ДОПРИНОС МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА ИСТОРИЈСКОЈ НАУЦИ 4. научни скуп са међународним учешћем ЗБОРНИК САЖЕТАКА
ДОПРИНОС МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА ИСТОРИЈСКОЈ НАУЦИ 4. научни скуп са међународним учешћем ЗБОРНИК САЖЕТАКА Преглед чланака, погледа, истраживања, повода, оцена и приказа Издавач Удружење Милош Милојевић – Црна Бара www.milosmilojevic.com Народна библиотека Јанко Веселиновић - Богатић За издавача Новица Крезић, председник Драгица Тешић, директор Уредник Иво М. Андрић
Лектура Биљана Новаковић Прелом и обрада Ана Копривица
Корице Novica.info Веб сајт скупа www.naucniskup.milosmilojevic.com
Електронска пошта naucniskup@milosmilojevic.com Тираж: 50 Штампа Донат Граф Београд ДИСТРИБУЦИЈА И ПРОДАЈА www.kupidar.com, +381 63 250 331
Зборник сажетака је информативног типа за учеснике скупа.
Допринос Милоша С. Милојевића историјској науци 4. НАУЧНИ СКУП СА МЕЂУНАРОДНИМ УЧЕШЋЕМ
ЗБОРНИК САЖЕТАКА
Црна Бара, бивши Јордан 2021.
Организација скупа
НАУЧНО-СТРУЧНИ ОДБОР
РЕЦЕНЗЕНТСКИ ОДБОР
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР
РЕДАКЦИОНИ ОДБОР ПОЧАСНИ ОДБОР
СЕКРЕТАР СКУПА
ТЕХНИЧКИ ОДБОР
Проф. др Зоран Милошевић Проф. др Кирил Шевченко
Проф. др Радомир Ђорђевић др Милан Младеновић
(Пра Милан од Лужице)
доц. др Виктор Мишченко Проф. др Милосав Ж. Чаркић др Драгица Ужарева др Вишеслав Симић Иво Андрић
Предраг Ђурић
Новица Крезић Драгослава Гога Копривица Акад. проф. др Радомир Ђорђевић Иво Андрић Милорад Андрић Ана Копривица
Јасмина Копривица Биљана Новаковић Славиша Зекић Драган Лукић
Радиша Павић
Предраг Стефановић
Клуб омладине “Милојевић”
Зборник сажетака 2021.
Реч организатора Традиционална Међународна манифестација „Дани Милоша С. Милојевића”, домаћин је централном делу програма, у оквиру кога се одржава сада већ четврти Научни скуп са међународним учешћем посвећен најзначајнијем Мачванину, Милошу С. Милојевићу. Након прошлогодишњег скупа, који смо упркос свим изазовима који су били у јеку светске пандемије, упорношћу и истрајношћу ипак организовали, Друштво наставља научно сагледавање доприноса Милоша С. Милојевића историјској науци, што уједно прадставља и наставак рада на овој теми, наравно и овогодишњег скупа. На жалост, Удружење „Милош С. Милојевић” као једини организатор, жали због прекида сарадње у делу подршке овом скупу од стране Министарства културе и информисања Републике Србије. Овим чином изгубили смо представника који би скуп и даље оснаживао у циљу даљих проучавања и јачања братских словенских веза, а која су насушно потребна, о чему сведоче и рецензије угледних доктора историјских наука о неопходности наставка континуитета одржавања оваквог научног рада. Ни сама локална заједница није партнер на кога се наше Удружење може ослонити у остварењу овог међународног догађаја што нам изузетно отежава рад. Вођени свим изазовима ипак настављамо реализацију сада већ заживелих дешавања. Што се подршке тиче, добро знамо како су се и према са8
Удружење Милош Милојевић
мом Милојевићу односили представници државе његовог времена, те нас не чуде и не забрињавају ове чињенице и у данашње време. Скуп има и међународни каратер и значај, јер се учешће огледа и у радовима научних радника који нам долазе из Руске Федерације и Белорусије. Најискренију и дубоку захвалност исказујемо свима Вама, нашим поштованим сарадницима, као и појединцима који помажу напоре да се сачува континуитет рада, а тиме одржи и сећање на Милојевића. С поштовањем,
Удружење „Милош Милојевић” Црна Бара.
9
Зборник сажетака 2021.
