Ту око нас Ч А С О П И С Б Р О Ј
О Ш
“ С В Е Т И
С А В А ”
4 9 Ј А Н У А Р ,
2 0 1 6 .
Свим ученицима и запосленима честитамо школску славу Светог Саву! У ОВОМ БРОЈУ:
Реч директора— интервју са директорком Татјаном Кецман
Бити успешан — интервју са Немањом Вујадиновићем
Свети Сава заштитник школа
Ко је био најбољи на Светосавском темату
Како су се снашли петаци
Мађарски језик у нашој школи
Језичке недоумице
Вести из школе
Спорт
Љубав чини чуда Моја породица, моје уточиште Кад сам тужна и сетна и када ме туга стеже, осмех моје секе чини да од мене бриге беже. Кад сам уморна и сама, тује увек моја мама да ми нову снагу да, да све опет могу ја. Сигурна сам сваког сата док ме чува мој тата, док ме љубав породице греје, срце ће моје увек да се смеје. Невена Стојачков V3
Када се мир у дом увуче и прошири се свуда, у мојој породици се види да љубав чини чуда. Када мама дође кући, ветар среће кроз мене прође, њен врућ пољубац на мом образу као најтоплије лето у пролазу. Кад погледам породичну слику кроз сећање на те дане као да поред мене најлепша виолина свира и нежно ме у срце дира. Међу нама ни најмање тајне нема, све је искрено од срца, и с пуно поверења. С радошћу могу рећи и никад нећу порећи извор осмеха мога лица моја је породица. Ана Пуђа V4
Моја породица, моје уточиште Моја породица моје је злато, моја породица моје је благо, моја породица ми много вреди и моје срце не штеди. Кад те нешто мучи, мама је ту, када си тужан, тата је ту, цела породица је за мене ту и у добру и у злу. Своју породицу волим и за њихово се здравље молим. Некад се свађамо, некад се миримо, некад своју породицу не видим, некад их не чујем, ал не бих сад да претерујем. Волите своју породицу, свађајте се и мирите, можда ћете некад наћи друго уточиште, али породицу никад не заборавите јер породица је најсрећније уточиште. Ђорђе Мандић V4
СТРАНА 2
Реч директора Почетком ове школске године добили смо нову директорку. Наставница математике Татјана Кецман заменила је математички кабинет канцеларијом директора. Разговарали смо с њом о животном позиву који је изабрала, о садашњем послу и одговорности који носи, као и о визији какву имао будућности наше школе.
“Свим ученицима и наставницима желим срећну славу!” Директорка Татјана Кецман
ТОН: Колико дуго радите у школи? ДИРЕКТОРКА: У школи радим од 2004.године. ТОН: Зашто сте изабрали позив наставника? ДИРЕКТОРКА: Нисам баш прво изабрала позив наставника, потрага за послом ме довела у школу да радим као наставник и заволела сaм овај посао. Бити наставник није нимало лако, за то треба издвојити пуно труда и пожртвовања. Међутим, упркос потешкоћама, мислим да је васпитнообразовни рад један од хуманих послова, зна да пружи много, изведе ученике на прави пут и од њих створи одговорне људе . ТОН: Који сте факултет завршили? ДИРЕКТОРКА: Завршила сам више факултета: Факултет техничких наука – машински одсек; Технички факултет „Михаило Пупин“ и Природноматематички факултет у Новом Саду. Није било лако, требало је уложити доста труда, рада, и одвојити пуно времена да би се све постигло, али све то на крају донесе добре резултате, задовољство и успех. ТОН: По чему се посао директора разликује од посла наставника? ДИРЕКТОРКА: Посао наставника је да пренесе знање, успостави позитивну, радну атмосферу у одељењу, оствари добру сарадњу, комуникацију са ученицима, родитељима и свим запосленим у школи. Посао директора је да руководи радом школе, омогући несметано одвијање наставе, створи квалитетне услове за рад, мотивише запослене, комуницира и подстакне родитеље за успешну сарадњу, води рачуна о спровођењу закона, финансијама, безбедности ученика и запослених. ТОН: Каква је ваша визија будућности ове школе? ДИРЕКТОРКА: Видим је као водећу школу не само у Бачкој Паланци већ и шире, по образовању, начину и квалитету рада наставника, знању које усвоје ученици кроз осам година школовања, завидним резултатима на завршном испиту као и на свим нивоима такмичења, задовољним ученицима и свим запосленима у њој. На крају морам рећи да је видим са салом за физичко васпитање о којој не треба ни говорити колико је неопходна ученицима. ТОН: Шта бисте поручили ученицима, шта они могу да учине да школа буде боља? ДИРЕКТОРКА: Ученици треба да верују у себе, дају свој максимум, искажу своја интересовања, велика већина да настави са досадашњим начином рада у испуњавању својих обавеза јер су врло препознатљиви по свом знању, понашању, помагању другима, како у нашој средини, тако и шире. ТОН: Можете ли нам се лично представити – шта радите у слободно време, читате ли књиге, имате ли неки хоби? ДИРЕКТОРКА: Слободно време углавном проводим са породицом, гледамо филмове, читамо, играмо друштвене игре. Пратим дечје утакмице пошто тренирају кошарку, а кад успемо, отпутујемо на заслужени одмор. Део свог слободног времена посветим пријатељима, одласцима у позориште, као и на наступе фолклора. ТОН: Делујете срећно, да ли то значи да волите свој посао? ДИРЕКТОРКА: Углавном сам расположена. И као професор математике и као директор спремна сам на сарадњу са ученицима и свим запосленима у нади да ћемо остварити постављене циљеве. Да не волим свој посао, не бих ни била овде. ТОН: Да ли вам недостаје рад у учионици? ДИРЕКТОРКА: Увек ми недостаје рад са ученицима, али сад сам се посветила директорским обавезама. ТОН: Када ћемо коначно добити салу? ДИРЕКТОРКА: То нико не зна, а ја се искрено надам да хоћемо. Припремамо пројектно-техничку документацију на основу које ћемо моћи аплицирати на расписане конкурсе. Надам се да ће овај проблем, који траје од када је школе, бити у догледно време решен на задовољство свих ученика и запослених. Марија Шкрбић и Александар Симикић
ТУ ОКО НАС
Ч А С О П И С
О Ш
“ С В Е Т И
СТРАНА 3
С А В А ”
Бити успешан
На крају прошле школске године у нашој школи једно име засветлело је посебним сјајем – Немања Вујадиновић. Добро знате о коме је реч – о пажљивом ученику, послушном детету и добром другу, реч је о ученику који се пласирао на републичко такмичење из два предмета, физике и математике и на најбољи начин представио нашу школу. ТОН: Такмичиш се из два предмета. Шта те је привукло физици и математици. Немања: Одмалена ме је занимало. Волео сам бројеве и рачунање. Временом, заволео сам и физику. ТОН: Да ли правиш разлике између физике и математике и осталих предмета? Немања: Да, наравно. Највише
пажње посвећујем тим предметима. ТОН: Колико времена ти је дневно потребно за учење? Немања: Дневно учим око два до три сата. ТОН: Да ли тренираш неки спорт? Немања: Не. До скоро сам тренирао рукомет. ТОН: Како постижеш све обавезе у школи и ван ње? Немања: Добром организацијом. ТОН: Који су твоји успеси са такмичења? Немања: Освојио сам 4. место на Републичком такмичењу, на осталим нивоима такмичења освајаo сам прва места. И освојио сам 5. место на Републичком такмичењу из физике. ТОН: Да ли имаш трему пред такмичење? Немања: Да, имам велику трему. С једне стране једва чекам да такмичење почне, а са друге стране веома сам уплашен и напет. ТОН: Да ли ти се икада десило да такмичење прође лоше и како се носиш са таквим осећањима? Немања: На републичком такмичењу из физике очекивао сам више. Два дана сам био емотивно сломљен. ТОН: Објасни нам како се спремаш за такмичења.
