Дијагноза Надлежан за дијагнозу болести је неуролог. Пацијент се клинички испитује, нарочито мускулатура у односу на снагу и слабост мишића и фасцикулације. Такође је важна оцена говора, гутања и дисајне функције. Испитују се рефлекси. Осим тога морају да се испитају и друге функције нервног система, које обично не погађа АЛС, како би се икључиле сличне али по узроцима различите болести и избегла погрешна дијагноза.Важно додатно испитивање је елекромиографија (ЕМГ), која може да докаже обољење периферног нервног система. Детаљна испитивања доводе до даљих разјашњења. Даље су потребна испитивања крви, урина и код првог дијагностицирања ликвора. Рентгенска испитивања и кернспинтомографија се такође укључују у дијагностику. Додатним дијагностикама морају да се искључе друге болести, нпр. упале односно имунолошки процеси, који могу да буду врло слични АЛС болести, али се лакше лече.
Лечење Пошто узрочник АЛС још није познат, до данас не постоји терапија која би болест зауставила или излечила. Последњих година је испитивано дејство разних медикамената који би могли да успоре развој болести. Рилузол је једини лек за који постоји препорука ФДА да се користи у овој болести. Овај лек умањује разорно дејство глутамина на ћелије. Остали лекови су још увек у разним фазама клиничког испитвања и могуће је да ће следећих година бити дозвољени за употребу. Разноврсне физикалне методе могу помоћи пацијенту, као и примена одговарајућих помагала. Вежбе тренирају и активирају постојеће мишићне функције, спречавају окоштавање зглобова и мишића, и грчеве. Увек треба водити рачуна о томе да се вежбе прилагоде индивидуалним границама. Након вежби, пацијент може да буде пријатно заморен али не исцрпљен. Препоручује се вежбање 2-3 пута недељно под стручном контролом, које се допуњује свакодневним вежбањем код куће. Нарочито се препоручује пливање и вежбе у води. Интензивно тренирање које доводи до јаког замора или чак до болова у мишићима, треба избегавати. Код поодмакле болести не треба чекати са одлуком да се почну користити специјална помоћна средства (нпр. штап, шеталица, колица, помоћ у тоалету, итд). Лекови могу да помогну да се ублаже грчеви у мишићима, да се смањи пљуваћни секрет, и да се побољшају феномени као што су неконтролисано смејање и плакање. Код сметњи у жвакању и гутању потребно је индивидуално примерена припрема пасиране или кашасте хране. Код највећег броја АЛС болесника,код којих постоји трајан поремећај гутања,примењује се стављање перкутане гастростоме и то применом ендоскопије. Код слабости дисајне мускулатуре препоручују се вежбе дисања. Уколико тегобе са дисањем постају све израженије тако да због слабости мишића за дисање својим напором не можете обезбедити довољну размену ваздуха, специјалиста за плућа, пулмолог,предложиће вашем детету или вама да размотрите примену апарата за помоћ у дисању преко маске који се стручно зову: апарати за асистирану неинвазивну механичку вентилацију са маском (НИВ апарати).Код почетних говорних сметњи препоручују се логопедне вежбе. Уколико је говор неразумљив, стоје на располагању разна помоћна средства, нарочито модерна електронска комуникациона средства
4