­nog hu­mo­ra. Pr­vo, u Prin­ci­po­vim re­či­ma ko­je kon­sta­tu­ju ka­ko je upra­va Hi­sto­rij­skog mu­ze­ja BiH mo­gla oda­bra­ti i bo­lje fo­ to­gra­fi­je nje­ga i Fer­di­nan­da ko­je su ko­riš­će­ne za pro­mo­tiv­ne svr­he iz­lo­žbe ko­ja je u Sa­ra­je­vu po­sta­ vlje­na po­vo­dom sto­go­diš­nji­ce Ra­ta. No, naj­vi­še u

kon­sta­ta­ci­ji „Valj­da će kroz sto go­di­na bi­ti bo­lje” ko­ja no­si u se­bi na­du da će ci­vi­li­za­ci­ja mo­žda u na­red­nih sto go­di­na na­u­či­ti da je rat stra­ho­ta i zlo ko­je se ne sme po­na­vlja­ti u isto­ri­ji. Lo­cus Su­spec­tus je za­jed­nič­ki rad DiS­truk­tu­re (RS) i Bar­ba­re Mar­ko­vić (RS-AT), ko­ja na­ra­tiv­no opi­su­je sa­daš­nji iz­gled i ži­vot lo­ka­ci­je na ko­joj je u Sa­ra­je­vu iz­vr­šen aten­tat na pre­sto­lo­na­sled­ni­ka Fran­ca Fer­ di­nan­da. Bar­ba­ra go­vo­ri sve što vi­di i ču­je na toj lo­ka­ci­ji – šta lju­di go­vo­re jed­ni dru­gi­ma ili psi­ma lu­ta­li­ca­ma, šta tu­ri­stič­ki vo­di­či go­vo­re o ovoj tu­ri­ stič­koj atrak­tiv­noj lo­ka­ci­ji, šta pi­še na me­mo­ri­jal­nim ta­bla­ma, gra­fi­ti­ma, u ogla­si­ma za po­moć na­ro­du u Pa­le­sti­ni ili za le­to­va­nje u Tur­skoj ili u ogla­si­ma za pro­da­ju, ka­ko se zo­vu pro­dav­ni­ce ko­je okru­žu­ju lo­ka­ci­ju, kad je rad­no vre­me Mu­ze­ja u bli­zi­ni, ko­ja fir­ma za fi­zič­ko obez­be­đe­nje osi­gu­ra­va obli­žnje

/ Ve­sna Pe­ru­no­vić, Split­ting Up /

74


lo­ka­le, po­na­vlja­ju­ći reč co­ca-col­la ko­li­ko je taj vi­zu­ el­ni znak pri­su­tan. Ak­tu­el­ni ži­vot gra­da, me­mo­ri­ja gra­da i nje­go­va sli­ka pre­pli­ću se u go­vo­re­nom tek­ stu, dok ka­me­ra sve vre­me sni­ma go­vor­ni­cu, ak­cen­ tu­ju­ći na taj na­čin sam por­tret – gra­da, vre­me­na, ži­vo­ta na­kon ra­to­va. Na iz­lo­žbi su bi­li za­stu­plje­ni i vi­deo ra­do­vi To­ma­sa Kenera (DE-FR) i Anuk Mi­la­ di­no­vić (CH-DE), ko­ji se ne fo­ku­si­ra­ju di­rekt­no na Pr­vi svet­ski rat, no na na­si­lja ši­reg druš­tve­nog obi­ ma ko­ja re­zul­ti­ra­ju bes­kuć­niš­tvom, de­po­ni­ja­ma, mi­gra­ci­ja­ma i (et­nič­kim) čiš­će­nji­ma. Ra­den­ko Mi­lak (BA) u se­ri­ji akva­re­la Ne­ver En­ding Story por­tre­ti­še Čar­li­ja Ča­pli­na i Ga­vri­la Prin­ci­pa, okre­ću­ći se se­ri­ji ma­te­ri­ja­la iz štma­pa­nih me­di­ja to­kom ra­ta, por­tre­tiš­ći, ta­ko­đe, i po­sled­nji pri­me­ rak iz­u­mr­le vr­ste di­vljeg go­lu­ba, ko­ji je pre­mi­nuo 1. sep­tem­bra 1914. go­di­ne. Se­ri­ja gra­fi­ka As­sas­si­ na­ted Ne­boj­še La­zi­ća (RS-US) pred­sta­vlja se­ri­ju por­tre­ta se­lek­to­va­nih po­li­ti­ča­ra/re­vo­lu­ci­o­na­ra na ko­je su iz­vr­še­ni aten­ta­ti po­sle onog na Fran­ca Fer­ di­nan­da. U teh­ni­ci li­to­gra­fi­je, pre­so­va­ne obo­je­ne pa­pir­ne pul­pe ili di­gi­tal­nog prin­ta, La­zić spa­ja slo­ že­ne me­ha­ni­zme po­li­tič­kih ubi­sta­va sa slo­že­nim teh­ni­ka­ma gra­fi­ke.

Na iz­lo­žbi su bi­le za­stu­plje­ne i dve upe­ča­tlji­ve in­ sta­la­ci­je u pro­sto­ru. Dok Ma­ga­li San­he­i­ra (FR) mi­ ni­ma­li­stič­ki sa­mo po­sta­vlja ike­ba­nu sa pla­vom i be­lom ru­žom, Split­ting Up Ve­sne Pe­ru­no­vić (RSCA) kroz vr­lo jed­no­stav­ne ele­men­te – te­ste­ru, ske­ let brač­nog kre­ve­ta i cr­ve­ne raz­de­ra­ne tka­ni­ne – sve­do­či o na­sil­nom raz­dva­ja­nju po­ro­di­ca i ljud­skih ži­vo­ta. Iz­lo­žba „Me­mo­ri­ja na­si­lja i sno­vi o bu­duć­no­sti” obu­ hva­ti­la je i pro­je­k at Be­a­u­ti­ful Days ko­ji je vo­di­la Lu­i­se Klo­os (AT). Umet­ni­ci ko­ji su uče­stvo­va­li u ovom

pro­jek­tu, kroz me­dij vi­deo ra­do­va, ba­vi­li su se su­ prot­sta­vlje­nim sta­vo­vi­ma iz 1914. go­di­ne i Pr­vog svet­skog ra­ta ko­ji je ubio 10 mi­li­o­na lju­di i osta­vio isto to­li­ko teš­ko ra­nje­nih i osa­ka­će­nih, dok je ve­lik deo sta­nov­niš­tva ži­veo u ne­ve­ro­vat­nom si­ro­ma­ štvu. Uz opi­se iz dra­me Po­sled­nji da­ni čo­ve­čan­stva Kar­la Kra­u­sa i ro­ma­na „Na Dri­ni ću­pri­ja„ i „Go­spo­ đi­ca” Iva An­dri­ća, Arion Aslla­ni (RS), Igor Ju­raj (HR), Ad­mir Muj­kić (BA) i Sa­njin Fa­zlić (BA), Lot­e Šraj­ber (AT), Da­vi­de Skerlj (IT), Lea Titz (AT) i Jo­sip Zan­ki (HR) is­tra­ži­li su ne­vi­dlji­ve ni­voe 1914. go­di­ne u svom sa­vre­me­nom okru­že­nju. Če­tvo­ro­je­zič­ni ka­ta­log (104 stra­ne, sa re­pro­duk­ci­ ja­ma, pre­vo­di na en­gle­ski, fran­cu­ski i ne­mač­ki je­ zik) pu­bli­ko­van ovom pri­li­kom da­je uvid u sve seg­men­te pro­jek­ta, ko­ji te­mat­ski ob­u­hva­ta­ju uti­ caj druš­tve­nog kon­tek­sta na iz­gra­đi­va­nje so­ci­jal­ nih vred­no­sti po­je­di­na­ca, od­nos in­di­vi­du­al­nih i ko­lek­tiv­nih se­ća­nja to­kom ve­li­kih so­ci­jal­nih tra­u­ ma kao što je rat, uklju­či­va­nje isto­rij­skih ar­te­fa­ka­ ta u umet­nič­ke sa­dr­ža­je i pro­jek­ci­ju so­ci­jal­ne pla­ sti­ke. Ka­ta­log otva­ra uvod­ni tekst ku­sto­ski­nje iz­ lo­žbe, Sa­nje Ko­jić Mla­de­nov, kao i tekst „Da ni­je vre­me­na, mo­gao bih več­no da ži­vim. Da ni­je pro­ sto­ra, mo­gao bih da bu­dem svu­da” Šte­fa­ni Buher, ne­za­vi­sne ku­sto­ski­nje iz Bre­me­na. n

/ Fo­to: po­stav­ka iz­lo­žbe Me­mo­ri­ja na­si­lja i sno­vi o bu­duć­no­sti 1914-18/2014, MSUV /

75

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

/

N OVA M I SAO

/

Dru­ga­či­ji pri­stup por­tre­tu pri­me­tan je kod Sel­ma­ na Tr­tov­ca (RS), kroz ce­li­nu ko­ja je spa­ja­la ra­do­ve

„Cr­na ru­ka”, au­to­por­tret umet­ni­ka, „On je isti kao i mi” i „Evo­lu­ci­ju”. Rad „Cr­na ru­ka” je au­ten­tič­ni cr­ni od­li­vak u gvož­đu ru­ke čo­ve­ko­u­bi­ce, ko­ja je za umet­ni­ka „sim­bol – u iz­ve­snom smi­slu umet­nič­ki ak­si­om”. Ma­ri­ane Ma­rić (FR) spa­ja por­tre­te mla­dih de­vo­ja­ka u Sa­ra­je­vu sa pri­zo­ri­ma ra­ta u gra­du, stva­ ra­ju­ći lič­no-objek­tiv­nu re­por­ta­žu o tra­u­ma­ma. Sa­ ra­je­va se do­ti­če i au­dio-vi­deo in­sta­la­ci­ja Still Je­le­ne Ju­re­še (RS-BE) ko­ja spa­ja au­dio sni­mak sa pro­be de­či­jeg ho­ra „Prin­cess krof­ne”, osno­va­nog to­kom ra­ta ka­ko bi se ani­mi­ra­la de­ca, sa vi­deo snim­kom Dri­nja­če u ko­ju se ba­ca ot­pad usled ne­do­stat­ka ko­mu­nal­ne slu­žbe.


Prilog istoriji Prvog svetskog rata iz ženskog ugla Piše: Milovan Pisarri

Zbog pot­pu­nog dru­ga­či­jeg druš­tve­nog po­lo­ža­ja že­ne, po­gled na rat ko­je če­ sto že­ne pru­ža­ju suš­tin­ski je dru­ga­či­ji od muš­kog vi­đe­nja, ia­ko se ra­di o istom isto­rij­skom pe­ri­o­du i o istim do­ga­đa­ji­ma.

R

at u Evro­pi se pro­u­ča­va i pre­da­je naj­češ­će kroz ne­iz­be­žnu pri­zmu po­li­tič­kih do­ga­đa­ja, ko­ji su pret­ho­di­li iz­bi­ja­nju ra­ta, kroz us­po­sta­vlja­nje fron­to­va i ro­vov­ski rat, ko­riš­će­nje no­vog oru­đa ili stra­vič­na stra­da­nja u bit­ka­ma na za­pad­nom i is­toč­ nom fron­tu. Ipak, po­ku­ša­ji da se Pr­vom svet­skom ra­tu pri­đe iz dru­gih uglo­va za­po­če­ti su ot­pri­li­ke pre pe­de­set go­di­na. Do kra­ja XX ve­ka, isto­ri­ča­ri iz ra­znih evrop­skih ali i dru­gih ze­ma­lja otva­ra­li su mno­ga no­va po­lja is­tra­ži­va­nja ko­ja su se ba­vi­la dru­gim aspek­ti­ma rat­nog pe­ri­o­da, me­đu ko­ji­ma su na pri­mer po­lo­žaj ci­vil­nog sta­nov­niš­tva, eko­ nom­ske i druš­tve­ne po­sle­di­ce ra­ta, kul­tu­ral­ni zna­ čaj evrop­skog i svet­skog kon­flik­ta, ali i ta­ko­zva­ne rod­ne stu­di­je1. Po­na­vlja­njem voj­nih i po­li­tič­kih do­ga­đa­ja kon­stant­no re­pro­du­ku­je je­dan muš­ki na­ra­tiv, ko­ji se ba­vi muš­kim pi­ta­nji­ma: ra­di se o muš­koj isto­ri­ji, jer se do­ga­đa­ji tu­ma­če is­klju­či­vo sa sta­no­viš­ta muš­kih uče­sni­ka. Sve nam to uka­zu­je na po­tre­bu, da­nas vi­še ne­go ika­da, da se pro­na­đu al­ter­na­tiv­ni pri­stu­pi isto­ri­ji Pr­vog svet­skog ra­ta i na neo­p­hod­nost da se, pot­ pu­ni­jeg raz­u­me­va­nja isto­rij­skih do­ga­đa­ja ra­di, iza­đe iz uskih okvi­ra voj­ne i po­li­tič­ke na­ra­ci­je. U Vi­de­ti na pri­mer: An­net­te Bec­ker, Ou­bliés de la Gran­de Gu­er­re; Hu­ma­ni­ta­i­re et cul­tu­re de gu­er­re, po­pu­la­ti­ons oc­ cupées­, déportés ci­vils, pri­son­ni­ers de gu­er­re, Pa­riz 1998; Stépha­ne Au­doin-Ro­u­ze­au, L’En­fant de l’en­ne­mi, Pa­riz 1995; Hugh Ce­cil – Pe­ter Lid­dle. (prir.), Fa­cing Ar­ma­ged­ don. The First World War Ex­pe­ri­en­ced, Lon­don 2003; John Hor­ne – Alan Kra­mer Ger­man atro­ci­ti­es 1914: a hi­story of de­nial, New Ha­ven – Lon­don, 2001; Ma­rio Isneng­hi, Il mi­to del­la Gran­d e Gu­e r­ra, Bo­l og­na 1989; An­to­nio Gi­bel­li, L’of­fi­ci­na del­la Gu­er­ra. La gran­de Gu­er­ra e le tras­ for­ma­zi­o­ni del mon­do men­ta­le, To­ri­no 2007. 1

tom smi­slu, je­dan mo­gu­ći pri­stup je­ste isto­ri­ja iz žen­skog ugla, ko­ji se me­to­do­loš­ki za­sni­va pr­ven­ stve­no na ko­riš­će­nju isto­rij­skih iz­vo­ra žen­ske pro­ ve­ni­en­ci­je. Oni se ti­ču na­ro­či­to pri­vat­nog i druš­ tve­nog ži­vo­ta, a ne po­li­tič­kog i voj­nog jer su, ka­ko je go­re na­ve­de­no, že­ne iz nje­ga bi­le is­klju­če­ne. Sa­mim tim, kao i na­rav­no zbog pot­pu­nog dru­ga­ či­jeg druš­t ve­nog po­lo­ž a­ja že­ne, po­gled na rat ko­je če­sto že­ne pru­ža­ju suš­tin­ski je dru­ga­či­ji od muš­kog vi­đe­nja, ia­ko se ra­di o istom isto­rij­skom pe­ri­o­du i o istim do­ga­đa­ji­ma. U isto­ri­o­gra­fi­ji, uopšte go­vo­re­ći, do osam­de­se­dih go­di­na XX ve­ka sma­tra­lo se da je Pr­vi svet­ski rat sna­žno uti­cao na pro­me­nu od­no­sa iz­me­đu muš­ ka­ra­ca i že­na u evrop­skim druš­t vi­ma2. Isto­ri­čar Fran­sua Te­bo (Françoise Thébaud) je go­vo­rio o tri fa­ze pro­u­ča­va­nja pi­ta­nja že­na u Pr­vom svet­skom ra­tu: še­zde­se­tih i se­dam­de­se­tih go­di­na, na­ro­či­to u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, na vi­de­lo su izaš­le no­ve ulo­ge, ko­je su že­ne do­bi­le to­kom ra­ta: zbog to­ga su isto­ ri­ča­ri pret­po­sta­vi­li da je sle­di­la i no­va ulo­ga že­na u druš­tvu, od­no­sno da je sle­di­la ne­ka vr­sta eman­ ci­pa­ci­je.

to­kom ra­ta, i do­ka­za­le su da ia­ko su že­ne po­če­le ma­sov­no da ra­de, ni­kad ni­su do­bi­ja­lje istu pla­tu kao muš­kar­ci. De­ve­de­se­tih go­di­na su se te­ze pr­ve isto­ri­o­graf­skih ra­do­va de­fi­ni­tiv­no sru­ši­le: rat ni­je pred­sta­vio ni­ka­ kvu dra­stič­nu pro­me­nu kad je za­po­sle­nje u pi­ta­ nju, iz­me­đu osta­log za­to što su že­ne bi­le za­po­sle­ne naj­vi­še u rat­noj in­du­stri­ji, ko­ja je ve­ćim de­lom uga­ še­na po­sle kra­ja ra­ta. Ta­ko­đe, stu­di­je su po­ka­za­le da se druš­tve­na struk­tu­ra suš­tin­ski ni­je pro­me­ni­ la, jer su od­no­si iz­me­đu muš­kar­ca i že­ne unu­tar po­ro­di­ce, ši­rih za­jed­ni­ca i druš­tva, osta­li prak­tič­no isti. Sli­čan put je ima­la te­za o po­li­tič­koj eman­ci­pa­ci­ji že­na to­kom ra­ta ili od­mah po­sle nje­ga: pro­me­ne, kao na pri­mer u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, ko­je su u ra­ni­joj isto­ri­o­gra­fi­ji pred­sta­vlje­ne kao pri­zna­nja že­na­ma zbog nji­ho­ve ulo­ge za vre­me ra­ta, ba­ci­le su neo­ prav­da­nu sen­ku na pred­rat­ne bor­be fe­mi­nist­ki­nja (kao su­fra­žet­nki­nja) i nji­ho­vih do­stig­nu­ća3. Za­hva­ lju­ju­ći tim stu­di­ja­ma, mo­že­mo da­nas da tvr­di­mo da po­sto­ji va­žan isto­ri­o­graf­ski seg­ment po­sve­ćen ulo­zi že­ni u ra­tu. Is­tra­ži­va­nja su po­ka­za­la ka­ko je to­kom Ve­li­kog ra­ta že­na ima­la, u svim ze­mlja­ma za­hva­će­nim ra­tom, če­sto ulo­gu do­bro­volj­ne bol­ ni­čar­ke, re­đe i le­ka­ra, kao i da je usled od­su­stva muš­ka­ra­ca bi­la za­po­sle­na na­ro­či­to u in­du­stri­ji i po­ljo­pri­vre­di; u raz­vi­je­nim ze­mlja­ma, one su ra­di­ le, ta­ko­đe, kao poš­ta­ri, slu­žbe­ni­ci, ili ume­sto ulič­ nih či­sta­ča, ber­be­ri­na, čak i vo­za­ča tram­va­ja. Či­ nje­ni­ca da je to bi­lo če­sto pra­će­no bur­nim pro­te­ sti­ma od stra­ne tra­di­ci­o­nal­nog (muš­kog) sve­ta go­vo­ri o po­ten­ci­jal­noj sna­zi tih pro­me­na u druš­ tvu, ali ta­ko­đe o ne­p er­ma­nent­nom ka­rak­te­ru eman­ci­pa­ci­je že­na: no­ve ulo­ge ko­je su do­bi­le ni­su pred­sta­vlja­le re­zul­tat bor­be za eman­ci­pa­ci­ju ko­je su od­re­đe­ne gru­pe vo­di­le unu­tar evrop­skih druš­ ta­va, kao što je na pri­mer slu­čaj sa su­fra­žet­ki­nja­ ma, ne­go od­lu­ke vla­da­ju­ćih struk­tu­ra ko­je su u (pri­vre­me­nom) za­poš­lja­va­nju že­na vi­de­le mo­guć­ nost da se što efi­ka­sni­je od­go­vo­ri na pro­blem manj­ka rad­ne sna­ge usled mo­bi­li­za­ci­je rad­no spo­

Dru­ga fa­za ob­u­hva­ta kraj se­dam­de­se­tih i po­če­tak osam­de­se­tih go­di­na, u ko­joj se isto­ri­ča­ri fo­ku­si­ra­ ju na ulo­gu že­na po­sle ra­ta od­no­sno na vra­ća­nje že­na na nji­ho­ve tra­di­ci­o­nal­ne ulo­ge, kao i na či­ nje­ni­cu da se upra­vo zbog to­ga ne mo­že tvr­di­ti da je rat­ni pe­riod do­neo bi­lo ko­ju rav­no­prav­nost sa muš­kar­ci­ma. Ana­li­ze tog isto­ri­ča­ra su se fo­ku­ si­ra­le na pri­mer na pro­ble­ma­ti­ku za­po­sle­nja i ra­da Bir­git­ta Ba­der-Za­ar, Con­tro­versy: War-re­la­ted chan­ges in Gen­der Re­la­ti­ons: The Is­sue of Wo­men’s Ci­tin­zen­ship, In­ter­na­ti­o­nal Encyclo­pe­dia of the First World War, str. 2. 2

3

Isto, str 2-3.

76


25. IX 15.7 Bor­ba ko­ja je još 22-oga ot­po­če­la, bez pre­stan­ka tra­je. Pred pod­ne je ot­po­če­la još ja­ča ar­ti­lje­rij­ska, za­tim mi­tra­lje­ska i puš­ča­na va­tra uz to još i eks­ plo­zi­ja bom­bi. Opet vri kao u pa­klu [...]. Po uli­ca­ma se vo­de bor­be. Na­ši sa­če­ka­ju u po­preč­nim uli­ca­ma ne­pri­ja­te­lja ko­ji sa Du­na­va pra­vim uli­ca­ma na­stu­ pa [...]. Na te­ra­zi­ja­ma ma­lo pre­dah­nu­smo, jer tu pre­sta­do­še da nam zu­je kur­šu­mi oko gla­ve, ali se gra­na­te i da­lje oko nas ras­pr­ska­va­ju. Je­dan ra­nje­ nik iz­di­še, dru­go­ga pre­vi­ja­ju itd. Pu­na ego­i­zma ali i bo­la u tom mo­men­tu da ne bih pa­la ne­pri­ja­te­lju u ru­ke be­žim i da­lje, i ne pri­šav­ši da pru­žim po­moć ovim jad­ni­ci­ma, za ko­je bih se u sva­ko dru­go do­ba žr­tvo­va­la i ko­je ne­iz­mer­no lju­bim, jer su de­ca mo­ je otadž­bi­ne, za nju pa­da­ju...8

Po­seb­no me­sto ima­ju že­ne ko­je su to­kom ra­ta na­ sta­vi­le da se bo­re za mir. Ia­ko su mno­ge pred­rat­ne žen­ske pa­ci­fi­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je, u na­ci­o­na­li­stič­koj hi­ste­ri­ji, sta­le na stra­nu svo­jih vla­da, od­re­đe­ne gru­pe su i da­lje ve­ro­va­le u in­ter­na­ci­o­nal­nu so­li­ dar­nost že­na u bor­bi pro­tiv tla­če­nja, iz­me­đu osta­ log sa sta­no­viš­ta maj­ka bu­du­ćih voj­ni­ka. Mar ­ta 1915. go­di­ne u Ber­ni sa­sta­le su se so­ci­ja­list­ki­nje iz ce­le Evro­pe, a jed­na od naj­va­žni­jih re­zo­lu­ci­ja bi­la je stav da je pra­vi ne­pri­ja­telj ka­pi­ta­li­sta ko­ji ugnje­ ta­va ma­se, a ne pri­pad­nik „ne­pri­ja­telj­ske” na­ci­je. Kra­jem apri­la iste go­di­ne, u Ha­gu je osno­va­na In­ ter­na­ci­o­nal­na žen­ska li­ga za mir i slo­bo­du. Po­ru­ka, ko­ju su po­sla­le sve­tu bi­la je da je neo­p­hod­no ra­ di­ti za mir, i da u tom ra­du že­ne mo­ra­ju da ima­ju svoj glas4. Su­san R. Grayzel, Wo­men’s Mo­bi­li­za­tion for war, In­ter­ na­ti­o­nal Encyclo­pe­dia of the First World War, str. 13. 4

77

Mi­sle­ći na rat­ne go­di­ne u Sr­bi­ji, na ras­po­la­ga­nju ima­mo ve­o­ma va­žne iz­vo­re. Pr­vi pri­mer mo­že bi­ ti dnev­nik mla­de Be­o­gra­đan­ke Ma­re Ra­den­ko­vić, ko­ji se da­nas ču­va u Ar­hi­vu gra­da Be­o­gra­da, u ko­ jem se iz­me­đu osta­log opi­su­ju teš­ki tre­nu­ci to­kom ulič­nih bor­bi u Be­o­gra­du u je­sen 1915. go­di­ne: Vi­de­ti na­pri­mer: Bru­na Bi­an­chi (prir.) La vi­o­len­za con­tro la po­po­la­zi­o­ne ci­vi­le nel­la Gran­de Gu­er­ra, Mi­la­no 2006; od iste au­t or­k e, Cri­m i­n i di gu­e r­ra e cri­m i­n i con­t ro l’umanità. Le vi­o­len­ze ai ci­vi­li sul fron­te ori­en­ta­le (19141919), Mi­la­no 2012. 6 O ulo­zi že­na u ra­tu, ako uzme­mo u ob­zir rat­ne go­di­ne u Sr­bi­ji, vi­de­ti: Bo­ži­ca Mla­de­no­vić, Že­na u To­plič­kom ustan­ku 1917. go­di­ne, Be­o­grad 1996; od iste au­tor­ke, Po­ ro­di­ca u Sr­bi­ji u Pr­vom svet­skom ra­tu, Be­o­grad 2006. 5

24. OK­TO­B AR 1918. Po­če­li su da pri­sti­žu iz ne­pri­ja­telj­skih lo­go­ra na­ši za­ro­blje­ni­ci i in­ter­nir­ci. Do­la­ze pot­pu­no is­cr­plje­ni od gla­di, bo­le­sni i iz­nu­re­ni od sil­nog pe­ša­če­nja. Ve­ li­ko i Ma­lo rat­no ostr­vo pru­ža­ju s Ka­le­meg­da­na je­ ziv pro­zor. Na nji­ma se sle­glo na hi­lja­de za­ro­blje­ni­ ka i in­ter­ni­ra­ca ko­ji če­ka­ju da pre­đu u svo­ju ze­mlju, ali ne­pri­ja­telj je uniš­tio plov­ne objek­te ta­ko da vla­ sti ne­ma­ju či­me da pre­ve­zu lju­de. Tu, na do­ma­ku do­mo­vi­ne i svo­jih ku­ća, iz­nu­re­ni i sko­ro go­li, spa­ va­ju pod ve­drim ne­bom i če­ka­ju na čam­ce, je­di­na pre­vo­zna sred­stva ko­ja su još osta­la. Mno­gi tu i umi­ru, ne­ma­ju­ći sre­ću da sta­nu na tlo svo­je rod­ne gru­de. Bol­ni­ca u Dor­ćol­skoj osnov­noj ško­li pru­ža je­zi­vu sli­ku. Na­re­đe­no je da se svi lo­go­ra­ši, kad pre­ đu na de­snu oba­lu Sa­ve, do­ve­du ova­mo, ra­di pre­ gle­da i čiš­će­nja od va­ši­ju. Ali, kad se lju­di svu­ku, čo­ve­ka ob­u­zi­ma tu­ga. To su ži­vi ske­le­ti na ko­ji­ma su osta­le sa­mo ko­ža i ko­sti. Oni su pre­pla­vi­li so­be, hod­ni­ke i dvo­riš­te bol­ni­ce. Le­že na ze­mlji iz­gu­blje­ na po­gle­da i bez re­či. To­li­ko ih sva­ko­dnev­no umi­ re da u ma­loj mr­tvač­ni­ci, ko­ja je na­či­nje­na od fa­ mu­lu­zo­vog sta­na, ne­ma vi­še me­sta za le­še­ve [...]. U dnev­ni­ku da­tu­mi pra­te sta­ri ka­len­dar. Isto­rij­ski ar­hiv Be­o­gra­da (IAB), dnev­nik Ma­re Ra­den­ ko­vić, ZARH, K-9, lič­ni fond Ži­va­na Pe­tro­vi­ća, str. 3. 7

8

/

Sa sta­no­viš­ta isto­rij­ske na­u­ke, u pi­ta­nju je da­kle pre sve­ga no­vi iz­bor iz­vo­ra na ko­ji­ma tre­ba ra­di­ti, zna­ju­ći me­đu­tim da po­sto­je ba­rem za sa­da ve­li­ka ogra­ni­če­nja, pr­ven­stve­no kla­snog ti­pa. Ako uzme­ mo u ob­zir na pri­mer dnev­ni­ke ko­ji su že­ne pi­sa­le to­kom ra­ta ili nji­ho­ve au­to­bi­o­gra­fi­je, ne tre­ba da za­bo­ra­vi­mo da je ta­da broj pi­sme­nih že­na bio ve­ o­ma ma­li i da su iz nje­ga fak­tič­ki is­klju­če­ne sve že­ne rad­ni­ce, one ko­je su ra­di­le u po­ljo­pri­vre­di itd.

N OVA M I SAO

Va­žna je ta­ko­đe bi­la ulo­ga že­na u pa­tri­ot­skim or­ ga­ni­z a­ci­ja­ma, što uka­zu­je i na po­li­tič­ki pro­stor ko­ji se na pr­vi po­gled otvo­rio za njih. Vr­bo­va­le su do­bro­volj­ce, or­ga­ni­zo­va­le ma­ni­fe­sta­ci­je za sku­ plja­nje pri­lo­ga za muš­kar­ce na fron­tu ili, u slu­ča­ju Sr­bi­je, or­ga­ni­zo­va­le su u ino­stran­stvu pri­ku­plja­nje i sla­nje po­mo­ći bi­lo ko­je vr­ste.

/

Že­ne su bi­le, ta­ko­đe, kao što je go­re spo­me­nu­to, voj­ni­ci: u pi­ta­nju su naj­vi­še že­ne ko­je su se do­bro­ volj­no ili kri­šom pri­klju­či­le voj­ska­ma, kao na pri­ mer Mi­lun­ka Sa­vić ili en­gle­ski­nja Flo­ra San­ders u Sr­bi­ji. Ia­ko su u pi­ta­nju bi­le po­je­din­ke, bi­lo je i slu­ ča­je­va kad su či­ta­ve voj­ne je­di­ni­ce sa­sta­vlje­ne is­ klju­či­vo od že­na, kao na pri­mer ta­ko­zva­ni „žen­ski ba­ta­ljo­ni smr­ti” for­mi­ra­ni u Ru­si­ji u ju­nu 1917. go­ di­ne.

U okvi­ru is­tra­ži­va­nja po­sve­će­nih ci­vi­li­ma žr­tva­ma zlo­či­na, po­lo­žaj že­na je ta­ko­đe „za­slu­žio” svo­je me­sto. Pa­žnja ne­ko­li­ci­ne isto­ri­ča­ra usme­re­na je, već de­se­tak go­di­na, pre­ma že­na­ma ko­je su bi­le iz­gna­ne, one ko­je su bi­le u lo­go­ri­ma, a na­ro­či­to pre­ma žr­tva­ma sek­su­al­nog na­si­lja od­no­sno si­lo­ va­nja5. Na kra­ju, tre­ba is­ta­ći ma­nje is­tra­že­nu ulo­gu ko­je su že­ne ima­le to­kom ali na­ro­či­to po­sle ra­ta kad su mo­ra­le da se su­o­če sa po­vrat­kom svo­jih mu­že­va, si­no­va i oče­va ku­ći i sa svim pro­ble­mi­ma ko­je su sa so­bom do­no­si­li6.

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

sob­nih muš­ka­ra­ca: za­poš­lja­va­nje že­na je, da­kle, bi­lo fun­ki­o­nal­no rat­nim po­tre­ba­ma dr­ža­va u ra­tu.

Ta­ko­đe, po­sto­ji pu­bli­ka­ci­ja „Obla­ci nad gra­dom”, ko­ju je dok ­tor­ka Slav­ka Mi­haj­lo­vić ob­ja­vi­la tek 1955. go­di­ne. Dnev­nik ob­u­hva­ta ceo rat­ni pe­riod, ali je na­pi­san sa broj­nim pre­ki­di­ma. Naj­vi­še in­for­ ma­ci­ja pru­ža o pe­ri­o­du iz­me­đu je­se­ni 1914. i je­se­ni 1915. go­di­ne. Slav­ka Mi­haj­lo­vić je ra­di­la u grad­skoj bol­ni­ci u Be­o­gra­du, i bi­la sve­do­ki­nja sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta u oku­pi­ra­nom Be­o­gra­du. Kroz nje­ne re­či, po­red do­ga­đa­ja u Be­o­gra­du, Sr­bi­ji i u osta­lim ze­ mlja­ma, vi­dlji­va je jed­na sli­ka ži­vo­ta u pre­sto­ni­ci za vre­me naj­go­rih tre­nu­ta­ka:


Po­na­vlja­njem voj­nih i po­li­tič­kih do­ga­đa­ja kon­stant­no re­pro­du­ku­je je­dan muš­ki na­ra­tiv, ko­ji se ba­vi muš­kim pi­ta­nji­ma: ra­di se o muš­koj isto­ri­ji, jer se do­ga­đa­ji tu­ma­če is­klju­či­vo sa sta­no­viš­ta muš­kih uče­sni­ka. srp­skim voj­ni­ci­ma obo­le­lim od ti­fu­sa10. Kad je epi­ de­mi­ja pre­sta­la, od­lu­či­la je da otvo­ri u Kra­gu­jev­cu am­bu­lan­tu za ci­vi­le. Ve­li­ki broj lju­di ko­ji su tu do­ la­zi­li iz ra­znih kra­je­va ze­mlje, ube­dio je Kler Sto­ bart da or­ga­ni­zuje još šest slič­nih am­bu­lan­ti, kroz ko­je će u krat­kom pe­ri­o­du pro­ći oko 22.000 ci­vi­la. Ta­k va ini­ci­ja­ti­va je bi­la ve­ro­vat­no je­din­stve­na u Evro­pi. U nje­noj au­to­bi­o­gra­f i­ji, ob­ja­vlje­noj 1916, ja­sno opi­su­je one tre­nut­ke: U ze­mlji kao što je Sr­bi­ja, ko­ja je to­li­ko pro­pa­ti­la to­kom ne­ko­li­ko go­di­na ne­pre­kid­nog ra­to­va­nja, mo­ra­la je da po­sto­ji ne­ka po­tre­ba; je­di­no pi­ta­nje je, ko­je vr­ste po­tre­be? In­spi­ra­ci­ja je doš­la pe­ti dan na­kon na­šeg do­la­ska u Kra­gu­je­vac. Raz­go­va­ra­la sam sa ma­jo­rom Pro­ti­ ćem: on je opi­si­vao pri­li­ke u ze­mlji, i re­kao je da jed­na tre­ći­na srp­skih dok­to­ra je umr­la ili zbog ti­ fu­sa ili na fron­tu, dok su osta­li bi­li svi za­u­ze­ti u voj­sci, u grad­skim bol­ni­ca­ma, u ad­mi­ni­stra­tiv­nim po­slo­vi­ma ili na fron­tu. Re­zul­tat to­ga je da ne po­ sto­ji me­di­cin­ska po­moć za se­lja­ke u unu­traš­njo­sti. U tom tre­nut­ku sam shva­ti­la šta to zna­či. Ze­mlja se na­la­zi­la usred ozbilj­ne epi­de­mi­je ti­fu­sa, ali i di­ sen­te­ri­je, ti­fo­id­ne gro­zni­ce i dru­gih bo­le­sti; u se­ li­ma i u ma­njim gra­do­vi­ma, ni­je bi­lo dok­to­ra ko­ji bi le­či­li bo­le­sni­ke ili spre­ča­va­li da se in­fek­ci­je pro­ ši­re [...]. Bio je pi­jač­ni dan u Kra­gu­jev­cu [...]. Od­mah smo po­sta­vili be­li ša­tor na ivi­ci bol­nič­kog lo­go­ra, na uli­ci, im­pro­vi­zo­va­li smo nat­pis na ne­koj sta­roj gaj­bi, i, uz po­moć pre­vo­di­o­ca na­pi­sa­li na srp­skom da uko­li­ko lju­di do­ne­su svo­je fla­še, mi bi­smo im da­va­li bes­plat­no le­ko­ve i le­kar­sku po­moć [...]. Re­ zul­tat je bio da u ro­ku od ne­ko­li­ko ne­de­lja 12.000 lju­di, že­na, de­ce, doš­li su u na­šu am­bu­lan­tu na svo­jim ko­li­ma ili peš­ke čak i od pe­de­set, še­zde­set ili se­dam­de­set ki­lo­me­ta­ra da­le­ko11. Ar­hiv Sr­bi­je (AS), Mi­ni­star­stvo ino­stra­nih de­la, Po­li­ tič­ko ode­lje­nje (MID-PO), 1915, XXI/521. Sa­ni­tet­ska mi­ si­ja ko­ju je pred­vo­di­la dok­tor­ka St. Cla­ir Sto­bart je bi­la jed­na od mi­si­ja or­ga­ni­zo­va­nih od stra­ne ini­ci­ja­ti­ve Ser­ bian Re­li­ef Fund u Lon­do­nu, od ko­jih su još dve bi­le sa­sta­vlje­ne od že­na le­ka­ra i bol­ni­čar­ki. Vi­de­ti: AS, MIDPO, 1915, XXI/90. 11 Mrs. St. Cla­ir Sto­bart, The fla­ming sword in Ser­bia and el­sew­he­re, Lon­don-New­York-To­ron­to 1916, str. 66-68. Pre­vod je moj. 10

Još muč­ni­ju sli­ku osta­vlja­ju že­ne iz Be­o­gra­da i unu­ traš­njo­sti ko­je pla­ču­ći pro­la­ze hod­ni­ci­ma i pre­tu­ra­ ju po le­še­vi­ma ne bi li pro­naš­le ne­kog svog9. Slav­ka Mi­haj­lo­vić, Obla­ci nad gra­dom 1914-1918, Be­o ­ grad 1955, str. 192. 9

Tre­ći pri­mer nam pru­ž a dnev­nik en­gle­ske dok­ tor­ke Kler Sto­bart. Ona je sti­gla u Sr­bi­ju kra­jem mar­ta 1915. go­di­ne, na če­lu jed­ne sa­ni­tet­ske mi­ si­je sa­sta­vlje­ne od se­dam že­na le­ka­ra, pet­na­est bol­ni­čar­ki i još dva­de­set lju­di, ka­ko bi po­ma­ga­la

78


Me­mo­a­re su na­pi­sa­le i dru­ge že­ne ko­je su se to­ kom 1915. go­di­ne na­la­zi­le u Sr­bi­ji i ko­je pru­ža­ju, iz­me­đu osta­log, va­žnu sli­ku o uslo­vi­ma ži­vo­ta u ta­daš­njoj Sr­bi­ji12.

O ovo­me sam pi­sme­no sa­slu­ša­va­na i sve su ovo nji­ho­ve vla­sti utvr­di­le, ali mi ni­ka­kvo za­do­vo­lje­nje ni­su da­li. Re­ko­še mi da mo­ra pre­su­du do­ne­ti nji­hov ve­li­ki sud u Sko­plju [...]13. Vi­de­ti na­pri­mer: Mo­ni­ca Stan­ley, My di­ary in Ser­bia. April I, 1915 – Nov. I, 1915, Lon­don 1916; Bar­ba­ra McLa­ren, Wo­men of war, Lon­d on – New York – To­ron­to 1917; Ca­ro­li­ne Mat­thews, Ex­pe­ri­en­ces of a wo­man doc­tor in Ser­bia, Lon­don 1916. 13 Ar­hiv Ju­go­sla­vi­je (AJ), Mi­ni­stra­stvo ino­stra­nih po­slo­va – Di­rek­ci­ja za ugo­vo­re (MIP-DU), 334-13, sve­do­čan­stvo Svi­len­ke Pe­jić, 13. de­cem­bra 1918. 12

79

Pa­žnja isto­ri­ča­ra mo­ra da­kle da se usme­ri ka iz­vo­ ri­ma žen­ske pro­ve­ni­en­ci­je ko­jih u mno­gim ar­hi­vi­ ma u Sr­bi­ji i u ino­stran­stvu ima ve­ro­vat­no do­volj­ no ka­ko bi se, sa či­stog su­vo­par­nog pri­stu­pa gra­ Iz­r az je pre­u­zet iz na­slo­v a knji­g e: Li­na Vuš­ko­v ić i Zo­r i­c a Tri­f u­n o­v ić (ur.), Žen­ska stra­na ra­ta, Be­o­grad 2007. Ia­ko po­sve­će­na ra­to­vi­ma 90-ih u biv­šoj Ju­go­sla­ vij, ona pred­sta­vlja od­li­čan pri­mer dru­ga­či­jeg gle­da­nja na rat. 14

Mar­ta 1915. go­di­ne u Ber­ni sa­sta­le su se so­ci­ja­list­ki­nje iz ce­le Evro­pe, a jed­na od naj­va­žni­jih re­zo­lu­ci­ja bi­la je stav da je pra­vi ne­pri­ja­telj ka­pi­ta­li­sta ko­ji ugnje­ta­va ma­se, a ne pri­pad­nik „ne­pri­ja­telj­ske” na­ci­je.

N OVA M I SAO

đi, pre­la­zi­lo na ni­vo tu­ma­če­nja i in­ter­pre­ta­ci­ja isto­rij­skih zbi­va­nja. Pe­riod ko­ji sto­ji pred na­ma, od­no­sno če­t vo­ro­go­diš­nji vre­men­ski ras­pon to­ kom ko­jeg će mno­go pa­žnje bi­ti po­sve­će­no obe­ le­ža­va­nju sto­go­diš­nji­ce Ve­li­kog ra­ta, pru­ža pri­li­ka da se ozbilj­nim na­po­rom, po­red ko­me­mo­ra­ci­ja bi­ta­ka i se­ća­nja na pa­le bor­ce, pro­ši­re vi­di­ke i poč­ ne sa no­vom na­ra­ci­jom o tim ve­o­ma va­žnim, a kom­plek­snim do­ga­đa­ji­ma. n

/

Od­mah sam uze­la de­te na le­đa i otiš­la bu­gar­skom ko­man­dan­tu na žal­bu, a on me upu­ti nji­ho­vom le­ ka­ru, ko­ji sve ovo utvr­di. Ri­sto­va ta­da ni­su pro­naš­li, i za­to su me doc­ni­je zva­li kod ko­man­dan­ta bu­gar­ skog u Vla­so­tin­ce a oda­tle me upu­ti­še nji­ho­vom su­du u Vra­nju.

Na­ve­de­ni pri­me­ri, sna­žno po­ka­zu­ju va­žnost tih iz­vo­ra iz ko­jih pro­iz­la­zi neš­to što bi se mo­glo de­ fi­ni­sa­ti „žen­ska stra­na ra­ta”14. Pri­rod­no je pi­ta­ti šta raz­li­ku­je žen­ski dnev­nik, žen­ska au­to­bi­o­gra­fi­ja ili žen­sko sve­do­če­nje (osim o si­lo­va­nju, što je po­seb­ no pi­ta­nje) od muš­kog? Od­go­vor le­ži pr­ven­stve­no upra­vo u raz­li­či­tom druš­tve­nom, po­li­tič­kom i eko­ nom­skom po­lo­ža­ju: že­ne ko­je ni­su voj­ni­ci ni­ti uče­ stvu­ju u po­li­tič­kom ži­vo­tu bi­lo ko­je ze­mlje, ima­ju pot­pu­no dru­gi po­gled na de­ša­va­nja i sa­mim tim nu­de dru­ge mo­guć­no­sti da se, iz­van voj­nih i po­li­ tič­kih okvi­ra, raz­ma­tra ra­za­ra­ju­ća di­men­zi­ja Ve­li­kog ra­ta, nje­go­ve po­sle­di­ce i nje­go­vo na­sle­đe.

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

Kad su Bu­ga­ri (voj­ska) u me­se­cu ok­to­bru 1915. god. preš­li na­šu gra­ni­cu i doš­li u na­še se­lo, on­da je­dan bu­gar­ski voj­nik Ri­stov iz te­le­fon­skog ode­lje­nja 41. pe­ša­dij­skog pu­ka do­đe u mo­ju ku­ću i na­pa­de nas. Ja, mo­ja sna­ha i sta­ra maj­ka po­be­go­smo iz ku­će u šu­mu, a mo­je de­te Ta­li­jan­ka osta­de u ku­ći. Ta­li­jan­ki je bi­lo ta­da 8 go­di­na. Ri­stov ga uzme za­tvo­ri se s njim u so­bi i ba­ci ga na kre­vet. Ce­le je no­ći spa­vao s de­te­tom, si­lo­vao ga i obes­ča­stio. Ovo je vr­šio ne­ ko­li­ko pu­ta pre­ko no­ći. Su­tra dan kad sam doš­la ku­ći za­te­kla sam de­te bo­le­sno ogre­zlo svo u kr­vi, ko­šu­lja i ha­lji­ni­ca ta­ko­đe kr­va­vi, čak i pro­stir­ke na kre­ve­tu bi­le su kr­va­ve.

/

Po­se­ban po­gled na rat, od­no­sno na okol­no­sti ko­ je su re­zul­tat rat­nih zbi­va­nja i dra­stič­nih pro­me­na, pre sve­ga, mo­ral­nih vred­no­sti ko­je sam rat no­si sa so­bom, pru­ža­ju sve­do­čan­stva že­na žr­ta­va zlo­či­na. Na že­na­ma se, na­i­me, to­kom svih rat­nih su­ko­ba is­ka­lju­je muš­ka agre­siv­nost ko­ja je upra­vo zbog voj­nih po­tre­ba ta­da pro­iz­ve­de­na i do­ve­de­na do naj­vi­šeg ste­pe­na bru­tal­no­sti, jer je fi­na­li­zo­va­na ubi­ stvu pro­tiv­ni­ka. Že­ne po­sta­ju plen, i nji­hov in­fe­ri­ or­ni druš­tve­ni po­lo­žaj ko­ji je to­kom Ve­li­kog ra­ta bio iz­ra­zi­to pri­su­tan u mno­gim od za­ra­će­nih ze­ma­lja, po­sta­je le­gi­tim­na ba­za za nji­ho­vo sek­su­al­no pri­sva­ ja­nje – si­lo­va­nje. To­kom au­stro­u­gar­ske in­va­zi­je, a na­ro­či­to bu­gar­ske oku­pa­ci­je, si­lo­va­nje je bi­lo ma­ sov­na po­ja­va, ka­ko sve­do­če mno­go­broj­ni do­ku­ men­ti pri­ku­plje­ni to­kom, ali i po­sle ra­ta. Že­ne su ne­ra­do go­vo­ri­le o to­me, ne sa­mo zbog pat­nje i bo­li ne­go i zbog sti­da na­met­nu­tog od pa­tri­jar­hal­nog druš­tve­nog po­ret­ka. Ipak, u ne­kim slu­ča­je­vi­ma su pri­sta­le da go­vo­re o pre­tr­pe­lom zlo­či­nu ili o zlo­či­nu po­či­nje­nom nad ne­kom od čla­no­va po­ro­di­ce:


Stradanje Srba u Sremu 1914. godine Piše: Slobodan Bjelica

No naj­stra­šni­ja stra­da­nja na­stu­pi­la su na­kon ofan­zi­ve srp­ske voj­ske u Sre­mu, sep­tem­bra 1914. go­di­ne, ko­ja je pred­u­ze­ta na zah­tev sa­ve­zni­ka, pre sve­ga Ru­si­je, su­o­če­nih sa ne­po­volj­nom si­tu­a­ci­jom na svo­jim fron­to­vi­ma

O

d­mah na­kon Vi­dov­da­na 1914. go­di­ne na­sta­ li su te­ški da­ni za pre­čan­ske Sr­be. Ma­sov­ne an­ti­ srp­ske de­mon­stra­ci­je ko­je su iz­bi­le u Sa­ra­je­vu, a iz nje­ga se pro­ši­ri­le na osta­le bo­san­sko-her­ce­go­ vač­ke gra­do­ve i se­la, po­pri­mi­le su ka­rak­ter pra­vog po­gro­ma: pljač­ka­ju se srp­ski du­ća­ni, uni­šta­va srp­ ska imo­vi­na, de­mo­li­ra­ju pra­vo­slav­ne cr­k ve. Iz­li­vi mr­žnje pre­ma Sr­bi­ma za­plju­snu­li su i Hr ­vat­sku i Dal­ma­ci­ju. Na uda­ru su se na­šle sve srp­ske pro­ svet­ne, kul­tur­ne i dru­ge usta­no­ve, a za­bra­nji­va­na je i ći­ri­li­ca. For­mal­na ob­ja­va ra­ta, tač­no me­sec da­na na­kon Sa­ra­jev­skog aten­ta­ta, ob­ja­vi­la je i po­če­tak fi­zič­kog is­tre­blji­va­nja Sr­ba u cr­no-žu­toj mo­nar­hi­ji. Pod izgo­vo­rom opa­sno­sti od ustan­ka Sr­ba na pro­ sto­ri­ma ko­je su na­se­lja­va­li, au­stro­u­gar­ske vla­sti su po­če­le, i na­sta­vi­le to­kom ce­log ra­ta, sa prak­som uzi­ma­nja ta­la­ca ko­ji bi svo­jim ži­vo­ti­ma ga­ran­to­ va­li bez­bed­nost car­skih i kra­ljev­skih tru­pa i voj­nih obje­ka­ta. U na­me­ri du­hov­nog obez­gla­vlji­va­nja Srp­stva, naj­u­gled­ni­ji Sr­bi – sve­šte­ni­ci, in­te­lek­tu­al­ ci i tr­gov­ci bi­li su in­ter­ni­ra­ni u lo­go­re du­bo­ko u unu­ tra­šnjo­sti Au­stro­u­gar­ske – sve do Ara­da, Ne­ži­de­ra, Ko­mo­ra­na... In­ter­na­ci­ja srp­ske eli­te tra­ja­la je sve do kra­ja ra­ta, a mno­gi se Sr­bi iz lo­go­ra ni­su ni vra­ ti­li, ili do njih ni­su ni sti­gli. U vi­še na­vra­ta su to­kom ra­ta in­sce­ni­ra­ni sud­ski pro­ce­si ši­rom ju­go­slo­ven­ skih kra­je­va Au­stro­u­gar­ske, naj­vi­še đač­koj i stu­ dent­skoj omla­di­ni, sa op­tu­žba­ma za ve­le­i­zda­ju. Naj­te­že je bi­lo Sr­bi­ma u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, ko­ji su, osim pro­go­na or­ga­na vla­sti, tr­pe­li i te­ror svo­jih

su­se­da dru­ge ve­ro­i­spo­ve­sti, or­ga­ni­zo­va­nih u tzv. „šuc­ko­re”. Od tra­gič­ne sud­bi­ne ni­su bi­li iz­u­ze­ti ni oni Sr­bi ko­ji su u vre­me Ve­li­kog ra­ta ži­ve­li na pro­sto­ru Voj­ vo­di­ne. U da­ni­ma na­kon Sa­ra­jev­skog aten­ta­ta, bez ob­zi­ra na iz­ja­ve lo­jal­no­sti, in­ter­ni­ra­ju se i mal­tre­ ti­ra­ju svi vi­đe­ni­ji srp­ski in­te­lek ­tu­al­ci i po­li­ti­ča­ri: Ja­ša To­mić, Đorđe Kra­so­je­vić, Žar­ko Mi­la­di­no­vić, Va­sa Sta­jić... Srp­ske po­li­tič­ke stran­ke i nji­ho­vi li­sto­ vi, pe­vač­ka i so­kol­ska dru­štva za­tva­ra­ju se i za­bra­ nju­ju, srp­ski či­nov­ni­ci se sme­nju­ju, ski­da­ju se ći­ri­ lič­ni nat­pi­si. Osim in­te­li­gen­ci­je, i obi­čan na­rod bio je žr­tva re­pre­si­je, po­seb­no u po­gra­nič­nom po­ja­su duž Sa­ve i Du­na­va. Uzi­ma­nje ta­la­ca, in­ter­na­ci­ja pa i bez­raz­lo­žne li­k vi­da­ci­je lo­kal­nih Sr­ba, ni­su bi­le ret­ka po­ja­va. Po­seb­no su na uda­ru bi­le one po­ro­ di­ce ko­je su se u pret­hod­nom pe­ri­o­du do­se­li­le iz Kra­lje­vi­ne Sr­bi­je u Voj­vo­di­nu. Odu­še­vlje­nje za rat sa Sr­bi­jom, ko­je je ob­u­ze­lo ne­srp­sko sta­nov­ni­štvo, iza­zi­va­lo je ne­la­go­du kod Sr­ba Voj­vo­đa­na. Voj­ne vla­sti su uvo­di­le pre­k i sud, me­re kon­tri­bu­ci­je i re­k vi­ri­ra­nja, ka­rak­te­ri­stič­ne za oku­pa­ci­ju, prav­ da­ju­ći se da je pro­stor uz srp­sku gra­ni­cu „de fak­to” ne­pri­ja­telj­ska te­ri­to­ri­ja. Srem i ju­žni Ba­nat su u le­to 1914. go­di­ne bi­li op­te­re­će­ni ogrom­nom kon­ cen­tra­ci­jom voj­nih je­di­ni­ca, ko­je u svom po­na­ ša­nju pre­ma lo­k al­nom srp­skom sta­nov­ni­š tvu, nje­go­voj imo­vi­ni i cr­k va­ma, ni­su ima­le ni­ma­lo ob­zi­ra.

