«Осколки войны». Каталог художественного проекта. 2015

Page 1


Издатель: Балтийский филиал Государственного центра современного искусства Авторы текстов: Ирина Горлова, Андрей Ефиц, Елена Цветаева, Иван Чечот, художники Перевод: Андрей Ефиц, Наталья Герасина Фото: Трофим Попов, Евгений Уманский, художники Дизайн каталога: Юрий Васильев

Published by: Baltic Branch of the National Center for Contemporary Arts Texts by: Ivan Chechot, Andrey Efits, Irina Gorlova, Elena Tsvetaeva, artists Translated by: Andrey Efits, Natalya Gerasina Photos by: Trofim Popov, Evgeny Umansky, artists Designed by: Yuri Vassiliev

Балтийский филиал Государственного центра современного искусства (Калининград, Россия) Директор: Елена Цветаева | Арт-директор: Евгений Уманский | Заместитель директора по организационным вопросам: Юлия Бардун | Заместитель директора по ремонту и эксплуатации зданий: Александр Зуенков Главный бухгалтер: Ирина Покрант | Кураторы: Данил Акимов, Дмитрий Булатов, Ирина Чеснокова Образовательные программы: Зинаида Шершун | Экономист: Ирина Соболева | Бухгалтер: Елена Малащенко PR-менеджер: Андрей Ефиц | Офис-менеджер: Галина Кузьмич | Дизайн: Юрий Васильев Техническая поддержка: Владимир Горбачев | Помощник арт-директора: Трофим Попов Baltic Branch of the National Center for Contemporary Arts (Kaliningrad, Russia) Director: Elena Tsvetaeva | Art director: Evgeny Umansky | Vice-director: Yulia Bardoun | Curators: Irina Tchesnokova, Dmitry Bulatov, Danil Akimov | Educational programs: Zinaida Shershun | Supply manager: Alexander Zuenkov Branch deputy controller: Irina Pokrant | Economist: Irina Soboleva | Accountant: Elena Malashchenko PR manager: Andrey Efits | Office manager: Galina Kuzmich | Designer: Yury Vassiliev Technical support: Vladimir Gorbachev | Assistant of the art director: Trofim Popov © Балтийский филиал Государственного центра современного искусства, 2015

© Baltic Branch of the National Center for Contemporary Arts, 2015


20.11.2015 – 05.12.2015 ОСКОЛКИ ВОЙНЫ Выставка Балтийский филиал Государственного центра современного искусства Мансарда казармы «Кронпринц» (Калининград) Организаторы: Государственный центр современного искусства (Москва) Балтийский филиал Государственного центра современного искусства (Калининград) при поддержке Министерства культуры Российской Федерации Партнеры: Немецкий культурный центр имени Гёте (Москва), Музей современного искусства (Варшава), Inter Media Art Institute (Дюссельдорф), галерея White Cube (Лондон), галерея Zak | Branicka (Берлин) Кураторы: Ирина Горлова, Елена Цветаева Координаторы: Наталья Герасина, Зинаида Шершун Художники: Мирослав Балка, Юрий Васильев, Йохен Герц, Наталья Зинцова, Хаим Сокол, Леонид Тишков, Марина Фоменко, Хуберт Черепок

SHATTERS OF WAR Exhibition Baltic Branch of the National Center for Contemporary Arts, mansard of Kronprinz barracks (Kaliningrad) Organized by: National Center for Contemporary Arts (Moscow, Russia), Baltic Branch of the National Center for Contemporary Arts (Kaliningrad, Russia) with the support from the Ministry of Culture of the Russian Federation Partners: Goethe-Institut (Moscow, Russia), Museum of Modern Art (Warsaw, Poland), Inter Media Art Institute (Dusseldorf, Germany), White Cube Gallery (London, UK), Zak | Branicka Gallery (Berlin, Germany) Curators: Irina Gorlova, Elena Tsvetaeva Coordinators: Natalya Gerasina, Zinaida Shershun Artists: Miroslaw Balka, Hubert Czerepok, Marina Fomenko, Jochen Gerz, Haim Sokol, Leonid Tishkov, Yuri Vassiliev, Natalya Zintsova ncca.ru/kaliningrad



Художественным проектом «Осколки войны», специально подготовленном для Калининграда и проходящем в экспериментальном выставочным зале ГЦСИ на мансарде в бывшей военной казарме «Кронпринц», которая, как и город Кёнигсберг, является историческим осколком, «свидетельством» наследия Второй мировой войны, кураторы через произведения современных художников из России, Германии и Польши представляют драматизм интонаций трагической истории ХХ века. Мирослав Балка, Юрий Васильев, Наталья Зинцова, Леонид Тишков, Хаим Сокол, Марина Фоменко и Хуберт Черепок, работающие на протяжении многих лет по собственной инициативе с темой войны и исторической памяти, предлагают зрителю увидеть конкретного человека и сопережить с ним его опыт войны и мира, победы и утраты, памяти и забвения через пересечение личных событий и глобальной истории. Для Государственного центра современного искусства, объединившего в данном проекте кураторов Москвы и Калининграда, проведение международной выставки «Осколки войны» также важно в связи с предстоящим открытием нового артпространства в бывшем военном комплексе. С 2003 года ГЦСИ занимается приспособлением и реставрацией помещений казармы «Кронпринц», памятника истории и культуры середины XIX века. Для сотрудников Центра завершение строительства в 2017 году – это красивая метафора, символизирующая капитуляцию бывшего военного объекта перед искусством. Елена Цветаева директор Балтийского филиала ГЦСИ The art project “Shatters of War” was prepared exclusively for Kaliningrad and took place in experimental exhibition space in the mansard of the former military Kronprinz barracks, which, like Koenigsberg, is a historical shatter itself, an “evidence” of the Second World War heritage. Curators intonate the dramatism of tragical history of the 20th century’s through the works of contemporary artists from Russia, Germany and Poland. Miroslaw Balka, Hubert Czerepok, Jochen Gerz, Marina Fomenko, Haim Sokol, Leonid Tishkov, Yuri Vassiliev, Natalya Zintsova, who for many years worked with the theme of war and historical memory on their own, offer to viewers to share the experience of war and peace, victory and loss, memory and forgetting at the intersection of personal events and global history. For the National Centre of Contemporary Arts, which involved in this project curators from Moscow and Kaliningrad, the international exhibition “Shatters of War” is also quite important in connection with the future opening of a new art space in the former military complex. Since 2003, National Centre for Contemporary Arts is engaged in renovation and restoration of the Kronprinz barracks, a cultural and historical monument from the middle of XIX century. For the team of the centre the end of renovation is a beautiful metaphor, symbolizing the capitulation of former military facility to art. Elena Tsvetaeva director of Baltic Branch of NCCA


Кураторы ИРИНА ГОРЛОВА Москва, Россия ЕЛЕНА ЦВЕТАЕВА Калининград, Россия Художники Польша МИРОСЛАВ БАЛКА ХУБЕРТ ЧЕРЕПОК Германия ЙОХЕН ГЕРЦ Россия ЮРИЙ ВАСИЛЬЕВ НАТАЛЬЯ ЗИНЦОВА ХАИМ СОКОЛ ЛЕОНИД ТИШКОВ МАРИНА ФОМЕНКО


Curators IRINA GORLOVA Moscow, Russia ELENA TSVETAEVA Kaliningrad, Russia Artists Poland MIROSLAW BALKA HUBERT CZEREPOK Germany JOCHEN GERZ Russia YURY VASSILIEV NATALYA ZINTSOVA HAIM SOKOL LEONID TISHKOV MARINA FOMENKO


