ПРВО ОНЛАЈН ИЗДАЊЕ У ОВОМ БРОЈУ ЧИТАЋЕТЕ:
РЕЧ ДИРЕКТОРА
ПРИЧЕ НАЈБОЉИХ УЧЕНИКА КОЈИ СУ
Ту Око Нас Б Р О Ј
4 8
М А Ј ,
2 0 1 5
НАША ШКОЛА
СЕ ПЛАСИРАЛИ НА РЕПУБЛИЧКА ТАКМИЧЕЊА
ИНТЕРВЈУ СА ПРЕДРАГОМ КАРАСОМ
ИНТЕРВЈУ СА НАТАШОМ И ХЕЛЕНОМ
ИНТЕРВЈУ СА НАСТАВНИЦОМ ГОРДАНОМ ПУШИЋ
САВЕТЕ О ЗДРАВОЈ ИСХРАНИ И ПОНЕКИ РЕЦЕПТ
ПРИЧУ О АМБАСАДОРУ ЧИТАЊА
КЛИКЕРАЊЕ ЈЕ ПОНОВО У МОДИ
ОДЛУЧИЛИ СТЕ ДА
Велика је нама част ходити у школу ову, „Свети Сава” јој је име поносити сви смо тиме. То је школа свуд за пример стара али поштована, традицију и културу чувамо од заборава. Наша школа „Свети Сава” друга кућа свима нама пуна знања и играња увек спремна за признања. С головима и без мреже све спортове тренирамо и по киши и по ветру успехе остварујемо. Такмичења баш волимо освајамо, победимо, пехари нам школу красе а то свима прија зна се. Конкурси нам нису страни сликамо и састављамо разне теме обрађујемо и тиме се поносимо.
ЛУЦКАСТА ПЕСМА
„Мама, хтела бих да будем твој цвет.” „Сине, бојим се нешто би ти било.” „Мама, хтела бих да будем твоја птичица.” „Сине, бојим се, нешто би ти било.” „Мама, хтела бих да будем твој бели бисер.” „Можеш, довољан ми је осмех твој, мој бисеру!” Лана Стевановић IV2
ПЕЦАТЕ —ЕВО ШТА ВАМ ЈЕ ПОТРЕБНО
МНОШТВО ДЕЧИЈИХ РАДОВА
ПОНОВО ИЗЛАЗИ ТОН!
Ученици изборног предмета Хор и оркестар са наставницом Верицом Маливук
ПРОЛЕЋЕ У ШКОЛСКОМ ПАРКУ У једном делу школског парка је утабана, сува земља. У њој се боре маслачци, бела рада и нешто мало траве да преживе. Близу тог дела посађен је један велики, стари бор. Он је добио ситне шишарке које сада имају мало зелене боје на себи. Шишарке су мале као кликери. У другом делу парка виде се два спојена дрвета липе. Мислим да су близанци зато што су потпуно исти. Близу врха близанци су се раздвојили. Једно дрво липе се савило, а друго је наставило да расте. Ово је за мене мистерија и покушаћу да је откријем. Близу близанаца је бедем. На њему има маховине и чудних биљака. У њему су пукотине у којима живе мале бубице. Мало даље од бедема је посађено дрво чије је лишће жуто зелено. Даље од шаренолисног јавора је игралиште и клупе, па се ту и завршава парк наше школе. Мирка Клајнер Ђуровић II3
СТРАНИЦА 2
РЕЧ ДИРЕКТОРА Наша директорка Сњежана Фодора има част да њене речи буду прве објављене у нашем новом електронском руху.
Поверење Хуманост Сарадња Визија
Знање се множи дељењем.
Част ми је и задовољство што део радне каријере проводим на челу наше школе ОШ „Свети Сава”. Функција директора са собом доноси много обавеза и одговорности у било ком времену и друштву, а посебно данас у време рационализације, финансијске кризе, транзиције, временских и свих других непогода. Наша школа има шездесетогодишњу традицију која мојим колегама и мени не дозвољава да станемо. Поверење ученика, родитеља и средине не сме се изневерити без обзира на све тешкоће. Школа је установа у којој се не сме из вида изгубити ученик и зато подстичемо разноврсне активности које задовољавају ученичке потребе. У школи се негују: знање, хуманост, сарадња са другим и другачијим школама, брига о природи, брига о животињама и остале људске вредности кроз разне пројекте. Имамо дванаест изборних предмета кроз које ученици могу да се упознају са темама интересантним за њих. Мото наше школе је „Знање се множи дељењем” што се види из наших резултата. Сваке године је све више диплома којима ученици красе своје име и име школе. Ове године на разним нивоима такмичења и из разних области освојено је око 120 диплома. Да идемо у добром правцу, види се и по томе што се чак 12 ученика пласирало на републички ниво такмичења. Нећемо стати јер имамо визију, наставнике који желе да раде, родитеље који нас подржавају и наравно ученике који желе да уче. Заједничким радом, сарадњом и мешусобним поштовањем можемо постићи оно што желимо и што нам овај друштвени тренутак дозвољава. Директорка школе Сњежана Фодора
Честитамо свим ученицима и њиховим наставницима на постигнути успесима!
ТУ ОКО НАС
СТРАНИЦА 3
БРОЈ 48 УСПАВАНКА ЗА ТЕДИЈА
СЛИКАРКА ЗИМА
Спавај, медо, спавај ти, слатке снове сањај ми.
Прелепа сликарка зима бели плашт на себи има. На главици јој круница, пуна снежних грудвица.
У јастук меки урони, у снове слатке утони.
У руци јој бела четка боји град од почетка. Деца праве великог Снешка који јој се смешка. Пахуље ко брашно веју на гранама капе сеју. Топле бунде греју децу, добар лек за кијавицу.
Нека санак леп ти буде, сунчеви зраци нека те буде. Ја ћу крај тебе увек бити да ти можеш лепо снити.
УСПАВАНКА
Лана Стевановић IV2
Спавај ми, спавај, анђеле мој, нека је миран санак твој. Нек месец обасја лице твоје док мирно спаваш, најдраже моје. Буди ми умиљата, маче моје, и нек се остваре све жеље твоје.