No naj­stra­šni­ja stra­da­nja na­stu­pi­la su na­kon ofan­ zi­ve srp­ske voj­ske u Sre­mu, sep­tem­bra 1914. go­ di­ne, ko­ja je pred­u­ze­ta na zah­tev sa­ve­zni­ka, pre sve­ga Ru­si­je, su­o­če­nih sa ne­po­volj­nom si­tu­a­ci­jom na svo­jim fron­to­vi­ma. Srp­ska vla­da i Vr­hov­na ko­ man­da ni­su sa­svim ne­volj­no pred­u­ze­li upad u Srem. Još po­čet­kom av­gu­sta srp­ska Vr­hov­na ko­ man­da se ba­vi­la mi­šlju da pre­du­zme ofan­ziv­nu ope­ra­ci­ju pre­ko Sa­ve, i to u dva prav­ca – glav­ni udar bi bio iz­me­đu Obre­nov­ca i De­br­ca, a spo­red­ ni iz­me­đu Šap­ca i Mi­tro­vi­ce. Me­đu­tim, au­stro­ ugar­ski na­pad pre­ko Dri­ne po­re­me­tio je ove pla­ no­ve, da bi oni bi­li ob­no­vlje­ni od­mah na­kon Cer­ ske bit­ke. Ta­da je u Sr­bi­ji za­vla­da­la at­mos­fe­ra po­bed­nič­ke eu­fo­ri­je i op­ti­mi­zma da će se rat vr­lo br­zo za­vr­ši­ti. Iz sa­ve­znič­kih pre­sto­ni­ca je su­ge­ri­ sa­no da bi bi­lo po­želj­no da srp­ska voj­ska za­u­zme bar deo au­stro­u­gar­ske te­ri­to­ri­je, ka­ko bi nji­me pod­u­pr­la svo­je pre­ten­zi­je na Kon­fe­ren­ci­ji mi­ra. I sam pred­sed­nik vla­de, Ni­ko­la Pa­šić, po­žu­ri­vao je Vr­hov­nu ko­man­du da pre­du­zme ofan­zi­vu „iz po­ li­tič­kih raz­lo­ga”. Ko­nač­no je od­lu­če­no da se u no­ći 5/6 sep­tem­bra iz­vr­ši for­si­ra­nje Sa­ve, i to da glav­ni na­pad vr­ši Pr­va ar­mi­ja pre­ma Ku­pi­no­vu, sa za­dat­kom da po­tu­če ne­pri­ja­te­lja od­ba­cu­ju­ći ga od Fru­ške go­re na is­tok. Spo­red­ni udar, ko­ji je tre­ba­lo da vr­ši Ti­moč­ka di­ vi­zi­ja, imao je za cilj sa­mo za­u­zi­ma­nje Srem­ske Mi­tro­vi­ce i for­mi­ra­nje mo­s to­bra­na. Ujed­no je pred­vi­đe­na de­mon­stra­tiv­na ope­ra­ci­ja jed­nog ma­ njeg de­la Ti­moč­ke di­vi­zi­je pre­ma Srem­skoj Mi­tro­ vi­ci, uklju­ču­ju­ći i ar­ti­lje­rij­sko bom­bar­do­va­nje. Po­ stu­plje­no je upra­vo pre­ma ova­k vom pla­nu, s tim što je do­šlo do iz­ve­snog ka­šnje­nja u tran­spor­tu Ti­moč­ke di­vi­zi­je i nje­nih ma­te­ri­jal­nih sred­sta­va, pa je pre­la­zak re­ke iz­vr­šen u zo­ru, a ne po no­ći, či­me je iz­gu­bljen efe­kat iz­ne­na­đe­nja. No mno­go ve­ći pro­blem za Ti­moč­ku di­vi­zi­ju pred­sta­vlja­lo je lo­še sta­nje de­sant­nih ča­ma­ca ta­ko da je pre­ba­ci­ va­nje voj­ske vr­še­no is­klju­či­vo pre­vo­že­njem u pon­ to­ni­ma, zbog če­ga pon­ton­ski most sve do ve­če­ri ni­je bio za­vr­šen. Sve to je, te ve­če­ri i su­tra­dan, do­ ve­lo do po­ra­z a Sr­ba na po­lju Le­ge­tu, gde je iz stro­ja iz­ba­če­no vi­še hi­lja­da voj­ni­ka i ofi­ci­ra.1 Pr ­va ar­mi­ja je bi­la znat­no uspe­šni­ja i oslo­bo­di­la če­tr­de­se­tak srem­skih me­sta, uklju­ču­ju­ći i Ze­mun. No zbog pri­ti­ska Au­stro­u­ga­ra na Dri­ni, srp­ska voj­ ska je već po­lo­vi­nom sep­tem­bra bi­la pri­nu­đe­na da se po­vu­če iz Sre­ma. Do­ku­men­ta­ci­ja iz au­stro­ u­gar­skih iz­vo­ra sve­do­či da je ne­pri­ja­telj­ska voj­ ska zna­la za srp­ski ne­do­sta­tak ma­te­ri­ja­la za for­si­ ra­nje re­ke, te ni­je ni oče­ki­va­la ofan­zi­vu pre­ko Sa­ve. Sto­ga je ko­man­da au­stro­u­gar­ske voj­ske na­re­di­la O to­me vi­di op­šir­ni­je u: Ra­do­van Sr­dić, Bit­ka na Le­ge­ tu, Srem­ska Mi­tro­vi­ca, 1994. 1

80


Za ne­de­lju da­na svog bo­rav­ka u do­njem Sre­mu srp­ske je­di­ni­ce bi­le su svu­da odu­še­vlje­no do­če­ ka­ne od stra­ne lo­kal­nih Sr­ba. Me­đu­tim, ka­da je srp­ska voj­ska ubr­zo mo­ra­la da se po­vu­če pre­ko Sa­ve, Srem­ci su is­ka­zi­va­nje pa­tri­ot­skih ose­ća­nja pla­ti­li ogrom­nim žr­tva­ma. Na­kon po­vrat­ka au­stro­ u­gar­ske voj­ske i pr­vog ta­la­sa zlo­či­na au­stro­u­gar­ skih sna­ga, usle­dio je dru­gi, ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je – ka­zne­na eks­pe­di­ci­ja, tzv. štraj­fkor. Ne­ču­ven te­ror pre­ma sop­s tve­nim po­da­ni­ci­ma voj­ne vla­s ti su ob­ja­šnja­va­le ne­pri­ja­telj­skim dr­ž a­njem Sr­ba na

81

To­kom sep­tem­bra ži­vo­te su iz­gu­bi­li mno­gi me­šta­ ni Ba­taj­ni­ce, Klen­ka, Pla­ti­če­va, Gra­bo­va­ca, Be­ške, Bo­lje­va­ca, Ja­ko­va, Sur­či­na, Bre­sta­ča, Ša­ši­na­ca, Jar­ka, Be­ža­ni­je, Do­ba­no­va­ca, Ugri­no­va­ca, De­ča, Kar­lov­ či­ća, Do­njeg To­var­ni­ka, Oga­ra, Obre­ža, Ku­pi­no­va, Aša­nje, Pro­ga­ra, Beč­me­na, Pe­trov­či­ća, Go­lu­bi­na­ca, Ši­ma­no­va­ca, Po­pi­na­ca, Pe­ći­na­ca, Bu­đa­no­va­ca, Mi­ ško­va­ca, Sta­rih Ba­no­va­ca, Pr­ho­va, Voj­ke i Ze­mu­na. Me­đu ubi­je­ni­ma je bi­lo i ži­te­lja bač­kog se­la Ko­vi­lja

Da su se krat­ko­traj­nim pre­la­skom Srp­ske voj­ske u Srem i do­če­kom ko­ji im je pri­re­đen au­stro­u­gar­ski voj­ni su­do­ vi ba­vi­li i du­go na­kon je­se­ni 1914. go­di­ne, sve­do­či i slu­čaj če­ti­ri že­ne iz Ze­mu­na. Na­i­me, Je­le­na Ben­ko, su­pru­ga po­koj­nog ze­mun­skog apo­te­ka­ra Fra­nje, i nji­ho­ve tri ćer­ ke – So­f i­ja, De­spa i Mi­ma, bi­le su op­tu­že­ne da su u ime Srp­ske žen­ske do­bro­tvo­r­ne za­dru­ge u Ze­mu­nu sve­ča­no do­če­ka­le Sr­bi­jan­ce. Zbog to­ga su apri­la 1916. go­di­ne osu­đe­ne na du­go­go­di­šnje za­t vor­ske ka­zne od stra­ne Di­vi­zij­skog voj­nog su­da u Za­gre­bu. Mi­lan P. Ko­stić, Iz Pr­vog svet­skog ra­ta 1914-1918, Zbor­nik Ma­ti­ce srp­ske za isto­ri­ju, 51/1995, 151. 2

N OVA M I SAO

gra­ni­ci od sa­mog po­čet­ka ra­ta, te oba­ve­štaj­nim i dru­gim uslu­ga­ma ko­ji su oni či­ni­li srp­skoj voj­sci pri­li­kom nje­ne ne­u­spe­šne ofan­zi­ve. Ima­ju­ći u vi­du da su se srp­ske je­di­ni­ce u re­du po­vu­kle iz Sre­ma, a sa nji­ma ve­li­ki broj Sre­ma­ca oti­šao u iz­be­gli­štvo, zvu­či pot­pu­no ap­surd­no da bi oni ko­ji su even­tu­ al­no po­ma­ga­li srp­ske tru­pe če­ka­li u svo­jim ku­ća­ ma po­vra­tak Au­stro­u­ga­ra. Pre će bi­ti da je u pi­ta­ nju bio ko­lek­tiv­ni ob­ra­čun sa srp­skim na­ro­dom u Sre­mu.

/

pre­ba­ci­va­nje 29. di­vi­zi­je na ru­ski front, što bi osta­ vi­lo Srem prak­tič­no bez voj­ske. Čak je za 7. sep­ tem­bar pri­pre­ma­la de­mon­stra­ti­van na­pad pre­ko Sa­ve, sve­ga ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra niz­vod­no od Le­ ge­ta, ka­ko bi ka­mu­fli­ra­la po­vla­če­nje iz Sre­ma. Da je srp­ska voj­ska sa­če­k a­la još ne­ko­li­ko da­na sa ofan­zi­vom, na­i­šla bi u Sre­mu na pot­pu­no ne­bra­ nje­no pod­ruč­je.

Na­kon oslo­bo­đe­nja, ju­go­slo­ven­ska kra­lje­vi­na je u Pe­tro­va­ra­di­nu po­di­gla spo­me­nik po­bi­je­nim Ba­ taj­ni­ča­ni­ma, od­no­sno spo­men-plo­ču stre­lja­nim Beš­ča­ni­ma, ali je pro­pu­sti­la da ka­zni vi­nov­ni­ke nji­ho­vog stra­da­nja. Mno­gi od pot­ka­zi­va­ča iz sep­ tem­bra 1914. go­di­ne mir­no su ži­ve­li u svo­jim do­ mo­vi­ma i dva­de­set go­di­na ka­sni­je, a ni­ka­da ni­je bi­lo utvr­đe­no ko je bio na­red­bo­da­vac zlo­či­na nad Sr­bi­ma. Pre­ma sve­do­če­nju Da­ke Po­po­vi­ća „is­tre­ blji­va­nje Sr­ba u Sre­mu vr­ši­lo se po pro­pi­su sa­mih

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

U osvet­nič­kom be­su voj­ni­ci su pro­go­ni­li čak i ži­ te­lje po­je­di­nih me­sta ko­ja uop­šte ni­su bi­la ob­u­ hva­će­na srp­skom ofan­zi­vom u pr­voj po­lo­vi­ni sep­ tem­bra. Ta­ko je sta­nov­ni­štvo Srem­skih Kar­lo­va­ca i još ne­kih se­la bi­lo pre­ven­tiv­no pre­se­lje­no to­kom tra­ja­nja bor­be­nih ope­ra­ci­ja, a in­ter­ni­ra­nja i hap­še­ nja Sr­ba je bi­lo čak i u me­sti­ma za­pad­nog Sre­ma, ko­ja su se na­la­zi­la da­le­ko od li­ni­je fron­ta. Na­kon oku­pa­ci­je Sr­bi­je 1915. go­di­ne osla­bio je pri­ti­sak na pre­čan­ske Sr­be, ta­ko da je in­ter­ni­ra­nim Srem­ ci­ma do­z vo­ljen po­vra­tak u svo­ja opu­ste­la se­la 1916, od­no­sno 1917. go­di­ne. Uo­či ras­pa­da Au­stro­ u­gar­ske iz in­ter­na­ci­je su pu­šta­ni i pre­ži­ve­li pri­pad­ ni­ci srp­ske dru­štve­ne eli­te, ko­ji pri­li­kom pre­u­zi­ma­ nja vla­sti u Voj­vo­di­ni, to­kom je­se­ni 1918. go­di­ne, ni­su or­ga­ni­zo­va­li ni­ka­kve ak­ci­je od­ma­zde. Isto­vre­ me­ni pro­dor srp­ske voj­ske pre­ko Sa­ve i Du­na­va pro­te­kao je go­to­vo bez opa­lje­nog met­ka.

/

i ba­nat­ske Bor­če (ko­ja je ta­ko­đe pru­ži­la go­sto­ prim­stvo srp­skoj voj­sci). Nji­ma tre­ba do­da­ti one ko­ji su doc­ni­je bi­li osu­đe­ni na smrt od stra­ne pre­ kog voj­nog su­da,2 kao i one ko­ji su od po­sle­di­ca mal­ter ­ti­ra­nja umr­li na pu­tu za ili to­kom in­ter­na­ ci­je. Oni mu­škar­ci ko­ji su ima­li sre­ću da sa­ču­va­ju ži­vot, pro­šli su kroz raz­li­či­te ob­li­ke ši­ka­ni­ra­nja, imo­vi­na im je bi­la opljač­ka­na, sto­ka od­ve­de­na. Mno­ge srp­ske ku­će, pa i ce­la se­la, bi­la su za­pa­ lje­na. Me­đu broj­nim oskr­na­vlje­nim i iz­go­re­lim pra­vo­slav­nim bo­go­mo­lja­ma na­la­zio se i ma­na­stir Fe­nek. U to­ku je­se­ni usle­dio je i tre­ći ta­las pro­ go­na, ka­da je 27 se­la duž srp­ske gra­ni­ce bi­lo pot­ pu­no is­pra­žnje­no od pre­o­sta­lih ži­te­lja: že­na i de­ce, ko­ji su bi­li in­ter­ni­ra­ni – uglav­nom u Hr ­vat­sku, ali i da­lje.


me­ro­dav­nih vla­sti”, pa čak i čla­no­va vla­da­ju­ćeg do­ma. Po­po­vić je lič­no bio pri­su­tan ka­da je na oči­ gled nad­voj­vo­de Jo­si­fa, ko­ma­dan­ta au­stro­u­gar­ske di­vi­zi­je, ubi­jen je­dan srem­ski Sr­bin. Na va­pa­je za po­moć nad­voj­vo­da ni­je od­go­vo­rio, a po­sle eg­ze­ ku­ci­je je pr­o­ko­men­ta­ri­o­sao: „Ta­ko tre­ba da se po­ stu­pi sa svim rac­kim ni­tko­vi­ma”.3 Za­ni­mlji­vo da je nad­voj­vo­da Jo­sif po­sle ra­ta na­pi­sao op­šir­ne me­ mo­a­re, u ko­ji­ma je opi­sao zlo­či­ne ko­je je au­stro­ u­gar­ska voj­ska vr­ši­la u Ma­čvi.4 Vre­de­lo bi pro­ve­ ri­ti da li je po­me­nuo i slič­ne slu­ča­je­ve sa dru­ge stra­ne Sa­ve. Pro­pust srp­ske isto­ri­o­gra­fi­je je što do da­na da­na­ šnjeg ni­je po­sve­ti­la du­žnu pa­žnju ovoj epi­zo­di srp­ske gol­go­te u Pr ­vom svet­skom ra­tu. Je­di­na mo­no­gra­f i­ja po­sve­će­na stra­da­nju Sr­ba u Sre­mu pre či­ta­vih sto­ti­nu go­di­na na­sta­la je iz pe­ra jed­nog To­ša Is­kru­ljev, Ras­pe­će srp­skog na­ro­da u Sre­mu 1914, No­vi Sad, 2014, 322-323. 4 Fe­renc Pol­lman, Au­stro-hun­ga­rian atro­ci­ti­es aga­inst Ser­bi­ans du­ring WWI, u: Pr­vi svet­ski rat i Bal­kan – 90 go­ di­na ka­sni­je, Be­o­grad, 2011, 135. 3

„la­i­ka” – To­do­ra To­še Is­kru­lje­va (1885-1974), uči­te­ lja, či­nov­ni­ka i pu­bli­ci­ste ro­dom iz ba­nat­skog se­la Ja­se­no­va, pi­sca knji­ge pod na­slo­vom „Ras­pe­će srp­skog na­ro­da u Sre­mu 1914. go­di­ne i Ma­dža­ri”. Is­kru­ljev je ob­ja­vio svo­je član­ke iz „Ju­go­slo­ven­ skog dnev­ni­ka”, ko­ji su na­sta­li 1932. go­di­ne kao re­zul­tat mu­ko­trp­nog is­tra­ži­vač­kog ra­da po srem­ skim me­sti­ma. Ka­ko sam Is­kru­ljev pi­še, ob­i­šao je 35 od ukup­no 40 srem­skih se­la, na­krat­ko oslo­bo­ đe­nih u pr­voj rat­noj go­di­ni (ni­je sti­gao da ode u Kr­nje­šev­ce i Mi­ha­ljev­ce, a Hrt­kov­ce, Ni­kin­ce i Ba­ nov­ce ni­je po­se­tio bu­du­ći da u nji­ma ni­su ži­ve­li Sr­bi). Od ku­će do ku­će, od se­o­skog sve­šte­ni­ka do op­štin­skog be­le­žni­ka, Is­kru­ljev je sku­pljao po­tre­ sna sve­do­čan­stva i ime­na na­stra­da­lih, te ob­ja­vio oko tri sto­ti­ne ime­na i pre­zi­me­na Sr­ba i Srp­ki­nja po­bi­je­nih u sep­tem­bru, ali i ju­lu i av­gu­stu 1914. go­di­ne. Au­tor se ni­je iz­ja­snio o ko­nač­noj ci­fri, osim što je na kra­ju knji­ge na­veo da su au­stro­u­gar­ske re­pre­sa­li­je od­ne­le ne­ko­li­ko hi­lja­da ži­vo­ta. Ve­ro­ vat­no da je Is­kru­ljev tu ubro­jao i one ko­ji su to­kom in­ter­na­ci­je umr­li u lo­go­ri­ma, a ta­kvih ni­je bi­lo ma­

lo. Pri­me­ra ra­di, na­ve­de­no je da je iz Sta­rih Ba­no­ va­ca od 300 in­ter­ni­ra­nih umr­lo njih 50, iz Vi­to­je­ va­ca 100 (ovo se­lo je po­sle ra­ta ima­lo 650 sta­nov­ ni­ka), iz Ku­pi­no­va 30 odsto mu­ška­ra­ca sta­ri­jih od 14 go­di­na, čak 400 Ze­mu­na­ca...5 Sve­do­čan­stva, ko­ja je sa­ku­pio To­ša Is­kru­ljev, ima­ ju ne­pro­ce­nji­vu vred­nost za na­šu isto­rij­sku na­u­ku. Me­đu­tim, bu­du­ći da je Is­kru­ljev svo­ju knji­gu pi­sao tek dve de­ce­ni­je na­kon po­čet­ka Pr ­vog svet­skog ra­ta, ka­da još ni­su bi­li ob­ja­vlje­ni mno­gi va­žni do­ ku­men­ti, ne­ki nje­go­vi za­ključ­ci mo­ra­ju bi­ti sta­vlje­ ni pod znak pi­ta­nja. Pre sve­ga, ne mo­že­mo se slo­ži­ti sa Is­kru­lje­vim za­ključ­ci­ma da osnov­ni uzrok po­ra­za Ti­moč­ke di­vi­zi­je le­ži u ne­do­vr­še­nom pon­ ton­skom mo­stu. Jer, sve i da je pre­ba­če­no de­set ba­ta­ljo­na i pet ba­te­ri­ja iz sa­sta­va Ti­moč­ke di­vi­zi­je ko­je su osta­le na ma­čvan­skoj stra­ni, po­raz bi bio An­drej Mi­tro­vić broj li­k vi­di­ra­nih Sre­ma­ca pro­ce­nju­je na oko tri sto­ti­ne, a in­ter­ni­ra­nih čak na dva­de­set hi­lja­da. An­drej Mi­tro­vić, Sr­bi­ja u Pr­vom svet­skom ra­tu, Be­o­grad, 2004, 105. 5

82


Ima­ju­ći u vi­du vr­lo za­o­štre­ne ju­go­slo­ven­sko-ma­ đar­ske od­no­se u vre­me ka­da je Is­kru­ljev pi­sao knji­gu, po­treb­no je sa iz­ve­snom do­zom re­zer ­ve uze­ti au­to­ro­vo is­ti­ca­nje Ma­đa­ra kao glav­nih, mal­ te­ne i je­di­nih eg­ze­ku­to­ra nad Srem­ci­ma 1914. go­ di­ne. To­ša Is­kru­ljev do­no­si sve­do­čan­stva me­šta­na, go­to­vo iz sva­kog po­stra­da­log se­la, da su ma­đar­ski voj­ni­ci i ofi­ci­ri bi­li naj­svi­re­pi­ji pre­ma Sr­bi­ma, dok su ih oni slo­ven­skih na­ci­o­nal­no­sti če­sto spa­sa­va­li. Ovu ka­te­go­rič­ku tvrd­nju Is­kru­lje­va tre­ba­lo bi jed­ Po­sla­nik Hr­vat­skog sa­bo­ra Mar­ko Mi­le­u­snić je za stra­ da­nje Sr­ba u Sre­mu kri­vi­cu ba­cao i na nji­ho­ve kom­ši­je – Hr ­va­te. Pre­ma: Va­sa Ka­zi­mi­ro­vić, Sr­bi­ja i Ju­go­sla­vi­ja 1914-1945, 1, Kra­gu­je­vac, 1995, 129. 6

83

Već u to­ku ra­ta jav­nost je mo­gla po­ne­što sa­zna­ti o stra­da­nji­ma Sr­ba ši­rom Au­stro­u­gar­ske, pa i u Sre­mu, iz in­ter­pe­la­ci­ja ko­je su u beč­kom, bu­dim­ pe­štan­skom i za­gre­bač­kom par­la­men­tu pod­no­si­ li po­je­di­ni po­sla­ni­ci Sr­bi, Hr­va­ti i Slo­ven­ci (Sr­đan Bu­di­sa­vlje­vić, Stje­pan Ra­dić, An­ton Ko­ro­šec i dr.) Naj­de­talj­ni­ji je bio Dal­man­ti­nac An­te Tre­sić – Pa­ vi­čić, ko­ji je na sed­ni­ci Beč­kog par­la­men­ta 17. ok­ to­bra 1917. go­di­ne iz­neo ne­ke kon­kret­ne slu­ča­je­ ve: „U ruj­nu 1914., dva da­na na­kon od­la­ska srp­ske voj­ske iz se­la Ku­pi­no­va do­đo­še ma­đar­ski stra­fu­ni u ovo u na­rod­noj pje­smi pro­sla­vlje­no mje­sto, te za­tvo­ri­še od­mah sve od­ra­sle lju­de. Sli­je­de­ćeg da­ na od­ve­do­še ih na ko­li­ma pre­ma Brč­kom u Bo­sni. Ali ka­da do­đo­še do gro­bi­šta, ta­da za­po­vje­di ko­ man­dant voj­nič­ke pa­tro­le jed­nom ko­či­ja­šu, da utje­ra u gro­blje, do­čim osta­la ko­la na­sta­vi­še put. Vi­di op­šir­ni­je u: Mi­lo­rad Ek­me­čić, Rat­ni ci­lje­vi Sr­bi­je 1914, Be­o­grad, 1990. 7

me­šta­na, go­to­vo iz sva­kog po­stra­da­log se­la, da su ma­đar­ski voj­ni­ci i ofi­ci­ri bi­li naj­svi­re­pi­ji pre­ma Sr­bi­ma, dok su ih oni

Ta­da štra­fu­ni po­re­da­še pe­to­ri­cu ugled­nih lju­di i da pri­šte­de fi­še­ke, pro­bo­do­še ih ba­ju­ne­ta­ma. Oni pa­do­še na ze­mlju, ali su bi­li još ži­vi, te sklo­plje­nim ru­ka­ma za­kli­nja­hu i mo­lja­hu mi­lost. Štra­fu­ni im da­do­še uda­rac mi­lo­sti ba­ju­ne­tom u sr­ce. Ova su ime­na te pe­to­ri­ce: Ni­ša Ra­do­sa­vlje­vić, na­zvan Sa­ ban, na­čel­nik Ku­pi­no­va, Gr­mu­ša Ljup­ko Vla­šić, Ni­ko­la Ra­lić i Ne­zi­nja­nin. Tre­ba još do­da­ti, da su štra­fu­ni, osta­vlja­ju­ći se­lo Ku­pi­no­vo za­pa­li­li dva­de­ set ku­ća, ta­ko da su ne­sret­ni­ci, di­je­le­ći se od dra­ gog za­vi­ča­ja, na­šli uli­ce ra­svi­je­tlje­ne po­ž a­rom svo­jih ro­đe­nih ku­ća. Nad­šu­mar imov­ne op­ći­ne pe­tro­va­ra­din­ske Ob­rad Pe­i­čić bio je umo­ren po­ taj­no od voj­ni­ka u svo­joj vla­sti­toj ku­ći u Klen­ku, gdje ga kroz pro­zor ustri­je­li­še. Žup­ni­ka Ste­vu Jo­ va­no­vi­ća Ra­vi­na iz Do­njeg To­var­ni­ka, od­ve­do­še voj­ni­ci pre­ma Iri­gu. Tu ih su­sre­to­še dva ofi­ci­ra, ko­ji ne­što šap­nu­še na uvo štra­žme­šte­ru, a ovaj od­mah od­ve­de žup­ni­ka na stra­nu, gdje ga ustri­ je­li­še. Sve­šte­ni­ka Bo­ška Mo­mi­ro­vi­ća, iz Bre­sta­ča u Sre­mu, obje­si­še sku­pa sa na­čel­ni­kom i op­ćin­skim taj­ni­kom, sve bez pro­ce­sa, pa ih on­da iz­go­ri­še. Po­ pa Du­ja­no­vi­ća, jed­nu uči­te­lji­cu i još pet lju­di sve iz Be­ške od­ve­do­še u Pe­tro­va­ra­din i tu ih svih se­ dam umo­ri­še. U se­lu Go­lu­bin­ci stje­ra­še voj­ni­ci ba­ju­ne­ta­ma sta­nov­ni­ke u dvo­ri­šte mje­sne ško­le i tu ih ka­no ze­co­ve, pri ta­ko zva­nom tje­ra­nju u ko­ tli­nu sve po­stri­je­lja­še, dok se je uz puc­nja­vu mje­ šao uža­san vri­sak, ja­uk i le­lek. Ja spo­mi­njem sa­mo ime­na ne­kih na­o­bra­že­nih lju­di, jer s ime­ni­ma se­ lja­ka ne bih ni­ka­da svr­šio. Ni­ka­k va ljud­ska ma­šta ne bi mo­gla opi­sa­ti sve na­či­ne na ko­je ih ubi­ja­hu. Stri­je­lja­li su ih iz ma­kin­skih pu­ša­ka, uta­pa­li su ih u Sa­vu, ve­ži­va­li su ih oko pla­sto­va si­je­na, ko­je bi za­ pa­li­li. Mno­gi le­ža­hu či­ta­ve sed­mi­ce ne­po­ko­pa­ni, dok su im vra­ne oči is­pi­ja­le. U Ze­mu­nu umo­ri­še pro­fe­so­ra Du­ša­na Sa­vi­ća u nje­go­voj vla­sti­toj ku­ći, ukra­do­še mu 50.000 kru­na, a ti­je­lo mu ba­ci­še u Du­nav...8 n Go­vo­ri dr An­te Tre­sić – Pa­vi­či­ća, iz­re­če­ni u au­strij­skom par­la­men­tu za vri­je­me ra­ta, Du­brov­nik, 1919, 13-17. 8

/

slo­ven­skih na­ci­o­nal­no­sti če­sto spa­sa­va­li.

N OVA M I SAO

Sa dru­ge stra­ne, po­zna­to je da je ma­đar­ska vla­da, ia­ko ne­ras­po­lo­že­na za rat sa Sr­bi­jom, ka­da je već do nje­ga do­šlo bi­la vr­lo ra­di­kal­na u po­gle­du bu­ duć­no­sti svog ju­žnog su­se­da. Pla­ni­ra­na je anek­ si­ja se­ver­nih kra­je­va Sr­bi­je, ko­ji bi po­tom bi­li ko­ lo­ni­zo­va­ni ma­đar­skom si­ro­ti­njom. Sam ma­đar­ski pre­mi­jer Ištvan Ti­sa je uo­či ob­ja­ve ra­ta upu­tio pi­smo srp­skim vla­di­ka­ma: Ge­or­gi­ju Zup­ko­vi­ću u Bu­dim­pe­štu, Ge­or­gi­ju Le­ti­ću u Te­mi­švar, Ga­vri­lu Zme­ja­no­vi­ću u Vr­šac, Mi­tro­fa­nu Še­vi­ću u No­vi Sad i Mi­ro­nu Ni­ko­li­ću u Pa­krac, u ko­me ih je upo­zo­rio da će sva­ki znak ne­lo­jal­no­sti srp­skog ži­vlja u pred­ sto­je­ćem su­ko­bu bi­ti su­ro­vo ka­žnjen. Za­pre­tio im je da će pra­vo­slav­na cr­kva bi­ti od­go­vor­na za ta­kve even­tu­al­ne po­sle­di­ce, te ih je po­zvao da umi­ru­ju na­rod. I za­i­sta, to­kom ce­log ra­ta ar­hi­je­re­ji Kar­lo­ vač­ke mi­tro­po­li­je ne­pre­sta­no su ape­lo­va­li na svo­ je ver­ni­ke da osta­nu ver­ni do­mu Hab­sbur­ga – upr­ kos či­nje­ni­ci da je me­đu srem­skim žr­t va­ma iz sep­tem­bra 1914. go­di­ne bi­lo i vi­še sve­šte­ni­ka.

To­ša Is­kru­ljev do­no­si sve­do­čan­stva

/

De­talj­no opi­su­ju­ći me­sta i mon­stru­o­zne na­či­ne na ko­ji­ma su zlo­či­ni vr­še­ni, Is­kru­ljev na­vo­di da su mno­gi srp­ski ži­vo­ti iz­gu­blje­ni zbog de­nun­ci­ja­ci­ja kom­ši­ja dru­ge ve­re, sa re­zig­na­ci­jom kon­sta­tu­ju­ći da zbog to­ga po­sle oslo­bo­đe­nja ni­ko ni­je ka­žnjen. U tom kon­tek­stu on po­mi­nje ne­ko­rek­tan od­nos naj­pre lo­kal­nih Ne­ma­ca, ali i Ma­đa­ra, „Ar­ba­na­sa” iz Hrt­ko­va­ca i Ni­ki­na­ca, čak i Slo­va­ka pre­ma Sr­bi­ ma u Sre­mu 1914. go­di­ne, upa­dlji­vo iz­be­ga­va­ju­ći da u bi­lo ka­k vom ne­ga­tiv­nom kon­tek­stu spo­me­ ne srem­ske Hr­va­te – ia­ko mu je ve­ro­vat­no bi­lo po­zna­to da hr­vat­ska štam­pa u Sre­mu ni­je za­o­sta­ ja­la u an­ti­srp­skoj pro­pa­gan­di 1914. go­di­ne.6 To se mo­že ob­ja­sni­ti isto­rij­skim tre­nut­kom u ko­me je To­ša Is­kru­ljev pi­sao i ob­ja­vlji­vao član­ke ko­je će ka­ sni­je ob­je­di­ni­ti kao knji­gu – vre­me­nom ide­o­lo­gi­ je „in­te­gral­nog ju­go­slo­ven­stva”. Ova ide­o­lo­gi­ja, ko­ju je na­met­nuo kralj Alek­san­dar Ka­ra­đor­đe­vić, po­ku­ša­va­la je da na si­lu iz­bri­še sve gra­ni­ce iz­me­đu Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca i da pre­u­ve­li­ča zna­čaj sve­ ga ono­ga što ih je kroz isto­ri­ju spa­ja­lo.

nog da­na pro­ve­ri­ti u sa­rad­nji sa isto­ri­o­gra­fi­ja­ma su­sed­nih ze­ma­lja, uko­li­ko one bu­du bi­le ras­po­lo­ že­ne za ta­k vu vr­stu po­sla. Ono što da­nas zna­mo, naj­vi­še za­hva­lju­ju­ći is­tra­ži­va­nji­ma aka­de­mi­ka Mi­ lo­ra­da Ek­me­či­ća, je­ste da su ma­đar­ske ci­vil­ne vla­ sti to­kom ra­ta u vi­še na­vra­ta pro­te­sto­va­le pro­tiv pro­go­na ko­je je voj­ska vr­ši­la nad Sr­bi­ma u Voj­vo­ di­ni.7 Po­vo­dom do­ga­đa­ja u Sre­mu u sep­tem­bru 1914. go­di­ne, u ma­đar­skoj vla­di su se mo­gle ču­ti oce­ne da voj­ska vo­di ra­sni rat pro­tiv Sr­ba, te da se ne mo­že ka­žnja­va­ti ceo je­dan na­rod. I ni­že ma­đar­ ske po­li­tič­ke vla­sti če­sto su ču­va­le svo­je srp­ske su­gra­đa­ne od obes­ti voj­ske, kao što je to ra­dio no­vo­sad­ski gra­do­na­čel­nik Be­la Pro­fu­ma.

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

ne­iz­be­žan, jer bi ne­pri­ja­telj i ta­da imao vi­še­stru­ku nad­moć u ljud­stvu i teh­ni­ci, za­hva­lju­ju­ći po­ja­ča­ nji­ma ko­ja su mu vo­zo­vi­ma sti­za­la iz prav­ca Ru­me i No­vog Sa­da. Sa dru­ge stra­ne, oce­na Is­kru­lje­va da je ak­ci­ja Ti­moč­ke di­vi­zi­je, ma­k ar i ne­u­spe­šna, omo­gu­ći­la uspe­šan pre­la­zak Pr­ve ar­mi­je u Srem mo­že se uze­ti kao tač­na. Me­đu­tim, ako se ima u vi­du da je Pr­va ar­mi­ja osta­la u Sre­mu sve­ga ne­de­ lju da­na, po­sta­vlja se pi­ta­nje ko­li­ko je či­tav ovaj po­hod bio svr­sis­ho­dan? Za­u­zi­ma­nje ju­žnog Sre­ma iza­zva­lo je mno­go te­že po­sle­di­ce ne­go što je voj­ nič­ki po­raz na Le­ge­tu – pru­ža­nje iz­go­vo­ra au­stro­ u­gar­skoj voj­sci za ob­ra­čun sa srp­skim ci­vil­nim sta­nov­ni­štvom. A to sta­nov­ni­štvo je do­dat­no bi­lo uz­bu­đe­no na­či­nom na ko­ji je srp­ska voj­ska za­u­zi­ ma­la srem­ska se­la, a ko­ji ni­je li­či­lo na tak­tič­ko na­ pre­do­va­nje ne­go na traj­no oslo­bo­đe­nje (sve­ča­ne ma­ni­fe­sta­ci­je, va­tre­ni go­vo­ri, pre­u­zi­ma­nje ci­vil­ne vla­sti, čak pro­me­na ime­na uli­ca u Ze­mu­nu).


Prilog iz arhivske građe Arhiva Vojvodine povodom sarajevskog atentata Piše: Lji­lja­na Bub­nje­vić

Ovim pri­lo­gom sam že­le­la da upo­znam is­tra­ži­va­če sa či­nje­ni­com, da go­re na­ve­de­ni do­ku­ment, ko­ji se ču­va u Ar­hi­vu Voj­vo­di­ne, do sa­da ni­je ob­ja­vlji­van.

U

zbir­ci „Va­ria” Ar­hi­va Voj­vo­di­ne na­la­zi se do­ku­ ment, iz­ve­štaj pod na­slo­vom „Ubi­stvo Fran­ca Fer­ di­nan­da u Sa­ra­je­vu – Pri­log o uzro­ku i po­sle­di­ci ra­ta od ma­jo­ra Šnagl Lu­dvi­ga”1 ko­ji se ču­va u Beč­ kom Rat­nom ar­hi­vu, a ko­ji sve­do­či o po­je­di­no­sti­ma sa­ra­jev­skog aten­ta­ta. Iz­ve­štaj je ku­can pi­sa­ćom ma­ši­nom na de­set stra­na, svo­je­ruč­no je pot­pi­san i ko­ri­go­van, pre­cr­ta­va­ne su ne­ke re­či, čak i re­če­ni­ce i do­da­va­ne svo­je­ruč­no no­ve. Svih de­set stra­na je is­pe­ča­ti­ra­no sa dve vr­ste pe­ča­ta: pr­vi je štam­bilj cr­ve­ne bo­je (na la­tin­skom je­zi­ku Ex ar­chi­vo bel­li­co hun­ga­ri­co Bu­da­pest) ko­ji se od­no­si na do­ku­men­ta u Rat­nom ar­hi­vu u Bu­dim­pe­šti, a dru­gi je pe­čat okru­gli cr­ne bo­je (na ma­đar­skom je­zi­ku M. Kir: Ha­di­levéltár Bu­da­pest), ko­ji ta­ko­đe sve­do­či da je do­ku­ment ar­hi­vi­ran u Voj­nom ar­hi­vu kra­lje­vi­ne Ma­đar­ske u Bu­dim­pe­šti. Reč je o istom ar­hi­vu. Major Lu­dvig Šnagl na­pi­sao je iz­ve­štaj 28. ju­na 1924. de­set go­di­na na­kon po­čet­ka Pr­vog sv. ra­ta, sa na­me­rom da pod­se­ti jav­nost na či­nje­ni­ce ko­je su pret­ho­di­le ubi­stvu pre­sto­lo­na­sled­ni­ka Fran­ca Fer­di­nan­da, a ko­je su pre­ma nje­go­vom sve­do­če­ nju da­le po­vod za iz­bi­ja­nje Pr ­vog svet­skog ra­ta. Au­tor u svom do­ku­men­tu is­ti­če ka­k vi su bi­li in­te­ re­si Mo­nar­hi­je u anek­si­ra­nom pod­ruč­ju Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, gde su se u to vre­me od­vi­ja­li voj­ni ma­ne­vri, ko­je je or­ga­ni­zo­vao i sprovodio Oskar Po­ćo­rek (Oskar Po­to­rek), ge­ne­ral ar­ti­lje­ri­je. Po­seb­ no opi­su­je ma­pu pu­ta Fran­ca Fer­di­nan­da u pe­ri­ http://www.arc­hi­vin­for­ma­ti­onssystem.at/de­tail.aspx? ID=75824 1

o­du od 23. do 30. ju­na, de­talj­no opi­su­ju­ći ne­mi­li do­ga­đaj, od­no­sno aten­tat na pre­sto­lo­na­sled­ni­ka Fran­ca Fer­di­nan­da ko­ji se do­go­dio 28. ju­na 1914. go­di­ne. Svoj iz­ve­štaj ma­jor Lu­dvig Šnagl je sa­či­nio de­lom iz sa­zna­nja ko­je je imao kao oče­vi­dac, a de­lom iz iz­vo­ra ko­je je pro­na­šao u Rat­nom ar­hi­vu u Be­ču. Ia­ko ma­jor se­be na­vo­di kao oče­vi­ca, do kra­ja iz­ve­šta­ja ni­je sa­svim ja­sno na ko­jim se po­zi­ ci­ja­ma tač­no na­la­zio pre i za vre­me aten­ta­ta. Nig­ de u svom do­ku­men­tu au­tor ni­je pre­ci­zi­rao svo­ju ulo­gu u ta­da­šnjim zbi­va­nji­ma. Či­ta­ju­ći bi­o­gra­fi­ju ma­jo­ra Lu­dvig Šna­gla iz raz­li­či­ tih iz­vo­ra, pre­vas­hod­no sa saj­ta Beč­kog Rat­nog ar­hi­va, ipak se sti­če uti­sak da je on na ne­ki na­čin bio „sve­dok iz sen­ke” na­ve­de­nih do­ga­đa­ja, pre i po­sle aten­ta­ta. Na to uka­zu­ju au­to­ro­vi ži­vo­pi­sni opi­si događaja tog 28. ju­na 1914. go­di­ne, ve­o­ma de­ta­ljan pro­to­kol: po­čev­ši od rasporeda au­to­mo­ bi­la ko­ji su se kre­ta­li u ko­lo­ni kroz oki­će­ni grad Sa­ra­je­vo, kao i pra­znič­ku at­mos­fe­ru, jer su istog da­na Sr­bi pro­sla­vlja­li svoj naj­zna­čaj­ni­ji pra­znik -Vi­ dov­dan. Ta­ko­đe, on opi­su­je Ča­bri­no­vi­ćev bom­ba­ ški na­pad, ra­nja­va­nje i zbri­nja­va­nje po­vre­đe­nih, kao i do­ga­đa­je ko­ji su po­tom usle­di­li, ali i sam čin aten­ta­ta Ga­vri­la Prin­ci­pa. Au­tor se u svom ra­du osvr­će na aneksionu kri­zu2, i ta­da­šnjim me­đu­dr­žav­nim od­no­si­ma Sr­bi­je i Au­ stro­u­gar­ske. Anek­si­o­na kri­za je kri­za ko­ja je na­sta­ Isto­ri­ja srp­skog na­ro­da, VI-1, Be­o­grad 1994, 135-173. (Di­mi­tri­je Đor­đe­vić) 2

la anek­si­jom Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, od­no­sno pri­ klju­če­njem ove te­ri­to­ri­je Au­stro­u­gar­skoj, ko­ja je iz­vr­še­na pro­gla­som ca­ra Fran­ca Jo­ze­fa 5. ok­to­bra 1908. go­di­ne. Šnagl is­ti­če da je Sr­bi­ja već ta­da zna­ la za mo­guć­nost even­tu­al­nog ot­po­či­nja­nja ra­ta, okrivljujući pri tom i srp­sku kra­ljev­sku po­ro­di­cu za po­ve­za­nost sa aten­ta­to­ri­ma. Po­seb­no je in­te­re­san­tan deo iz­ve­šta­ja ma­jo­ra Šna­ gla u ko­jem iz­no­si po­da­tak o pre­pi­sci srp­skog pred­sed­ni­ka vla­de Ni­ko­le Pa­ši­ća i dr [Miroslava] Spa­laj­ko­vi­ća3, srp­skog po­sla­ni­ka u Pe­tro­gra­du (Pe­ ters­burg, Ru­si­ja) 1909. go­di­ne. U toj pre­pi­sci dr. Spa­laj­ko­vić upo­zo­ra­va da rat ne sme da se za­poč­ ne u Sr­bi­ji ne­go u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, i da za iz­bi­ ja­nje ra­ta pred sve­tom mo­ra da bu­de okri­vlje­na Au­stri­ja. Tre­ba­lo bi uze­ti u ob­zir da je Iz­ve­štaj pi­san deset go­di­na na­kon po­čet­ka Pr ­vog svet­skog ra­ta. Sve na­vo­de ma­jo­ra Šnagl Lu­dvi­ga, au­to­ra iz­ve­šta­ja, mo­že­mo pri­hva­ti­ti kao dru­go­ste­pe­ni iz­vor od­no­ sno kla­si­fi­ko­va­ti kao „me­mo­ar­sku gra­đu”. Ovim pri­lo­gom sam že­le­la da upo­znam is­tra­ži­va­ če sa či­nje­ni­com, da go­re na­ve­de­ni do­ku­ment, ko­ji se ču­va u Ar­hi­vu Voj­vo­di­ne, do sa­da ni­je ob­ ja­vlji­van. Sle­di ce­lo­ku­pan pre­vod iz­ve­šta­ja sa mo­jim in­ter­ ven­ci­ja­ma u ugla­stim za­gra­da­ma. Iz­ve­štaj ma­jo­ra, rat­nog sa­vet­ni­ka, Lu­dvi­ga Šna­gla iz Beč­kog ar­hi­va na­pi­san 28. ju­na 1924. go­di­ne, pod na­slo­vom Ubi­stvo Fran­ca Fer­di­nan­da u Sa­ra­ je­vu – Pri­log o uzro­ku iz­bi­ja­nja ra­ta. „28. ju­na obe­le­ža­va se de­se­to­go­di­šnji­ca od tra­gič­ ne smr­ti pre­sto­lo­na­sled­ni­ka sta­rog Hab­sbur­škog car­stva [Franca Ferdinanda] i nje­go­ve su­pru­ge ko­je su u aten­ta­tu ubi­le unajm­lje­ne ubi­ce u glav­ nom gra­du Bo­sne [Sarajevu]. Tog da­na 28. ju­na 1914. go­di­ne za grad Sa­ra­je­vo, ču­la je ce­la pla­ne­ta. Vest o tra­gič­noj smr­ti pre­sto­ lo­na­sled­ni­ka mu­nje­vi­tom br­zi­nom ob­ja­vlje­na je či­ta­vom sve­tu pu­tem te­le­fo­na i te­le­graf­skih ži­ca, zbog če­ga je čo­ve­čan­stvo u tom tre­nut­ku pot­pu­ no za­ne­me­lo. Evro­pa u ko­joj vi­še od po­la ve­ka ni­je bi­lo ne­kog ve­li­kog ra­to­va­nja, na­la­zi­la se na pra­gu naj­ve­ćeg ra­ta od svih ra­to­va. U sle­de­ćim re­do­vi­ma že­lim da pre­do­čim či­ta­o­cu tu­žne do­ga­đa­je od 28. ju­na 1914. go­di­ne, de­lom iz sop­stve­nih is­ku­sta­va ko­je sam imao kao oče­vi­ Za vre­me pr­vog svet­skog ra­ta bio je po­sla­nik Kra­lje­ vi­ne Sr­bi­je u Pe­tro­gra­du (Ru­si­ja). Spa­laj­ko­vić Zo­ran, Po­li­tič­ko za­ve­šta­nje srp­skom na­ro­du dr. Mi­ro­sla­va Spa­ laj­ko­vi­ća, Be­o­grad 2002, 3. 3

84


Ili­dži. U na­red­na dva da­na [26. i 27. jun], zbog ne­vre­me­na i obil­nih ki­ša, pre­s to­lo­na­sled­nik je u prat­nji Kon­ra­da (G.d.I.v. Con­rad) še­fa ge­ne­ral­šta­ ba, pu­to­vao dva da­na do ma­ne­var­skih po­lja vo­ zom, oda­kle je ka­sni­je na ko­nju od­ja­hao do svo­je voj­ske. Mno­go pu­ta je Voj­vo­da tra­žio od ko­man­da­na­ta voj­nih je­di­ni­ca in­for­ma­ci­je o pri­pre­ma­ma voj­nih ve­žbi, po­seb­no zah­te­va­ju­ći sve po­dat­ke i po­je­ di­no­sti ve­za­ne za odr­ža­va­nje ovih ma­ne­va­ra. Is­ tra­ži­va­nja ko­ja su bi­la ob­ja­vlje­na po­sle aten­ta­ta, go­vo­re o to­me da je Franc Fer­di­nand tih da­na bio ve­o­ma uz­ne­mi­ren, po pi­ta­nju svo­je lič­ne si­gur­ no­sti. Na­kon što je Voj­vo­da tog 27. ju­na de­li­mič­no ob­i­ šao voj­sku, u po­sle­po­dnev­nim ča­so­vi­ma usle­dio je ’sig­nal za pre­kid ve­žbi’, po­sle če­ga se pre­ma već utvr­đe­nom pro­to­ko­lu vra­tio u Ili­džu, gde je bi­la pla­ni­ra­na ve­če­ra za 19 ča­so­va.

Ka­da je tre­ba­lo da se utvr­di pro­gram i ma­pa pu­ta kre­ta­nja Fran­ca Fer­di­nan­da za pe­ri­od od 23. do 30. ju­na do­šlo je do raz­mi­mo­i­la­že­nja u mi­šlje­nji­ma u voj­no-bez­bed­no­snim kru­go­vi­ma, me­đu ko­ji­ma se naj­vi­še is­ti­cao grof Ti­sa (Graf Tis­za), ko­ji je po­ ku­šao da od­vra­ti voj­vo­du od pu­ta u Bo­snu. Me­ đu­tim, voj­vo­du je od­li­ko­vao ta­kav ka­rak­ter ko­ji mu ni­je do­zvo­lja­vao da la­ko me­nja od­lu­ke. Kra­jem ma­ja 1914. go­di­ne vla­da u Bo­sni i Her­ce­ go­vi­ni bi­la je upo­zna­ta sa in­for­ma­ci­jom da je ne­ mač­kog ge­ne­ral­nog kon­zu­la upo­zo­rio ne­ko od „mla­dih Slo­ve­na” na pla­ni­ra­ni aten­tat, i te okol­no­ sti ni­su sme­le bi­ti za­ne­ma­re­ne pri pla­ni­ra­nju pu­ to­va­nja pre­sto­lo­na­sled­ni­ka.

85

Ma­ne­vri su bi­li pla­ni­ra­ni za 26. i 27. jun na te­ri­to­ri­ ji me­sta Tar­čin, 16 km za­pad­no od Ili­dže, i tre­ba­li su uz po­moć za­jed­nič­kog ra­da voj­ske sa svom voj­ nom i rat­nom opre­mom, da pri­ka­žu sli­ku stvar­nih rat­nih pri­li­ka na te­re­nu. Voj­vo­da je kre­nuo na put iz Be­ča 23. ju­na 1914. go­ di­ne. U Tr­stu je usle­di­lo nje­go­vo ukr­ca­va­nje na S.M.S. Vi­ri­bus uni­tis [austro-ugar­ski boj­ni voj­ni brod kla­se Te­get­hof, Te­get­thof] u prat­nji po­mor­ske eska­ dri­le pri­speo je 25. ju­na na ušće Ne­re­tve kod Met­ ko­vi­ća. Od Met­ko­vi­ća put je na­sta­vljen vo­zom za Ili­džu. Pu­to­va­nje je na­krat­ko bi­lo pre­ki­nu­to u Mo­ sta­ru da bi voj­vo­da ob­i­šao ovaj grad. Že­le­znič­ka pru­ga je i pro­tiv vo­lje pre­sto­lo­na­sled­ni­ka, bi­la stro­ go ču­va­na, na od­re­đe­nim punk­to­vi­ma po­kri­ve­na stra­žar­skim me­sti­ma, a te na­red­be mo­ra­le su bi­ti stro­go po­što­va­ne i zbog voj­vot­ki­nje ko­ja je ko­ri­sti­ la pre­voz že­le­zni­ce iz Bo­san­skog Bro­da za Sa­ra­je­vo. Pre­ma pred­vi­đe­nom pro­to­ko­lu voj­vot­ki­nja se sre­ la sa svo­jim su­pru­gom Fran­com Fer­di­nan­dom u

vi­so­čan­stvu, Vaš pot­či­nje­ni, Franc.” Mi­sli se na me­sto Bad Išl (Bad Ischl) ko­je se na­la­zi u ju­ žnom de­lu Gor­nje Au­stri­je, a ko­je je bi­lo u do­ba Hab­sbur­ go­va­ca od­ma­ra­li­šte car­ske po­ro­di­ce. 4

/

„Do­zvo­li­te Va­še vi­so­čan­stvo da iz­ra­zim svo­je naj­ du­blje po­što­va­nje i ve­li­ko za­do­volj­stvo što ste Vi le­po i udob­no pu­to­va­li [do Va­še Rezidencije] u Išl, i na­dam se da će Vam bo­ra­vak bi­ti pri­ja­tan i uči­ni­ ti Vas sreć­nim. Ujed­no že­lim da Vas iz­ve­stim da je moje pu­to­va­nje do sa­da pro­te­klo u naj­bo­ljem mo­ gu­ćem re­du, bez ob­zi­ra na vre­men­ske ne­po­go­de. Na pu­tu do Mo­sta­ra pra­ti­la nas je ve­li­ka vru­ći­na, ali do­ček ko­ji nam je ta­mo pri­re­đen bio je ve­li­čan­ stven. Ipak, ju­če pri­li­kom odr­ža­va­nja voj­nih ve­žbi to­li­ko je bi­lo ve­li­ko ne­vre­me da je jed­na voj­na ko­ lo­na čak upa­la u ki­šnu olu­ju. Sre­ćom, da­nas se vre­me po­pra­vi­lo ta­ko da sam na­kon ’sig­na­la za pre­kid ve­žbi’, mo­gao da pri­su­stvu­jem de­li­mič­noj smo­tri voj­ske. Sprem­nost na­ših oru­ža­nih sna­ga je na vi­so­kom ni­vou i za sva­ku po­hva­lu. Na­šu voj­sku kra­si vi­sok ste­pen ob­u­če­no­sti, iz­van­re­dan duh, kao i ve­li­ka spo­sob­nost de­lo­va­nja na sa­mom te­ re­nu. Mo­gao sam da pri­me­tim da voj­ni­ci de­lu­ju sve­že i da su od­lič­nog ras­po­lo­že­nja. Su­tra uju­tro ću po­se­ti­ti Sa­ra­je­vo i uve­če ću ot­pu­to­va­ti [za Beč]. Du­bo­ko se kla­njam Va­šem

N OVA M I SAO

U pro­to­ko­lu voj­nih ve­žbi za Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu ko­ju je sa­či­nio šef Ge­ne­ral­šta­ba [G.d.I.v. Con­rad] i Oskar Po­ćo­rek (Oskar Po­ti­o­rek), ge­ne­ral ar­ti­lje­ri­je, 24. fe­bru­a­ra 1914. go­di­ne, ube­le­žen je me­sec jun, kao ter­min ka­da će voj­nim ma­ner­vi­ma pri­su­stvo­ va­ti ko­man­dat svih oru­ža­nih sna­ga, Franc Fer­di­ nand.