Реч наставника
Немања Вујадиновић спада у групу изузетно одговорних и озбиљних ученика. Веома је посвећен учењу, аналитичан је и стално трага за најбољим решењима. Завидни резултати које је постигао у школи, међу које спадају и успеси на републичким такмичењима, нису га нимало променили. Марљив је, скроман, стално спреман да помогне другима ако затреба. Подједнако озбиљно прилази испуњавању својих обавеза, без обзира на то да ли су оне велике или мале. Импресионира његова жеља за стицањем знања. Стално поставља питања путем којих жели да сазна све што га интересује, како из области науке, тако и из других области. Због бројних врлина које поседује, очекујем да ће у будућности постизати још боље резултате. Славица Кременовић, наставница физике
Немања: Зависи од нивоа такмичења, припремам се око 34 месеца. Долазим на часове додатне наставе и вежбам од куће. ТОН: Ко су твоји ментори? Немања: Наставнице Славица Кременовић и Татјана Кецман су ми веома много помогле. Захвалан сам им што су ми омогућиле да будем међу најбољима. ТОН: А какав је осећај бит међу најбољима? Немања: Веома леп. Велика је част бити међу њима. ТОН: Који је твој циљ у животу? Немања: Волео бих да постанем програмер и да се бавим нечим што је везано за компјутере. ТОН: Шта твоји родитељи мисле о твојим успесима? Д али те подржавају? Немања: Подржавају ме и веома су задовољни, али не желе да се преоптеретим тиме. ТОН: Шта би поручио ученицима? Немања: Играјте се и уживајте, али се ипак посветите нечему и никад не одустајте. ТОН: Хвала у име свих ученика. Нека ти ова година буде још боља и успешнија. Наташа Петковић и Татјана Савић
Овом приликом редакција ТОН-а извињава се Немањи јер је дошло до техничке грешке и интервју с њим није објављен у броју 48, који је изашао на крају школске 2014/2015. како је било најављено.
СТРАНА 4
Свети Сава, заштитник школа
“Право ходи ногама својим и исправљај путеве своје.”
Растко Немањић родио се око 1175. године као трећи син Стефана Немање и Ане. Када је навршио петнаест година, добио је од оца Хум. Родитељи су му омогућили одлично образовање. У светогорском руском манастиру Светог Пантелејмона око 1191. г. примио је монашки постриг, а касније је прешао у грчки манастир Ватопед и најзад у новоосновани српски манастир Хиландар. На Светој Гори је остао шеснаест година. У Србију се вратио 1207. г. као архимандрит и пренео је очеве мошти, које су постале не само источник исцелитељске силе Божије него и симбол српске државе. Његовим доласком његова браћа, Вукан и Стефан, који су се посвађали због власти, коначно су се помирили. Године 1219. у Никеји је цариградски патријарх поставио Саву за првог српског архиепископа. Свети Сава је два пута посетио Свету Земљу са жељом да упозна уређење монашких насеобина и њихове уставе. По повратку из Јерусалима, тешко се разболео и упокојио у Трнову 1234.г. Сахрањен је у припрати Цркве Четрдесеторице Мученика. Када је његов гроб отворен проглашен је за свеца. Мошти Светога Саве пренесене су у манастир Милешева. Лик Светога Саве временом постаје симбол Српства. Но, Синан-паша, љут због сталних побуна народа, 1594. или 1595. спалио је мошти Светога Саве на Врачар-пољу. Данас се на том месту уздиже Храм Светога Саве. Државно светковање Савиндана увео је кнез Милош Обреновић 1823. г., а законом од 13. јануара 1841. почео се светковати као школска слава. Но, први траг о школској прослави Светога Саве потиче из 1734., и налази се у Аустријској народној библиотеци у Бечу, у уџбенику за четврти разред српско-латинске школе у Сремским Карловцима, где се види да на дан Светог Саве 14. јануара по црквеном календару није било наставе, већ се ученици позивају да се тога дана моле српском светитељу. Историчари су забележили и да је земунски протојереј Јевта Ивановић 1812. г. увео правила о школској прослави. У многим крајевима Светог Саву Срби прослављају саборно и као заветну градску или сеоску славу. Такође га славе и занатлије као заштитника појединих својих еснафа, а, наравно, и многе породице као крсну славу. Светосавска химна најстарија је химна У Срба. Испевана је током 18. века, а написана је на црквенословенском језику у четири строфе. Јавно је изведена 1839. у Сегедину и након тога је често извођена у Србији. Њен први нотни запис оставио нам је Корнелије Станковић, после светосавске приредбе одржане у Бечу 1858. г. Он је само уобличио и дотерао песму која је била омиљена код Срба и у свим крајевима. ТОН
Светосавско дете 2016. Овогодишње Светосавско дете је Нина Голић, ученица VII4 .
Име и презиме: Нина Голић Надимак: Нинчи Рођена: 22. 04. 2001. Мото: Упорност се исплати. Хоби: Одбојка Књига: „Моја сусетка Алисˮ Џуди Кертин Филм: Рањени орао Глумац: „Милош Биковићˮ Глумица: Слобода Мићаловић (Ћетковић) Музика: рок Музичар: Ван Гог, Дивље јагоде, Плави оркестар, Црвена јабука Врлина: доброта Мана: тврдоглава
ТУ ОКО НАС
Воли: клавир Не воли: оговарање Спорт: одбојка Успеси: 1. награда на такмичењу – клавир, 1. и 3. награда на такмичењу – солфеђо, 10 златних медаља, неколико сребрних и бронзаних на такмичењима у одбојци Жеље: средња музичка школа Порука за ђаке: Будите оно што јесте!
Ч А С О П И С
О Ш
“ С В Е Т И
СТРАНА 5
С А В А ”
Светосавски темат— награђени литерарни радови разредна настава ПРВА НАГРАДА Љубав и топлина моје породице Моја породица има једанаест чланова. Најстарији члан моје породице је тата Срђан. Он је по занимању зубар. Када је на послу, напорно ради, али када дође кући, прво помогне мами па мени око домаћег, а затим се сви играмо. И моја мама је зубар, али више је код куће јер има малу бебу. Она је брижна и добра. Када сам у невољи, увек ми притекне у помоћ. Иако пуно ради, увек је насмејана. Њен осмех ме храбри и весели. Када јој осмех нестане с лица, забринем се за њу. Имам петорицу браће и три сестре. Сви се лепо слажемо. Пуно волимо да играмо кошарку. Волимо када смо сви на окупу и заједно са мамом и татом месимо хлеб, колаче и пицу. Тада нас млађа сестра и брат задиркују, а ми уживамо у њиховим несташлуцима.
ДРУГА НАГРАДА
ТРЕЋА НАГРАДА
Љубав чини чуда
Љубав чини чуда
Љубав чини чуда јер она је свуда. Породица за мене све је на свету, не можемо је описати ни уз платно и палету.
Када сам код своје куће, мени постане јако вруће! Од топлине љубави осећам као да ме гађају љубавни топови!
Љубав према другарима скрива се у свима, али међу њима има и симпатија.
Понекад ми дође да полетим! Тада скочим и у глави мислим: „Летим!ˮ И тада се сетим да немам крила: „Добро је, ту је породица моја мила!ˮ
Неки се усуђују ту истину да кажу док неки умеју то и да слажу. Кад имаш љубав и неко те воли, у твојој души ништа не боли.
Кад је време да се спава, срце ми је срећно и велико као код лава. Ако мама случајно не пољуби моје лице, ја сањам ружне снове немилице!
Љубав се објављује свима јер је тада у теби побеђена зима.
Мама, тата, брат и ја, цела смо породица моја! Наша љубав је свуда и нека нам увек чини најлепша чуда!
