Osiguranje u nautici (4. deo) - Ostale štete na plovilu

U prethodnim brojevima smo pisali o štetama na vezu, na motoru, kao i temi o osiguranju i senzorima. Ako nastavimo da govorimo o svima ostalim potencijalnim štetama na plovilima zaista bi se mogli zapetljati i napisati knjigu a ne članak, pa ćemo pokušati da obraditi samo nekoliko najčešćih.

| 10 Foto: Pexels

Pre svega tu su oštećenja trupa plovila. Oštećenja mogu biti lakše prirode poput ogrebotine usred struganja trupa plovila o drugo plovilo ili obalu, ili recimo nakon udara/sudara dva plovila ili plovila sa nekim drugim objektom ili obalom/gatom.

Kod lakših oštećenja najčešće dolazi do površinskog fizičkog oštećenja trupa. U većini slučajeva plovilo može normalno i dalje da plovi bez straha od prodora mora. Međutim, potrebno svakako obaviti pregled na i u blizini mesta gde je trup oštećen te konstantno pratiti stanje. Naravno, rizik je veći ukoliko je do oštećenja došlo bliže vodenoj liniji plovila.

Kod većih oštećenja prilikom kojih dolazi do pucanja trupa prva i glavna briga je sprečiti prodor mora u plovilo. O tome smo na neki način pisali praktično u svakom o članku do sada. Najvažnije je proveriti da li su svi članovi posade nepovređeni, potom da nema opasnosti od prodora mora koji kao posledicu može imati potapanje, pa tek kada smo sve to osigurali i proverili, dolazimo do dela gde moramo da utvrdimo obim oštećenja.

Eto, nakon malog ponavljanja, hajmo da vidimo koje su to sve moguće štete. Sigurno da i samo oštećenje probijenog trupa zahteva kompleksnije popravke, međutim ukoliko „imamo sreće“ prilikom probijanja trupa došlo je i do oštećenja nameštaja u plovilu ili ostalih delova unutrašnjosti. Tada imamo ne samo spoljašnje oštećenje trupa već i unutrašnje koje zahteva pre svega demontažu delova unutrašnjosti, nameštaja, kreveta u kabinama i ostaloga kako bismo mogli da sagledamo stvarni obim oštećenja. Tek onda, uz pomoć stručnjaka servisa i u saglasnosti sa svojim osigurateljem treba prionuti na sanaciju štete i vraćanje plovila u prvobitno stanje.

Jedna potencijalno vrlo velika, istovremeno i vrlo opasna šteta je pad jarbola na jedrilici. Već smo pominjali od udaru groma, a do pada jarbola dolazi najčešće u dve situacije - a to su udar jarbolom o neki predmet (na primer most u Hrvatskoj UgljanPašman) ili prilikom jedrenja po ekstremnim vremenskim uslovima, odnosno olujnom ili orkanskom vetru.

Kao i u svakoj šteti, tako i prilikom pada jarbola, treba se prvo pobrinuti o sigurnost i zdravlju posade, odnosno putnika. Ukoliko je jarbol pao u more a nije potonuo, potrebno je pokušati ga nekako privezati ili spustiti ako je ikako moguće. Najčešće pad jarbola u more sledi prilikom jedrenja kada ima pritiska u jedrima koja tada usmeravaju pad jarbola van plovila. Kod udara jarbolom u most najčešće pad sledi prema krmi, odnosno prema posadi, pa je to i najveća opasnost od povreda.

Nakon što sve spasimo dolazimo do dela popravke, odnosno sanacije štete. Nažalost, u većini slučajeva kod pada imamo totalnu štetu na jarbolu. Ukoliko je neki od križeva slomljen te imamo „puknuće“ cevi, vrlo je visok rizik od daljeg pucanja, te takav jarbol ne može više biti upotrebljavan. Srećom, ima i slučajeva gde se jarbol uz određene popravke nekih delova može normalno dalje upotrebljavati. Svakako stručnjak serviser koji se bavi isključivo jarbolima i jedriljem je taj koji treba da pruži stručno mišljenje i konačan zaključak šta i kako sa jarbolom.

Kada govorimo o mogućim štetama na plovilu, tada moramo uzeti u obzir i one manje ali nažalost vrlo česte. Iako su u većini slučajeve to štete ili gubitci koji ne utiču na sposobnost plovila za plovidbu, one mogu kumulativno biti značajne te prouzrokovati financijske gubitke za vlasnika. Većina malo većih plovila ima pomoćne brodove - tendere. Najčešće su to manji gumenjaci koji potom imaju na krmi manji vanbrodski motor. Vrlo često usled jakog vetra ili nevremena dolazi do gubitka tendera. Iako dobro pričvršćen na palubi ili vezan na krmi, ovaj gubitak nije redak slučaj. Važno je da ste ga prilikom ugovaranja polise osiguranja naveli kao dso dodatne opreme plovila. Isto važi i za mali vanbrodski motor.