Зоран Милошевић1
Институт за политичке студије Београд
РУМУНИЈА И РУМУНИ У ИСТОРИЈИ МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА
Тема Румуније од времена Милоша С. Милојевића није окупирала пажњу ни српских научника а ни публициста и новинара. Једноставно као да је „неко” забранио ову тему. Уз све то, новоформирани румунски језик половином 19. века био је значајна препрека разумевању збивања у овој земљи. Тако се Румунија заборавила а српски народ препустио асимилацији (као и много пута пре тога), а све то време тамошњи историчари су креирали историју овог новог народа. На прсте две руке могли су се набројати научници који нису пристајали на званичну верзију о пореклу Румуна. Тако се један савремени молдавски аутор чуди како то да војници чине нацију („Румуни” у преводу значи „римски војници”). Ваљда је војник професија, занимање, а не народ. Пионир на овом пољу, који је уз мноштво других тема „заорао дубоку бразду у познавању румунског питања” јесте Милош С. Милојевић. Све што је написао о проблему становника данашње Румуније у другој половини 19. века а са аспекта данашњег познавања овог питања, тачно је. Конкретно у својим „Одломцима из историје Срба” Милојевић на неколико места спомиње Руму1 zoran.milosevic@yandex.com 10
Удружење Милош Милојевић
не. Његова теза је да су преци становника данашње Румуније етнички Срби, који су румунизовани, за шта наводи низ доказа. Између осталог Милојевић наводи да народ у Румунији и у његово време себе именује само Србјештима што ће рећи Србима, па чак и у званичним актима а тако је било и у самом народу. Кључне речи: Милош С. Милојевић, Румунија, Румуни, порекло Румуна, асимилација, Срби, геополитика.
11
Зборник сажетака 2021.
Александар Митић2
историчар
МИШЉЕЊЕ МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА О КАРАКТЕРНИМ ОСОБИНАМА СТАРИХ ГРКА И ЛАТИНА
Написано је на хиљаде књига о историји старих Грка и Латина у којима је углавном разматрана њихова политичка историја. Проучавање њихове историје део је обавезног школског образовања основних и средњих школа, као и на факултетима. Неретко се у таквим публикацијама пренаглашавала улога та два античка народа на уштрб других старих народа. Међутим мало је позната историја приватног живота старих Грка и Латина. Истраживаче који иду тим истраживачким путем неретко збуни очигледан раскорак политичке историје старих Грка и Латина какву смо учили у школи, и историје приватног живота та два народа. Стиче се утисак да се та питања у историографији намерно прећуткују јер нису популарна, јер кваре уврежено мишљење о очигледно пренаглашеној „цивилизаторској” улози Грка и Латина. Један од ретких који је код Срба писао о тој теми и то још пре безмало 150 година био је Милош С. Милојевић у свом делу „Одломци историје Срба и српских земаља у Турској и Аустрији”. У раду дајемо мишљење Милојевића о том проблему и поткрепљујемо наводима старовековних и 2 hranailek1@gmail.com
12
Удружење Милош Милојевић
средњевековних аутора као и истраживача новијег доба, показујући да Милојевић своје ставове није измишљао. Кључне речи: Грци, Латини, Милош С. Милојевић.
13
Зборник сажетака 2021.
Драган Р. Млађеновић3 МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ “ДИРИГОВАНА НАУКА” Милош Милојевић је трагао за српском историјом по архивима Пекинга, Москве и Рима и већ то му је био довољан „грех” јер се није ослањао на једину званичну историографску школу, која се својски заложила да својим „научним” резултатима покаже и докаже ништавну историјску улогу Срба и самим тим њихов безначајан допринос светској цивилизацији. А на тој србомрзачкој школи почивају већ сто четрдесет година научни радови и докторске титуле српских професора историје и ондашњих и данашњих уважених академика. И шта ћемо с њима и куда ће они, када је Милојевић већ у свом првом значајном делу под насловом „Одломци историје Срба” (1872)4 научно заснованим доказима поставио чврсте темеље аутохтоне српске историографије у коју се после Тајне Миланове конвенције из 1881. год., фалсификована српска историја страних науч-ника никако није могла уклопити. Милојевић је у „Одломцима” успут разобличио и фанариотске фалсификате наших гркофила који већ двеста и више година тврде да су нас средњовековни Грци 3 dragan.mladjenovic 4 М. С. Милојевић, „Одломци историје Срба и српских – југославенских земаља у Турској и Аустрији”, две свеске, Београд, 1872., фототипско издање, Никола Пашић-Београд, 1996., предговор обновљеном издању П(редраг) Милошевић. 14
Удружење Милош Милојевић
научили свему што знамо: писању, сликању, зидању, певању, веровању... Пре њих бејасмо бесловесно стадо и безбожна варварска руља. Међутим, Милојевић у својим „Одломцима” доказује да су Срби вајали, зидали и писали ћирилицом на свом језику ОСАМ СТОТИНА ГОДИНА ПРЕ ХРИСТА! Кључне речи: Милош С. Милојевић, диригована наука, фалсификовање историје, писмо, култура.
15
Зборник сажетака 2021.