Селена Вишнић IV3
Јована Бугарчић IV2
Љубав и топлину моје породице чини сложност укућана. Лазар Адамовић III1
Светосавски темат — награђени ликовни радови разредна настава ДРУГА НАГРАДА Ива Марић II2 ПРВА НАГРАДА Дуња Митру I1
ТРЕЋА НАГРАДА Нађа Милићевић II3
СТРАНА 6
Светосавски темат — награђени литерарни радови ПРВА НАГРАДА Љубав чини чуда Осећам. Сав тај страх, бол, стрепњу за нечим додирљивим. Осећај ме уби. Осећам, сасвим сигурно, сасвим неприметно. Тај страх под костима, неописиво. Сетих се црнооке жене. Становала је у кућици недалеко од мене. Увек кад сам пролазила туда, осећала сам бол у грудима, а очи су трепереле попут усијаног фењера. Пожелела сам један дан да је посетим. Док сам корачала с камена на камен, тихо сам се осмехивала у себи, све док... Осећам, опет исти страх под костима, глас изгуби сваки траг топлих речи и врлина, а ситне ми ножице скамењене, те не могах наставити даље. Некако, успела сам! Наставила сам корачати. Лагано. Одједном, угледах је. Да, та црноока жена, живела је у кућици сасвим малој, ограђеној тарабама, и потпуно остарела. Кућицу је испуњавала скроз мрачна соба, без икаквог треперавог ефекта, а толико хладна. Неописиво. Затим, са друге стране у тамној сенци, огледала се застарела остава, одајући горак мирис пустоши. Језа ме хвата сваки пут кад пролазим поред ње. У тамној, сасвим мутној сенци, чух кораке црнооке жене. Сасвим тихо прилази к мени. Коса јој је била седа и дуга, а власи јој се распустише по дугој црној хаљини, те миришаше на увело грожђе. Очи су јој сијале попут најдубљих језера, а ситне јој ручице држаше штаку, те се превијаше с једне на другу страну. Корак по корак. Прилази к мени. Поред мене налазио се накривљен потамнео бедем, до којег отрчах узнемирено. Одувек сам осећала неку горчину и мржњу у њеним очима. Погледах је боље. Зној ми је обливао лице. Тихим промуклим гласом говорила је: „Приђиˮ. Као дете увек ме је одгуривала од себе и звала ме погрдним именима. Приђох јој. Њене хладне побледеле руке, додириваше ми меке образе, а речи пуне осећаја и нежности, миловаше ми срце. Сузе се пролише низ њено лице. Љубав. Ах, да, љубав чини чуда. Тренутак који треба овековечити. Од тада, свако вече сам обилазила црнооку жену, и осећала посебну врелину љубави која је испуњавала моје срце. Сада она има име: Зора. Најлепши део дана. Свако вече пред спавање, стајала је на крају мрачног сокака, и чекала ме да ми пожели лаку ноћ. Отрчим до ње, загрлим је и вратим се кући. Од тада све се променило. Верујем, осећам да љубав чини чуда. ДРУГА НАГРАДА
ТРЕЋА НАГРАДА
Љубав чини чуда
Моја породица, моје уточиште
Љубав чини чуда та љубав је породица, са породицом идеш свуда, чак до неба као птица.
Моја породица, увек насмејана лица, срећна и весела кô слободна птица! Ту су стално сви на окупу лаган корак, руку под руку. У стану нас је четири члана вредни сви као четири баштована ми деца, стално у школи и вртићу, родитељи на послићу, па кад се свако уморан врати, треба се насмејати и пажњу дати није то лако, то треба знати! Њима никад није тешко љубав да поклоне, ветар су ми у леђа свако их се добро сећа. Хвала им што постоје живот да ми кроје и детињство дивним бојама боје.
Љубав је кад породицу волиш, са њом можеш било куда, за породицу своју се молиш јер та љубав чини чуда. Кад је хладно и кад је зима љубав нас све греје свако тако топлоту прима и када напољу снег веје. Породица се чувам ужа и шира, сви воле се подједнако са њима увек има мира, са њима увек све је лако. Љубав је кад породицу волиш са њом можеш било куда, за породицу своју се молиш јер та љубав чини чуда. Анђела Ребић V3 ТУ ОКО НАС
Јелена Гомбовић VIII4
Тајна Радош V3
Ч А С О П И С
О Ш
“ С В Е Т И
СТРАНА 7
С А В А ”
Светосавски темат— награђени литерарни радови веронаука ПРВА НАГРАДА
ДРУГА НАГРАДА
Молитва за моју породицу
Молитва за моју породицу
У мојој кући Бог се воли, за срећу и здравље њему се моли, Оченаш је нешто свето и сви верујемо у то.
За њих постојим, за њих се борим, само за њих се Богу молим, за њих руке у ватру стављам и због њих све друге запостављам.
Свети Јован је наша глава, тога дана је наша крсна слава, наша слава пуна је обичаја пренесених из наших завичаја. Волимо Светог Јована и Бога и поносни смо због тога.
Драги Боже, учини да се моји родитељи сложе, да страшан немир и туга престану, да све свађе нестану.
Драгољуб Куљић V3
ТРЕЋА НАГРАДА Молитва за моју породицу
Нека љубав њихова срца освоји и нека у кући само срећа постоји, молим те њима подари срећу и ја више туговати нећу. . Дуња Ристић VII4
Молим ти се, мили Боже, са осмехом свога лица да под твоје светло дође и моја мала породица. Да роди пшенице златна, да буде осликано као најлепше платно, осветли нас, Боже, да нам буде и срце златно. Нек буде весеље за празнике разне, донеси нам радост док твоје име славимо. Породица моја увек је уз мене штитићу је од цвета зла које сада вене. Молим ти се, мили Боже, са осмехом свога лица нека сија моја породица. Петар Кнежевић VII2
Светосавски темат — награђени ликовни радови предметна настава ПРВА НАГРАДА Дуња Хрњез VI1
ДРУГА НАГРАДА
ТРЕЋА НАГРАДА
Лана Ивановић V2
Јован Томић VII4
СТРАНА 8
Светосавски темат — награђени радови историја
ПРВА НАГРАДА Дино Гајдобрански VIII1
ДРУГА НАГРАДА Марија Шкорић VIII1
ТРЕЋА НАГРАДА Немања Вујадиновић VIII2 Моња Пушкар VIII2
Породица – огњиште које се не гаси Упорна сам. Када нешто не разумем а треба некоме да објасним, или чак себи да појасним, то мало теже подносим. Породица. За све нас породица је једна реч, али људи као да не схватају да је то највеће богатство свих нас. Није битно да ли је породица потпуна или живиш само са мамом или татом. Да, породица је оно без чега се не може и без чега се тешко живи. Када помислим на децу у сиротишту, буде ми страшно жао и на неки начин непријатно. У мојој породици има нас четворо деце, мама и тата. Ја сам најстарија, што ми понекад засмета, али када помислим на децу која немају ни браћу ни сестре, ни маму ни тату, будем захвална што ми је Бог све ово омогућио. Понекад, када гледам неки смешан филм или читам нешто смешно, док моја браћа и сестра спавају, пожелим да их пробудим па да се сви заједно смејемо. Први пут када се то десило, схватила сам да сам најсрећније дете на планети јер имам некога са киме могу да делим све. Свесна сам тога да се огњиште породице никада не сме и неће угасити јер ће се стално рађати нови животи који ће век наше породице продужити. Тата нам много прича и спрема нас за живот који нас чека као и за смрт родитеља, што се тешко преболи. Јесте, непријатно је са родитељима причати о њиховој смрти, али знам да нас тата с најбољом намером припрема на све. Када њих више не буде, на нама је да храбро наставимо и постанемо људи какве су они желели. Огњиште једног живота тада ће се угасити, али не и огњиште целе породице коју чинимо сви ми. Сада могу да кажем да сам разумела и да знам шта је породица. Породица је љубав међу браћом и сестрама и родитељима. Надам се да сам схватила и да ћу једном дана, када будем мајка и када будем имала своју породицу, знати да им објасним све што је мени било нејасно и што сам ја, захваљујући мојим родитељима, добро разумела и научила за цео живот. Наташа Петковић VII2
ТУ ОКО НАС
Ч А С О П И С
О Ш
“ С В Е Т И
СТРАНА 9
С А В А ”