Јована Зеленовић IV2
Спавај ми, спавај и срећна буди анђео нека те песмом буди. Јована Драгумило IV2
Н ЕО Б И Ч Н О П Р И ЈАТ ЕЉ С Т В О Све је почело када се моја мачка омацила код козе у јаслама. Када сам дошла и видела малу мацу код козе, уплашила сам се да ће је коза повредити или згазити, али нисам смела да дирам мацу јер ју је мама мачка чувала. Сутрадан сам опет отишла да видим мацу. Затекла сам козу како је лиже и лежи поред ње. Следећи пут сам затекла мацу на козиним леђима какао спава. Била сам сигурна да је то почетак необичног пријатељства. И сада када је моја маца већ велика, затекнем је како спава поред козе и знам да се њихово необично пријатељство наставило. Улица, I3
Јована Пилиповић IV2
Н Е О Б И Ч Н О П Р И Ј АТ Е Љ С Т В О У једној великој кући на крају града живела је једна прелепа бела чупава маца. Њено име је било Жози. Жозине газде су јој пружале пуно љубави и пажње. Често су се играле са њом и мазиле је. Свако јутро су јој поред њене корпе са меким ћебетом остављали велику чинију млека. Једно јутро, док је трчкарала по дворишту, угледала је на улици једног тужног и гладног пса луталицу. Жози се сажалила на њега и кроз ограду му је привукла чинију с млеком. Од тог дана Жози је свако јутро остављала куци пола чиније млека. Једно јутро када су Жозине газде кренуле на посао, заборавиле су да затворе капију. Жози је изашла на улицу. Угледао ју је један бесан пас. Почео је да лаје и да је јури. Она се јако уплашила и почела је да бежи. У том тренутку појавио се куца коме је свако јутро давала млеко и отерао је тог бесног пса који је јурио Жози. Тако је почело необично пријатељство које и дан-данас траје. Милица Самарџија IV2
Научили смо слова рад ученика I3
СТРАНИЦА 4
РЕЧ УЧЕНИКА Овог пута реч имају најуспешнији такмичари. Када сам кренуо у пети разред, добио сам нове предмет. Нисам се плашио, напротив, радовао сам се новим сазнањима. Такмичим се од петог разреда. У петом разреду освојио сам две дипломе из биологије и једну из историје. У шестом разреду освојио са две из биологије, две из историје и једну из српског. У седмом разреду освојио сам две из биологије и једну из историје. Дневно учећи проведем један сат. Учим оно што треба за сутра. Пред такмичење немам трему. Обично почнем да учим па онда заспим, тако да је припрема била изузетно лагана! У слободно време гледам филмове, читам књиге, цртам, свирам клавир и дружим се. Моји родитељи веома су срећни и задовољни. Мирјана Шијаков је моја менторка. Јако је добра, све лепо објасни и има смисао за моду. Поручио бих свим ученицима следеће: „Ако желите да постигнете успех, не треба да радите оно што волите, већ волите оно што радите.” (Винстон Черчил) Александар Гутић Нисам се плашила нових предмета, јер сам знала да је то занимљиво. Изабрала сам техничко јер ми се тај предмет свидео на први поглед. Ово ми је други пут да се такмичим из техничког. Прошле године сам била трећа на општинском, а ове године сам трећа на општинском и друга на окружном. Обично дневно учим по три сата, а само техничко око сат и по. Веома много ми значи овај успех, осећај је сјајан јер знам да сам међу најбољима. Углавном имам позитивну трему пред такмичење. Спремала сам се скоро целе школске године. Било је мало напорно. Поред тога тренирам одбојку и идем у музичку школу. Поред одбојке хоби ми је и кошарка. Дружим се са већином другова из разреда, а рачунар чешће користим. Све успевам помоћу добре организације. Одредила сам време за учење и за игру. Желела бих једног дана да постанем модна креаторка. Свима бих препоручила да уз мало воље могу да постигну велики успех. Уз мало воље увек има времена и за игру и за учење. Моји родитељи мисле да је дивно што сам успешна и да треба да наставим да се трудим. Припремао ме је наставник Павле Сешић. Желим да му захвалим што ми је помогао да остварим велике успехе. Миона Чавка Увек ме је занимала биологија и од првог часа сам знала да ћу ићи на такмичења. Изабрала сам биологију јер ме је увек занимала природа, богатство човека. Ниједног тренка ми биологија није била досадна. У петом разреду сам освојила друго место на општинском, а треће на окружном такмичењу. Искрено, веома мало учим. Биологију учим око пола сата дневно. Када сам сазнала да сам прошла на републички ниво такмичења, била сам одушевљена. Лепо је знати да си један од најбољих. Трему имам вече пред такмичење, али она нестаје са првим зрацима сунца. Припреме ми нису тешко пале јер ме све ово занима. У слободно време свирам виолину и гитару. Стално слушам музику и гледам филмове. Волонтер сам Црвеног крста и идем на прву помоћ. Планирам да завршим медицину и помогнем многим људима. Поручила бих свима да увек верују у себе и не обазиру се на туђе коментаре. Моји родитељи су веома поносни и подржавају ме у свему. Такође, мој ментор, наставница Мирјана Шијаков, посвећује ми много пажње и све лепо објасни на чему сам јој јако захвална. Нађа Крагуљ
ТУ ОКО НАС
БРОЈ 48
СТРАНИЦА 5
Енглески сам одабрао зато што сам га увек знао и никад ми није био проблем учити. Први пут сам био на такмичењу, али могу да се похвалим да сам из енглеског, осим једне јединице из домаћег, само једном добио четворку. Не учим пуно јер углавном на учим из филмова, серија и игрица па ми на часу ништа не буде ново. Осећам се сјајно због свог успеха, само ми је жао што сам направио неколико баш безвезе грешака. Уопште нисам имао трему пред такмичење, али након што сам урадио задатке и чекао резултате имао сам јако велику трему. Спремао сам се три-четири месеца. До недавно сам тренирао кошарку, али сам скоро престао. Дружим се понекад, али сам сада превише заузет због завршног испита. Стефан Курћан Нисам се плашила ни виших разреда ни биологије, једноставно морала сам упознати овај свет баш такав какав јесте. Од првог часа сам заволела овај предмет и осећала сам потребу да идем на такмичења, да искусим нове пустоловине. Било је јако забавно упознавати свет око себе, шта ми заиста јесмо и шта су други. Једноставно сам морала упознати своју околину. Освојила сам пет диплома за ове четири године. Но, не проводим много времена за књигом јер се градиво веома брзо савлада. Осећај је супер, али емоције се ипак не могу сакрити. Немам трему пред такмичење, вероватно је већ „излапила”. Нисам се пуно спремала, али су зато припреме биле тешке. Иначе тренирам кошарку, волим да гледам филмове са својим другарима, волим да играм игрице. За успех најважнији је добар распоред, а све остало мање више. Не ваља бити неорганизован, онда све крене низбрдо. За све има времена, али за школу нема. Морате се потрудити да бисте успели. Моји родитељи су одушевљени мојим успехом, али не више од мене саме. Да није наставнице Сање Савић не бих стигла до овде. Ради пуно са нама и труди се. Она је дивна особа и наставница, великим делом је заслужна за мој успех. Ивана Андрић Математику сам изабрао јер ми се највише допао од свих предмета. Ове године се не такмичим први пут. У другом разреду добио сам похвалу са „Мислише”, а ове године освојио сам треће место на општинском такмичењу, прво на „Мислиши” и на републичком финалу из „Мислише” похвалу. За све остале предмете ми треба само пола сата, а математику вежбам три сата. Када си међу најбољима, осећај је одличан. Никада немам трему пред такмичење. За такмичење сам се спремао око месец дана и припрема није била тешка. У слободно време играм се напољу са другарима, играм друштвене игре, волим да се кликерам, а на рачунару се играм ретко. Тренирам кошарку. Пошто ми не треба много времена за учење, имам времена за играње, тако да ми то није проблем. Препоручујем свој деци да се посвете сваком предмету. Моји родитељи су срећни и поносни на мене. Мој ментор је моја учитељица Јасмина Васојевић. Код ње волим то што што ми се увек максимално посвети док вежбамо. Урош Суђић III1