ОСКОЛКИ ВОЙНЫ «Должно признать, что величайшие бедствия, терзающие культурные народы, суть последствия войны, а именно последствия не столько происходящей ныне или происходившей, сколько неослабевающего и даже беспрерывно увеличивающегося приготовления к будущей». Иммануил Кант, «Предполагаемые начала человеческой истории» Шесть лет войны унесли жизни десятков миллионов людей, разрушили тысячи городов, зарядив человечество ненавистью к врагам и недоверием к союзникам. Какие следы оставили на земле годы самой страшной из катастроф ХХ века — ​Второй мировой войны, четыре из которых прошли для нас под знаменем Великой Отечественной? За 70 лет после Победы выросло несколько поколений, для которых воспоминание о войне окрашено преимущественно героической интонацией. Ликование и гордость — ​чувства, не только справедливые и необходимые, но и несущие в себе стремление к новым победам. Военные победы невозможны без поражений, а, как показывает история, память побежденных иногда оказывается конструктивней памяти победителей. Выставка объединяет художников, для которых тема исторической памяти, «осколков» войны, оставивших следы как на карте Европы, так и в личной жизни людей, является одной из важнейших в творчестве. Название проекта поднимает основные вопросы, поставленные организаторами: как преломляются исторические события в современности. Выставка представляет «свидетельства» наследия Второй мировой войны, проявленные в произведениях художников через личные воспоминания и ассоциации, возникающие при соприкосновении со страницами семейной истории, местами, образ которых искажен войной, датами, которые связаны с переломом в жизни целых стран и отдельных людей. Мирослав Балка и Йохен Герц, Юрий Васильев и Наталья Зинцова, Леонид Тишков и Хаим Сокол, Марина Фоменко и Хуберт Черепок не воспроизводят историю военных сражений, но визуализируют травмы, нанесенные войной человечеству. Мигающая тревожным красным светом неоновая надпись Хуберта Черепка «Человек/Злой век» предупреждает, что на выставке «Осколки войны» не прозвучат победные фанфары. Фильм Марины Фоменко составлен из кадров хроники 1939-го года, первого года одного из самых трагических периодов новейшего времени, когда на мир обрушилось дремлющее в человеке зло. За несколько минут перед нашими глазами проходит год парадов и празднеств, открытий и торжеств, оборвавшихся катастрофой, преддверие которой маркировано мирными людьми, в какой-то момент надевающими на головы противогазы. Лица сменяются масками, придающими человеческому облику инфернальный вид. Таким же, вылепленным в преисподней, кажется лицо немецкого офицера Франца Зухомеля, рассказывающего о механизмах работы газовых камер. Примитивный — ​ вновь и вновь повторяющееся на экране монитора слово — ​маленький фрагмент, вырванный художником Мирославом Балкой из фильма Клода Ланцмана «Шоа». Оно становится синонимом отношения нацистов к людям, которые подвергаются уничтожению. «Дезинфекция» — ​надпись, увиденная Хаимом Соколом на двери душевой одного из лагерей для военнопленных. «Дезинфекция» осуществлялась путем убийства миллионов, причисленных к нечистым расам и народам. Что может послужить оправданием подобному страшному преступлению человека против человека? И должны ли мы хранить о нем болезненную память? Память жива, пока она основана на чувстве причастности, утверждает немецкий художник Йохен Герц, автор самых необычных монументов против нацизма, установленных в разных странах Европы. Это не монументы победы, прославляющие великих людей и героические подвиги, но памятники, посвященные жертвам, памятники, которые заставляют помнить. Помнить, какое количество людей погибло в маленьком польском городке Хелмно, жители которого знают лишь, что в общем числе жертв «была какая-то четверка», мелькающая в фильме Мирослава Балки как метафора беспамятства. Помнить, как меняет свой цвет белоснежный мирный пейзаж, на который смотрит сквозь красное стекло персонаж Юрия Васильева. Тысячи людей на свитках Леонида Тишкова, растекаясь бесконечными потоками, сливаются в плотную массу. Среди этих тысяч — ​отец художника, пропавший без вести в начале Великой Отечественной. Идущий по полю с поднятыми вверх руками художник «примеряет на себя» состояние попавшего в немецкий плен отца. Память должна питаться не только гордостью, но и горечью. Единственный установленный на выставке монумент герою — ​маленький оловянный солдатик Натальи Зинцовой. Увеличенные в сотни раз лица «умерших за Родину» безымянных солдат показывают, как ускользает, размывается вместе с памятью их образ. Осколки войны разлетелись по миру. Осколок «зеркала троллей» из сказки Андерсена искажает не только зрение, но и видение, приводя к оледенению сердца. Осколки войны могут стать такими же кусочками льда, превратившись в конце концов в новое смертоносное оружие, но могут и должны колоть и ранить сердце, чтобы Вторая мировая война не стала для нас одной из многих пронумерованных войн полузабытого прошлого и одной из будущих мировых войн. Разбросанные по разным странам Европы и отдельным семьям, осколки войны впиваются в тело и в сознание современности, и важно ощущать причиняемую ими боль сегодня, когда мир раздирают новые войны. Ирина Горлова


SHATTERS OF WAR “One must concede that the greatest ills that afflict civilized peoples are brought upon us by war, albeit not so much by the actual past or present war, but rather by the never subsiding and even ever increasing arming for a future war.” Immanuel Kant, “Conjectural Beginning of Human History” Six years of war took lives of tens of millions people, destroyed thousands of cities, loading humanity with hatred to enemies and disbelief to allies. Which traces left on Earth the years of the most terrible catastrophe of XXth century – the Second World War, four years of which passed for us under the name the Great Patriotic War? During the 70 years after the victory a few generations grew up, for whom memories of war are coloured mainly by heroic intonations. Exultation and pride are feelings which are not only fair and necessary, but the ones which also bring in themselves urge towards new victories. Military victories are impossible without defeats, but as the history shows, memory of defeated sometimes proves to be more constructive than memory of victors. An exhibition brings together artists for whom the theme of historical memory, of war “shatters” which left traces not only on the map of Europe, but also in private lives, is extremely important in their output. The name of the project evokes a problem of interpretation of historical events in the present. The exhibition presents “evidences” of WWII heritage through memories and associations, which arise in artists’ works after a contact with pages of family history, with places, whose images were distorted by war, and dates connected with turning points in the life of the countries and its people. Miroslaw Balka, Hubert Czerepok, Marina Fomenko, Jochen Gerz, Haim Sokol, Leonid Tishkov, Yuri Vassiliev and Natalya Zintsova do not reenact the history of military battles, but visualize traumas of war. Blinking in alarming red color, neon letters of Hubert Czerepok’s work C_ZLOWIEK (Man / Evil Century) warn that at the exhibition you won’t hear triumphal fanfares. Marina Fomenko’s film is composed from the stills of the reel chronicles dated 1939, the first year of the most tragic periods of new times, when the evil sleeping in human brought down on the world. For a few minutes before our eyes passes the year of parades and festivities, openings and celebrations, suddenly interrupted by catastrophe, at whose threshold peaceful people put gas masks on their faces at some point. Faces get changed by masks, which gives to human appearance an infernal look. The face of German officer Franz Suchomel, speaking of mechanisms behind the work of gas cameras, looks the same, as if cast in hell. Primitive – ​the word repeating again and again on the screen – ​is a little fragment torn by the artist Miroslaw Balka from the film “Shoah” by Claude Lanzmann. It becomes a synonym for the Nazi’s attitude to the people getting exterminated. “Desinfection” is a sign spotted by Haim Sokol on the doors of shower room in one of the camps for war prisoners. “Desinfection” was carried out by killing millions counted among unclean races and nations. What can justify such a horrible crime of people against people? And should we save the painful memory of it? The memory is alive until it’s based on the sense of belonging, says German artist Jochen Gerz, author of the most unusual monuments against Nazism erected in different countries of Europe. These are not the monuments to victory, which glorify great people and heroic deeds, but monuments dedicated to victims, monuments which make one remember. To remember how many people died in little Polish town Chelmno, whose inhabitants only know that total of victims “had a four in it”, a number flickering in Miroslaw Balka’s film as a metaphor of forgetfulness. To remember how changes color of a snow-white peaceful landscape, at which protagonist of Yuri Vassiliev’s work looks through the red glass. Thousands of people on the scrolls of Leonid Tishkov run in endless streams, merging into a dense mass. Among these thousands of people is father of the artist, who missed in action in the beginning of The Great Patriotic War. Walking through the field with his hands up, the artist “puts on” himself the condition of his father taken prisoner by Germans. The memory should feed not only on pride, but also on bitterness. The only monument to the hero in the exhibition is the little tin soldier by Natalya Zintsova. Enlarged hundreds times, faces of nameless soldiers who “died for homeland” show how their image escapes, blurs out along with memories. Shatters of war scattered around the world. A shatter of troll mirror from Andersen’s fairytale distorts not only the vision but also the view, making heart freeze. Shatters of war may become these very pieces of ice, which in the end will turn into new lethal arms, but also may (and should) sting and wound one’s heart so that the Second World War wouldn’t become for us one of the many numbered wars of half-forgotten past and one of the future world wars. Shatters of war, dispersed in all European countries and families, pierce body and conscience of today, and it’s crucially important to feel the pain caused by them nowadays, when the world is torn away by new wars. Irina Gorlova


МИРОСЛАВ БАЛКА / Польшa

Я помню, там была какая-то четверка. Видео, 15’48”, 2008 Предоставлено Музеем современного искусства, Варшава

MIROSLAW BALKA / Poland I Knew It Had 4 in It. Video, 15’48”, 2008 Courtesy of Museum of Modern Art, Warsaw

«I Knew It Had 4 in It» была создана под впечатлением от одного из эпизодов фильма Клода Ланцмана «Шоа». Среди собеседников режиссера – ​фрау Михельсон – ​свидетель массового убийства евреев в маленьком польском городке Хелмно-на-Нере. В конце разговора режиссер спрашивает героиню о том, помнит ли она, сколько человек погибло в годы войны в удаленном от основных мест сражений, «мирном» Хелмно. Фрау Михельсон затрудняется с ответом, говоря: «Сорок или четыреста тысяч …я помню, там была какая-то четверка». В работе Балки в кадре остается лишь опрокинутая цифра на белом фоне. Камера, приближаясь к предмету изображения, размывает очертания «четверки», оставляя марево пустого белого поля. Исчезновение и возвращение цифры становятся метафорой человеческой памяти, выхватывающей из прошлого отдельные эпизоды. Балка, называющий себя «постсвидетелем», характеризует эту работу как «эссе о памяти и забвении», настаивая на «ответственности и обязанности» помнить, как бы ни были страшны образы воспоминаний. “I Knew It Had 4 in It” was created under the impression from one of the episodes of the film “Shoah” by Claude Lanzmann. Among the persons director was talking to was Frau Michelson, a witness of mass killing of Jews in a little Polish town Chelmno nad Nerem. In the end of the talk director asks her if she remembers how many people died in the years of war in the “peaceful” Chelmno, remoted from the principal battlefields. Frau Michelson finds it difficult to answer, saying: “40 or 400 thousands… I knew it had a four in it”. What’s left in Balka’s work is only overturned number on the white background. Camera, getting closer to the depicted object, blurs the outlines of “four”, leaving a haze of empty white field. Disappearance and return of the number become a metaphor for human memory which takes separate episodes out of the past. Balka, who calls himself a “post-witness” characterizes this work as “an essay about memory and forgetting”, insisting on “responsibility and duty” to remember no matter how terrible the images of memories are.