Далека и блиска прошлост Бачке Паланке Место где се налази наш град људи су насељавали од праисторије. Срби су у ове крајеве масовно дошли тек 1690. године, бежећи од Турака. Само име Паланка први пут се помиње 1593. године, а долази од назива за војно утврђење направљено од балвана и прућа. Прешавши Дунав, Срби су се населили уз саму реку. Ту су подигли своју цркву и прве куће, али су их честе поплаве натерале да се преместе даље од ћудљиве реке. Стару цркву су порушили 1725. године, а материјал искористили да саграде нову. Развоју града у многоме је допринело насељавање Немаца и Словака. Од краја XVIII века Паланку чине три одвојена насеља: Стара или Српска, Немачка и Нова Паланка. Тек после Првог Светског рата насеље ће добити јединствено име Бачка Паланка. Срби су се бавили земљорадњом и сточарством, а Немци и Јевреји су били занатлије и трговци. Прве школе биле су при црквама (српској, католичкој и евангелистичкој). Учитељи су били строги, а највише су се изучавали веронаука, писање и основно рачунање. Прва фабрика направљена је 1765. године и производила је цигле. Постојала је и кудељара, прерађивао се дуван и производила свила. Некада је у Паланци постојало чак четири хотела. Излазила су три дневна листа (новине) и један часопис, народ се разонодио у два биоскопа и одлазио у позориште. На Дунаву, на градској плажи, постојао је подијум где је недељом свирао оркестар. Бродови су пристајали и на паланачку обалу, а у Илок се прелазило скелом. Први воз из Паланке пошао је 1896. године. Прва пошта отворена је 1828. године, а телеграф 1869. године. Дневно једва да је стизао један телеграм и пар писама, па су први поштари били ђаци. Прва сијалица у вароши засветлела је 1886. године, а први телефон зазвонио је 1907. године и тада је у целом граду био тек 21 телефонски претплатник. Прва електрична централа саграђена је 1923. године, а тада се појавио и први радио апарат. Људи су са великим одушевљењем одлазили да виде и чују то чудо. После Другог светског рата сви преживели Јевреји су отишли у Израел, Немци су протерани, а досељени су Срби из Босне и Херцеговине. Град се проширио, направљене су многе нове фабрике. Године 1974. отворен је мост на Дунаву, који је за време бомбардовања 1999. оштећен. На Калош чарди 2002. скуван је највећи рибљи котлић на свету! Бачка Паланка нема бурну прошлост, а било би лепо да у будућности добијемо позориште. Петар Баљ III4
Мој деда Сва деца имају и воле своје баке и деке. Ја ћу вам сада испричати о мом деди. Зове се Јово Радош, а има два унука који се зову Јово и Радош. Деда има бркове као Марко Краљевић. Његова велика брада спаја се са брковима и косом. Његове браон очи говоре о његовој неустрашивости и храбрости. Деда Јово је просечне висине. Иако он има шездесет и шест година и даље је брз, снажан и спреман на све. Свиђа ми се што је јако организован. Деда сваки дан када устане, моли се богу, затим оде на терасу да вежба. Одвезе бабу на посао и иде код свог тате, мог прадеде Божидара и увече прошета. Уз све то ради на факултету и чува нас. Поред тога деда много чита и пише књиге. Деда Јово зна да гусла и свира гитару. Волим да проводим време са њим јер уживам у шетњама на које ме води. Волео бих да будем организован, храбар и паметан као он. Радош Радош III3
Мој деда Свако од нас има деду. Неко деду виђа сваки дан, а неко понекад. Деде воле да се играју са унуцима. Мој деда се зове Влада. По њему сам ја добио име. Мог деду виђам сваки дан зато што живимо у истој кући. Мој деда је висок и снажан. Он много ради и боле га леђа па се мало погурио. Има седу косу и крупне смеђе очи. Његове руке су јаке и снажне. Од пуно грубих послове руке су му суве и испуцале. Мој деда је јако вредан. Воли да мајсторише у својој радионици. Често му правим друштво. Он ме је упознао са својим алатима и научио да радим са њима. Уживам када нешто конструишемо и поправљамо. Он је брижан и пажљив према мени. Сваку ноћ ме обилази и покрива. Иако га боле колена није му тешко да се попне на спрат. Зими када нема посла и не мајсторишемо деда радо чита новине. Волим да идем са дедом у продавницу. Док он гура колица ја обилазим полице и приносим му ствари са списка. Волим мога деду зато што има поверења у мене. Драго ми је што сам добио његово име и трудићу се да будем вредан као он. Владан Васиљевић III3
СТРАНА 10
Милошев завет
Теодорин завет
Тако ми оловке и књиге, Тако ми ђачке бриге, Тако ми зарезача и перонице, Тако ми учитеља и наставника, Тако ми одмора и часа, Све док је живот дуг, бићу добар друг. Док беба кмечи, ја водићу битку за ћириличке речи! Милош Буквић IV3
Позивам другаре, велике и мале,
Тако ми књиге и школе, Тако ми неба и земље, Тако ми ручка и хлеба, Тако ми Ускрса и вина, Тако ми пчеле у роју, Тако ми зиме и леда, Тако ми шешира и штапа, Тако ми траве и цвета, Тако ми мора и планина, Водићу битку за реч, Као пчела за мед.
Позивам, маме и тате, Позивам баке и деке, Све вас зовем, да заједно завет дамо. Ћирилицу не дамо! Ћирилично писмо, Вук је нама оставио. Не стиди се Србијо, ћирилицу пиши! Вук је давно рекао:
Теодора Томановић IV3
Ђачки завет
Теодора Радовановић IV3
Алексин завет
Тако ми табле и креде, тако ми паноа и цртежа, тако ми лутке и меде, тако ми бојица и фломастера, заклињем се да ћу у школу ићи, и све петице имати. Тако ми писца и песме, тако ми омиљене књиге, тако ми гумице и оловке, тако ми темпере и блока, увек ћу се сећати ђачких дана, и никад нећу заборавити овај завет. Ана Бабић III3
“Пиши као што говориш, читај као што је написано!ˮ
Ђачки завет Тако ми оловке и пера, тако ми столице и клупе, тако ми торбе и прибора, тако ми блока и четкице, тако ми слова и папира, тако ми домаћег и часа трећег, испуњаваћу задатке своје, и биће најбоље оцене моје. Марко Вујадиновић III3
За Вука Тако ми говора и речи, Тако ми азбуке и ћирилице, Тако ми писања и писма, Тако ми читања и науке. Захвални смо сви што си нам све створио Ти! Лако учимо да читамо Зато тебе величамо. Теодора Мрђан IV3
Љубав и топлина моје породице Топлина моје породице је велика. Осећамо је сваки дан. Делимо је срећом и осмехом. Она нас окупља када су празници. За Божић се чита молитва. Она окупља моју породицу. Дуња Телебак I3 Љубав и топлина моје породице Љубав је доба када се роди дете. Топлина породице је топлија него што је топао дан. Она нас греје и даје нам срећу. Она је лепа и здрава. Јован Кнежевић I3
Душан Зорић III1
Моја породица Љубав и топлина моје породице Породица је најважнија на свету, ако има љубави, обасјава планету. Мајка ми даје пуну подршку, док са татом играм кошарку. Тад моје срце јако куца, дајем кош из сваког шута. Највише волим маму и тату, не бих их дао ни за највећу палату, према тати осећам велику љубав, води ме на кошарку, тенис и фудбал. Мој брат је много воли, поготово кад играмо сони, трикове му показујем и њега задивљујем. Обрадујем их кад добијем пет, тада сам њихов цео свет! Урош Суђић IV1 ТУ ОКО НАС
Моја породица ми је благо, у њој ми је свако срце драго. Брату се смејем када сам тужна, тада знам, нисам ружна. Игром се слади моја сестра Анђа, она је, зна се, најслађа. Мирише топло супа сласна, то кува моја мама красна. Ту је мој велики бата да ме шува кад ту није тата. Мамина сам маза, татин сам змај, секина срећа и батин рај. А оном великом бати највеће сам благо на свету што мом срцу много значи. Породица ми је најмилија, она ми највише прија, срце ми дражи, а очи блажи. Милица Попадић III3
Алекса Соро IV3
Ч А С О П И С
О Ш
“ С В Е Т И
СТРАНА 11
С А В А ”
Душан Зорић III1
Вера Васић IV3
Софија Болтић IV2
Марија Слобода IV2
Љубав чини чуда Љубав је увек око нас. Баш сви људи имају љубав, чак и они чију љубав не видимо. У разреду има деце која се грубо понашају: туку се, говоре ружне речи, говоре увреде и скачу. Али некад видим да и они могу да буду другари и неко на кога можеш да се ослониш. Кад неком пружиш руку пријатељства, он ће је прихватити. Ако се неком осмехнеш, он ће ти узвратити осмех. Добро дело се добрим враћа. Да је више љубави, свет би био другачији и бољи. Нађа Милићевић II3
Љубав чини чуда Љубав ствара пријатељство, љубав чини свашта, свуда око нас. Љубав ка животињама, љубав ка родитељима свуда је око нас. Љубав увек радост ствара, а понекад и посвађа, свуда око нас. Љубав ка другарима, љубав ка играма увек је у нама. Љубав, љубав, свуда је око нас.