Кирилл Шевченко 5
доктор исторических наук, профессор кафедры правовых дисциплин Филиала Российского государственного социального университета в Минске (Беларусь), Заведующий Центром евразийских исследований Филиала РГСУ в Минске
ДРЕВНЯЯ ИСТОРИЯ РОССИИ И СЛАВЯН В ОЦЕНКАХ РУССКОГО УЧЕНОГО М. В. ЛОМОНОСОВА
Статья анализирует научное наследие одного из основоположников русской науки, основателя Московского университета в 1755. г. М. В. Ломоносова, касающееся его оценок древнейшей истории славян и России. В своем труде „Древняя российская история” Ломоносов, используя труды крупнейших историков Древней Греции и Рима и полемизируя с представителями немецкой историографии, отстаивает древность происхождения и автохтонность славян в Европе. На основе античных исторических источников Ломоносов усматривает предков современных славян в ряде народов, упоминаемых в древних источниках. Кроме того, Ломоносов аргументировано критикует норманнскую теорию, утверждая, что призванные на княжение в Новгород Рюрик с братьями были выходцами не из Дании или Швеции, а из Пруссии на южном побережье Балтики, имевшей тесную связь с соседними славянскими племенами. Мысли Ломоносова получили про5 shevchenkok@hotmail.com
16
Удружење Милош Милојевић
должение в работах других патриотически настроенных славянских историков, включая известного сербского научного и общественного деятеля Милоша Милоевича. Ключевые слова: М. В. Ломоносов, Милош Милоевич, славяне, Русь, древняя история, фальсификации.
17
Зборник сажетака 2021.
Фомичев Николай Николаевич6 ФГАОУ ВО „Белгородский государственный национальный исследовательский университет” (г. Белгород, Россия) доц. кафедры международных отношений, зарубежного регионоведения и политологии, к.и.н.,
ИДЕЯ СЛАВЯНСКОЙ ВЗАИМНОСТИ В ТРУДАХ РУССКИХ ПУТЕШЕСТВЕННИКОВ НА БАЛКАНЫ В 1840-1850-Х ГГ.
Русские путешественники, побывавшие на Балканах в 1840-1850-х гг. в большинстве своем были профессиональными историками, этнографами, филологами-славистами − представителями „образованного общества” с достаточно либеральными политическими взглядами. Их научные труды, заметки и воспоминания проникнуты просветительским духом, интересом к предмету изучения, и, в этом смысле, в полной мере отдают дань российской научной, литературной и публицистической традиции 1-й пол.- сер. XIX в. Цели их путешествия не всегда были строго научными, но каждый из авторов в той или иной степени проявил интерес к народам Балканского полуострова − их истории, быту, современному автору политическому и экономическому положению, географии, демографии региона, культуре и образованию. В статье проанализированы взгляды русских информаторов о Балканах сер. XIX в. на идею 6 fomichev@bsu.edu.ru
18
Удружење Милош Милојевић
„славянской взаимности” − понимаемую как осознание близости, особой этнической индивидуальности славянских народов и перспектив их политического и культурного взаимодействия. В статье задействованы научные труды, письма, мемуарные свидетельства Е. П. Ковалевского, Н. И. Надеждина, И. И. Срезневского, В. И. Григоровича, М. П. Погодина. и др. В поле зрение русских ученых попали такие регионы как Черногория, Сербия, Болгария, Македония, Далматинские земли, Босния и Герцеговина, области современной Румынии, Албании, Греции. Некоторые свидетельства ценны также как опыт политического прогнозирования будущего сербов, черногорцев, болгар и других народов Балкан. Российские информаторы проявили себя энтузиастами „славянской идеи”, видели важную миссию России в поддержании существования балканских славян, и международной политике в регионе. Некоторые их экспертные выводы ввиду этого достаточно противоречивы, овеяны романтическим ореолом, что не умаляет их научной и общественной ценности. Ключевые слова: Славянская взаимность, славянская идея, 1840-1850-е гг., Балканы.
19
Зборник сажетака 2021.
Раде Јанковић7 ДОПРИНОС МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА РЕКОНСТРУИСАЊУ ПРОШЛОСТИ СРБА Нема доказа да је живот на Земљи настао из некакве беланчевинасте смесе у којој су се под дејством муње формирали први микро организми (теорија еволуције); нема доказа ни да је васиона настала у експлозији, у прва „три минута” (теорија великог праска). Па ипак, огромна већина савремених научника верује у исправност ових „научних теорија”. Читаво дело Милоша С. Милојевића јесте голема пролегомена за једну могућу „Науку о светој прошлости”. Милојевић је њен родоначелник и утемељивач. Отуда згражавање савремене историографије и њено одбацивање Милојевићевог дела. Савремени историчар, чији је дух окован материјализмом, хендикепиран је губитком чула за „узвишену силу” која нас повезује са правдом и истином. Зато није способан да разуме да Милојевић није историчар у модерном значењу те речи него историк паметарист. Није дакле проблем у Милојевићу него у савременом научнику који више није способан да сагледа најдубље слојеве наше прошлости у њиховој „првобитној, истинској чистоћи и нагости”. Савремени научник је плитак јер се ослања само на оно што може да се види или опипа. 7 radejj@gmail.com
20
Удружење Милош Милојевић
Предуслов за ово скретање са исправног правца било је прихватање материјалистичког и рационалистичког погледа на прошлост а резултат распадање некада јединственог обредног, духовног, језичког и културног простора Србства. Кључне речи: Милош С. Милојевић, историја, паметарница, паметарство, политичка социологија.