МИРОСЛАВ БАЛКА / Польша Примитивный. Зацикленное видео, 3’, экз. 1/2, 2008 Предоставлено галереей White Cube, Лондон

MIROSLAW BALKA / Poland Primitive. Video loop, 3’, Copy 1/2, 2008 Provided by White Cube Gallery, London

В основе работы Мирослава Балки – ​переснятый с экрана телевизора трехсекундный фрагмент из документального фильма Клода Ланцмана «Шоа» (1985), показанного Польским центральным телевидением в 2008 году. Один из разделов девятичасового повествования о нацистских лагерях смерти, построенного на интервью с участниками событий, посвящен находящемуся в 80 километрах от Варшавы концлагерю Треблинка. Внимание художника привлекло интервью, взятое Ланцманом у офицера СС Франца Зухомеля. Режиссер нарушил условие согласившегося на беседу, но отказавшегося от съемки Зухомеля, установив в комнате скрытую инфракрасную камеру и включив результат записи в фильм. Из монолога Зухомеля Мирослав Балка «выхватывает» одно, постоянно повторяющееся слово – ​«примитивный». Рассказывая о принципах функционирования газовых камер, Зухомель определяет этим словом Треблинку, называя лагерь «примитивным, но очень эффективным конвейером смерти». Для Балки слово «примитивный» стало синонимом отношения палачей к обреченным на гибель людям. Пользуясь «единственной формой монтажа», которую признает художник, а именно «умением выделить тот единственный фрагмент», который обретает особое значение, Мирослав Балка предъявляет зрителю «трехмерный» «образ Зла». Повторяющийся кадр, в котором «теряется начало и конец», демонстрирует предельно приближенное к камере лицо монотонно произносящего одно и то же слово Зухомеля, глаза которого скрывает образованная помехами на телеэкране черная полоса. Miroslaw Balka’s work is based on a 3-second long fragment from a documentary film “Shoah” (1985) by Claude Lanzmann shown at Polish Central Television in 2008, re-recorded from a TV screen. One of the parts of 9-hour long narration about Nazi death camps based on the interviews with witnesses of these events, is dedicated to the concentration camp Treblinka situated in 80 kilometres from Warsaw. The artist drew his attention to the interview of SS officer Franz Suchomel taken by Lanzmann. The director violated the agreement imposed by Suchomel, who agreed to talk on the condition of not being filmed, by installing a hidden infrared camera in the room and including this record in the film. From Suchomel’s monologue Miroslaw Balka takes one word, repeating itself all the time – ​“primitive”. Speaking of principles behind the operation of gas cameras, Suchomel defines Treblinka by this word, calling the camp as “primitive but effective production line of death”. For Balka, the word “primitive” becomes a synonym for the attitude of executioners to the people doomed to death. Using “the only form of сutting” which the artist recognizes, namely “the ability to choose this only fragment” which acquires a special meaning, Miroslaw Balka presents to the viewer “three-dimensional image of Evil”. Repeated sequence in which “beginning and the end lose itself”, demonstrates the face of Suchomel extremely close to the camera, monotonously pronouncing one and the same word, his eyes hidden by black stripe formed by TV screen noise.



ХУБЕРТ ЧЕРЕПОК / Польша Ч(З)ЛОВЕК. Инсталляция, неон, 140х180 см, 2009 Предоставлено галереей Zak|Branicka, Берлин

HUBERT CZEREPOK / Poland C_ZLOWIEK. Installation, neon, 140х180 см, 2009 Courtesy of Zak|Branicka Gallery, Berlin


Хуберт Черепок так описывает историю создания произведения: «Идея возникла случайно, в поезде. Девушка, сидевшая рядом со мной, читала книгу с названием «Czlowiek…» (я не могу припомнить название полностью). Время от времени ее рука закрывала буквы в слове «CZLOWIEK» (польск. человек) так, что в один момент слово «ZLO» (польск. зло) стало видимым. Чистое совпадение». Петр Стасёвски, директор Гданьской городской галереи, комментируя работу художника, также обращает внимание на своеобразную игру слов. «Надпись можно прочитать как CZLOWIEK – ​человек, но также и ZLO WIEK – ​з лой век. Хуберт Черепок любит работать с историей XX века, возможно, эта игра слов посвящена связи между человечеством и проблемами прошлого века: политическими, военными и др.». В своих работах Хуберт Черепок исследует связь между вымыслом и истиной, рассказывая истории средствами графического рисунка, живописи, фото, инсталляции и видео. Художника интересуют скорее не факты, а их мутации, формальные и семантические трансформации. Его работы касаются тем войны, искажения истории, заключения, власти, медиа, необычных явлений, таких как НЛО, музейных институций и состояния художественной сцены в Польше. That’s how Hubert Czerepok describes the story behind this work: “The idea occurred to me by accident, while in train. A girl who sat beside me, was reading a book called “Czlowiek…” (I can’t remember the whole title). From time to time her hand was covering letters in the word “CZLOWIEK” (“man” in Polish) so that in a moment a word “ZLO” (“evil” in Polish) became visible. Pure coincidence”. Piotr Stasiowski, director of Gdansk city gallery, commenting on thr artist’s work, also draws attention to this original word play. “The inscription can be read as CZLOWIEK – ​man, but also as ZLO WIEK – ​evil century. Hubert Czerepok loves to work with the history of the 20th century, probably this word play is dedicated to the link between humanity and the problems of the past century: political, military, and so on.” In his works Hubert Czerepok explores the connections between fiction and historical events, telling his stories by means of drawing, painting, photography, installation and video. It is not the facts themselves that interest the artist, but rather their mutations, formal and semantic transformations. His works consider themes of war, distortion of history, imprisonment, power, media, peculiar events like UFO sightings, the institution of the museum and the state of the art world in Poland.


ЙОХЕН ГЕРЦ / Германия

Маленькое время. Цветной фильм, 14’58”, 2000 Вклад в многолетнюю дискуссию об установке памятника убитым евреям Европы Производство: Михаэль Мушнер и Tigerfilm Предоставлен Inter Media Art Institute Dusseldorf, демонстрируется при поддержке Немецкого культурного центра им. Гёте в Москве

JOCHEN GERZ / Germany

Die kleine Zeit / Small Time. Color film, 14’58”, 2000 A contribution to the many years of discussion on building a monument to the killed Jews of Europe Produced by Michael Muschner and Tigerfilm Courtesy of Inter Media Art Institute Dusseldorf with support of Goethe-Institut in Moscow

Можно с уверенностью утверждать, что ни одно произведение искусства ХХ века не породило таких горячих общественных дискуссий, какие вызвал берлинский памятник убитым евреям Европы. Ни один проект так не ждали и так не отвергали, не планировали вновь и вновь, и не отклоняли снова. Фильм – ​попытка осмысления событий, которым памятник посвящен, стремление найти им соразмерное воплощение. Каким бы безнадежным это ни казалось, мы все равно должны эту попытку сделать. Йохен Герц пригласил членов Берлинской художественной академии принять участие в съемках фильма в рамках их осенней встречи в 1998 году. Архитекторы, режиссеры кино и театра, писатели, музыканты, художники, искусствоведы, танцовщики – ​всего 62 представителя всех отделений академии согласились ответить на один и тот же неизменный вопрос Герца. Вот этот вопрос: «Если бы памятник убитым евреям Европы, как и любое произведение искусства, позволял бы вам высказаться, был бы выражением ваших чувств, а не фактом истории, их вызвавшим, что бы сказали вы, каким бы было ваше слово?» Увидев напряжение, вызванное желанием и одновременно неспособностью дать ответ, Герц решил не использовать в фильме ни единого слова. Любые высказывания, какими бы серьезными и ясными они ни были, бессмысленны рядом с событиями, которые они не в состоянии описать. Попытки найти адекватную форму и ответственность за еще не построенный памятник побуждают отказаться от речей, от привычки говорить и слушать. Царящее в коротком фильме молчание – ​маленькое время – ​язык, более понятный всем, чем столь почитаемые нами слова. Могут ли люди говорить за погибших, за тех, кто умолк навеки? Могут ли они говорить с ними или о них? Беззвучно сменяющиеся лица гораздо выразительнее свидетельствуют о смысле задачи, о невозможности ее решить, чем все слова в мире. One can say for sure that no other artwork of the 20th century caused such a heated discussion as the monument to the killed Jews of Europe in Berlin. No other project was expected and declined, then planned again and again, and declined once more. This film is an attempt to interpret events to which this monument is dedicated, an urge to find commensurate embodiment for them. However hopeless it may seem, we should make this attempt anyway. Jochen Gerz invited members of the Academy of Arts of Berlin to take part in the filming during their meeting in autumn of 1998. Architects, film and theatre directors, writers, musicians, artists, art critics, dancers – ​62 representatives of all academy departments in total agreed to answer one and the same invariable question of Gerz. Here is this question: “If the monument to all the killed Jews of Europe, as every artwork, would let you speak up, would be an expression of your feelings, and not a fact of history which caused them, what would you say, what would be your word?” Seeing the tension caused by desire and at the same time failure to give answer, Gerz decided not to use any single word in the film. Any statements, however serious and clear, were senseless to events which they were not capable to describe. Attempts to find an adequate form and responsibility for a monument not built yet make one to reject the speeches, the habit to speak and to listen. Silence reigning in this short film – ​small time – ​is a language understood by everyone, unlike the words, so esteemed by us. Can people speak for dead, for those who are silent forever? Can they speak with or about them? Faces, changing without sound, witness more expressively the sense of the problem, impossibility to solve it than all the words in the world.



ЮРИЙ ВАСИЛЬЕВ / Россия

RUSSIAN RED: Попытка реконструкции. Инсталляция, 2015 Собственность автора

YURY VASSILIEV / Russia

RUSSIAN RED: Attempt of Reconstruction. Installation, 2015 Courtesy of the artist Через осколок красного стекла человек прицельно смотрит сквозь традиционный русский пейзаж: на лице застывает маска первобытного ужаса, белоснежная рябь наливается кровью, в мерцании послеобразов симулируется драматургия театра военных действий. Динамика наступления и отступления взгляда рождается из статичности наблюдения, на разрезе стекла, одновременно проецирующего цвет и стягивающего его на поверхности, подобно представлениям средневековых ученых, веривших, что телескоп очищает небосвод от скверны. Работа является частью продолжающегося проекта «Русский красный», начатого Юрием Васильевым в 2001 году. Художник превращает красный цвет в метафору, отсылающую к коллизиям ХХ века, когда драматизм интонаций красного, как символа жизни и смерти, сменил вектор концентрации от красного «красивого» (Красная площадь) и цвета жизни, жертвенности и героизма (древнерусская иконопись), к знаку трагических предзнаменований («Красный квадрат» К. Малевича), революционных настроений и преобразований (русский конструктивизм), впоследствии идеологически окрашенному 70-летней эпохой построения коммунизма. В «русском красном» Юрий Васильев соединяет всю сложность противоречий многополярного мира и человеческого духа через крах тоталитарных утопий, потерю ориентиров и трудность обретения новой идентичности. Through the shatter of red glass man aims through traditional Russian landscape: the mask of primordial horror hardens on the face, snow-white ripple becomes bloodshot, flickering afterimages simulate the dramaturgy of the theatre of war. Dynamics of attacking and retreating look born out of statical observation, on the glass cut which projects color and retracts it at the same time, reminding about medieval scientists who believed that telescope clears the sky out of filth. The work is a part of ongoing project “Russian Red”, started by Yuri Vassiliev in 2001. The artist transforms red color into a metaphor, which alludes to the collisions of the 20th century, when dramatism of red intonations as symbols of life and death, changed from “beautiful” red (Red Square), red of life, sacrificiality and heroism (Old Russian icon-painting) to the sign of dramatic premonitions (The Red Square by K. Malevich), revolutionary moods and transformations (Russian constructivism), which were then ideologically colored during 70 years epoch of building communism. In “Russian Red” Yuri Vassiliev combines all the complexity of the multipolar world and human spirit through the fall of totalitarian utopias, loss of orientation and difficulty of finding new identity.