Марко Николић III4 Јована Бугарчић IV2
СТРАНА 12
Љубав и топлина моје породице Понекад, када се наљутим на неког члана моје породице, себе ставим на места друге деце која одрастају у породицама разведених родитеља, или у породицама где недостају мама или тата. Тада се најежим и одмах ме прође тај бес и у мени завлада љубав и захвалност Богу зато што имам нормалну и комплетну породицу која ми пружа скоро све на свету. Често се осећам као да се око мене врти цео свет, а не фамилија. Сви се труде да ме усреће зато што сам за сада једино дете у породици и купују ми скоро све што пожелим. Тата ме је, када сам била мала, водио на сајмове коња, вашаре, возили смо се возом и играли тенис, бадминтон и још неке спортове које још увек играмо. Мама ме увек крепи када се посвађам са другарицама и теши када сањам нешто ружно. Увек ми пружа сву своју мајчину љубав колико год може. И цела моја родбина исто тако се понаша према мени. Свака моја жеља увек је била испуњена. Сваки њихов поклон увек ме је усрећио, али нико није знао шта је одувек била моја жеља. Одувек сам желела брата или сестру. Управо то нико од родбине није могао да ми оствари. Понекад, утонем у дубоке мисли и размишљам због чега то, друга деца не цене то што имају рођеног брата или сестру. Када ми то прође кроз главу, сузе ми дођу на очи. Зато често запиткујем маму због чега се браћа и сестре свађају и због чега не поштују то што имају једно другог. На крају дана, после молитве, помолим се Богу да добијем рођеног брата или сестру. Сваки дан мислим да ће ми молитва бити услишена и да ћу имати некога с ким бих била јако блиска. Тада ће у мојој породици бити још више љубави. Софија Павин IV1 Љубав и топлина моје породице Љубав и топлина моје породице Кад љубав сване, нико нема мане. Мене мама пуно воли и за мене се бори. Мој најбољи тата на телевизору гледа филмове из времена рата. Мени каже тата: „Мораш волети и брата, јер брат ми је све, да имам снаге и воље. ˮ Мене моја сестра воли, али обично је у школи. Ја их све волим, и за њих се Богу молим. Урош Јакшић IV3
Љубав и породица су нешто најважније на свету. Моја породица је пуна љубави и топлине. Понекад се посвађамо, али се убрзо помиримо и облаци који у нама заклањају сунце оду, и оно поново засија. Када се ја посвађам са неким кога волим, лице ми је и даље намрштено, али у мом срцу је другачије. Тамо и даље сија велико сунце које убрзо овлада мојим лицем, и ја што брже могу, одем и извиним се ономе с ким сам се посвађао. Моја мама ради цео дан. Много ми је криво због тога. Не волим када кући дође уморна и нервозна. Покушам да урадим све што могу да је усрећим, али само понекад успем. Будем мало тужан када не успем, али не бринем се, јер чим се одмори, буде она стара. Она брине о целој породици. Испегла мом тати одела кад иде на свирку, мојој сестри оде на родитељски састанак у Нови Сад, и донесе јој новац. Мени мама купи и спреми све што ми треба. Мој тата је добар као мама, само мало строжи. Сестра долази кући само понеки викенд. Долази само викендом зато што јој је школа у Новом Саду и тамо станује. Ипак, кад дође срце ми се напуни од љубави и нежности и одмах јој скочим у загрљај. Највише сам се уплашио када су звали мог деду Зорана на операцију. Поздравио сам се с њим и заплакао. Правио сам мојој баби друштво, и тешио је. Увече, назвао нас је и рекао да је добро. Лакнуло ми је јер је боље. Једва чекам да га видим. Много волим своју породицу, поготово кад смо сви сложни. Не бих је дао за цео универзум. Павле Ристић IV1 Љубав чини чуда
Љубав чини чуда Љубав греје срца кô малена ватрица. Срце лупа кô лудо и то је једно велико чудо. Кад мама прави бакине колаче, ја изгледам као умиљато маче. Кад бака прави мекике, то су најукусније породичне слике. Кад тата прави пицу, буде ми најлепше у срцу. Кад ме мама загрли за леп сан, сутра ми се понавља још лепши дан. Ђорђе Алиђукић и Милош Јонес IV2
ТУ ОКО НАС
Љубав је јако чудна ствар. У мојој породици, то је најлепши дар. Волим свог татицу, али обожавам и мамицу. Воли свог брата, јер се увек самном игра рата. Љубав са мојим дедом је највећа ствар, јер је мој деда к'о најбољи другар. Волим своју бабицу, јер одлично прави слатку баклавицу. Љубав чини чуда, у мојој породици је има свуда, смејемо се сви „кô беле лале“, јер волимо лепе шале. Реља Рајшп и Михајло Милић IV2
Ч А С О П И С
О Ш
“ С В Е Т И
СТРАНА 13
С А В А ”
Како смо се снашли у петом разреду *** Свиђа ми се: ништа. Не свиђа ми се: све. Нисам се навикао и вероватно се нећу ни навићи. *** Пети разред ми није кренуо баш најбоље. Није ми лепо што морамо да мењамо учионице, али ми се свидело што имамо часове по распореду. *** У петом разреду ми је веома лепо, наставници су добри и заволела сам их. Разлика у односу на период од првог до четвртог разреда јесте та да више нисмо у истој учионици и више нам не предаје све предмете иста особа. Занимљиво ми је у петом разреду и мислим да ће тако бити целе школске године. *** У петом разреду сам се добро снашла. Има много више да се учи него у четвртом. *** Свиђа ми се што су наставници строжи и што имамо више предмета. Лако сам се уклопио и свиђа ми се што идемо са старијима. Јако је забавно и лепо. Наставници су добри. *** Лепо сам се снашла. Свиђа ми се разред. Зато што је смешан. *** Добро сам се снашла, али ми се не допада неколико предмета. Српски ми је омиљени предмет! *** Допало ми се што стално имамо физичко, а није ми се допало што се селимо сваких 45 минута. Навикао сам се. *** Допада ми се то што сваки
Ана Марија Тоупалик III1
предмет има свој кабинет. Још увек се нисам навикла на пуно наставника. *** Лепо сам се уклопио у одељење и свиђа ми се пети разред. *** Лепо се сналазим тако што учим. Свиђа ми се. Мало је другачије и има много да се учи. *** У петом разреду ми се допадају веома добри наставници и добре оцене. У почетку ми с е није допало што су нас раздвојили у четири одељења, али полако се навикавам и верујем даће све бити у реду. *** Не свиђа ми се што идемо од учионице до учионице. Свиђа ми се што су помешали сва три одељења. Још увек се навикавам. *** Мало је другачије него у четвртом јер идемо од учионице до учионице. *** Не допада ми се што морамо да прелазимо из учионице у учионицу, али надам се да ћу се брзо навићи. Неки нови предмети ми се допадају као што су географија, биологија, и немачки језик. Пети разред ми није толико лак, али потрудићу се да га савладам што боље. *** Допада ми се што мењамо наставнике. Не свиђа ми се што имамо пуно да учимо. Навикла сам се на нови разред, али ми недостаје стари. *** Мени је у петом разреду супер. Треба мало више да се учи, али ако хоћемо добар успех – зашто
да не! Уместо учитељице добили смо више наставника који ми се из дана у дан све више допадају. *** Својим радом и залагањем успела сам да се снађем у петом разреду. Свиђа ми се, али било ми је лепше од првог до четвртог. *** У петом разреду се све променило и забавније је. Када се шетамо по школи, изгубимо се мало. То је забавно. И нови предмети су забавни. И нови другови су добри као и наставници. Мало ми је све ново, али навићи ћу се. *** Добро сам се снашла. Требало ми је мало времена да се навикнем на промене. Допада ми се у петом разреду. *** Супер! Све ми је добро, а другари су ми најбољи! Одлично се сналазим! *** Снашао сам се добро. Другачије ми је јер има много да се учи и због тога ми се свиђа. *** Помало ми је тешко што су нас раздвојили. Чудно ми је и недостаје ми учитељица. *** Било ми је мало тешко да се навикнем на учење. Коначно сам успела. Сваког дана сам понављала ново градиво и са разумевањем га учила. Сада имам све петице и више времена за игру. Веома ми се допада пети разред. ТОН