To što je voj­vo­da re­kao ca­ru da ne­ra­do pu­tu­je u Bo­snu zbog vru­ći­ne, mo­že se tu­ma­či­ti kao iz­go­vor za ono što ni­je hteo jav­no da ka­že, a to je bi­lo mrač­no na­slu­ći­va­nje pred­sto­je­će opa­sno­sti.

Istog da­na u 16h Voj­vo­da Franc Fer­di­nand po­slao je sle­de­ći te­le­gram ca­ru Jo­ze­fu, ko­ji je tre­bao da ot­pu­tu­je u me­sto Išl4 (Ischl):

/

Franc Fer­di­nand nad­voj­vo­da – pre­sto­lo­na­sled­nik još je za vre­me car­skih voj­nih me­ne­va­ra u Če­škoj 1913. go­di­ne, iz­ra­zio na­me­ru da že­li da pu­tu­je u Bo­snu, ka­ko bi pri­su­s tvo­vao voj­nim ve­žba­ma anek ­ti­ra­nih ze­ma­lja. Pre­sto­lo­na­sled­ni­ko­va že­lja da ot­pu­tu­je u Bo­snu bi­la je od ve­li­kog in­te­re­sa za sa­mu di­na­sti­ju, jer još od au­strij­skog prin­ca Ru­dol­ fa, ni­je­dan car ni­je po­se­tio no­vo­ste­če­ne pro­vin­ci­je.

Na pri­je­mu voj­vo­de kod ca­ra [Jozefa], voj­vo­da Franc Fer­di­nand iz­ja­vio je da ne­ra­do pu­tu­je za Bo­ snu, za­to što ne pod­no­si ve­li­ku vru­ći­nu. Tom pri­ li­kom, iz­dej­stvo­vao je kod ca­ra odo­bre­nje da nje­ go­va su­pru­ga, voj­vot­ki­nja So­f i­ja fon Ho­en­berg (Sop­hie von Ho­hen­berg) u isto vre­me do­pu­tu­je u Ili­džu kod Sa­ra­je­va.

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

dac, a de­lom iz iz­vo­ra ko­je sam pro­na­šao u Rat­ nom ar­hi­vu [u Beču].

Iz vo­za je pre­sto­lo­na­sled­nik, ma­šu­ći ru­kom po­ zdra­vljao svo­ju hra­bru voj­sku, ko­ja se is­ta­kla na ma­ne­vri­ma.


glav­ni dvor­ski upra­vi­telj ba­ron Ru­mer­skirh (Ru­ mer­skirch) i ta­bor­ski ađu­tant, ge­ne­ra­la ar­ti­lje­ri­je, pot­pu­kov­nik fon Me­ri­ci (Obstlt.v, Me­riz­zi). Bom­ba je pot­pu­no ošte­ti­la au­to­mo­bil, zbog če­ga je grof Bos do­bio lak­še po­vre­de, a pot­pu­kov­nik fon Me­ ri­ci za­do­bio ra­nu na po­tilj­ku, ko­ja je ja­ko kr­va­ri­la. Na tre­ćem au­to­mo­bi­lu u ko­lo­ni, od eks­plo­zi­je su po­pu­ca­la sta­kla, a u nji­ma su se na­la­zi­li Na­čel­nik voj­ne kan­ce­la­ri­je pre­sto­lo­na­sled­ni­ka, pu­kov­nik dr Bar­dolf (dr. Bar­dolff), ma­jor He­ger (Höger) i sa­vet­ nik vla­de, dvor­ski le­kar dr Fi­šer (dr. Fischer) i pot­ pu­kov­nik Eger (Oblt.i.d.R. Eg­ger). Pri­li­kom eks­plo­zi­je bom­be, pre­sto­lo­na­sled­nič­ki par je ostao ne­po­vre­đen, ko­lo­na je au­to­mat­ski za­u­sta­vlje­na a grof Ha­rah (Har­rach) je po­slat da pro­ve­ri šta se de­ša­va.

Na Voj­vo­din te­le­gram car je od­go­vo­rio 28. ju­na u 11 ča­so­va, on­da ka­da pre­sto­lo­na­sled­nik i nje­go­va su­pru­ga ni­su vi­še bi­li me­đu ži­vi­ma. Car pi­še: „Iskre­no, ve­o­ma sam sre­ćan zbog Va­šeg iz­ve­šta­ja i ne sum­njam u Va­šu kom­pe­tent­nost ka­ da je u pi­ta­nju voj­na ob­u­če­no­sti XV i XVI pu­ka. Ve­ruj­te da su mo­ja oče­ki­va­nja is­pu­nje­na. Iz Va­šeg pi­sma mo­gu da za­klju­čim da mo­že­mo ima­ti pu­no po­ve­re­nje u ge­ne­ra­la ar­ti­lje­ri­je Oska­ra Po­ćo­re­ka. Franc Jo­zef.” * * * Te sud­b o­n o­sne ne­d e­lje, 28. ju­n a, osva­nuo je sun­čan dan na srp­ski pra­znik Vi­dov­dan (St. Ve­it­s­ tag-15. jun po sta­rom ka­len­da­ru) naj­ve­ći ver­ski pra­znik za pra­vo­slav­ne Sr­be. Ovaj da­tum je ve­o­ma zna­ča­jan za srp­ski na­rod, jer se istog da­na 1389. go­di­ne do­go­dio boj na Ko­so­ vu (Am­sel­feld). Ta­da­šnja srp­ska voj­ska je po­ra­že­na [od Turaka] a srp­ski knez La­zar po­lo­žio je svoj ži­vot za slo­b o­du. Ovaj isto­rij­ski da­tum za sav srp­ski na­rod pred­sta­vlja sim­bo­li­ku ve­či­te te­žnje za slo­ bo­dom. Sve­ča­na po­se­ta Voj­vo­de Fran­ca Fer­di­nan­da isto­ga da­na ka­da su i Sr­bi pro­sla­vlja­li Vi­dov­dan, sma­tra­ na je me­đu srp­skim sta­nov­ni­štvom, kao ve­li­kom pro­vo­ka­ci­jom od stra­ne Mo­nar­hi­je. Pre­ma već utvr­đe­nom pro­to­ko­lu u Ili­dži u ho­te­lu „Bo­sna” u 9 ča­so­va, odr­ža­na je sve­ča­na mi­sa, na­

kon če­ga je pre­sto­lo­na­sled­nič­ki par, po­seb­nim vo­zom na­sta­vio pu­to­va­nje za Sa­ra­je­vo. Voj­ska, ko­ja se vra­ća­la sa ma­ne­va­ra­skih po­lja i pri­ mi­ca­la Sa­ra­je­vu, bi­la je usme­re­na ka lo­go­ru kod Bla­žu­ja, jer ni­je sme­la da uđe u grad za vre­me po­ se­te pre­sto­lo­na­sled­ni­ka i nje­go­ve su­pru­ge. Na­kon što su pre­sto­lo­na­sled­nik i nje­go­va prat­nja po­se­ti­li ’Fi­li­po­vi­ćev lo­gor’ u 10 ča­so­va, po­sle to­ga na­sta­vi­lo se sa vo­žnjom do Grad­ske ku­će u Sa­ra­ je­vu. Is­pred Voj­vo­di­nog au­to­mo­bi­la, išlo je vo­zi­lo sa po­li­cij­skim ko­ma­dan­tom i vla­di­nim ko­me­sa­rom dr Ger­de (Dr. Ger­de), sa ko­ji­ma je bio gra­do­na­čel­ nik Fe­him Ćur­čić, efen­di­ja. Ka­da je au­to pre­sto­lo­na­sled­nič­kog pa­ra, za­jed­no sa ge­ne­ra­lom ar­ti­lje­ri­je [Oskar Poćorek], pro­šao pra­znič­no oki­će­nim de­lom Ape­lov ke­ja (Ap­pel Qu­ ai), ko­ji se na­la­zi iz­me­đu re­ke Mi­ljac­ke i uli­ce Franc Jo­ze­fa, a bli­zu Ko­man­de utvr­đe­nja u 10. 25h za­ ču­la se de­to­na­ci­ja slič­na to­pov­skoj balj­bi. Bom­ba je po­go­di­la au­to. Šok i pre­stra­vlje­nost je ob­u­ze­la sve pri­sut­ne. Ba­če­na bom­ba, za ko­ju je utvr­đe­no da je na­pra­vlje­na u Sr­bi­ji, pa­la je na otvo­re­ni krov au­ta pre­sto­lo­na­sled­nič­kog pa­ra i oda­tle se ot­ko­ tr­lja­la na le­vu stra­nu uli­ce, gde je eks­plo­di­ra­la i ošte­ti­la zad­nje toč­ko­ve au­to­mo­bi­la ko­ji se na­la­zio od­mah iza au­to­mo­bi­la pre­sto­lo­na­sled­ni­ka. U tom dru­gom au­to­mo­bi­lu, ko­jeg je ošte­ti­la bom­ ba, su se po­red šo­fe­ra na­la­zi­li: grof Aleks Bos Val­ dek (Alex. Bo­os-Wal­deck), na zad­njem se­di­štu gro­fi­ca La­njus (La­njus) dvor­ska da­ma voj­vot­ki­nje,

Iz ošte­će­nog au­to­mo­bi­la, ko­ji se na­la­zio iza Voj­ vo­di­nog, is­tr­čao je glav­ni dvor­ski upra­vi­telj [baron Rumerskirh] i od­mah po­tr­čao na­pred ka vo­zi­lu pre­sto­lo­na­sled­nič­kog pa­ra (broj ta­bli­ca A-118). Za njim je od­mah pri­sti­glo i tre­će vo­zi­lo u ko­jem se iz­me­đu osta­lih na­la­zio i dr Fi­šer, dvor­ski le­kar, ko­ ji po­vre­đe­nog pot­pu­kov­ni­ka fon Me­ri­ci­ja zbri­nuo u naj­bli­žoj gar­ni­zon­skoj bol­ni­ci. Po­što su Voj­vo­du de­talj­no iz­ve­sti­li o no­vo­na­sta­lim okol­no­sti­ma, i oba­ve­sti­li ga da je pot­pu­kov­nik Me­ ri­ci te­ško ra­njen, po­sle iz­ve­snog vre­me­na, ko­lo­na je na­sta­vi­la put do Grad­ske ku­će. Ne­u­spe­li aten­tat na Fran­ca Fer­di­nan­da po­ku­šao je da iz­vr­ši Ne­delj­ko Ča­bri­no­vić, Sr­bin iz Tre­bi­nja. Po­sle eks­plo­zi­je Ča­bri­no­vić je pre­sko­čio zid na ke­ ju i sko­čio u re­ku Mi­ljac­ku, gde ga je su­sti­gla po­li­ ci­ja i uhva­ti­la uz po­moć ber­be­ri­na Ma­ro­ši­ja (Ma­ ros­si)5 [mađarskog porekla] oče­vi­ca aten­ta­ta. Po­sle hap­še­nja, Ča­bri­no­vić je [u policiji] iz­ja­vio da se ka­je zbog uči­nje­nog de­la i da je po­ku­šao aten­ tat na pre­sto­lo­na­sled­ni­ka, jer mu je pre­do­če­no da je voj­vo­da Franc, ozna­čen kao glav­ni za­go­vor­nik ve­li­ke Au­stri­je ko­ja pre­ten­du­je da uni­šti Sr­bi­ju. Ka­da je ko­lo­na na če­lu sa pre­sto­lo­na­sled­ni­kom sti­gla pred Grad­sku ku­ću, gra­do­na­čel­nik Fe­him Ćur­čić, pot­pu­no pre­ne­ra­žen i šo­ki­ran onim što se do­go­di­lo, ipak je po­ku­šao da za­poč­ne svoj po­ zdrav­ni go­vor u čast Voj­vo­de, ali ga je Voj­vo­da pre­ki­nuo sle­de­ćim re­či­ma: „Go­spo­di­ne gra­do­na­ čel­ni­če, do­šli smo u pri­ja­telj­sku po­se­tu Sa­ra­je­vu, Ovaj po­da­tak se spo­mi­nje u sle­de­ćoj knji­zi: Aran­ka Ba­lint/Fi­lip Krč­mar, „Po­če­tak pr­vog svet­skog ra­ta u sve­ tlu Beč­ke­reč­ke štam­pe”, Isto­rij­ski ar­hiv Zre­nja­nin, Zre­ nja­nin 2014, 36. „Detalji o ubi­stvu pre­sto­lo­na­sled­nič­kog pa­ra” (Ein­zel­he­i­ten über die Tragödie des Kr­on­prin­zen­ pa­a­res” Gross-Bec­ske­re­ker Woc­hen­blatt, Nr. 27, 4. Ju­li 1914, S. 2-3) 5

86


Voj­vot­ki­nja So­fi­ja fon Ho­en­berg, ko­ja je tre­ba­la da se vra­ti u „Ko­nak”, za­mo­li­la je svog su­pru­ga da na­sta­vi pu­to­va­nje sa njim do Gar­ni­zon­ske bol­ni­ce, ka­ko bi za­jed­no po­se­ti­li pot­pu­kov­ni­ka Ma­ri­ci­ja, na šta je on od­mah pri­stao. Gra­do­na­čel­nik [Fehim Ćurčić] i vla­din ko­me­sar [dr. Gerde], ko­ji su se na­la­zi­li u vo­zi­lu is­pred au­to­mo­bi­ la pre­sto­lo­na­sled­nič­kog pa­ra, na­sta­vi­li su vo­žnju do [Garnizon­ske bolnice], ali pre­ko uli­ce Fran­ca Jo­ ze­fa, bez ob­zi­ra što je pr­vo­bit­na od­lu­ka bi­la dru­ga­ či­ja. Ka­da je au­to­mo­bil sa pre­sto­lo­na­sled­nič­kim pa­rom, ge­ne­ra­lom ar­ti­lje­ri­je [Oskarom Poćorekom] i gro­fom Ha­ra­hom, ko­ji je sta­jao na pod­no­žni­ku vo­zi­la, na stra­ni na ko­joj je se­deo Voj­vo­da, pri­sti­gao do ra­kr­sni­ce uli­ce Ape­lov ke­ja (Ap­pel Qu­ai) i Franc Jo­zef, au­to­mo­bil se za­u­sta­vio, jer je vo­zi­lo is­pred, iz ne­po­zna­tih raz­lo­ga skre­nu­lo u uli­cu Franc Jo­zef. [Sa Ape­lo­vog ke­ja se skre­će u uli­cu Franc Jozef]. Pre skre­ta­nja spor­nog au­to­mo­bi­la, ge­ne­ral ar­ti­lje­ ri­je Po­ćo­rek od­mah je uo­čio da se to vo­zi­lo kre­će u po­gre­šnom prav­cu, mi­mo do­go­vo­re­ne ru­te, i us­pla­hi­re­no do­vik­nuo: „Šta se ovo de­ša­va, kre­nu­li ste po­gre­šnim pu­tem, do­go­vo­re­no je da ko­lo­na ide pre­ko Ape­lo­vog ke­ja.” U istom tre­nut­ku za­ču­ lo se ne­ko­li­ko puc­nja. Na­i­me, aten­ta­tor Ga­vri­lo Prin­cip je is­ko­ri­stio da­tu si­tu­a­ci­ju ka­da je au­to­mo­

87

Upr­kos sve­mu, pa i po­be­sne­loj ma­si, ko­ja je na­sr­ nu­la na aten­ta­to­ra Prin­ci­pa, po­li­ci­ja je uz ve­li­ke na­po­re ipak us­pe­la da ga spr­o­ve­de u pri­tvor. Ovaj aten­tat, ko­ji je iz­vr­šen na Vi­so­kog go­sta od­no­sno pred­stav­ni­ka Mo­nar­hi­je Fran­ca Fe­r­di­nan­da, oka­ rak ­te­ri­san je od stra­ne mu­sli­man­skog sta­nov­ni­ štva kao ne­pri­me­ren, što je ka­sni­je re­zul­ti­ra­lo de­ mon­stra­ci­ja­ma pro­tiv Sr­ba. U me­đu­vre­me­nu, Voj­vot­ki­nji ko­ja se po­sle pr­vog puc­nja one­sve­sti­la i pa­la na ko­le­na svog su­pru­ga, Voj­vo­da se obra­tio sle­de­ćim re­či­ma: „ne­moj umre­ ti So­fi, osta­ni ti na­šoj de­ci.” U pr­vi mah, oni­ma ko­ ji su bi­li u naj­bli­žem okru­že­nju Voj­vo­de, on ni­je iz­gle­dao po­vre­đe­no, da bi na­kon ne­ko­li­ko se­kun­ di utvr­di­li da krv po­la­ko na­ta­pa nje­gov ka­put, po­ sle če­ga je on iz­gu­bio svest. Bi­lo je oči­gled­no da je aten­ta­tor bio ve­o­ma pre­ci­zan.

Voj­vo­da je do­ve­den u „Ko­nak” bez sve­sti. Tim le­ka­ ra je kon­sta­to­vao da mu sr­ce ve­o­ma sla­bo ku­ca, a da se puls je­dva ose­ća. Iz ra­ne na vra­tu i iz usta te­kla je krv. Ot­pri­li­ke po­sle 10 mi­nu­ta, u 11 ča­so­va pre pod­ne, na­stu­pi­la je smrt. Voj­vot­ki­nja, oko ko­je su se bri­nu­li gro­fi­ca La­njus i je­dan od le­ka­ra, bi­la je već pre­mi­nu­la ka­da su je do­ve­zli u „Ko­nak”. Pre­sto­ lo­na­sled­nič­ki par je bio sme­šten na pr­vom spra­tu „Ko­na­ka”. Usko­ro je pri­sti­gao dr Jo­zef Šta­dler (Jo­sef Sta­dler), sa­ra­jev­ski nad­bi­skup ko­ji je oči­tao po­sled­ nju mo­li­tvu nad od­rom pre­sto­lo­na­sled­nič­kog pa­ra. Na­knad­no je utvr­đe­no da je voj­vot­ki­nja na či­jem te­lu ni­su mo­gle da se utvr­de tra­go­vi kr­vi, pre­mi­ nu­la zbog kr­va­re­nja unu­tra­šnjih or­ga­na, jer joj je zr­no pro­bi­lo de­snu stra­nu do­njeg tr­bu­ha i pre­se­ klo sto­mač­nu ve­nu.

/

Voj­vo­da Fer­di­nand je ovu pre­po­ru­ku od­luč­no od­ bio, ob­ja­sniv­ši da on pre sve­ga že­li da po­se­ti ra­ nje­nog pot­pu­kov­ni­ka Me­ri­ci­ja. Zbog ova­k ve Voj­ vo­di­ne od­lu­ke pr­vo­bit­na ru­ta kre­ta­nja ko­lo­ne je pro­me­nje­na i do­go­vo­re­no je da se ide Ape­lo­vim ke­jom do Gar­ni­zon­ske bol­ni­ce, ka­ko bi se na taj na­čin iz­be­gao pro­la­zak kroz grad.

Te­o­log Da­ni­jel Pu­šić, pr ­vi je su­sti­gao aten­ta­to­ra, Ga­vri­la Prin­ci­pa, 19-go­di­šnja­ka, gim­na­zi­jal­ca, srp­ ske na­ci­o­nal­no­sti, ro­đe­nog u Gra­ho­vu. U na­me­ri da po­beg­ne po­li­ci­ji i opi­ru­ći se hap­še­nju, Ga­vri­lo Prin­cip je svo­jim pi­što­ljem Brow­nin uda­rio po­li­caj­ ca Spa­ho­vi­ća u gla­vu.

N OVA M I SAO

Pro­to­kol je da­lje pred­vi­đao po­se­tu Na­rod­nom mu­ze­ju, pre­ko Ape­lo­vog ke­ja i uli­ce Franc Jo­zef – Če­ma­lu­še. Ta­da je Voj­vo­da upi­tao Oska­ra Po­ćo­ re­ka ge­ne­ra­la ar­ti­lje­ri­je, ka­k va je bez­bed­no­sna si­tu­a­ci­ja i da li ko­lo­na mo­že slo­bod­no da na­sta­vi put da­lje ili po­sto­ji opa­snost od ne­kog sle­de­ćeg aten­tat. Ge­ne­ral ar­ti­lje­ri­je Po­ćo­rek od­go­vo­rio je, da pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, opa­snost vi­še ne po­sto­ji i pred­lo­žio, da se ili di­rekt­no ode u „Ko­nak”, ili u Mu­zej, ali da se po sva­ku ce­nu iz­beg­ne pro­la­ zak kroz grad. Što se ti­če na­stav­ka pu­ta, ta­da­šnji vla­din ko­me­sar [dr Gerde] se ta­ko­đe slo­žio sa sta­ vom ge­ne­ra­la ar­ti­lje­ri­je [Oskar Poćorek].

Na­stao je op­šti me­tež, i sva ta pri­sut­na ma­sa ras­ tr­ča­la se na sve stra­ne ka­ko bi uhva­ti­li aten­ta­to­ra.

Pre­sto­lo­na­sled­nič­ki au­to­mo­bil od­mah bi­va od­ve­ žen u obli­žnji „Ko­nak”. Go­spo­da iz prat­nje, ko­ja su se na­la­zi­la u vo­zi­li­ma u ko­lo­ni iza pre­sto­lo­na­sled­ nič­kog pa­ra, po­sle puc­nja­ve is­ko­či­li su iz svo­jih vo­zi­la i po­tr­ča­li ka me­stu ne­sre­će. Ba­ron Mor­sej (Mor­sey) uče­stvo­vao je u hap­še­nju Prin­ci­pa, a ma­ jor Hu­ten­bre­ner (Hütten­bren­ner) po­bri­nuo se da obez­be­di le­kar­sku ne­gu i upu­tio se u „Ko­nak” u ko­jem je na­i­šao na vi­šeg štab­skog le­ka­ra dr Vol­ fgan­ga (dr. Wol­fgang) i le­ka­ra re­gi­men­te dr Ba­je­ra (Rg­tarzt dr. Bayer). Te­le­fo­nom su po­z va­na još tri le­ka­ra da do­đu iz Gar­ni­zon­ske bol­ni­ce, me­đu­tim, sva­ka in­ter­ven­ci­ja je bi­la uza­lud­na.

/

Po­sle po­ku­ša­ja aten­ta­ta, ona­ko ka­ko je već bi­lo pred­vi­đe­no pro­gra­mom, su­pru­ga pre­sto­lo­na­sled­ ni­ka, voj­vot­ki­nja So­fi­ja fon Ho­en­berg po­sle pr­vo­ bit­nog šo­ka, na pr­vom spra­tu sa­ra­jev­ske Grad­ske ku­će or­ga­ni­zo­va­la je pri­jem za sve vi­đe­ni­je že­ne tur­skih gla­ve­ši­na.

bil pre­sto­lo­na­sled­ni­ka za­stao na spor­noj ras­kr­sni­ ci, i upu­cao iz pi­što­lja Fran­ca Fe­r­di­nan­da i nje­go­vu su­pru­gu.

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

a Sa­raj­li­je ba­ca­ju bom­be na nas. To je po­bu­na! Sa­da mo­že­te da na­sta­vi­te da­lje.”


Do­ka­za za to ima do­volj­no, a je­dan od ta­kvih pro­ na­đen je sle­de­ćem pi­smu ko­je je upu­tio dr [Miroslava] Spa­laj­ko­vić, ta­da­šnji po­sla­nik iz Pe­tro­ga­ra­da u Ru­si­ji, pred­sed­ni­ku srp­ske vla­de Ni­ko­li Pa­ši­ću, 9. ja­nu­a­ra 1909. go­di­ne. Ovo pi­smo je pro­na­đe­no na­kon za­u­zi­ma­nja Be­o­ grad 1915. go­di­ne u pi­sa­ćem sto­lu pred­sed­ni­ka vla­de Ni­ko­le Pa­ši­ća. „Ako bu­de do­šlo do ra­ta, taj rat ne sme bi­ti za­po­ čet u Sr­bi­ji. Sr­bi­ja ne bi sme­la da­ti ni­je­dan po­vod za iz­bi­ja­nje ra­ta i mo­ra­la bi se spre­či­ti sva­ka mo­gu­ ća pro­vo­ka­ci­ja na gra­ni­ca­ma ili bi­lo ka­k va dru­ga di­plo­mat­ska ne­do­lič­nost, po­go­to­vo ne na ra­čun go­spo­đe For­gač, [supruge au­stro­u­gar­skog di­plo­ ma­te, ma­đar­skog porekla]. Rat mo­ra da se za­poč­ne u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. Sve­tu mo­ra da se pred­sta­vi, da taj na­rod ta­mo že­li rat. To­ga se Au­stri­ja naj­vi­še pri­bo­ja­va. Sr­bi­ja mo­ra da se dr­ži po stra­ni, to­li­ko du­go ko­li­ko god jo to bu­du do­zvo­lja­va­le okolno­ sti i ne sme do­zvo­li­ti da se pro­li­je krv, dok god to Au­stri­ja to ne bu­de iza­zva­la. Au­stri­ja mo­ra bi­ti okri­ vlje­na pred sve­tom za taj rat. To lju­di u Sr­bi­ji mo­ ra­ju ve­o­ma ozbilj­no da shva­te.”

Na­i­me, de­lo­vi ma­te­ri­ja­la sa se­di­šta, spre­či­li su oti­ ca­nje kr ­vi. Pro­jek­til, ko­ji je voj­vo­di za­dao smr­to­ no­snu ra­nu, pre to­ga je pro­bio krag­nu uni­for­me sa de­sne stra­ne, pre­se­kao mu vrat­nu aor­tu i za­u­ sta­vio se u vrat­nom pr­šlje­nju kič­me, što je i pro­u­ zro­ko­va­lo smrt pre­sto­lo­na­sled­ni­ka. (...) Te­la voj­vo­de i voj­vot­ki­nje su bal­za­mo­va­na, i po­ sta­vlje­na u mr­t vač­ke san­du­ke na pr­vom spra­tu „Ko­na­ka”, a ofi­ci­ri Sa­ra­jev­skog ga­r­ni­zo­na i voj­ska Lič­ne gar­de, is­pra­ti­la je po­smrt­ne ostat­ke voj­vo­de Fran­ca Fe­r­di­nan­da i nje­go­ve su­pru­ge. (...) Da­na 29. ju­na u Sa­ra­je­vu voj­ni pre­ki sud je pro­gla­ sio van­red­no sta­nje, a te­la pre­sto­lo­na­sled­ni­ka i nje­go­vre su­pru­ge is­pra­će­na su na že­le­znič­ku sta­ ni­cu u 19.10, uz pri­gu­še­no do­bo­va­nje do­bo­ša­ra Mi­a­he­la (G.d.J. Mic­hael), gr­mlja­vi­nu grad­skih to­ po­va, ko­ji­ma je ko­man­do­vao ko­man­dant spr­o­vo­ da Apel (Edl. v. Ap­pel), i zvo­nja­vu cr­kve­nih zvo­na. Za po­tre­be pre­no­še­nja nji­ho­vih te­la or­ga­ni­zo­van je van­red­ni voz do gra­da Met­ko­vić. Iz Met­ko­vi­ća voj­nim bro­dom S.M.S. Vi­ri­bus-om­ uni­tis, pre­sto­lo­ na­sled­nič­ki par 2. ju­la bi­va pre­ba­čen u Trst. Oda­tle su nji­ho­va te­la trasnpor­to­va­na že­le­zni­com za Beč u ko­ji su sti­gli iste ve­če­ri. Voz ža­lo­sti sa te­li­ma pre­sto­lo­na­sled­nič­kog pa­ra pro­šao je po­red voj­nog špa­li­ra Beč­kog gar­ni­zo­na na beč­koj že­lje­znič­koj sta­ni­ci i da­lje kre­nuo ka uli­ ci Princ Eu­gen [Prinz Eu­gen je uli­ca ko­ja okru­žu­je

cen­tar Be­ča do Bur­ga, Burg-mi­sli se na Hof­burg – re­zi­den­ci­ju Hab­sbur­go­va­ca u Beču]. Na­kon što je 3. ju­la u 16 ča­so­va usle­dio po­sled­nji po­men, pre­sto­lo­na­sled­nič­ki par je pre­ve­zen u ve­ čer­njim sa­ti­ma (22h) na za­pad­nu beč­ku že­le­znič­ku sta­ni­cu, sa ko­je su da­lje, na osno­vu te­sta­men­ta voj­vo­de, pre­ve­že­ni do grob­ni­ce Art­šte­ten kod Po­ hlar­na (Artstätten bei Pöchlern). Svi ta­da­šnji vi­so­ki zva­nič­ni­ci stra­nih ze­ma­lja ko­ji su do­šli da iz­ja­ve sa­u­če­šće ca­ru Jo­ze­fu naj­o­štri­je su osu­di­li gnu­sni zlo­čin, ko­ji se do­go­dio u Sa­ra­je­ vu. Ubi­stvo pre­sto­lo­na­sled­ni­ka oce­nje­no je kao naj­ne­pri­me­re­ni­ji i naj­bru­tal­ni­ji čin pro­tiv au­strij­ske Mo­nar­hi­je. Va­žno je na­po­me­nu­ti da su se po­sle aten­ta­ta, ne­ pre­sta­no odr­ža­va­le de­mon­stra­ci­je u ce­loj Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, zbog če­ga se mo­glo na­slu­ti­ti da će do­ći do ob­ja­ve ra­ta. Da će do­ći do Ve­li­kog svet­skog ra­ta, na­ro­či­to su uka­zi­va­la i is­tra­ži­va­nja i in­for­ma­ci­je, ko­je su do­bi­ je­ne od or­ga­ni­za­to­ra aten­ta­ta. (...) Ne­po­sred­no pre kr­vo­pro­li­ća u Sa­ra­je­vu, srp­ski kralj Pe­tar se po­vu­kao sa pre­sto­la, a na­sle­dio ga je princ Alek­san­dar kao re­gent. Ta­da su za­po­če­te po­bu­ne u Sr­bi­ji pro­tiv Tur­ske i Hab­sbur­škog car­stva, ko­je su se sve vi­še ši­ri­le, jer su bi­le pot­stre­ki­va­ne i pot­po­ mog­nu­te od stra­ne naj­vi­ših kru­go­va ru­ske vla­sti.

Na osno­vu iz­ve­šta­ja srp­skih za­pi­sni­ča­ra, ko­ji su u to vre­me bi­li za­po­sle­ni u štam­pa­ri­ji, mo­glo se za­ klju­či­ti da je srp­ska kra­ljev­ska po­ro­di­ca bi­la ve­o­ma pre­ci­zno in­for­mi­sa­na o pla­ni­ra­nom aten­ta­tu. Za­to je te­ško po­ve­ro­va­ti da se ta­da­šnji princ Alek­san­dar [Karađorđević], za Us­krs 1914. go­di­ne, na­šao sa Ga­vri­lom Prin­ci­pom i Ne­delj­kom Ča­bri­no­vi­ćem iz pri­vat­nih raz­lo­ga, u srp­skoj dr­žav­noj štam­pa­ri­ji, či­ji je di­rek­tor ta­da bio Ži­vo­jin Da­čić, ko­me se ujed­ no i pri­pi­su­je ulo­ga or­ga­ni­za­to­ra ovog sa­stan­ka, jer je bio vr­lo bli­zak sa kra­ljev­skom po­ro­di­com i pred­stav­nik Na­rod­ne od­bra­ne6 . Kra­ljev­ska po­ro­di­ca [Karađorđević] je mo­ra­la zna­ti da će ubi­stvo pre­sto­lo­na­sled­ni­ka do­ve­sti do fa­tal­ nih po­sle­di­ca i da će taj čin bes­po­vrat­no na­ru­ši­ti me­đu­dr­žav­ne od­no­se Sr­bi­je i Au­stri­je. Na osno­vu na­red­be biv­šeg au­strij­skog dr­žav­nog se­kre­ta­ra Ba­u­er dr Otoa (dr Ot­to Ba­u­er), dr­žav­ni ar­hi­var dr Gos (dr. Go­os) sa­sta­vio je do­ku­ment u ko­me se ka­že da se kri­vi­ca za iz­bi­ja­nje ra­ta pri­pi­su­ je Hab­sbur­škom car­stvu, što se u pot­pu­no­sti po­ du­da­ra sa kon­sta­ta­ci­ja­ma iz pret­hod­no ci­ti­ra­nog pi­sma dr Spa­laj­ko­vi­ća.” Do­ku­ment se za­vr­ša­va svo­je­ruč­nim pot­pi­som ma­ jo­ra Lu­dvig Šna­gla. n Isto­ri­ja srp­skog na­ro­da, VI-1, Be­o­grad 1994, 169. (Di­mi­ tri­je Đor­đe­vić). Na­rod­na od­bra­na je bi­la na­ci­o­nal­na or­ga­ni­za­ci­ja u Kra­lje­vi­ni Sr­bi­ji osno­va­na 1908. go­di­ne (u vre­me aneksione kri­ze) u Be­o­gra­du, kao pro­test pro­ tiv ne­le­gal­ne anek­si­je pro­vin­ci­je Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne od stra­ne Au­stro­u­gar­ske. 6

88


ne­sve­sno su že­le­le naš sjaj­ni rat”

PA­C I­FI­S TIČ­K I DIS­K URS U DE­L I­M A VIR­DŽI­N I­J E VULF

S

pre­ga pa­ci­f i­stič­kog i fe­mi­ni­stič­kog knji­žev­ no-teo­rij­skog dis­kur­sa u pr ­voj po­lo­vi­ni 20. ve­ka sa­dr­ža­na je u de­li­ma en­gle­ske spi­sa­te­lji­ce Vi­r­dži­ ni­je Vulf (Ade­li­ne Vi­r­gi­nia Wo­olf, 1882-1941). Još je pr­vih de­ce­ni­ja 20. ve­ka Vir­dži­ni­ja Vulf (u knji­zi „Sop­ stve­na so­ba”, 1925. i ese­ju „Tri gvi­ne­je”, 1938) pr­o­ ble­ma­ti­zo­va­la ade­kvat­nost ce­lo­kup­ne pi­sa­ne isto­ ri­je oce­nju­ju­ći je kao ne­do­volj­nu i ne­kom­pe­tent­nu.

Hi­je­ra­r­hi­ja u vred­no­va­nju isto­rij­skih do­ga­đa­ja i ko­lek­tiv­nog pam­će­nja u ko­ji­ma do­mi­nant­no me­ sto pri­pa­da ve­li­kim po­li­tič­kim na­ra­ti­vi­ma, kao što su ra­to­vi i na­ci­o­nal­nim ju­na­ci­ma, kao što su voj­sko­ vo­đe i dr­žav­ni­ci, od­ra­ža­va hi­je­ra­r­hi­ju pa­tri­jar­ha­ta. Za­to Vi­r­dži­ji­ja Vulf sta­vlja na­gla­sak na kre­i­ra­nje fe­mi­ni­stič­ke isto­ri­o­gra­fi­je u ko­joj se žen­ska za­la­ga­ nja i nji­ho­va de­la ne­će pro­ce­nji­va­ti i vred­no­va­ti ko­riš­će­njem stra­te­gi­ja i tak­ti­ka do­mi­nant­no muš­ke kul­tu­re ko­joj pri­pa­da­ju, već kon­stru­i­sa­njem no­vih in­ter­pre­ta­tiv­nih okvi­ra. Po­la­ze­ći od sa­zna­nja da

U že­lji da po­beg­nu iz pa­tri­jar­hal­ne pod­re­đe­no­sti, gde se brak nu­di kao je­di­na pro­fe­si­ja za že­ne sred­ nje kla­se, one su „sve­sno že­le­le da „na­đu sjaj­nu Im­ pe­ri­ju”; ne­sve­sno su že­le­le naš sjaj­ni rat”. U ovom seg­men­tu se oči­tu­je za­tvo­re­ni krug mar­gi­nal­nog po­lo­ža­ja u ko­jem se že­ne na­la­ze. U na­sto­ja­nju da is­ko­ra­če u jav­nu sfe­ru, one za­pra­vo po­dr­ža­va­ju pa­ tri­jar­hal­ni i mi­li­ta­ri­stič­ki si­stem vred­no­sti ko­ji su iz­ gra­di­li nji­ho­vi mu­že­vi. „Ka­ko bi­smo dru­ga­či­je mo­gle da ob­ja­sni­mo tu za­pa­nju­ju­ću eks­plo­zi­ju ela­na iz av­gu­sta 1914. go­di­ne ka­da su obra­zo­va­ne kće­ri obra­ zo­va­nih muš­ka­ra­ca, po­hr­li­le u bol­ni­ce, a ne­ke od njih i da­lje u prat­nji slu­žav­ki, vo­zi­le ka­mi­o­ne, ra­di­le u po­lju i u fa­bri­ka­ma mu­ni­ci­je, ko­ri­ste­ći pri­tom svo­ je ogrom­ne za­li­he šar­ma i sa­o­se­ća­nja da bi ube­di­le mla­di­će da je he­roj­ski bo­ri­ti se u ra­tu, a da ra­nje­ni u bor­bi za­slu­žu­ju svu nji­ho­vu bri­gu i hva­lu”. Vir­dži­ni­ja Vulf za­klju­ču­je da i muš­kar­ci i že­ne ima­ ju isti cilj a to je spre­ča­va­nje ra­ta i „poš­to­va­nje

Hi­je­rar­hi­ja u vred­no­va­nju isto­rij­skih do­ga­đa­ja i ko­lek­tiv­nog pam­će­nja u ko­ji­ma do­mi­nant­no me­sto pri­pa­da ve­li­kim po­li­tič­kim na­ra­ti­vi­ma, kao što su ra­to­vi i na­ci­o­nal­nim ju­na­ci­ma, kao što su voj­sko­vo­đe i dr­žav­ni­ci, od­ra­ža­va hi­je­rar­hi­ju pa­tri­jar­ha­ta.

89

/

pro­fe­si­ja za že­ne sred­nje kla­se, one su „sve­sno že­le­le da „na­đu sjaj­nu Im­pe­ri­ju”;

N OVA M I SAO

U že­lji da po­beg­nu iz pa­tri­jar­hal­ne pod­re­đe­no­sti, gde se brak nu­di kao je­di­na

/

Piše: Lela Vujošević

U po­li­tič­kom ese­ju „Tri gvi­ne­je”, na­pi­sa­nom u me­ đu­rat­nom pe­ri­o­du (1938), na osno­vu is­ku­sta­va iz Pr­vog svet­skog ra­ta i pret­nje od na­do­la­ze­ćeg fa­ ši­zma, Vi­r­dži­ni­ja Vulf u pi­smu na­vod­nom pri­ja­te­lju, obra­zla­že te­zu da je rat „var­var­stvo”, „ne­pod­noš­ ljiv, gro­zan i be­sti­ja­lan”, i da ko­ren mi­li­ta­ri­zma, kao druš­t ve­nog sta­nja, le­ži u ljud­skoj pri­ro­di, ali se raz­vi­ja u pa­tri­jar­hal­nom ustroj­stvu druš­tva. Ia­ko su in­stink­ti u ma­njoj ili ve­ćoj me­ri za­jed­nič­ka od­ li­ka oba po­la, ra­to­va­nje je od­u­vek bi­lo muš­ka, a ne žen­ska na­vi­ka. Bi­lo da je ona sklo­nost mi­li­ta­ri­ zmu uro­đe­na ili slu­čaj­na, za­ko­ni i druš­tve­na prak­ sa, raz­vi­li su tu raz­li­ku. Ret­ko se to­kom isto­ri­je do­ga­đa­lo da ljud­sko bi­će po­gi­ne od puš­ke ko­ju dr­ži že­na; ogrom­nu ve­ći­nu pti­ca i ži­vo­ti­nja ubi­li ste vi, a ne mi; a teš­ko je su­di­ti o onom što nam ni­je za­jed­nič­ko.

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

Su­prot­sta­vlje­ne vred­no­snim i in­sti­tu­ci­o­nal­nim ogra­ni­če­nji­ma

že­ne ži­ve u in­te­lek­tu­al­nom, kul­tur­nom i po­li­tič­kom sve­tu iz či­jeg su stva­ra­nja bi­le go­to­vo u pot­pu­no­ sti is­klju­če­ne i u ko­jem su bi­le pri­zna­te sa­mo kao „mar­gi­nal­ni gla­so­vi”, fe­mi­ni­zam od­ba­cu­je ka­no­ ni­zi­ra­nu isto­ri­ju i usme­ra­va se na stva­ra­nje sop­ stve­ne žen­ske tra­di­ci­je.


ve­li­kih prin­ci­pa – Prav­de, Jed­na­ko­sti i Slo­bo­de, ali su tak­ti­ke za nje­go­vo ostva­re­nje ra­zi­či­te. U že­na­ma sred­nje kla­se ona vi­di po­ten­ci­jal­no moć­nu si­lu pro­tiv mi­li­ta­ri­zma, ali za­klju­ču­je da one ne mo­gu da ostva­re svo­je po­ten­ci­ja­le dok su pod plaš­tom pa­tri­jar­ha­ta. Bor­ba za „na­šu do­mo­vi­nu” ne do­pri­ no­si pro­me­ni aut­saj­der­ske žen­ske po­zi­ci­je. Za­to u ese­ju „Tri gvi­ne­je” ona že­na­ma u rat­nim uslo­vi­ ma pred­la­že „ap­so­lut­nu rav­no­duš­nost”: pr­vo, že­ne ne tre­ba da ima­ju bi­lo ka­k vu di­le­mu oko bor­be­ nog an­ga­žo­va­nja, jer dr­ža­va ne sa­mo da ne oče­ ku­je od že­na, kao mar­gi­nal­ki, da se bo­re oruž­jem, već im to ni ne do­zvo­lja­va. Isto­vre­me­no, u skla­du sa de­mo­krat­skim prin­ci­pi­ma, že­ne tre­ba da poš­tu­ ju raz­vi­je­ne muš­ke in­stink­te za ra­to­va­njem, i da ih ne od­va­ra­ća­ju od njih. „Rav­no­duš­nost” se od­no­si i na kon­kret­ne po­stup­ke: u rat­nim uslo­vi­ma že­ne tre­ba da od­bi­ju „da ra­de na pro­iz­vod­nji mu­ni­ci­je ili na ne­go­va­nju rat­ni­ka”, ali i da, sle­de­ći pri­mer Ari­sto­fa­no­ve Li­zi­stra­te, od­bi­ju da is­pu­nja­va­ju svo­ ju osnov­nu (rod­nu) ulo­gu i da od­lo­že ra­đa­nje de­ce u rat­nim uslo­vi­ma, u ko­ji­ma de­ca po­sta­ju „to­pov­ sko me­so”. Ona sa­ve­tu­je že­na­ma da od­bi­ju učeš­će u „de­mon­stra­ci­ja­ma pa­tri­o­ti­zma” i „ma­ni­fe­sta­ci­ja­ ma na­ci­o­nal­ne oho­lo­sti”: voj­nim pa­ra­da­ma, „uru­ či­va­nja na­gra­da i svim slič­nim ce­re­mo­ni­ja­ma ko­je pod­sti­ču že­lju za na­me­ta­njem „na­še” ci­vi­li­za­ci­je ili „na­še” vla­sti dru­gim lju­di­ma. Ak­ti­van ot­por ra­tu že­ne naj­de­lo­t vor­ni­je mo­gu da da­ju pro­ši­ru­ju­ći ste­pen svo­jih gra­đan­skih pra­va – pra­va na sti­ca­nje svih ste­pe­na obra­zo­va­nja, eko­nom­skim osa­mo­sta­ lji­va­njem i iz­jed­na­ča­va­njem pla­ta sa muš­kar­ci­ma za isti po­sao, kao i na­sto­ja­njem že­na da se iz­bo­re za sti­ca­nje sveš­te­nič­kih i po­li­tič­kih funk­ci­ja. Vir­dži­ni­ja Vulf in­ter­na­ci­o­na­li­zu­je svoj pa­ci­fi­zam i pa­tri­o­ti­zam re­či­ma: „Ne­ka lju­bav pre­ma En­gle­skoj ko­ju je de­te sa­ču­va­lo u sr­cu slu­ša­ju­ći ga­kanj vra­na iz kroš­nje bre­sta, slu­ša­ju­ći plju­ska­nje ta­la­sa na pla­ ži ili gla­so­ve ko­ji su na en­gle­skom je­zi­ku ša­pu­ta­li deč­je pe­sme, ta kap či­tog, ia­ko ira­ci­o­nal­nog, ose­ ća­nja na­te­ra­će že­nu da pr­vo En­gle­skoj po­da­ri onaj mir i onu slo­bo­du ko­je že­li da po­da­ri ce­lom sve­tu”. U ar­gu­men­ta­ci­ji ona ko­ri­sti prin­ci­pe kla­sič­ne re­ to­ri­ke ka­ko bi, na­vo­de­ći ni­zo­ve či­nje­ni­ca i ve­ro­do­ stoj­nih do­ka­za, usme­ri­la či­ta­o­ce na dis­kur­ziv­nu ana­li­zu ko­ja bi ga na­ve­la na lo­gi­čan za­klju­čak da je u ce­lo­lup­nom druš­tve­nom in­te­re­su spre­ča­va­nju ra­ta. Vir­dži­ni­ja Vulf ko­ri­sti vi­zu­el­ne pred­sta­ve kao na­čin uve­ra­va­nja či­ta­o­ca u is­prav­nost svo­jih kri­ tič­kih sta­vo­va, ko­ji se ne ogra­ni­ča­va­ju sa­mo na kri­tič­ku ana­li­zu svih po­li­tič­kih, ver­skih, po­ro­dič­nih, voj­nih i dru­gih druš­tve­nih in­si­tu­ci­ja unu­tar po­rek­ ta, već je nje­na kri­ti­ka usme­re­na na pod­ri­va­nje te­me­lja svih ni­voa hi­je­rar­hi­je, ko­ji su upo­riš­te ne­ jed­na­ko­sti i do­mi­na­ci­je. Na pri­mer ona pra­vi ja­snu i upe­ča­tlji­vu pa­ra­le­lu iz­me­đu „fo­to­gra­fi­ja mr­tvih

„Rav­no­duš­nost” se od­no­si i na kon­kret­ne po­stup­ke: u rat­nim uslo­vi­ma že­ne tre­ba da od­bi­ju „da ra­de na pro­iz­vod­nji mu­ni­ci­je ili na ne­go­va­nju rat­ni­ka”, ali i da, sle­de­ći pri­mer Ari­sto­fa­no­ve Li­zi­stra­te, od­bi­ju da is­pu­nja­va­ju svo­ju osnov­nu (rod­nu) ulo­gu i da od­lo­že ra­đa­nje de­ce u rat­nim uslo­vi­ma, u ko­ji­ma de­ca po­sta­ju „to­pov­sko me­so”.

te­la i po­ru­še­nih ku­ća” i „kul­tu­re i in­te­lek­tu­al­ne slo­ bo­de” odn. „pro­sti­tu­i­sa­nja kul­tu­re i in­te­lek­tu­al­nog pod­jarm­lji­va­nja”. „Sli­ka muš­kar­ca u uni­for­mi – to je sli­ka zla”, na­vo­di au­tor­ka, i u sa­gla­sju je sa ne­ mo­ra­lom, li­ce­mer­jem, ser­vil­noš­ću, po­hle­pom, do­mi­na­ci­jom i ra­to­bor­noš­ću pa­tri­jar­hal­nog sve­ta, ka­ko unu­tar jed­nog druš­tve­nog po­ret­ka, ta­ko i u od­no­su sa dru­gim dr­ža­va­ma i na­ro­di­ma, u for­mi im­pe­ri­ja­li­zma. Šta vi­še, sma­tra da se si­stem do­mi­ na­ci­je iz pri­vat­ne, mo­že tran­sfor­mi­sa­ti u jav­nu sfe­ru, od­no­sno da se pa­tri­jar­hal­na kon­tro­la do­ma, mo­že s la­ko­ćom pre­t vo­ri­ti u fa­ši­stič­ku kon­tro­lu nad dr­ža­vom, što su na­red­ni isto­rij­ski do­ga­đa­ji i po­tvr­di­li. U kon­tek­stu mo­der­nih post­ko­lo­ni­jal­nih te­o­ri­ja, Vir­dži­ni­ja Vulf, de­kon­stru­i­še su­per­i­or­nu po­zi­ci­ju vik ­to­ri­jan­ske kul­tu­re („na­še ci­vi­li­za­ci­je”) nad „dru­gi­ma”, sta­vlja­ju­ći že­ne iz svih ze­ma­lja u isti, ne­rav­no­pra­van po­lo­žaj sa muš­kar­ci­ma. Ko­ri­ ste­ći u ar­gu­men­ta­ci­ji či­nje­nič­ne i lo­gič­ke kao i emo­ci­o­nal­ne ele­men­te, fik­ci­ju i ne­fik­ci­ju, po­e­tič­ki i re­to­rič­ki dis­kurs, dis­kur­ziv­ni i na­ra­tiv­ni pri­stup, Vir­dži­ni­ja Vulf je stvo­ri­la je­din­s tven knji­žev­ni amal­gam, ko­ji je i da­nas ak­tu­e­lan i svež.