Зашто баш српски, то питање ми је постављено стотину пута. Волим тај предмет јер је занимљиво поигравати се с речима. Такмичим се од петог разреда и веома сам задовољан својим успехом. Родитељи су веома задовољни и подржавају ме у свему. Другима поручујем да буду самоуверени верују у то што раде. Вукашин Пилиповић
Хтео сам да испробам нешто ново. Мислио сам да нема чега да се плашим. Из техничког се такмичим први пут. Имам дипломе из разних предмета: прво место из биологије и прво место на окружног из техничког. За учење ми је довољно петнаест минута. Техничко не учим. То је сјајан осећај бити међу најбољима. Имам малу трему пред такмичење, али то брзо прође. Тренирам одбојку, свирам клавир. Не играм игрице на компјутеру. Волим да правим макете аутомобила... Желео бих да будем инжењер или електротехничар. Својим другарима поручујем да уче редовно. Моји родитељи мисле да сам веома паметан. Ментор ми је Павле Сешић. Он је добар наставник и успео је да ме научи све за такмичење. Феђа Ивица
СТРАНИЦА 6
РЕЧ УЧЕНИКА Овог пута реч имају најуспешнији такмичари. Од почетка сам имао позитиван став према биологији тако да сам га са лакоћом учио. Нисам га се плашио, чак штавише одлучио сам да ћу се у будућности бавити том науком зато што ми је било интересантно да изучавам живи свет. Такмичим од петог разреда. До сада сам остварио успехе на општинском и окружном нивоу такмичења, али ми је најдражи овогодишњи пласман на републичко такмичење. Дневно учим од пола сата до сат времена, а за овај предмет понекад издвојим мало више времена. Осећај је одличан јер знам да сам међу најбољима у држави. Велики сам тремарош и увек се пред такмичење избезумим од стреса. За такмичење сам се спремао око две недеље. Припремао сам се врло опуштено и без напора. У слободно време похађам основну музичку школу, у којој свирам клавир. Тренирам фолклор у ЦТКУ „Коста Абрашевић”. Такође, у слободно време играм игрице, излазим са друштвом и уређујем свој налог на Фејсбуку. Добром организацијом се све постиже. Када одрастем, планирам да се бавим природним наукама. Посебно ме занимају биологија и хемија. Никада не одустајте. Моји родитељи су врло поносни на мој успех. Мој ментор је наставница Мирјана Шијаков. Она је увек пријатељски настројена према нама, разуме наше обавезе и проблеме и увек је ту када нам је потребно додатно објашњење из биологије. Ђорђе Вукадинов Изабрао сам физику зато што ми је најзанимљивији предмет. Не такмичим се први пут. Прошле године сам се такмичио и нисам остварио неке успехе. Физику учим максимално три сата дневно. Пред такмичење осећао сам се уплашено. Мислио сам да нећу постићи добар резултат јер је конкуренција била добра. Нисам имао самопоуздања. Увек сам имао трему пред такмичење. Спремао сам се четири месеца и припреме су биле тешке, нарочито пред републичко такмичење. У слободно време свирам гитару, играм кошарку и свакодневно се дружим. Кад није лепо време, играм игрице на рачунару. Прво завршим све обавезе па радим ствари које волим. Ако имам више обавеза, онда немам слободног времена. Можда ћу једног дана бити инжењер. Мислим да може свако да оствари велики успех, али некоме треба више времена, неком мање. Моји родитељи су задовољни и поносни. Ментор ми је наставница Славица Кременовић. Јако ми се свиђа код ње што не одустаје ни од каквог задатка ма колико год да је тежак. Душан Суђић
Одувек ме је занимала природа, шта се у њој налази и од чега је сачињена. Занимљиво је док је учим, осећам се као да сам све то ја проживела и видела. Од петог разреда се такмичим, за ово кратко време достигла сам велики успех – пет диплома, мислим да нисам мога боље. Сада ћете се веома изненадити и зачудити, али ја учим два дана пред такмичење. Док учим, брзо памтим и није потребно много времена, јер све је сама логика. Осећај није посебан, лепо је бити међу најбољима. Нисам имала трему, можда мало у почетку. Припреме су биле дуге и тешке, али све се може пребродити трудом. Није тешко ускладити време, али када би ме питали шта ми је битније, наравно пријатељство. За све остало има времена. Тренирам кајак, идем на аеробик, идем у музичку школу и на француски, дружим се са пријатељима и играм игрице, наравно. Трудите се у свему што раде, никада не одустајте. Сања Савић је мој ментор. Она је дивна наставница и много се трудила да остваримо жељени успех. Јована Лалић
ТУ ОКО НАС
БРОЈ 48
СТРАНИЦА 7
ЉУБАВ
ДОЖИВЉАЈ СА ПЕЦАЊА
Стигла је једна болест, Било је то једног хладњикавог дана. Позвала сам другарицу Андријану и Мирјану да возимо бицикле до Тикваре. Имале смо шта и да видимо!
шири се о њој вест, свуд завири, свуд се нађе,
Тамо су била наша два друга који су пецали. То су били Милорад и Миљан. Отишле смо код њих да их питамо шта су упецали. Али, у кантици риба није било, јер нису упецали ништа. Милораду је већ постало досадно док је Миљан још увек стрпљиво чекао како би уловио неку рибу. Милорад је одједном почео да зачикава Миљана и у тој непромишљености узео је Миљанову хранилицу за рибе и убацио је у Тиквару. Миљан се наљутио. Рекао је Андријани, Мирјани и мени да се окренемо! Окренуле смо се и већ смо могле да претпоставимо шта ће се десити! Миљан се скинуо и ускочио у хладну Тиквару! На крају није пронашао хранилицу! Мислили смо да сутрадан неће доћи у школу јер ће се прехладити, али ипак је дошао. Какав би он „јунак” био да је остао болестан код куће. Зато је тихо кашљао да нико не примети.
нико се са њом не снађе.
Забринуто смо га посматрале и смешкале се догађају који ћемо цео живот памтити а он је заувек остао наш стари, шашави Миљан!
а зове се Љубав!“
Наташа Петковић VI2
Питали смо доктор Љубу, тешку једну дангубу, а он нама одговара, да је болест ова није нова. „Драги моји, нема шале, болести су друге мале, ова не да снити сан здрав,
Тако знамо сада сви, ако нас Љубав закачи, лечити се не треба, већ волети до неба.