ЮРИЙ ВАСИЛЬЕВ / Россия Роща. Видео, 2001 Собственность автора

YURY VASSILIEV / Russia Wood. Video, 2001 Courtesy of the artist


…Именно благодаря своей открытой беззащитности они так и зовут русскую душу и руку к лихому делу, к магическому оргиастическому насилию. И самое существенное, береза принимает это, не выглядит после насилия ни глупо, ни странно, превращается в русский символ. В среду березовой рощи, в это воплощение чистоты и тишины, прохлады и покоя, художник внес красный цвет. На видео белые березы являются из белого же зимнего холодного фона. Красный является как кровь, как огонь, но образует с березами не диссонанс, а устойчивую эмблематическую пару: белое и красное. Русскую березу можно представить себе без зелени, именно без зелени как белое и черное, как светлое серебристую древесину, звонкую и колкую, особенно жарко пылающую в печи. Она словно создана для перехода в алый жар. Это оргиастическая сторона феномена не совпадает с лирической стороной воплощенной в женственной роще, аллее, в плакучих и кладбищенских березах-девах и березах-старухах. Сама березовая зелень, березовая каша говорят о жаре, бане, оргии… …Owing exactly to their undisguised defenselessness they challenge the Russian soul and hand to the dashing action, magic orgy violence. And the most essential is that the birch accepts it, doesn’t look either absurd or strange, and turns into the Russian symbol. The artist brought the red color into the birchgrove environment, the embodiment of purity and tranquility, of coolness and quietness. On video the white birches come out of the white winter cold background. Red appears as blood, as fire, still forming not a dissonance together with the birches, but a steady emblematical pair of white and red. Russian birch can be imagined without greenery, right without greenery like white and black, like light silvery wood, clinking and cleavable, blazing especially hot in stove. It seems as if created for the transition into scarlet heat. This orgy side of the phenomenon doesn’t coincide with the lyrical side embodied in the feminine grove, alley, weeping and cemetery birchmaidens and bircholdwomen. The birch greenery itself, the birchrod is reminiscent of heat, bathhouse and orgy.


НАТАЛЬЯ ЗИНЦОВА / Россия Моя оборона. Инсталляция, 2013-2015 Собственность автора

NATALYA ZINTSOVA / Russia My Defence, Installation, 2013-2015 Courtesy of the artist

Не знаю, во что сейчас играют дети, а мы играли в войну. У тех, кто родился в 70-е, война, как ни странно, прочно живет в подсознании. Наше патриотическое воспитание было основано на идее жертвенного подвига, на формуле «умереть за Родину». И мне даже кажется, что мы все и умерли за Родину – ​тогда же, в детстве, но только в своих фантазиях, в своем воображении. Сейчас это чувство невозможно переживать так, как тогда – ​как готовность и мечту о великой жертве. Оно трансформировалось во что-то другое – ​не только и не столько в ностальгию. Скорее в жалость к тем нам, которых не стало, в тоску по утрате собственной невинности, детской способности верить в идеал. Моя линия обороны проходит где-то между абсолютной верой ребенка и опытом взрослого. Я хочу сохранить то детское чувство. И считаю необходимым защищать его внутри себя. Оловянный солдатик в моих работах – ​как рядовой этого сопротивления. Как воплощение идеи стойкости, верности и прямоты. I don’t know which games children play these days, but we played war. In those who were born in the 70s, strange as it may seem, war still lives in subconscious. Our patriotic education was based on the idea of self-sacrificial exploit, on the “die for homeland” formula. It even seems to me that all of us died for homeland – back then, in the childhood, but only in our fantasies, our imagination. Now this feeling transformed into something else – not only and not so much into nostalgia. But rather into pity for us, those who are no more, into longing for our lost innocence, childish ability to believe in ideal. My defence line passes somewhere between absolute faith of child and experience of adult. I want to save that childhood feeling. And I think it’s necessary to protect it inside oneself. Tin soldier in my works is like a private of this resistance. Like an embodiment of idea of firmness, fidelity and straightforwardness.



ХАИМ СОКОЛ / Россия Дезинфекция. Неон, 150х20 см, 2011 Собственность автора

HAIM SOKOL / Russia Desinfection. Neon, 150x20 cm, 2011 Courtesy of the artist

У войны есть форма. Это столкновение армий, противостояние экономик, это смерть, страдания, пот, кровь, грязь, это героизм и трусость, боль и ужас. У войны есть содержание. Это то, во имя чего люди готовы умирать и что не менее важно, во имя чего они-мы готовы убивать. Иными словами, это ценности, с которыми у разных людей связано представление о счастье. Война – ​это всегда борьба за счастье. Конечно, механически разделить форму и содержание невозможно. Но, к сожалению, наша память склонна в большей степени удерживать формальную сторону событий. История предстает перед нами в виде цифр, фактов, дат, описания технологий. Или как панорама человеческих судеб, эмоций, страданий, любви, ненависти. В любом случае война воспринимается как нечто завершенное, фиксированное и удаленное во времени. История становится мифом. А победа или поражение сами по себе превращаются в ценности, на основе которых зарождаются национальная гордость и ресентимент. Они в свою очередь становятся содержанием следующих войн. Печальная правда любой войны, однако, заключается в том, что на уровне содержания она продолжается еще очень долгое время после формального прекращения военных действий. Особенно Вторая мировая, как наиболее близкая к нам по времени. Прежде всего война живет в языке, а значит, в способе описания и структурирования мира. Свою задачу, как художника, я вижу в обнаружении тех ключевых понятий, который складываются в содержание войны. Одним из таких понятий является «чистота», которой я посвятил серию работ. Чистота – ​понятие с одной стороны чрезвычайно телесное. Поддерживая чистоту, мы боремся со энтропией, а значит, со смертью. Поэтому одним из способов низвести человека до животного состояния в нацистских концлагерях было предельное ограничение возможности соблюдать личную гигиену. Примо Леви в своей книге об Освенциме «Человек ли это?» пишет о том особом запахе бесконечно долго немытого тела и нестиранной одежды, который источали все заключенные. Поэтому во время экскурсии в бывший лагерь для военнопленных Маутхаузен в Австрии меня так поразила надпись «Desinfection» на дверях душевой. Поразила, увы, не сама по себе, а той тщательностью и даже изяществом, с которыми были выведены буквы. Слова «дезинфекция, дератизация, дезинсекция» стали синонимами-эвфемизмами истребления людей. Это укоренилось в языке и стало общим местом культуры. Поэтому я воспроизвожу ту надпись в неоне. Как рекламный слоган. С другой стороны, испокон веков в западной культуре чистота принадлежала не столько и не только к семантическому полю гигиены и медицины, сколько к сфере духовной. Чистота неизменно ассоциируется с непорочностью, верой, с кровью, традицией, высокой культурой, с красотой, а позднее с порядком. Ей традиционно соответствует белый цвет. Чистота противопоставляется грязи, греху, пороку, кровосмешению, хаосу, темным силам и черному цвету. По сей день люди готовы убивать за чистоту крови, расы, нации. Об этом моя работа «Чисто (Clean hands save life)». В итоге чистота телесная и духовная слились в единое целое в тот момент, когда душевая стала газовой камерой. Но как после этого сегодня произносить без содрогания слово «чисто»? Язык безнадежно дискредитирован. Язык вообще, не только немецкий. В русском языке словами «белый вагон» обозначили массовую погромную антимигрантскую акцию, а «чистый город» – ​название серии рейдов в Москве по «выкуриванию» мигрантов из подвалов и нелегальных квартир. Об этом моя поэма «Rein und Zeit» на немецком языке, составленная из выражений со словом «чисто». Итак, история войны не закончена. Она продолжается в нас, в нашем языке, в нашей повседневности. Ангел истории пишет ее на грязных половых тряпках. Эта летопись насчитывает уже многие тома. Но это лишь краткое содержание.