ME­M O­A R­S KI TEK­S TO­V I „NA­Š IH EN­G LE­S KI­N JA” Za raz­li­ku od pa­ci­f ist­ki­nje Vir­dži­ni­je Vulf, čla­ni­ce Bol­ni­ce škot­skih že­na i dru­gih hu­ma­ni­tar­nih mi­si­ ja ko­je su pru­ža­le po­moć na­ro­du i voj­sci u oku­pi­ ra­nim ze­mlja­ma to­kom Pr ­vog svet­skog ra­ta, su svo­jim ak­tiv­nim učeš­ćem u ra­tu svoj lič­ni iden­ti­tet pro­f i­li­sa­le u su­ko­bu sa druš­tve­nim iden­ti­te­tom i ta­ko su po­me­ra­le gra­ni­ce tra­di­ci­o­nal­nih rod­nih

ulo­ga i po­ka­za­le da je al­ter­nat­ni­va po­sto­je­ćim ste­ re­o­ti­pi­ma mo­gu­ća, čak i po­želj­na. Mno­ge hu­ma­ ni­tar­ke su osta­vi­le za­pi­se o svo­jim is­ku­stvi­ma u oku­pi­ra­nim ze­mlja­ma u ko­ji­ma su, za raz­li­ku od muš­ke, ko­lo­ni­jal­ne, ime­ri­ja­li­stič­ke per­cep­ci­je, do­ mi­nant­ne u 19. ve­ku i po­čet­kom 20. ve­ka, če­sto za­u­zi­ma­le „an­ti­ko­lo­ni­jal­ni pri­stup”, na­sto­je­ći da se pri­bli­že i što bo­lje iden­ti­fi­ku­ju „dru­ge” lju­de, odn. do­ma­će sta­nov­niš­tvo, po­ka­zu­ju­ći raz­u­me­va­nje i sa­o­se­ća­nje, ko­je ni­je bi­lo svoj­stve­no muš­kom eto­su. U bri­tan­skoj jav­no­sti su do kra­ja bal­kan­skih ra­to­va pre­o­vla­da­va­li ne­ga­tiv­ni ste­re­o­ti­pi i pred­ra­su­de o Sr­bi­ji i srp­skom na­ro­du, iz­gra­đi­va­ni na osno­vu ko­ lo­ni­jal­nog dis­kur­sa ko­ji ka­rak­te­ri­še bi­nar­na po­zi­ ci­ja: he­ge­mo­ni­ja zna­nja i kul­tu­re Za­pa­da u od­no­ su na „Dru­ge” i dru­ga­či­je, kao pri­pad­ni­ke pod­re­ đe­ne i mar­gi­na­li­zo­va­ne kul­tu­re.1 U kon­tek ­s tu mo­de­la ko­lo­ni­jal­ne su­per­i­or­no­sti, Sr­bi­ja se u Ve­ li­koj Bri­ta­ni­ji, sve do 1914, uo­bi­čaj­no na­zi­va­la Ser­ via, a nje­ni sta­nov­ni­ci Ser­vi­ans, ko­ji su po miš­lje­nju ne­kih en­gle­skih pu­to­pi­sa­ca var­var­ski, po­lu­ci­vi­li­ zo­va­ni na­rod (se­mi-ci­vi­li­sed su­bjects). U tek­stu Ser­ via the youn­gest mem­ber of the Eu­ro­pean fa­mily Za­pad­njač­ki et­no­cen­tič­ki dis­kurs na osno­vu ko­jeg se kon­cep­tu­a­li­zu­ju Sr­bi­ja kao var­var­ska ze­mlja i Sr­bi kao pri­mi­tiv­ni na­rod, još uvek se pro­vla­či u raz­li­či­tim po­li­ tič­kim, prav­nim, me­dij­skim dis­kur­si­ma. Uo­sta­lom, ovaj hi­je­rar­hij­skim mo­del kla­sič­ne di­ho­to­mi­je (im­pe­ri­ja – ko­lo­ni­ja) se pre­sli­ka­va i u sa­vre­me­nom pro­ce­su glo­ba­ li­z a­ci­je kao pla­ne­tar­nom pro­ce­su, ko­ji funk­ci­o­niš­te ta­ko što vla­da­ju­će druš­tve­ne struk­tu­re „ze­ma­lja cen­tra” kre­i­ra­ju i odr­ža­va­ju na­uč­ne, druš­tve­ne i ide­o­loš­ke pa­ ra­dig­me, na­sto­je­ći da ih pla­si­ra­ju „ze­mlja­ma pe­ri­fe­ri­je” i „po­lu-pe­ri­fe­ri­je”, ka­ko bi ostva­ri­li pa­tro­nat i re­gu­la­ci­ju i kon­tro­li­sa­li pu­te­ve nov­ca, po­li­tič­kih in­te­re­sa i po­gle­da na svet, na­rav­no, u svo­ju ko­rist. S dru­ge stra­ne, ze­mlje po­lu-pe­ri­fe­ri­je ili ze­mlje u tran­zi­ci­ji in­ter­i­o­ri­zu­ju mar­gi­ na­li­zo­va­no­sti i svoj po­li­tič­ki zna­čaj i re­le­vant­nost ostva­ ru­ju u od­no­su na po­stig­nu­ti ste­pen pri­bli­ža­va­nja Evrop­ skoj uni­ji i uklju­či­va­nja u EU dis­kurs. 1

90


Ide­o­loš­ka sin­tag­ma „bal­ka­ni­za­ci­ja” („bal­kan­ski sin­ drom”) kao si­no­nim za ne­sta­bil­nost i kon­f likt­nost, po­ stao je uče­stao u 1990-im go­di­na­ma pri­li­kom ras­pa­da Ju­go­sla­vi­je. O ras­pro­stra­nje­no­sti ovog po­li­tič­kog poj­ma go­vo­ri i po­da­tak da ne­ka­daš­nji pre­mi­jer Škot­ske, Karl Bilt, u in­ter­vjuu za bri­tan­ski dnev­nik Fi­nan­cial Ti­mes iz 4. ju­na 2014. go­di­ne go­vo­ri o opa­sno­sti­ma „bal­ka­ni­za­ ci­je” Bri­tan­skih ostr­va. 2

91

Po­be­da Sr­bi­je u bal­kan­skim ra­to­vi­ma po­kre­nu­la je u Bri­tan­skoj jav­no­sti niz jav­nih ras­pra­va, no­vin­ skih tek­sto­va, pu­to­pi­sa i knji­ga u ko­ji­ma ne sa­mo da se ne­gi­ra­lo sta­no­viš­te o Sr­bi­ji kao di­vljoj ze­mlji i nje­nom na­ro­du kao pri­mi­tiv­nom, već se afir­ma­ tiv­no i sa ve­li­kim sim­pa­ti­ja­ma go­vo­ri­lo o Sr­bi­ji (nje­noj isto­ri­ji, tra­di­ci­ji i kul­tu­ri) i Sr­bi­ma kao hra­ brom na­ro­du, ko­ji kra­si pa­tri­o­ti­zam i ne­po­ko­ren duh (na pr. knji­ge prof. Si­to­na Vot­so­na (Ro­bert Wi­li­am Se­ton Wat­son, 1879-1951), štam­pa­ne u Lon­do­nu 1915. i 1916). Ipak, ve­ći­na tek­sto­va i da­lje

Pu­to­pi­sna li­te­ra­tu­ra o eg­zo­tič­nim ori­jen­tal­nim kra­ je­vi­ma na­sta­la u 19. i po­če­kom 20. ve­ka, iz pe­ra že­na, po oce­ni sa­vre­me­nih te­o­re­ti­čar­ki (Sa­ra Mills, A. Ham­mond) de­ce­ni­ja­ma je pre­ćut­ki­va­na, pre­vas­ hod­no za­to što je bi­la u su­prot­no­sti sa pa­tri­jar­ha­ nim nor­ma­ma i vla­da­ju­ćim kul­tur­nim vred­no­sti­ma (au­tor­ke su „re­in­ter­pre­ti­ra­ne kao pro­to-fe­mi­nist­ ki­nje”, kao „že­ne ko­je su se bo­ri­le pro­tiv druš­tve­nih

N OVA M I SAO

nar­hi­stič­ki opre­de­lje­noj bri­tan­skoj jav­no­sti na­ro­ či­to se po­gor­ša­la po­sle svi­re­pog ubi­stva kra­lja Alek­san­dra Obre­no­vi­ća i kra­lji­ce Dra­ge, ju­na 1903, či­me je uga­še­na kra­ljev­ska lo­za Obre­no­vi­ća. Mno­ gi bri­tan­ski li­sto­vi ta­da su zah­te­va­li od bri­tan­ske vla­de da od­mah pre­ki­ne di­plo­mat­ske od­no­se sa Sr­bi­jom, opi­su­ju­ći je kao „na­zad­nu” i „kr­vo­loč­nu” ze­mlju.

/

bri­tan­ski di­plo­ma­ta Pa­ton (An­drew Ar­chi­bald Pa­ ton, 1811-1874) uka­zu­je na in­fe­ri­or­nost Sr­bi­je u od­no­su na Ve­li­ku Bri­ta­ni­ju kao moć­nu ko­lo­ni­jal­nu si­lu, ali i na dru­ge raz­vi­je­ni­je evrop­ske ze­mlje. On na­vo­di da je Sr­bi­ja deo evrop­ske po­ro­di­ce, ali u po­ro­dič­noj hi­je­rar­hi­ji ona za­u­zi­ma in­fe­ri­or­ni po­ lo­žaj na­lik de­te­tu. Na pra­gu 20. ve­ka Sr­bi­ja se u vo­de­ćim en­gle­skim ča­so­pi­si­ma The Ti­mes i The West­min­ster Ga­zet­te opi­su­je kao „pr­va ste­pe­ni­ca Ori­jen­ta”, „Di­vlji Is­tok”, i ta­da je sko­van po­jam „bal­ ka­ni­za­ci­ja” ko­jim su se stig­ma­ti­zo­va­le bal­kan­ske ze­mlje i u bu­du­ćem vre­me­nu.2 Sli­ka Sr­bi­je u mo­

Ova­k vi tek ­sto­vi, pi­sa­ni u du­hu mno­go­broj­nih i po­pu­lar­nih pu­to­pi­sa ko­ji su, u skla­du sa vla­da­ju­ ćim ste­re­o­ti­pi­ma to­ga vre­me­na, ko­ri­sti­li teh­ni­ke ko­lo­ni­jal­nog dis­kur­sa: eg­zo­ti­za­ci­ju i za­ma­glje­nost u funk­ci­ji ob­li­ko­va­nja ko­lo­ni­za­tor­skih fan­ta­za­ma, ali i glo­f i­ri­ko­va­nju vla­sti­tog na­ro­da i eta­bli­ra­nih sta­vo­va o vla­sti­tom na­pret­ku i ci­vi­li­zo­va­no­sti. Oni pro­iz­i­la­ze iz su­da­ra dva raz­li­či­ta kul­tur­na kon­tek­ sta: bri­tan­skog im­pe­ri­jal­nog, ko­ji je, po tu­ma­če­nju au­to­ra tek ­sta, imuć­ni­jim, ali rod­no dis­kri­mi­ni­sa­ nim že­na­ma vik­to­ri­jan­skog do­ba bio „su­mo­ran i do­sa­dan” i bal­kan­skog odn. srp­skog kao „ori­jen­ tal­nog” i „eg­zo­tič­nog”.

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

„Da­h o­m ej­ske Ama­zon­ke do sa­da su va­ž i­l e za cr­nač­ku oso­be­nost, ka­kva me­đu ci­vi­li­zo­va­nim lju­ di­ma, Evro­plja­ni­ma, ne­ma pa­ra­le­le. Slu­čaj­no je ot­ kri­ve­no da je kralj Pe­tar uzeo za uzor svo­je afrič­ke ko­le­ge u Da­ho­me­ji i za­i­sta ofor­mio žen­ski voj­nič­ ki od­red. Lon­don­ski Grap­hic sa­dr­ži, iz­me­đu osta­ lih, ma­njih sli­ka, fo­to­gra­f i­je žen­ske če­te pri­li­kom voj­nih ve­žbi. Broj je da­ti­ran na 1. av­gust, ali fo­to­ gra­f i­je su sni­mlje­ne naj­ma­nje tri ne­de­lje ra­ni­je, da­kle, u Sr­bi­ji, su že­ne već u pr­voj po­lo­vi­ni ju­la, du­go pre ne­go što je bi­lo go­vo­ra o ra­tu, ve­žba­le pu­ca­nje”.

/

je odi­sa­la do­mi­nant­nim ko­lo­ni­jal­nim di­sur­som ko­jim se ob­li­ku­je sli­ka o Bal­ka­nu kao „dru­gom”, „uz­bu­dlji­vom” i „ezgo­tič­nom sve­tu”. U član­k u pod na­zi­vom „Zaš­to Bal­kan pri­vla­či že­ne” (Why the Bal­kans At­tract Wo­men), ob­ja­vlje­nom u en­gle­ skom ča­so­pi­su The Grap­hic 1912. go­di­ne, ano­nim­ ni au­tor za­klju­ču­je da je Bal­kan me­sto „gru­bo”, „di­vlje”, „po­lu­ci­vi­li­zo­va­no” i Bri­tan­ske že­ne pri­vla­či že­ljom da po­beg­nu od ogra­ni­če­nja i usta­lje­nog vik­ to­ri­jan­skog na­či­na ži­vo­ta. Ova vr­sta dis­k va­li­f i­ka­ ci­je že­na put­ni­ca ili pu­to­pi­sa­ca po­či­va na kla­sič­nim rod­nim ste­re­o­ti­pi­ma ko­ji­ma se že­na smeš­ta u sfe­ru te­le­snog i čul­nog. Tek­sto­vi lon­don­skog ne­delj­ni­ ka The Grap­hic, ko­ji bi, po da­naš­njim stan­dar­di­ma spa­da­li u ta­blo­id­nu šta­pu, bi­li su ve­o­ma po­pu­lar­ni i van gra­ni­ca mo­nar­hi­je, pa na pri­mer, ve­li­ko­beč­ ke­reč­ki ne­delj­nik Gross-Bec­ske­re­ker Woc­hen­blatt od 5. sep­tem­bra 1914. go­di­ne u tek­stu pod na­zi­vom „Oru­ža­ne ve­žbe srp­skih že­na”, pre­no­si za­ključ­ke lon­don­skog li­sta i sprem­nost srp­skih že­na da uče­ stvu­ju u ra­tu ob­jaš­nja­va „ne­ci­vi­li­zo­va­noš­ću srp­skog na­ro­da”:


Po­be­da Sr­bi­je u bal­kan­skim ra­to­vi­ma po­kre­nu­la je u Bri­tan­skoj jav­no­sti niz jav­nih ras­pra­va, no­vin­skih tek­sto­va, pu­to­pi­sa i knji­ga u ko­ji­ma ne sa­mo da se ne­gi­ra­lo sta­no­viš­te o Sr­bi­ji kao di­vljoj ze­mlji i nje­nom na­ro­du kao pri­mi­tiv­nom, već se afir­ma­tiv­no i sa ve­li­kim sim­pa­ti­ja­ma go­vo­ri­lo o Sr­bi­ji (nje­noj isto­ri­ji, tra­di­ci­ji i kul­tu­ri) i Sr­bi­ma kao hra­brom na­ro­du, ko­ji kra­si pa­tri­o­ti­zam i ne­po­ko­ren duh (na pr. knji­ge prof. Si­to­na Vot­so­na (Ro­bert Wi­li­am Se­ton Wat­son, 1879-1951), štam­pa­ne u Lon­do­nu 1915. i 1916).

kon­ven­ci­ja vik­to­ri­jan­skog do­ba i ospo­ra­va­le im­ pe­ri­ja­li­stič­ke sta­vo­ve an­ti-ko­lo­ni­jal­nim iz­ja­va­ma”. Je­dan deo žen­ske li­te­ra­tu­re po­dra­ža­vao je im­pe­ ri­ja­li­stič­ki dis­kurs svo­jih muš­kih ko­le­ga, ali se u jav­ no­sti po­ja­vio i niz žen­skih au­to­bi­o­graf­skih spi­sa, ko­ji su se osla­nja­li na fe­mi­ni­stič­ki dis­kurs. Obra­zo­ va­ne, ra­do­zna­le i od­va­žne En­gle­ski­nje, ko­je su u 19. ve­ku po­ho­di­le ove kra­je­ve, is­ko­ra­či­le su s po­zi­ ci­je do­mi­nant­nog ko­lo­ni­jal­nog mo­de­la, ne sa­mo svo­jom hra­brom od­lu­kom da kre­nu na put u da­le­ ke, ne­po­zna­te kra­je­ve i ta­ko pre­ne­breg­nu stro­ge vik­to­ri­jan­ske nor­me, ko­je su že­ne smeš­ta­le u po­ ro­dič­nu, pri­vat­nu sfe­ru (i odre­đi­va­le im ulo­gu „an­ đe­la ku­će”), već i svo­jim druš­t ve­nim i po­li­tič­kim ko­men­ta­ri­ma (re­zer­vi­sa­nim za muš­kar­ce), a po­seb­ no in­te­re­so­va­njem za po­tla­če­ne ori­jen­tal­ne že­ne. Bri­tan­ke i dru­ge Evro­pljan­ke iz 19. ve­ka, ko­je su se, upr­kos pu­ri­tan­skih nor­mi, od­va­ži­le da sa­mo­stal­no pu­tu­ju bal­kan­skim ze­mlja­ma i osta­vlja­ju za­pi­se sa svo­jih pu­to­va­nja, bez ob­zi­ra na dis­kurs nji­ho­vih ru­ko­pi­sa (ko­lo­ni­jal­ni ili post­ko­lo­ni­jal­ni), svo­jim su­ prot­sta­vlja­njem vred­no­snim i in­sti­tu­ci­o­nal­nim ogra­ni­če­nji­ma, sve­do­či­le su fe­mi­ni­zam i ta­ko su po­sta­le deo svo­je­vr­snog po­li­tič­kog an­ga­žma­na i jav­nog dis­kur­sa. Flo­ra San­des (Flo­ra San­diz, 1876. Jork­šir – 1956. Sa­folk, En­gle­ska) ko­ja će u voj­noj isto­ri­ji osta­ti za­be­le­že­na kao pr ­va že­na ofi­cir u srp­skoj voj­sci, svo­jim knji­ga­ma (An En­glish Wo­man-Ser­ge­ant in the Ser­bian Army (1916) i The Au­to­bi­o­graphy of a

Wo­man Sol­di­er: A Bri­ef Re­cord of Adven­tu­re with the Ser­bian Army, 1916–1919 (1927) na­vo­di lič­na is­ku­ stva ko­ji­ma po­bi­ja ne­ga­tiv­ne ste­re­o­ti­pe o srp­skoj voj­sci i srp­skom na­ro­du. Pre no što je doš­la u Sr­bi­ju, nje­ni su­na­rod­ni­ci ko­ji niš­ta ni­su zna­li o Sr­bi­ji, od­ vra­ća­li su je od pu­to­va­nja pi­ta­ju­ći se šta će ona me­đu „di­vlja­ci­ma”. U svo­jim me­mo­a­ri­ma ona je iz­ne­la svoj do­ži­vljaj srp­skog men­ta­li­te­ta ko­ji se ko­sio sa kul­tur­nim i po­li­tič­kim pa­ra­dig­ma­ma, kon­ stru­i­sa­nim u kon­tek ­stu sin­tag­me o „di­vljem Bal­ ka­nu”. Ona je eks­pli­cit­no is­ti­ca­la srp­sko he­roj­stvo, lju­ba­znost i pred­u­sre­tlji­vost, kao i nji­ho­vu pri­stu­ pač­nost i hu­mor, ko­ji po­ti­ru uvre­že­ne sta­vo­ve o srp­skom var­va­ri­zmu. Na osno­vu svog is­ku­stva sa li­ni­je fron­ta, ona je kon­sta­to­va­la da su srp­ski voj­ ni­ci da­le­ko od ne­di­sci­pli­no­va­no­sti, te da je okrut­ nost ap­so­lut­no stra­na nji­ho­voj pri­ro­di. Is­ti­če da me­đu srp­skim voj­ni­ci­ma vla­da uza­jam­no poš­to­ va­nje, od­su­stvo pljač­ke i hu­ma­no po­stu­pa­nje pre­ ma za­tvo­re­ni­ci­ma i iz­ra­ža­va di­vlje­nje na­či­nu na ko­ji su nje­ni „srp­ski sa­bor­ci stra­sno ve­za­ni za sop­stve­nu ze­mlju” i kon­sta­tu­je da je, upr­kos au­stro-ne­mač­ke agre­si­je, „duh Sr­bi­je ne­u­ga­siv”. Me­đu srp­skim voj­ ni­ci­ma se ose­ća­la kao da je „deo po­ro­di­ce”, a s dru­ge stra­ne, srp­ski voj­ni­ci su je pro­z va­li „Na­ša En­gle­ski­nja”. El­si In­glis, jed­na od osni­va­či­ca Bol­ni­ce škot­skih že­na, do­bit­ni­ca naj­ve­ćeg bro­ja srp­skih or­de­na, apri­la 1915. za­pi­sa­la je u Kra­gu­jev­cu: „Vi­di­te, mi se na­la­zi­mo u vr­lo tu­žnoj ze­mlji, ali to je naj­o­dva­žni­ja ze­mlja u Evro­pi, bez iz­u­zet­ka”. El­si In­glis, ju­na 1915. iz Kra­gu­jev­ca: „Ovo je ta­ko div­no me­sto. Iz­gle­da da to po­na­vljam sva­ki put ka­da pi­šem iz bi­lo kog de­la Sr­bi­je! Ali to je stvar­no ta­ko, Sr­bi­ja je div­na ze­mlja. Ov­de smo smeš­te­ni u br­di­ma, pa ka­da je ova­ko si­vo i ma­glo­ vi­to ju­tro kao da­nas, on­da la­ko mo­že­mo za­mi­sli­ti da smo u Škot­skoj. Šta bi sva­ka Ško­tlan­đan­ka mo­ gla dru­go da po­že­li? Ali ovo pla­vo ne­bo i div­no sun­ce mo­že da si­ja sa­mo u Sr­bi­ji”. Dr Ha­ri­jet Ko­burn, na­kon po­vrat­ka iz Sr­bi­je u Ka­ na­du, 1919: „Sr­bi­ja je vr­lo le­pa ze­mlja, bo­ga­ta vi­no­gra­di­ma, ja­bu­ka­ma i ora­si­ma, kao i svim dru­gim uo­bi­čaj­nim po­ljo­pri­vred­nim pro­iz­vo­di­ma. Ta­ko je lov na di­vlje svi­nje na­ro­či­to po­pu­la­ran. Sr­bi su na­rod pe­sni­ka i mu­zi­ča­ra, pa ta­ko sva­ka ku­ća ima svo­je jed­no­ stav­ne mu­zič­ke in­stru­men­te. Voj­ni­ci su uvek ra­do pe­va­li ra­do­sne pe­sme, a i nji­ ho­va na­rod­na ko­la su oča­ra­va­ju­ća. Se­ljan­ke su

no­si­le ši­ro­ke na­bra­ne suk­nje, ukra­še­ne le­pim ruč­ nim ve­zi­vi­ma, ma­ra­me na gla­va­ma, pa su iz­gle­da­ le ta­ko ša­re­no­li­ko dok su ho­da­le dru­mom i uvek neš­to ple­le ili pre­le – ni­kad bes­po­sle­ne”. Ia­ko je duh ko­ji pro­ve­ja­va tek­sto­vi­ma o Sr­bi­ji iz pe­ra čla­ni­ca le­kar­skih mi­si­ja to­kom Pr­vog svet­skog ra­ta, pro­iz­i­šao iz evrop­ske hu­ma­ni­stič­ke tra­di­ci­je i „dis­kur­sa opšteg do­bra” u ko­jem se po­je­di­nac re­a­li­zu­je sa­mo uko­li­ko par­ti­ci­pi­ra u opštem do­bru, ovi tek­sto­vi ne spa­da­ju u au­tor­sku knji­žev­nost, jer obi­lu­ju ste­re­o­ti­pi­ma (ovog pu­ta afir­ma­tiv­nim ste­re­o­ti­pi­ma). En­tu­zi­ja­zam au­tor­ki i nji­ho­va op­či­ nje­nost Sr­bi­jom i srp­skim sta­nov­niš­tvom re­zul­tat je per­cep­ci­je druš­t ve­nih od­no­sa u rat­noj Sr­bi­ji bit­no dru­ga­či­jim od bri­tan­skih ko­ji su već bi­li za­ hva­će­ni pro­ce­som ali­je­na­ci­je, ali pre sve­ga okol­ no­sti­ma pod ko­ji­ma su one for­mi­ra­le sta­vo­ve. Na­i­me, na­me­ra nji­ho­vog do­la­ska u Sr­bi­ju za­hva­ će­nu vi­ho­rom ra­ta, bo­le­sti­ma i epi­de­mi­ja­ma, uslo­ vi­la je da im srp­ska voj­ska i sta­nov­niš­tvo uz­vra­te go­sto­lju­bi­voš­ću i to­plim emo­ci­ja­ma pu­nim za­ hval­no­sti. Bri­tan­ke, ko­je su osta­vlja­le za­pi­se o vre­ me­nu pro­ve­de­nom u Sr­bi­ji to­kom Pr­vog svet­skog ra­ta ni­su iz­no­si­le objek­tiv­ne, sve­o­bu­hvat­ne i ana­ li­tič­ke ana­li­ze srp­skog druš­tva i kul­tu­re i prem­da su bi­le rod­no sen­zi­bi­li­sa­ne, ni­su se ba­vi­le druš­tve­ nim po­lo­ža­jem že­na u Sr­bi­ji ni­ti su po­ku­ša­va­le da po­sto­je­će rod­ne ulo­ge i rod­ne struk­tu­re pro­me­ne. Ovaj ne­do­sta­tak ni­je sa­mo po­sle­di­ca rat­nih okol­ no­sti i bor­be za oslo­bo­đe­nje, či­ja je te­ma­ti­ka po zna­ča­ju nat­kri­li­le sve osta­le, već le­ži u raz­li­či­tim kul­tu­ro­loš­kim raz­li­ka­ma ko­je re­pro­du­ku­ju ma­tri­ce pa­tri­jar­ha­ta. Dru­gim re­či­ma, sim­bo­lič­ni smi­sao pa­tri­jar­ha­ta u Sr­bi­ji bio je znat­no dru­ga­či­ji ne­go u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji (za­sno­van na mi­to­lo­gi­za­ci­ji do­ma i za­vi­ča­ja), a do­dat­no ga je ubla­ži­lo rat­no sta­nje ko­je je po­me­ri­lo stro­ge gra­ni­ce me­đu po­lo­vi­ma. An­ga­žo­va­nost že­na u Pr ­vom svet­skom ra­tu, bez ob­zi­ra na stra­te­gi­ju ko­ju su ko­ri­sti­le – pa­ci­fi­stič­ku ili mi­li­ta­ri­stič­ku (bi­lo da su istu­pa­le s po­zi­ci­je rod­ nog iden­ti­te­ta i bo­ri­le se za žen­ska pra­va, ili su bi­le u ulo­zi pa­tri­ot­ki­nja: uče­stvo­va­le u oru­ža­nim bor­ba­ma, pru­ža­le lo­gi­sti­ku i me­di­cin­sku po­moć ili su ma­sov­no pre­u­zi­ma­le rad­na me­sta re­gru­to­ va­nih muš­k a­ra­ca) do­pri­ne­la je Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji osva­ja­nju for­mal­no-prav­nih građan­skih pra­va, a u dru­gim ze­mlja­ma ši­re­nju pu­ko­ti­ne u bor­bi za žen­ska pa­va. Upor­nost, hra­brost i ne­po­ko­le­blji­ vost po­je­di­nih že­na i žen­skih ini­ci­ja­ti­va i po­kre­ta, pro­me­ni­la je nji­ho­ve ži­vo­te, a nji­hov grup­ni ak­ti­ vi­zam dao je no­vi pra­vac druš­tve­nim i isto­rij­skim pro­ce­si­ma..n

92


Propaganda u Velikom ratu

1. Mi ne že­li­mo rat 2. Ne­pri­ja­telj je is­klju­či­vi kri­vac za rat 3. Ne­pri­ja­telj ima de­mon­ske oso­bi­ne 4. Mi se bo­ri­mo za do­bru stvar, a ne za se­bič­ne ci­lje­ve

Piše: Predrag M. Vajagić

Za­ra­će­ne stra­ne su ra­di ostva­re­nja svo­jih rat­nih ci­lje­va psi­ho­loš­ki pri­pre­ma­le

5. Ne­pri­ja­telj na­mer­no či­ni zlo­či­ne. Kad mi po­gre­ ši­mo,to­ je uvek ne­ho­ti­ce 6. Ne­pri­ja­telj se ko­ri­sti ne­do­puš­te­nim oruž­jem

svo­je voj­ni­ke, zbog je če­ga pro­pa­gan­da bi­la sa­stav­ni deo ra­to­va­nja. Obim su­

7. Na­ši gu­bi­ci su ne­znat­ni, a pro­tiv­nič­ki ve­li­ki

ko­ba u Pr­vom svet­skom ra­tu uka­zao je na po­ten­ci­jal i sna­gu ko­jom je ras­po­

8. Na­šu stvar po­dr­ža­va­ju umet­ni­ci i in­te­lek­tu­al­ci

la­ga­la pro­pa­gan­da, jer se po­ka­za­lo da za po­be­du ni­su bi­li do­volj­ni eko­nom­

9. Na­ša mi­si­ja je sve­ta

Za raz­li­ku od evrop­ske i ame­rič­ke isto­ri­o­gra­f i­je, do­ ma­ća isto­ri­o­gra­fi­ja se ni­je ba­vi­la pi­ta­njem pro­pa­gan­de u Pr ­vom svet­skom ra­tu. Je­di­ni iz­u­ze­tak či­ni rad Alek­ san­dra Ja­zi­ća, na­uč­nog sa­rad­ni­ka na In­sti­tu­tu za me­ đu­na­rod­nu po­li­ti­ku i pri­vre­du u Be­o­gra­du, vi­de­ti: Alek­ san­dar Ja­zić, „Pro­pa­gan­da u Pr ­vom svet­skom ra­tu”, No­va srp­ska po­li­tič­ka mi­sao, Vol XVI­II, po. 1-2 (2010), str. 119-138. 2 Isto­ri­ja ra­to­va­nja se mo­že po­sma­tra­ti i pre­ko de­lo­va­ nja ra­zno­vr­snih pro­pa­gand­nih me­to­da i teh­ni­ka. Vi­de­ ti: Ra­den­ko Šće­kić, „Rat i pro­pa­gan­da-isto­rij­ski osvrt, pri­mje­ri i ana­li­ze”, Voj­no de­lo, God. 64, br.3 (2012), str. 389-401. 1

93

Ivan Ši­ber, „Rat­na pro­pa­gan­da”, Po­li­tič­ka mi­sao, Vol. XXIX, No. 1 (1992), 89-90. 4 Ar­tur Pron­sbi (Art­hur Pon­sonby 1871-1946), bri­tan­ski po­li­ti­čar, so­ci­o­log i pi­sac. U svo­joj knji­zi Fal­se­hood in War-ti­me: Pro­pa­gan­da Li­es of the First World War (1928) na­pi­sao je: „Ka­da se pro­gla­si rat, isti­na je pr­va žr­tva”. Knji­ ga ima za te­mu ko­riš­će­nje la­ži u rat­nom vre­me­nu, iden­ ti­f i­ku­ju­ći ulo­gu pro­pa­gan­de u Pr­vom svet­skom ra­tu, au­tor na­vo­di i ob­ra­đu­je li­stu od pre­ko­pre­ko 20 la­ži ko­ je su bi­leu op­ti­ca­ju to­kom Pr­vog svet­skog ra­ta. 3

Me­đu­tim, ka­da je po­sta­lo oči­gled­no da se rat ne­ će za­vr­ši­ti br­zo, doš­lo je do pa­da mo­ra­la kod voj­ ni­ka i ci­vil­nog sta­nov­niš­tva. Zbog to­ga se po­ja­vi­ Mic­hael Kun­czik, Astrid Zip­fel,Uvod u zna­nost o me­di­ ji­ma i ko­mu­ni­ko­lo­gi­ju, Za­greb, 2006,265-268. 6 John Hor­ne, „In­tro­duc­tion: mo­bi­li­zing for „To­tal war” 1914-1918”, Sta­te, so­ci­ety and mo­bi­li­za­a­tion in Eu­ro­pe du­ring the First World War, (edi­ting John Hor­ne), Cam­ brid­ge Uni­ver­sity Press, Cam­brid­ge 1997, p. 1-17. 5

N OVA M I SAO

Pr ­vi svet­ski rat pred­sta­vlja va­žnu fa­zu u raz­vo­ju ma­sov­nih me­di­ja kao in­stru­me­na­ta ma­sov­ne pro­ pa­gan­de. Mno­go nov­ca je ulo­že­no u cen­zu­ru, nad­zor in­for­ma­ci­ja i uti­caj na me­di­je, a naj­češ­će ko­riš­će­na in­for­ma­ci­ja od­no­si­la se na rat­ne zlo­či­ne. Vr­še­njem pro­pa­gan­de tre­ba­lo je po­sti­ći dva ci­lja, mak­si­ma­li­zi­ra­ti učeš­će lju­di u ak­tiv­no­sti­ma svo­je gru­pe, od­no­sno mi­ni­mi­zi­ra­ti učeš­će ne­pri­ja­te­lja u ak­tiv­no­sti­ma sop­stve­ne gru­pe. Pr­vim ci­ljem je tre­ ba­lo stvo­ri­ti grup­ni iden­ti­tet ko­ji je pod­ra­zu­me­vao ose­ćej pri­pad­no­sti gru­pi u ra­tu, ja­ča­nje emo­ci­ja pre­ma svo­joj ze­mlji, iden­ti­f i­ka­ci­ja po­je­din­ca sa dr­žav­nim vođ­stvom, pri­hva­ta­nje pro­kla­mo­va­nih rat­nih ci­lje­va i stva­ra­nje sa­mo­po­u­zda­nja da će se po­sta­vlje­ni ci­lje­vi ostva­ri­ti. Mak­si­ma­li­za­ci­ja učeš­ća po­je­din­ca u rat­nim na­po­ri­ma se iz­jed­na­ča­va­la sa „vi­so­kim mo­ra­lom”. Dru­gi cilj je u osno­vi pred­sta­ vljao „obr­nu­tu sli­ku u ogle­da­lu”, či­me se tre­ba­lo de­lo­va­ti u tre­nu­ci­ma gu­bit­ka sa­mo­pu­zda­nja na­ ci­je, ta­ko što su se do­vo­di­le u sum­nju vred­no­sne osno­ve i rat­ni ci­lje­vi ne­pri­ja­te­lja.3 Na me­ha­ni­zme ko­ji­ma se pro­pa­gan­da slu­ži­la to­kom Pr ­vog svet­ skog ra­ta u vi­du ar­gu­me­na­ta i na­če­la pr­vi je uka­ zao bri­tan­ski so­ci­log i po­li­ti­čar Ar­tur Pron­sbi­4, a nji­ho­vu si­ste­ma­ti­za­ci­ju u vi­du de­set mo­de­la ar­ gu­men­ta­ci­je je iz­vr­ši­la bel­gij­ska isto­ri­čar­ka Ana Mo­re­li:

/

Jed­na od glav­nih ka­rak­te­ri­sti­ka Pr ­vog svet­ skog ra­ta je­su ve­li­ke ljud­ske žr­tve i ogrom­na rat­na ra­za­ra­nja ko­ja su bi­la si­stem­skog ka­rak­te­ra. Ovaj voj­ni su­kob od sa­vre­me­ni­ka na­zvan Ve­li­ki rat do­ neo je „pro­me­ne svih vr­sta”. Na­gli raz ­voj teh­ni­ke ko­ji je obe­le­žio kraj XIX i po­če­tak XX ve­ka bio je je­dan od pre­sud­nih či­ni­la­ca u ovo­me ra­tu ko­ji je do­veo do ta­da ne­za­be­le­že­nog obi­ma na­si­lja. U pro­u­ča­va­nju isto­ri­je ovog voj­nog su­ko­ba od po­ seb­ne va­žno­sti po na­šem miš­lje­nju je­ste ulo­ga pro­pa­gan­de.1 Od naj­sta­ri­jih vre­me­na po­sto­ja­la je po­tre­ba da se raz­li­či­tim po­stup­ci­ma uti­če na sta­ vo­ve i po­na­ša­nje po­je­di­na­ca i druš­tve­nih gru­pa. Za­ra­će­ne stra­ne su ra­di ostva­re­nja svo­jih rat­nih ci­lje­va psi­ho­loš­ki pri­pre­ma­le svo­je voj­ni­ke, zbog če­ga je pro­pa­gan­da bi­la sa­stav­ni deo ra­to­va­nja. Obim su­ko­ba u Pr­vom svet­skom ra­tu uka­zao je na po­ten­ci­jal i sna­gu ko­jom je ras­po­la­ga­la pro­pa­gan­ da, jer se po­ka­za­lo da za po­be­du ni­su bi­li do­volj­ni eko­nom­ski ka­pa­ci­te­ti i voj­na moć dr­ža­ve. Ova­kvo sta­no­viš­te bi­lo je ap­so­lut­no su­prot­no ta­daš­njoj ne­mač­koj rat­noj sta­re­gi­ji ko­ja je sma­tra­la da se rat mo­že re­ši­ti is­klju­či­vo voj­nim sred­stvi­ma.2

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

P

Vo­đe­nje „To­tal­nog ra­ta” pod­ra­zu­me­va­lo je mo­bi­ li­za­ci­ju svih re­sur­sa na­ci­je: ma­te­ri­jal­nih, mo­ral­nih i psi­ho­loš­kih. Zbog ta­k vog pri­stu­pa po­treb­no je mo­bi­li­za­ci­ju po­sma­tra­ti u mno­go ši­rem smi­slu ne­ go što je uo­bi­ča­je­no u isto­rij­skoj ana­li­zi Pr­vog svet­skog ra­ta. Pri­mar­ni pro­ces mo­bi­li­za­ci­je je­ste voj­ni, ko­ji je ma­sov­no po­di­zao voj­ne ob­ve­zni­ke iz po­pu­la­ci­je, a za­tim ih je pre­ba­ci­vao na ra­tiš­te u okvi­ri­ma voj­nih jed­ni­ca. Se­kun­dar­ni pro­ces je pod­ra­zu­me­vao eko­nom­sku mo­bi­li­za­ci­ju, ko­ja se br­zo po­ka­za­la kao ne ma­nje zna­čaj­na na is­hod ra­ta u in­du­strij­skim druš­tvi­ma ko­ja su je ge­ne­ri­sa­ la i po­sve­ti­la joj do­bar deo pa­žnje. Mo­bi­li­za­ci­ja mo­ral­nih i psi­ho­loš­kih re­sur­sa zah­te­va is­tra­ži­va­nje o an­ga­žo­va­nju raz­li­či­tih ko­lek­tiv­nih pred­sta­va i ve­ro­va­nja u vred­nost si­ste­ma, ko­ja su se od­vi­ja­la or­ga­ni­zo­va­no kroz dr­ža­vu i ci­vil­no druš­tvo. Pri­ro­ da na­ci­o­nal­ne mo­bi­li­za­ci­je je bi­la ta­ko de­fi­ni­sa­na da je u po­je­di­nim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma bi­la uslo­vlje­na raz­vo­jem po­li­tič­kog i kul­tur­nog ži­vo­ta pred­rat­nih druš­ta­va. Zbog to­ga na­ci­o­nal­nu mo­bi­li­za­ci­ju suš­ tin­ski mo­že­mo po­sma­tra­ti kao po­li­tič­ki i kul­tur­ni pro­ces. Na po­čet­ku su­ko­ba av­gu­sta 1914. go­di­ne na rat se gle­da­lo kao ra­ci­o­na­lan in­stru­ment za po­ sti­za­nje po­li­tič­kog ci­lja, on je bio „nu­žno zlo”, pa čak i ko­ri­stan za kul­tur­ni raz­voj. Do­ta­daš­nje rat­no is­ku­stvo na­ve­lo je ko­mand­ne za­ra­će­nih stra­na da u pr­vim me­se­ci­ma tra­ja­nja su­ko­ba u pro­pa­gan­da is­tak­nu bor­be „pr­sa u pr­sa” i he­roj­ske pod­vi­ge.6

/

10. Iz­daj­nik je onaj ko sum­nja u na­še iz­veš­ta­je5

ski ka­pa­ci­te­ti i voj­na moć dr­ža­ve.


ame­rič­koj voj­sci, osta­le su za­be­le­že­ne u isto­ri­ji kao pre­lom­ni do­ga­đa­ji to­kom ra­ta.7 Raz­voj rat­nih dej­sta­va je pred vla­da­ju­će kru­go­ve kao ur­gen­tan pro­blem po­sta­vio re­ša­va­nje mno­ go­broj­nih pro­ble­ma ve­za­nih za re­gru­to­va­nje do­ bro­vo­lja­ca, po­pu­nu bu­dže­ta po­di­za­njem rat­nih zaj­mo­va, or­ga­ni­zo­va­nje bri­ge za ra­nje­ni­ke, obez­ be­đi­va­nje is­hra­ne sta­nov­niš­t va, obez­be­đi­va­nje so­ci­jal­nog mi­ra i niz dru­gih zna­ča­ja­nih pi­ta­nja. Za nji­ho­vo us­peš­no re­ša­va­nje bi­la je po­treb­na ši­ra druš­tve­na po­drš­ka do ko­je se do­la­zi­lo pro­pa­gand­ nim de­lo­va­njem. U ci­lju što us­peš­ni­je mo­bi­li­za­ci­je na­ci­je pri­stu­pi­lo se stva­ra­nju in­sti­tu­ci­ja sa za­dat­ kom or­ga­ni­za­ci­je pro­pa­gand­nih ak­tiv­no­sti. Ova­kve in­sti­tu­ci­je po­sto­ja­le su u svim dr­ža­va­ma ko­je su uče­stvo­va­le u ra­tu, a raz­li­ko­va­le su se po to­me da li su bi­le pod ci­vil­nom ili voj­nom kon­tro­lom.8 Ra­zno­vr­sna vi­zu­el­na pro­pa­gan­da to­kom Pr­vog svet­skog ra­ta ko­ri­sti­la se sli­ka­ma ko­je su ima­le za cilj da pre­no­se ide­je ši­roj jav­no­sti. Ši­ro­ki spek­tar pro­pa­gand­nog iz­ra­ža­va­nja pu­tem sli­ka ko­riš­ćen je kod iz­ra­de pla­ka­ta, ka­ri­ka­tu­ra, raz­gled­ni­ca, ilu­ stra­ci­ja i fil­mo­va. Sve za­ra­će­ne dr­ža­ve kre­i­ra­le su pro­pa­gand­ne pla­ka­te, ko­ji su se iz­me­đu se­be raz­ li­ko­va­li po uti­ca­ju, ali suš­tin­ski ob­u­hva­ta­li su iste mo­ti­ve. Rat­na de­ša­va­nja su stvo­ri­la po­se­ban ka­ len­dar ko­jim se obe­le­ža­va­ju raz­li­či­ti da­tu­mi, a za to su ko­riš­će­na naj­češ­će vi­zu­el­na sred­stva, do­ stup­na ši­ro­kim ma­sa­ma sta­nov­niš­tva.

PLA­K A­T I Pla­ka­ti su bi­li efi­ka­sna pro­pa­gand­na sred­stva na ko­ji­ma su svo­je me­sto pro­naš­le isto­rij­ske lič­no­sti, rat­ni he­ro­ji, voj­ni ko­ma­dan­ti i dr­žav­ni­ci. Za nji­ma su sle­di­le ale­go­rij­ske fi­gu­re po­put Bri­ta­ni­je, Ger­ ma­ni­je, Ma­ri­ja­ne, Ko­lum­bi­je i Sve­tog Ge­or­gi­ja. Lik že­ne na pla­ka­ti­ma pred­sta­vljao je pe­r­so­ni­fi­ka­ci­ju slo­bo­de, dok se po­be­da is­ti­ca­la pre­ko Džo­na Bu­ la i Uj­ka Se­ma, pro­tiv­nik je bio na­sli­kan kao splet zmi­ja, ču­do­viš­te ili de­mon. Kao va­žan fak­tor za mo­bi­li­za­ci­ju na­ci­je pro­tiv ne­pri­ja­te­lja ko­riš­ćen je Au­tor pla­k a­t a Un­cle Sam Want You­bio je ame­rič­k i umet­nik i ilu­stra­tor Džejms Mon­to­me­ri Flag (Ja­mes Mont­go­mery Flagg 1877-1960). Nje­gov naj­po­zna­ti­ji rad, pla­kat ko­ji je po­zi­vao Ame­ri­kan­ce na mo­bi­li­za­ci­ju na­ stao je 1917. go­di­ne. In­spi­ra­ci­ju je pro­na­šao u slič­nom po­ste­ru ko­ji je pri­ka­zi­vao lor­da Ki­če­ne­ra ko­ji je po­zi­vao Bri­tan­ce da se pri­ja­ve za re­gru­ta­ci­ju. Pre­ko če­ti­ri mi­li­o ­ na pri­me­ra­ka ovo­ga po­ste­ra su štam­pa­na to­kom Pr­vog svet­skog ra­ta, a ko­riš­ćen je i za pro­pa­gand­ne po­tre­be to­kom Dru­gog svet­skog ra­ta. 8 Ci­vil­na kon­tro­la na pro­pa­gan­dom bi­la je pri­sut­na u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, SAD i de­li­mič­no u Fran­cu­skoj, dok je voj­ska ap­so­lut­no kon­tro­li­sa­la pro­pa­gan­du u Ne­mač­koj, Au­stro­u­gar­skoj i Ru­si­ji. 7

la po­tre­ba kod svih za­ra­će­nih stra­na za ob­li­ko­va­ njem jav­nog mnje­nja u svr­hu odr­ža­va­nja po­treb­ nog ni­voa mo­ra­la. Za ostva­ri­va­nja br­zog i po­u­zda­ nog pro­to­ka in­for­ma­ci­ja ko­ri­sti­li su se svi ras­po­lo­ ži­vi me­di­ji to­ga vre­me­na. Pre­ko me­di­ja se vr­ši­la pro­pa­gan­da u ci­lju pri­do­bi­ja­nja po­drš­ke jav­no­sti, re­gru­ta­ci­je no­vih voj­ni­ka ili pri­ka­zi­va­nja rat­nih uspe­ha. Bez­broj­ni pla­ka­ti, raz­gled­ni­ce, ka­ri­ka­tu­re,

pe­sme, no­vi­ne, ča­so­pi­si, le­ci, ra­do­vi pi­sa­ca i umet­ ni­ka, pred­me­ti za sva­ko­dnev­nu upo­tre­bu, ali i mo­der­ni me­di­ji kao što su fo­to­gra­fi­ja i film ko­riš­ će­ni su u pro­pa­gand­ne svr­he. Pro­pa­gand­ne kam­ pa­nje to­kom Pr ­vog svet­skog ra­ta bi­le su ogra­ni­ če­ne teh­nič­kim i ko­mu­ni­ka­cij­skim re­sur­si­ma. Upr­ kos to­me ne­ke od njih po­put ču­ve­nog po­ste­ra Un­cle Sam Want You, ko­jim se vr­ši­la re­gru­ta­ci­ja u

94


Edit Ka­vel (Edith Lo­u­i­sa Ca­vell 1865 – 1915) bi­la je bri­ tan­ska bol­ni­čar­ka, rat ju je za­te­ka u Bel­gi­ji, gde je na­kon ne­mač­ke oku­pa­ci­je or­ga­ni­zo­va­la mre­žu za po­moć bri­ tan­skim i fran­cu­skim rat­nim za­ro­blje­ni­ci­ma pri bek­stvu u ne­u­tral­nu Ho­lan­di­ju. Na­kon što su je ne­mač­ke vla­sti ot­kri­le, osu­đe­na je na smrt­nu ka­znu ko­ja je iz ­vr­še­na upr­kos broj­nim di­plo­mat­skim in­ter­ven­ci­ja­ma od stra­ne ne­u­tral­nih dr­ža­va. Nje­no po­gu­blje­nje je mak­si­mal­no is­ko­riš­će­no od stra­ne si­la An­tan­te za pro­pa­gan­du pro­ tiv Ne­mač­ke. 10 Au­lich, Ja­mes, „Grap­hic Arts and Adver­ti­sing as War Pro­pa­gan­da”, <http://encyclo­pe­dia.1914-1918-on­li­ne. ne­t/ar­tic­le/Arts> (26. ok­to­bar 2014) 11 Vi­de­ti: Ca­ro­li­ne Ja­co­bi, Ava, In­to the Abyss: The Le­gacy of the „Ra­pe of Bel­gi­um” Pro­pa­gan­da, Se­ni­or Ho­nors The­i­sis in Hi­story, Ge­or­ge­town Uni­ver­sity, 2009. 9

95

Dmi­triй Ev­genьevič Cыka­lov, „Ka­ri­ka­tu­ra kak oru­die pro­pa­gandы v pe­riod Per ­voй mi­ro­voй voйnы”, Vse­ obщaя is­to­riя, Vest­nik Vol­GU. Se­riя 4: Is­to­riя, 2012. № 1 (21). s. 85-90. 13 Re­e­ves Nic­ho­las, „Ci­ne­ma, spec­ta­tor­ship, and pro­pa­ gan­da: Bat­tle of the Som­me (1916) and its con­tem­po­ 12

KNJI­Ž EV­N OST Knji­žev­nost je igra­la va­žnu ulo­gu u kre­i­ra­nju bor­ be­nog du­ha na­ro­da to­kom Pr ­vog svet­skog ra­ta. Ia­ko če­sto po­sto­je slič­no­sti iz­me­đu raz­li­či­tih is­ku­ sta­va knji­žev­ni­ci su po­či­nja­li da pi­šu o ra­tu iz mno­ go raz­lo­ga. Na­če­la bri­tan­skog pro­pa­gand­nog ra­da to­kom ra­ta bi­la su usvo­je­na na taj­noj kon­fe­ ren­ci­ji u či­jem ra­du su uče­stvo­va­li naj­zna­čaj­ni­ji bri­tan­ski pi­sci, a ne­ko­li­ci­na od njih je pri­sta­la da svo­jom de­lat­noš­ću po­dr­ži bri­tan­ske rat­ne na­po­re. Na taj­noj kon­fe­ren­ci­ji uče­stvo­va­lo je 25 vo­de­ćih bri­tan­skih pi­sa­ca me­đu ko­ji­ma su bi­li Ar­tur Ko­nan Dojl (Art­hur Co­nan Doyle), Ar­nold Be­net (Enoch Ar­nold Ben­nett), Džon Edvard Maj­sfild (John Ed­ ward Ma­se­fi­eld), Ford Me­doks Ford (Ford Ma­dox Ford), Vi­li­jam Ar­čer (Wil­li­am Ar­cher), Gil­bert Če­ ster­ton (Gil­bert Ke­ith Che­ster­ton), Hen­ri Džon Nju­bolt (He­nry John New­bolt), Džon Gol­svor­ti (John Gals­worthy), To­mas Har­di (Tho­mas Hardy), rary au­di­en­ce”, Hi­sto­ri­cal Jo­ur­nal of Fim, Ra­dio and Te­le­ vi­sion, Vol. 17, No. 1, (1997), pp. 5-28. 14 Sor­lin, Pi­er­re„,French New­sre­els of the First World War”,Hi­sto­ri­cal Jo­ur­nal of Film, Ra­dio and Te­le­vi­sion, Vol.24, No.4, (2004), pp. 507-515. 15 McKer­nan, Lu­ke, „Pro­pa­gan­da, Pa­tri­o­tism and Pro­fit: Char­les Ur­ban and Bri­tish Of­fi­cial War Films in Ame­ri­ca du­ring the First World War”, Film Hi­story, Vol. 14, No. 3/4, (2002), pp. 369-389. 16 Stern, Frank, „Scre­e­ning Po­li­tics: Ci­ne­ma and In­ter­ ven­tion”, Ge­or­ge­town Jo­ur­nal of In­ter­na­ti­o­nal Af­fa­irs, Vol. 1, No. 2 (2000), pp. 65-73.