Николина Баљ V2
МОЈА ПРВА ЉУБАВ
Мислио сам да љубав није за мене, али када сам мало боље размислио, допала ми се једна девојчица. Имала је десет година када сам је упознао. Био ме је стид да јој откријем моју малу тајну. Имала је равну косу и прелеп осмех. Била је помало смешна када се љутила. Она је духовита, дружељубива, радознала и помало тврдоглава. Једном приликом када смо играли жмурке, она се сакрила иза велике жуте зграде, а ја сам остао да посматрам. Када је дечак који жмури потрчао да је упујка. Ухватио сам га и нисам му дао да прође. Избацили су ме из игре. Она је затим својевољно села са мном на клупу. Никола Кнежевић
МОЈА НАЈДРАЖА УСПОМЕНА
Моја најдража успомена је путовање на Кипар са фолклором. То је било најбоље путовање икад. Пре него што смо кренули на Кипар, вежбали смо за наступ који ћемо извести. По нас је дошао аутобус који нас је одвео до аеродрома „Никола Тесла”. Када смо сели у авион, сви смо везали појасеве и после неког времена авион је кренуо. Када је авион достигао одређену висину, могли смо да се одвежемо. Током пута смо причали, играли игре, а понеки су спавали. Када смо стигли, прво смо желели да видимо наше собе. Биле су баш лепе. Отишли смо на ручак и кад смо завршили, отишли смо на излет. Јели смо сладолед, шетали и купали се у мору. Трећег дана отишли смо у спортски центар где су били лепи спортски терени и апарати за игрице. Тамо смо се сјајно провели. Последњег дана смо наступали. Било је много људи. Сала је била огромна. Биле су окачене заставе Немачке, Турске, Индонезије, Џорџије и Србије. Док смо играли, сви смо се смејали и трудили се да будемо што бољи. Када смо завршили наступ, сви су нам аплаудирали. Осећао сам се као холивудска звезда. Када сам дошао кући, све сам испричао родитељима. Рекао сам им да ми је ово најдража успомена у животу. Бојан Олић V4
СТРАНИЦА 8
Вежбајте, вежбајте, вежбајте Једна од најомиљенијих наставница је нижег раста, плаве косе, увек насмејана, али врло добро зна када треба да буде строга. То је наша наставница физичког васпитања Гордана Пушић. У потпуности вам преносимо наш разговор у којем смо покушали да сазнамо шта је то покреће.
ТОН: Зашто сте постали наставник физичког васпитања? Шта вас је мотивисало? - Највише од свега ме је мотивисала љубав према спорту. То ме је мотивисало и гурало даље да доспем на место где се сад налазим као наставница физичког васпитања. ТОН: Када тренирате са ђацима постављате нам циљеве. Који ваш циљ? - Мој циљ је да ученици науче што више елемената из појединих дисциплина, да стекну навику бављења физичком активношћу и да воле спорт. Волим да радим са децом. Ја волим децу и усрећује ме рад са њима. ТОН: У данашње време тешко је изборити се са свим изазовима. Која је ваша препорука нашим ученицима?
У ЗДРАВОМ ТЕЛУ
- Волела бих да се више крећете и дружите, да више времена проводите у природи у игри и спорту. Уживајте у овом периоду живота док можете! Будите добри и озбиљно схватите школу. Нека вас живот увек води на прави пут и пре сваког корака прво добро размислите и тек онда закорачите!
ЗДРАВ ДУХ!
ТОН: Волите ли да читате? Која књига вам је остала у сећању? На моју жалост за читање немам довољно времена, па не стижем да прочитам све што желим. Остала ми је у сећању књига „Идиот” од Фјодора М. Достојевског. Позитиван јунак кнез Мишкин је имао способност опраштања, искрену доброту и дарежљивост да би се могао назвати идиотом, по чему је и књига добила назив. Кроз књигу се провлачи искреност, љубав, доброта – то све веома ценим. ТОН: Какав сте били ђак? Који школски предмет сте највише волели? Сећате ли се како сте се изборили са пубертетом?
Децо, бавите се спортом, здраво је!
У основној школи сам била ученик са Вуковом дипломом. Била сам ангажована као свако дете које на време улаже у себе: школа, тренинзи, музичка школа, дружење. Наравно да сам највише волела физичко васпитање, јер сам била спретна, пуна енергије и снаге. Тако сам избегавала пубертетске конфликте са ауторитетом. Била сам бунтовник и контраш у пубертету, нисам подносила неправду и тврде ставове мале средине. Углавном, своје обавезе сам испуњавала на време! ТОН: Многи не знају да је ваша мајка такође радила у нашој школи. Да ли је то утицало на вашу одлуку да постанете баш наставник физичког? Вероватно ми је мајка пренела љубав према спорту, послу, деци. Радила је у нашој школи тридесет и осам година. Она је непоновљива, волели су је и стари и млади. Смех и ведрина њеног духа су њено оружје за све препреке у животу. Оставила је дубоког траг на многе генерације ученика којима је предавала. Волела бих да макар део тог духа поседујем и да га пренесем својим ученицима. ТОН: Када деца треба да почну да тренирају? Како да изаберемо прави спорт? Право време за тренирање је онда када дете изрази жељу да би волело да се бави одређеним спортом. —Идеално је да дете крене са тренирањем око 5-6. године, јер тада најбоље усваја новине и довољно је зрело за дисциплинован рад на терену. Предности су развој моторичких способности и координације у раном узрасту, које могу користити у даљем физичком развоју детета. Оптималан број тренинга је 2-3 пута недељно да бисте напредовали. Децо, бавите се спортом, здраво је! Топимо масти у организму, одржавамо виталност, добро држање тела... Лоше је да се цео дан седи испред рачунара, најпре због искривљења кичме, повијања рамена, лоше циркулације, гојазности... Схватите ову поруку најозбиљније, јер све сте тромији и тромији! Николина Кесић
СТРАНИЦА 9
БРОЈ 48
ХАРМОНИКА ЈЕ МОЈ
ЖИВОТ РОЗА МАЧКА
Наш другар Предраг Карас, ученик петог разреда, неколико година вредно свира хармонику. Покушали смо да сазнамо зашто толико воли свој хоби па смо му поставили неколико питања. ТОН: Пеђа, знамо да после редовне школе одлазиш у музичку. Шта се тамо важно дешава? - Једног дана, када сам пролазио поред музичке школе, видео сам друга из одељења Јована Томића. Упитао сам га шта ради ту. Он ми је рекао да свира хармонику. Одмах после тога сам се и ја уписао у музичку школу. Почео сам да свирам хармонику са 9 година. У мојој породици до сада нико није свирао хармонику. Једино је прадеда, давних дана, свирао трубу. Моја наставница хармонике у музичкој школи је Даринка Гунић. ТОН: Упознај нас са својим инструментом. Које године је настала прва хармоника? - Прва хармоника је настала 1962. године. Код нас је то веома популаран инструмент. ТОН: Како се добија јачина тона? - Мехом. То је оно што се шири. ТОН: Хармоника некима делује као огроман инструмент па се питам да ли те леђа боле када свираш хармонику? - Не боле ме леђа. (Осмехује се.) Кад нешто волиш, онда ти ништа није тешко. Додуше, лакше је седећи свирати хармонику. ТОН: Планираш ли да упишеш средњу музичку школу? - Нисам размишљао о томе. Вероватно нећу. Хармоника остаје мој хоби. ТОН: Учествујеш ли на такмичењима? Колико си награда до сада освојио? - Учествујем. Освојио сам два прва места. ТОН: Коме највише волиш да свираш? - Омиљено коло ми је ужичко, то највише волим да свирам, а највернија публика су моји родитељи. Вук Стевановић