21
Зборник сажетака 2021.
Данило Милетић8 СРБИ АЛБАНИЈЕ У ДЕЛИМА МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА Срби Албаније спадају у једну од највећих забрањених тема српске историографије, као и Срби у околним балканским државама. Што се тиче мањине на простору северне Албаније, тек пре три - четири године добили су право да задрже србско име. Пре око 140 година, Милош С. Милојевић је својим националним радом отворио бројне теме и указао на неке нове и непознате чињенице пре свега о античкој историји Срба на простору Српског тропоља (Балкана) па и шире на простору Европе и Азије, померајући границе сазнања о Србима у давнини, које вреде више проучити упркос забрани. Причајући у својим „Одломцима” о србским племенима на простору грчке, турске и аустријске државе, спомиње провинцију Илирију, делећи је на два дела, варварску и Источно - римску. Спомиње градове провинције попут Скадра, Драча, Солуна. У Скадру столује цар Генције, римски савезник, док о Драчу приповеда као о граду који је србски и кога Грци источноримски желе отети од Срба, спомиње и насељавање Шкипа у Епир од стране Грка, што значи да није само Драч отиман. Затим спомиње Валону и римски пут Виа Игнатиа и Албанопољ Београд Арнаут данашњи Елбасан, по коме се цела земља зове Албанија, земља белих људи. Спомиње 8 danilo.miletic99@gmail.com 22
Удружење Милош Милојевић
судбине неких од градова, као Епир који се одвајкада одвојио или Драч, чије се српско племе Брђана или Брегића нажалост пошкипило. Даље набраја друга србска племена која славе славу и чувају традицију иако пошкипљена. Спомиње Тесалији као земљу србских племена али пошкипљену или погрчену па тако за србство и словенство одавно пропалу. Да он не прича којешта потврдила је Теодора Толева која је на основу аустријских докумената ненадано открила да је Аустроугарска империја утицала да се Албанија створи као држава 1913. год. од међусобно различитих шиптарски племена створивши им језик и институције. Најновију потврду Милојевић је добио од Биљане Живковић која је показала да је Скадар пре свега србски град као и Елбасан, престоница србског краља Јована Владимира. Кључне речи: Срби, Албанија, Милош С. Милојевић.
23
Зборник сажетака 2021.
Дејан Радуловић9 ВИНЧА И ПОЧЕЦИ МЕТАЛУРГИЈЕ Простори Србије
Налази згуре са локалитета откривених на просторима Србије говоре да су почеци рударства и металургије били на просторима Србије, те да су први рудари ушли у окна на науци познатим локалитетима у источној Србији, негде на размеђу између касног неолита Лепенског вира и раног енеолита Винчанске цивилизације. Да није тако не би уз Дунав и притоке Дунава били у каснијем периоду пронађени остаци металуршких комплекса и многобројних утврђења. Такође, слични локалитети озбиљног металуршког рада пронађени су и на југу Србије у топличком крају. То значи да је Србија била земља руда која је одувек привлачила освајаче жељне плена на туђој и од туђе грбаче, народски речено. То је заправо и почетак не само раслојавања већ и нестанка цивилизације и културе која је трајала готово два миленијума. Кључне речи: Србија, рударство, металургија, Дунав.
9 dradulovic68@yahoo.com
24
Удружење Милош Милојевић
Илија Петровић10
историчар
МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ ПОДСТИЦАЈНО
Маленкости овог потписника дало се да у више својих текстова помене Милоша Милојевића, увек кад је требало његовим прикладним записима образложити неко од начетих питања, неку поставку, неку тврдњу... За ову прилику биће поменуте тек неке од расправица. Срем, на више места. Најпре земљописни појам „Срем”, али и неке његове изведенице, Сирмијензи, на пример, реч латинског порекла (пошто су Грци претходно од речи „Срб” добили Сирб, па Сирм), којом је означавано становништво те области. То се становништво и пре доласка Римљана некако називало, а нису му име измислили ни Грци ни Римљани, они су га само прилагодили својим језичким могућностима: Срби, Сирби, Сирми, односно Сирмиензи. Кључне речи: Милош Милојеивћ, Срем, Римљани, Срб.
10 ilija.petrovicns@gmail.com 25
Зборник сажетака 2021.