Тара Ковачевић III1
СТРАНА 14
Распуст је био, а на распусту... Прошао је зимски распуст Дошао је дан када смо кренули у школу после зимског распуста. Дан по дан, једна, друга, трећа седмица и брзо, брзо прошао је распуст. После више од три месеца дошао је жељно очекивани распуст. Хтео сам да га што боље искористим и успео сам у томе. Ишао сам код друга Ненада да се играмо. Био сам у Нештину код баке. Нову годину сам дочекао код другарице Ане. Били смо без родитеља и лепо смо се провели. Играли смо се друштвених игара. За Бадњи дан сам ишао са татом и секом по бадњак. Играли смо се у дубоком снегу и грудвали се. Ишао сам у цркву на службу. На Божић сам чарао ватру као положајник. Санкао сам се испред зграде. Гледао сам филм у биоскопу у трећој димензији „Ратови звезда“. У Новом Саду сам ручао у кинеском ресторану. За овај распуст сам баш уживао и жао ми је што је брзо прошао. Једва чекам да дође летњи распуст јер траје дуже па ћу моћи дуже да уживам. Ђорђе Алиђукић IV2
Новогодишњи празници Најзад је почео наш дуго очекивани зимски распуст. Био сам јако срећан јер долазе празници. Најлепше сам се провео на дочеку Нове године. Када сам устао тог јутра, очарао ме је снег који је непрекидно вејао. Припремао сам се за дочек са братом тако што смо китили јелку. Радили смо то са уживањем. Док смо ишчекивали госте, размишљао сам о томе шта ће све бити у пакетићима испод јелке. Кад ми је дошао брат Марко, почели смо са припремама. После смо заједно са татом пуштали ватромет. Увек бисмо се мало уплашили када почне да пршти. Овај догађај ћу дуго памтити. Желео бих да и следеће године још лепше и боље у друштву са мојом браћом проведем новогодишње празнике. Ненад Драгојловић IV2
Божић Зимски распуст ми је јако брзо прошао, али није ми жао јер сам га баш лепо провела. Омиљени распуст ми је зимски без обзира на то што је много краћи од летњег. Провела сам га углавном у кући са родитељима и повремено сам излазила да се играм у снегу. Празници су оно што зимски распуст чини посебним. Бадњи дан смо провели код бабе, татине маме, тако што смо се сви најближи окупили и заједно ручали рибље специјалитете. Такође смо и разговарали, дружили се и смејали. Божић је дан мог рођења. Устали смо ујутро и окитили јелку. Родитељи су ми први пожелели срећан рођендан и Божић. Поподне смо имали много гостију и славили смо мој рођендан. Нову годину смо дочекали мама, тата и ја. Вечерали смо заједно, гледали филмове и уживали смо. Тако сам ја провела зимски распуст и било ми је баш лепо. Брзо је прошао, али био је диван. Лана Томашек IV2
ТУ ОКО НАС
Ч А С О П И С
О Ш
“ С В Е Т И
СТРАНА 15
С А В А ”
Јесење слике Већ који дан се бакарна јесен шуња као лопов. Полако се увлачи у крошње и фарба лишће. Сада су људи ужурбани и све се мења. Привлаче ме боје неба. Час је небо плаво са издуженим облацима, а понекад данима тмурно. Ја само чекам борбу зубатог сунца и Северца. Као да ме хладним јутрима северац опомиње да је дошао ред на њега. Магле се завуку у крошње големих јелки, а оне покушавају да својим уздигнутим главама додирну сунце. Волим јесењу кишу зато што уз ње иначе не долази зли чаробњак по имену Грмљавина. Ваздух као да је прочишћен хладноћом. Он је оштар. Када га удахнем, као да ми кроз грло прође ледена стрела. Јесен ме инспирише да је цртам и пишем о њој.
Јесење слике Данима, сликарка јесен, се прикрадала ка мом крају. Гледајући крошње, видео сам да има много бакарног и руменог лишћа, које праве стазе на путу. Шаренолике горе на брежуљцима су ме очарале. Мислим да је то јесења сликарка урадила. Румено лишће је попут јабука али ме је највише изненадила боја бакарно жућкастог лишћа. Не прија ми сива боја облака, јер када гледам у њих, нисам расположен. Ваздух је гладан и пре свега пријатан. Густе магле суше лишће. Оне ми не пријају јер не видим од њих. Досадна киша не даје ми мира. Али познавајући јесен, она се са нама ружно шали, јер час пошаље кишу на бину а час сунце. Сликарка јесен је на дар поклонила земљишту браонкасту боју. Људи су доста ужурбани што ми доста смета. Ветар фијуче пуном паром. Волео бих да до краја јесени буде овако шаренолико лишће. Марко Вујадиновић III3
Јесење слике
Милица Попадић III3
Јесен је стигла. Видим то по жуто бакарном лишћу. Све се променило. Боје јесени ме привлаче као магнет. Највише ми се свиђају боје крошњи јер су тако шарене. Не волим тамне облаке јер тада знам да ће пасти киша, и онда браон плашт прекрије земљу. Тада ја све влажно и прљаво. Ваздух је непријатно хладан. Магла је заузела сво дрвеће, а оно се диже да дохвати сунце јер ништа не види. Онда се магла спушта и одлази. Киша пљушти и сви ужурбано трче кући. Земља полако упија воду и остаје блато које је донела киша. Животиње које живе у земљи су уплашене да им се не покваси кућа. Сви људи ужурбано беже од јако упорне кише. Јесен је најшареније годишње доба. Тривун Козомора III3
Лазар Адамовић III1 Јесење слике Разнобојна јесен је стила у наш град. Сваког је дана посматрам. Препознам је по веселој боји дрвећа и по ужурбаним људима који једва чекају да дођу кући. Пошто јесен посматрам сваког дана, помислим како јој лето, зима и пролеће нису ни приближни због очаравајућих и разноврсних боја на крошњама. Волим јесен због сувог лишћа које прави бакарни тепих. Обожавам да скачем по њему. Не волим зимзелено дрвеће јер испод њега нема сувог и опалог лишћа. Штета. Али, волим ово дрвеће када дува јак ветар, па га зањише. Тада дрвеће чудно звучи, као да говори. Волим и маглу јер када је магловито можеш се играти жмурке. Понекад је не волим зато што може бити опасна, јер обично због магле буде несреће. Киша ме весели, јер у јесен буде најчешће хладно и не волим да будем напољу. Док размишљам да ли да изађем или не, ево киша пада тачно у задњи час. Остајем у топлој учионици или соби и посматрам капи кише како се тркају низ прозор. Људи се ужурбано труде да дођу кући и да избегну кишу и хладан ветар. Животиње брзо сакупљају храну за зиму и беже у своја склоништа. Желим да што пре прођа тмурна јесен. Мирка Клајнер Ђуровић III3
СТРАНА 16
Дечија недеља Низом активности у периоду од 5 - 11. октобра 2015. године је обележена Дечја недеља чији је мото ,,Подршка породици –најбоља подршка деци“. На самом почетку Дечје недеље ученици су упознати са Конвенцијама о правима деце. Започета је већ традиционална хуманитарна акција „Децадециˮ и прикупљање средстава за хигијену за децу слабијег материјалног стања. Ученици наше школе су посетили ЦТКУ „Коста Абрашевиˮ где су били учесници три веома занимљиве активности: учење говора немих и глувих особа, упознавање са модерним плесом као и вежбама корективне
гимнастике. У реализацији ових активности су нам поред Саше Богуновића и ЉиљеЖихлавски такође по могли: Бојана Стокић, наставница модерног балета као и Суџум Драган. У уторак 6.октобра учениц и са пуно маште кредама у боји осликавају школско двориште. Позоришна представа „Два мачора слатка и мишица Натка“ је за ученике 1. и 2. разреда била одржана у среду 7. октобра. Истог дана је школски ходник украшен дечјим ликовним радовима на тему „Породицаˮ. У преподневним часовима учитељица Добрила Борковић је са петоро првака посетила председника општине. Том
приликом посадили су дрво генерације са свим првацима из свих школа наше општине. Два одељења првака са учитељицама Анкицом Дамјанов и Станиславом Керавицом су у четвртак 8. октобра посетила ПУ „Младостˮ, вртић „Невенˮ где је било организовано дружење са предшколцима. Мали другари су им приредили дивну приредбу. Последњег дана у недељи је уз веселе тактове, игру и рецитације одржана приредба и пријем деце у Дечји савез. За добро расположење су били задужени ученици четвртог разреда.