Била једном роза мачка, име јој је Розолина, једина јој мана била што је много, много фина. Каква чуда, каква чуда! Једног дана Розолина одлучи да прошета, на уличици срела миша, хтела нешто да га пита. Каква чуда, каква чуда! Ова мачка миша чува, ова мачка миша чешка, ова мачка миша мази, а миш јој се чуди, смешка. Ова мачка мишу пева, ова мачка с њим се игра, роза мачка много фина најлепшу му песму свира. Да лʼ је икад било такве мачке илʼ је она само плод мишије маште? Лана Ивановић IV2
ДОК ВИОЛИНА СВИРА Хелена Нађ, ученица осмог разреда годинама свира виолину. ТОН: Колико дуго свираш виолину? - Виолину свирам шест година. ТОН: Зашто си одабрала виолину? - Одабрала сам виолину зато што се свирајући је могу производити различити звукови и има звук који је сличан човековом гласу. ТОН: Зашто би препоручила другима да свирају виолину? - Зато што је то један диван инструмент и сви би требало да се опробају у томе. ТОН: Да ли виолину свираш само у музичкој школи? - Не, виолину такође свирам и у оркестру „Коста Абрашевић”. ТОН: Да ли си учествовала на неким такмичењима? Какве си успехе до сада постигла? - У Нишу и Београду сам освојила 3. место, у Сремској Митровици 4.место. Два пута у нашој музичкој школи освојила сам 1. и 2. место. Такође сам једно време била 1. у Србији и 4.у Европи. Тамара Савић Андреј Золотић VIII1
СТРАНИЦА 10
Књига је најбољи друг Изрека да ће дете које чита постати човек који мисли постоји са разлогом. Од када је човека од тада је и књиге, али оне нису ту само да нас уче, ту су да нас насмеју, расплачу, заинтересују и одведу у имагинарни свет у којем ћемо провести сате. Од научне фантастике до љубавних романа постоје милиони ликова који ће нам прирасти срцу и које ћемо волети више од друга. Има и оних који ће нам бити најгори непријатељи. Читање је здраво, развија мождане ћелије, говорну вештину као и опште знање. Треба да читамо најмање један сат дневно. Александар Симикић VI2
Н АТА Ш А И М У З И К А Ученица шестог разреда Наташа Петковић већ годинама свира флауту и пева у хору „Орфеј”. Покушаћемо да вам приближимо њен свет. ТОН: Са колико година си почела да свираш флауту? - Флауту сам почела да свирам са шест година. ТОН: Шта те је навело да заволиш овај инструмент? - Гледајући и слушајући људе око себе, пожелела сам да и ја знам да свирам флауту. ТОН: Да ли су те родитељи подржавали од самог почетка? - Они су подржавали сваку моју одлуку и жељу, па и ову. ТОН: Како реагујеш на успех, а како на неуспех? - Када постигнем успех, цео дан ми је весео, смејем се, ништа ми не може покварити дан. Са неуспехом не знам да се
ТУ ОКО НАС
носим, веома се разочарам. ТОН: Да ли имаш трему пре наступа? - Код мене је увек присутна, али у малим дозама. ТОН: Колико награда си освојила и која ти је најдража? - Освајала сам прва и друга места на разним такмичењима. Све су ми драге, али свака на свој начин. ТОН: Колико вежбаш пре такмичења? - Жељна резултата, сваког дана вежбам више сати. ТОН: Да ли би желела да музика и свирање буде твоја будућност? - Свакако бих желела да наставим са свирањем и да се савладам све препреке које ми се нађу на путу према успеху. ТОН: Да ли си икада пожелела да свираш још неки инструмент?
- Знам да свирам клавир, али никад нисам хтела да одустанем од свог сна – свирања флауте. ТОН: Зашто би ти предложила осталој деци овај инструмент? - Овај инструмент је мало тежи од осталих и они који желе да га свирају морају да имају јаку вољу. Татјана Савић
СТРАНИЦА 11
БРОЈ 48
Не вози у алкохолисаном стању. Ако возиш брзо, размисли о последицама. Најважније је возити пажљиво и пазити на прелазе где нема семафора. Поштујмо прописе. Размишљајмо о последицама. Ако хоћете да пређете пут, обавезно погледајте лево и десно. То важи и за пешаке и за бициклисте. Вози полако да брже стигнеш. Не играј се животом. Вози опрезно. Стани на пешачком прелазу. Бициклисти ноћу треба да имају и предње и з адње светло. Не журите нигде када возите јер тако угрожавате и своју и туђу безбедност. Колико год да журиш, не вози пребрзо. Учесници у саобраћају треба да поштују ограничења на путу, а посебно ограничења у близини школе. У алкохолисаном стању не треба да возиш. Не слушај музику помоћу слушалица док возиш бицикл. V4
A К Ц И ЈА „ Ч Е П О М ДО О С М Е Х А ” Акција „Чепом до осмехаˮ је настала на иницијативу дипломиране еколошкиње Вање Петковић из Новог Сада, која је током својих студија сазнала сазнала за пример добре праксе Словеније, где је покренута хуманитарна акција рециклирања чепова са циљем прикупљања средстава за помоћ деци са инвалидитетом или са неком сметњом у развој и образовно школском процесу!
терапија, које су почеле од његових првих месеци, Никола је функционалан уз помоћ друге особе, прави кораке, веома је друштвен и социјалан. Похађа II/8, ОШ “Душан Радовић“ у Новом Саду и веома воли да иде у школу и да се дружи са својим другарима. Родитељи кажу да је у целокупном лечењу највише помака имао физички третман. Пуно
Заједно можемо много! Зато не бацајте пластичне флаше у канту за отпатке док нисте скинули чеп. Чеп убаците у кутију у ходнику школе поред стола за дежурне ученике.
ЗА КОГА САКУПЉАМО
Акција се наставља! Никола Живковић из Новог Сада је седмо дете за које ће се сакупљати чепови. Никола болује од церебралне парализе и квадрипарезе, моторика му је оштећена док је ментално стање очувано. После многих
третмана које је до сада имао омогућили су да се лакше креће, тако смо у договору са њима и овај пут одлучили да помогнемо у виду специјалног терапеутског трицикла који ће бити рађен по његовим мерама. Ово је сада повод да се покрену они који до сада нису и да наставе они који су сакупљали и да помогнемо и Николи.
Војислава Јеж НАШЕ МАЛО, НЕКОМ ЈЕ СВЕ!!!