Ранко Бошњак11 МИЛОЈЕВИЋЕВИ КСАНТИ И ХОМЕРОВ КСАНТ Милош Милојевић је као што знамо био надасве свестран научник. Колико историчар, толико и географ, путописац, врстан познавалац народних говора, те сакупљач и још већи познавалац српске народне епике, народних веровања и обичаја, запажени књижевник, музичар, а на крају и велики ратник. Посебно је упечатљиво што је уз песме које је записивао на одређеним дијалектима, он коментаре писао управо на оном дијалекту на којем је и песма. У овом раду, посебно приређеном за научни скуп на тему „Допринос Милоша С. Милојевића историјској науци”, показаћемо како се у његовом научном опусу и после толико година могу пронаћи чињенице које могу дати значајан допринос новим сазнањима. Чак и кад се ради о наоко споредним чињеницама, које не привлаче пажњу читалаца, Милојевић зна да нам приреди изненађење. Овај рад који смо њему посветили практично садржи све што смо навели као његово поље рада. Базиран је прво на епици уз неизбежну митолигију и народна веровања, садржи помало језикословља, дакако историју, највише географију и на крају краћи путопис. Како је у питању Хомер и његови епови, ту је кроз Тројански рат на неки начин и Милојевић ратник, док је у једном делу био потребан и литерарни осврт, па смо се тако дотакли и књижевности. У раду нема 11 ranko@meta-ns.co.rs
26
Удружење Милош Милојевић
ничега за Милојевића музичара, али је зато аутор овог рада и сам музичар па ће се својски потрудити да све тече као песма. На све то додаћемо и нешто природних наука, мало ботанике и зоологије, астрономије, оптике и механике, онолико колико је било потребно да се разреше одређена питања. Кључне речи: Милош Милојевић, „Допринос Милоша С. Милојевића историјској науци”.
27
Зборник сажетака 2021.
Божидар Трифунов Митровић12,
доктор правних наука, професор Међународног независног еколошко-политиколошког универзитета Москва
НАПАДИ НА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА КАО ДЕО СТРАТЕГИЈЕ ПОТИСКИВАЊА НАРОДА РАС (СРБА И РУСА)
На основу мултидисциплинарних истраживања у раду се износе поуздани докази и очигледне фотографије непредности слоВенске/српске културе на простору данашње Србије и Балкана од епоха Лепенског Вира, Старчева и Винче. У раду је дато прецизно разјашњење да се Балкан некада називао КолоВенија али је Коло у Терминолошком рату који се води против народа Рас представљено грчким термином Хелиос, што је даље претворено у Илиос, од чега је Римска империја измислила народ Илири, под које Ватикан системски подводи час Србе (до Другог српског устанка), час Илире, потоње Хрвате, час БелеВене које је преименовао у АлбВене односно касније у Албанце, све да би потиснуо СлоВене јер је од термина КолоВени створио и Хел(В)ене и Хел(В)ете и СлоВене и СорВене да би потиснуо Словене или их асимиловао и приписао Грцима, Галима, Келтима и сличним конструкцијама како сада измишља новоНароде: Босанце/Бошњаке, Црногорце и сличне. Темељ свих тих измишљених новоНарода се налази у технологијама латинизације назива 12 bozzidar@inbox.ru
28
Удружење Милош Милојевић
слоВенских народа како са ове стране Алпа тако и са оне стране Алпа којим је ширена територијална једнонационална концепција Римске државе, како је процес описао Гај Јулије Цезар у „Записима о Галском рату”. Циљ тих потискивања је тежња да се прикрије да је пре тзв. Римске револуције 510. године пре н. е. и Рим носио назив Раз односно Рас, како су се Срби звали све до 1848. године, али се из графичке измене идеографског знака „Аз” у називу РАз – Рим види да је исти знак Аз само графички промењен у: V (обрнуто А/А: RVm), Roma (O круг као Аз), и (Rim где је латинско и ознака Сунца и Сунчевог зрака). Тако су напади на Милоша Милојевића, научника и борца који је просветитељским књигама, картама и пушком ослобађао српске земље, покушај да се прикрије чињеница да су етРуски (неправилно је писати; етруРци), који су себе звали РазСени/ РасСени били оснивачи првобитног Рима јер „рАз” значи Род Првобитног а пошто је у време Лепенског Вира за древне КолоВене/СлоВене „Првобитно” било „Коло” које ствара Венац живота на Земљи, то су речи РАс и КолоВени били синоними што се види и у називу Срби/Рас или Лужчки Срби: СорВен – Венди. Карте Милојевића су у том смислу сведочанство да Римска империја и њен наследник Ватикан перманентно потискују СлоВене са реке По која је некад имала древни српски назив Падуша јер пада са Алпа и назив ВОденКо јер су Срби схватали реку као јединог/Одиног Бога воде, али ни Милош БУДИМИР ни Николај Трубачов нису могли у лати29
Зборник сажетака 2021.