Деца деци У току дечије недеље је традиционално организована хуманитарна акција "Деца - деци". Ове године су прикупљена средства за ученике наше школе којима је оваква помоћ неопходна и
потребна. На задовољство ученика и запослених, акција је успешно спроведена. Направљена су 33 пакета која су обрадовала наше ученике.
Сунчана јесен живота Поводом „Сунчане јесени животаˮ, ученици 4. разреда - драмска и музичкорецитаторска секција наше школе посетила је Геронтолошки центар у Бачкој Паланци у петак, 16. октобра 2015. године како би приказали пригодан програм (драматизација приче „Деда и репаˮ, народне игре и песме) и улепшали члановима овог центра месец октобар који је посвећен старима.
ТУ ОКО НАС
Акција прикупљања старе хартије Једне радне суботе, 12. септембра 2015. године, посветили смо, између осталог, и друштвено корисном раду. Од 8 до 10 сати наши вредни ученици доносили су стари папир и за кратко време напунили контејнер.
Ч А С О П И С
О Ш
“ С В Е Т И
СТРАНА 17
С А В А ”
Посета Музеју
Музеј града Бачка Паланка поводом Дана ослобођења Бачке Паланке у Другом светском рату 19. и 20. октобра 2015. године у свечаној сали Музеја
организовао је предавање под називом „Дан ослобођења Бачке Паланкеˮ. Предавањима су присуствовали ученици четвртог разреда наше школе заједно са својим учитељицама. Предавач МА Никола Миливојевић преко оригиналних фотографија, докумената, предмета и паyер поинт презентације упознао је ученике са најважнијим актерима и догађајима Другог светског рата у Бачкој Паланци.
Акција 2000 лопти за будуће асове Завршена је акција „2000 лопти за будуће асовеˮ. Наши ученици су својим неуморним залагањем на друштвеним мрежама победили многе друге школе и тако освојили кошаркашке лопте. Дана 16.12.2015. године, нашој школи су додељене освојене лопте.
Најмлађим ђацима школе одржано још једно предавање на тему безбедности у
Ученици у улози наставника У овој школској 2015/16. години Тим за заштиту деце од дискриминације, насиља и злостављања поново је организовао акцију "Ученици у улози наставника". Учествовало је 69 ученика који су после одржаних часова записали своје утиске о часовима (Шта им је било тешко?, Шта им се посебно свидело?...) Одржан је концерт ученика школе “Наставнику на дар”.
Клуб читалаца Током новембра и децембра 2015. трајале су радионице - маштаонице поводом буквара. У радионицама су учествовали ученици свих узраста. Два основна циља радионица су: развити и неговати свест о вековном континуитету писмености од глагољице, преко старе ћирилице до данашње ћирилице, и открити дубља и пренесена значења речи „букварˮ као основних знања за различите врсте писмености, не само алфанумеричку које су нам потребне за живот. Организована је и изложба буквара.
СТРАНА 18
Језичке недоумице
У учионици број 3 појавила се мала шарена кутија у коју су ученици убацивали папириће са језичким недоумицама. Ево одговора на неке од њих... Речца не Увек ствара највише проблема и одличним и добрим ђацима иако не би требало да буде тако. Упамти, правило је веома лако: речцу не пиши одвојено од глагола, а спојено са придевима и именицама! Упамти по један пример и стално упоређуј с њима. Гласовне промене Да би знао шта је правилно, треба добро да познајеш законитости гласовних промена. Увек реч изговори наглас и видећеш да ће ти то помоћи — гласовне промене су и настале ради лакшег изговора!
Претчас—предчас—пречас На огласним таблама, у СМС порукама често се спомиње ова реч на више начина. Правилан израз је претчас јер је у тој речи дошло до једначења сугласника по звучности: пред + час — предчас — претчас. Десанки-Десанци На школском ходнику готово свакодневно чујемо ову реч, највише због близине ОШ “Десанка Максимовић”. Међутим, користи се погрешно. Упамти: у личним именима које завршавају на –ка нема сибиларизације! Дакле, тачна је прва реч. Са или без лимуна Желиш ли чај са или без лимуна? Желиш, а не знаш шта је неправилно у овој реченици. Хм, погледај предлоге који су употребљени. Сада покушај
Препоруке за читање
ТУ ОКО НАС
да поставиш именице уз сваки предлог. Да, да, са лимуном или без лимуна. Реченица је неправилна јер уз оба предлога не иде исти облик именице већ мора да се мења. Градови и државе Ова тема вас је много заинтригирала. Велик број питања односио се на имена становника, нпр. Куле, Бангладеша, затим да ли је правилно написати Афганистан или Авганистан, Истанбул или Истамбул... Због толико великог броја недоумица, одлучили смо да се тиме позабавимо на часовима додатне наставе у петом разреду и након тога, у следећем броју или неком другом пригодом, упознаћемо вас са резултатима наших истраживања. Уколико сте заинтересовани, слободно нам се придружите! Додатна 5
Ч А С О П И С
О Ш
“ С В Е Т И
СТРАНА 19
С А В А ”
Заштити се од дигиталног насиља Дигитално насиље подразумева све случајеве у којима неко користи електронске уређаје (мобилни телефон, рачунар, камеру...) и интернет да би некога намерно уплашио, увредио, понизио или на неки други начин повредио. Дигиталним насиљем се не сматрају случајно, ненамерно наношење штете и повређивање, као ни пријатељска задиркивања и препирке преко телефона или интернета. Облици дигиталног насиља могу бити: слање СМС порука увредљивог или претећег садржаја, узнемиравање телефонским позивима (лажно представљање, ћутање, вређање, претње и сл.), снимање мобилним телефоном или камером, прослеђивање и стављање снимака на интернет, узнемиравање мејловима, различити видови узнемиравања на друштвеним мрежама на интернету... За разлику од класичног насиља, дигитално насилницима пружа – анонимност. Жртве могу трпети велику штету, а да притом немају могућност да се заштите или одбране. Информације пласиране путем дигиталних
медија се јако брзо шире. Најслабија карика у ланцу безбедности си ти. Немарним или недовољно пажљивим начином употребе сваке технологије, себе или друге стављамо у ризичну ситуацију из које је некад тешко изаћи. Како да се заштитиш на мрежи? Када се током активности на интернету деси нешто што ти не прија, због чега осећаш нелагодност, нешто што у теби буди сумњу – одмах реци некој одраслој особи од поверења (најбоље родитељу)! Насиље је све оно што прелази наше границе, а друга особа са тим наставља и након што дамо до знања да нам то не прија. Насиље одмах пријави! Податке о себи и твојим блиским особама (адресу, број телефона, идентификационе бројеве, бројеве рачуна и сл.) не остављај без консултације и дозволе неке одрасле особе од поверења (најбоље родитеља)! Увек имај на уму да можда приказани идентитет особе са којом комуницираш није стваран и да информације које добијаш нису истините,