СТРАНИЦА 12
ДРАГА САВЕТА Имам један проблем. вредно учим и спремам се за часове, међутим када изађем пред таблу, као да све заборавим, све ми се збрка. Да ли је то трема? Ако је то трема, како да је нема? Ана Трема је један од најчешћих проблема због којих се људи обраћају психолозима, психотерапеутима и саветницима. Она не заобилази ни најмлађе, тако да се готово свако треће дете у основној школи сусреће са тремом која је толико јака да само не може изаћи с њом на крај. Врло често сама трема и није највећи проблем с којим се човек суочава, већ његово размишљање и осећање да с њим „нешто није у реду“ чим се толико плаши. Први корак у решавању проблема је његово прихватање. Шта је заправо трема? То је страх од неуспеха у некој будућој ситуацији у којој нам је јако важно да будемо успешни и нешто не забрљамо. Није чудно што је трема врло често присутна када треба јавно наступати – рецитовати, певати или глумити пред људима. Неки од најуспешнијих глумаца и певача су током читавог живота пред сваки наступ осећали врло јаку трему која их је доводила до тога да размишљају да одустану од професије коју воле. Ипак, већина је успевала да пронађе начин да овлада тремом иако није у стању да је се у потпуности ослободи. Трема говори колико нам је до нечега стало и представља одраз наше жеље да постигнемо зацртани циљ. Она нам помаже да се трудимо више, да се боље припремимо како бисмо постигли то што желимо. Зато није ни чудно што се са овим проблемом у школи много чешће „злопате“ најбољи ученици. Њима је стало да се покажу, јако им је важно шта наставници и родитељи мисле о њима као ђацима, желе само најбоље оцене. Пошто су очекивања висока, притисак да се она остваре је велик, а самим тим и страх да се неће постићи оно што се жели. Понекад је овај притисак толико јак да ученик одустаје тако што не дође на час контролног или одговарања, изненада се разболи баш уочи одсудног дана или му пред почетак часа нагло позли. Па како онда изаћи на крај са овом пошасти? Нема јединственог рецепта који важи за све. Ипак, постоји неколико правила којих се ваља придржавати. Треми веома годи недовољна припремљеност. Било да је у питању јавни наступ, испит, важан разговор, што смо сигурнији и боље припремљени мања је шанса да нас нервоза изазвана тремом омете. Друго важно правило гласи да са учењем треба почети на време. Уколико проценимо да нам треба неколико дана да се припремимо за важан контролни или одговарање, обавезно треба да додамо бар још један или боље два дана. Следеће правило се такође односи на организацију учења. Важно је учити на истом месту, најбоље би било да се то ради за радним столом. Столица треба да буде удобна, али не превише, како нас не би превише уљуљкала и упутила у царство снова. На столу не треба држати ништа осим оног што је неопходно за рад. Светло треба да буде довољно добро, а предност треба дати природној светлости. Такође, пожељно је да учимо у приближно исто време. То нам омогућује да постигнемо бољу концентрацију. На крају, додајмо да су за квалитет учења (самим тим и за умањење треме и повећање самопоуздања) важни добар сан и физичка активност. Деци која иду у основну школу треба најмање осам до девет сати доброг сна што значи да је оптимално време за легање око десет сати увече. Ускраћивање сна је један од најјачих стресова за организам, поготово ако се понавља из дана у дан. Дакле, трема не мора увек да буде проблем, можемо је искористити као подршку свом раду. Да бисмо то постигли важно је да будемо дисциплиновани и организовани. Посвећено време и уложени труд ће се двојако исплатити, кроз научено градиво и умањену трему. И још нешто, будимо благи према себи, без непотребних пребацивања и приговарања. Психолог
ТУ ОКО НАС
СТРАНИЦА 13
БРОЈ 48 КО ПИТА НЕ СКИТА
У учионици бр. 3 постављена је кутија за језичке недоумице. У овој рубрици ћемо их разрешавати. РЕЧЦА НЕ
Иако нам учитељи и наставници стално говоре како се ова речца пише, ово је једна од најчешћих језичких грешака па се нашла и у нашој кутији.
СТАНОВНИЦИ
Најчешће се ваша питања односе на називе становника градова и земаља.
УПАМТИ: речна не пише се одвојено од глагола, а спојено са именским речима. Изузетак су:
КУЛА—Куљани
НИСАМ
ЛИТВАНИЈА—Литванац
НЕЋУ
ИНДИЈА—Индијац
НЕМАМ
ЈАПАН—Јапанац
НЕМОЈ.
ТУРСКА—Турчин.
ЧУРУГ—Чуружанин
Гордана Вујовић
ПАДЕЖИ У СТРИПУ BY ЛУКА
СТРАНИЦА 14
Пролеће у школском парку Стари, уморни бор скида своју суву, храпаву кору и прави места новој. Бор је као огромни сунцобран који нас штити од топлоте. Храбро и неустрашиво стоји и чува школу од опасности. Мале, жуте кадифе су заробиле огромни, разгранати жбун. Веома стара, уморна коприва се наслонила на зид и посматра срећну и разиграну децу. Алекса Карановић II3 У једном делу школског парка, на ливади посутој белим радама, извирује корење младе кошћеле. Поред утабане стазе сместила се кадифа која добија мале наранџасте цветове у облику лоптица. Боров цвет полако се развија, а из њега изниче млади плод. Маховина извирује из пукотина у бедему. Недалеко је најмлађе дрво у парку, шаренолисни јавор. Два дрвета липе су се укрстила као да су се венчали. Млада коприва наслонила се на бедем и спава, а ветар пирка као да јој пева успаванку. Софија Шкорић II3
Ученици I2
ТОГ ДАНА ПРИРОДА ЈЕ ПРОГОВОРИЛА
Тог касног поподнева шетала сам кроз шуму и слушала опуштајући цвркут птица. Пажњу ми је привукло тупо ударање детлића од стару шупљу врбу. Упијала сам звукове из шуме, а бескрајно зеленило у мени је будило осећај смирености. Листови као да су подрхтавали на благом поветарцу. Сунце је једва
ТУ ОКО НАС
продирало кроз густо грање, које је давало благи одсјај модро зеленој трави. Застадох поред цврчка који је производио прелепу пролећну мелодију. Хтедох да га ухватим али он одскакута још дубље у шуму, испод жбуна купина. Из даљине се осећала свежина брзе и бистре реке. Мирис реке и шумског биља отворило ми је ноздрве. Удахнула сам ваздух пуним плућима. С времена на време под мојим корацима пукла би по која сува гранчица. Отпали
листови давали су шару шумском тепиху. Шума сваки дан открива нове чари, само треба уживати у томе. Сродити се са природом је нешто најлепше. Осећај опуштености који шума пружа је тешко заборавити. Уна Рац V1
СТРАНИЦА 15
БРОЈ 48 ТОГ ДАНА ПРИРОДА ЈЕ ПРОГОВОРИЛА