ХАИМ СОКОЛ / Россия

Чисто (Clean hands save lives / Чистые руки спасают жизнь). Слайд-шоу, 5'5”, 2010 Собственность автора

HAIM SOKOL / Russia

Rein (Clean hands save lives). Slide show, 5’5”, 2010 Courtesy of the artist

The war has its form. It’s a clash of the armies, confrontation of economies, it is death, suffering, sweat, blood, dirt, it is heroism and cowardice, pain and horror. War has its content. This is in name of what people are ready to die and, what is no less important, in name of what they-we are ready to kill. In other words, these are values which different people connect with idea of happiness. War is always a struggle for happiness. Of course, to separate form and content mechanically is impossible. But, unfortunately, our memory is inclined to retain mostly formal side of events. History appears before us in the form of numbers, facts, dates, descriptions of technologies. Or as a panorama of people’s destinies, emotions, sufferings, love, hate. In any case, war gets perceived as something completed, fixed and remote in time. History becomes a myth. And victory or defeat turn into values by themselves, on the basis of which national pride and ressentiment get born. They, in their turn, become a content of next wars. The sad truth of every war, though, lies in the fact that on the level of content it lasts during a very long time after formal armistice. Especially Second World War, as the closest one to us in time. First of all, war lives in language, and, therefore, in the way of description and structuring of the world. I see my goal as an artist, is to find out these key notions, which shape together contents of war. One of such notions is “cleanness” to which I dedicated the series of works. Cleanness is, from one hand, is very bodily notion. Keeping the cleanness, we fight with entropy and, therefore, with death. That’s why one of the ways to reduce human to an animal condition in Nazi concentration camps was an ultimate restriction of possibility to keep personal hygiene. Primo Levi in his book “If This Is a Man” writes about this distinct smell of body and clothes, unwashed for infinitely long, which all the prisoners exhaled. That’s why during a guided tour to the former camp for war prisoners Mauthausen in Austria I was so astonished by words “Desinfection” on the doors of shower room. Astonished, alas, not by the words themselves, but by thoroughness and even elegance of the letters crafted. Words “disinfection, “deratisation”, “desinsection” became euphemisms for extermination of people. This has rooted in language and became a commonplace of culture. That’s why I reproduce this sign in neon. As an advertising slogan. On the other hand, since the beginning of Western culture cleanness belonged not only and so much to the semantic field of hygiene and medicine, but rather to spiritual sphere. Cleanness is permanently associated with purity, faith, blood, tradition, high culture, beauty, and later with order. It traditionally corresponds to white color. Cleanness is opposed to dirt, sin, vice, incest, chaos, dark forces and black color. To present day people are ready to kill for cleanness of blood, race, nation. That’s what my work “Rein (Clean hands save lives)” is about. As a result, bodily and spiritual cleanness merged into a single whole in the moment when shower room became gas camera. But how to pronounce word “clean” without shudder after all that today? Language is discredited without hope. Language itself, not only German. In Russian words “white wagon” defined massive anti-immigrant pogroms and “clean city” is the name for series of raids in Moscow to “smoke out” immigrants from basements and illegal flats. This is what my poem in German “Rein und Zeit” is about, composed from expressions with word “clean”. So, the history of war has not finished. It continues in us, our language, our daily routine. Angel of history writes it down on filthy rags. This chronicle counts many volumes already. But that’s only a summary.



ХАИМ СОКОЛ / Россия

Бешенство 1. Объект, 30 см, папье-маше, мех, солдатики, 2010 Собственность автора

HAIM SOKOL / Russia

Hydrophobia1. Object, 30 cm long, papier-machе, fur, tin soldiers, 2010 Courtesy of the artist



ХАИМ СОКОЛ / Россия

Rein und Zeit. Инсталляция, видео-поэма, керамический кролик – подставка под туалетный ерш, книги из грязных половых тряпок, размеры варьируются, 2011 Собственность автора

HAIM SOKOL / Russia

Rein und Zeit. Installation, video poem, ceramic bunny toilet brush holder, books from filthy rags, variable dimensions, 2011 Courtesy of the artist



ЛЕОНИД ТИШКОВ / Россия Коврик из прошлого. Инсталляция, 2015 Собственность автора

LEONID TISHKOV / Russia Rag from the Past. Installation, 2015 Courtesy of the artist

Весной 1941 года моя мать и отец поженились, отец был направлен на военную службу в Белую Церковь, на Украину, мать приехала к нему по его зову, так как там, как он писал: тепло, яблони цветут и не голодно. Но началась война и отца сразу призвали. Мать отправилась обратно на Урал, на поездах, под бомбежки. Отец в первые дни войны был захвачен в плен германскими войсками и помещен в концентрационный лагерь. В плену он пробыл всю войну, мать ничего не знала о его судьбе пять лет. Отец вернулся неожиданно, осенью 1945 года, боялся прийти сразу домой, пришел сначала к свояку Ивану, спросить, как его жена, ждет ли еще его, ведь прошло почти пять лет разлуки, и он считался без вести пропавшим. Я решил соединить в этой работе забвение памяти и воссоединение родителей после многих лет, прошедших с тех трагических событий: напечатал портреты отца и матери, сделанные за неделю до начала войны, на легкой ткани, когда они еще были вместе, потом разорвал их на ленты, как это делала мать, когда вязала коврики, сначала одну, потом вторую, до середины. Разделенные между собой, отец и мать летят над землей, ленты скручиваются в клубки, соединяясь, превращаются мной при помощи материнского крючка в коврик. И этот коврик становится метафизическим пространством памяти, в котором растворяются и соединяются два человека, разделенные трагедией войны. Становясь почти невидимым образом пережитого, он не имеет лица, он безымянен, как утраченная память, которая теперь преобразилась в уютный, потерявший цвет коврик, приносящий покой и надежду. In the spring of 1941, my mother and father married, father was directed to do his military service to Belaya Tcerkov, to Ukraine, mother came to him at first whistle, because, as he wrote, it’s warm there, apple trees blossom and it’s not hungry. But then started the war and father was drafted right away. Mother went back to Ural, by trains, under bombing. In the first days of war father was taken prisoner by German troops and placed into concentration camp. He spent all the war in captivity, mother didn’t know anything about his fate for five years. Father got back unexpectedly, in autumn 1945, he was afraid to come back home right away, at first he visited his brother-in-law Ivan to ask how his wife was doing, if she still waited for him, since almost five years of living apart passed, and he was considered missing person. In this work I decided to juxtapose oblivion and reunion of parents after many years since these tragic events: I printed on the light fabric portraits of father and mother made one week before the war started, when they were still together, then torn them to ribbons the way my mother did when she knitted rugs, one at first, then the next one, up to the middle. Separated between themselves, father and mother fly above the earth, ribbons roll themselves into balls, connecting, turned by me to rug with the help of mother’s crochet. And this rug becomes the metaphysical space of memory, in which dissolve and unite two men, separated by tragedy of war. Becoming almost invisible image of lived, it doesn’t have face, in has no name like lost memory, which now turned into cozy rug out of colour, which brings calm and hope.



ЛЕОНИД ТИШКОВ / Россия

Умань. Бумага, тушь, гуашь, 4 части, 260х80 см каждая, 2015 Собственность автора

LEONID TISHKOV / Russia

Uman. Paper, Indian ink, gouache, in 4 parts, 260х80 cm each, 2015 Courtesy of the artist Совсем недавно, готовясь очередной раз показать свою работу «В поле моего отца», я решил проверить, где точно находится то поле, на котором мой отец попал в плен и вдруг наткнулся в Интернете на справку НКВД, касающуюся военной судьбы моего отца. В ней было указано, что командир взвода политрук Александр Иванович Тишков, 1912 г. р. попал в немецкий плен 10 августа 1941 года у села Подвысокое. И тогда я узнал, что это то самое место в Кировоградской области, вошедшее в историю как Уманский котел, в котором были окружены 6-я, 12-я и 26-я армии Южного и Юго-Западного фронта, погибли десятки тысяч и сотни тысяч были пленены наступающими немецкими войсками. Эта трагедия была скрыта от советского народа, все, кто выжил в этом аду, вернулись из плена и были обязаны не распространяться о тех событиях. Из-за ошибок командующего Южным фронтом армии оказались в двойном кольце немецких дивизий. Командование армий пыталось вырваться из окружения на танках, а весь средний, младший командный состав и солдаты были оставлены в кольце врага. Окружение началось 1 августа, мой отец попал в плен 10 августа, значит, в течение 10 дней он со своим взводом и тремя пушками пытался обороняться и прорвать окружение, потом они скрывались в Зелёной браме, обширной дубовой роще, куда были загнаны остатки советских армий, а после, когда кончились боеприпасы, еда и вода, они выходили из леса в поля, уничтожив оружие, технику и документы, сорвав отличительные знаки, пытались пройти через немецкие кордоны в тыл, но тыла не было, везде были враги. Я стал воссоздавать по скудным воспоминаниям, оставленным участниками тех событий, путь моего отца. Он выглядел все трагичнее и трагичнее, по мере того, как я узнавал детали. Отец был политруком, командиром взвода, на фотографии у него три «кубаря» на петлице и вверху звезда и, кажется, пушки крест на крест. Вот что пишет поэт Долматовский, бывший в этом котле. «Стрелялись политработники, командиры соединений, особисты НКВД. Стрелялись за столом, не видя в глаза врага. Мне говорили о таком массовом самоубийстве: начальник особого отдела НКВД 6-й или 12-й армии выстроил своих подчиненных и по взаимной договоренности расстрелял их всех из автомата, а потом и себе пустил пулю в лоб. Откуда это шло? Оказывается, из нашего политического «верха». Оттуда нам внушали, что в критическую минуту лучше застрелиться, чем попасть в плен. По возвращении из плена мне ставилось в вину, почему я не застрелился. И не только мне. В этом обвиняли всех членов партии, попавших в плен». Отец действительно долгое время после окончания войны не был признан ветераном, его не звали на парад в День Победы. Я помню, что только в начале 60-х годов он получил первую памятную медаль за победу над Германией, это было огромное счастье для него. Окруженные войска бились отчаянно, 22 дивизии вермахта были задействованы в Уманской операции, блицкриг был сорван. Вот что пишет А. А. Бережной, военный историк. «5 августа 6-я и 12-я армии оказались в окружении в районе размером 20х20 км. Отдельные группы и отряды стремятся пробиваться в различных направлениях, зачастую идут в штыковые атаки. Бои идут непрерывно, гибнут целыми полками. В ночь на 6 августа готовится прорыв всеми силами из района юго-восточной опушки Зелёной брамы в направлении на Первомайск. Участники прорыва: два танка Т‑34, несколько бронемашин, несколько автомобилей с ранеными и пехотой, пешая пехота. Впереди колонны были поставлены гусеничные тягачи и трактора, чтобы имитировать звуки лязга гусениц танков. Созданы три заслона для обеспечения прорыва колонны. Противник, считая, что движутся колонны танков, начал разбегаться. Но с наступлением рассвета поняв, что никаких танков нет, обрушил по колонне ураганный артиллерийский огонь. Авиация наносила непрерывные удары по колонне, растянувшейся на 10 км. Подбит танк командующего 6-й армией генерал-лейтенанта Музыченко. Генерал ранен. Его блокировали в танке и взяли в плен. Командующего 12-й армией генерал-майора Понеделина раненого свалили в рукопашной. Очаговый бой в открытой степи длился до полудня, пока не иссякли силы. Сражающиеся отряды сборные – ​из различных частей и родов войск. Оружие – ​штыки, да еще кое-где гранаты. Все стали пехотой. Убитые, раненые, пленные – ​вот результат этого боя. Но разрозненные группы в Зелёной браме продолжают сражаться. Командир 8-го стрелкового корпуса генерал-майор Снегов М. Г. тяжело ранен и взят в плен; командир 13-го стрелкового корпуса генерал-майор Кирилов Н. К. контужен и взят в плен. В ночь на 7 августа была предпринята еще одна, последняя попытка вырваться из окружения. Удалось прорвать боевые порядки врага. Но противник выдвинул к месту прорыва часть сил.