колико год ти се та особа допала. Ако дође до личног упознавања, на састанак никако не иди сам/сама, увек поведи неко веће друштво или неку одраслу особу у коју имаш поверење. Обавезно обавести одрасле где и са ким идеш! Ни на који начин не учествуј у угрожавању других на интернету, понашај се у складу са интернет бонтоном! Реченица „Сигурно се неће баш мени десити!ˮ не важи! Само размишљај, то те чини одраслом особом и ставља контролу у твоје, а не туђе руке! Примена ових мера опреза не чини те кукавицом, већ показује твоју интелигенцију, одговорност и зрелост! Зашто би због непромишљености дозволио/ дозволила другима да управљају тобом? Корисни подаци за безбеднију употребу интернета и личну заштиту можете наћи на следећем линку: http://kliknibezbedno.rs Павле Сешић
ШКОЛА Вероватно сте чули да реч школа није наша реч.У наш језик преузета је из латинског (стари Римљани говорили су схола) са значењем „училиштеˮ, које и данас има. Но, пре тога стари Римљани преузели су је од Грка, а у грчком језику реч схоле кад је настала није значила „училиште'ˮ, већ нешто сасвим друго. Чак би се могло рећи и супротно од онога што данас значи. Схоле је у старом грчком језику значило доколица, беспослица, одмор, забава! Како то? Ево зашто је било тако. У почетку школа у Грчкој није била оно што ће касније постати у тој земљи и другде по свету: установа за образовање омладине. То је испрва било место где су се окупљала докона деца робовласника да заједнички проведу време у игри и забави. Касније се почело озбиљније радити и учити. Посебна пажња посвећивала се телесном вежбању – гимнастици. Управо због тога што су се ђаци у старим грчким школама бавили углавном гимнастиком, једна врста школе, која и данас постоји, добила је назив гимназија. Гимназија је заправо „школа гимнастикеˮ, мада се у данашње време ученици у њој најмање баве гимнастиком. Читали смо за вас књигу Милана Шипке “Приче о речима” Додатна 5
СТРАНА 20
Мађарски језик у нашој школи
Magyar nyelv A Sveti Sava Általános Iskola tanulói, akik járnak magyar nyelvre részt vettek a karácsonyi előadáson, melyet a palánkai mozi termében tartottunk december 20-án. A gyerekek szavaltak és énekeltek, majd átvettél a Télapó ajándékát. A második félévben is tovább folytatjuk a munkát és készülünk a február 7 -i jelmezbálra, melyet a Szlovák otthonban tartunk. Hagyománynak számít a jelmezben való felvonulás, amelyet sütemények, finom szörpök és jó hangulat mellett töltünk. A következő ünnepre, pontosan a húsvétra hamarosan elkezdjük az előkészületeket. A katolikus templomban tojásfestés és műsor lesz, a Vecsera Sándor MME épülete előtt a központban pedig a húsvétra készített munkák kiárusítása.
Мађарски језик Ученици који похађају мађарски језик учествовали су на Божићној представи која је одржана у сали биоскопа 20. децембра. Деца су рецитовала песме и певала, а затим су од Деда Мраза добили пакетиће. У другом полугодишту спремамо се за маскенбал који се одржава у Словачком дому 7. фебруара. Маскенбал је постао традиција уз колаче, сокове и добру атмосферу. За Ускрс такође припремамо програм. У Католичкој цркви ћемо фарбати јаја, а припреми ћемо и представу. Након представе у центру града испред КУД-а „Вечера Шандор" деца ће продавати све што су припремила. Адриен Декањ
ТУ ОКО НАС
Ч А С О П И С
О Ш
“ С В Е Т И
СТРАНА 21
С А В А ”
Тенис Тенис је спорт са рекетима. Играју га два играча (сингл) или дав тима (дубл). Играчи користе рекет да би пребацили лоптицу у противнички део терена преко мреже која се налази на средини терена. Почео је да се игра у Енглеској у деветнаестом веку. Врло брзо почео је да се шири по земљама у којима се говори енглески језик, и то највише међу вишим сталежом. Тенис је данас олимпијски спорт и играју га сви људи, независно до друштвеног статуса. Правила играња су иста још од деведесетих година деветнаестог вка. Изузетак је вођење тај-брејка (енгл. tie-break – „прелом изједначења“) седамдесетих година прошлог века. Тенис је веома популаран спорт који прате милиони људи, а посебно су занимљива четири Гренд слем турнира (Grand Slam Tournaments).
Тенисом сам се почела бавити случајно. Када сам имала четири године, четала сам са
баком поред тениских терена. Сваки дан бих седела поред терена и гледала децу како тренирају. Мени је то у почетку било чудно, али како је пролазио дан за даном, имала сам све већу жељу да почнем да тренирам. Када би ме тренери видели, обично би ме позвали да скупљам лоптице. Једног дана тата и мама су дошли с посла и видели мене како скупљам лоптице. Полако су ми пришли и питали ме да ли желим да тренирам. Ја сам наравно одговорила да желим. Пришли су тренеру и мени нита није било јасно. У ствари они су ме уписали на часове тениса! Била сам пресрећна. Како су пролазиле године, ја сам била све боља. Када сам напунила девет година, кренула сам на свој први турнир. Турнир се одржавао у Новом Саду, близу моје школе. Била сам јако узбуђена. Турнир је трајао цео дан. Како је дан одмицао, ушла сам у финале. Нисам могла да
верујем. Победила сам и освојила прво место и златну медаљу, уз коју је наравно ишао и огроман пехар. Било је ту и много падова. У једном тренутку мени је затребала хитна помоћ. Мама ме је терала са терена јер сам била повређена, али ја сам и са крвавим коленом освојила прво место. Мама и тата били су поносни. Те вечери освојила сма прво место на АТП листи узраста од девет до дванаест година. Тако је почела моја каријера. Када сам дошла кући, једва сам чекала да се одморим и превијем рану. И тако сам постајала успешна, а тенис мој омиљени спорт који ће ми заувек стајати у срцу. Тренирам понедељком, средом , петком суботом и недељом. Тренинзи су врло напорни, али ја не одустајем. Ивана Илић VII4
Успех наших одбојкашица Општинско такмичење за девојчице организовано је 4.11.2015. у ОШ „ Вук Караџићˮ у Бачкој Паланци. Од шест екипа које су се пријавиле за такмичење: ОШ „Алекса Шантићˮ из Гајдобре, ОШ „Браћа Новаковˮ из Силбаша, ОШ „Жарко Зрењанинˮ из Обровца, ОШ „ Десанка Максимовићˮ из Бачке Паланке, ОШ „ Вук Караџићˮ из Бачке Паланке и наша школа, освојиле смо прво место и тиме се пласирале на окружно такмичење. Окружно такмичење одржано је 26.11.2015. године у Бечеју у Спортском центру „Ђорђе Предин Баџаˮ. Од једанаест пријављених екипа наше девојчице су освојиле друго место и пласирале се на Међуокружно такмичење које је одржано 1.12.2015. у Суботици. Од четири пријављене екипе: ОШ „Соња Маринковићˮ из Суботице, ОШ „Мирослав Антићˮ из Оџака, ОШ „Жарко Зрењанинˮ из Кикинде и наша школа, девојчице су освојиле прво место и пласирале се на Школску олимпијаду, која ће се одржати у мају месецу. Девојчице које су учествовале на такмичењу су: Николина Миловац, Милица Кнежевић, Лана Краљ, Андријана Татић, Јелисавета Војиновић, Милица Мишковић, Тамара Нинковић, Ивана Зорић, Уна Рац, Нађа Тодоров, Анастасија Кнежевић. Гордана Пушић
Лицидерска срца Милош Радивојков III1 Лена Гашпаровски III1 Дуња Петковић III1
Редакција: Наташа Петковић, Татјана Савић, Александар Симикић, Марија Шкрбић, Андријана Татић, Милорад Ђурица, Уна Зорић, Николина Кесић и сарадници у овом броју Адриен Декањ, Павле Сешић, Гордана Пушић. Техничка подршка: Вук Стевановић Уредник: Гордана Вујовић