/

Ki­ne­ma­to­gra­f i­ja je na po­čet­ku ra­ta bi­la mla­da umet­nost ko­ja je za­po­či­nja­la sa svo­jim raz­vo­jem. Za pro­pa­gan­du je bi­la ide­a­lan me­dij zbog mo­guć­ no­sti ko­mu­ni­ka­ci­je sa ši­ro­kim na­rod­nim ma­sa­ma, dok je sa dru­ge stra­ne nje­na po­pu­lar­nost ubr­za­no ra­sla. U bi­o­skop­skim sa­la­ma gle­da­o­ci­ma su puš­ ta­ne film­ske no­vo­sti ko­je su sa­dr­ža­le sce­ne sni­ mlje­ne na li­ni­ja­ma fron­ta. Me­đu pr­vim dr­ža­va­ma ko­je su film­sku in­du­stri­ju ustro­ji­le pre­ma na­ci­o ­ nal­nom uzo­ru, vi­dev­ši u njoj efi­ka­sno rat­no oru­ ži­je bi­la je Ne­mač­ka. U Ne­mač­kim film­skim no­vo­ sti­ma naj­vi­še pa­žnje je do­bi­jao car Vil­helm II, a za njim je sle­dio na­čel­nik šta­ba ne­mač­ke voj­ske ge­ ne­ral Erih Lu­den­dorf. Ka­ko bi što efi­ka­sni­je vo­di­la pro­pa­gan­da u ame­rič­koj jav­no­sti ne­mač­ka vla­da je fi­nan­si­ra­la taj­nu film­sku kom­pa­ni­ju ko­ja je ra­ di­la na ši­re­nju pro – ger­man­skog ras­po­lo­že­nja. Ve­li­ki uti­caj na bri­tan­sku jav­nost ima­lo je pri­ka­zi­va­ nje fil­ma „Bit­ka na So­mi” (The Bat­tle of the Som­me) av­gu­sta 1916. go­di­ne či­me je rat do­bio jed­nu no­vu vi­zu­el­nu di­men­zi­ju pri­ka­za. Film za­po­či­nje sce­na­ ma na­sme­ja­nih voj­ni­ka ko­ji kre­ću na front, sle­de nji­ho­ve pri­pre­me za na­pad, a po­tom šok za gle­da­ o­ce pri­kaz smr­ti bri­tan­skog voj­ni­ka. Na kra­ju fil­ma sle­de sce­ne spro­vo­đe­nja za­ro­blje­nih ne­mač­kih voj­ni­ka, od­no­sno mr­tvih pro­tiv­ni­ka. Film­ski pri­kaz bit­ke na So­mi je od gle­da­o­ca sa­krio pra­vu isti­nu o jed­noj od naj­ve­ćih voj­nih ka­ta­stro­fa ko­ju je bri­ tan­ska voj­ska do­ži­ve­la u svo­joj isto­ri­ji.13 Su­prot­no

N OVA M I SAO

Ka­ri­ka­tu­ra je ta­ko­đe bi­la mo­bi­li­sa­na od stra­ne pro­ pa­gan­de i ona je svo­je me­sto pro­naš­la u sa­tirč­nim ča­so­pi­si­ma, dnev­nim li­sto­vi­ma, raz­gled­ni­ca­ma, le­ci­ma ko­ji su ba­ca­ni iz avi­o­na u pro­tiv­nič­ke ro­vo­ ve. Za raz­li­ku od na­ci­o­nal­nih ste­re­o­ti­pa ko­ji sa­ dr­že u se­bi me­ša­vi­nu gru­bo­sti, do­bro­duš­nog hu­mo­ ra i di­vlje­nja pred­no­sti­ma su­se­da, voj­ni kli­šei su is­ti­ca­li is­klju­či­vo lo­še oso­bi­ne pro­tiv­ni­ka. U pred­ rat­nom ru­skom fol­klo­re Nem­ci­ma su da­va­ni na­ dim­ci „ko­ba­si­ca”, „di­mlje­ni”, „me­sa­ri”, a is­ti­ca­ne su oso­bi­ne ka­rak­te­ri­stič­ne za Pru­se aro­gan­ci­ja, ra­to­ bor­nost i pe­dant­nost. Kao in­spi­ra­ci­ja ka­ri­ka­tu­ri­sti­ ma naj­vi­še je slu­žio car Vi­ljem II, dok su u ma­njoj me­ri pod­sme­hu bi­li iz­lo­že­ni car Fra­njo Jo­sif i sul­ tan Meh­med V. U ze­mlja­ma An­tan­te ne­mač­ki car je sma­tran glav­nim kriv­cem za iz­bi­ja­nje ra­ta i pri­

KI­N E­M A­TO­G RA­FI­JA

to­me film­ske no­vo­sti u Fran­cu­skoj ni­su pri­ka­zi­va­ le smrt svo­jih voj­ni­ka iz raz­lo­ga oču­va­nja mo­ra­la kod sta­nov­niš­tva. Tek ne­ko­li­ko sce­na je pri­ka­zi­va­ lo voj­ni­ka u ro­vu, sa­ve­znič­ki voj­ni­ci se go­to­vo ni­su ni pri­ka­zi­va­li, jer je rat sma­tran kao fran­cu­sko – ne­ mač­ki su­kob. Ume­sto ra­ta pa­žnja film­skih žur­na­la bi­la je usred­sre­đe­na na gla­mu­ro­zne, sen­za­ci­o­nal­ ne ili dra­ma­tič­ne aspek­te ci­vil­nog ži­vo­ta.14 U SAD su to­kom ra­ta sni­mlje­na tri ko­mer­ci­jal­na fil­ma či­ji su na­slo­vi bi­li „Per­šin­go­vi kr­sta­ši” (Per­shing’s Cru­sa­ ders), „Ame­rič­ki od­go­vor” (Ame­ri­ca’s An­swer) i „Pod če­ti­ri za­sta­ve” (Un­der Fo­ur Flags). Ame­rič­ka jav­nost me­đu­tim ni­je po­ka­za­la pre­te­ra­nu za­in­te­re­so­va­ nost za du­go­me­tra­žne fi­mo­ve ko­ji su vr­lo br­zo po­ti­snu­ti od stra­ne film­skih žur­na­la.15 Bi­o­skop je svo­ju spo­sob­nost da uti­če na „ma­sov­ni sen­ti­ment” na­ci­je ot­krio na po­čet­ku Pr­vog svet­skog ra­ta. Na po­čet­ku je film bio eks­pe­ri­men­tal­no pro­pa­gand­ no sred­stvo, ali je na kra­ju po­stao cen­tral­ni in­stru­ ment za ono što se na­zva­lo„na­ci­o­na­li­za­ci­ja ma­sa”. Ta­da se pre­ko ma­ni­pu­la­ci­je emo­ci­ja­ma vr­ši­la mo­ bi­li­za­ci­ja lju­di za na­ci­o­nal­nu stvar pro­tiv za­miš­lje­ nog ili stvar­nog ne­pri­ja­te­lja.16

/

KA­R I­K A­T U­R A

ka­zi­van je kao pa­te­ti­čan vla­dar ko­ji je pa­tio od su­ma­nu­te ide­je da vla­da ce­lim sve­tom. Bri­tan­ski ka­ri­ka­tu­ri­sti su isme­va­li ne­mač­ku rat­nu teh­ni­ku, pa je ta­ko ne­pri­ja­telj­ska avi­ja­ci­ja pri­ka­za­na u vi­du di­ri­ža­bla u ob­li­ku svi­nje ko­ja je ume­sto bom­bi ba­ ca­la ko­ba­si­ce uz ko­men­tar „Ka­da svi­nje poč­nu da le­te”. Slič­no sta­nje je bi­lo na su­prot­noj stra­ni gde su Nem­ci pri­ka­zi­va­li Ru­se kao ne­kul­tu­ran na­rod, agre­siv­ne „po­lu­a­zi­ja­te” ko­ji ni­su ima­li ni­ka­kve ve­ze sa ci­vi­li­za­ci­jom Za­pad­ne Evro­pe. Ru­si su opi­si­va­ni kao okrut­ni, su­ro­vi i ne­poš­te­ni pro­tiv­ni­ci, a ofi­ci­ri ru­ske voj­ske su bi­li pred­sta­vlje­ni kao al­ko­ho­li­ča­ri ko­ji sa bi­čem te­ra­ju svo­je voj­ni­ke u bor­bu. Kao me­dij ka­ri­ka­tu­ra se ko­ri­sti­la da is­tak­ne do­bre oso­ bi­ne sop­stve­ne na­ci­je, a na­su­prot to­me ko­ri­ste­ći hi­per­bo­lu pro­tiv­ni­ka je tre­ba­lo pri­ka­za­ti ta­ko što bi se is­ta­kle sve ne­ga­tiv­ne ka­rak­te­ri­sti­ke nje­go­vog na­ci­o­nal­nog ka­rak­te­ra.12

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

strah. Ve­li­ki pu­bli­ci­tet na pla­ka­ti­ma su do­bi­ja­li rat­ ni zlo­či­ni nad ci­vi­li­ma i ne­na­o­ru­ža­nim voj­nim za­ ro­blje­ni­ci­ma. Ne­mač­ka je ko­ri­sti­la po­mor­sku blo­ ka­du ko­ja joj je bi­la na­met­nu­ta kao pro­pa­gand­ni mo­tiv ra­di pod­sti­ca­nja be­sa svo­ga sta­nov­niš­t va pre­ma Bri­ta­ni­ji. Me­đu­tim po­ta­pa­nje Lu­si­ta­ni­je, po­gu­blje­nje bol­ni­čar­ke Edit Ka­vel,9 uniš­te­nje ka­ te­dra­le u fran­cu­skom gra­du Rem­su i pod­mor­nič­ ki rat na pla­ka­ti­ma su bi­li pri­ka­za­ni kao do­kaz ne­ mač­kog var ­var­stva. Dok su Cen­tral­ne si­le kao he­ro­je is­ti­ca­le pi­lo­te i za­po­ved­ni­ke pod­mor­ni­ca, ko­riš­će­nje teh­nič­k ih sred­sta­va za vo­đe­nje ra­ta sma­tra­lo se vi­dom ku­ka­vič­lu­ka. Ta­ko su ne­mač­ki avi­o­ni pred­sta­vlja­ni ka­ko na­pa­da­ju mi­si­ju Cr­ve­nog kr­sta, od­no­sno bom­bar­du­ju Nju­jork.10 Bri­tan­ci su oku­pa­ci­ju ne­u­tral­ne Bel­gi­je od stra­ne Ne­mač­ke mak­si­mal­no ko­ri­sti­li u pro­pa­gand­ne svr­he ra­di mo­bi­li­za­ci­je do­bro­vo­lja­ca u voj­sku, ali i da uti­ču na SAD da uđu u rat. Ne­ko­li­ci­na bri­tan­skih po­ste­ra je pri­ka­zi­va­lo si­lo­va­nja že­na i ubi­ja­nje ci­vi­la od stra­ ne ne­mač­kih voj­ni­ka, po­sle če­ga su sle­di­le po­ru­ke „Za svoj dom se vre­di bo­ri­ti” ili „Za­pam­ti Bel­gi­ju”.11


„svo­je olov­ke i svo­je re­či” ka­ko bi po­mo­gla na­ci­ji.20 Mno­gi mla­di fran­cu­ski pi­sci stu­pi­li su u re­do­ve voj­ ske i bi­li po­sla­ti na pr­vu li­ni­ju fron­ta. Me­đu nji­ma se po­seb­no is­ti­cao An­ri Bar­bis (Hen­ri Bar­bus­se) ko­ji je 1916. go­di­ne na­pi­sao ro­man „Oganj” (Le Feu), pro­na­šav­ši in­spi­ra­ci­ju u svom lič­nom rat­nom is­ku­ stvu. Kri­ti­ku­ju­ći rat on ga je isto­vre­me­no pri­hva­tao kao nu­žno sred­stvo za po­be­du nad ne­mač­kim mi­ li­ta­ri­zmom. Knji­žev­ni kri­ti­ča­ri su nje­gov ro­man svr­ sta­va­li u na­tu­ra­li­stič­ki pra­vac, sma­trav­ši ga go­to­vo či­nje­nič­nim iz­veš­ta­jem ono­ga što se de­ša­va­lo u ro­vo­vi­ma. Za mno­ge je Bar­bi­sov ro­man pred­sta­ vljao na­sta­vak knji­žev­ne tra­di­ci­je ko­ju je ute­me­ljio Emil Zo­la, a do za­vr­šet­ka ra­ta štam­pan je u ti­ra­žu od pre­ko 300.000 pri­me­ra­ka.21

Ra­djard Ki­pling (Rudyard Ki­pling), Ho­ra­cio Gil­bert Par­ker (Ho­ra­tio Gil­bert Ge­or­ge Par­ker), Džordž Ma­ ko­li Tre­ve­ljan (Ge­or­ge Ma­ca­u­lay Tre­velyan) i Her­ bert Džordž Vels (Her­bert Džordž Vels); kao i sli­ka­ ri Fran­cis Ed­gar Dod (Fran­cis Ed­gar Dodd) i Paul Neš (Paul Nash).17 Na­kon ula­ska SAD u rat ne­ko­li­ci­na zna­čaj­nih ame­ rič­kih pi­sa­ca po­če­li su da pi­šu o do­ga­đa­ji­ma u Evro­pi, a me­đu nji­ma bi­lo je i onih ko­ji u bi­li uklju­ če­ni u kre­i­ra­nje pro­pa­gan­de još od 1914. go­di­ne. Me­đu­tim ni­su svi bi­li pro-bri­tan­ski i pro-fran­cu­ski ori­jen­ti­sa­ni, le­vi­ča­ri po­put Up­to­na Sin­kle­ra (Up­ton Sin­cla­ir’s) i Dži­mi­ja Hi­gin­sa (Jim­mie Hig­gins) po­ dr­ža­va­li su rat ko­ji je vo­di­la An­tan­ta, ko­ju su sma­ tra­li za ma­nje zlo od „ne­mač­kog var­var­stva” ko­je je bi­lo sa dru­ge stra­ne.18 Fran­cu­ski knji­žev­ni­ci su uče­stvo­va­li u kul­tur­noj mo­bi­li­za­ci­ji na­ci­je ra­di nje­nog uje­di­nje­nja u bor­bi pro­tiv Ne­mač­ke. Fran­cu­ski pred­sed­nik Rej­mon Po­ en­ka­re19 je po­zvao Fran­cu­sku aka­de­mi­ju da ko­ri­sti Paul Go­ugh, A Ter­ri­ble Be­a­uty: Bri­tish Ar­tists in the First World War, Bri­stol,2010, pp. 21-31; v: Gary S. Mes­sin­ger, Bri­tish Pro­pa­gan­da and the Sta­te in the First World War, 1992, New York. 18 Mat­thews, John T.„,Ame­ri­can Wri­ting of the Gre­at War”, Vin­cent She­rry (ed.), The Cam­brid­ge Com­pa­nion to the Li­te­ra­tu­re of the First World War, Cam­brid­ge, 2005, pp. 223. 19 Rej­mon Po­en­ka­re (Raymond Po­in­caré 1860-1934), pred­sed­nik Fran­cu­ske re­pu­bli­ke 1913-1920. 17

Od sa­mog po­čet­ka su­ko­ba 1914. go­di­ne, ve­ći­na ne­mač­kih in­te­lek­tu­a­la­ca je da­lo svo­ju po­drš­ku ra­ tu. De­ce­ni­ja­ma pre to­ga u Ne­mač­kim in­te­lek­tu­al­ nim kru­go­vi­ma, rat je vi­đen kao „deo bo­žan­skog ili pri­rod­nog po­ret­ka”, su­kob iz­me­đu ne­mač­ke kul­tu­re i za­pad­nog ma­te­ri­ja­li­zma.22 Ta­ko je stvo­ re­na at­mos­fe­ra u jav­no­sti ko­ja je oprav­da­va­la rat u ko­me je sve bi­lo do­zvo­lje­no uklju­čiv­ši i kr­še­nje ne­u­tral­no­sti Bel­gi­je, od­no­sno spro­vo­đe­nje re­pre­ si­je pre­ma ci­vil­nom sta­nov­niš­tvu oku­pi­ra­nih te­ri­ to­ri­ja. Knji­žev­ni­ci su is­ti­ca­li ide­je su­per­i­or­no­sti ne­mač­ke na­ci­je, a me­đu nji­ma svo­jom po­drš­kom ra­tu se is­ti­cao To­mas Man (Tho­mas Mann), zbog če­ga se su­ko­bio sa ro­đe­nim bra­tom Hajn­ri­hom Ma­nom (He­in­rich Mann) ko­ji je bio pro­tiv­nik ra­ta. To­mas Man je za­jed­no sa dru­gim ne­mač­kim in­te­ lek­tu­al­ci­ma po­put eko­no­mi­ste Ver­ne­ra Som­bar­ta (Wer­ner Som­bart), so­ci­o­lo­ga Jo­ha­na Plen­ge (Jo­ hann Plen­ge), isto­ri­ča­ra Fri­dri­ha Maj­ne­kea (Fri­e ­ drich Me­i­nec­ke) i Ger­har­da Ha­up­tma­na (Ger­hard Ha­up­tmann) pi­sao ese­je ko­ji su ima­li za­da­tak da de­fi­ni­šu „ide­je 1914. go­di­ne”.23 Po­ve­za­ni sa ne­mač­ kim knji­žev­nim kru­go­vi­ma bi­li su au­strij­ski pi­sci Ro­bert Mu­sil (Ro­bert Mu­sil) i Šte­fan Cvajg (Ste­fan Zwe­ig) ko­ji su ta­ko­đe sa odu­še­vlje­njem po­zdra­vi­li po­če­tak ra­ta. Han­na, Mart­ha: The mo­bi­li­za­tion of in­tel­lect: French scho­lars and wri­ters du­ring the Gre­at War, Cam­brid­ge 1996, pp. 1. 21 Smith, Le­o­nard V.„,Ma­scu­li­nity, Me­mory, and the French First World War No­vel: Hen­ri Bar­bus­se and Ro­ land Dor­gelès”, Co­et­zee, Frans/She­vin-Co­et­zee, Ma­rilyn (eds.): Aut­ho­rity, Iden­tity and the So­cial Hi­story of the Gre­ at War, Ox­ford, 1995, p. 262. 22 Je­la­vich, Pe­ter„,Ger­man Cul­tu­re in the Gre­at War”, in: Ros­hwald, Aviel/Sti­tes, Ric­hard (eds.): Eu­ro­pean Cul­tu­re in the Gre­at War. The Arts, En­ter­ta­in­ment and Pro­pa­gan­ da 1914-1918, Cam­brid­ge 1999, p. 43. 23 Nat­ter, Wol­fgang G.,Li­te­ra­tu­re at War, 1914-1940. Re­ pre­sen­ting the „Ti­me of Gre­at­ness” in Ger­many, New Ha­ ven, 1999, p. 124. 20

ŠTAM­PA Štam­pa je za vre­me tra­ja­nja Pr­vog svet­skog ra­ta bi­la glav­ni me­dij za di­stri­bu­ci­ju ve­sti, pri če­mu su sva no­vin­ska iz­da­nja be­le­ži­la do ta­da ne­za­be­le­žen rast ti­ra­ža. U Ne­mač­koj i Au­stro­u­gar­skoj po­sto­ja­le su slič­no­sti u ve­zi pra­vi­la ko­ja su bi­la usta­no­vlje­na za no­vin­sko iz­veš­ta­va­nje to­kom ra­ta od stra­ne vla­ de i voj­ne ko­man­de. Gu­še­nje slo­bo­de štam­pe i ri­gid­na cen­zu­ra bi­le su neš­to iz­ra­že­ni­je u Au­str­o­u­ gar­skoj či­ji su se gra­đa­ni vr­lo če­sto in­for­mi­sa­li či­ ta­ju­ći ne­mač­ku štam­pu.24 Ve­ći­na no­vi­na­ra u ove dve dr­ža­ve bi­li su sprem­ni za svo­ju rat­nu ulo­gu, ko­ju ni­su sa­mo sa­gle­da­va­li kroz iz­veš­ta­va­nje jav­ no­sti, već i kroz obra­zo­va­nje na­ci­je u pa­tri­ot­skom du­hu. Ovo je na­ro­či­to bi­lo oči­gled­no to­kom pr­vih ne­de­lja ra­ta ka­da su au­strij­ski no­vi­na­ri zah­te­va­li pred­u­zi­ma­nje oš­trih me­ra pro­tiv Sr­bi­je, dok su nji­ ho­ve ne­mač­ke ko­le­ge tra­ži­le da se Au­stro­u­gar­ska mo­nar­hi­ja po­dr­ži u ve­zi od­lu­ke da stu­pi u rat.25 Po­čet­ni en­tu­zi­ja­zam no­vi­na­ra ka­ko je rat od­mi­cao bio je ugu­šen ste­ga­ma cen­zu­re i od­bi­ja­njem da se po­stig­ne kom­pro­mis na ni­vou slo­bo­de ko­ji su no­ vi­na­ri zah­te­va­li. Zbog to­ga je u Ne­mač­koj i Au­stro­ u­gar­skoj iz­o­sta­la po­drš­ka no­vi­na­ra on­da ka­da je bi­la naj­po­treb­ni­ja u za­vrš­noj fa­zi ra­ta. Slič­no sta­nje je bi­lo i sa dru­ge stra­ne Za­pad­nog fron­ta u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji i Fran­cu­skoj gde su no­vi­ne bi­le pod­lo­žne cen­zu­ri. Me­đu­tim za raz­li­ku od dr­ža­va Cen­tral­nih si­la cen­zu­ra ni­je bi­la to­li­ko stro­ga, a na­ro­či­to se u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji pre­po­zna­la moć štam­pe ko­ja se usme­ri­la na ob­li­ko­va­nje sve­sti svo­ga sta­nov­niš­tva. Bri­tan­skim no­vi­na­ri­ma je us­pe­lo da iz­gra­de sa­mo­ cen­zu­ru u svom iz­veš­ta­va­nju o rat­nim do­ga­đa­ji­ma, či­me se iz­be­ga­va­la cen­zu­ra od stra­ne dr­ža­ve.26 Na stra­ni­ca­ma dnev­nih no­vi­na na­la­zi­li su uglav­nom cen­zu­ri­sa­ni sa­dr­ža­ji, a pre­o­vla­đi­va­li su na­ru­če­ni tek­ sto­vi ko­ji su za cilj ima­li upra­vo ma­ni­pu­la­ci­ju sa ose­ ća­nji­ma či­ta­la­ca. Ta­kvi tek­sto­vi su iza­zi­va­li mr­žnju pre­ma ne­pri­ja­te­lju, po­sle če­ga bi broj lju­di ko­ji su se pri­ja­vi­li za mo­bi­li­za­ci­ju oba­ve­zno ra­stao. Ova­kav vid me­dij­ske pro­pa­gan­de tra­jao je to­kom ce­log Pr­vog svet­skog ra­ta, a kom­bi­na­ci­ja pre­u­ve­li­ča­va­ nja i la­ži se u prak­si po­ka­za­la kao vr­lo efekt­na. Su­mi­ra­ju­ći go­re is­ka­za­no, mo­že se za­klju­či­ti da je to­kom Pr­vog svet­skog ra­ta u struk­tu­ri dr­žav­ne vla­sti vo­de­ćih ze­ma­lja po­sto­jao si­stem in­sti­tu­ci­ja Wil­ke,Jürgen,Pres­se­an­we­i­sun­gen im 20. Ja­hr­hun­dert. Er­ster Wel­tkri­eg­–Drit­tes Re­ic­h–DDR, Köln/We­i­mar/Wi­en, 2007, 16ff. 25 Koszyk,Kurt, De­utsche Pres­se­po­li­tik im Er­sten Wel­tkri­eg, Düssel­dorf, 1968, 13f. 26 Mac­Leod, Jenny: Asmead-Bar­tlett, El­lis, „War Cor­re­ spon­den­ce and the First World War”, in: McE­wen, Yvon­ ne T. / Fi­sken, Fi­o­na A. (eds.)War, Jo­ur­na­lism and Hi­story, Ox­ford, 2012, p. 39. 24

96


U pred­rat­nom ru­skom fol­klo­re Nem­ci­ma su da­va­ni na­dim­ci „ko­ba­si­ca”, „di­mlje­ni”, „me­sa­ri”, a is­ti­ca­ne su oso­bi­ne ka­rak­te­ri­stič­ne za Pru­se aro­gan­ci­ja, ra­ to­bor­nost i pe­dant­nost.

ko­je su vr­ši­le cen­tra­li­zo­va­no upra­vlja­nje cen­zu­rom i pro­pa­gand­nim ak ­tiv­no­sti­ma. Pr ­vi ko­ra­ci na or­ ga­ni­zo­va­noj rat­noj pro­pa­gan­di bi­li su pred­u­ze­ti u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, vla­de SAD i Fran­cu­ske su pro­pa­ gan­da ko­ri­sti­le u in­te­re­su na­ci­o­nal­ne od­bra­ne; sa

97

dru­ge stra­ne u ze­mlja­ma blo­ka Cen­tral­nih si­la pre­ma pro­pa­gan­di se po­stu­pa­lo kon­zer­va­tiv­nim pri­stu­pom ko­jim se tre­ba­lo po­sti­ći cen­tra­li­zo­va­na kon­tro­la nad in­for­ma­ci­ji­ma, od­no­sno ostva­ri­ti psi­ ho­loš­ki efe­kat na voj­ni­ke An­tan­te.

Na po­čet­ku je film bio eks­pe­ri­men­tal­no pro­pa­ gand­no sred­stvo, ali je na kra­ju po­stao cen­tral­ni in­stru­ment za ono što se na­zva­lo„na­ci­o­na­li­za­ci­ja ma­sa”. Po­čet­ni en­tu­zi­ja­zam no­vi­na­ra ka­ko je rat od­mi­cao bio je ugu­šen ste­ga­ma cen­zu­re i od­bi­ja­njem da se po­stig­ne kom­pro­mis na ni­vou slo­bo­de ko­ji su no­vi­na­ri zah­te­va­li..n

/ N OVA M I SAO

/

Me­đu­tim, ka­da je po­sta­lo oči­gled­no da se rat ne­će za­vr­ši­ti br­zo, doš­lo je do pa­da mo­ra­la kod voj­ni­ka i ci­vil­nog sta­nov­niš­tva. Zbog to­ga se po­ja­vi­la po­ tre­ba kod svih za­ra­će­nih stra­na za ob­li­ko­va­njem jav­nog mnje­nja u svr­hu odr­ža­va­nja po­treb­nog ni­voa mo­ra­la.

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

Za vre­me tra­ja­nja ra­ta me­di­ji su bi­li pod pot­pu­ nom kon­tro­lom vla­da za­ra­će­nih dr­ža­va, a ma­ni­ pu­la­ci­je po­da­ci­ma i no­vin­skim tek­sto­vi­ma bi­le su sva­ko­dnev­ne. Na taj na­čin je tre­ba­lo kod sta­nov­ niš­tva pro­bu­di­ti pa­tri­ot­ska ose­ća­nja i na­te­ra­ti ga da se ak­tiv­no uklju­či u rat. Ste­pen kon­tro­la me­di­ ja tih je go­di­na do­sti­gao ni­vo sa ko­jim se do ta­da gra­đa­ni i či­ta­o­ci ni­su bi­li sre­li, zbog če­ga je ma­ni­ pu­la­ci­ja ose­ća­nji­ma i raz­miš­lja­njem bi­la olak­ša­na. Nat­pi­si u no­vi­na­ma su se vr­lo br­zo po­ka­za­li kao ne­do­volj­ni, a pro­pa­gan­da je do­sti­gla vr­hu­nac ma­ sov­nom upo­tre­bom po­ste­ra u če­mu su pred­nja­ či­le SAD. Za po­tre­be pro­pa­gan­de tro­še se ve­li­ka nov­ča­na sred­stva, a po­ste­ri ko­ji su u to vre­me na­ sta­li bi­li su u umet­nič­kom smi­slu sa­vr­še­ni. Tek­sto­ vi ko­ji su tre­ba­li sta­nov­niš­tvo da ube­de ka­ko pro­ tiv­nik pred­sta­vlja zlo ko­je tre­ba bi­ti uniš­te­no ni­su mo­gli bi­ti de­lo ama­te­ra, već su vla­de za nji­ho­vo pi­sa­nje an­ga­žo­va­le naj­bo­lje struč­nja­ke. Zbog to­ga su au­to­ri mno­go­broj­nih knji­ži­ca, pam­fle­ta i le­ta­ka ko­ji su se de­li­li gra­đa­ni­ma, bi­li isto­ri­ča­ri i uni­ver­zi­ tet­ski pro­fe­so­ri. Slič­no sta­nje je vla­da­lo u knji­žev­ no­sti i mu­zi­ci to­ga pe­ri­o­da, umet­nič­ka de­la su tre­ba­la da go­vo­re o rat­noj sla­vi sop­stve­ne na­ci­je, za in­spi­ra­ci­ju su slu­ži­li he­roj­ski pod­vi­zi po­je­din­ca na fron­tu. Rat­ni he­ro­ji su vr­lo če­sto bi­li po­vla­če­ni sa fron­ta u po­za­di­nu gde su bi­li an­ga­žo­va­ni na pro­pa­gand­nim sku­po­vi­ma ko­ji su or­ga­ni­zo­va­ni po ve­ćim gra­do­vi­ma. Nji­hov za­da­tak je bio da u svo­jim obra­ća­nji­ma oprav­da­ju vo­đe­nje ra­ta I na­ go­vo­re no­ve ma­se da se pri­ja­ve u voj­sku. Obra­sci i pra­vi­la vo­đe­nja pro­pa­gand­nog ra­ta ko­ji su ta­da na­sta­li bi­će ko­riš­će­ni u svim bu­du­ćim su­ko­bi­ma to­kom XX ve­ka. Rat­na pro­pa­gan­da Pr ­vog svet­ skog ra­ta je svo­jom de­lat­noš­ću uda­ri­la te­me­lje in­du­stri­je me­dij­skog mar­ke­tin­ga ko­ji je po­stao ne­iz­o­stav­ni deo glo­ba­li­za­ci­je ljud­ske ci­vi­li­za­ci­je.


Migracioni tokovi – iskustva muhadžira Piše: Ramiza Smajić

Iz fak­tič­kog ugla, ma­sov­ni eg­zo­du­si, uzro­ko­va­ni uglav­nom pro­tje­ri­va­njem, u evrop­skoj stvar­no­sti s po­čet­ka 20. sto­lje­ća do­se­žu svoj vr­hu­nac to­kom Bal­kan­skih ra­to­va 1912-1913. go­di­ne. Sko­ro jed­na­ki ta­la­si na­sta­vlja­ju u go­di­na­ma po­sli­je, to­kom 1. svjet­skog ra­ta i pr­vom pe­ri­o­du Kra­lje­vi­ne SHS. Za sve to vri­je­me, ustva­ri, još od dru­ge po­lo­vi­ne 19. sto­lje­ća, po­ten­ci­ra se pri­ča o hu­ma­noj stra­ni raz­vi­ja­nja na­ci­o­nal­nih ide­ja, a či­nje­nič­no, mi­li­ta­ri­stič­ko pre­kra­ja­nje evrop­ske hi­sto­ri­je istu je sa­hra­nji­va­lo.

K

roz li­te­ra­tu­ru je osta­la za­bi­lje­že­na jed­na zgo­ da kad je Bo­s a­nac kre­nuo sa gru­p om lju­di za Stam­bol. Pu­to­va­nje na ko­nji­ma tad je tra­ja­lo sed­ mi­ca­ma, mje­se­ci­ma, ali Bo­sa­nac upor­no ne­ku vre­ ću ne da da­lje od se­be, na ko­nju vre­ća pred njim, na ko­na­čiš­ti­ma on vre­ću pod gla­vu. Naj­zad sti­go­ še svi na od­re­diš­te i sad ga pi­ta­ju sa­put­ni­ci: „Daj nam, bo­ga­ti, re­ci šta si to no­sio sve vri­je­me u toj vre­ći?” „Ze­mlju”, ka­že on. „Ama ka­k vu ze­mlju”, u ču­du će oni. „Pa li­je­po”, on će na to, „Na­ku­pio u vre­ću ze­mlje iz svo­je avli­je i ja gdje god za­no­ćim, li­je­po tu vre­ću pod gla­vu i on­da znam da sam na svo­joj ze­mlji!” Če­mu ovaj ne­for­ma­lan uvod u iz­la­ga­nje? Ne spo­ mi­njem ja ovu zgo­du za­to što sam iz Bo­sne. Ni­sam ni po­ni­je­la vre­ću ze­mlje, jer sam osma­ni­sta, pa je i mo­je po­i­ma­nje ze­mlje pu­no ši­re, ma­nje ome­đe­ no po­li­tič­kim gra­ni­ca­ma. Ima neš­to, me­đu­tim, što mo­ram pri­je sve­ga da is­ tak­nem, a što mi u pr­vi mah ni­je bi­lo na umu. U pro­gra­mu ko­ji mi je do­sta­vljen, u rad­nom na­slo­vu mog iz­la­ga­nja ri­ječ „mu­ha­dži­ri” je, greš­kom ili ne, na­pi­sa­na ve­li­kim slo­vom. Ja znam da vi to vje­ro­ vat­no zna­te, ali osje­ćam se du­žnom po­ja­sni­ti ovu ri­ječ, po­go­to­vo što sam, osim hi­sto­ri­čar, i ara­bi­sta i tur­ko­log, po­zna­jem i per­zij­ski, a ni­sam je­dan rad na­pi­sa­la o po­greš­noj, na­mjer­noj ili le­žer­noj upo­ tre­bi ana­hro­ni­za­ma i ter­mi­na ori­jen­tal­no-islam­

skog po­ri­je­k la.1 Vje­ro­vat­no se ne bih, da­k le, u ovom iz­la­ga­nju po­no­vo vra­ća­la na to, ali ono ve­li­ ko slo­vo iz mog na­slo­va me je pod­sje­ti­lo na ne­ke sko­ro ko­mič­ne greš­ke po­či­nje­ne ne od po­čet­ni­ka, ne­go is­ku­snih hi­sto­ri­ča­ra i to upra­vo kod ri­je­či „mu­ha­džir”. Ia­ko ve­ći­na sta­ri­jih ge­ne­ra­ci­ja po­zna­je tu ri­je­či (če­sto u ver­zi­ji „mu­ha­džer” ili „mu­a­džer”), Bra­ni­slav Gli­go­ri­je­vić pi­še o – sic! – „na­se­lja­va­nju mu­dža­he­di­na u Sta­roj Sr­bi­ji i Ma­ke­do­ni­ji”!2 Isto ra­ di Jo­van Bo­jo­vić ko­ji ter­min „mu­ha­džir” ta­ko­đe za­mje­nju­je ter­mi­nom „mu­dža­he­din”.3 Ia­ko ne­ma oprav­da­nja za ova­kve kar­di­nal­ne greš­ke u ter­mi­ ni­ma, do­ne­kle su ob­jaš­nji­ve či­nje­ni­com da su ovi ra­do­vi na­sta­ja­li u go­di­na­ma ra­ta u BiH i da je po­ pu­lar­ni je­zik bio op­te­re­ćen ter­mi­ni­ma ve­za­nim za dži­had. To je, me­đu­tim, na­pra­vi­lo traj­nu zbr­ku u Iz­me­đu osta­log: Ra­mi­za Sma­jić, Ne­ki ter­mi­no­loš­ki pro­ ble­mi u iz­u­ča­va­nju osman­skog pe­ri­o­da hi­sto­ri­je Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, u: Isto­rij­ska na­u­ka o Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni u raz­do­blju 1990-2000, zbor­nik sa na­uč­nog sku­pa ANU­ BiH, 2003. 2 Bra­ni­slav Gli­go­ri­je­vić, Kralj Alek­san­dar Ka­ra­đor­đe­vić, knj. 1, Be­o­grad, 1996, str. 89-90 3 Jo­van Bo­jo­vić, Ša­ran­sko-je­zer­ski ba­ta­ljon u oslo­bo­ đe­nju plje­valj­skog kra­ja 1912. go­di­ne, u: Obla­sti Sta­re Raš­ke kra­jem XIX i po­čet­kom XX ve­ka, na­uč­ni skup, Pri­ je­po­lje: Dom re­vo­lu­ci­je, 214. Po­seb­no uka­za­no u: Sa­fet Ban­džo­vić, Ise­lja­va­nje Boš­nja­k a u Tur­sku, Sa­ra­je­vo, 2006, str. 195 (Da­lje: S. Ban­džo­vić, Ise­lja­va­nje Boš­nja­ka) 1

hi­sto­ri­o­gra­fi­ji za ko­ju se mo­že­mo sa­mo na­da­ti da jed­nom ne­će bi­ti uze­ta i is­ko­riš­te­na kao fa­kat. Ima­mo mi iz­bor ri­je­či kao use­lje­nik, ise­lje­nik, prog­ na­nik, iz­gna­nik, iz­bje­gli­ca, emi­grant, imi­grant, mi­grant itd... sa svim svo­jim ni­jan­sa­ma, ali ri­ječ „mu­ha­džir” u osno­vi ima ri­ječ „hidž­ret” ko­ja je to­ li­ko sve­o­bu­hvat­na da čak pod­ra­zu­mi­je­va pre­la­že­ nje čo­vje­k a iz jed­nog sta­nja u dru­go, pa čak i smrt.4 Hidž­ret ili Hidž­ra je je­dan od naj­slav­ni­jih do­ga­đa­ja u hi­sto­ri­ji isla­ma, pre­la­zak po­sla­ni­ka Mu­ ham­me­da iz Mek­ke u Me­di­nu 622. go­di­ne n.e. i tač­ka od ko­je mu­sli­ma­ni po­či­nju ra­ču­na­ti vri­je­me. Ne­pa­žlji­vi i zlo­na­mjer­ni au­to­ri taj hidž­ret na­zi­va­ju i bi­je­gom, što je pa­ra­doks i za lin­gvi­ste, jer je arap­ ski je­zik je­dan od lek­sič­ki naj­bo­ga­ti­jih je­zi­ka svi­ je­ta i ni­ma­lo ni­je slu­čaj­no da je taj do­ga­đaj na­zvan Hidž­rom, ise­lja­va­njem na Al­la­ho­vom pu­tu. 5Od po­li­tič­ke hi­sto­ri­je Bal­ka­na, su­ho­par­ne uglav­nom, ne vi­di se sud­bi­na ma­log čo­vje­ka, nje­gov strah, nje­go­va stre­mlje­nja. Ide­o­lo­gi­je, si­ste­mi, dr­ža­ve se mi­je­nja­ju, ne­sta­ju, ali ljud­ski stra­ho­vi, na­da­nja, vi­ zi­je, uvi­jek su isti. Mo­ja te­ma se do­ti­če mu­ha­dži­ra, nji­ho­vog vre­me­na, iden­ti­te­ta, sje­ća­nja, do­ži­vlja­ja, u no­vom pod­ne­blju, u no­vim pri­li­ka­ma, uo­či, to­ kom i na­kon Ve­li­kog ra­ta. U re­gi­o­nu je po­tre­ba mul­ti­per­spek­tiv­nog is­tra­ži­va­nja iz­bje­gliš­tva do­ ne­kle već uo­če­na, pr­ven­stve­no ra­di osvje­tlji­va­nja mi­sti­fi­ka­ci­je stvar­nih od­no­sa u druš­tvu i pre­ven­ tiv­nog is­ko­riš­ta­va­nja ste­če­nih is­ku­sta­va.6 Kod ve­ ći­ne nas, me­đu­tim (ov­dje pr­ven­stve­no mi­slim na stru­ku) da­ju se uo­či­ti slič­ni, ste­re­o­tip­ski fo­ku­si i greš­ke. Do da­nas ni­su iz­de­fi­ni­sa­ni pra­vi mo­ti­vi ko­ ji su do­ve­li do ma­sov­nih ise­lja­va­nja i ni­je pra­ćen kon­ti­nu­i­tet ise­lja­va­nja. Ta te­ma je mar­gi­na­li­zi­ra­na, pre­te­žno iz stra­ha su­da­ra sa po­li­ti­kom. Što vi­še ula­zim u pro­ble­ma­ti­ku ise­lja­va­nja, sve mi je oči­ti­ Pre­ma Kur’anu, po­sla­nik Ibra­him je re­kao: „Ja sam mu­ ha­džir svo­me Go­spo­da­ru. Za­i­sta je On mo­ćan i mu­dar” (29:26) 5 Vi­dje­ti vi­še u: Ka­sim Ha­džić, Kur’an o mu­ha­dži­ri­ma, Islam­ska mi­sao, III/1981, 25, str. 10-13 6 „U tom smi­slu pro­u­ča­va­nje iz­bje­gliš­tva va­žno je u smi­ slu nje­go­ve spo­zna­je iz­nu­tra, a ne iz ­va­na. Spo­zna­ja iz­nu­tra zna­či ra­zu­mi­je­va­nje iz­bje­gliš­tva u ne­po­sred­nim od­no­si­ma oso­ba na ni­vou kon­kret­nih dogañaja u ko­ji­ ma se mo­že utvr­di­ti po­sto­ja­nje čo­vječ­no­sti i po­sto­ja­nje istin­ske ljud­ske za­jed­ni­ce. Sva­ka­ko je po­treb­no ulo­ži­ti na­por da se nad­vla­da­ju usta­lje­ne i po­vrš­ne per­cep­ci­je ka­ko je u slo­že­nim i pro­mje­nji­vim druš­tve­nim po­ja­va­ ma je­di­no mo­gu­će rje­še­nje usva­ja­nje druš­t ve­nih od­ no­sa otu­đe­nih oso­ba.” Ve­sna Iva­no­vić, Bi­bli­o­gra­f i­ja ra­do­va o iz­bje­gli­ca­ma, prog­na­ni­ci­ma i ra­se­lje­nim oso­ ba­ma. De­talj­ni­je vi­di: http://www.bl.uk/res­help/pdfs/ Bi­bli­o­graphy%20of­%20Pu­bli­ca­ti­ons%20on­%20Re­fu­ ge­es%20Ex­pel­le­es%20an­d%20In­ter­nally%20Dis­pla­ ced%20Per­sons%20from%20the%20for­mer%20Yugo­ sla­via,%20com­pi­led%20by%20Ve­sna%20Iva­no­vic.pdf­ 4

98


Iz fak ­tič­kog ugla, ma­sov­ni eg­zo­du­si, uzro­ko­va­ni uglav­nom pro­tje­ri­va­njem, u evrop­skoj stvar­no­sti s po­čet­ka 20. sto­lje­ća do­se­žu svoj vr­hu­nac to­kom Bal­kan­skih ra­to­va 1912-1913. go­di­ne. Sko­ro jed­na­ ki ta­la­si na­sta­vlja­ju u go­di­na­ma po­sli­je, to­kom 1. svjet­skog ra­ta i pr­vom pe­ri­o­du Kra­lje­vi­ne SHS. Za sve to vri­je­me, ustva­ri, još od dru­ge po­lo­vi­ne 19. sto­lje­ća, po­ten­ci­ra se pri­ča o hu­ma­noj stra­ni raz­ vi­ja­nja na­ci­o­nal­nih ide­ja, a či­nje­nič­no, mi­li­ta­ri­stič­ ko pre­kra­ja­nje evrop­ske hi­sto­ri­je istu je sa­hra­nji­ va­lo. Ina­če, 1914. go­di­ne svi­jet je po­di­je­ljen iz­me­ đu ve­le­si­la či­je su vla­de na po­sve dru­gom mi­sa­o­ nom po­lju. Po­gle­daj­mo šta de­f i­ni­še Evro­pu na pre­la­zu sto­lje­ća: – raz­voj teh­no­lo­gi­je, u sli­je­du, na­rav­no i rast in­du­ strij­ske pro­iz­vod­nje; – Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja uvo­zi me­so iz Ka­na­de, No­vog Ze­ lan­da, Ru­si­je, Ar­gen­ti­ne;

Ako ana­li­zi­ra­mo tek­sto­ve bal­kan­skih hi­sto­ri­ča­ra, ne­sum­nji­vo će se na­met­nu­ti do­jam ne­kog čud­nog oprav­da­va­nja pro­ce­sa mi­gra­ci­ja. Vr­lo ja­san pri­mjer su mi­gra­ci­je mu­sli­man­skog sta­nov­niš­tva ko­je se iden­ti­fi­ci­ra sa Osman­li­ja­ma, „Tur­ci­ma”, ap­so­lut­no ne vo­de­ći ra­ču­na o et­nič­kim raz­li­ka­ma. Po­ve­zu­ju­ ći re­li­gi­ju i na­ci­o­nal­nu (ne)sen­zi­bil­nost, na ne­ki na­čin se pod­ra­zu­mi­je­va­lo da mu­sli­ma­ni di­je­le sud­ bi­nu od­la­ze­će osman­ske dr­ža­ve. Uz ta­kvo tra­di­ci­ o­nal­no ne­za­la­že­nje du­blje u pro­ble­ma­ti­ku mi­gra­ Amir Ho­džić i Mir­sad Ka­laj­džić, Boš­nja­ci u Tur­skoj, Sa­ ra­je­vo, 2014, str. 68 7

99

/ N OVA M I SAO

Kad je ri­ječ o mu­ha­dži­ri­ma sa po­čet­ka 20. sto­lje­ća sa bo­san­skih pro­sto­ra, da­nas ima na­zna­ka po­zi­tiv­nih kre­ ta­nja u mo­der­ni­jim to­ko­vi­ma is­tra­ži­va­nja, o če­mu svje­ do­če broj­ni ra­do­vi Sa­fe­ta Ban­džo­vi­ća (npr. Ise­lja­va­nje Mu­sli­ma­na u Tur­sku, „San­džak”, no­va se­ri­ja, br. 11-12, No­vi Pa­zar, 1992.; To­ko­vi ise­lja­va­nja Mu­sli­ma­na iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i San­dža­ka u Tur­sku, No­vo­pa­zar­ski zbor­ nik, br. 17, No­vi Pa­zar, 1993.; Emi­gra­ci­ja Mu­sli­ma­na iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i San­dža­ka u Tur­sku 1878-1941, Sim­po­zi­jum „Se­o­ski da­ni Sre­te­na Vu­ko­sa­vlje­vi­ća”, XV, Pri­je­po­lje, 1993.; Ise­lja­va­nje Mu­sli­ma­na iz Bo­sne i Her­ ce­go­vi­ne i San­dža­ka u Tur­sku 1878-1941, Al­ma­nah, br. 1-2, Pod­go­ri­ca, 1994.; Ise­lja­va­nje Boš­nja­ka-Mu­sli­ma­na iz BiH i San­dža­ka u Tur­sku, Ta­k vim, 1414/15, No­vi Pa­zar, 1994.; Se­o­be Boš­nja­ka-Mu­sli­ma­na u Tur­sku, Mak, br. 4, No­vi Pa­zar, 1994.; Ise­lja­va­nje Mu­sli­ma­na iz Sr­bi­je i Cr­ne Go­re to­kom XX vi­je­ka u Tur­sku, u: Iden­ti­tet Boš­nja­kaMu­sli­ma­na, Plav, 1995; Mu­ha­džir­ska bal­kan­ska gol­go­ta kra­jem XIX sto­lje­ća, „Has”, No­vi Pa­zar, 2-17. jul 1996. itd.), Osma­na La­vi­ća (Ise­lja­va­nje mu­sli­ma­na iz Bo­sne i Her­ ce­go­vi­ne za vri­je­me Au­stro-Ugar­ske i ri­sa­la Meh­me­da Te­u­fi­ka Aza­pa­gi­ća, Ana­li Ga­zi Hu­srev-be­go­ve bi­bli­o­te­ ke, knj. XVII-XVI­II, Sa­ra­je­vo, 1996.), te po­li­to­loš­ki fo­ku­si Ša­ći­ra Fi­lan­dre, Se­na­di­na La­vi­ća... Da ne bu­de­mo po­ greš­no shva­će­ni, bi­lo je zna­čaj­nih is­tra­ži­va­nja i ob­ra­da ise­lje­niš­tva po po­je­di­nim seg­men­ti­ma, ali fo­ku­si­ra­nih uglav­nom na eko­nom­ske mo­ti­ve i na sta­ti­stič­koj osno­ vi. Iz­dvo­jit ću: Vo­ji­slav Bo­gi­će­vić, Emi­gra­ci­ja Mu­sli­ma­na Bo­sne i Her­ ce­go­vi­ne u Tur­sku u do­ba au­stro­u­gar­ske vla­da­vi­ne 1878-1918, Hi­sto­rij­ski zbor­nik, br. 1-4, god. III, Za­greb, 1950; Iljas Ha­dži­be­go­vić, Mi­gra­ci­je sta­nov­niš­tva Bo­sne i Her­ ce­go­vi­ne 1878-1914. go­di­ne, Pri­lo­zi In­sti­tu­ta za isto­ri­ju, XI-XII, Sa­ra­je­vo, 1976; 8

Mu­ha­med Ha­dži­ja­hić, Uz pri­log prof. Vo­ji­sla­va Bo­gi­će­ vi­ća, Hi­sto­rij­ski zbor­nik, br. 3, Za­greb, 1950; Po­li­tič­ko dje­lo­va­nje bo­san­ske emi­gra­ci­je u Tur­skoj, „Naš svi­jet”, Ma­ti­ca ise­lje­ni­ka BiH, god. II, br. 17-18, Sa­ra­je­vo, ok ­to­ bar-no­vem­bar, 1966.; Ne­ko­li­ko ri­je­či o do­mo­vi­ni i ise­ lja­va­nju, So­ci­jal­de­mo­krat, br. 9, Sa­ra­je­vo, 2002. Mu­sta­fa Ima­mo­vić, Boš­nja­ci u emi­gra­ci­ji, Sa­ra­je­vo, 1996. Dže­vad Ju­zba­šić, O ise­lja­va­nju iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne po­sli­je anek­si­je 1908. go­di­ne, u: Mi­gra­ci­je i Bo­sna i Her­ ce­go­vi­na, Sa­ra­je­vo, 1990. Ibra­him Ke­mu­ra, Dva pa­tri­ot­ska ape­la bo­san­skih mu­ sli­man­skih pr­va­ka iz pr­vih go­di­na au­stro-ugar­ske oku­ pa­ci­je, Gla­snik VIS, br. 9-10, Sa­ra­je­vo, 1970; Jed­na zna­ čaj­na ak­ci­ja pro­tiv ise­lja­va­nja Mu­sli­ma­na, Gla­snik VIS, br. 1-2, Sa­ra­je­vo, 1971. Ejup Mu­šo­vić, Et­nič­ki pro­ce­si i et­nič­ka struk­tu­ra sta­nov­ niš­tva No­vog Pa­za­ra, Be­o­grad, 1979; Mu­sli­man­sko sta­ nov­niš­tvo Sr­bi­je od pa­da De­spo­to­vi­ne (1459) i nje­go­va sud­bi­na, Kra­lje­vo, 1992.; Ju­go­slo­ven­sko ise­lje­niš­t vo u Tur­skoj, Zbor­nik ra­do­va, EI, br. 12, Be­o­grad, 1981; Cr­no­ gor­ski mu­ha­dže­ri i nji­ho­va kre­ta­nja, Isto­rij­ski za­pi­si, 1-2, Ti­to­grad, 1986.; Po­sle­rat­ne mi­gra­ci­je i emi­gra­ci­je sta­ nov­niš­tva no­vo­pa­zar­skog kra­ja, No­vo­pa­zar­ski zbor­nik, br. 13, No­vi Pa­z ar 1989.; O po­sle­rat­nim mi­gra­ci­ja­ma san­džač­kih Mu­sli­ma­na u Tur­sku i Ma­ke­do­ni­ju, u: Mi­gra­ ci­je i Bo­sna i Her­ce­go­vi­na, Sa­ra­je­vo, 1990.; Ma­ke­do­ni­ja kao most na pu­tu ise­lja­va­nja san­džač­kih Mu­sli­ma­na i kao nji­ho­va no­va do­mo­vi­na, No­vo­pa­zar­ski zbor­nik, br. 18, No­vi Pa­zar, 1994. Su­lej­man Smla­tić, Ka­la­fat koy kod Bi­ge – na­se­lje bo­san­ skih ise­lje­ni­ka – Mu­sli­ma­na, Ge­o­graf­ski pre­gled, XI-XII, Sa­ra­je­vo, 1967-68; Ma­ter­nji je­zik – naj­ve­će bla­go (ka­ko na­ši ise­lje­ni­ci u Tur­skoj nje­gu­ju na­šu na­rod­nu tra­di­ci­ju i kul­tu­ru), Ise­lje­nič­ki ka­len­dar, Sa­ra­je­vo, 1971; U Ka­la­ba­ ku kraj Iz­mi­ra, Ise­lje­nič­ki al­ma­nah, Sa­ra­je­vo, 1972; Mu­ sli­ma­ni srp­sko­hr ­vat­skog je­zi­ka u Tur­skoj, IX kon­gres ge­o­gra­fa Ju­go­sla­vi­je, Sa­ra­je­vo, 1974.

/

Ima jed­na sce­na ko­ja vr­lo sli­ko­vi­to sa­ži­ma u se­bi kom­plek­snost mu­ha­džir­skog pu­te­še­stvi­ja i du­ha. No­vi­na­ri li­sta „Pre­po­rod” su 2011. go­di­ne bo­ra­vi­li u tur­skoj po­kra­ji­ni Bi­ga, ko­ju su na­se­li­li i do­i­sta kul­ti­vi­sa­li lju­di po­ri­je­klom iz Bo­sne, pre­te­žno Kra­ ji­ne. U tre­nut­ku dok su se no­vi­na­ri dru­ži­li u ka­fa­ni s tim Boš­nja­ci­ma za­čuo se ezan s obli­žnje dža­mi­je. Svi su po­lah­ko po­če­li usta­ja­ti, ali dvo­ji­ca osta­la da sje­de. No­vi­na­ri­ma je to bi­lo za­ni­mlji­vo, pa ih upi­ta­ še zaš­to to i oni ne kre­nu na ikin­di­ju, a oni, ona­ko une­zgo­đe­no, od­go­vo­ri­še: „Ma, zna­te, mi smo se ma­lo po­tur­či­li...”7 Oni su či­nje­ni­cu što su pre­sta­li ići u dža­mi­ju ve­za­li za svo­je „po­tur­či­va­nje”!

ci­ja i nji­ho­vo po­sma­tra­nje sa­mo u okvi­ru oslo­ba­ đa­nja od osman­ske upra­ve, ni­je ni­ka­kvo ču­do što su pi­ta­nja sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta i is­ku­stva mi­gra­ na­ta osta­la po­sve na mar­gi­ni is­tra­ži­va­nja.8

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

ja greš­ka ko­ju već u hi­po­te­zi po­sta­vlja­ju is­tra­ži­va­ či da se na pro­go­ne i et­nič­ka čiš­će­nja gle­da kao na po­slje­di­ce, a ne ci­lje­ve ra­to­va! No, to za­slu­žu­je odvo­je­nu ana­li­zu, ta­ko da ću sa­mo za­klju­či­ti da ana­li­tič­ko is­tra­ži­va­nje ise­lje­niš­tva u cje­li­ni da­nas ni­je vi­še sa­mo iza­zov­no, ne­go je ne­za­o­bi­la­zno. Sva­ka ze­mlja u re­gi­o­nu ima svo­ju mu­ha­džir­sku pri­ču, a to ni­je za­o­biš­lo ni Voj­vo­di­nu.