Днем 7 августа все было кончено. 8 августа еще идут тяжелые очаговые бои по всей округе Зелёной брамы. Командир 10-й танковой дивизии генерал-майор Огурцов П. Я. создал конный отряд и повел в бой. В этом бою он и Е. Долматовский были взяты в плен. 9 августа бой продолжается не за выход из окружения, а за то, чтобы подороже отдать свои жизни. Вступил в силу неписаный закон войны: умирая – ​у бивай. Сжигается при помощи соломы оставшаяся техника. Закапываются документы, знамена, другое имущество. Уже не существует группы генерала Огурцова. Убит командир 15-й механизированной дивизии генерал-майор Белов Н. Н. Группами по несколько человек, по трое, по двое, по одному солдаты и офицеры пытаются выйти из окружения. Мой отец был там, среди них, сражался до конца. 10 августа мой отец попадает в плен, 12 августа село Подвысокое было занято немецкими войсками. 11 августа. Долматовский: «Захваченные в плен наши товарищи томятся в загонах, в колхозных конюшнях, на скотных дворах. Постепенно свою добычу – ​раненых и обессиленных бойцов – ​конвойные команды гонят в Умань, в то страшное место, которое останется в истории под именем Уманской ямы». Некий немецкий автор по фамилии Штеец в книге «Горные егеря под Уманью» писал: «Перед победителями предстала ужасная картина. На улицах Подвысокого, возле леса сотни уничтоженных русских. Расстрелянные танки, грузовики, повозки. Трупы экипажей лежат между обломками. У подъезда к Подвысокому встретил пленных. Колонна по плоской равнине тянулась от горизонта до горизонта. Они идут по шесть-восемь человек рядами в колонне длиной около 10 километров. На поле битвы насчитали около 18 тысяч погибших русских. Более 400 орудий всех видов, 4700 средств передвижения, 3800 лошадей. Около 60 тысяч пленных скопилось в гигантском лагере 49-го горнострелкового корпуса». Оторванные от своих частей, брошенные командованием, голодные и зачастую раненые люди бросали оружие и поднимали руки вверх. Отовсюду: с сел, дубрав, глубоких оврагов и неубранных полей – ​медленно выходили небольшие группы и брели к проселочным дорогам. Среди них шел и мой отец. В воздухе стоял смрад, с полей ветер приносил запах смерти. «Гора трупов», – ​казалось бы, чисто литературное выражение, постепенно превратившееся в штамп, – ​писал Долматовский. – ​Но вокруг Зелёной брамы, на берегах Ятрани и Синюхи действительно выросли если не горы, но холмы трупов. Для сбора погибших советских военнослужащих немцы и местные полицаи сгоняли женщин с грубыми домоткаными ряднами. Трупы не считали, не опознавали, а сбрасывали в воронки от разрывов бомб и снарядов или в окопы и равняли их с землей». 28 августа в расположение штаба группы армий «Юг» у села Легезино вблизи Умани прилетел Гитлер вместе с итальянским диктатором Муссолини. Якобы после этого Гитлер приказал отпустить из плена жителей уже


оккупированных территорий Украины и Белоруссии. Тогда некоторые попавшие в Уманскую яму назвались украинцами или белорусами и были отпущены на свободу. Другие десятки тысяч советских бойцов и командиров, взятых в плен в Подвысоком и Зелёной браме, остались в Уманской яме, где их ждали муки, голод, жажда, унижение и смерть. Возвратившийся после войны из плена красноармеец А. Ф. Шестаков рассказывает: «После пленения немцы угнали нас в Умань, где поместили в ямы за городом. Ямы не были огорожены проволокой, но охранялись немецкими часовыми. В начале 1943 года выживших в Уманском лагере пленных перевели в шталаг № 318». Среди первых пленных, заполнивших Уманскую яму, оказался командир хозяйственного взвода лейтенант В. М. Мищенко: «…Сверху я хорошо видел эту яму еще пустой. Ни крова, ни пищи, ни воды. Солнце нещадно палит. В западном углу полуподвального карьера находилась лужа буро-зеленой с мазутом воды. Мы кинулись к ней, черпали эту жижу пилотками, ржавыми консервными банками, просто ладонями и жадно пили. Еще запомнились мне две лошади, привязанные к столбам. Через пять минут от этих лошадей ничего не осталось». Воспоминания А. Колесникова, бойца 21 кавполка НКВД: «Вот и Умань. Нас загнали в глубокую яму, из которой кирпичный завод брал глину. Яма была метров 7 глубиной метров, 300 шириной и около одного километра в длину. Нас не кормили, воды не давали. Все лужи повыпивали, начали есть глину. Потом эта глина в желудке сбивалась в комок, и человек умирал в тяжелых муках. Однажды прошел холодный дождь. Все начали вырывать в стенах небольшие ямки, чтобы согреться. Но потом все это обвалилось, и кто не успел выбраться из своего укрытия, того ждала страшная смерть». Из книги Кристиана Штрайта «Вермахт и советские военнопленные в 1941–1945 гг.»: «В ходе боев на окружение в районе Умани (начало августа 1941 г.) 17-я армия оборудовала два армейских пункта сбора военнопленных, создав ограниченные запасы продуктов «за счет сбора трофейных запасов и выдачи малоценного продовольствия с армейских складов». Первая танковая группа и дивизии направляли теперь без предварительного уведомления большую массу пленных в Умань на 16-й пункт сбора, где к 10 августа 1941 г. скопилось 50 000, а к 12 августа – ​60 000–70 000 пленных. И, хотя продовольствие на пункте имелось, пищу готовить не могли из-за отсутствия полевых кухонь; воды также не было. Поскольку материалы следовало экономить, был отдан общий приказ, чтобы армейские пункты сбора пленных и пересыльные лагеря работали только с трофейными кухнями; здесь, как и в большинстве других случаев, пленные «прибыли в лагерь не то что без полевой кухни, но и почти исключительно без какой-либо посуды». Соответствующие приказы войскам направлять пленных обязательно с этими предметами «войска опять-таки оставляли без внимания». 13 августа пленные впервые получили питание, после того как был подавлен бунт путем расстрела «зачинщиков»… Из воспоминаний Сергея Чеканова из села Новое Тарбеево, Мичуринского района. «На земле валялись опухшие с пересохшими губами люди, просили воды. По лагерю ходили санитары с носилками и подбирали умерших. Рядом с лагерем была яма, из которой местные жители брали глину. На дне ямы осталась грязная вонючая вода от давних дождей. Нас погнали туда. Скоро эта жидкость была выпита. Ночевали тоже здесь, на дне ямы. Утром на край ямы подводили лошадей, стреляли. Пленные, кто в чем мог, варили конину. Дня через три дно ямы было усыпано мертвецами, их никто не убирал». Я нашел фотографию этого лагеря. Несметное количество людей (в докладах немецкого командования фигурировала цифра 103 тысячи советских пленных) скученное, спрессованное в глиняном карьере недалеко от Умани, серая безликая масса без конца и края, снятая немецким фотографом с немым безразличием, как пейзаж. На ней написано: «Негатив № 1. 13/22. Умань, Украина, страна – ​Россия. Дата съемки 14 августа 1941 г. 50 тыс. русских собрано в лагере военнослужащих в Умани».


Quite recently, while preparing to show my work “In the field of my father” once again, I decided to check where exactly is situated this field where my father was taken prisoner and all of sudden in the Internet I stumbled upon NKVD certificate concerning military career of my father. It said that the platoon commander, political instructor Alexander Ivanovich Tishkov, born in 1912, got taken prisoner by Germans on 10 August, 1941, near the village Podvysokoe. And then I got to know that this is the very place in Kirovohrad region, which entered the history as Umansky boiler, in which were encircled 6th, 12th and 26th armies of Southern and South-Western Front, tens of thousands people died and hundreds were encircled by approaching German troops. This tragedy was hidden from Soviet people, everybody who survived this hell and got back from captivity, were obliged not to talk about these events. Because of mistakes made by Southern Front commander, troops got trapped into a double circle of German divisions. Army command tried to break out of encirclement on tanks, and all the higher and junior officers and soldiers were left in enemy’s circle. Encirclement started on August 1, my father was taken prisoner on August 10, then during 10 days he, together with his platoon and three cannons tried to hold the line and break out of encirclement, then they hid in Green Brama, a vast oak-wood where the rest of Soviet troops were driven, and after that, when they ran out of ammo, food and water, they walked out the forest to the field, destroying weapons, equipment and documents, tearing off military insignias, tried to pass through German cordons to the rear, but there was no rear, enemy was everywhere. I started to recreate the way of my father relying on scanty memoirs left by participants of these events. It looked more and more tragic as I got to know new details. Father was a political instructor, platoon commander, on the photo you can see three cubic tabs on his buttonhole, the star on top, and, perhaps, crossed cannons. That’s what poet Dolmatovsky, who was in that boiler, wrote: “Political workers, formation commanders, NKVD counter-intelligence special agents shot themselves. Shot at the table, not looking into eyes of enemy. I”ve been told about such a massive suicide: the chief of NKVD counterintelligence department in 6th or 12th army lined his subordinates and, by mutual agreement, shot them all with his machine-gun, and then shot himself in forehead. Where did it come from? From our ruling clique, it turns out. From there we were suggested that in critical minute it’s better to shoot yourself than being taken prisoner. On getting back from captivity, I was blamed for not shooting myself. And not only me. All party members who were taken prisoner, were blamed”. Indeed, for the long time after the war father wasn’t recognized as veteran, he wasn’t invited to Victory Day parade. I remember that only in the beginning of 60s he received his first memorial medal for victory over Germany, which was a big happiness for him.