Često prilikom uplovljavanja ili isplovljavanje sa veza, nošeno vetrom, plovilo dolazi u koliziju sa pramcem drugog plovila na kome se, naravno, nalazi sidro. Tada često imamo oštećenja stupića na jedrilicama ili bočnim ogradama na motornim plovilima. Visina štete zavisi o težini oštećenja. Ukoliko imamo malo iskrivljene stupiće ili ogradu bez ogrebotina ili oštećenja trupa, te srećom bez oštećenja hvatišta stupića na trup plovila tada se takva šteta može relativno brzo i što bi se reklo „bezbolno“ rešiti.

Ne retko se događa da prozor na palubi jedrilice pukne. Kao uzrok najčešće možemo navesti nesmotrenost posade prilikom plovidbe koja na njega nagazi, međutim činjenica je i da je kvaliteta malih prozora na palubi danas i nekada neuporediva. Danas na palubi jedrilice gde je normalno da se posada kreće prilikom plovidbe, uplovljavanja i isplovljavanja su tako „upitnog“ kvaliteta da pucaju na najmanji dodir, a naročito ako su barem jednu godinu bili konstantno izloženi suncu, što je zapravo neverovatno s obzirom da se radi o prozoru na brodu. Osim palubnih prozora ponekad imamo i puknuće staklenih vrata na ulazu u salon plovila. Doduše, ove su štete ređe, ali ipak zbog plovidbe po zaista velikim talasima ili pokušaja provale sve su češće ovakve i slične štete.

Spominjali smo već nekoliko vrsta šteta koja se događaju prilikom isplovljavanja i uplovljavanja, a jedna od češćih je i udar krmenom platformom ili samom krmom. U većini situacija razlog je taj što se zaboravi podići krmena platforma te dolazi do udara sa obalom. Štete mogu biti dosta velike, naročito ako osim samog oštećenja gelocoat-a imamo i oštećenje nosača platforme. Nije retkost da se nakon udara platforma više ne može zatvoriti bez intervencije servisera.

Sada kada smo, više ili manje obradili sve štete, ili barem one najčešće, te opisali sve procedure prijave i obrade istih, možemo zaključiti nekoliko ključnih koraka u celom procesu sklapanja polise osiguranja, prijave štete i same popravke.

Sigurno je pre svega, da vlasnik plovila treba da ima sa druge strane stručnog i pouzdanog partnera u osiguranju, koji je ne samo stručan u području osiguranja nego i poznaje specifičnosti samih plovila i plovidbe. Prvi korak u ugovaranju polise je obavljanje pregleda/izvida plovila od strane procenitelja sa ciljem da se utvrdi stanje plovila koje se osigurava ali i sva standardna i dodatna oprema na njemu. Pregled je važan ne samo da se bi se zaštitio osiguravatelj već i sam vlasnik. Na takav se način transparentno definiše šta se osigurava i kako. Prilikom ugovaranja polise bitno je navesti na jednu inventurnu listu svu standardnu ali i dodatnu opremu koja se nalazi na njemu, poput prethodno spomenutog tendera i vanbrodskog motora, i tome slično. Sad kada imamo jasno definisano i sve napisano, polisa je rešena. Primetimo da visinu premije nismo spominjali, iako je ona više nego važna stavka. Kako niko ne želi da plati nešto previše ako baš nije primoran, cena ne bi trebala biti ključan kriterijum za izbor kvalitetnog osiguranja. što smo u prethodnim brojevima detaljno opisivali u smislu brige o sigurnosti članova posade i o spašavanju plovila (imovine), ali govoreći sa strane prijave osiguranju važno je to obaviti što je pre moguće, odnosno odmah. Kada vaš broker ili osiguravatelj znaju šta se i kako dogodilo mogu vam odmah pomoći savetima i uputstvima kako da se šteta „obradi“.

Praćenje štete, odnosno njenu sanaciju potrebno je pratit,i te o svemu pravovremeno informisati brokera ili osiguratelja kako bi sve prošlo bez zastoja. Takođe i ukoliko se prilikom popravke utvrdi neko dodatno oštećenje.

Nakon što je šteta u potpunosti sanirana i oštećeni delovi plovila popravljani ili sanirani, potrebno je obaviti pregled od strane procenitelja osiguravatelja kako bi se još jednom potvrdilo da su popravke obavljene uredno i skladno pravilima struke.