– ve­li­ke evrop­ske ze­mlje uvo­ze po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­vo­de (iz­u­zev Au­stro-Ugar­ske, ko­ja je je­di­ni evrop­ski iz­vo­znik ži­ta­ri­ca);


– otva­ra­ju se rob­ne ku­će (Har­rods u Lon­do­nu, Au Bon Mar­che u Pa­ri­zu), usta­no­vlja­va­ju se ve­li­či­ne odje­će, obu­će...9 – do­la­zi do ubr­za­ne ko­lo­ni­za­ci­je uda­lje­nih kon­ti­ ne­na­ta... Na Bal­ka­nu pak... Fa­mo­zna ci­vi­li­za­tor­ska mi­si­ja (la mis­sion ci­vi­li­sa­tri­ce), ko­ja je još od po­lo­vi­ne 19. sto­ lje­ća tre­ba­la da „po­mog­ne pri­mi­tiv­nim na­ro­di­ma” od Da­le­kog Is­to­ka do Ju­go­za­pad­ne Afri­ke, ov­dje se, na pre­la­zu dva sto­lje­ća, oči­to­va­la kroz hab­sbur­ šku po­li­ti­ku.10 Sa 1914. go­di­nom Bal­kan je po­stao vje­tro­me­ti­na su­ko­ba fran­cu­skih, nje­mač­kih, au­stro­ u­gar­skih i ru­skih in­te­re­sa. Ra­de­ći na mi­gra­cij­skim to­ko­vi­ma ra­ni­jeg pe­ri­o­da, a što je od ve­li­ke po­mo­ći kod kom­pa­ra­ci­je po­da­ ta­ka i hi­sto­rij­skih okol­no­sti, uo­či­la sam ne­ke za­ jed­nič­ke mo­men­te u tom kre­ta­nju: npr. kad na­kon osman­lij­skog po­ra­za pod Be­čom 1683. go­di­ne, lju­di od­o­zgo iz prav­ca Kni­na pre­la­ze pre­ko Une, oni ne idu da­le­ko, tek u okol­na naj­bli­ža mje­sta. Zaš­to? Jer u se­bi ga­je na­du da će se vra­ti­ti ku­ći. Kad na­rod iz Sme­de­rev­skog san­dža­ka to­kom 19. sto­lje­ća u vi­še na­vra­ta bje­ži pre­ko Dri­ne u Bo­snu, ne ide da­le­ko od gra­ni­ce, dr­ži se Vi­še­gra­da, Ro­ga­ ti­ce, zaš­to? Jer ga­ji na­du da će se vra­ti­ti ku­ći. Kad se po­ti­če ise­lja­va­nje Boš­nja­ka kra­jem 19. i to­kom 20. sto­lje­ća iz BiH u obla­sti ko­je su slu­žbe­no još uvi­jek dio Osman­ske dr­ža­ve ili Tur­ske po­sli­je, do­ sta na­ro­da osta­je tik uz po­gra­nič­na pod­ruč­ja, pro­ stor San­dža­ka, zaš­to? Jer – opet ga­je na­du da će se vra­ti­ti svo­joj ku­ći. Tek kad uslo­vi ži­vo­ta i iz­dr­ža­ va­nja po­sta­nu pre­teš­ki, na­rod ide da­lje, do­la­zi do dvo­stru­kih, pa i tro­stru­kih mi­gra­ci­ja.11 I on­da, kad se na­po­kon usta­le na ne­kom pod­ruč­ju, na­kon Phi­lipp Blom, Opi­je­ni br­zi­nom, http://pe­sca­nik.ne­ t/2014/04/opi­je­ni-br­zi­nom 10 Mi­loš Ko­vić, ’Ci­vi­li­za­tor­ska mi­si­ja’ Au­stro­u­gar­ske na Bal­ka­nu – po­gled iz Be­o­gra­da (1901-1914), Is­tra­ži­va­nja, br. 22, No­vi Sad 2011, 366-367 11 Ia­ko ima sto­ti­ne pri­mje­ra mi­gri­ra­nja prav­cem pre­ko Cr­ne Go­re, Ma­ke­do­ni­je, Grč­ke, Al­ba­ni­je, pre­ma cen­tru Osman­ske dr­ža­ve, tj. ono­ga šta je od nje osta­lo, iz­dvo­ jit će­mo je­dan ma­lo neo­bič­ni­ji: Osman Kre­hić, na­i­me, 9

ova­k vih ili ona­k vih is­ku­sta­va su­sre­ta sa no­vim pod­ne­bljem, raz ­vi­ja se je­dan vi­še emo­ci­o­na­lan od­nos pre­ma kra­ju iz ko­jeg se doš­lo, do te mje­re da sam i sa­ma osta­la za­te­če­na jed­nim de­ša­va­ njem. Na­i­me, dje­ca onih mu­ha­dži­ra ko­ji su u Bi­gu sti­gli pri­je 100 go­di­na, gru­pi is­tra­ži­va­ča me­đu ko­ ji­ma sam bi­la i ja lič­no, iz­ve­li su jed­no ve­če splet iga­ra iz „Bo­sne”, ta­ko da su pr­vo kre­nu­li sa užič­ kim!, ko­lom, po­tom ča­čak-ko­lom!, pa smo od­gle­ da­li ma­ke­don­sko oro!, a po­sli­je krat­ke pa­u­ze se na­sta­vi­lo igra­ti u uspo­re­nom ar­na­ut­skom rit­mu.! Mje­se­ci­ma, pa i go­di­na­ma po­sli­je sam po­ku­ša­va­ la od­go­net­nu­ti taj suk­ce­siv­no is­ka­zi­van fe­no­men od­no­sa pre­ma do­mo­vi­ni, neo­bi­čan osje­ćaj iden­ ti­te­ta u ko­jem su lju­di ko­ji ni­su ni­kad po­sje­ti­li Bo­ snu, dje­ca i unu­ci onih mu­ha­dži­ra iz vre­me­na Ve­ li­kog ra­ta, slu­žbe­no za­ve­de­ni da­nas kao Tur­ci, iz­ jaš­nja­va­ju se oko­li­ni kao Boš­nja­ci, go­vo­re ar­ha­ič­ni, ali sa­vr­še­ni bo­san­ski je­zik. Sklo­nost tih boš­njač­kih mu­ha­dži­ra za vjen­ča­nja sa bu­gar­skim Po­ma­ci­ma i al­ban­skim mu­sli­ma­ni­ma za osno­vu vje­ro­vat­no ima za­jed­nič­ku proš­lost iz 1912/13. go­di­ne, kad je osman­ska vlast mo­ra­la pre­pu­sti­ti i po­maš­ke te­ri­ to­ri­je u Bu­gar­skoj na­kon bal­kan­skih ra­to­va i kad po­či­nje ma­sov­no na­sil­no po­krš­ta­va­nje i eg­zo­dus Po­ma­ka i Ar­na­u­ta na pro­stor Osman­ske dr­ža­ve, sko­ro istim prav­ci­ma ko­ji­ma su Boš­nja­ci već bi­li u to­ku pro­ce­sa dvo­stru­kog mi­gri­ra­nja.12 Shva­ti­la sam da se de­fi­ni­tiv­no mo­ra uze­ti u ob­zir taj emo­ci­o­nal­ni osje­ćaj iden­ti­te­ta. Me­đu­tim, osim zna­ča­ja i mo­guć­no­sti ana­li­ze osje­ća­ja iden­ti­te­ta, fak­tor ko­ji je vr­lo bi­tan u is­tra­ži­va­nji­ma je i emo­ tiv­ni osje­ćaj pri­pad­no­sti. Ana­li­ti­ča­ri ljud­skih du­ša su dav­no usta­no­vi­li neo­bjaš­nji­vost i ne­ra­ci­o­nal­ nost osje­ća­ja lju­ba­vi, bi­lo ko­je, pre­ma dru­gom čo­vje­ku, kuć­nom lju­bim­cu, do­mo­vi­ni. Je­smo li se ikad za­pi­ta­li zaš­to je pro­gon­stvo kroz hi­sto­ri­ju naj­ te­ža ka­zna na­kon smrt­ne? Prog­na­nik za so­bom osta­vlja sav svoj do­ta­daš­nji ži­vot. Ia­ko sa njim če­ sto od­la­ze naj­bli­ži, to ne či­ni ka­znu lak­šom. On osta­vlja po­zna­ni­ke, rod­ni kraj, do­mo­vi­nu. Ko­li­ko god mi te­o­re­ti­sa­li o mul­ti­per­spek­tiv­no­sti hi­sto­ri­je, či­nje­ni­ca je da hi­sto­rij­sko pam­će­nje kon­stru­i­šu od­re­đe­ne druš­tve­ne gru­pe ili si­ste­mi. Za­ni­mlji­vo je da je uvi­jek po­ten­ci­ra­no su­prot­sta­vlja­nje emo­ tiv­noj mo­ti­va­ci­ji u kre­i­ra­nju hi­sto­rij­ske svi­je­sti,13 a ovaj emo­tiv­ni mo­me­nat se pre­po­zna­je u ne­če­mu 1905. go­di­ne u San Fran­ci­sko do­la­zi iz Au­stra­li­je, a po­ tom pre­la­zi u Či­ka­go 1906. go­di­ne. 12 Pre­gle­dan čla­nak-re­por ­ta­žu o Po­ma­ci­ma, pra­će­nu va­lja­nom li­te­ra­tu­rom, dao je Sej­fu­din Di­zda­re­vić u: http://saff.ba/me­du-po­ma­ci­ma-mu­sli­ma­ni­ma-bu­gar­ ske/#.VE­-Ad­yLF­8UU­ 13 Ko­sta Ni­ko­lić, Post­mo­der­ni­zam i hu­ma­ni­stič­ke na­u­ke – pri­mer isto­ri­o­gra­f i­je. Gla­snik Et­no­graf­skog in­sti­tu­ta SA­NU, br. 2, Be­o­grad, 2013., str. 55-56

o če­mu ri­jet­ko ko raz­miš­lja, mo­žda naj­ve­ćim di­je­ lom što pro­ce­se i od­re­đe­ne fe­no­me­ne ne po­sma­ tra­mo „od­o­zgo”, od ši­reg pre­ma užem, ne­go iz usko na­ci­o­nal­nog ugla, uz stal­nu ten­den­ci­ju za „jed­nom” isti­nom. Po­red sve­ga osta­log, i sta­ti­stič­ki plan je kon­tra­ver­ zan: pre­ma ne­kim pro­cje­na­ma broj ob­ja­vlje­nih knji­ga, ne ra­do­va ne­go knji­ga o Pr­vom svjet­skom ra­tu u po­sljed­njih 80-ak go­di­na vr­ti se oko ci­fre od 25.000. Na­ža­lost, ve­ći­na tek­sto­va go­vo­ri o rat­ nim ra­z a­ra­nji­ma, pu­sto­še­nji­ma, uz sa­dr­ž aj ko­ji be­to­ni­ra po­ste­pe­no pred­ra­su­de o „mrač­nom tur­ skom vak­tu”, „tur­skom sin­dro­mu” i sl. Kad su u pi­ta­nju po­ku­ša­ji broj­ča­nog pra­će­nja, pro­cje­na Ju­sti­na McCarthya je da je mu­sli­man­ski kor­pus osman­ske Evro­pe sa­mo u to­ku Pr ­vog svjet­skog ra­ta iz­gu­bio 27% sta­nov­niš­t va.14 Či­nje­ni­ca je da Au­stro-Ugar­ska iz po­li­tič­kih raz­lo­ga ni­je ob­ja­vlji­ va­la jav­no bro­je­ve ise­lje­ni­ka. Da­nas se slu­žbe­no sma­tra da se sa pro­sto­ra BiH od 1878-1918. ise­li­lo 63.000 mu­sli­ma­na. Pre­ma Mu­sta­f i Ima­mo­vi­ću, pak, broj ise­lje­nih mu­sli­ma­na u tom pe­ri­o­du je 180.000.15 Vo­j i­s lav Bo­g i­će­v ić do­n o­si ci­f ru od 150.000, Đor­đe Pe­ja­no­vić 140.000, dok Su­lej­man Smla­tić da­je broj­ku od 160.000 za pe­riod 18781918.16 Pre­ma Sma­i­lu Ba­li­ću, na pro­stor Osman­ske dr­ža­ve u pe­ri­o­du 1910-1915. ise­li­lo se oko 100.000 Boš­nja­ka.17 Do 1910. go­di­ne već su bi­li za­bi­lje­že­ni i po­vra­ci mu­ha­dži­ra na bo­san­sko­her­ce­go­vač­ki pro­stor.18 Di­je­lom je to bi­lo zbog vi­je­sti o teš­kom po­lo­ža­ju mu­ha­dži­ra i za­htje­va vla­sti­ma od stra­ne do­ma­ćih ugled­ni­ka da se po­vra­tak odo­bri. Bi­lo je i ini­ci­ra­nih žal­bi. U li­te­ra­tu­ri je vi­še­stru­ko po­mi­njan ne­ki ber­be­rin Ismail iz Bo­san­ske Gra­diš­ke, ko­ji je mu­ha­džir­ske po­ro­di­ce na­go­va­rao da se ža­le rod­ bi­ni na te­žak po­lo­žaj u Ma­ke­do­ni­ji.19 Si­gur­no da Ju­stin McCarthy, Sta­nov­niš­t vo osman­lij­ske Evro­pe pri­je i po­sli­je pa­da Car­stva, Gla­snik Ri­ja­se­ta Islam­ske za­jed­ni­ce u BiH, br. 7-8, 9-10, Sa­ra­je­vo, 1999. 15 Mu­sta­fa Ima­mo­vić, Pre­gled isto­ri­je ge­no­ci­da nad Mu­ sli­ma­ni­ma u ju­go­sla­ven­skim ze­mlja­ma, Gla­snik Ri­ja­ se­ta Islam­ske za­jed­ni­ce u SFRJ, br. 2, Sa­ra­je­vo, 1991., str. 685 16 O ovim aprok ­si­ma­tiv­nim pro­cje­na­ma de­talj­ni­je vi­ dje­ti u: S. Ban­džo­vić, Ise­lja­va­nje Boš­nja­ka u Tur­sku, str. 160 17 Smail Ba­lić, Boš­nja­ci u ino­stran­stvu, Gla­snik Ri­ja­se­ta Islam­ske za­jed­ni­ce u BiH, br. 5-6, Sa­ra­je­vo, 1999, str. 458 18 Cir­ku­li­šu po­da­ci o po­vrat­ku 117 li­ca 1908. go­di­ne, 133 to­kom 1909., 1943 li­ca 1910. i 951 li­ce 1911. go­di­ne. De­ talj­ni­je vi­dje­ti u: Dže­vad Ju­zba­šić, O ise­lja­va­nju iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne po­sli­je anek­si­je 1908. go­di­ne, u: Mi­gra­ ci­je i Bo­sna i Her­ce­go­vi­na, Sa­ra­je­vo, 1990., str. 620 19 Pro­na­đe­no je nje­go­vih 130 pi­sa­ma. To je bi­lo raz­lo­gom da svi oni ko­ji su kon­tak­ti­ra­li sa Bo­snom pre­ko nje­ga bu­du pro­tje­ra­ni u Ana­do­li­ju. Istu sud­bi­nu su ima­li i svi oni u či­jim pi­smi­ma je bi­lo „ne­zgod­nih ri­je­či za po­na­ ša­nje vla­sti pre­ma mu­ha­dži­ri­ma”. De­talj­ni­je vi­dje­ti u: 14

100


Ar­hiv Sr­bi­je, Mi­ni­star­stvo ino­stra­nih de­la, Po­li­tič­ko-pro­ svet­no ode­le­nje, 1910, br. 4534, pre­ma: S. Ban­džo­vić, Ise­lja­va­nje Boš­nja­ka u Tur­sku, str. 157. I sam Jo­van Cvi­jić je u po­vrat­ku iz Ju­žne Ma­ke­do­ni­je, na že­lje­znič­koj sta­ ni­ci Top­čin sre­tao bo­san­ske mu­ha­dži­re. De­talj­ni­je u: Jo­ van Cvi­jić, Go­vo­ri i član­ci, II, str. 201 (Sa­bra­na de­la, I-IV, Be­o­grad, 1987.) 20 Gli­gor To­do­rov­ski, Srp­ski do­ku­men­ti za so­stoj­ba­ta na ma­dži­ri­te vo Ma­ke­do­ni­ja (1906-1911), Gla­snik, br. 2-3, Sko­pje, 1982, str. 215-216 21 De­talj­ni­je u: Vu­ko­man Ša­li­pu­ro­vić, Ra­o­nič­ka bu­na, knj. II, Pri­boj, 1917, str. 14; isti, Ba­bin­ska bu­na kao kla­sni se­ljač­k i po­k ret pro­tiv fe­u­dal­nog čif­čij­skog po­ret­k a, Simp. „Se­o­ski da­ni Sre­te­na Vu­ko­sa­vlje­vi­ća”, III, Pri­je­po­ lje 1976, str. 294. 22 V. Ša­li­pu­ro­vić, Ra­o­nič­ka bu­na, II, str. 14

101

AS, MIDS, PPO, 1909, br. 120; 1909, f 1-17; br. 2588; 1909, br. 120; 1910, br. 467 i dr. Pre­ma: S. Ban­džo­vić, Ise­lja­va­nje Boš­nja­ka, str. 179-230 24 Sre­ten Vu­ko­sa­vlje­vić, Isto­ri­ja se­ljač­kog druš­tva, I, SAN, Pos. Izd., knj. CCIX, In­sti­tut za iz­u­ča­va­nje se­la, knj. 1, Be­o­grad, 1953. 25 Mi­o­drag Ra­do­vić, Pro­me­na u za­ni­ma­nji­ma sta­nov­ niš­tva opšti­ne Pri­je­po­lje od po­čet­ka ovog ve­ka, sim­po­ zi­jum „Se­o­ski da­ni Sre­te­na Vu­ko­sa­vlje­vi­ća”, IV, Pri­je­po­ lje, 1976, str. 59 26 Mi­o­drag Ra­do­vić, Efen­di­ji­na se­ća­nja i ka­zi­va­nja, No­ vi Pa­zar, 1998., str. 30 23

uka­žem bar na ne­ka – iz raz­li­či­tih raz­lo­ga – oskud­no is­tra­že­na ili za­ne­ma­re­na po­lja. Za­klju­ču­jem kon­sta­ta­ci­jom da je mo­der­nom gra­đa­ni­nu svi­je­ta, ma­kar on bio ro­đen na Bal­ka­nu, do­sta ste­re­o­ti­pa i su­he fak­to­gra­fi­je, bez du­ha i oko­va­nog ra­tia. Pre­šut­ki­va­ti ne­po­želj­nu proš­lost, ti­me ju po­ti­ra­ti, in­si­sti­ra­ti na na­sil­nim si­me­tri­ja­ma ili čak hi­sto­ri­o­graf­skom jed­no­zvuč­ju, ni­je pri­ro­đe­no čo­vje­ko­vom osje­ća­ju slo­bo­de. Bi­la po­zi­tiv­na ili ne­ga­tiv­na sa­zna­nja, ona mo­ra­ju do­ći sa po­zi­ci­ja raz­li­či­tih ak­te­ra u do­ga­đa­nji­ma, či­me se one­mo­gu­ću­je ta­bu­i­zi­ra­nje, ido­lo­gi­zi­ra­nje ili

ban­ce na su­kob, dio njih pred na­si­ljem srp­skih ko­mi­ta bje­ži u prav­cu Ana­do­li­je, dru­gi se od­lu­ču­ ju na ot­por. Sr­bi od­go­va­ra­ju pa­lje­njem al­ban­skih se­la, po­bi­je­ni su svi mješ­ta­ni se­la Bla­ce, si­lo­va­ne i za­tim spa­lje­ne že­ne u se­li­ma Voj­nik i La­bej, u se­ dam od 38 na­se­lja Do­njeg De­bra dje­ca i mla­de že­ne u ba­ca­ne u pla­men, de­ša­va­nja za ko­ja je Troc­ki re­kao da su re­zul­tat si­ste­mat­skog uniš­ta­va­ nja mu­sli­man­skog sta­nov­niš­tva.27 Bri­tan­ski no­vi­ na­ri su se ža­li­li da im se ne do­zvo­lja­va kao stra­nim iz­vješ­ta­či­ma ići sa srp­skom voj­skom da bi se spri­ je­či­lo da se pri­ča šta se de­ša­va na te­re­nu. Okrut­ nost ko­mi­ta je bi­la to­li­ka da su voj­ni­ci re­gu­lar­ne srp­ske voj­ske pri­go­va­ra­li „da su Tur­ci uš­li u na­šu ze­mlju, oni se ne bi ova­ko po­na­ša­li.” Na­kon pa­da Ku­ma­no­va ma­sa mu­ha­dži­ra se sli­la pre­ma Sko­plju. Srp­ski bo­rac Mi­lo­rad Mar­ko­vić opi­su­je stra­ho­te u Stru­mi­ci kra­jem 1912. go­di­ne, iz­me­đu osta­log mu­ če­nje i ubi­ja­nje „Tu­ra­ka”, si­lo­va­nja itd., te o sud­bi­ ni mu­ha­dži­ra u na­pa­di­ma srp­ske voj­ske. Ofi­ci­ri su na­go­va­ra­li voj­ni­ke da pljač­ka­ju zbje­go­ve, sa­mi su si­lo­va­li že­ne i uzi­ma­li zla­to, a voj­ni­ci osta­le vri­jed­ ne stva­ri.28 Bli­zu 2000 „tur­skih” iz­bje­gli­ca, ve­ći­nom že­na i dje­ce, iz­me­đu Ra­do­viš­ta i Šti­pa, „umr­lo je S. Ban­džo­vić, Ise­lja­va­nje Boš­nja­ka, str. 227 Sil­vi­ja Đu­rić, Dnev­nik po­be­da: Sr­bi­ja u bal­kan­skim ra­to­vi­ma 1912-1913, Be­o­grad 1988, 244-246 27

28

/

sa­mo­ob­ma­nji­va­nje.

N OVA M I SAO

Go­di­ne pred sa­mi Ve­li­ki rat obi­lje­ži­la je i ko­le­ra. Epi­de­mi­je su od­no­si­le ma­sov­no ži­vo­te, pa ima po­ da­tak da je dnev­no zna­lo umri­je­ti i 70 li­ca. Go­vo­ ri­lo se ka­ko su smr­ti bi­le br­ze „čo­vjek se raz­bo­li da­nas u pod­ne, a do pred­ve­če umre”. Iz tog vre­ me­na su ne­ke dža­mi­je do­bi­le i ime „ko­le­ri­ne dža­ mi­je” (u Lu­gu i Po­tok ma­ha­li, No­vi Pa­zar), za­to što su na­pra­vlje­ne u na­di da Bog po­mog­ne i spa­si od te po­ša­sti. 26 Go­di­na 1913., me­đu­tim, do­ni­je­la je to­li­ko do­ga­đa­nja na Ko­so­vu i Ma­ke­do­ni­ji, ko­ja su za­sje­ni­la sva pret­hod­na u bal­kan­skim ra­to­vi­ma, pa ni­je ču­do da je Di­mi­tri­je Tu­co­vić na­zvao to Tre­ ćim bal­kan­skim ra­tom. Au­stro-Ugar­ska po­ti­če Al­

Osnov­ni cilj ovog ma­log ra­da bio je da

/

Pra­te­ći mi­gra­ci­je s kra­ja 19. i po­čet­kom 20. sto­lje­ ća, mo­gu se uo­či­ti ne­ke stal­ne li­ni­je kre­ta­nja mu­ ha­dži­ra, pa ta­ko i ne­ko­li­ko ključ­nih imi­gra­ci­o­nih sre­diš­ta. Jed­na od pr­vih ta­ča­ka je bi­la no­vo­pa­zar­ ska oblast, a osman­skoj vla­sti je bi­lo u po­li­tič­kom in­te­re­su da se u tom pod­ruč­ju mu­ha­dži­ri i za­dr­že. Dje­lu­je, me­đu­tim, da pri­doš­li­ce ni­su bi­li po­želj­ni od do­ma­ćih, ta­ko da su osta­la za­bi­lje­že­na svje­do­ če­nja ka­ko gra­do­vi Po­li­mlja „ni­su za­pam­ti­li lju­će si­ro­ti­nje i ve­će ne­maš­ti­ne ne­go što su bi­li mu­a­ dže­ri”, te ka­ko su mu­ha­dži­ri „umi­ra­li od gla­di i zi­ me”.21 Mu­ha­dži­ri su se mo­gli na­se­lja­va­ti sa­mo na lo­šoj pla­nin­skoj ze­mlji ko­ja ni­je bi­la po­god­na za ob­ra­du.22 Cr­no­gor­ske vla­sti su ig­no­ri­sa­le te pro­ ble­me i sti­cao se uti­sak da su po­ti­ca­le na da­lje kre­ta­nje pre­ma Ana­do­li­ji. Još od iz­grad­nje že­lje­ zni­ce do Uv­ca Pri­boj je po­stao va­žno tr­go­vač­ko sre­diš­te, jer je sva ro­ba iz Au­stro-Ugar­ske pro­la­zi­ la tim pu­tem pre­ma Osman­skoj dr­ža­vi i da­lje na is­tok. Po­li­tič­ke pri­li­ke na­kon slu­žbe­ne anek­si­je BiH su i sa­mo mu­ha­džir­sko pi­ta­nje pre­tvo­ri­li u po­li­tič­ ko, umje­sto so­ci­jal­no-hu­ma­ni­tar­no. Ile­gal­no na­o­ ru­ža­va­nje pra­vo­slav­nog sta­nov­niš­tva i po­ma­ga­nje

ko­mit­skih po­kre­ta Sr­ba iza­zi­va­li su ne­mir i re­volt kod mu­sli­ma­na, a po­gra­nič­ni pro­stor je ta­ko­đe bi­lje­žio na­te­za­nja do­ma­ćih ne­mu­sli­ma­na i pri­doš­ lih mu­sli­ma­na. Ko­stić, uprav­nik ja­vor­ske ca­ri­nar­ ni­ce se ža­li ta­ko srp­skom Mi­ni­star­stvu ino­stra­nih de­la ka­ko „do­se­lje­ni­ci mu­sli­ma­ni, ko­ji do­la­ze iz Bo­sne oti­ma­ju srp­ska ze­mljiš­ta, a na­ro­či­to na to im idu i po­ma­žu su­do­vi.” Osta­li su za­bi­lje­že­ni i iz­ vješ­ta­ji ka­ko je čak tra­že­no od vla­sti da se mu­ha­ dži­ri mak­nu sa od­re­đe­nih mje­sta, ali da to vla­sti ni­su do­zvo­lja­va­le bez po­seb­nog odo­bre­nja. Istih za­htje­va je bi­lo i od Pro­ko­pi­ja Šilj­ka ko­ji se ža­li na mu­ha­džir­sko na­se­lja­va­nje u Br­ve­ni­ci kod Plje­vlja, pa ka­že: „Kad su na­ši se­lja­ni iz po­me­nu­tih se­la ulo­ ži­li pro­test kod vla­sti i po­zva­li se na ra­ni­je re­še­nje u ida­ru, pa­ša im je re­kao: „To je nji­ma car dao, pa im i uću­met dao, a ko im bu­de sme­tao, taj će pla­ ti­ti i li­re, i bi­će uhap­šen.” Dok jed­ni go­vo­re ka­ko se mu­ha­dži­ri na­se­lja­va­ju uz sve glav­ne pu­te­ve, ra­de­ći kao han­dži­je, ka­fe­dži­je, ali i ra­ta­ri, dru­gi se ža­le ka­ko se to na­se­lja­va­nje na naj­bo­ljim mje­sti­ma ra­di oči­to plan­ski, da je sta­ro­sje­di­o­ci­ma teš­ko, da se pro­ti­ve ali ne­ma ko­ri­sti, dok mu­ha­dži­ri si­je­ku i kr­če čak cr­k ve­nu ze­mlju.23 Za­ni­mlji­vo je gle­diš­te Sre­te­na Vu­ko­sa­vlje­vi­ća o to­me da su od­no­si iz­me­ đu pra­vo­slav­nih i mu­sli­man­skih se­lja­ka bi­li do­bri dok ni­su doš­li mu­ha­dži­ri iz pla­nin­skih kra­je­va ko­ ji su pri­pa­li Cr­noj Go­ri.24 Mu­ha­dži­ri iz Bo­sne su u Pri­je­po­lju do­ma­će Boš­nja­ke ob­u­ča­va­li no­vim za­ na­ti­ma i tr­go­vi­ni u ko­ji­ma su do­tad pred­nja­či­li Sr­bi, pa su već 1914. svi ber­be­ri i na­nul­dži­je bi­li Boš­nja­ci, odre­đen broj sa­ha­či­ja i sa­ra­ča.25

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

je bi­lo i oprav­da­nih za­htje­va. Na­i­me, na­kon po­ja­ ve bar­ske gro­zni­ce 1910. go­di­ne, osman­ske vla­sti su do­ni­je­le od­lu­ku o ob­u­sta­vi pri­je­ma no­vih mu­ ha­dži­ra u Ma­ke­do­ni­ji. Mu­ha­dži­ri iz kra­je­va za­hva­ će­nih epi­de­mi­jom tre­ba­lo je da bu­du pre­se­lje­ni u dru­ga mje­sta. Da si­tu­a­ci­ja ni­je bi­la ni naj­ma­nje lah­ka, vi­di se iz do­ku­men­ta br. 83 (AS, MIDS, PPO), gdje iz srp­skog kon­zu­la­ta u So­lu­nu iz­vješ­ta­va­ju ka­ko je sa­mo za dva mje­se­ca 1910. go­di­ne u mu­ ha­džir­skom na­se­lju Avret-Hi­sar umr­lo 125 li­ca, u Stru­mi­ci 35, Đev­đe­li­ji 82, Ti­k ve­šu 30, Po­re­ču 16, So­lu­nu 28 i Ka­ta­ri­ni 38. I dru­gi iz­vješ­ta­ji svje­do­če ka­ko „mu­ha­dži­ri be­ga­ju iz na­se­o­bi­na, na ko­ji­ma sem go­le ze­mlje i zi­do­va ne­ma­ju ni­ka­k vih sred­ sta­va za ži­vot”, ka­ko se ne­ki vra­ća­ju u Bo­snu, a ve­ći­na pro­si, dje­ca i že­ne se „vu­ku oko ka­sar­ni” i če­ka­ju od ju­tra do mra­ka da voj­ni­ci ba­ce ostat­ke od svo­ga ruč­ka ili ve­če­re.20


Sal­ku La­li­ća itd. Ta prak­sa oči­to ni­je ve­za­na bi­la ni na ko­ji na­čin za re­li­gij­sku pri­pad­nost, jer je pu­no i slu­ča­je­va kao što je, re­ci­mo, to da za Mu­ha­re­ma Di­zda­re­vi­ća, bo­ra­vak kod nje­ga ga­ran­ti­ra po­zna­ nik Ni­ko­la Stri­nić. Ili: Sal­ku Me­si­ho­vi­ća iz Vi­ti­ne u New Yor­ku pri­ma pri­ja­telj Kr­sto Ću­tuk. Boš­nja­ka Meh­me­da i Ibru Le­ki­ća pri­ma pri­ja­telj Jo­zo Ba­tić, Šem­su Se­li­mi­ća i Av­du Ter­zi­ća pri­ma pri­ja­telj Sti­ pan Kra­lje­vić, Ali­ju Di­zda­re­vi­ća, Hu­se­i­na Šu­ka­li­ća i Sal­ku Nu­ki­ća pri­ma pri­ja­telj Ta­di­ja Er­ceg. Ta­hi­ra Di­zda­re­vi­ća pri­ma pri­ja­telj Ju­re K., Mu­ha­me­da Do­ ro­ci­ća pri­ma pri­ja­telj Ma­to Mar­ko­tić, itd. itd.32

od gla­di-do­slov­no od gla­di”.29 Na pri­mje­ru Bu­gar­ ske se mo­že vi­dje­ti ka­ko je te­kao pro­ces po­krš­ta­ va­nja: pr­vo bi mu­sli­ma­ne po­di­je­li­li u gru­pe, pa bi im bi­la da­ta pra­vo­slav­na ime­na iz no­men­kla­tu­re Bu­gar­ske pra­vo­slav­ne cr­kve ili bu­gar­ske hi­sto­ri­je. Po­tom bi po­krš­te­nik bio po­pr­skan sve­tom vo­di­ com i mo­rao bi po­je­sti ko­mad svinj­skog me­sa. Na­ kon to­ga bi se do­bi­la po­tvr­da (pla­će­na!) sa no­vim ime­nom. Po­krš­te­ni­ci bi on­da ba­ci­li fes sa gla­ve, a mu­sli­man­ke bi ot­kri­le li­ca. Bi­lo je i ot­po­ra i re­ak­ci­je u smi­slu sa­mo­u­bi­sta­va. Is­pred bu­gar­ske ar­mi­je je u Bur­su 1912. go­di­ne uspje­lo da stig­ne 21.000 iz­ bje­gli­ca. Cr­no­gor­ske vla­sti su ta­ko­đe, vr­ši­le po­krš­ ta­va­nja to­kom 1913. go­di­ne, to­li­ko bru­tal­na da su ne­ki Al­ban­ci bje­ža­li na te­ri­to­rij pod kon­tro­lom srp­ skih vla­sti. Al­ban­ski mu­sli­ma­ni iz Pe­ći i Đa­ko­vi­ce su uto­čiš­te tra­ži­li u Sje­ver­noj Al­ba­ni­ji. Za zlo­či­ne, si­lo­ va­nja, na­sil­na po­krš­ta­va­nja, ma­sov­na ubi­stva u Evro­pi se zna­lo, ali je vla­dao stav da se re­zul­ta­ti po­bje­da bal­kan­skih dr­ža­va le­ga­li­zu­ju.30 Usud „ca­te­na mun­di”/ci­vi­li­za­cij­sko ras­krš­će, ra­to­vi, a ti­me i mi­gra­ci­je, ob­li­ko­va­li su fe­no­men bal­ka­ni­ zma (či­taj: pri­mi­ti­vi­zma, ne­re­da, na­si­lja, ne­sre­će i To su ri­je­či srp­skog či­nov­ni­ka ko­ji je upu­ćen u Štip da or­ga­ni­zi­ra fi­li­ja­lu na­ci­o­nal­ne ban­ke. Rat­ni iz­vješ­ta­ji La­va Troc­kog – bal­kan­ski ra­to­vi 1912-1913, str. 172; Bran­ko Hor­ vat, Ko­sov­sko pi­ta­nje, Za­greb, 1988, str. 34 30 Do ko­je mje­re i iz ko­jih po­bu­da su či­nje­ni zlo­či­ni, vi­di se i iz po­stu­pa­ka po­put onog kad ka­to­lič­kom sve­će­ni­ ku Pa­li­ću re­žu na obje ru­ke po dva pr­sta, za­to da bi se na­da­lje mo­gao kr­sti­ti sa­mo sa tri pr­sta. O re­če­nom vi­še vi­dje­ti u: S. Ban­džo­vić, Ise­lja­va­nje Boš­nja­ka, str. 234. 29

ne­hu­ma­no­sti). Da ipak ima i do­ne­kle po­zi­tiv­nih mu­ha­džir­skih pri­ča je­su is­ku­stva iz Ame­ri­ke. U Či­ ka­gu su Bo­san­ci već 1906. go­di­ne osno­va­li i ozva­ ni­či­li pr ­vo bo­san­sko uza­jam­no pot­po­ma­ga­ju­će druš­tvo u Sje­ver­noj Ame­ri­ci „Dže­mi­je­tul-haj­ri­je” i iz­gra­di­li dža­mi­ju u Či­ka­gu. Dok su se na Bal­ka­nu ni­za­li ra­to­vi, Bal­kan­ski i Svjet­ski, ovo druš­t vo je pro­ši­ri­va­lo ak­tiv­no­sti, a i svo­je ogran­ke, u In­di­ja­ni, Pen­sil­va­ni­ji i Mon­ta­ni. Ob­je­di­nju­ju­ći vjer­ske ak­tiv­ no­sti i pod­mi­ri­va­nje sva­ko­dnev­nih po­tre­ba ise­lje­ ni­ka, ovo druš­t vo je vo­di­lo bri­gu o dže­na­za­ma, li­je­če­nju i pla­ća­nju troš­ko­va li­je­če­nja, rje­ša­va­nju du­go­va, mje­sta za ukop (ha­re­ma), da­ljem odr­ža­ va­nju tih me­zar­lu­ka, or­ga­ni­zi­ra­nju vjer­skih pro­sla­ va itd. Ko­mu­ni­ci­ra­ti na svom je­zi­ku, raz­mje­nji­va­ti in­for­ma­ci­je o po­ro­di­ca­ma, po­slu i za­poš­lja­va­nju ima­li su pri­li­ku u bo­san­skim ka­fa­na­ma. Na­kon pr­ vog va­la od oko 1000 use­lje­ni­ka, do dva­de­se­tih go­di­na 20. sto­lje­ća na­sta­vlje­no je use­lja­va­nje, uglav­nom uz pre­ci­znu evi­den­ci­ju ime­na i pre­zi­ me­na, sta­ro­sti, brač­nog sta­nja, po­ro­di­ce pri­hva­ti­ o­ca i od­re­diš­ta. 31 Ako sli­je­di­mo onu mak ­si­mu Mark Tve­na da se „hi­sto­ri­ja ne po­na­vlja, ali se ri­ mu­je sa stvar­noš­ću”, uo­čit će­mo prak­su ko­ja se ni­je iz­mi­je­ni­la ni ci­je­lo sto­lje­će ka­sni­je – ve­o­ma če­sto isti čo­vjek ga­ran­tu­je da će pri­mi­ti na bo­ra­ viš­te lju­de iz po­sve raz­li­či­tih po­ro­di­ca. Npr. Mu­ha­ rem Ser­da­re­vić pri­ma ro­đa­ke ili pri­ja­te­lje Fa­zli­no­ vi­ća Abi­da, Meh­me­da La­ki­ća, Osma­na Muj­ki­ća, Ha­lid Sa­di­ko­vić, Iz proš­lo­s ti Lju­buš­kog, Sa­ra­je­vo, 2013, str. 206 31

Uo­či iz­bi­ja­nja Pr­vog svjet­skog ra­ta au­stro­u­gar­ska vlast je tra­ži­la da se po op­ći­na­ma, se­li­ma i gra­do­vi­ ma pri­ku­pe po­da­ci o ise­lje­ni­ci­ma u Sje­ver­nu Ame­ ri­ku (mje­sto bo­rav­ka, sta­rost, na­ci­o­nal­nost itd.). Spi­sko­vi su za­i­sta i sa­či­nje­ni, za­vr­še­ni 1916. go­di­ne, ali ni­ka­da ni­su po­sla­ni au­stro­u­gar­skim kon­zu­lar­nim agen­ci­ja­ma u Ame­ri­ci zbog rat­nih do­ga­đa­nja.33 Za­ hva­lju­ju­ći ured­no vo­đe­noj evi­den­ci­ji put­ni­ka na bro­do­vi­ma, ko­ji su sti­za­li u Ame­ri­ku, da­nas se zna da su pr­vi Bo­san­ci sti­gli – sa au­stro­u­gar­skim pa­so­ ši­ma – u pe­ri­o­du od 1902. do 1903. go­di­ne, i to naj­ vi­še u Či­ka­go. Bi­li su to mla­di lju­di, hor­ni za rad, po­go­to­vo za­to što su bi­li naj­češ­će bez kva­li­fi­ka­ci­ja. Ra­di­li su po rud­ni­ci­ma, tvor­ni­ca­ma, gra­di­liš­ti­ma, ali se zna i da je pr­vi bo­san­ski imam u Či­ka­gu, Mu­nib Kre­hić, do­šao još 1906. go­di­ne, sa 19 go­di­na.34 Ovo su bi­le, sva­ka­ko, sa­mo na­tuk­ni­ce ve­za­ne za pro­ble­ma­ti­ku mu­ha­džir­ske sva­ko­dne­vi­ce i is­ku­ sta­va u no­vim kra­je­vi­ma. Hi­lja­de mu­ha­džir­skih po­ro­di­ca po Bli­skom is­to­ku i dru­gim kra­je­vi­ma u ko­ji­ma su za­vr­ši­le na­kon Ve­li­kog ra­ta, ima­le su spe­ci­fič­nih, ali i za­jed­nič­kih is­ku­sta­va ko­ja če­ka­ju da bu­du ob­ra­đe­na. Osnov­ni cilj ovog ma­log ra­da bio je da uka­žem bar na ne­ka – iz raz­li­či­tih raz­lo­ga – oskud­no is­tra­že­na ili za­ne­ma­re­na po­lja. Za­klju­ ču­jem kon­sta­ta­ci­jom da je mo­der­nom gra­đa­ni­nu svi­je­ta, ma­kar on bio ro­đen na Bal­ka­nu, do­sta ste­ re­o­ti­pa i su­he fak­to­gra­f i­je, bez du­ha i oko­va­nog ra­tia. Pre­šut­ki­va­ti ne­po­želj­nu proš­lost, ti­me ju po­ ti­ra­ti, in­si­sti­ra­ti na na­sil­nim si­me­tri­ja­ma ili čak hi­ sto­ri­o­graf­skom jed­no­zvuč­ju, ni­je pri­ro­đe­no čo­vje­ ko­vom osje­ća­ju slo­bo­de. Bi­la po­zi­tiv­na ili ne­ga­tiv­ na sa­zna­nja, ona mo­ra­ju do­ći sa po­zi­ci­ja raz­li­či­tih ak­te­ra u do­ga­đa­nji­ma, či­me se one­mo­gu­ću­je ta­ bu­i­zi­ra­nje, ido­lo­gi­zi­ra­nje ili sa­mo­ob­ma­nji­va­nje. n Fa­ruk Bo­gu­ča­nin, Kon­so­li­di­ra­ni spi­sak ra­nih boš­njač­ kih use­lje­ni­ka u Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve; Vi­dje­ti ta­ko­đe od istog: O ra­nom use­lja­va­nju Boš­nja­ka u Ame­ ri­ku, kao i Če­ti­ri Boš­nja­ka po­to­nu­la s „Ti­ta­ni­kom”, sve na http://www.bo­snja­ci.ne­t/ 33 Ham­di­ja Ka­pi­džić, Bo­san­ci i Her­ce­gov­ci u Ame­ri­ci pred iz­bi­ja­nje Pr­vog svjet­skog ra­ta, Ise­lje­nič­ki ka­len­dar (ur. Meh­med­ba­šić H.), Ma­ti­ca ise­lje­ni­ka, Sa­ra­je­vo, 1970. 34 H. Sa­di­ko­vić, nav. dj., str. 207 32

102


Borba protiv rastakanja u besmislenost La­slo Blaš­ko­vić: Raz­bra­ja­li­ca, Ar­hi­pe­lag, Za­vod za kul­tu­ru Voj­vo­di­ne, Be­o­grad – No­vi Sad, 2014.

Piše: Aleksa Nikolić

N

o­vi Blaš­ko­vi­ćev ro­man, na­či­njen je ta­ko da svo­jom spo­ljaš­njom kom­po­ zi­ci­jom pod­se­ća na zbi­r­ku pri­ča, u či­jim je dvo­stiš­nim na­slo­vi­ma is­pi­sa­na či­ta­va jed­na po­e­ma. Ipak, ne­dvo­smi­sle­no svr­sta­va­nje ovog de­la u ža­nr ro­ma­ na oprav­da­no je čvr­stom te­mat­skom po­ve­za­noš­ću krat­kih po­gla­vlja, po­sto­ ja­njem jed­nog istog pri­po­ve­da­ča i kon­ti­nu­i­ra­nim po­ja­vlji­va­njem od­re­đe­nog bro­ja pret­hod­no upo­zna­tih li­ko­va. No­vo­sad­ski ma­tu­rant s kra­ja dva­de­se­tog ve­ka, uvek oslo­vlja­van sa­mo sa La­ci, pri­ča o is­pre­ple­te­nim proš­lo­sti­ma ne­ ko­li­ko po­ro­di­ca, či­ji su čla­no­vi ba­rem de­lić svog ži­vo­ta pro­ve­li na tlu to­po­ graf­skog upo­riš­ta ove pro­ze – no­vo­sad­skom Te­le­pu. Pri­po­ve­da­nje te­če uz veš­to iz­vo­đe­no uli­va­nje proš­lo­sti u vre­men­sku ta­č­ku iz ko­je se pri­po­ve­da, i obrat­no. Ka­da je ja­san, pre­la­zak na pri­ča­nje o ono­me što je bi­lo ne­kad, pra­ćen je iz­ve­snom pro­me­nom u na­či­nu pri­ka­zi­va­nja te ne­gdaš­nje stvar­no­sti, kao i mo­di­fi­ka­ci­jom lek­sič­kog iz­bo­ra, ko­ja pod­ra­zu­me­ va okre­ta­nje ar­ha­i­zmi­ma. Da­kle, vre­me i ži­vo­ti po­ro­dič­nih pre­da­ka ot­kri­va­ju se či­ta­o­cu la­pi­dar­nom na­ra­ci­jom, pri če­mu do­ga­đa­ji, za­o­blje­ni u po jed­noj re­če­ni­ci i sle­plje­ni jed­ni uz dru­ge, te­ku kao u ne­koj krat­koj baj­ci, zgu­snu­tog, ali zna­lač­ki ras­po­re­đe­nog sa­dr­ža­ja. Uz po­moć sve­ga to­ga, ova pro­za do­ži­vlja­va, ma­lo­čas spo­me­nu­te mo­men­te ma­ta­mor­fo­ze, ka­da se iz sli­ka­nja pro­ste, po­ma­lo si­ve i teš­ko po­pra­vlji­ve sa­ daš­njo­sti, pre­me­će u do­men pri­k a­zi­va­nja idi­lič­ne proš­lo­sti. Či­ni se da je piš­če­va na­me­ra da od­la­ga­njem ja­snog i pra­vo­vre­me­nog smeš­ta­nja no­vo­spo­me­nu­tih li­ko­va u po­ro­dič­ni ro­do­slov, za­dr­ži (ili po­bu­di) pa­žnju či­ta­la­ca. Ka­da či­ta­lac po­mi­sli da je mre­ža li­ko­va ta­man po­če­la da se ras­pli­će u pri­po­ve­da­če­voj sa­daš­nji­ci, ona se po­či­nje mr­si­ti za­la­ze­ći u ono što se dav­no od­i­gra­ va­lo. Ta­mo, u da­ljoj po­ro­dič­noj po­ve­sti, oče­vi i maj­ke Ani­či­nih (La­ci­je­va de­voj­ka) ro­di­te­lja lu­ta­ju po ba­ranj­ skim i fruš­ko­gor­skim se­li­ma, sna­la­ze­ći se u ra­tu, za­lju­ blju­ju­ći se, do­ži­vlja­va­ju­ći du­hov­ne pre­o­bra­ža­je, i naj­ bit­ni­je, u jed­nom mo­men­tu do­spe­va­ju­ći u No­vi Sad. Iz tih pri­ča o da­ljoj proš­lo­sti, pro­izi­l­a­zi krug onih o ge­ne­ra­ci­ji Ani­či­nih ro­di­te­lja, sa ko­ji­ma La­ci u svom ži­vo­tu stu­pa u kon­takt, sto­ga pri­ča­nje o nji­ho­vim ži­ vo­ti­ma, ko­je pre­sta­je bi­ti ta­ko idi­lič­no, ne­ret­ko na­di­re

103

u tren sa­mog pri­po­ve­da­če­vog go­vo­ra. Tu se ni­žu i ukrš­ta­ju li­ni­je žen­skih ju­na­ki­nja, svih za­čud­no obe­le­že­nih pre­ska­ču­ćim rit­mom sr­ča­nih ot­ku­ca­ja, li­ni­je emi­gri­ra­lih u Ame­ri­ku (Ani­čin de­da Te­o­fi­lo i stric Ca­ne), te li­ni­ja La­ci­je­vih po­ro­dič­nih pri­ja­te­lja, či­jim pri­ka­zi­va­njem sam ro­man i po­či­nje. Ka­da do­spe do opi­si­va­nja An­to­ni­je­vih (Ani­čin otac) za­tvo­re­nič­kih da­na, ova pro­za po­sta­je ogled o pre­u­zi­ma­nju od­go­vor­no­sti i po­se­do­va­nju hra­bro­sti da se spro­ve­de ona, to­li­ko pu­ta spo­mi­nja­na, sar­trov­ska vi­zi­ja slo­bod­ne eg­ zi­sten­ci­je, u ko­joj se ve­ru­je da, iz­me­đu osta­log, u sva­kom tre­nut­ku ži­vo­ta svo­jom od­lu­kom čo­vek mo­že po­sta­ti he­roj – nad­ja­ča­ti ne­da­će ži­vo­ta. Ili po­ be­ći, ili se su­o­či­ti! Po­be­di­ti lju­bav­nu apa­ti­ju bra­ka, ko­ja pu­sto­ši An­to­ni­jev i Idin od­nos, pod­ne­ti bol­nu isti­nu o ne­pri­met­no su­jet­nim pri­ja­te­lji­ma sprem­ nim na pod­va­lu, ka­k va ti­nja i ob­i­sti­ni se u li­ku pri­po­ve­da­če­vog dru­ga Ho­ro­ vi­ca, su­o­či­ti se sa pra­zni­nom u se­bi i ne­mo­guć­noš­ću da se ona (kvan­ti­te­tom) na­do­me­sti, što po­sto­ji u An­to­ni­je­vog bra­ta Ca­ne­ta, ili po­be­di­ti re­zig­ni­ra­nost zbog ne­če­ga u sop­stve­noj sud­bi­ni, ko­ja po­sto­ji u svi­ma (na­ma). Blaš­ko­vić stva­ra i pa­ra­le­lu onoj kon­fron­ta­ci­ji Ka­mi – Sar­tr, ko­ja, sli­ ka­ji­ću raz­go­vor iz­me­đu An­to­ni­ja i La­ci­ja, po­ka­zu­je raz­li­ku iz­me­đu čo­ve­ka ko­ji po­či­nje da sum­nja da iz­bor u de­la­nju uopšte po­sto­ji, i onog ko­ji sma­tra da lju­di jed­no­stav­no de­la­ju po onom na­go­nu ko­ji ima­ju u se­bi, po ono­me što je­su – ta­kav stav pi­sac ori­gi­nal­no, raz­bra­ja­lič­ki pri­ka­zu­je alu­di­ra­ju­ći na tri Mer­so­o­va puc­nja: „bim-bam-BUM”. Deč­jim za­no­som či­nje­no klac­ka­nje proš­lo­sti i sa­daš­njo­sti, raz­bro­je­no u go­mi­lu pri­ča, či­je mnoš­tvo li­či na po­mah­ni­ ta­le udo­ve ok­to­po­da (iz pod­na­slo­va ro­ma­na), piš­če­vim ume­ćem bi­va za­tvo­re­no u sa­vr­še­no sklad­nu i po­ve­za­nu ce­li­nu. Pri­ča­ti o proš­lo­sti ži­vo­ta ne zna­či, či­ni­ti pu­ku i be­ smi­sle­nu raz­bra­ja­li­cu, spo­zna­va­ti i ni­za­ti ele­men­te pri­če kao slo­go­ve, već pro­na­la­že­njem ve­za me­đu nji­ma, da­ va­ti svo­joj raz­bra­ja­li­ci smi­sao, te pro­na­ći le­po­tu u to­me. Ka­ko se ok­to­po­do­vi udo­vi ele­gant­no i sin­hro­no po­kre­ću ka­da ima­ju svoj cilj, smi­sao svog po­kre­ta, ta­ko i pri­če ro­ ma­na za­bli­sta­ju ka­da do­pri­no­se me­đu­sob­nom ulan­ča­va­ nju i gra­đe­nju ce­li­ne je­din­stve­nog smi­sla. Tu po­či­nje na­še uži­va­nje. n


Zlo je i svako zaboravljanje zla Filip David, Kuća sećanja i zaborava, Laguna, Beograd, 2014.