Encircled troops fought desperately, 22 divisions of Wehrmacht were engaged in Uman operation, Blitzkrieg was defeated. That’s what A. Berezhnoy, military historian, writes: “On August 5 6th and 12th armies were encircled in the 20x20 km square. Separate groups and detachments rush to break out in different directions, often they assault with bayonet. Battles go on without a stop, the whole regiments die. On the night of August 6th all forces prepare a breakthrough from the Southeastern area of Green Brama border in the direction of Pervomaysk. In breakthrough took part: two T‑34 tanks, a few armoured cars and a few cars with injured and infantry, and light infantry. In front of the column caterpillar and regular tractors were placed in order to imitate clanking sounds of tank tracks. Three barriers were created to support the column’s breakthrough. Enemy, thinking that tank columns advance, started to scatter. But, realizing at dawn that there’s no tanks, brought down a hurricane of gunfire upon the column. The airforce delivered continuous blows to the column, which stretched over 10 kilometres. The tank of 6th army commander, lieutenant-general Muzychenko was shot up. General himself was punctured. He was blocked in tank and taken prisoner. 12th army commander, majorgeneral Ponedelin was knocked down injured in one-on-one fight. Battle in the seat of war in open steppe lasted till noon, until the forces were exhausted. Fighting detachments were combined – ​from different units and branches. Weapons – ​bayonets, and some grenades here and there. Everybody in infantry now. Killed, injured, prisoners – ​that’s the result of this battle. But separated groups in Green Brama still continued fighting. Commander of 8th rifle corps major-general M. Snegov was seriously injured and taken prisoner; commander of 13th rifle corps major-general N. Kirilov was shell-shocked and taken prisoner. On the night of August 7 one more, the final attempt to break out of encirclement was undertaken. Enemy dispositions were successfully broken through. But the enemy moved to the place of breakthrough part of his forces. In the afternoon of August 7 everything was finished. On August 8 heavy fighting went on in the seat of war, all through the Green Brama. Commander of 10th tank division major-general P. Ogurtzov established the cavalry detachment and engaged it in combat. In that combat he and E. Dolmatovsky were taken prisoner. On August 9 fighting went on not in order to break out of encirclement anymore, but to sell their lives more dearly. The unwritten law of war came into force: when you are dying – ​kill. All the rest of equipment was burned with straw. Documents, flags, other property were dug in. The group of general Ogurtzov doesn’t exist anymore. Commander of 15th mechanized division major-general Belov N. is killed. By groups of a few people, by three, two, one soldiers and officers try to break out of encirclement. My father was there, among them, he fought until the end. On August 10 my father got taken prisoner, on August 12 Podvysokoe village was occupied by German troops. August 11th. Dolmatovsky: “Our comrades, taken prisoner, languish in cattle-pens, stables and farmyards. Gradually convoy parties drive their prey, injured and exhausted soldiers, to Uman, to this dreadful place which will stay in history under the name of Umansky pit”. Some German author named Steez in his book “Gebirgsjager bei Uman” wrote: “A horrible picture appeared before the victors. On the streets of Podvysokoe, hundreds of killed Russians beside the forest. Tanks, trucks and carriages shot down. Corpses of crew members lie between the wreckage. Approaching Podvysokoe, I met prisoners. Column extended through the flat plain from horizon to horizon. They go by 6–8 people in a row in a column about 10 kilometers long. On the battlefield around 18 thousands of killed Russians were counted. More than 400 guns of all kinds, 4700 vehicles, 3800 horses. Around 60 thousands prisoners gathered in gigantic camp of 49th mountain rifle corps”. Cut off from their units, abandoned by their commandement, hungry and often injured people left their weapons and raised arms up. From everywhere: from villages, oakwood, gullies and unharvested fields – ​small groups slowly came out and dragged themselves to country roads. Among them went my father. Stench stayed in the air, the wind brought from the fields the smell of death. “Mountain of corpses” – ​seemingly just a literary expression, gradually turned to cliche – ​wrote Dolmatovsky – ​But around Green Brama, on the banks of Yatran and Sinyukha actually grew, if not mountains, but hills of corpses. To collect killed Soviet soldiers Germans and local policemen drove together women with crude homespun sackcloths. Corpses were not counted, identified, but thrown to shell holes or to trenches and razed to the ground”. On August 28 Hitler with Italian dictator Mussolini flew to the headquarters of group of armies South by village Legezino near Uman. Allegedly, after this Hitler ordered to free from captivity people from already occupied territories of Ukraine and Belorussia. Then some of those caught into Umansky pit called themselves Ukrainians or Belorussians and were liberated. Other tens of thousands of Soviet soldiers and commanders taken prisoner in Podvysokoe and Green Brama, stayed in Umansky pit, where suffering, hunger, thirst, humiliation and death waited for them. A. Shestakov who got back from captivity after war says: “After taking us prisoner Germans drove us to Uman, where we were placed in pits out of town. Pits were not fenced by wire but guarded by German sentries. In the beginning of 1943 those prisoners who survived in Umansky camp were displaced to Stalag № 318”. Among the first prisoners who filled Umansky pit, was the commander of equipment platoon lieutenant V. Mishchenko: “From above I saw well this pit, empty yet. No roof, no food, no water. The sun burns mercilessly. In the western corner of semi-basement quarry was the puddle of brown-green water with black oil. We rushed to it, drew this slush by field caps, rusty cans, simply by hands and drank greedily. I also remember two horses, tethered to poles. In 5 minutes nothing was left of these horses.” Memoirs of A. Kolesnikov, soldier of NKVD 21st cavalry regiment: “There it is, Uman. We were driven to deep pit, from which brick factory took clay. The pit was 7 meters deep, 300 meters wide and around 1 kilometer long. We were not fed and kept. Then this


clay in the stomach rolled itself into a ball, and men died in the throes. Once it rained coldly. Everybody started to dig little holes in the walls to warm up. But then it all collapsed, and those who didn’t manage to get out from his shelter, awaited horrible death”. From the book “Die Wehrmacht und die sowjetischen Kriegsgefangenen 1941–1945” by Christian Streit: “In the course of fighting in the Uman area (beginning of August 1941) 17th army equipped two army assembly posts for war prisoners, establishing limited food reserves at the expense of captured reserves and distribution of low-price provisions from army warehouse”. 1st tank group and divisions sent without preliminary notice big mass of prisoners to Uman at the 16th assembly post, where by August 10 1941 gathered 50 000, and by August 12–60000–70000 prisoners. And, even though there was food at the post, it couldn’t be cooked because of lack of field-kitchens; there was also no water. Since materials should have been saved, general order for army assembly posts for prisoners was given to work only with captured kitchens; here, like in most of the other cases, prisoners “arrived to camp not only without any field-kitchen, but almost without any dishes”. Respective orders to send prisoners obligatory with these goods “army disregarded again”. On August 13, prisoners were fed for the first time, after the revolt was suppressed by executing its “leaders”. From memoirs of Sergey Chekanov from Novoe Tarbeevo Village, Michurinsky district. “On the ground lied swollen people with parched lips asking for water. Medics with stretchers walked around the camp and picked up the wounded. There was a pit near the camp, from which locals took clay. On the bottom of the pit was dirty stinking water left by rains. We were driven there. Soon this liquid was drunk. The night was also spent there, on the bottom of the pit. In the morning to the brink of the pit horses were led and shot. Prisoners boiled horsemeat in what one could find. Three days after the bottom of the pit was covered by corpses, nobody took them away.” I found the photo of this camp. Countless number of people (in the reports of German commandment the number of 103 thousands appeared), crowding, pressed into clay quarry near Uman, gray faceless mass without ends, shot by German photographer with mute indifference, as landscape. It is written on it “Negative № 1. 13/22. Uman, Ukraine, country – ​Russia. Date of shooting 14 August 1941. 50 thousands of Russians gathered in soldiers’ camp in Uman”.


ЛЕОНИД ТИШКОВ / Россия В поле моего отца. Видео, 3’53”, 2006 Собственность автора

LEONID TISHKOV / Russia In the Field of my Father. Video, 3’53”, 2006 Courtesy of the artist