Пролеће – лепота природе, а уз то рађање живота. Барем за мене, ништа лепше! Десио се и тај дан – пролећна равнодневница. За оне које не причају језиком природе, то је обичан дан. Изашла сам напоље тог јутра. У дворишту су ме чекали нежни цветићи веселих боја који су били у центру пажње дворишта, а имам осећај, тихим гласићима су ме поздрављали. У улици и у околним крајевима, десило се чудо – то је било читаво царство зеленила и биљака, које их је тек пробуђено сунце, полако излазећи са истока, миловало по младим листићима и латицама. Својим златним зрацима јутарњим и мене је сунце миловало по коси док сам корачала кроз царство зеленила и раскоши. Дрво лешника је окретало своје листове ка мени, као нежно „Добро јутро!” Роде и ласте су хитро долетеле с југа и убрзо затим певале су своју веселу пролећну песмицу као какав велики оркестар за свечане и краљевске догађаје. Тог дана била сам мало прехлађена, али нежни мириси биљака допирали су до мог чула мириса, и после тога прехлада је нестала и схватила сам – природа лечи. Након сат времена, уследила је ситна кишица. Сакрила сам се испод липовог дрвета, које је било велико, уз то на њој су расли листићи који су благо таласали на ветру. Кишица је престала. После доброг упијања кише, природа се могла похвалити још нечим – небеском реком. Небеска река је полако текла кроз свој свод, а њених седам боја полако су се уливале и у природу, у латице, у шарене боје малих, веселих лептира. Зелено царство имало је и своје дворце и палате, које су чинила велика дрвећа са својим младим листићима што су продрли кроз небески свод, прелепо обасјани сунчевим, златним зрацима. Током овог бурног и свечаног рађања зеленог царства, много ми се причињавало да је баш тог дана природа проговорила. Иначе, можемо уживати у њеној лепоти, чак и када није лепо време. Дуња Михајловски V1
П И ТА Л И Ц А Овако су се речима поиграли учитељица Наталија Ковачевић и I4! * Шта је: пензионер, банкомат и политичар? 1. Пензионер је: штедљив Банкомат је: богат Политичар је: главни (Софија) 2. Политичар је онај који стално нешто полтикује. (Атина) 3. Политичар је онај који ради у пошти. (Сергеј) 4. Пензионер је: бака и дека. Банкомат је: мама и тата (родитељи) Политичар је: прабака (Тара) 5. Пензионер је члан банке. Банкомат је компјутер који прави паре. (Марија) 6. Пензионер је кад ништа не
радиш. (Милена) 7. Пензионер је пекар. Политичар је капетан. (Стефан) 8. Политичар је човек који има политику. (Наташа) 9. Банкомат је машина која даје кредит. (Лука М.) 10. Политичар је човек који забавља. (Александар)
11. Банкомат уситњава паре. Политичар некоме плаћа. (Маша) 12. Политичар је неко ко ради за плату. (Немања) 13. Политичар је смећар. (Љубица) 14. Пензионер је бака и дека који примају пензију. Банкомат је нешто где ставиш картицу и он ти избаци паре Политичар је ко иде на састанке и каже шта се треба променити у граду. (Лана) 15. Пензионер је био радник, онда је отишао зато што је постао стар. Банкомат је ствар где се држе паре. Политичар је човек који се брине о држави. (Марко Ч.)
СТРАНИЦА16
К Л И К Е РА Њ Е Ј Е П О Н О В О У М ОД И Може да игра најмање два или више играча. На почетку игре кликер се баца сто ближе рофи. „Рофа” је рупа у коју се убацује кликер. Када неко на почетку убаци кликер у рофу из првог пута, има право да гађа три пута. У току игре можемо рећи: дас свега, нес ничег, дас засек, дас носе, дас одбитка, дас крце, дас струје и још много других потеза. Дас значи ,,да'', а нес ,,не''. Кликери треба да буду исте величине и исте
јачине. Кад кажемо јачине, мислимо да буду исте врсте или бар приближно исте. Врсте кликера: Змај: црвено-бели Глилео: бео са црвеноплаво-зелено-жутим шарама Принц: плави са жутим шарама Краљ: црни Краљица: бели Слина: зелени Пешчани: боје песка Сунце: жути Вампир: црвени кликер. Предраг Карас и Миљан Маринковић
ПЕЦАЊЕ Пецање је спорт и уживање где сви уживају! Нико не побеђује и не губи! Потребан је само прибор: 1. штап по избору 2. за неке штапове треба машиница 3. мамац (црви, глисте) или нешто друго или треће или четврто 4. удица На пецање треба понети столицу, пецаљку,
мамац, држач, храну и све остало. Треба понети жељу за уживањем. Немојте носити књиге јер кваре уживање у одмору на пецању! Будите спремни да изгубите паре ако пецање не буде успешно, али то је мало за овакво уживање! Милорад Ђурица и Миљан Маринковић
ПРЕПОРУЧУЈЕМО Књига „Розине најгоре године” је прича о једној тинејџерки која живи са мајком. Њен највећи проблем је што не може да се виђа са пријатељима јер се са мајком стално сели из града у град. Једина утеха јој је што се са пријатељима може чути путем порука и позива. Као и свака тинејџерка, увек је незадовољна својим изгледом. Роза је иначе веома
плашљива особа. Oд пријатеља добија корисне савете, али и она је увек ту да помогне њима. Такође, има и љубавне проблеме. Од Розе можете сазнати како се изборити са родитељима, како се живи без пријатеља, нешто о слатким момцима. Тачније, ова књига садржи много корисних савета. Прочитајте целу колекцију
књига „Розине најгоре године” која садржи следеће наслове: „Како да преживим пролупалe родитеље”, „Како да преживим без љубави”, „Како да преживим свој први пољубац, „Како да преживим саму себе”, „Како да преживим свој живот без тебе”, „Како да преживим сломљено срце”, „Како да преживим без пријатеља”. Дуња Ристић
ТУ ОКО НАС
БРОЈ 48
СТРАНИЦА 17 ЗДРАВЉЕ НА УСТА УЛАЗИ
ХЛЕБ ТРЕБА ПОШТОВАТИ
„Ето, како се олако баци парче хлеба. А пре годину дана неко је орао њиву, сејао, страховао да младе биљке не измрзну од мраза и чекао да падне снег, који ће покрити и заштити пшеницу. У пролеће жито је расло под благим сунчевим зрацима. Па, у лето, кад сазри, стрепео човек хоће ли пасти град или наићи олуја и сав труд уништити. Потом жито жњео по највећој врућини, па, носио у млин. Неко је то брашно са водом месио и од теста пекао хлеб. Да би хлеб дошао на наш сто, потребна је пуна година рада многих руку и Божји благослов. Хлеб треба поштовати.” Патријарх Павле
Шта је данас здраво? Како да избегнемо замке новог доба и останемо имуни на све оне примамљиве укусе и мирисе брзе хране, грицкалица, бомбона, жвака, сокова? Погледајте око себе. Колико вас се бави спортом? Када се ујутру будите, а када одлазите у кревет? Колико времена проводите пред компјутером? Колико времена сте без мобилног телефона? Све ово када саберете и одузмете и додате велику количину нездраве хране, коју свакодневно уносите, резултат је поражавајући. Јуче сам чула причу о девојчици која има 10 година и проблем са повишеним холестеролом. Многи од вас не знају ни шта је то. То је, грубо речено, нагомилана масноћа на крвним судовима. Препоручена јој је строга дијета, тј. потпуно мењање начина исхране. А зашто? Зашто дозволити да дође до тога? Сви вам говоре: „Једи, растеш!” Да, али јако је важно шта једеш. Доручак је најважнији оброк у току дана зато га не прескачите. Замените пице са јајима, сланином, сиром, житарицама. За ручак не прескачите чорбе или супе, једите месо, салате. Вечера је такође важна, али не једите јако касно. Уместо кока-коле, фрутеле и осталих газираних пића користите воду. Грицкалице замените орахом, бадемом, кикирикијем. Све шарене бомбоне, орбит жваке, зелене, плаве лизалице не стављајtе у уста, верујте ми садрже много супстанци штетних по ваше здравље. Много паметујем, јел да? Али молим вас само размислите о овоме. Никад није касно да почнете да мислите на будућност, на пример почните од овог тренутка. Нада Ловре
НОВИ РЕЦЕПТИ МОЈ СЕНДВИЧ
Састојци: - два парчета хлеба - павлака - салама - сир - кечап Припрема: Хлеб премазати павлаком. Поређати танке колутове саламе. На ситно ренде нарендати сир. Посути кечапом по жељи. Пријатно! Ирина Попоски VI4
ЧОКОЛАДНИ КОЛАЧ Припремити: шољу, млеко, јаје, шећер, прашак за пециво. У шољу прво сипати две кашике брашна и две кашике шећера и то помешати са 2/3 кутлаче млека и једним јајетом. Промешати да не буде грудвица и онда у то додати три кашике какаа и једну малу кашику прашка за пециво. Пећи у микроталасној 5-7 минута.