низованим називима реке По – Padusa Bodincus да препознају српске изворнике. Тако су карте Милојевића и његови необјављени радови смртна претња фалсификатима Римске империје и Ватикана па и језуитским агентима који су границе тзв. Велике Србије лажима успели да потисну до граница Огулин-Карлобаг-Вировитица одакле су потиснули 650. 000 Срба о чему цео свет ћути па и Света РАсСија, из чијег је коминтерновског легла – „Спутњик” такође ненадано, пре две године дошао напад на Милоша Милојевића, тако да сам се писмено на руском језику обратио оснивачу ове агенције у Москви, али никакав коментар или одговор нисам добио, као ни из редакције у Београду. И данас сваког 21. јуна на супротној страни од Лепенског Вира Сунце својим кругом и Сунчевим зрацима око брда Трескавац формира „А”, што су наши преци схватали у кретању као „АзПраПочетак”, односно као „Коло”, које се одражава на пресеку у виду „год-ов”-а, преко чега су одредили: год-ишњу цикличност, КолоДар/каленДар тако да су речи „култура” и знање – када сејати а када очекивати летину, настала из речи „Коло”, што је очувано и у латинском језику: Colo. Због те сакралне материјализације „Кола” на пресеку дрвета, почели су у Винчи да саде зрневља пшенице према КолоДару/каленДару а коче/куће из кочевја. Кључне речи: култура, Милош Милојевић, рАзУМ, Винча, коло, Лепески Вир. 30
Удружење Милош Милојевић
Предраг Петровић13 ПРИЛОГ ПОВРАТКУ ПРАВЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ И РАЗВОЈУ КУЛТУРЕ СЕЋАЊА И ПАМЋЕЊА КОД НАШЕГ НАРОДА Први српски историчари од 15. до 18. века су били Константин Михаиловић (Јаничареве успомене), Мавро Орбин (Краљевство Словена), гроф Ђорђе Бранковић (Славеносербска хроника) и Јован Рајић (Историја Срба). У 19. веку су сјај србског рода Милош С. Милојевић, Пантелија Срећковић, Нићифор Дучић и Сима Лукин Лазић. Двадесети век карактеришу Веселин Чајкановић, Милан Будимир, Илија Живанчевић, Светислав Билбија, Реља Новаковић, Радивоје Пешић, Момир Јовић, Олга Луковић-Пјановић,... Посебно треба истаћи наше академике историчаре Драгољуба Живојиновића и Василија Крестића. Сада су активни Јован Деретић, Драгољуб Антић, Миодраг Милановић, Радован Дамјановић, Милутин Јаћимовић, Горан Шарић... Вреди споменути Интернационални симпозијум „Знаци цивилизације” који су били у Новом Саду маја 2004., огранак САНУ (радови Шан Вина и Хармана) и Међународну научну конференцију у Београду из септембра 2012. године „На изворишту културе и науке” уз учешће Анатолија Кљосова, Андреја Тјуњајева, Ђанкарла Томацолија, Србољуба Живановића, Радмила Маројевића, Ђорђа Јанковића, Слободана Јарчевића. Запажене су књиге Словенска Германија Ива Вукчевића, „Румунија и 13 presa@iritel.com
31
Зборник сажетака 2021.
Румунизација Срба” Зорана Милошевића, „Срби у Грчкој” Александра Митића и „Пад Арконе” Растка Костића. Велики допринос истраживању српских страдања и жртава у 20. веку дали су Србољуб Живановић, Миливоје Иванишевић, Животије Ђорђевић, Жарко Видовић, Владимир Умељић и Владислав Сотировић. О многострадалништву нашег народа сведочи и Свети Николај Жички. Неопходно је да се објављују научни радови и књиге из ове неисцрпне тематике, организују бројни научни скупови, повезује рад Удружења (Милош Милојевић, Милутин Миланковић, Винчански Неолит, Друштво Сербона), прате ТВ станице Србија Глобал и ХелмКаст, путописи и записи Биљане Живковић, страница Завештање предака, сајт Атлантида Весне Радојловић и др. А тематика је од Старог српског календара, културе Лепенског вира, Винчанске цивилизације и Старчева, преко Пеласта и Тројанског рата у Скадру, дешифровања Линеарног A писма на Криту, изучавања последица Вукове језичке реформе, па до Тајне конвенције на Видовдан 1881., Споразума комуниста и усташа 1935., мартовских преговора 1943., НОП-а с Немцима у НДХ, 80. 000 усташа и домобрана у НОП-у од 1943., Савезничких бомбардовања 1943. и 1944., Маркала, Сребренице, Рачка,... Тако следимо Светог Саву, Косовски Завет и траг Милоша Милојевића схватајући суштински вишемиленијумску нит наших дешавања. Кључне речи: права српска историја, култура сећања и памћења код Срба. 32
Удружење Милош Милојевић
др Никола Жутић14
научни саветник у пензији Београд
ПРЕТЕЧЕ АКАДЕМИКА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА
У овом полемичком чланку пориче се стереотип званичне „научне историографије” о досељавању Срба и тзв. Хрвата у VII вијеку у време цара Ираклија. С друге стране, анатемисани и заборављени српски академик Милош С. Милојевић открива нам у „науци” одбачене „смјеле” тврдње аустријских и мађарских историчара картографа, хроничара из XVIII и прве половине XIX вијека о српском древном битисању и распростирању на југоистоку Европе, Паноније све до Балтика. Они су тврдили да су се „именом Србин некада звали сви словенски народи, и да се у српском језику и народу налази земља која се зове Хрватска”. А да су се сва садашња и изумрла славенска племена звала Србима, тврде поред ових германских историчара (по Милојевићу), и Добровски као и Руси Федор Лукић Морошкин и Михаил Петрович Погодин. Шафарик је по Милојевићу цео један том своје књиге посветио овоме. Милојевић даље наводи да је Баварски љетописац oкo 819. године пoмињао „Zerviane” (Србе), којих je „царство-земља-држава” толико да су из њега свеколики славенски народиплемена настали. И Милојевић као и наведени страни историчари, „име и поријекло српског 14 nikola.zutic@isi.co.rs
33
Зборник сажетака 2021.