В начале августа 1941 года мой отец, будучи командиром артиллерийского взвода, был взят в плен германскими войсками и пропал на всю войну. Почти ничего отец не рассказывал об этом периоде его жизни. Только однажды он обмолвился, что его часть, стоявшая в Кировоградской области на Украине, попала в окружение в первые дни войны, и все были вынуждены выходить из «котла» самостоятельно, оставив орудийные расчеты, уничтожив документы. Рано утром отец шел по огромному полю, надеясь перейти линию фронта, но, судя по самолетам противника, летящим на восток, сделать это было невозможно. Приближаясь к исходу поля, он увидел неясные фигуры людей, скрытых утренним туманом, они показывали на него руками и что-то кричали на незнакомом языке. Он поднял руки и медленно пошел к ним. Так закончилась для него война, не начинаясь. И вот однажды, проезжая те места, мимо огромных полей, я вглядывался вдаль, в сырую дымку, в мелкий дождь, силясь разглядеть одинокую фигурку моего отца, медленно бредущего по полю с поднятыми руками навстречу неизвестности. Мне показалось, что это поле, которое мы проезжали, именно то, где это случилось. Я вышел из автобуса и побрел по колено в мокрой траве в сторону леса. Влажный туман окутывал мое тело, перенося в прошлое. Этой земле, траве и влаге было все равно, кто находится здесь и сейчас. Может, это был я, или мой отец. Время остановилось и понеслось вспять. Все вокруг обернулось бесконечностью. Мой путь по этому полю стал вечным возвращением, символом пути и памяти. Когда я увидел туманные очертания деревьев вдали, то ощутил тот самый страх, который испытывал мой отец, когда увидел темные деревья и немецких солдат с оружием, направленным в его сторону. На какое-то время я стал своим отцом, потеряв себя, как теряет свое обозначение человек, оказавшийся в глухой степи, на пустырях, в лесу, без дороги. Все осталось только в памяти, но и она уже не нужна в этих местах, а есть только твое пустое тело, невесомое, как стебель сухой кукурузы, и почти незаметная тропинка, ведущая куда-то в туман. Наверное, ожидание смерти сродни ходьбе по такой дороге. На черно-белой фотографии виден человек с поднятыми руками. Он приходит к нам без оружия, без нажитого скарба, потерявший все, один как перст. Невозможно различить его лица. Приближаясь к нему, мы все равно не можем понять, кто же это. Он так далек, что, кажется, сейчас он растворится в тумане, исчезнет как дым. Он – ​это я, мой отец, твой отец, ты сам, стоящий в поле, между землей и небом, в пустоте, как частичка немой вечности, сама вечность… In the beginning of August 1941, my father, who was the commander of an artillery platoon, was taken prisoner by German troops and went missing for the rest of the war. My father said almost nothing about this period of his life. Only once he let slip that his unit, stationed in Kirovohrad region in Ukraine, was encircled in the first days of the war and that they all had to find their own way out of the trap, leaving their weapons and destroying their documents. Early in the morning he was walking across a vast field, hoping to get across the front line, but judging by the German aeroplanes flying eastward, this would be impossible. Coming to the edge of the field, he saw some indistinct human figures in the morning mist; they were pointing at him and shouting in an unfamiliar language. He put his hands up and slowly walked toward them. Thus my father’s war ended without ever having really begun. And once passing through these places, by vast fields, I stared into the distance, into the sodden haze, into the drizzle, trying to spot the lonely figure of my father, slowly stumbling through the field with his hands above his head on his way to meet the unknown. It seemed to me that this field that we were riding across was the very field where it had all happened. I got out of the bus and wandered through the knee-high wet grass toward the forest. The damp fog enveloped my body, transporting me back to the past. To this earth, this grass and this moisture it did not matter who was here now. It could have been me or my father. Time had stopped and was rushing backward. Everything around me turned into infinity. My path along this field had become an eternal return, a symbol of my path and memory. When I saw the hazy outlines of the trees in the distance I felt exactly the same fearthat my father had experienced when he saw the dark trees and the armed German soldiers heading in his direction. For a short time I lost myself and became my father, in much the same way as people lose their sense of identity when they find themselves in the middle of the steppe, forest or desert without any road. All this only remained in my memory, but memory has no purpose in these places, there is only your empty body, as weightless as a dry stem of corn, and the almost unnoticeable pathway leading somewhere through the fog. The anticipation of death is probably akin to walking along such a path. In the black-and-white photograph you can see a man with his hands in the air. He is coming toward us unarmed, without any of life’s belonging, having lost everything, completely alone. It is impossible to make out his face. Even if we approach him, we still can’t understand who it is. He is so far away it seems that any minute now he will dissolve into the fog and disappear like a wisp of smoke. That – ​he – ​is me, my father, your father or you yourself standing in that field between the earth and the sky in the void like a little piece of silent eternity, like eternity itself…



МАРИНА ФОМЕНКО / Россия

В поисках фатальной антиутопии. Одноканальное видео, 4’51”, 2013 Собственность автора

MARINA FOMENKO / Russia

Looking for a Fatal Dystopia. Single-channel video, 4’51”, 2013 Courtesy of the artist

Видеоработа была создана для проекта 100x100=900 (100 Videoartists to Tell a Century / 100 видеохудожников, рассказывающих о столетии, организатор – ​Magmart | Video Under Volcano), посвященного 50-летию видеоарта. Сто видеохудожников со всего мира были приглашены принять в нем участие. Каждый из них сделал работу, посвященную одному году XX века, который выбирался случайным образом. Проект был показан в течение 2013 года по всему миру. Мне выпал 1939 год. Главное событие этого года – ​начало Второй мировой войны. Я попыталась передать свойственное этому периоду противоречивое состояние и мира, и войны одновременно. Документальные кадры представляют нам утопию мирной жизни с покоряющими стратосферу воздухоплавателями и повседневной жизнью, с физкультурными парадами и военными учениями. Рядом уже идут настоящие войны, и повсюду нарастает напряжение в преддверии глобальной войны. 1 сентября 1939 года после вторжения Германии в Польшу мир начинает погружаться во всепоглощающий хаос самой беспощадной и кровопролитной войны человечества. В фильме использованы материалы Российского архива кинофотодокументов (РГАКФД) за 1939 год. The video was created for the project “100x100=900” (“100 Videoartists to Tell a Century” organized by Magmart | Video Under Volcano) dedicated to the 50th anniversary of video art. 100 videoartists from all continents were invited to participate in this project. Every of them produced a video artwork inspired by one of the previous 100 years, a century. The pairings were done randomly. The project was shown all over the world during 2013. I got 1939 at random. The main event of 1939 is the beginning of the World War II. In my video I have tried to transmit the peculiar inconsistent state of that year – ​state of peace and war going on simultaneously. Documentaries of that time show us an utopia of peaceful life with aeronauts conquering stratosphere, and everyday life with athletic parades and military exercises. Meanwhile nearby real fightings are already happening, and tension is growing everywhere on the threshold of the global war. 1st of September 1939 when Germany invades Poland, the world begins to sink into chaos of the most ruthless, cruel and bloody war in the history of mankind. This film uses the materials of the Russian State Documentary Film and Photo Archive (RGAKFD) for 1939.



КАТАЛОГ ПРОИЗВЕДЕНИЙ LIST OF WORKS МИРОСЛАВ БАЛКА Primitive / Примитивный. Зацикленное видео, 3”, экземпляр 1/2, 2008. Предоставлено галереей White Cube. Собственность художника и White Cube, Лондон I Knew It Had 4 in It / Я помню, там была какая-то четверка. Видео, 15’48”, 2008. Предоставлено Музеем современного искусства в Варшаве ЙОХЕН ГЕРЦ Маленькое время. Вклад в многолетнюю дискуссию об установке памятника убитым евреям Европы. Цветной фильм, 14’58”, 2000. Производство: Михаэль Мушнер и Tigerfilm. Предоставлен Inter Media Art Institute Dusseldorf, демонстрируется при поддержке Немецкого культурного центра им. Гёте в Москве ЮРИЙ ВАСИЛЬЕВ RUSSIAN RED. Попытка реконструкции. Инсталляция, 2015. Собственность автора Роща. Видео, 2001. Собственность автора НАТАЛЬЯ ЗИНЦОВА Моя оборона. Инсталляция, 2013–2015. Собственность автора

MIROSLAW BALKA Primitive. Video loop, 3, Copy 1/2, 2008. Provided by White Cube Gallery, London. Courtesy of the artist and White Cube Gallery I Knew It Had 4 in It. Video, 15’48”, 2008. Courtesy of Museum of Modern Art in Warsaw JOCHEN GERZ Die kleine Zeit / Small Time. A contribution to the many years of discussion on building a monument to the killed Jews of Europe. Color film, 14’ 58”, 2000. Produced by Michael Muschner and Tigerfilm. Courtesy of Inter Media Art Institute Dusseldorf with support of GoetheInstitut (Moscow, Russia) YURI VASSILIEV RUSSIAN RED: Attempt of Reconstruction. Installation, 2015. Courtesy of the artist Wood. Video, 2001. Courtesy of the artist NATALYA ZINTSOVA My Defence. Installation, 2013-2015. Courtesy of the artist

ХАИМ СОКОЛ Rein und Zeit. Инсталляция (видео-поэма, керамический кролик – подставка под туалетный ерш, книги из грязных половых тряпок), размеры варьируются, 2011. Собственность автора Дезинфекция. Неон, 150х20 см, 2011. Собственность автора Бешенство 1. Объект, 30 см, папье-маше, мех, солдатики, 2010. Собственность автора Чисто (Clean hands save lives / Чистые руки спасают жизнь). Слайд-шоу, 5’5”, 2010. Собственность автора

HAIM SOKOL Rein und Zeit. Installation (video poem, ceramic bunny toilet brush holder, books from filthy rags), variable dimensions, 2011. Courtesy of the artist Desinfection. Neon, 150x20 cm, 2011. Courtesy of the artist Hydrophobia 1. Object, 30 cm long, papier-mache, fur, tin soldiers, 2010. Courtesy of the artist Rein (Clean hands save lives). Slide show, 5’5”, 2010. Courtesy of the artist

ЛЕОНИД ТИШКОВ В поле моего отца. Видео, 3’53", 2006. Собственность автора Коврик из прошлого. Инсталляция, 2015. Собственность автора Умань. Бумага, тушь, гуашь. 4 части, 260х80 см каждая, 2015. Собственность автора

LEONID TISHKOV In the Field of my Father. Video, 3’53”, 2006. Courtesy of the artist Rag from the Past. Installation, 2015. Courtesy of the artist Uman. Paper, indian ink, gouache, in 4 parts, 260х80 см each, 2015. Courtesy of the artist

МАРИНА ФОМЕНКО В поисках фатальной антиутопии. Одноканальное видео, 4’51”, 2013. Собственность автора

MARINA FOMENKO Looking for a Fatal Dystopia. Single-channel video, 4’51”, 2013. Courtesy of the artist

ХУБЕРТ ЧЕРЕПОК C_ZLOWIEK / Ч(З)ЛОВЕК. Инсталляция: неон, 140х180 см, 2009. Предоставлено галереей ZAK | BRANICKA (Берлин)

HUBERT CZEREPOK C_ZLOWIEK. Installation, neon, 140х180 см, 2009. Courtesy of Zak | Branicka Gallery (Berlin, Germany)


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.