Piše: Gordana Draganić Nonin

A

l­bert Vajs, glav­ni ju­nak knji­ge „Ku­ća se­ća­nja i za­bo­ra­va”, ro­ma­na ko­ji je pro­gla­šen za naj­bo­lji u srp­skoj knji­žev­noj pro­duk­ci­ji 2014. go­di­ne (NIN-ova na­gra­da), u jed­nom tre­nut­ku ula­zi u ku­ću se­ća­nja i za­bo­ra­va, ku­ću u ko­joj je smeš­te­no sve po­či­nje­no zlo ko­je po­hra­nju­je ljud­ska ci­vi­li­za­ci­ja, te do­bi­ja pri­li­ku da za­bo­ra­vi. Da li je to do­bra pri­li­ka? Fi­lip Da­vid, pi­sac ove iz­van­red­no na­pi­sa­ne knji­ge, kroz lik Al­ber­ta Vaj­sa su­ge­ri­še da je taj iz­bor ne­mo­guć, jer šta je čo­vek, šta smo mi, bez svo­jih se­ća­nja, ma ko­li­ko ona bol­na bi­la i ma ko­li­ko pat­nje nam do­no­si­la. A pat­nje Al­ber­ta Vaj­sa, kao i još ne­ko­li­ko li­ko­va ovog ro­ma­na, ni­su ma­le, čak šta­ vi­še, u ne­kim tre­nu­ci­ma su ne­iz­dr­ži­ve. Kroz nji­ho­ve sud­bi­ne, Da­vid je opi­sao sud­bi­ne Je­vre­ja stra­da­lih u na­šoj ze­mlji to­kom Dru­gog svet­skog ra­ta, a ka­da uzme­mo u ob­zir či­nje­ni­cu da je Be­o­grad bio grad sa naj­vi­še lo­go­ra u či­ta­voj Evro­pi u to vre­me, on­da su to sud­bi­ne ko­je ne sme­mo, kao druš­tvo, za­bo­ra­vi­ti. Iz dnev­nič­kih be­le­ža­ka Al­ber­ta Vaj­sa, či­ta­lac ot­kri­va da on tra­ga za sa­zna­njem zaš­to je bi­lo to­li­ko ne­sre­će u ljud­skoj sud­bi­ni, ka­ko se iz mir­nog ži­vo­ta ula­zi u ne­mir­na, po­re­me­će­na vre­me­na kad ži­vot gu­bi sva­ku vred­nost i gde se skri­va zlo ko­je sve okre­ne na­o­pa­ko, a on­da se po­vla­či osta­vlja­ju­ći iza se­be pu­stoš u lju­di­ma i oko njih. Ia­ko je te­ma zla bi­la te­ma i pret­hod­na dva nje­go­va ro­ma­na, u ovom naj­no­ vi­jem ko­ji pra­ti upra­vo sud­bi­nu če­t vo­ri­ce lju­di ko­ji su pre­ži­ve­li Ho­lo­ka­ust, Da­vid na fa­sci­ni­ra­ju­ći na­čin do­no­si pri­ču, ko­ja je, po­red to­ga što ob­ra­đu­je jed­nu od naj­du­bljih i naj­te­žih te­ma iz isto­ri­je čo­ve­čan­stva, pu­na na­de. Ta­ko još jed­nom do­bi­ja­mo po­t vr­du ono­ga što je Jo­vi­ca Aćin za­be­le­žio u knji­zi „Ga­ta­nja po pe­pe­lu”, da bi „upra­vo na­ša ra­nji­vost na isti­nu lo­gor­skog pi­sa­nja mo­gla bi­ti me­ra na­de”. Da­vid u ro­ma­nu raz­ma­tra zlo kao me­ta­fi­zič­ku stvar, ob­ra­ču­na­va se sa mi­stič­ nim, upra­vo sa fan­ta­sti­kom, žan­rom či­ji je, zna­mo, upra­vo on bio je­dan od vo­de­ćih za­stup­ni­ka u srp­skoj knji­žev­no­sti. Za raz­li­ku od Ha­ne Arent, ko­ja je u knji­zi „Ajh­man u Je­ru­sa­li­mu” pi­sa­la o „ba­nal­no­sti zla”, Da­vid sma­tra da i ta nje­na for­mu­la­ci­ja spa­da u „ob­jaš­nje­nja” ko­ja vo­de ka raz­u­me­va­nju, a zlo se ne mo­že raz­u­me­ti. Ono što se mo­že ob­ja­sni­ti, mo­že se i raz­u­me­ti. Zlo u čo­ ve­ku, ko­jem smo sva­ko­dnev­no sve­do­ci, ne mo­že se ni ob­ja­sni­ti, ni raz­u­me­ti. Me­đu­tim, zlo je i sva­ki za­bo­rav zla. Zlo glav­nim ju­na­ci­ma do­no­si gri­žu sa­ve­sti i ogrom­nu bol, pat­nju go­to­vo neo­pi­si­vu. Ta­ko će Al­ber­ta Vaj­sa ce­log ži­vo­ta pra­ti­ti gri­ža sa­ve­sti zbog ne­ pro­na­la­že­nja mla­đeg bra­ta u ne­pre­gled­nom sne­gu kad ih otac is­puš­ta iz vo­za, jer ih taj voz vo­di di­rekt­no u smrt. „Ovaj po­sao od­vi­jao se spo­ro, otvor se je­dva pri­met­no ši­rio, ali ja sam znao da će otac us­pe­ti. Ni­je bio od onih ko­ji se pre­da­ju ili od­u­sta­ju. U nje­go­vim ži­la­ma te­kla je krv ve­li­kog Hu­di­ni­ja, ra­bi­no­vog si­na Eri­ka Vaj­sa, ko­ji je svo­jim bek­stvi­ma za­di­vio či­tav svet”. Ma­e­ stral­no na­pi­sa­ne epi­zo­de, na pri­mer, upra­vo ta, da je da­lji rod oca Al­ber­ta Vaj­sa bio u srod­stvu sa Hu­di­ni­jem, ve­li­kim ilu­zi­o­ni­stom, maj­sto­rom ne­sta­ja­ nja, oslo­ba­đa­nja od la­na­ca i do­bro za­ko­va­nih san­du­ka, sa­mo je jed­na od epi­zo­da ko­ja či­ta­o­ci­ma pru­ža ne­ko­li­ko aso­ci­ja­ci­ja, ta­man do­volj­no da vam

se uči­ni da ste, pro­či­tav­ši ovu knji­gu, pro­či­ta­li mno­go knji­ga. Ima li ne­če­ga bo­ljeg za či­ta­o­ca? Upra­vo na ta­ko do­bro za­ko­van san­duk, li­či­će dr­ve­ni va­gon kroz ko­ji sve­tlost pro­di­re sa­mo kroz slu­čaj­ne ru­pi­ce, va­gon či­je dno re­že otac ka­ko bi spu­stio svo­ja dva si­na i oslo­bo­dio ih si­gur­ne smr­ti u Auš­vi­cu. I po­red ogrom­ne gri­že sa­ve­sti zbog mla­đeg bra­ta, ka­sni­jih pat­nji u de­tinj­stvu, ka­da se Vaj­su „po­nu­di” u ku­ći se­ća­nja i za­bo­ra­va, upra­vo za­bo­rav, mo­guć­nost da vi­še ne ose­ća tu bol i ne ču­je „tu­tanj toč­ko­va vo­za u po­kre­tu”, bu­ke ko­ja ga je pra­ti­la ce­log ži­vo­ta i u snu i na ja­vi, on shva­ta da ljud­ski ži­vot upra­vo či­ni ta bol i pat­nja, da je to suš­ti­na i da bez nje i se­ća­nja, čo­vek i ni­je živ. Se­ti­će se Al­bert da je otac u ša­li go­vo­rio ka­ko svi Vaj­so­vi de­le to na­sle­đe „ne­sta­ja­nja” jed­nog Hu­di­ni­ja. Se­ti­će se oca, ko­ji će ne­po­gre­ši­vo zna­ti da do­la­zi zlo. I baš u li­ku oca Al­ber­ta Vaj­sa, Da­vid uka­zu­je na ključ­nu stvar kad je zlo u pi­ ta­nju: ka­ko ga pre­po­zna­ti, ka­ko se to „iz mir­nog i sre­đe­nog ži­vo­ta ula­zi u ne­mir­na, po­re­me­će­na vre­me­na”. „U slo­že­noj ži­vot­noj si­tu­a­ci­ji ka­da je pre mno­gih dru­gih shva­tio da se po­ja­ vi­la jed­na pu­ko­ti­na ko­ja se ši­ri i pre­tva­ra u pro­va­li­ju iz ko­je ku­lja mrak apo­ ka­lip­tič­nih raz­me­ra, otac se po­sta­vio kao naš zaš­tit­nik, što je ne­sum­nji­vo i bi­la nje­go­va du­žnost, po­ku­ša­va­ju­ći da pro­na­đe ono bez­bed­no me­sto, da­le­ ko i zaš­ti­će­no od sva­ke pret­nje. To što će mno­gi­ma za ko­ju go­di­nu iz­gle­da­ti kao su­no­vrat sve­ga ljud­skog, on je vi­deo ta­da, sa­svim ja­sno, a to, sva­ka­ko, ni­je bio obi­čan ne­mir, obič­na bri­ga, ne­go unu­traš­nji užas, unu­traš­nja pa­ni­ka, ko­je ni­je uspe­vao da su­zbi­je i za­u­sta­vi”. I ta­da je otac na­šao na­čin da mu si­ no­vi iš­če­znu i ne­sta­nu iz vi­do­kru­ga opa­sno­sti: po­sta­ti ne­vi­dljiv, „ma­ju­šan do ne­pri­met­no­sti”. Ta­ko se glav­ni ju­nak na­šao u sne­gu, u pre­o­bra­ža­ju, kao Kaf­ ka kad leg­ne u tra­vu ka­ko bi bio ma­nje ra­njiv ne­go kad sto­ji. Či­ta­ju­ći knji­gu „Ku­ća se­ća­nja i za­bo­ra­va”, ot­kri­va­mo i ko­li­ko čo­vek ni­ka­da ne mo­že bi­ti si­gu­ran u svo­je po­re­klo kroz pri­ču o Mi­ši Vol­fu, ko­ji tek u po­znim go­di­na­ma sa­zna­je da ni­je Mi­ša Bran­kov. Ku­ti­ja u ko­joj je, iz­me­đu osta­log, bio i not­ni za­pis kom­po­zi­ci­je ko­ju je kom­po­no­vao nje­gov otac „Kad sva­ne dan”, u lo­go­ru na Sta­rom saj­miš­tu, bi­la je po­tvr­da nje­go­vog pra­vog iden­ti­te­ta, a sa­zna­nje o to­me je rav­no „sna­zi unu­traš­njeg ze­mljo­tre­sa”. Ovu pri­ču je Da­vid is­ko­ri­stio i za sce­na­rio za film ko­ji je re­ži­rao Go­ran Pa­ska­lje­vić „Kad sva­ne dan”. U ro­ma­nu se ot­kri­va­ju i sud­bi­ne dru­gih li­ko­va, od ko­jih je jed­na i Uri­je­ la Ko­e­na ko­ji pi­še u pi­smu svom pri­ja­te­lju da „sva­ko od nas no­si svoj bol, za­tvo­ren u sop­stve­nim sum­nja­ma” i da sa­mo „po­ne­kad, re­či mo­gu po­sta­ti mo­sto­vi pre­ko ko­jih jed­ni dru­gi­ma pri­la­zi­mo”. Upra­vo nam je Da­vid ovim ro­ma­nom pri­šao na je­dan ta­ko ube­dljiv li­te­rar­ni na­čin, a nje­go­ve su re­či o zlu čvr­ste po­put ka­me­na. Kao uo­sta­lom, i nje­go­va bor­ba pro­tiv za­bo­ra­va ko­jem je na­še druš­tvo to­li­ko sklo­no. Jer, Fi­lip Da­vid je uvek ve­ro­vao u „moć uma i sna­gu re­či” i kroz ceo je ži­vot znao da pre­po­zna i bes­kom­pro­mi­sno re­a­gu­je na sva­ku pu­ko­ti­nu ko­ja se po­ja­vlji­va­ la u na­šem druš­tvu, jer sva­ka pu­ko­ti­na ko­ja se po­ja­vi, vr­lo br­zo po­sta­je „mrak apo­ka­lip­tič­nih raz­me­ra”. Zna­ju­ći do­bro, i iz lič­nog is­ku­stva, ko­li­ko zlo mo­že bi­ti ra­za­ra­ju­će jer „upra­vo sve­mu če­ga se do­tak­ne, zlo od­u­zi­ma smi­sao”. n

104


Potraga So­nja Ve­sel­ino­vić, Kros­fejd, Kul­tu­ni cen­tar No­vog Sa­da, 2013.

Piše: Jelena Zagorac

D

ru­go umet­nič­ko ostva­re­nje So­nje Ve­se­ li­no­vić, lir­ski ro­man „Kros­fejd” na­gra­đen je na­gra­dom „Isi­do­ra Se­ku­lić” za 2014. go­di­nu. Spi­sa­te­lji­ca ima svoj au­to­ri­tet, sne­žnu kra­lji­ cu Na­đu, ko­ja joj op­se­da sno­ve i zah­te­va pri­ ču. Spi­sa­te­lji­ca bo­dle­rov­ski zna da „[N]e­ma mi­ra u ve­li­kom gra­du, zvu­ci ga več­no pod­ ri­va­ju iz­nu­tra, sa dna: [...]”. (16) „Osvr­neš se za so­bom, [...]. U do­ži­vlje­nom ogrom­na je ko­li­ či­na ne­sva­re­nog.” (47) Na­sta­vlja da ja­di­ku­je: „[...] [n]e­mam sne­žnu, ne­mam ti­hu mi­sao da za­ga­si va­tru pod di­ja­frag­mom i vra­ti mi ose­ ća­nja.” (66) Ne­po­ko­le­blji­vo tvr­di: „[...], [m]o­ra se o lju­ba­vi. Bez nje ću pro­ma­ši­ti, kao i uvek.” (19) Ali „[D]a­vi­la se u ve­tru s Du­na­va, otva­ra­ la usta da joj kli­zne niz gla­sne ži­ce, oslo­bo­di je ne­ar­ti­ku­li­sa­nog ro­ma­na.” (29) Su­prot­no ovoj de­voj­ci, Na­đa tre­z ve­no pri­ zna­je: „[...] [s]tvar­no ne umem ljup­ko da se iz­ra­zim, [...] Ko­ji mi , ne znam, ali ose­ćam da je ši­ra pri­ča. Bi­li smo iz­u­ze­ti iz ču­da, sa­da već is­kli­za­va­mo i iz pro­sto­ra le­po­te. [...] Ču­lo do­ di­ra nas pre­va­zi­la­zi sve.” Ono ko­je ima du­blji smi­sao od do­di­ri­va­nja kom­pju­ter­skog mi­ša i ne­bli­skog muš­kog te­la. Za ko­je se bo­ri spi­ sa­telj­ca – u sno­vi­ma pot­pu­no is­pu­nje­na jer ima „pu­ne oči te­la” (50). Na­đa, sne­žna kra­lji­ca bez sno­va, po­ma­že hi­ ro­vi­toj de­voj­ci u bor­bi na­vo­de­ći je da na­pi­še ro­man o ple­su, jer nji­me „ver­ba­li­zo­va­la bi [...] – osveš­ći­va­nje te­le­sno­sti.” (22) Bez de­fi­ni­sa­nja ono­ga što nas mu­či, bez pri­če –iz se­ća­nja, sa dis­tan­ce – ne­ma ni su­o­če­nja sa istim. A bez su­o­ča­va­nja ne­ma svo­đe­nja na pri­hva­tlji­vu me­ru. Bi­lo ta­ko ili obr­nu­to (krug je za­tvo­ren), no tek na­kon su­o­ča­va­nja sa sop­stve­nom te­le­snoš­ću, spi­sa­te­lji­ca pre­sta­je da bu­de pre­na­gla­še­no sve­sna i muš­ke te­le­sno­ sti i tek tad, baš kao i kod Cr­njan­skog, mo­že da usle­di či­sta, pro­du­ho­vlje­na lju­bav i re­če­ni­ca: „Po­pa­da sneg po na­ma, [...]. Po­pa­da sneg.” (72). Pra­va je lju­bav sa­mo ona naj­du­blja, ko­ja nas či­ni bo­lji­ma. A sa­mi smo se­bi naj­ve­ći su­par­ni­ci. Ta­ko de­voj­ka ne­pre­sta­no lu­ta sve­sna da: „Raz­lo­ži­ćeš se u se­bi u bes­kraj i ne­će u sre­diš­tu osta­ti ona ma­la so­bom is­pu­nje­na lut­ka, u po­sled­nju će bi­ti gru­bo na­gu­ran sneg. I šta kad muš­ka­rac po­đe da tra­ži tu naj­du­blju, tu naj­ma­nju?” (39)

105

Iz po­čet­ka joj ne po­la­zi za ru­kom da na­đe se­be u sve­tu ona­k vom ka­kav je­ste, ali po­sle mno­go jed­no­lič­nih, is­pra­znih da­na na­jed­ nom, rem­bov­ski pro­sve­tlje­na, shva­ta: „Ni­ka­ da ne­će bi­ti tog muš­kar­ca iz sna.” (85) Sve je sprem­no za kraj kao u baj­ka­ma, u ko­je to­li­ko ve­ru­je, jer nji­ho­va je stvar­nost stvar­ni­ja od na­še. Bu­di se: „[...] [n]e­ko me zo­ve, ti­ho, me­ko, ne­žno, [...] Ne­po­bit­no se upi­su­jem sa­ma u se­be. Po­kla­pa­nje us­pe­lo.” (89) Spi­sa­te­lji­ca pri­če is­pri­ča­ne u lir­skom ro­ma­nu „Kros­fejd” ima svoj al­ter-eg­o, oli­čen u sne­ žnoj kra­lji­ci Na­đi. Njen je za­da­tak da ra­ci­o­na­ li­zu­je po­ti­snu­ti deo is­ku­stva svo­je spi­sa­te­lji­ce i uči­ni ga vi­dlji­vim de­lom nje­nog teh­ni­kom osi­ro­ma­še­nog sve­ta. Ta­ko je još na je­dan na­ čin, osim ime­nom, Na­đa So­nje Ve­se­li­no­vić po­ve­za­na sa Bre­to­no­vom Na­đom. Nad­na­ rav­noš­ću i sne­gom – ko­ji u ro­ma­nu sim­bo­li­ še neo­se­tlji­vost, ali i mir i či­sto­tu – Na­đa je po­ve­za­na sa An­der­se­no­vom Sne­žnom kra­ lji­com. Raz­miš­lja­ju­ći o svo­joj pri­po­ve­da­či­ci, Na­đa na jed­nom me­stu ka­že: „[...] [m]o­ja su naj­du­blja is­ku­stva fle­še­vi u nje­noj pre­pu­noj gla­vi.” (36). Ovaj lir­ski ro­man i je­ste na­pi­san ta­ko. Baš kao i iz Rem­bo­o­vih „Ilu­mi­na­ci­ja” i iz „Kros­fej­da” sa­mo isi­ja­va­ju sli­ke i frag­men­ti do­ga­đa­ja ne pru­ža­ju­ći in­for­ma­ci­je o uzro­ci­ ma i po­sle­di­ca­ma. Ob­jaš­nja­va­nje i raš­čla­nji­ va­nje sa­mo osi­ro­ma­šu­je stvar­nost i či­ni od nje ono što ona ni­je. Da bi stvar­nost „Kros­fej­da” uči­ni­la što bo­ga­ti­jom So­nja Ve­se­li­no­vić se ko­ri­sti­la zvu­kom, či­me je – uz oda­bir žan­ra – poš­la pu­tem ko­jim je srp­ska pro­za ret­ko iš­la (re­ci­mo sa Isi­do­rom Se­ku­lić, Cr­njan­skim i An­dri­ćem) . La­ti­no-ame­rič­ka mu­zi­ka (i ples) – sa svo­jim oso­be­nim rit­mom – bi­tan je deo ovog ostva­re­nja. Ri­tam je, baš kao i u „Sa­put­ni­ci­ma” Isi­do­re Se­ku­lić, shva­ćen kao sklad sa Pri­ro­dom, ali i jed­no­lič­nost, ro­bo­va­nje. I sam na­slov „Kros­fejd”, osim ime­na ame­rič­ke rok gru­pe, u obla­sti au­dio-in­že­nje­rin­ga ozna­ča­va teh­ni­ku mik­so­va­nja zvu­ka, baš kao što se u ro­ma­nu me­ša­ju i pro­ži­ma­ju mla­da ju­na­ki­nja i njen al­ter-eg­o – kao i nji­ho­ve pri­po­ve­dač­ke per­spek­ti­ve. Da bi na kra­ju sve tvo­ri­lo har­mo­nič­nu ce­li­nu. n


Praksa interkulturalnosti u Opštini Srbobran Sr­bo­bran-Szent­ta­mas, Iz na­še za­jed­nič­ke proš­lo­sti, Pro­me­tej, No­vi Sad, 2014.

Piše: Milan Đorđević

P

r­vi tom go­diš­njeg srp­sko-ma­đar­skog zbor­ni­ka ra­do­va iz za­vi­čaj­ne isto­ ri­je, pod na­slo­vom Sr­bo­bran-Szent­ta­mas: Iz na­še za­jed­nič­ke proš­lo­sti, ob­ja­ vljen je na srp­skom je­zi­ku, te­ku­će go­di­ne, u iz­da­nju no­vo­sad­skog Pro­me­te­ja. Osni­va­či i ured­ni­ci ove, u voj­vo­đan­skom mul­ti­et­nič­kom kul­tur­nom pro­sto­ ru, je­din­stve­ne pe­ri­o­dič­ne pu­bli­ka­ci­je, su su­gra­đa­ni Mi­lan Đor­đe­vić, pro­fe­sor fi­lo­zo­fi­je, i Har­gi­ta Hor­vat Fu­to, pro­fe­sor na Od­se­ku za hun­ga­ro­lo­gi­ju no­vo­ sad­skog Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta. Iz pred­go­vo­ra knji­zi, u ko­me su iz­lo­ži­li i obra­ zlo­ži­li osnov­ne pro­gram­ske na­me­re i ci­lje­ve vla­sti­tog du­go­roč­nog pro­jek­ta, sa­zna­je­mo da su, in­sti­tu­ci­o­nal­no i fi­nan­sij­ski po­dr­ža­ni od stra­ne Kul­tur­nog cen­tra Nan­dor Gion iz Sr­bo­bra­na-Sen­to­ma­ša, oku­pi­li sa­rad­ni­ke ko­ji­ma je za­jed­nič­ko hte­nje da: „ [...] pi­sa­nom reč­ju, pro­duk­tiv­nom sa­rad­njom u vla­ sti­toj lo­kal­noj vi­še­na­ci­o­nal­noj za­jed­ni­ci, pro­mo­vi­šu, afir­mi­šu i kon­kret­no ostva­ru­ju te­melj­ne hu­ma­ni­stič­ke vred­no­sti mul­ti­et­nič­kog, in­ter­kul­tu­ral­nog druš­tva.” Čvr­sto su uve­re­ni da nji­ho­va za­mi­sao i ci­vil­na ini­ci­ja­ti­va pred­sta­vlja­ju au­ten­ti­čan in­te­lek­tu­ al­ni i ljud­ski od­go­vor na bit­ne, vi­tal­ne po­tre­ be po­kra­ji­ne u ko­joj ži­ve i vre­dan do­pri­nos pro­gre­siv­nim sna­ga­ma ko­je na­sto­je da je uklju­če u po­zi­tiv­ne ci­vi­li­za­cij­ske to­ko­ve i pro­ ce­se. U osno­vi ide­je o or­ga­ni­zo­va­nju lo­kal­ne srp­sko-ma­đar­ske gra­đan­ske li­te­rar­ne sa­rad­ nje je prin­ci­pi­jel­no uva­ža­va­nje slo­bo­de i po­ seb­no­sti onog dru­gog i dru­ga­či­jeg. Zna­lač­k i struk­tu­i­ran, po et­nič­ko-du­al­nom prin­ci­pu u pet te­mat­skih obla­sti, zbor­nik sa­ dr­ži, na dve sto­ti­ne stra­na, struč­no ob­li­ko­va­ ne, do­bro sti­li­zo­va­ne, na­uč­no-kri­tič­kom apa­ ra­tu­rom opre­mlje­ne i od stra­ne pro­fe­si­o­nal­ no afir­mi­sa­nih re­cen­ze­na­ta po­zi­tiv­no oce­nje­ ne tek­stu­al­ne pri­lo­ge de­set au­to­ra o: opštoj isto­ri­ji na­se­lja (Ča­ba Kiš, Mi­lan Đor­đe­vić), za­vi­čaj­nim knji­žev­ni­ci­ma (Har­gi­ta Hor­vat Fu­ to, Mir­ja­na Gru­jić Sta­nić), sr­bo­bran­skim sa­la­ ši­ma i sa­la­ša­ri­ma (Ilo­na Hor­vat Kan­čar, Ra­do­ slav J. Su­bić), isto­ri­ji lo­kal­nog za­nat­stva (Ža­na Toj­zan, Ste­van Opan­ča­rev) i tra­di­ci­ji meš­ta­na (Ibo­lja Ko­le­nak, Ga­bri­e­la Lo­di). Ne­u­jed­na­če­ni kva­li­ta­tiv­ni ni­vo struč­no­sti i obim ra­do­va, ko­ ji do­pri­no­se nji­ho­voj ši­ro­koj i ra­zno­li­koj či­ta­ lač­koj pri­jem­či­vo­sti, re­zul­tat je obra­zov­nih, is­tra­ži­vač­ko is­ku­stve­nih i sta­ro­snih raz­li­ka

nji­ho­vih au­to­ra. Za­jed­nič­ka im je osnov­na in­ter­pre­ta­tiv­na nit in­ter­kul­tu­ral­nog i tran­skul­tu­ral­nog kom­pa­ra­tiv­no-ana­li­tič­kog i sin­te­tič­kog pri­stu­pa ge­ne­zi srp­skog i ma­đar­skog mo­der­nog ci­vi­li­za­cij­skog mo­de­la na pro­sto­ru Voj­vo­di­ne. Na kra­ju knji­ge na­la­ze se re­zi­mei ra­do­va na ma­đar­skom je­zi­ku, u pre­vo­du Mar­te Pa­lič, a pri­lo­že­ni su i osnov­ni bi­o­graf­ski po­da­ci o au­to­ri­ma za­stu­plje­nim u zbor­ni­ku. Vred­no je spo­me­nu­ti i da se sr­bo­bran­sko-sen­to­maš­ki zbor­nik od­li­ku­je ve­o­ma le­pim i pri­me­re­nim li­kov­nim re­še­njem ko­ri­ca za ko­je je za­ slu­žna ta­len­to­va­na stu­dent­ki­nja gra­fi­ke, na no­vo­sad­skoj Aka­de­mi­ji umet­no­ sti, Na­ta­lia Kiš iz Sr­bo­bra­na-Sen­to­ma­ša. Sva­ka knji­ga, te sto­ga i ova, ima, uslo­vlje­ne broj­nim objek­tiv­nim ne­po­volj­nim okol­no­sti­ma, od­re­đe­ne sit­ne for­mal­ne i sa­dr­žin­ske ma­ne i sla­bo­sti, či­je de­ tek­to­va­nje i pre­bro­ja­va­nje pre­puš­ta­mo sit­ni­ča­vim, ma­li­ci­o­znim i ni­hi­li­stič­ki ras­po­lo­že­nim ste­ril­nim kri­ti­ze­ri­ma. Na­su­prot to­me is­ti­če­mo da je bit­na vred­nost ovog, u prak­si ve­o­ma ret­kog, gra­đan­skog, du­go­roč­no osmiš­lje­nog, lo­k al­nog srp­sko-ma­đar­skog isto­ri­o­graf­sko-pu­bli­ci­stič­kog pro­jek­ta u ko­ lek­tiv­nom na­po­ru sa­mo­sve­snih po­jed­ni­ca ko­ji po­la­ze od te­melj­ne spo­zna­je da su ko­ mu­ni­ka­ci­ja, me­đu­sob­no uva­ža­va­nje i stva­ra­ lač­ka pri­ja­telj­ska sa­rad­nja je­di­ni is­pra­van i re­a­lan na­čin ostva­ri­va­nja suš­tin­ski ljud­skih prin­ci­pa slo­bo­de, pra­va i de­mo­kra­ti­je. Ukrat­ko, osnov­no ru­ko­vo­de­će de­lat­no na­če­ lo sa­dr­ža­no je u uve­re­nju da ve­li­ke pri­če o rav­no­prav­no­sti, to­le­rant­nom su­ži­vo­tu i ljud­ skim slo­bo­da­ma u stvar­no­sti ne zna­če niš­ta ako ih gra­đa­ni u svo­jim et­nič­ki i kul­tur­no he­ te­ro­ge­nim lo­kal­nim sre­di­na­ma za­jed­nič­kim kre­a­tiv­nim ra­dom ne ostva­ru­ju, tj. do­vo­de u ži­vot. U skla­du s tim, ured­ni­ci i au­to­ri na­gla­ ša­va­ju da glav­ni mo­tiv osni­va­nja i du­go­roč­ nog, kon­ti­nu­i­ra­nog, go­diš­njeg pu­bli­ko­va­nja zbor­ni­ka iz za­vi­čaj­ne isto­ri­je ni­je u že­lji jed­ nog ma­log, za­t vo­re­nog kru­ga lju­di da pro­ mo­vi­šu se­be i aka­dem­ski ste­ril­no afir­mi­šu ide­ju in­ter­kul­tu­ra­li­zma. Na­pro­tiv, reč je o to­ me da se vla­sti­ti su­gra­đa­ni iz sva tri na­se­lje­na me­sta opšti­ne Sr­bo­bran uči­ne ak­tiv­nim uče­ sni­ci­ma u za­jed­nič­kom po­slu pri­ku­plja­nja gra­đe. n

106


Istorija Prvog svetskog rata Mo­no­gra­fi­ja Sr­bi­ja i Bra­ni­če­vo u Ve­li­kom ra­tu 1914–1918, Isto­rij­ski ar­hiv Po­ža­re­vac, Po­ža­re­vac, 2014.

Piše: Slobodan Đukić

U

go­di­ni ka­da se u Sr­bi­ji obe­le­ža­va­la sto­ta go­diš­nji­ca Pr­vog svet­skog ra­ta gru­pa au­to­ra pri­re­di­la je mo­no­gra­fi­ju pod na­zi­vom „Sr­bi­ja i Bra­ni­če­vo u Ve­ li­kom ra­tu 1914-1918”. Ru­ko­pis je na­stao kao re­zul­tat za­jed­nič­kog pro­jek­ta In­sti­tu­ta za sa­vre­me­nu isto­ri­ju, Voj­nog ar­hi­va i Isto­rij­skog ar­hi­va Po­ža­re­vac. Ia­ko je ve­li­ki broj ra­do­va u srp­skoj isto­ri­o­gra­f i­ji po­sve­ćen Pr ­vom svet­skom ra­tu, ma­lo je na­uč­nih stu­di­ja ko­je se jed­no­vre­me­no ba­ve rat­nim de­ša­va­nji­ma u Sr­bi­ji i nji­ho­vim od­ra­zom na jed­nu ma­nju sre­di­nu kao što je Bra­ni­če­vo. Zbog to­ga mo­no­gra­fi­ja „Sr­bi­ja i Bra­ni­če­vo u Ve­li­kom ra­tu 1914-1918” za­slu­ žu­je pu­nu na­uč­nu i či­ta­lač­ku pa­žnju. Obim osnov­nog ru­ko­pi­sa Mo­no­gra­fi­je iz­no­si 302 stra­ne i sa­sto­ji se od uvo­da, dva de­la i XX po­gla­vlja. Osnov­nu struk ­tu­ru ru­ko­pi­sa či­ne po­gla­vlja: (Deo pr­vi) Po­če­tak svet­skog ra­ta i ope­ra­ci­je srp­ske voj­ske u 1914. go­di­ni, Sr­bi­ja i nje­na voj­ska u rat­noj 1915. go­di­ni, Sa­ve­zni­ci i Sr­bi­ja 1914-1916, Re­ha­bi­li­ta­ci­ja i re­or­ga­ni­za­ci­ja voj­ske Kra­lje­vi­ne Sr­bi­je na Kr­fu, Sa­ve­znič­ke sa­ni­tet­ske mi­si­je i le­če­nje srp­ske voj­ske, Srp­ska voj­ska na So­lun­skom fron­tu 1916-1917, He­ro­i­ ne Pr­vog svet­skog ra­ta, Do­bro­volj­ci u srp­skoj voj­sci i nji­hov do­la­zak na So­ lun­ski front, Pro­boj So­lun­skog fron­ta i oslo­bo­đe­nje Sr­bi­je 1918, Gu­bi­ci srp­ske voj­ske u Pr ­vom svet­skom ra­tu, (Deo dru­gi) Srp­ska voj­ska u Bra­ni­čev­skom kra­ju do „Ma­ken­ze­no­ve” ofan­zi­ve 1915, Va­zdu­ho­plov­na ko­man­da u Po­ža­rev­ cu 1915, „Ma­ken­ze­no­va” ofan­zi­va i oku­pa­ci­ja Bra­ni­če­va 1915, Oku­pa­tor­ska upra­va u Sr­bi­ji 1916-1918, Bu­gar­ska oku­pa­ci­ja u Po­ža­re­vač­kom okru­gu 19161918, Tri teš­ke rat­ne po­ža­re­vač­ke go­di­ne, Grč­ki iz­gna­ni­ci u vre­me bu­gar­ske oku­pa­ci­je u Po­ža­rev­cu, 1916-1918, Bra­ni­čev­ski od­red i bor­ci VI­II pu­ka na So­ lun­skom fron­tu, Oslo­bo­đe­nje Po­ža­rev­ca i oko­li­ne 1918. Mo­no­gra­fi­ja je pi­sa­na na osno­vu neo­bja­vlje­ne gra­đe iz ar­hi­va u Sr­bi­ji i ino­ stran­stvu, ob­ja­vlje­ne ar­hiv­ske gra­đe, štam­pe i li­te­ra­tu­re. Po­gla­vlja mo­no­gra­ fi­je ima­ju na­uč­ni ka­rak­ter, na­pi­sa­ni su struč­no i za­sno­va­ni na me­to­do­lo­gi­ji druš­tve­nih na­u­ka. Osnov­ni tekst mo­no­gra­fi­je pot­kre­pljen je na­uč­nim apa­ ra­tom i sa­dr­ži 966 fu­sno­ta. Po­gla­vlja su pi­sa­na ja­snim je­zi­kom i le­pim sti­lom ko­ji omo­gu­ća­va pra­će­nje na­ve­de­nih či­nje­ni­ca i ne­dvo­smi­sle­no raz­u­me­va­nje iz­ve­de­nih za­klju­ča­ka.

107

Struk­tu­ra mo­no­gra­fi­je struč­no je kon­ci­pi­ra­na i omo­gu­ća­va ja­san pre­gled, po­ de­lje­na je hro­no­loš­ko-te­mat­ski na XX po­gla­vlja, ko­ja do­pri­no­se bo­ljem raz­u­ me­va­nju ob­ra­đe­nih te­ma. Ova­ko kon­ci­pi­ra­na mo­no­gra­fi­ja pru­ža do­bru osno­ vu za da­lje na­uč­no iz­u­ča­va­nje voj­ne i po­li­tič­ke isto­ri­je Pr­vog svet­skog ra­ta. Au­to­ri po­gla­vlja ne po­na­vlja­ju neš­to što je u dru­gim pu­bli­ka­ci­ja­ma već re­če­ no, ne­go nu­de no­ve po­gle­de na Ve­li­ki rat 1914-1918. Oni su se ba­vi­li po­seb­ nim aspek­tom Ve­li­kog ra­ta 1914-1918. i ko­ri­sti­li dru­ge isto­rij­ske iz­vo­re, ta­ko da ra­do­vi po­ka­zu­ju raz­li­čit is­tra­ži­vač­ki stil i me­tod. Mo­no­gra­fi­ja sa­dr­ži no­ve uvi­de i za­ključ­ke sva­kog au­to­ra po­na­o­sob, što pred­sta­vlja ve­li­ku vred­nost ove pu­bli­ka­ci­je. Za­hva­lju­ju­ći ta­kvom pri­stu­pu ovaj ru­ko­pis ba­ca no­vu sve­tlost na zbi­va­nja u Bra­ni­če­vu i Sr­bi­ji to­kom Ve­li­kog ra­ta. Ru­ko­pis u pot­pu­no­sti od­go­va­ra na­me­ni i zah­te­vi­ma po­sta­vlje­nim u Uvo­du, sa na­me­rom da bu­de ko­ri­sna li­te­ra­tu­ra za sva da­lja na­uč­na is­tra­ži­va­nja Pr­vog svet­skog ra­ta. Osim to­ga ona mo­že bi­ti ko­ri­sno šti­vo ši­roj či­ta­lač­koj pu­bli­ci ko­ja se za­ni­ma za isto­ri­ju Pr­vog svet­skog ra­ta. n


Poezija moderne civilizacije Ča­so­pis za knji­žev­nost i umet­nost, No­va ri­ječ, Za­vod za kul­tu­ru voj­vo­đan­skih Hr­va­ta, Su­bo­ti­ca, 2014.

Piše: Teodora Zrnić

G

odina 2014. u Hr­vat­skoj je u zna­ku obe­le­ža­va­nja sto go­di­na od smr­ti An­tu­na Gu­sta­va Ma­to­ša. S ob­zi­rom na po­ro­dič­nu ge­ne­o­lo­gi­ju pi­sca u Grad­ skoj bi­bli­o­te­ci u Su­bo­ti­ci 17. mar­ta, na dan Ma­to­še­ve smr­ti, pri­re­đen je pro­ gram pod na­zi­vom „Voyage s Ma­to­šem”. Mo­to ovog vir­tu­el­nog pu­to­va­nja bi­la je Ma­to­še­va mi­sao: Pu­to­va­nje – evo to je po­e­zi­ja mo­der­ne ci­vi­li­za­ci­je. Ured­niš­tvo „No­ve ri­je­či” se pri­dru­ži­lo obe­le­ža­va­nju go­diš­nji­ce, te je u tre­ćem bro­ju ča­so­pi­sa po­sve­ti­lo pr ­vi te­mat pr ­va­ku hr ­vat­ske mo­der­ne. Cilj te­ma­ta, osim pod­se­ća­nja na ži­vot i rad kao no­ve­li­ste, li­ri­ka i pi­sca ne­fik­ci­o­nal­ne pro­ ze, je­ste is­ta­ći obri­se pri­sut­no­sti bač­kih Bu­nje­va­ca u srp­skoj i hr­vat­skoj knji­ žev­no­sti. Po­e­tič­no i kul­tur­no de­lo­va­nje ovog au­to­ra je­ste ono što ih po­ve­zu­je. Du­brav­ka Ora­ić To­lić au­tor­ka knji­ge „Či­ta­nja Ma­to­ša” u in­ter ­vjuu, ko­je su vo­di­le He­le­na Sa­blić To­mić i Ni­ves To­ma­še­vić is­ti­če ka­ko se vra­ti­la Ma­to­šu po­sle de­set go­di­na: „Fa­sci­na­ ci­ja Ma­to­šem bi­la je ista, pro­mje­ni­le su se sa­mo te­me i te­o­rij­ska upo­riš­ta. U `sta­rim` či­ta­nji­ma Ma­to­ša pro­ma­tram iz vi­zu­re Za­ gre­bač­ke sti­li­stič­ke ško­le, me­to­da­ma mo­jih pro­fe­so­ra Fran­ge­ša, Flak­ne­ra i Žme­ga­ča. Tu me je za­ni­mao Ma­to­šev ču­de­sni stil­ski plu­ ra­li­z am, neo­bič­ni spo­je­vi im­pre­si­o­ni­zma, sim­bo­li­zma i ras­koš­ne se­ce­si­je s jed­ne stra­ ne i hu­mo­ra, gro­te­ske, ka­ri­ka­tu­re, ali i pro­ to­a­van­gard­ne este­ti­ke ru­žno­ga i mon­ta­že, oso­bi­to u po­e­mi ’Mo­ra’, s dru­ge stra­ne. U ’no­vim’ či­ta­nji­ma u pr­vo­me su pla­nu Ma­to­ še­ve ide­je vi­đe­ne na pre­sje­ciš­tu kul­tu­ro­lo­ gi­je i ant­ro­po­lo­gi­je, nje­gov ne­is­crp­ni idej­ni plu­ra­li­zam. Ma­toš je u svo­jim felj­to­ni­ma re­ a­gi­rao na sva druš­t ve­na i po­li­tič­ka pi­ta­nja ono­dob­ne hr­vat­ske i Eu­ro­pe. Me­to­de su u či­ta­nji­ma bi­le raz­li­či­te, ali re­zul­tat je za­pra­vo bio isti. Ono što me fa­sci­ni­ra i da­nas, a ve­ru­ jem i sva­ko­ga tko se su­sret­ne s Ma­to­šem, to je ča­rob­no je­din­stvo prog­na­nič­ke bi­o­gra­fi­ je, vi­so­kih estet­skih stan­dar­da i ne­pot­ku­plji­ vog no­vi­nar­stva”. Stran­stvo­va­nje, de­zer­ter­stvo, če­žnja i ne­iz­ vje­snost u Ma­to­šu pro­bu­di pu­to­pi­sca, a kao

pi­sca tog žan­ra pred­sta­vlja ga Mir­ko Se­bić u ese­ju Ho­lo­ca­u­stum di­vi­ni amo­ris – ili, ka­ko da vam ka­žem, opet fur­ti­ma­ši­mo. Pje­snič­ke gla­so­ve iz Sre­ma či­ta­mo u dru­gom po­gla­vlju. O zna­ko­vi­ma i tra­go­ vi­ma u Kr­le­ži­nom „Dje­tin­stvu u Agra­mu 1902-1903.” pi­sao je Žar­ko Pa­ić u ese­ju „Ve­li­ko di­je­te i nje­go­vi dvoj­ni­ci” i obe­le­žio tre­će po­gla­vlje ča­so­pi­sa pod na­zi­vom „Stu­di­je iz hr­vat­ske knji­žev­no­sti”. To­mi­slav Žig­ma­nov je 2008. go­di­ne ob­ja­vio zbir­ku pri­ča „Prid svi­tom: sa­ga o svi­tu ko­ji ne­sta­je”, ko­ja je pre­to­če­na u dram­ski tekst na­z van „Bu­nje­vač­ki blu­es”. Glu­mač­ka dru­ži­na „Hi­strion” iz Za­gre­ ba po­sta­vi­la ju je na sce­nu, dra­ma­tur­gi­ju pot­pi­su­je do­a­jen hr­vat­skog glu­miš­ta Vlat­ko Du­lić. Pra­i­zved­ba pred­sta­ve upri­li­če­na je u Hi­s tri­on­skom do­mu u Za­gre­bu, za­tim je igra­na u Som­bo­ru i Su­bo­ti­ci. Pred­sta­va je iza­zva­la ve­li­ko za­ni­ma­nje pu­bli­ke i kri­ti­ke, a s ob­zi­rom na to da je po­sle dva­de­set go­di­na adap­ti­ran i dra­ma­ti­zo­van pro­zni tekst pi­sca iz Voj­vo­di­ne po­gla­vlje „In­ter­pre­ta­ci­je ka­za­ liš­ne prak­se” je po­sve­će­no de­lu po­zo­riš­nih kri­ti­ka iz pe­ra Mi­re Mu­ho­be­rac, Sa­nje Nik­če­ vić i Zvje­zda­ne Ba­lić. U pro­te­kloj de­ce­ni­ji bi­lo je ote­ža­no pra­ti­ti iz­da­vaš­tvo u Hr­vat­skoj te je Ne­ven Ušu­mo­ vić hro­no­loš­ki pre­zen­to­vao iz­bor de­set pro­ znih na­slo­va ob­ja­vlje­nih 2001. go­di­ne, me­đu ko­ji­ma su hr­vat­ski pi­sci Mi­ro­slav Ki­rin, Ma­ rin­ko Koš­čec, Da­mir Ka­ra­kaš, To­mi­slav Za­jec i Ru­ja­na Je­ger. Po­red po­me­nu­tih po­gla­vlja u tre­ćem bro­ju „No­ve ri­je­či” za­stu­plje­na je i knji­žev­na te­o­ ri­ja, knji­žev­no na­sle­đe, kom­pa­ra­tiv­na ana­li­ za i knji­žev­na pro­duk­ci­ja. Kul­tu­r­no na­sle­đe nas iden­ti­fi­ku­je i iz­gra­đu­je, sled­stve­no to­me ured­niš­tvo je sve­sno svo­je ulo­ge i od­go­vor­no­sti u oču­va­nju ma­te­ri­jal­ ne i ne­ma­te­ri­jal­ne baš­ti­ne i po­seb­no te­ži zaš­ti­ti i oču­va­nju mar­gi­na­li­zo­va­ne lo­kal­ne baš­ti­ne. n

108


Ve­li­ko­beč­ke­reč­ka štam­pa u I svet­skom ra­tu Fi­lip Krč­mar, Aran­ka Ba­lint Po­če­tak I svet­skog ra­ta u sve­tlu ve­li­ko­beč­ke­reč­ke štam­pe, Isto­rij­ski ar­hiv Zre­nja­nin, Zre­nja­nin, 2014.

Pišu: Fi­lip Krč­mar i Aran­ka Ba­lint

U

tra­ga­nju za na­či­nom na ko­ji bi Is­to­rij­ski ar­hiv Zre­ nja­ni­na ade­kvat­no obe­le­žio ve­li­ki ju­bi­lej sto­go­diš­nji­ce iz­bi­ja­nja Pr­vog svet­skog ra­ta, u pr­vi plan je iz­bi­la sreć­ na okol­nost da ova ar­hiv­ska usta­no­va po­se­du­je bo­ga­tu zbir­ku vi­še­je­zič­ne lo­kal­ne pe­ri­o­di­ke. Ka­ko je ob­ja­vlji­va­ nje isto­rij­skih iz­vo­ra je­dan od glav­nih za­da­ta­ka kul­tur­ no-pro­svet­ne de­lat­no­sti ar­hi­va, ne ču­di opre­de­lje­nje pri­re­đi­va­ča da či­ta­lač­koj pu­bli­ci pred­sta­ve do sa­da ne­ po­zna­to vi­đe­nje I svet­skog ra­ta kroz kom­pi­la­tiv­nu pu­ bli­ka­ci­ju oda­bra­nih no­vin­skih tek ­sto­va ono­vre­me­ne ve­li­ko­beč­ke­reč­ke štam­pe. Ka­da je o ve­li­ko­beč­ke­reč­koj štam­pi onog vre­me­na reč, ona je do 1914. go­di­ne ima­la za so­bom du­gu tra­di­ci­ju, za­po­če­tu sre­di­nom XIX ve­ka. Nje­ne te­me­lje po­sta­vio je Franc Paul Plajc, knji­žar i štam­par iz Re­gen­sbur­ga, ko­ji je 1851. go­di­ne po­kre­nuo Gross-Bec­ske­re­ker Woc­hen­ blatt (Ve­li­ko­beč­ke­reč­ki ne­delj­nik), naj­sta­ri­ji no­vin­ski list na ne­mač­kom je­zi­ku na pod­ruč­ju da­naš­nje Voj­vo­di­ne. Va­žno je is­ta­ći či­nje­ni­cu da u vre­me iz­bi­ja­nja Pr ­vog svet­skog ra­ta srp­ska štam­pa u Ve­li­kom Beč­ke­re­ku ni­je po­sto­ja­la. Njen do­ta­daš­nji isto­rij­ski raz­voj, za­po­čet u dru­goj po­lo­vi­ni osam­ de­se­tih go­di­na XIX ve­ka, po­ka­zao je svu uza­lud­nost po­ku­ša­ja i na­sto­ja­nja lo­kal­nog srp­skog ži­vlja da ima sop­stve­ni list. Po­sled­nji srp­ski list ko­ji je iz­la­zio u ovom gra­du uo­či Pr­vog svet­skog ra­ta („Beč­ke­reč­ke no­vi­ne”), bio je uga­šen apri­la 1914. go­di­ne, da­kle, sve­ga par me­se­ci pre Sa­ra­jev­skog aten­ta­ta1. Na­su­prot to­me, naj­či­ta­ni­ji i naj­zna­čaj­ni­ji ma­đar­ski list u Ve­li­kom Beč­ke­re­ku – Torontál – imao je ne­pre­ki­nu­tu tra­di­ci­ju iz­la­že­nja du­žu od če­ti­ri de­ce­ni­je i va­žio za zva­nič­no gla­si­lo vla­sti To­ron­tal­ske žu­pa­ni­je; nje­gov pr­vi broj po­ja­vio se 1872. go­di­ne, a od 1892. iz­la­zio je kao dnev­ni list, ko­ji je tra­di­ci­o­nal­no sta­ jao na zva­nič­nom kur­su ma­đar­ske vla­de. U vre­me iz­bi­ja­nja Ve­li­kog ra­ta bi­la pro­že­ta ne­skri­ve­nim go­vo­rom mr­žnje usme­re­nim pro­tiv srp­skog na­ro­da. Be­le­že­ći po­ne­kad i po tri iz­da­nja dnev­no u rat­nim da­ni­ma (ju­tar­nje, po­dnev­ no i ve­čer­nje), kao i van­red­na iz­da­nja ne­de­ljom, Torontál je ne­sum­nji­vo po­stao glav­ni uzroč­nik za­ga­đe­no­sti druš­t ve­ne kli­me sva­ko­dnev­nim pla­sma­nom rat­no­huš­kač­ke i an­ti­srp­ske re­to­ri­ke. Osim to­ga, nje­go­vo iz­veš­ta­va­nje se ne­ ret­ko od­li­ko­va­lo svo­je­vr­snim pre­ćut­ki­va­njem ne­po­želj­nih ve­sti. Slič­ne oce­ne mo­gu se iz­re­ći i na ra­čun ne­mač­kog Gross-Bec­ske­re­ker Woc­hen­ blatt-a, ipak, va­lja­lo bi pri­me­ti­ti da su rat­na re­to­ri­ka i vo­ka­bu­lar Woc­hen­blatt-a znat­no bla­ži i ume­re­ni­ji od Torontál-ovih. Ka­ko je vre­me od­mi­ca­lo, po­čet­ni en­tu­zi­ja­zam po­ste­pe­no se gu­bio, ia­ko štam­ pa o to­me ni­je otvo­re­no pi­sa­la. Uz op­ti­mi­stič­ne i ohra­bru­ju­će ve­sti o po­be­ 1

Fe­renc Ne­met, Isto­ri­ja štam­pe u Ve­li­kom Beč­ke­re­ku 1849-1918, Zre­nja­nin 2007, 101, 224.