племена Хрвата” изводи од планине (топонима) Карпати, па у прилог те тврдње наводи ријечи од непознатог чешког писца „Далимилова рукописа”, који је преписан око 1310. године са старије и можда изворне рукописне књиге. Он пише: „У српском језику и народу налази се земља која се зове Хрватска”. Милојевић на крају поентира када каже: „Хрвати – огромно племе српског народа”. И поред жестоке пропаганде хрватства крајем XIX вијека, традицију старог историјског свесрпства југоистока Европе, Паноније и Балтика, послије Милојевића и Панте Срећковића даље наставља новинар и публициста Сима Лукин Лазић преко своје књиге „Срби у давнини”. Он се пита зашто се невјерује „свим оним много озбиљним научницима (поменутим од Милојевића) који научно доказују да су сви Славени негда били Срби, као што су то тврдили један Добровски и Шафарик на пример”. Сима Лукин Лазић је дакле имао више разлога да вјерује у ту германско-славенску теорију из XVIII и XIX вијека о свесрпству доброг дијела Европе „као у свето јеванђеље”. Кључне речи: Милош С. Милојевић, Срби, Хрватска.
34
Удружење Милош Милојевић
Сања Шуљагић15 ТЕЗА ИСТОРИЧАРА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА О ПУНОМ НАЗИВУ ТИТУЛЕ ЦАРА СТЕФАНА ДУШАНА НЕМАЊИЋА У овом тексту су компаративном и аналитичкосинтетичком методом приказане недоумице везане за пуну интитулацију цара Стефана Душана Немањића на основу тезе историчара Милоша Милојевића о непотпуној интитулацији цара Стефана Душана Немањића у српским историјским уџбеницима и предању. Историчар Милош Милојевић је своју тезу у вези са пуном интитулацијом цара Стефана Душана Немањића објавио након слушања серије предавања руског историчара и филолога Јосифа Бођанског на Царском универзитету у Москви у Русији. У тексту су приказане историјске околности у којима је историчар Милош Милојевић изнео такву своју тезу у тадашњој српској јавности, као и могуће смернице које упућују на истинитост такве тезе историчара Милојевића. Кључне речи: историчар Милош Милојевић, цар Стефан Душан Немањић, историчар Јосиф Бођански, српска средњовековна историја, српски идентитет, културолошко инжењерство.
15 sanja.suljagic@ips.ac.rs
35
Зборник сажетака 2021.