РЕЦЕПТ ЗА ДОБРУ САРАДЊУ РОДИТЕЉА И ДЕЦЕ 1 кашика љубави 300 гр доброте 1 кг пољубаца 500 гр нежности 200 лепих речи 5 добрих оцена Помешати доброту и нежност, полако мешати и додавати пољупце. Запећи са пет добрих оцена. Када се охлади, прелити са једном кашиком љубави и посути са 200 лепих речи. Служити топло, уз загрљај. Кувари Барбара, Марија, Николина и Никола
СТРАНИЦА 18 НОВА МОДА
Најновија мода за лето 2015: Суперга патике, патике које иду и уз спортски стил, али и уз нешто елегантније. Можете их пронаћи у Office Shoes радњи. Слатки, неодољиви џемпери све могу да очарају. Можете их пронаћи у радњи Terannova. За љубитеље спортске моде пронашли смо прелеп комплет Adidas тренерке.
ТАКО БЛИЗУ А ТАКО ДАЛЕКО Крај школске године није далеко, али ако знате да већина ваших наставника сабере све оцене које сте добили у току једне школске године и на основу вашег рада (а прате вас на сваком часу), онда можеш да управљаш својим успехом. Поједини ученици су храбро утабали свој пут и њихове прве петице поносно марширају ка одличној оцени. Наравно, постоје и они који нису толико доследни па се њиховим оценама догоди понеки „излетˮ, а нечије оцене оду и на „екскурзијуˮ у неке „сиромашнијеˮ крајеве. Најтеже је седети и
ТУ ОКО НАС
учити док чујеш гласове другара са улице, песму птица са дрвећа, а још ако ти се у главу уселио понеки чуперак, онда си у озбиљном проблему. Крајње је време за план. Направи свој план учења. Најпре напиши циљеве које желиш да постигнеш. Увек постави јасан циљ који је могуће остварити – одреди оцену до које можеш лако стићи. Наравно, често људи сами себе изненаде, па постоји могућност да ћеш постићи и више од тога (упамти да наставници воле ученике који се труде и који су радознали и активни), али за почетак одреди достижан циљ који ћеш мењати у складу са постигнутим резултатима. Веома је важно да одредиш распоред својих обавеза са јасно истакнутим временом за учење, којег
се мораш придржавати. Важно је где учиш. Неко може да учи уз телевизор, свађу браће и сестара, звоњаву телефона, музику са компјутера. Неко не може. Осигурај мирно место за учење. Склопи договор са укућанима да не улазе у твоју собу или кутак док учиш и да те не ометају, искључи компјутер и телевизор како ти не би одвлачили пажњу, искључи телефон. Место за учење моа бити јасно осветљено, чисто и уредно, проветрено, без сувишних ствари које би ти одвлачиле пажњу. Старији и искуснији препоручили би ти и да припремиш домаћу лимунаду с медом ради одржавања боље концентрације. Твој ТОН
СТРАНИЦА 19
Интервју са Огњеном Симићем
TON: Колико дуго се бавиш фудбалом? - Дуг период, шест година. TON: Да ли се бавиш још неким спортом? - Не, а никада ни нисам јер не желим да оставим фудбал. Фудбал мој живот! TON: Ко ти је узор? - Узор ми је Лајонел Меси. Он је један од најбољих играча света и јако је талентован! TON: Да ли си остварио неки успех у фудбалу? - Да, играо сам за репрезентацију Србије и за Фудбалски савез Војводине. TON: Зашто си почео да тренираш фудбал? - Фудбал тренирам јер сам предвидео да ћу ту себе пронаћи. И пронашао сам се! TON: Колико имаш медаља и пехара? - Имам осам медаља и пет пехара. TON: Колико пута си учествовао на такмичењима? - Био сам пуно пута, али нисам бројао. TON: Да ли си поносан на своје успехе? - Да, поносим се тим јер не може то свако дете да оствари! TON: Да ли препоручујеш фудбал ? - Да, препоручујем као одличан спорт! Фудбал не тренирам због пара као неки него из љубави према спорту.
ЈЕЗИК
Језик је чудесно биће које се не заборавља, памтиш га до краја живота и чуваш га у свом срцу јер језик чудесном магијом прави од слова речи, од речи реченице, од мисли глас. Мирослав Литвиненко
Милорад Ђурица
Р ЕЧ Р Е Д А К Ц И Ј Е
Цела наша онлајн прича почела је у току прошле школске године када смо покушали да направимо сопствене праве папирне новине. Задатак је урадио велики број ученика и тада се родила идеја да направимо нови бесплатан школски лист. ТОН има дугу традицију. Покренула га је наша библиотекарка Славица Јурић. Годинама је уредник часописа био наставник Предраг Вајагић. Ове школске године то се променило и сада је уредник наставница Гордана Вујовић. Надамо се да ћемо оправдати ваша очекивања. Такође вас позивамо на сарадњу. До читања!
Главни уредник: Гордана Вујовић Помоћници уредника: Наташа Петковић, Татјана Савић, Марија Шкрбић Редакција: Милорад Ђурица, Николина Кесић, Уна Зорић, Николина Баљ, Миљан Маринковић, Дуња Ристић, Исидора Карановић, Предраг Карас, Тамара Савић. Година 2015.