109

da­ma na srp­skom fron­tu – ko­je su re­dov­no pi­sa­le o ve­li­kim gu­bi­ci­ma ne­pri­ja­te­lja i ogrom­nom rat­nom ple­ nu – po­če­le su se ja­vlja­ti i ve­sti o pr­vim žr­tva­ma i ob­ja­ ve ža­lo­sti zbog smr­ti si­no­va ugled­nih ve­li­ko­beč­ke­reč­kih po­ro­di­ca (one će vre­me­nom pre­ra­sti u stal­ne ru­bri­ke)2. Ove pro­me­ne sli­ko­vi­to je opi­sao je­dan od naj­ve­ćih srp­ skih pi­sa­ca Mi­loš Cr­njan­ski (1893-1977), ko­ji je rat pro­ veo kao voj­nik 29. pe­ša­dij­skog pu­ka „Ba­ron fon La­u­ don” (nem. 29. k. u. k. In­fan­te­rie Re­gi­ment „Fre­i­he­rr von Lo­u­don”) sa se­diš­tem u Ve­li­kom Beč­ke­re­ku. Nje­go­ve rat­ne uspo­me­ne pred­sta­vlja­ju suš­tu su­prot­nost jed­no­ lič­nim i eu­fe­mi­stič­k im ka­zi­va­nji­ma lo­kal­ne štam­pe: „Beč­ke­rek se orio od pi­ja­ne pe­sme ba­ta­ljo­na sta­ja­će voj­ske ko­ja je od­la­zi­la. To su bi­li lju­di, se­lja­ci, ta­ko bi­ra­ ni, ta­ko sta­si­ti – cvet Ba­na­ta – da se ću­pri­ja od nji­ho­vog pa­rad­nog ko­ra­ka tre­sla. Već pr ­vih da­na je­se­ni, sva su ta le­pa, muš­k a te­la, bi­la mr­t va”. Na dru­gom me­stu, Cr­njan­ski je o rat­nim de­ša­va­nji­ma u je­sen 1914. za­be­le­ žio: „Ta­ko sam i ja uba­čen u ba­ta­ljon, pr­vi na re­du, ko­ji je po­la­zio u Ga­li­ci­ju i ta­ko sam ušao u va­gon, na sta­ni­ci, u Beč­ke­re­ku, uz plač i kuk­nja­vu Beč­ke­re­ča­na, ko­ji su zna­li da, ve­ći­nu, u smrt, is­pra­ća­ju (...) Ia­ko je di­sci­pli­na u au­strij­skoj voj­sci, oso­bi­to u sta­ja­ćoj voj­sci, bi­la uža­sna, kao u fran­cu­skoj Le­gi­ji stra­na­ca, već je u Beč­ke­re­ku, u gar­ni­zo­nu, do­la­zi­lo do in­su­bor­di­na­ci­ja. Za­tvo­ri su bi­li, već kra­jem 1914, pu­ni ma­ro­de­ra, a sa­bo­ta­ž a je, u au­strij­skoj voj­sci, na­ro­či­to u sla­ven­skim pu­ko­vi­ma, bi­la opšta...”3. (Stra­da­nje 29. pe­ša­dij­skog pu­ka i nje­go­vih ze­mlja­ka u Ga­li­ci­ji in­spi­ ri­sa­lo je Cr­njan­skog da na­pi­še svo­ju pe­smu u pro­zi pod na­zi­vom „Apo­te­o­za”, svo­je­vr­sni ne­kro­log mla­do­sti Ba­na­ta ko­ja je pro­naš­la smrt na Is­toč­nom fron­tu). Do­sa­daš­nji isto­rij­ski ra­do­vi o Ve­li­kom Beč­ke­re­ku u Pr­vom svet­skom ra­tu mo­ gu se iz­bro­ja­ti na pr­ste jed­ne ru­ke i sko­ro bez iz­u­zet­ka pri­ka­zu­ju po­bed­nič­ko vi­đe­nje ra­ta, u skla­du sa usta­lje­nom mak­si­mom da isto­ri­ju pi­šu po­bed­ni­ci. Ne sme se ni­poš­to iz­gu­bi­ti iz vi­da či­nje­ni­ca da je ovaj grad – na­lik mno­gi­ma – rat za­po­čeo na jed­noj, a za­vr­šio na dru­goj stra­ni. n „Ta­ge­sne­u­ig­ke­i­ten. Hel­den­tod”, Gross-Bec­ske­re­ker Woc­hen­blatt 37, 12. Sep­ tem­ber 1914, 3; „Ta­ge­sne­u­ig­ke­i­ten. Hel­den­tod”, Gross-Bec­ske­re­ker Woc­hen­blatt 39, 26. Sep­tem­ber 1914, 3; „Lo­ka­les. Hel­den­tod”, Gross-Bec­ske­re­ker Woc­hen­ blatt, 41, 10. Ok­to­ber 1914, 5; „Lo­ka­les. Hel­den­tod”, Gross-Bec­ske­re­ker Woc­hen­ blatt 41, 10. Ok­to­ber 1914, 5; „Lo­ka­les. Hel­den­tod”, Gross-Bec­ske­re­ker Woc­hen­ blatt 43, 24. Ok­to­ber 1914, 5; „Lo­ka­les. Ge­fal­le­ne Hel­den”, Gross-Bec­ske­re­ker Woc­hen­blatt 45, 7. No­vem­ber 1914, 5; „Lo­ka­les. Hel­den­tod zwe­i­er Brüder”, Gross-Bec­ske­re­ker Woc­hen­blatt 49, 5. De­zem­ber 1914, 4. 2

3

Mi­loš Cr­njan­ski, Ko­men­ta­ri po­e­zi­je, Be­o­grad 2013.


Po­zo­riš­ni fe­sti­val „De­zi­re cen­tral sta­tion” ili ka­ko Ur­ban stva­ra grad u gra­du (uti­sci sa jed­nog pu­to­va­nja)

Piše: Nataša Gvozdenović

O vo­go­diš­nji „De­zi­re” imao je mo­to Dead or ali­ve – da­kle, ve­stern pri­zvuk.

Ti­ši­na i zvec­ka­nje ma­mu­za ko­je mo­že­te ču­ti. Ako slu­ša­te. Ili sad ili ni­kad. Ili je­si ili ni­si. Fe­sti­val je otvo­rio no­vi cir­kus- fran­cu­ski „Mon­fort te­a­tar” pred­sta­vom „Akro­ba­te”- otva­ra­nje na pra­vi na­čin- dir­lji­vo i po­tre­sno, sa­vre­me­ni cir­kus u ko­jem akro­bat­ska veš­ti­na slu­ži kao oru­đe ko­jim se pri­ča pri­ča-in­spi­ri­san­a ne­sre­ćom akro­ba­te Far­bri­sa Šam­pi­o­na o pri­ja­telj­stvu, ne­žno­sti, hu­ma­no­sti, sna­zi ko­ju da­je tro­še­nje bez ostat­ka. Osta­je­te jed­na­ko bez tek­sta pred veš­ti­na­ma ko­je vi­di­te, no­si vas de­či­je uz­ bu­đe­nje pred cir­ku­som uz jak ljud­ski i dram­ski na­boj ko­ji vam pre­no­se dva per­for­me­ra – ko­ji ku­lja kroz njih. Uz ne­vi­dlji­vo pri­su­stvo ne­vi­dlji­vog tre­ćeg. Moć­no u dir­lji­vo­sti. Di­rek­tor fe­sti­va­la An­draš Ur­ban osva­ja još je­dan pro­stor za fe­sti­val po­red po­zo­riš­ta „De­že Ko­sto­la­nji” i su­bo­tič­kog Na­rod­nog po­zo­riš­ta – tu je i pro­stor mo­der­ne ga­le­ri­je „Li­kov­ni su­sre­ti”-usred neo­do­lji­ve se­ce­si­je igra­ju se dve pred­sta­ve po­zo­riš­ta „Ma­la­di­pe” iz Bu­dim­peš­te. Pr­vo „Ro­ber­to Cu­ko” u re­ži­ji Ivi­ce Bu­lja­na – pa­zo­li­ni­jev­ski ka­dro­vi – kol­te­zov tekst o se­rij­skom ubi­ci – Bu­ljan kao i obič­no sa ape­ti­tom re­ži­ra psi­ho­ti­čan te­a­tar. „Ne mo­gu vam re­ći da uži­va­te”, ka­že nam svi­ma na po­čet­ku pred­sta­ve, ali vam mo­gu re­ći da do­ži­vi­te ne­što”. U tom pro­sto­ru Ma­la­di­pe te­a­tar iz­vo­di Breh­tov ko­mad „Mo­li­je­rov Don Žuan” re­di­te­lja Šan­do­ra Žo­te­ra – du­ho­vi­ta spon­ta­na igra ko­ja kip­ti od ci­ni­zma i obi­lja ki­ča, kemp na je­dan na­čin, sli­ka se svet, na­rav­no li­šen lju­ba­vi, sav u pri­tvor­no­sti. Na sce­ni po­zo­riš­ta „De­že Ko­sto­la­nji” gle­da­mo ma­đar­sku tru­pu „Ho­dvorks” – pr­va ko­re­o­gra­fi­ja, a obe je po­sta­vi­la Edri­jen Hod, je „Zo­ra” – is­pi­tu­ju se gra­ ni­ce sop­stve­nog te­la na to­li­ko pri­ro­dan na­čin da ima ne­čeg za­um­nog u to­me – njih četvo­ro je na sce­ni – dva muš­kar­ca i dve že­ne pot­pu­no su na­gi. Igra­ju. Sve šti­ma. Is­tra­žu­ju sop­stve­ne gra­ni­ce – usre­sre­đe­no, sa do­bro usme­re­nom sna­gom i na­rav­no – du­ho­vi­to. Nji­ho­va dru­ga pred­sta­va je „Uslo­vi smrt­no­sti” – maš­to­vi­ta, u igri ve­o­ma ve­o­ma veš­ta. U pr­vom pla­nu je čul­nost, mu­zi­ka je tač­no bi­ra­na iz in­stink­ta, a cilj pu­to­va­nja je mi­sti­fi­ka­ci­ja ta­bua.

su­ro­vo­sti, sud­bi­ni de­ča­ka bli­za­na­ca ko­je za­jed­niš­tvo i jed­na vr­sta su­ro­vog ot­klo­na za­pra­vo spasa­va i otva­ra im bu­duć­nost. Ur­ba­no­va „Ha­mlet ma­ši­na” Na­rod­nog po­zo­riš­ta u Bi­to­lju – po­la­zi od one Haj­ne­ra Mi­le­ra sva­ka­ko, ali i odla­zi dru­gde sti­že do da­nas i pret­po­sta­vlja bu­ duć­nost, po­zo­riš­te lič­no i an­ga­žo­va­no i oba­ve­zno oš­tro – du­go ni­sam vi­de­la da an­sambl to­li­ko uži­va da igra – da de­li is­po­ve­sti na sce­ni. „Na­u­čio nas je da bu­de­mo dr­ski”, ka­žu mi glum­ci po­sle pred­sta­ve. Opet pro­ziv­ka – da se raz­ lu­či šta je isti­na i ka­kav je to od­nos sa Bo­gom u sve­tu u ko­jem sva­ko ima svog pri­vat­nog Bo­ga? Opa­san je Ur­ban. Be­la Pin­ter je opet bio na „De­zi­reu” sa pred­sta­vom „Na­še taj­ne” – Pin­ter je kao i obič­no za­no­san na je­dan spe­ci­fi­čan na­čin – ta­čan, nad­re­a­lan, du­ho­vit, iro­ni­čan – Ma­đar­ska 80-ih, „do­uš­ni­ci i oni ko­ji su iz­da­ti”, upro­paš­te­ni ži­vo­ti – za­ni­mlji­vo je ukr­sti­ti ma­če­ve da­naš­njim vre­me­nom sa tog me­sta. Fe­sti­val za­tva­ra ili ka­ko pe­smom dig­nu­ti glas pro­tiv ne­prav­de i Bo­rut Še­pa­ re­vić i pro­je­kat Mon­taž­stro­ja „A gde je re­vo­lu­ci­ja sto­ko” pred­sta­va go­vo­ri o taš­ti­ni, li­ce­mer­ju i ne­do­sljed­no­sti u druš­tvu u ko­joj je osnov­na vred­nost no­vac, ka­že Še­pa­ro­vić. ta­ko da za­vr­še­tak ovo­go­diš­njeg „De­zi­rea” već po­zi­va na na­ sta­vak. To be con­ti­nued. An­draš Ur­ban de­fi­ni­tiv­no za vre­me fe­sti­va­la stva­ra grad u gra­du stva­ra „po­zo­ riš­nu te­ri­to­ri­ju” – na­ ko­joj se su­sre­ću ra­zno­vr­sne te­a­tar­ske tru­pe – po­sve­će­ne i vi­so­ko­ka­li­bri­sa­ne. „De­zi­re” je i po­zo­riš­na ško­la, ko­li­ko god da vam je go­di­na. Da se vra­ti­mo na ve­stern s po­čet­ka pri­če Dead or ali­ve ili – Ur­ban zna da – „ko ni­je iza­šao na dvo­boj taj ni­je ni ži­veo”. U do­me­nu stvar­no­sti po­zo­riš­ne i dru­ge. Da­le­ko od flo­sku­le. n

„Tri­jumf nad pro­za­ič­nom mo­der­nom stvar­no­sti”, ka­že Edri­jen Hod. Igra se Fr­lji­će­va „Alek­san­dra Zec”, gle­da­la sam je na Bi­te­fu pr­vi put i opet je bi­la jed­na­ko muč­na teš­ka, re­k vi­jem be­smi­sle­nim smr­ti­ma. Pred­sta­va „Eli­za­be­ta I” do­la­zi iz Bu­dim­peš­te, iz­vo­di je te­a­tar „Ske­ne”, imam osmeh dok pi­šem o njoj, jer to je igra u ko­ju je za­do­volj­stvo – me­ša­vi­na žan­ ro­va – pri­ča o jed­noj ne­za­vi­snoj po­zo­riš­noj tru­pi u do­ba Eli­za­be­te I i pri­ča o jed­noj ne­za­vi­snoj po­zo­riš­noj tru­pi u vre­me­nu u ko­jem ži­vi­mo, ka­ko god ga na­zva­li... I Ga­bor Na­đpal kao pri­po­ve­dač i veš­tac – da­kle – uži­va­nje. Pred­sta­vu „Ve­li­ka sve­ska” Ago­te Kšiš­tof po­sta­vio je re­di­telj i ko­re­o­graf Ča­ba Hor­vat – ko­ji do­la­zi za­pra­vo iz fol­klo­ra, za­tim iz ple­sa-li­kov­no za­ni­lji­va pred­ sta­va, ko­ja opet u sre­diš­tu ima na­ra­ci­ju – fan­ta­stič­no is­pri­ča­na pri­ča o ra­tu,

110


Svedočanstvo uzrastanja nacionalne muzičke i pozorišne baštine Sve­to­zar i Ja­dran­ka Ra­duj­ko, Po­zo­riš­na mu­zi­ka, Po­zo­riš­ni mu­zej Voj­vo­di­ne, No­vi Sad, 2013.

Piše: Marija Adamov

P

o­vod za na­sta­nak knji­ge „Po­zo­riš­na mu­zi­ka” bio je 150-go­diš­nji ju­bi­lej Srp­skog na­rod­nog po­zo­riš­ta, naj­sta­ri­je te­a­tar­ske ku­će u Sr­ba. Van in­te­re­so­va­nja mla­đih mu­zi­ko­lo­ga, „usme­ra­va­ nje” isto­ri­o­graf­skog po­gle­da na raz­voj mu­zič­ kog po­zo­riš­ta, nu­di još do­sta iza­zo­va svim onim is­tra­ži­va­či­ma ko­ji­ma su bli­ske mul­ti­di­sci­pli­nar­ne na­u­ke ka­kve su i mu­zi­ko­lo­gi­ja i te­a­tro­lo­gi­ja i na­ u­ka o knji­žev­no­sti. Upra­vo iz do­me­na knji­žev­nih in­te­re­so­va­nja i obra­zo­va­nja, kao i pa­si­je pre­ma umet­no­sti Sve­to­za­ra, od­no­sno mu­zič­ke edu­ka­ ci­je i no­vi­nar­ske pro­fe­si­je Ja­dran­ke Ra­duj­ko, pro­iz­i­la­zi i kom­pe­ten­ci­ja ovog au­tor­skog „dvoj­ ca” da u me­đu­sob­nom di­ja­lo­gu i sa­rad­nji, na­ kon „Knji­ge o Isi­do­ru”, po­no­vo udru­že sna­ge za no­va pro­u­ča­va­nja i osve­tlja­va­nja no­vo­sad­skog mu­zič­kog ži­vo­ta, ovo­ga pu­ta ve­za­nog za pr­ve de­ce­ni­je po­sto­ja­nja Srp­skog na­rod­nog po­zo­riš­ ta, za­ključ­no s po­čet­kom Pr ­vog svet­skog ra­ta. Sle­de­ći isto­rij­ski luk ko­ji pret­ho­di nje­go­vom osni­va­nju, se­dam go­di­na pre Be­o­gra­da, oni „po­kri­va­ju” i pe­riod do 1861, ka­da se be­le­že i pr­ve ak­tiv­no­sti ove in­sti­tu­ci­je u No­vom Sa­du i stva­ra­ju nje­go­vi „sta­rin­ski” mu­zič­ko-scen­ski ob­li­ci. Svo­jim pre­te­žno mu­zi­ko­graf­skim, te­a­tro­loš­kim, mu­zi­ko­loš­kim i isto­rij­skim usme­re­njem, ali i kri­ tič­kim, ese­ji­stič­kim, este­tič­kim i po­le­mič­kim „cr­ti­ca­ma”, nji­ho­va pu­bli­ka­ci­ja ra­sve­tlja­va jed­no, za mno­ge is­tra­ži­va­če, in­tri­gant­no vre­me i pro­ble­ma­ti­ku, da­ju­ći još pu­no osno­va i smer­ni­ca za da­lji na­uč­ni rad i ne­ku dru­ga­či­ju re­kon­ struk­ci­ju mu­zič­kog ži­vo­ta „srp­ske Ati­ne” i „sta­re Voj­vo­di­ne” do for­mi­ra­nja Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je. Gle­da­no sa sta­no­viš­ta nje­nog in­ter­di­sci­pli­nar­nog ka­rak­te­ra, ali i na­ših ta­ko ne­po­volj­nih ži­vot­nih uslo­va, pri­pre­ma ova­ko slo­že­ne pu­bli­ka­ci­je ne­sum­nji­vo je bi­la skop­ča­na i s ak­tu­el­nim eg­zi­sten­ci­jal­nim pro­ble­mi­ma, pa sto­ga i s tog aspek­ta pred­sta­vlja po­du­hvat po­seb­ne te­ži­ne i vred­no­sti. Dru­gi za­jed­nič­ki opus Ja­dran­ke i Sve­to­za­ra Ra­duj­ka iz­no­si na sve­tlost da­na bo­ga­tu ar­hiv­sku gra­đu i ne­do­volj­no po­zna­te či­nje­ni­ce o jed­nom va­žnom pe­ri­o­du u raz­vo­ju mu­zič­ke kul­tu­re u Sr­bi­ji, ali i vre­me­nu slo­že­nih od­no­sa ka­ko u sa­mom no­vo­o­sno­va­nom te­a­tru, ta­ko i u ši­rem druš­tve­nom i isto­rij­ skom okru­že­nju. Po­de­lje­nu na osam de­lo­va od ko­jih sva­ki obi­lu­je ni­zom

111

vr­li­na, „nji­ho­vu isto­ri­ju” pr ­ven­stve­no kra­si du­ bo­ki za­hvat i ja­san uvid u obim­nu ma­te­ri­ju či­je hro­no­loš­ko iz­la­ga­nje i me­to­dič­nost, ali i sli­ko­vi­ tost pri­stu­pa, da­je broj­ne mo­guć­no­sti i pu­to­ka­ ze i za da­lja is­tra­ži­va­nja. Bu­du­ći da je mo­za­ič­na po struk­tu­ri, či­je „koc­ki­ce” osli­ka­va­ju od­re­đe­ne stva­ra­lač­ke eta­pe, po­seb­nu vred­nost knji­ge „Po­zo­riš­na mu­zi­ka” či­ni i to što je u nju „slo­žen” ve­li­ki broj ilu­stra­ci­ja (fo­to­gra­fi­je, ci­ta­ti, pla­ka­ti, fak­si­mi­li ru­ko­pi­sa, not­ni ma­te­ri­ja­li) i pri­lo­ga ko­ ji svo­jom obim­noš­ću i sti­lom iz­la­ga­nja zna­čaj­no upot­pu­nju­ju osnov­ni tok na­ra­ci­je, a ar­gu­men­ to­va­nim oda­bi­rom do­pri­no­se i za­ni­mlji­vom, ve­ći­nom vr­lo stu­di­o­znom, pa i sa­vre­me­nom i sve­žem na­či­nu pred­sta­vlja­nja re­le­vant­nih ar­hiv­ skih do­ku­me­na­ta. Iz sva­kog od po­gla­vlja „iz­vi­re” či­ta­va ga­le­ri­ja lič­ no­sti iz po­li­tič­kog i kul­tur­nog ži­vo­ta ob­ra­đe­nog pe­ri­o­da, pa ta­ko ova knji­ga pred­sta­vlja i spe­ci­ fi­čan grup­ni por­tret in­te­li­gen­ci­je, men­ta­li­te­ta, na­či­na i sti­la ži­vo­ta onog vre­me­na. Bez su­viš­nih ili ne­funk­ci­o­nal­nih de­ta­lja, ia­ko je pr­ven­stve­no fo­ku­si­ra­na na te­ma­ti­ku i pro­ble­me mu­zič­kog po­zo­riš­ta i nje­go­ve pre­zen­ta­ci­je i re­cep­ci­je, kroz nju se mo­že pra­ti­ti i druš­tve­na ulo­ga mu­zič­kog seg­men­ta SNP-a od nje­go­vog osni­va­nja do 1914. go­di­ne. Kon­ti­nu­i­ra­no ne­go­va­nje raz­li­či­tih mu­zič­ko-scen­skih ob­li­ka, pa­ra­lel­no s osa­vre­me­nja­va­njem re­per­to­ar­skog okvi­ ra, pra­će­no kri­ti­ka­ma iz dnev­nih li­sto­va i ča­so­pi­sa, go­vo­ri da je ova epo­ha, ko­ja je ro­di­la i ope­ru na no­vo­sad­skoj sce­ni, na svoj na­čin bi­la zna­čaj­na i us­ peš­na. I kao što su pred­sta­vlje­na isto­rij­ska eta­pa i nje­ni plo­do­vi usta­no­vlje­ni i po­tvr­đe­ni kao ne­za­o­bi­la­zna či­nje­ni­ca na­še kul­tu­re u ce­li­ni, knji­ga Ja­dran­ke i Sve­to­za­ra Ra­duj­ka, ve­ru­je­mo, po­sta­će ta­ko­đe neo­p­hod­na li­te­ra­tu­ra ka­ko za isto­ri­ča­re ope­re na na­šim pro­sto­ri­ma, vo­kal­ne umet­ni­ke i sve nje­ne stva­ ra­o­ce, ta­ko i nje­ne lju­bi­te­lje, mu­zič­ke kri­ti­ča­re i ope­ru sa­mu. Isto­vre­me­no i kul­tur­na i druš­tve­na hro­ni­ka i sve­do­čan­stvo uz­ra­sta­nja jed­nog seg­men­ta na­ci­o­nal­ne mu­zič­ke i po­zo­riš­ne baš­ti­ne, no­vi iz­da­vač­ki po­du­hvat dua Ra­duj­ko i Po­zo­riš­nog mu­ze­ja Voj­vo­di­ne pred­sta­vlja i svo­je­vr­stan do­ku­ ment o ra­đa­nju i raz­vo­ju kri­ti­ke, ko­ja je upr­kos (i ta­daš­njim) ne­do­sta­ci­ma, ne­do­sled­no­sti­ma i ne­pri­me­re­nim oce­na­ma, po­sta­la ne­za­o­bi­la­zna po­tre­ba na­še kul­tu­re. n


Korpus stvaralačke preokupacije Iz­lo­žba Đor­đe Le­bo­vić (1928–2004) – sve­dok pro­tiv svo­je epo­he, SNP, 2014.

Piše: Ivana Koči

I

z­lo­žba „Đor­đe Le­bo­vić (1928-2004) – sve­dok pro­tiv svo­je epo­he” au­tor­ ke Iva­ne Ko­či otvo­re­na je 12. de­cem­bra u Srp­skom na­rod­nom po­zo­riš­tu (SNP) u No­vom Sa­du. Po­stav­ka je re­a­li­zo­va­na u sa­rad­nji Po­zo­riš­nog mu­ze­ja Voj­vo­ di­ne i SNP-a, a iz­lo­žbu je otvo­rio De­jan Mi­jač. Ovom iz­lo­žbom po­ku­ša­li smo da pri­bli­ži­mo jav­no­sti ra­zno­rod­no de­lo ove je­din­stve­ne um­ne i stva­ra­lač­ke po­ja­ve na na­šim pro­sto­ri­ma, či­ji se mi­sa­o­ni i kre­a­tiv­ni po­ten­ci­jal kon­cen­tri­še oko ne­ko­li­ko je­zga­ra, ka­ko žan­rov­skih i kroz raz­li­či­te me­di­je (pro­za, dra­ma, ese­ji­sti­ka; po­zo­riš­te, ra­dio, film, te­le­vi­zi­ja, strip) ta­ko i fi­lo­zof­skih, etič­kih i druš­tve­nih. Lo­go­ri kao mon­stru­o­zni kon­cep­ti smr­ti i pro­sto­ri raš­čo­ve­če­nja i stra­da­nja čo­ve­ka XX ve­ka či­ne ve­li­ki kor­pus Le­bo­vi­će­ve stva­ra­lač­ke pre­o­ku­pa­ci­je, i ovoj te­mi se, kao pre­ži­ve­li sve­dok, iz­no­va vra­ćao, pi­šu­ći po­sve­će­no i u vre­me svog – ka­ko sam ve­li – „do­bro­volj­nog iz­gnan­stva” u Iz­rael, de­ve­de­se­tih go­di­na proš­log ve­ka. Otud „Ne­be­ski od­red”, kao po­zo­riš­ni ko­mad i film­sko ostva­re­ nje, „Ha­le­lu­ja”, i ona po­zo­riš­na, i te­le­vi­zij­ska, ali i ra­di­o­dram­ska („Sa­hra­na po­či­nje obič­no po­pod­ne”), „Vik­to­ri­ja”, „Lut­ka sa kre­ve­ta broj 21”, „Voj­nik i lut­ka”, te broj­ne dru­ge. Na­red­ni te­mat­ski kor­pus, uslov­no re­če­no, pred­sta­ vlja­le bi kroz isto­rij­sko dram­sko šti­vo iz­ra­že­ne pre­o­ku­pa­ci­je slo­že­nim pri­vat­ nim, kul­tur­nim i po­li­tič­kim pri­li­ka­ma Sr­ba u Ugar­skoj u pre­lom­nim tre­nu­ci­ma ras­plam­sa­va­nja ro­man­ti­čar­skih ide­o­lo­gi­ja XIX ve­ka i po­stup­nog uru­ša­va­nja gra­đan­ske kul­tu­re – pre­o­ku­pa­ci­je na­sta­le pri­lje­žnim is­tra­ži­va­njem bo­ga­te pro­zne ri­zni­ce zna­me­ni­tih Ja­ko­va Ig­nja­to­vi­ća i Velj­ka Pe­tro­vi­ća – pa otud „Dol­nja ze­mlja”, „Sen­tan­drej­ska rap­so­di­ja”, „Ra­van­grad 1900”, kao i broj­ne dru­ge te­me, s po­naj­češ­ćim pro­dor­nim ak­cen­ti­ma go­te­sko­no­sti, tra­gič­ne

fa­r­sič­no­sti, ap­sur­da i že­sto­ke iro­ni­je. S ob­zi­rom na to da je iz­vo­đen u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji i ino­stran­stvu (nje­gov „Ne­be­ski od­red”, u ko­a­u­to­r­stvu sa Alek­san­ drom Obre­no­vi­ćem, igra se i da­nas), iz­lo­žba pri­ka­zu­je pri­zo­re iz ču­ve­nih pred­ sta­va Srp­skog na­rod­nog po­zo­riš­ta, Ju­go­slo­ven­skog dram­skog, Be­o­grad­skog dram­skog, te po­zo­riš­ta u Osi­je­ku, Sa­ra­je­vu, Na­rod­nog po­zo­riš­ta u Var­ša­vi, Ka­mer­nog te­a­tra „Hol­dvi­lag” u Bu­dim­peš­ti, i broj­nih dru­gih. Ostva­ri­vao se, na­da­lje, pre­ko us­peš­nih te­le­vi­zij­skih sce­na­ri­ja za rat­ne dra­me, ka­k va je i „Pe­sma” (po isto­i­me­nom ro­ma­nu Oska­ra Da­vi­ča), ali i one isto­rij­ sko-bi­o­graf­ske – „Alek ­sa Šan­tić” (pre­ma ro­ma­nu Jo­si­pa Le­ši­ća), na pri­mer, kao i broj­ne dru­ge, sve do po­pu­lar­nih rat­nih ak­ci­o­nih žan­ro­va, me­đu ko­ji­ma je i sce­na­rio za film „Val­ter bra­ni Sa­ra­je­vo”, či­me se sa­mo ute­me­lju­je te­za o sve­stra­nom Le­bo­vi­će­vom spi­sa­telj­skom ta­len­tu, što iz­lo­žba re­pre­zen­tu­je. Ta­ko­đe, post­hum­no ob­ja­vljen, nje­gov ne­do­vr­še­ni me­mo­ar­ski spis Sem­per idem ot­kri­va pred či­ta­lač­kom pu­bli­kom ovog spe­ci­f ič­nog au­to­ra u sve­tlu mo­der­ne re­a­li­stič­ke pro­ze. Ipak, ne­me­će se za­klju­čak da se Le­bo­vi­će­vo de­lo – ia­ko pod­jed­na­ko us­peš­no re­a­li­zo­va­no kroz ra­zno­li­ke obla­sti i te­me – usme­ re­njem svo­je mi­sa­o­ne, hu­ma­ni­stič­ke i stva­ra­lač­ke pre­o­ku­pa­ci­je naj­sna­žni­je kon­cen­tri­še oko jed­nog ob­je­di­nju­ju­ćeg sre­diš­ta, u ko­me je pre sve­ga i iz­nad sve­ga po­zo­riš­no stva­ra­nje, a unu­tar nje­ga ono za­o­ku­plje­no „mrač­nim te­a­ trom”, lo­go­ri­ma smr­ti i is­ku­stvom apo­ka­lip­tič­ne isto­ri­je dva­de­se­tog ve­ka, ko­ji je­su i mo­ra­ju bi­ti, ka­ko nas Le­bo­vić opo­mi­nje, „sre­diš­na tač­ka za raz­u­ me­va­nje na­šeg sve­ta i čo­ve­ka u nje­mu”. Au­tor­ka iz­lo­žbe i ka­ta­lo­ga je Iva­na Ko­či, di­zaj­ne­ri iz­lo­žbe i ka­ta­lo­ga su Ne­nad Bog­da­no­vić, Mi­li­san­da Mar­ko­vić i Bo­jan Jo­va­no­vić. n

112


Marijana Knežev – Kaleidoskop snova Iz­lo­žba, kult­na ka­fe ga­le­ri­ja „Fri­da”, Mi­le­ti­će­va 31, No­vi Sad, 2015.

Piše: Zoran Gaši

...P

i­sa­ti o ko­la­žu zna­či bi­ti spre­man na svo­je­vr­sne este­tič­ke i vi­zu­el­ne kom­pro­mi­se ali ne i na sa­mo na­ve­de­no, ne­go po­sma­tra­ča edu­ko­va­ti da je u ovom slu­ča­ju au­to­ro­va dru­gost, pr­vost. Di­ja­bo­lič­nost ko­la­ža u ovom slu­ča­ju ono što op­te­re­ću­je u nje­go­voj di­ja­lek­tič­noj for­mi tra­že­nja dru­gog po sva­ku ce­nu, u do­sad­noj i tvr­doj for­mi u ko­me opšti umet­nik, pa pre­če­sto za­tr­pan teh­no­lo­gi­jom go­vo­ri o ni­če­mu, is­tra­žu­ju­ći niš­ta. Ali u vre­me­nu u ko­me ži­vi­mo svo­je ma­le do­sad­ne ži­vo­te, ble­sko­vi­tost ko­la­ža osve­tlja­va zna­čaj in­ter­punk­ tiv­no­sti po­mer­lji­ve, pri­hva­tlji­ve (ne­pri­hva­tlji­ve) stvar­no­sti či­ji smo de­lo­vi ne­ skla­da. U toj po­tre­bi sa­ži­ma­nja, ko­laž opo­na­ša svu dra­ma­ti­ku već vi­đe­nog u lič­ni ko­men­tar ove ma­le jad­ne ci­vi­li­za­ci­je, i kao da re­zi­mi­ra go­vo­ri šta se sve mo­glo. Ta­kve ko­la­žne ko­men­ta­re vre­me­na ra­de ma­nje ili vi­še us­peš­ni umet­ ni­ci po­put – Pi­ka­sa, Ed­mud­nse­na, Vor­ho­la, ru­skih avan­gar­di­sta, Di­ša­na, Maks Ern­sta, Men­re­ja, ali i za­čet­ni­ka en­for­me­la sa na­ših pro­sto­ra – Bog­dan­ke i De­ja­na Po­zna­no­vić, Ra­de­ta To­mi­ća ili Vu­ji­ce Re­ši­na Tu­ci­ća, ko­ji je u ko­laž uneo sa­dr­ži­nu. Ma­ri­ja­na Kne­žev je au­tor ko­ji se u po­pu­no­sti uta­pa u ovu pa­ra­no­ ič­nu kon­f i­gu­ra­ci­ju umet­nič­kog ar­te­fak­ta ko­ji je u ovom vre­me­nu pre­če­sto la­žan ili la­ko raz­vod­njiv. Ona u svo­je pr­ve pla­no­ve iz­vo­di ide­ju da je umet­nost ilu­zi­ja, či­ja je ne­sre­ća već sa­ma po se­bi za­vo­dlji­va u sna­zi pre­te­ri­va­nja. To op­tič­ko pre­te­ri­va­nje Ma­ri­ja­na Kne­žev za tre­nu­tak ot­kri­va ali i veš­to sa­kri­va iz vi­še pla­no­va nu­de­ći pra­vo sva­ko­me da iza­be­re ra­kurs ko­jim po­sma­tra ovaj osmiš­lje­ni ka­le­i­do­skop sno­va... n Zo­ran Ga­ši, Iz­vod iz du­žeg tek­sta

113


Tviter priče ne gore Dra­gan Ba­bić, Tvi­ter pri­če, Kra­gu­je­vac: Stu­dent­ski kul­tur­ni cen­tar (Bi­bli­o­te­ka Pr­ve­nac: ko­lo 13), 2014.

Piše: Katarina Kovčin

U

ko­li­ko ru­ko­pi­si za­i­sta „ne go­re” (sa zna­ ­ci­ma na­vo­da i bez njih), uko­li­ko je Mi­hail Bul­ga­kov bio u pra­vu da umet­nost ne pri­ zna­je ni­či­je gra­ni­ce i vre­me­nom, ona će ih pre­va­zi­ći te na­dži­ve­ti, on­da je sa­svim si­gur­ no da u XXI ve­ku, ru­ko­pi­si (ili, mo­žda bo­lje, „ta­sta­tu­ro­pi­si”) tek ne go­re a po­mo­ću sve­ op­se­žno­sti vir­tu­el­nog mre­žnog slo­va in­ter­ ne­ta, ve­ro­vat­no ne­će ni go­re­ti. Zbir­ka „Tvi­ter pri­če” au­to­ra Dra­ga­na Ba­bi­ća pred­sta­vlja sa­bra­ne krat­ke (krat­ke) pri­če, cr­ti­ce, tvi­to­ve na­lo­ga @ja­ko­krat­ka­pri­ca ko­ji su se ob­ja­vlji­va­li na sa­mom na­lo­gu u pe­ri­ o­du od ma­ja 2012. do apri­la 2014. go­di­ne. Ka­ko au­tor na­vo­di u de­lu svo­je zbir­ke, #poe­ ti­ka, tvi­ter pri­če pred­sta­vlja­ju je­dan od naj­kra­ćih i naj­sa­že­ti­jih pro­znih ob­li­ka ko­ji je ujed­no i ne­mi­nov­no ogra­ni­čen na sto če­tr­de­set slov­nih zna­ko­va. U po­tra­zi za mo­gu­ćim ko­re­ni­ma tvi­ter pri­če i nje­nim da­le­kim pre­ci­ma, au­tor pri­zi­va kon­tekst mi­sli „či­ta­nja u jed­nom da­hu” Ed­ga­ra Ala­ na Poa i nje­go­ve „Fi­lo­zo­fi­je kom­po­zi­ci­je”, pri­li­kom če­ga Po na­vo­di ne­iz­mer­ni zna­čaj „je­din­stva pred­sta­ve” ko­ji pro­iz­la­zi iz či­ta­ nja de­la „u jed­nom da­hu”. Ne za­bo­ra­vi­mo i mi­sli Šar­la Bo­dle­ra (iz ese­ja „Sli­kar mo­der­nog ži­vo­ta”), ka­ko je­dan umet­nik, ži­ve­ći u mo­der­nom i ubr­za­nom vre­me­nu, mo­ra sa­mim tim i pri­hva­ti­ti „ubr­za­ni” na­čin pri­ka­zi­va­nja svo­je oko­ li­ne, tra­ži­ti naj­e­ko­no­mič­ni­ji na­čin da opi­še pri­zo­re i pri tom iz­beg­ne sva­ki su­viš­ni ele­ment, ko­ji bi naj­zad oda­vao uti­sak usi­lje­no­sti u de­lu. Au­tor tra­ga za ra­ni­jim po­če­ci­ma tvi­ter pri­če, ili ba­rem, po­če­ci­ma sve­sti i po­tre­bi za krat­ kom, „krat­kom”, pri­čom pa­žlji­vo pri­la­ze­ći mo­gu­ćem za­ključ­ku da tvi­ter pri­če pred­sta­vlja­ju for­ma­tiv­ne li­ni­je kra­će pro­ze, po­seb­no mi­sle­ći na si­tu­a­ci­ju „gde se iz eta­bli­ra­ne no­ve­le, pri­po­vet­ke i krat­ke pri­če raz­vi­ja­ju no­ve i do­ne­kle eks­pe­ri­men­tal­ne for­me, ko­je se u sve­tu i kod nas zo­vu flash fic­tion (fleš fikšn), mi­kro i mi­ni pri­ča ili pro­za, od­no­sno vr­lo krat­ka pri­ča i krat­ka krat­ka pri­ča”.1 Sud­bi­na tvi­ter pri­če je od­re­đe­na i nje­no po­sto­ja­nje se mo­ra raz­vi­ti unu­tar tač­nih sto če­tr­de­set zna­ko­va i ni­ti je­dan znak vi­še ne­će bi­ti oproš­ten, pod ce­nu ži­vo­ta tvi­ter pri­če ko­ja ne mo­že da bu­de ob­ja­vlje­na, dok ne is­pu­ni svoj broj­ni uslov. Ogra­ni­ča­va­ju­ći svo­ju pri­ču ova­ko, sam au­tor je pri­nu­đen da tra­ga za no­vim na­ra­tiv­nim po­stup­ci­ma či­ja svr­ha će se po­ka­za­ti u ma­ni­ru pri ko­me je suš­ti­ Ba­bić, Dra­gan (2014). Tvi­ter pri­če. Kra­gu­je­vac: Stu­dent­ski kul­tur­ni cen­tar (Bi­bli­o­te­ka Pr­ve­nac: ko­lo 13). 54 str. 1

na ključ­na i „ma­nje” je uvek „vi­še”. Re­duk­ ci­ja je­zi­ka, re­či, pa­žljiv oda­bir ime­ni­ca, gla­ go­la pa čak i sa­mog vre­me­na u ko­me će se au­tor iz­ra­zi­ti, od ne­mi­nov­nog su zna­ča­ ja za tvi­ter pri­ču. Ta­ko­đe, s ob­zi­rom na istu sa­že­tost i ogra­ni­če­nost na­ra­ci­je, tvi­ter pri­če te­že ka po­en­ti­ra­nju, kli­mak­su, neo­p­hod­no je uklju­či­ti „fi­niš ko­ji če­sto funk­ci­o­ni­še su­ prot­no od ono­ga što se oče­ku­je; ne po­sto­ji pro­stor za obim­ne de­ta­lje i pro­ši­ri­va­nje fa­ bu­le, već pri­ča tre­ba da se – ne­ret­ko neo­če­ ki­va­no za či­ta­o­ce – br­zo do­ve­de do kra­ja prin­ci­pom pre­mi­sa – raz­re­še­nje”. Pri­če Ba­ bi­ća pra­te na­ve­de­no ma­nir­sko iz­ra­ža­va­nje, pri če­mu se sam ključ de­ši­fro­va­nja krat­ke pri­če na­la­zi če­sto u po­sled­njoj mi­sa­o­noj ce­li­ni, u po­sled­njoj re­če­ni­ci, po­sled­njim re­či­ma. Ia­ko se li­ko­vi, ju­na­ci tvi­ter pri­ča ma­hom ne ime­nu­ju, da li zbog te­žnje ka sa­že­to­sti (npr. za­me­ni­ce „on” ili „ona” će uvek bi­ti kra­ćeg ob­li­ka od bi­lo kog ime­na), ili iz jed­no­stav­nog raz­lo­ga što se ne raz­vi­ja tip na­ra­ci­je ko­ji zah­te­va ime­no­va­nje li­ko­va ni­ti stal­ne ju­na­ke ko­ji bi vo­di­li na­ra­ci­ju, či­ ta­o­cu se osta­vlja iz­ve­sna slo­bo­da da sam od­lu­či ho­će li či­ta­ti sve tvi­ter pri­če u klju­ču istih ju­na­ka (pri če­mu, sva­ko „on” ili „ona” bi­će je­dan čo­vek – uni­ver­zal­ni, everyman) ili će sva­kom pri­čom upo­ zna­va­ti sa­svim dru­gog ju­na­ka. Re­kli bi­smo da se, u tvi­ter pri­ča­ma, ve­li­ka slo­bo­da da­je upra­vo či­ta­o­cu i nje­go­vim po­stup­ci­ma do­či­ta­va­nja. Ia­ko au­tor sva­ku pri­ču okon­ča­va ja­snom po­en­tom, isto ta­ko pri­če od­li­ku­je mo­guć­nost da se raz­vi­ju u ro­ma­ne ko­je či­ta­lac mo­že da iz­maš­ta. Ka­k va bu­duć­nost če­ka tvi­ter pri­ču i ho­će li one „go­re­ti”? Au­tor sam da­je od­ go­vor na ovo pi­ta­nje, sma­tra­ju­ći da „knji­žev­nost, a naj­pre krat­ka pri­ča, pre­ ži­vlja­va ta­ko što se pri­la­go­đa­va”. Knji­žev­nost, osluš­ku­ju­ći vre­me u kom se na­la­zi, pri­sva­ja gra­đu i po­stup­ke ko­ji bi se do sko­ro sma­tra­li ne­li­te­rar­nim, ši­ri svo­je in­te­re­so­va­nje i ras­pro­sti­re se na no­ve mre­že, no­ve do­me­ne ljud­skog ži­vo­ta – osta­ju­ći ver­na se­bi. Uklju­ču­ju­ći teh­no­lo­gi­ju i svu ši­ri­nu mre­že in­ter­ ne­ta u sam pro­ces svog na­sta­ja­nja, tvi­ter pro­za se­bi obez­be­đu­je „pot­pu­nu de­ mo­kra­ti­za­ci­ju stva­ra­lač­kog pro­sto­ra i slo­bo­du pi­sa­nja i či­ta­nja ne­stan­dard­nih, neo­bič­nih” na­ra­tiv­nih ob­li­ka. Tvi­ter pro­za, po­sta­vlje­na u rang sa obim­ni­jim i usta­lje­nim stva­ra­lač­kim ob­li­ci­ma, mo­žda se, is­pr­va, ne­će sma­tra­ti to­li­ko ozbilj­ nim „su­par­ni­kom”, ali bez ob­zi­ra, ona će či­ta­o­cu (i stva­ra­o­cu) ot­klju­ča­ti no­vi do­men ko­ji im ra­ni­je ni­je bio do­stu­pan u ova­k vom ob­li­ku, me­sto okr­ša­ja krat­ke pri­če i in­ter­ne­ta iz ko­ga je­di­no mo­že pro­is­te­ći do­men ino­va­tiv­no­sti. Što i ni­je to­li­ko lo­še, zar ne? n

114


Biblioteka u Kisaču ima svoju knjigu Mi­hal Gom­bar Osni­va­nje bi­bli­o­te­ke u Ki­sa­ču, pri­re­di­la Zden­ka Va­lent Be­lić, Grad­ska bi­bli­o­te­ka, No­vi Sad, 2014.

Piše: Zdenka Valent Belić

M

a­lo je usta­no­va kul­tu­re kod nas ko­je su ta­ko vi­so­ko­sen­zi­bil­ne za raz­vi­ ja­nje in­te­gra­tiv­nog mul­tu­kul­tu­ral­nog mo­de­la kao što je to Grad­ska bi­bli­o­te­ ka u No­vom Sa­du. Ne­u­po­re­di­vo češ­će se ja­vlja­ju ili usta­no­ve ko­je ne­gu­ju kul­tu­ru ve­ćin­skog na­ro­da, ig­no­ri­šu­ći pri tom či­nje­ni­cu da u Sr­bi­ji vi­še od tre­ći­ne sta­nov­niš­tva či­ne pri­pad­ni­ci na­ci­o­nal­nih za­jed­ni­ca, ili su to ma­njin­ske usta­no­ve kul­tu­re ko­je u te­žnji oču­va­nja svog na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta ne­gu­ju se­gre­ga­tiv­ni mo­del kul­tu­re, za­t va­ra­ju­ći se ta­ko – ne­na­mer­no – u pri­vid­na ge­ta. In­te­gra­tiv­ni mul­ti­kul­tu­ral­ni mo­del ja­ča ko­he­ziv­ne druš­tve­ne ve­ze, omo­ gu­ća­va in­te­gra­ci­ju na­ci­o­na­lih ma­nji­na i pot­pu­no pri­zna­va­nje i zaš­ti­tu nji­ho­ vog et­no-kul­tur­nog iden­ti­te­ta.

pred­sta­vlja kom­plet­nu isto­ri­ju ove bi­bli­o­te­ke, ne­go go­vo­ri o osni­va­nju i ra­du či­ta­lač­kog druš­tva, či­ja je jed­na od naj­va­žni­jih ak­tiv­no­sti bi­lo upra­vo for­mi­ ra­nje i rad bi­bli­o­te­ke i či­ta­o­ni­ce, na či­jim je osno­va­ma da­lje kon­ti­nu­i­ra­no ra­sla da­naš­nja usta­no­va.

Upra­vo zbog to­ga je dra­go­ce­na si­ste­ma­tič­na te­žnja Grad­ske bi­bli­o­te­ke u No­vom Sa­du, ko­ja ne sa­mo da se re­dov­no sta­ra o bi­bli­o­te­ci u Ki­sa­ču, kao svom rav­no­prav­nom ogran­ku, re­dov­nom na­bav­kom knji­ga, fi­nan­si­ra­njem nje­nog ra­da i re­a­li­za­ci­jom pro­gra­ma na slo­vač­kom je­zi­ku, ne­go je oču­va­nju slo­vač­kog kul­tur­nog iden­ti­te­ta da­la svoj do­pri­nos i ob­ja­vlji­va­njem vi­še knji­ žnih iz­da­nja. U ovom smi­slu tre­ba po­me­nu­ti edi­ci­ju ove usta­no­ve „Pre­vo­di”, u ko­joj su do sa­da ob­ja­vlje­ne knji­ge pre­vo­da sa slo­vač­kog je­zi­ka Vi­ća­zo­sla­va Hro­nje­ca i Mi­ro­sla­va De­ma­ka, a či­ji cilj ni­je sa­mo de­lo zna­čaj­nih ma­njin­skih pi­sa­ca uči­ni­ti do­stup­nim svim či­ta­o­ci­ma na je­zi­ku ve­ćin­skog na­ro­da, ne­go i pro­mo­vi­sa­ti stva­ra­laš­tvo va­žnih pre­vo­di­la­ca sa ovih je­zi­ka.

Da­lje su dra­go­ce­ni iz­vo­ri za ovu pu­bli­ka­ci­ju bi­le če­ti­ri knji­ge za­pi­sni­ka, u ko­ ji­ma je za­be­le­žen rad ob­no­vlje­nog Či­ta­lač­kog druš­tva u pe­ri­o­du od 1913. do 1941. Ovi ori­gi­nal­ni za­pi­sni­ci pred­sta­vlja­ju ne­pro­ce­nji­vo vred­ne do­ku­men­te za slo­vač­ku kul­tur­nu isto­ri­ju i mo­ra­ju se traj­no ču­va­ti. I u tom smi­slu no­vo­ sad­ska bi­bli­o­te­ka je da­la svoj do­pri­nos i po­me­nu­te če­ti­ri knji­ge za­pi­sni­ka, sa ukup­no 169 za­pi­sni­ka, za­tim Poš­tan­sku knji­gu za pe­riod 1927–1940. i knji­ži­cu be­le­ža­ka Je­sen­skog di­gi­ta­li­zo­va­la i u ovoj for­mi će ih traj­no ču­va­ti za bu­du­ će is­tra­ži­va­če.

Naj­no­vi­je knji­žno iz­da­nje ima pot­pu­no dru­ga­či­ji ka­rak­ ter i zna­čaj. Ovo­ga pu­ta je Grad­ska bi­bli­o­te­ka u No­vom Sa­du da­la svoj zna­čaj­ni pri­log slo­vač­koj na­ci­o­nal­noj ma­nji­ni ob­ja­vlji­va­njem pu­bli­ka­ci­je „Osni­va­nje bi­bli­o­te­ ke u Ki­sa­ču”, či­ji je au­tor uči­telj iz Ki­sa­ča Mi­hal Gom­bar. Pu­bli­ka­ci­je je izaš­la dvo­je­zič­no i bo­ga­to je ilu­stro­va­na pri­lo­zi­ma i fo­to­gra­fi­ja­ma. Knji­ga je izaš­la u edi­ci­ji „Bla­go za­vi­ča­ja”, ko­jom ova usta­no­va že­li da za­be­le­ži osni­va­nje i de­lo­va­nje svih ogra­na­k a Grad­ske bi­bli­o­te­ke u No­vom Sa­du, ko­jih ukup­no ima 26. Sle­de­ća te­žnja glav­nog i od­go­vor­nog ured­ni­ka i di­rek­to­ra Dra­ga­na Ko­ji­ća je­ste da za­be­le­ži osni­va­nje tih bi­bli­o­te­ka re­či­ma sa­vre­me­ni­ka tih do­ga­ đa­ja. Do sa­da su mo­no­gra­fi­ju do­bi­le bi­bli­o­te­ke u Bu­di­ sa­vi, Pe­tro­va­ra­di­nu, Fu­to­gu, Srem­skim Kar­lov­ci­ma i sve ove knji­ge pred­sta­vlja­ju pri­lo­ge za isto­ri­ju bi­bli­o­te­kar­ stva i va­žne ka­men­či­će za mo­za­ik po­zna­va­nja kul­tur­ne proš­lo­sti. Bi­bli­o­te­ka u Ki­sa­ču ima me­đu svim ogran­ci­ma naj­du­žu tra­di­ci­ju de­lo­va­nja. Pri­kla­dan na­ziv knji­ge bi mo­gao da bu­de i „Či­ta­lač­ko druš­t vo u Ki­sa­ču 1913–1941” zbog to­ga što knji­ga ne

115

U tek­stu se na­gla­ša­va či­nje­ni­ca da je či­ta­lač­ko druš­tvo u Ki­sa­ču osno­va­no još 1862. go­di­ne, za šta po­sto­ji pi­sa­ni trag, za­be­le­žen u sve­sci Ex­cerp­ta va­ria Ge­ o­rii Jes­zenszky ab an­no 1854, Ju­ra­ja Je­sen­skog, evan­ge­li­stič­kog sveš­te­ni­ka u Ki­sa­ču, ko­ji je svoj tekst, ob­ja­vljen u li­stu Peš­tbu­din­ske ve­do­mos­ći, u de­cem­bru 1862, vla­sto­ruč­no pre­pi­sao u sve­sku.

Knji­gu je pri­re­di­la Zden­ka Va­lent Be­lić i ujed­no je pre­ve­la na srp­ski je­zik i u svom po­go­vo­ru na­gla­si­la da su upra­vo Slo­va­ci bi­li onaj pod­sti­caj­ni i pro­gre­ siv­ni ele­me­nat ovog druš­tva već od sa­mog svog do­la­ ska. O to­me u ko­joj me­ri su Slo­va­ci, vas­pi­ta­ni u pro­te­ stanst­kom du­hu, po­la­ga­li na obra­zo­va­nje, go­vo­ri či­nje­ ni­ca da su već u svo­jim mi­gra­ci­ja­ma vo­di­li sa so­bom obra­zo­va­ne za­na­tli­je, ko­ji su od­mah na­kon do­la­ska uči­li de­cu. Već pr­vih go­di­na svog traj­nog na­sta­nji­va­nja u Ki­sa­ču po­sla­li su zah­tev da im odo­bre po­sta­vlja­nje uči­te­lja, što im je 21. mar­ta 1785. i do­zvo­lje­no. S aspek­ta isto­ri­je ove bi­bli­o­te­ke, u knji­zi je za­be­le­žen kra­tak tre­nu­tak. S aspek­ta jed­ne ge­ne­ra­ci­je – zna­čaj­ni pe­riod nji­ho­vog ži­vo­ta, ali za ovu bi­bli­o­te­ku i za raz­voj ove sre­di­ne za­be­le­žen je od­lu­ču­ju­ći pe­riod ko­ji je tra­jao tri­de­se­tak go­di­na i u kom su po­sta­vlje­ni te­me­lji kul­tur­ nog raz­vo­ja ovog me­sta. Ovim ge­stom Grad­ska bi­bli­o­te­ka u No­vom Sa­du oda­la je pri­zna­nje au­to­ru, zna­čaj­nom ki­sač­kom kul­tur­nom po­sle­ni­ku, Ki­sa­ču, Slo­va­ci­ma, ki­sač­koj bi­bli­o­te­ci, na ko­ ju je i sa­ma ja­ko po­no­sna, ali ovaj gest je uto­li­ko vred­ ni­ji ako zna­mo da je či­tav pro­je­kat fi­nan­si­ra­la is­klju­či­vo iz sop­stve­nih iz­vo­ra. n


NOVA_MISAO-30/31  

ČASOPIS ZA SAVREMENU KULTURU VOJVODINE

NOVA_MISAO-30/31  

ČASOPIS ZA SAVREMENU KULTURU VOJVODINE

Advertisement