Пра Милан 16 МИЛОШ СТ. МИЛОЈЕВИЋ – ПРЕТЕЧА УЈЕДИЊЕЊА СТАРЕ И НОВЕ СРБСКЕ ВЕРЕ Повод за ово саопштење дала ми је вишегодишња недоумица око двоструког захвата у наше сербијско целобиће, у древну и савремену судбину нашег народа, која је Милоша Ст. Милојевића ставила у жижу данашњег преиспитивања свеукупне србске истовети. Зашто је то тако? Милош је Ст. Милојевић и свом и потоњем нараштају обелоданио затајена хиљадија србске прошлости, чиме је изазвао подозрење да тиме оспорава нововековно србско биће, грађено током осам векова светосавског хришћанства. Парадоксално је да се на њега за живота један православни великодостојник (архимандрит) острвио не толико због његовог указивања на прадревност србког памћења и постојања, чиме би се подрило хришћанско целобиће србско, колико, напротив, због тобожњих методолошких недостатака и огрешења у доказивању тврдњи о догађајима, личностима и коренитом расрбљавању управо у тој, хришћанској, ери. Међутим, у бићу Милоша Ст. Милојевића била је можда и недовољно освешћена, али целокупним његовим животом потврђена, мисао о дубокој сраслости старе и нове србске вере. Нико 16 pramilan64@gmail.com
36
Удружење Милош Милојевић
није заслужнији од њега за отркиће драгоцених сведочанстава о многовековној хришћанској обележености србских земаља које су други народи својатали, и које и данас, на срамотан подцивилизацијиски начин, својатају. Онај ко је открио три хрисовуље од којих би Дечанска за читав свет требало да буде пресудна и обелодањујућа за сербијску многовековну обележеност косовскометохијског тла, засведочио је управо тиме да открићем древне предхришћансе србске прошлости није ишчупао хришћански корен нашег савременог србског постојања, него га је још дубље укоренио у исконско предачко завештање. Текући силан поход новог србског научног нараштаја, стремећег ка пуној повесној самосвести народа најдревнијег памћења, већ се усмерио ка доказу да је Милош Ст. Милојевић био претеча открића нераскидиве везе Старог (сварожанског) и Новог (Косовског) србског завета, првог оличеног у нашој прасербијској дивонији, са небеским оцем Сварогом којем су се наши древни старинци заветовали на очување највишег чојственог поретка у човечанству, другог у новозаветној косовској жртви за Царство небеско која нам се данас указује као природан продужетак овоземаљског жртвеног посланства обећаног народа. Да ли се исти доследан домострој спасења може распознати и у новијој србској згодовини? Што време више буде протицало и у србском обстанку и уму преовладавале повезујуће нити, израњаће на видело да је равногорска жртва истовремено 37
Зборник сажетака 2021.
била и равнокосовска, трећезаветна, путоказна за словестан обстанак нашег народа и човечанства. Тек тада ће се у пуној мери сагледати и у прошлост и у долазност загледано видилаштво Милоша Ст. Милојевића.
Кључне речи: Милош Ст. Милојевић, хришћанство, Стари и Нови србски завет.
38
САДРЖАЈ РЕЧ ОРГАНИЗАТОРА..................................................................7 1. РУМУНИЈА И РУМУНИ У ИСТОРИЈИ МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА Зоран Милошевић.......................................................................9
2. МИШЉЕЊЕ МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА О КАРАКТЕРНИМ ОСОБИНАМА СТАРИХ ГРКА И ЛАТИНА Александар Митић...................................................................11
3. МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ “ДИРИГОВАНА НАУКА” Драган Р. Млађеновић.............................................................13
4. ДРЕВНЯЯ ИСТОРИЯ РОССИИ И СЛАВЯН В ОЦЕНКАХ РУССКОГО УЧЕНОГО М.В. ЛОМОНОСОВА Кирилл Шевченко.....................................................................15
5. ИДЕЯ СЛАВЯНСКОЙ ВЗАИМНОСТИ В ТРУДАХ РУССКИХ ПУТЕШЕСТВЕННИКОВ НА БАЛКАНЫ В 1840-1850-Х ГГ. Николай Николаевич Фомичев.........................................17 6. ДОПРИНОС МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА РЕКОНСТРУИСАЊУ ПРОШЛОСТИ СРБА Раде Јанковић..............................................................................19 7. СРБИ АЛБАНИЈЕ У ДЕЛИМА МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА Данило Милетић........................................................................21
8. ВИНЧА И ПОЧЕЦИ МЕТАЛУРГИЈЕ Дејан Радуловић................................................................................23 9. МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ ПОДСТИЦАЈНО Илија Петровић.................................................................................24
10. МИЛОЈЕВИЋЕВИ КСАНТИ И ХОМЕРОВ КСАНТ Ранко Бошњак....................................................................................25
11. НАПАДИ НА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА КАО ДЕО СТРАТЕГИЈЕ ПОТИСКИВАЊА НАРОДА РАС (СРБА И РУСА) Божидар Трифунов Митровић..................................................27
12. ПРИЛОГ ПОВРАТКУ ПРАВЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ И РАЗВОЈУ КУЛТУРЕ СЕЋАЊА И ПАМЋЕЊА КОД НАШЕГ НАРОДА Предраг Петровић...........................................................................30 13. ПРЕТЕЧЕ АКАДЕМИКА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА др Никола Жутић.............................................................................32
14. ТЕЗА ИСТОРИЧАРА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА О ПУНОМ НАЗИВУ ТИТУЛЕ ЦАРА СТЕФАНА ДУШАНА НЕМАЊИЋА Сања Шуљагић....................................................................................34 15. МИЛОШ СТ. МИЛОЈЕВИЋ – ПРЕТЕЧА УЈЕДИЊЕЊА СТАРЕ И НОВЕ СРБСКЕ ВЕРЕ Пра Милан............................................................................................35
БЕЛЕШКЕ: