ArtZone, časopis Muzičke škole "Josif Marinković" Zrenjanin by Biblioteka Boris Marković

2020/2021. г. ПУЛС ШКОЛЕ

ArtZone БР. 1

МУЗИЧКА ШКОЛА ЈОСИФ МАРИНКОВИЋ ЗРЕЊАНИН

Интерни часови, успеси ученика, разговори са наставницима и ученицима

НОВА ДЕЛА Поезија, проза и музичке композиције

ПАНДЕМИЈА: ИЗАЗОВ ИЛИ НОВА СТВАРНОСТ Тема из угла ученика, наставника и психолога

ЕКСKЛУЗИВНО пијанисткиња Рита Кинка: Зар није највећа срећа радити оно што највише волимо – макар и не постали славни?

Композитор Милан Алексић:

Треба бити знатижељан, храбар и упоран

МУЗИ КАЈ ЕЈ АКИЗУМ

КОНЦЕРТИ ТАКМИЧЕЊА РАДИОНИЦЕ

У ОВОМ БРОЈУ САЗНАЋЕТЕ КАКО ДА СЛУШАТЕ ЏЕЗ И КАКО ДА РАЗУМЕТЕ МУЗИЧКО ДЕЛО

Драги љубитељи музике, Пред вама је први број школског часописа ArtZone, Музичке школе Јосиф Маринковић у Зрењанину.

У време пандемије, у условима отежаног одвијања наставног процеса, мотивисани љубављу према музици и писању, успели смо да испишемо почетак једног аспекта историје наше школе. Захваљујући преданом раду ученика, њиховој знатижељи у откривању нових вештина које музичко новинарство подразумева, прегршт разнородних чланака одвешће вас у богати свет музике. Поред ученика Библиотечке секције, велику подршку у реализацији часописа пружили су наставници и стручни сарадници својим знањем, чиме смо унапредили едукативни аспект Зоне уметности.

Без подршке директорке школе Данијеле Радаковић Дерикрава, као и финанфијске помоћи Града Зрењанина, остали бисмо ускраћени за радост истраживања и промишљање богатих слојева музике.

Нека “Art Zone” буде ваша зона сигурности - зона ваше музике! Бииблиотечка секција Редакција часописа

Музичка школа “Јосиф Маринковић” Трг слободе 7 Зрењанин 23000 тел. 023/561-104 www.josif.edu.rs josif.zrenjanin josifmarinkoviczrenjanin

Muzicka skola Josif Marinkovic Zrenjanin

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин ПАНДЕМИЈА: ИЗАЗОВ ИЛИ НОВА СТВАРНОСТ / 4

Како проживљавамо пандемију (Бранка Пуцаревић) / 4 Драгана Дамјан: Виртуелне учионице не морају да нестану (Јована Бабић) / 6 Како сачувати ментално здравље током пандемије (Бранка Пуцаревић) / 9 Стереотипна решења не мотивишу ученике (Милутин Мицић) / 11 Годишњица короне, вечност непевања (Зорица Козловачки) / 13

У РАЗГОВОРУ СА... / 16

Рита Кинка: Следите своје срце и свој сан (Исидора Продановић) / 16 Милан Алексић: Треба бити знатижељан, храбар и упоран (Ђорђе Дамјан) / 19 Јан Немчек: 200 сати вајања за једну виолину (Мариа Магдалена Торњош) / 22 Слађана Станић: Приоритет је подићи свест код младих / 24

ПУЛС ШКОЛЕ / 26

Дијана Бугарски Мишкељин: Посебна веза са музиком Шопена и Моцарта (Милица Бутер) / 26 Ђачки парламент: Шта смо урадили (Катарина Горшћак. Славица Стојановић) / 28 Интерни час клавира: Прилика за јавни наступ (Јана Ковачевић) / 29 Интерни час гудачког одсека: Труд награђен аплаузом (Миа Тодоровић) / 30 Лара Маленић: Не стрепети од жирија, препустити се музици (Исидора Продановић) / 31 Мирко Јанков: Разнолике композиције као огледало богатства Србије (Катарина Димић) / 33 Јантје Еверс: Ми можемо да променимо свет (Милица Бутер) / 34 РадионицаТима за КВиС: Моја будућа професија / 35 НОМУС: Хероине у контексту музике, уметности и живота (Исидора Продановић) / 36 Радионица: Недеља превенције вршњачког насиља (Тамара Лаковић) / 37 Баскинг на улицама града (Борис Марковић) / 39 Успеси ученика у школској 2020/2021. години / 40

СТВАРАЛАШТВО: УМЕТНОСТ ТОНА И РЕЧИ / 48

Арабеска (Вук Симић) / 48 Васкршња песма (Милица Милисављевић) / 51 Чуо сам (Ленка Орељ) / 52 Младост / Посматрам (Тања Ђулинац) / 53 Велики сан, мали човек (Растко Маринковић) / 54 (Не)обични људи (Мила Бибин) / 55 Моменат (Катарина Димић) / 57 Инструмент (Александра Стојшин) / 57

ОБЈАСНИ, ПОЈАСНИ, РАЗЈАСНИ / 58

Музика је јак изум (Вера Голоб) / 58 Вантоналне доминанте (Зорица Козловачки) / 61 Достигнућа чешке националне школе (Мила Бибин) / 62

ЏЕЗ И ПОПУЛАРНА МУЗИКА / 66

Миодраг Милoванов: Како слушати џез (Дарко Неда) / 66 Не можете бити рок музичар, ако не знате за групу Квин (Милица Бутер) / 68 Љубав према Токију (Анастасија Етемовић) / 69 DENON DL-103r (Вања Михић) / 70

МУЗИЧКЕ ПРОФЕСИЈЕ / 72

Микица Јевтић: У Зрењанину се осећам као код куће (Ђорђе Дамјан) / 72 Двоугао: Мартина Мацко и Норберт Нехез (Вања Митић) / 75 Одабери професију (Милица Бутер) / 78

ИН МЕМОРИАМ / 79

Исидора Жебељан - музика којој се препуштамо (Маја Чоловић Васић) / 79

РАЗОНОДА / 81

V као победа, V као Бетовен; Хумор и мудрост једног Купрена (Ленка Орељ) / 81 Ритмичка допуњалка (Катарина Чуч Јаначковић) / 82 Музичка укрштеница (Павле Бачикин) / 82

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ПАНДЕМИЈА: ИЗАЗОВ ИЛИ НОВА СТВАРНОСТ Истраживање: ефекти пандемије на свакодневни живот и ментално здравље ученика

КАКО ПРОЖИВЉАВАМО ПАНДЕМИЈУ Пише: Бранка Пуцаревић, психолошкиња, Пeдагошко-психолошка служба Школе

ArtZone

У периоду од 9. до 16. априла 2021. године Педагошко-психолошка служба школе спровела је онлајн анкету, путем гугл апликације, међу ученицима средње музичке школе Јосиф Маринковић у Зрењанину. Циљ анкете био је да се испитају ефекти пандемије COVID-19 на свакодневни живот и ментално здравље ученика. У периоду када је рађена анкета ученици нису имали наставу у школским клупама већ месец дана, а подсећања ради, ванредна епидемиолошка ситуација у том тренутку трајала је пуних тринаест месеци. На срећу, у време када објављујемо овај текст ситуација се знатно побољшала, а ученици су, у међувремену, били поново враћени у школске клупе. Без сумње, протекли период и специфична правила функционисања социјалног живота и наставе оставили су траг на све нас. У п и т н и к се састојао од шест питања затвореног типа, где су ученици свако питање/тврдњу процењивали на скали од један до пет колико се са њом слажу (1-уопште се не слажем, 2-не слажем се у мањој мери, 3-нити се слажем нити не слажем, 4-слажем се у мањој мери, 5-у потпуности се слажем) и једног питања отвореног типа где су могли изнети који је њихов највећи проблем тренутно, изазван околностима пандемије.

Упитник је био анониман и укупно је 62 ученика одговорило, што је солидан број у односу на укупан број ученика у школи. Прве три тврдње у упитнику односиле су се на емоције које код ученика преовлађују тренутно. На основу одговора ученика можемо закључити да је емоција која тренутно код ученика највише преовлађује ТУГА, јер је око 39% њих означило да се у потпуности слаже (око 60% је означило ову тврдњу са 4 и 5), на другом месту је УЗНЕМИРЕНОСТ (око 30% се у потпуности слаже), док је СТРАХ најмање изражен, јер је око 48% њих изјавило да га уопште не осећају у вези са епидемиолошком ситуацијом.

Следећа тврдња односила се на процену потребе ученика за неким видом психолошке подршке. На ову тврдњу негативно је одговорило близу 60% испитаника, што може указати да немају неких озбиљнијих психолошких

ArtZone, часопис Музичке школе Jосиф Маринковић, Зрењанин

ПАНДЕМИЈА: ИЗАЗОВ ИЛИ НОВА СТВАРНОСТ

проблема у вези са овом ситуацијом, или једноставно нису спремни и не желе да о њима говоре. Не треба занемарити да је 6 ученика изјавило да им је заиста потребна подршка, а њих 4 је исказало у мањој мери потребу за тим, што је око 16% испитаника.

Већина ученика (око 66%) је проценила да се добро сналази у настави на даљину, а свега 7 ученика се никако не сналази у томе. Око 60% испитаника се сложило са тврдњом да добро подносе ситуацију са пандемијом, док је поново њих 6 изјавило да се уопште не слажу са тим.

Последње питање у анкети било је отвореног типа и гласило је: Који је твој највећи проблем тренутно, изазван овом ситуацијом са пандемијом? Анализирајући одговоре ученика добијене на ово питање, можемо их сврстати у неколико следећих категорија: СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА тј. немогућност да се друже и излазе у овој ванредној ситуацији. Више од половине испитаника је ово изнело као главни проблем ОНЛАЈН НАСТАВА тј. недостатак наставе уживо. Иако је већина ученика на претходном питању изјавила да се добро сналази у настави на даљину, овде је знатан број њих навео да им фали та настава уживо, у смислу да им је потребно детаљније презентовати и објаснити неко градиво, као и припрема за испите и пријемни. НЕМА ПРОБЛЕМА (значајан број ученика дао је и овакав одговор, што је охрабрујуће) КОНЦЕРТИ, ЈАВНИ НАСТУПИ... Неколико ученика се пожалило и на ову проблематику, у смислу да им све ово веома недостаје. ОРГАНИЗАЦИЈА ВРЕМЕНА У смислу да им је тешко да се организују и ускладе све обавезе у току дана у вези са онлајн наставом. ПСИХОЛОШКИ ПРОБЛЕМИ Неколико ученика се пожалило да има озбиљније психолошке проблеме, типа депресија и сл. узроковане овом ситуацијом. БРИГА ЗА ЗДРАВЉЕ БЛИЖЊИХ Пар ученика је ово навело, у смислу забринутости због ризика од обољевања чланова своје породице. КОМУНИКАЦИЈА СА ПРОФЕСОРИМА Један ученик се пожалио на проблеме у овој области, када је у питању настава на даљину. Овим путем желимо још једном да се захвалимо свим ученицима који су учествовали у овој анкети и да их подсетимо да нам се увек могу обратити у школи (Педагошко психолошка служба, соба бр. 23 у поткровљу) уколико имају проблем или им је само потребан разговор.

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ПАНДЕМИЈА: ИЗАЗОВ ИЛИ НОВА СТВАРНОСТ ИНТЕРВЈУ: Драгана Дамјан, разредни старешина четвртог разреда СМШ

ВИРТУЕЛНЕ УЧИОНИЦЕ НЕ МОРАЈУ ДА НЕСТАНУ

Пише: Јована Бабић, ученица трећег разреда СМШ Током пандемије, свако се сналазио како је морао и како је умео. И ученици, и наставници, научили су много, када је реч о настави на даљину. О изазовима који су пратили ученике и наставнике у протеклој школској години за наш часопис говорила је Драгана Дамјан, професорка теоријских предмета и разредни старешина матураната у средњој школи.

ArtZone

Колико је ученицима суштину одговора, док су било тешко да савладају на контролним и писменим дигиталне алате у настави проверама ограничени на даљину, а колико је било искључиво на своје знање и тешко наставницима? Каква су расуђивање. Мада, већина Ваша сазнања као разредног наставника се трудила да даје старешине? детаљна упутства у писању Пошто се ради о радова, о начину одговарања ученицима средње школе, писаним путем, па ученици матурантима, подразумева се нису имали толико тешкоћа, а и некако да су већ самостални у овладали су више у писменом раду на рачунару и телефону, у изражавању. С друге стране, Драгана Дамјан, многим програмима,тако да су увек постоји могућност да релативно брзо савладали све разредни старешина ученик преписује, користи друге што је потребно за наставу на изворе осим свог знања да би даљину. Што се тиче наставника, свако се решио задатак или дошао до одговора, прилагођавао свом предмету, тражећи па су наставници принуђени да налазе најбоље могуће решење, јер није исто да најадекватнија решења да би то избегли. ли је у питању индивидуална или групна Због тога, кад год је било могуће, провере настава, да ли се ради о предавању су биле организоване у школи. новог градива или о увежбавању неке Мана је свакако и повремена композиције на инструменту. Према мом дисфункција у одржавању часа због лошег мишљењу, врло лепо су се сви снашли. интернета и немогућности конекције, У овој школској години било ученика или наставника. општеобразовни предмети су извођени А које су биле предности? искључиво онлајн. Можете ли, на основу Предности су што је много искуства у Вашем одељењу, закључити материјала за наставу снимљено, као које су биле мане такве наставе? нпр. на часовима српског језика и Мане се огледају више у самој књижевности, па ученик увек може провери знања, на пример, јер се поново да преслуша снимке уколико му поједини ученици боље сналазе у нешто није јасно или ако је оправдано одговарању него у писменој форми на био спречен да прати час, што иначе не којој се у неким предметима инсистирало би имао прилику на редовној настави. за време онлајн наставе. У настави са Такође, много интересантног материјала непосредним контактом, наставник је у електронској форми су ученици имали ту да појасни питање, сугерише на неки прилику да прате на италијанском начин одговор или јасније укаже на језику кроз забавне текстове и тестове.

ArtZone, часопис Музичке школе Jосиф Маринковић, Зрењанин

ПАНДЕМИЈА: ИЗАЗОВ ИЛИ НОВА СТВАРНОСТ

Када је информатика у питању, ту је јасно да ће ученици, стицајем околности, напредовати више него до сада, сигурно. Како су се реализовали онлајн часови стручних предмета, на пример солфеђа и других, на којима се морало певати? Конкретно, на часовима солфеђа у мом одељењу, било је комбинација у којима им пошаљем наснимљен део часа који припремим у школи или код куће са објашњењима и упевавањем, који ученици потом прате код куће и уз то певају и увежбавају мелодијске и парлато примере, као да смо на часу. Било је наснимљених диктата за вежбу, које ученици могу да враћају и записују по деловима, а онда урађени диктат мени пошаљу на проверу. Било је и часова са групним позивом у којим их, док се упевавамо заједно, замолим да искључе микрофон да не би дошло до размимоилажења, кашњења и „ехо“ ефекта. Затим, прате заједно нотни текст који анализирамо, а павају по деловима појединачно кога прозовем са укљученим микрофоном. Дакле, надовезују се појединачно, па нема проблема са кашњењем звука или размимоилажења гласова. Све функционише и можемо (ако сви имамо добар интернет) проћи градиво на исти начин на који га радимо на редовном часу. Понекад ученицима пошаљем нотне примере које сами треба да прочитају код куће, а све им изведем и пустим кроз гласовну поруку да би могли да упореде своје извођење са мојим. Уколико нешто треба да исправе,

објасним у видео позиву или им снимим кратак видео са објашњењем за тај део и шаљем као видео-поруку. Које су биле највеће потешкоће са којима су се ученици суочавали у онлајн настави? Проблем је, пре свега, што је „жива реч“ наставника и непосредни контакт ученика и наставника био темељ целокупног њиховог досадашњег школовања, а сада, на самом крају средње школе, то се променило. У таквом контакту, ученици су навикли да буду активни, да максимално сарађују, јер су генерално вредни и одговорни. Међутим, новина у настави на даљину, у којој им је омогућено да ураде накнадно нешто, а не за време часа, дакле у неком предвиђеном року, резуртирала је тиме да ученици нису увек фокусирани на градиво. Поготово ако треба сами да прочитају лекцију, или ако наставник није директно испред њих па слушају наставу из дворишта, кревета итд. Мој утисак је да површније прилазе теми и да су мање фокусирани. Такође, при задатим роковима, не распореде добро време и обавезе па се дешавало да ученици који су иначе савесни и одговорни из појединих предмета, касне са предатим радовима што доводи касније до стреса, а и до лошијих резултата. Имам утисак да се професори, генерално, труде да их ослободе „непотребног“ градива, али да ученици стално имају утисак да су захтеви много већи него у редовној настави. У чему видите разлог томе? Мислим да је разлог управо то што ученици одложе обавезу за касније мислећи да има времена, а онда се градиво нагомила и време прође. Исто тако, не постоји „радно време“ ни за ученике, ни за наставнике, јер ученици само одслушају час, за време када би иначе били у школи и све за тај дан завршили, а накнадно пишу, читају то исто градиво што је требало да ураде за време трајања часа, па имају утисак да су по цео дан оптерећени школом. Такође, наставник уместо да на објасни,

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ПАНДЕМИЈА: ИЗАЗОВ ИЛИ НОВА СТВАРНОСТ зада, прегледа урађено, исправи и објасни грешке ученика, како би то иначе радио на часу, сада само објасни и провежба са њима па им затим оставља да ураде у предвиђеном року. Након тога ти задаци стижу током више дана, често у различито доба, када је радно време одавно прошло, па се дешава да наставнику стижу питања током целог дана, а он објашњава и исправља грешке док је у апотеци, продавници или у другим активностима за које је имао слободно време у току редовне наставе, а сада су му онемогућене. Или, наставник одговори и пошаље објашњења када је у прилици, а ученик за то време ради нешто друго (вежба или је у шетњи) па тако и ученици и наставници имају сталан осећај оптерећености и мањка неопходног слободног времена. Колико је настава на даљину била корисна? Оно што ће нам остати после наставе на даљину, као бенефит или

ArtZone

последица, показаће време. Пре свега, биће потребно да се привикнемо поново на час од 45 минута, на пуне учионице, галаму на одмору, на осмех ученика и непосредни контакт. Усвојене савремене технологије и виртуелне учионице не морају да нестану. И даље може постојати могућност да ученици који су спречени да долазе у школу из здравствених разлога, на пример, могу да прате наставу од куће, а такође, није потребно користити материјале у папирној форми, не мора да буде копираних тестова, садржаја, него ученици све могу гледати и радити и даље на рачунарима у дигиталним форматима уколико то природа предмета дозвољава. Што се тиче наставе инструмента, не видим неку посебну корист од наставе на даљину, осим што ће остати пуно снимака са часова који ће моћи да се искористе, а који не би постојали да није било ове ситуације.

ArtZone, часопис Музичке школе Jосиф Маринковић, Зрењанин

ПАНДЕМИЈА: ИЗАЗОВ ИЛИ НОВА СТВАРНОСТ

Савети стручњака*

КАКО САЧУВАТИ МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ ТОКОМ ПАНДЕМИЈЕ

Пише: Бранка Пуцаревић, психолошкиња, Педагошко-психолошка служба Школе

Препознајте своју анксиозност као нешто сасвим нормално Анксиозност (стрепња и узнемиреност) је сасвим нормална реакцијеа на ситуације попут затварања школа и узнемирујућих наслова у новинама. Ова реакција нас у ствари чини приправним да реагујемо на претњу и да се заштитимо. Анксиозност у вези са COVID-ом нам помаже да доносимо исправне одлуке: да одржавамо физичку дистанцу, да избегавамо већа окупљања, да перемо чешће руке и не додирујемо лице. Оваква осећања нам помажу да заштитимо себе али и друге. Битно је да верујете провереним изворима информација и не подлежете паници, али да не одете у скроз другу крајност негирања целе ситуације.

Ако си забринут да имаш неке симптоме инфекције, важно је да о томе разговараш са родитељима и по потреби консултујеш свог изабраног лекара. Имај на уму да су симптоми COVID-19 инфекције углавном благи, нарочито код деце и младих. Ако се којим случајем и разболиш важно је да на време потражиш стручну лекарску помоћ.

Скрените своју пажњу на нешто друго Психолози често истичу да је у ситуацијама када смо дуготрајно изложени неким проблемима, веома корисно да поделимо те проблеме у две категорије: ствари на које могу да утичем и ствари на које не могу да утичем.

* Према: https://www.unicef.org/coronavirus/how-teenagers-can-protect-their-mental-health-during-coronavirus-covid-19

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ПАНДЕМИЈА: ИЗАЗОВ ИЛИ НОВА СТВАРНОСТ

Данас многе ствари потпадају под ту другу категорију, и то је океј, али нешто што нам може помоћи да се носимо са тим су свакако „скретачи пажње“. То може бити израда домаћег, свирање, физичка активност, гледање филма, одлазак на спавање уз омиљену књигу... Све су то начини да се пронађе олакшање и равнотежа из дана у дан.

Пронађите нове начине да се повежете са пријатељима

ArtZone

Млади су и пре ове ситуације били упознати са социјалним медијима и мрежама (facebook, instagram…), које су сада чак постале и пожељне. Ипак треба имати на уму да није добро имати неограничени приступ екранима и мрежама. То није ни здраво, ни паметно, а може вам и повећати анксиозност. Важно је да се са родитељима договорите око свог распореда и времена које ћете проводити за екраном (било телефона или компјутера).

Фокусирајте се на себе Бар једна добра ствар у вези са читавом овом ситуацијом је да имате више времена да се позабавите самим собом. Ако сте одувек хтели да научите нешто ново, страни језик на пример (имате и доста онлајн курсева) или да свирате неки нови инструмент, сада имате прилику. Такође, увек је ту и списак књига који је требало да прочитате или ствари које је требало да урадите.

Осетите своја осећања Пропуштање разних догађаја са пријатељима, забава, концерата, утакмица... је ужасно разочаравајуће. Ово је веома узнемирујуће, поготово за тинејџере. Психолози саветују да када имате нека болна, ружна осећања, једини начин да их пребродите је да прођете кроз њих. Дозволите себи да будете тужни... и ако то учините брже ће вам бити боље. Обрађивање сопствених осећања је процес, који није исти за све. Некоме ће помоћи да се бави уметношћу (да свира или да слика...), некоме ће бити лакше да прича са пријатељима и са њима подели своју тугу, а неко ће помажући другима (у некој хуманитарној акцији на пример) пронаћи начин да помогне и себи. Важно је да чиниш оно што осећаш да је за тебе исправно.

Останимо здрави и са уверењем да свака недаћа у животу има свој почетак и крај и да су сви проблеми на које наилазимо ту да нас нечему науче и учине нас бољим људима.

ArtZone, часопис Музичке школе Jосиф Маринковић, Зрењанин

ПАНДЕМИЈА: ИЗАЗОВ ИЛИ НОВА СТВАРНОСТ

Анализа: Образовни систем у доба пандемије

СТЕРЕОТИПНА РЕШЕЊА НЕ МОТИВИШУ УЧЕНИКЕ

Пише: Мр Милутин Мићић, просветни саветник, Школска управа Зрењанин Изненађујуће и ненадано дошла је КОРОНА и променила свет. После ове пошасти људи су схватили колико су зависни од моћи загонетне природе и воље најмоћнијих. И образовање је доживело овај непредвидиви удар. Очекивано, актери образовања су показали висок ниво организованости. Образовање је један од главних стубова друштва. Од квалитета образовања зависи какво ћемо друштво стварати у будућности. Ученици ће креирати односе према вредностима у друштву и утицати на ниво благостања и среће у заједници. Зато је важно како школе са својим наставницима, родитељима и осталим актерима организују свој рад у овим околностима - да ли проналазе адекватна решења или су и сами жртве страха, неодлучности и повлачења пред невољама.

Школе не смеју дозволити да их систем спутава Ова ситуација је велики изазов за образовни систем, како за Министарство просвете, тако и за саме школе (руководство, наставници, ученици, родитељи). Чак, рекао бих да су пресудније активности у оквиру школе него системски оквир Министарства. Тај оквир треба да омогући слободу избора у адекватним решењима конкретних школа за конкретна решења. Школе не смеју дозволити да их систем спутава. Оне се разликују, свака има своје захтеве, конкретне изазове. Најбоље решење јесте креативно трагање за конкретне ученике и конкретне ситуације и проблеме. Ефикасна решења су само она ако су аутентична и дубоко везана за анализе и примене објективних изазова.

Милутин Мићић, просветни саветник

Школама није лако да налазе решења за нове проблеме и изазове. Потребно је да наставници организују у датим околностима наставу и да ученике воде ка исходима. За краће време треба да реализују интерактивну наставу, индивидуализују рад са ученицима, осмишљавају и посатвљају адекватне задатке по нивоима за сваког ученика, да буду пажљиви и објективни у формативном оцењивању, да стварају услове који помажу ученицима да сами процењују свој рад и да сами смишљају активности и задатке које их воде ка исходима. Напомињем, наставници раде под физичким напором отеженог дисањем под маскама.

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ПАНДЕМИЈА: ИЗАЗОВ ИЛИ НОВА СТВАРНОСТ Тешко је јасно одвојити штетно од корисног у дигиталном свету Велики изазов наставницима јесте помоћ ученицима да најпре разумеју време у коме живе, прихвате потешкоће и сами јачају. Сада је прилика да оснаже ученике да се успешно носе са свим тешкоћама на које буду наилазили. а не да их избегавају. Наставници у онлајн окружењу трагају за интерактивним задацима који покрећу ученике да сами себи постављају циљеве. Труде се да код ученика развијају креативно критичко мишљење и формирају лични продуктивни став. Искуство говори да је примерена мотивација покретач креативности и било какве продуктивное активности. Стереотипна, неинвентивна класична решења не покрећу и не мотивишу ученике. Напротив, дају лоше резултате. Али, наравно, поред наведеног, постоји још низ захтева и изазова пред наставницима и актерима школе. Када је квалитетна социјализација ученика у питању, у овим условима су посебно важни захтеви за наставнике, руководства школа и родитеље. У време већ присутног отуђења међу децом због мобилних телефона и осталих технологија, велико умеће, воља и посвећеност су потребни да би створили услове да деца имају чвршћу и дубљу потребу за другом децом. Уз све користи и добробити дигиталних и других технологија треба трагати за решењима која су добра за природан и квалитетан развој деце.

ArtZone

Одрастање без квалитетне социјализације ствара несрећне и отуђене појединце и углавном неуспешна и депресивна друштва. Тешко је наћи меру и јасно одвојити штетно од корисног у дигиталном свету.

Сарадња са родитељима и другим институцијама није увек успешна Потребно је рећи да је и социјализација међу самим наставницима пољуљана. Губи се континуитет. Наставници се и сами повлаче у уже кругове. И то је посебан проблем. Он условљава квалитет превазилажења изолованости и страха. Потребно је трагати за решењима која ће помоћи у разумевању драгоцености припадања заједници.

Креативност и критичко мишљење Када је реч о музичким школама, кључне речи су креативно критичко мишљење, проблемски приступ, ситуацијски задаци, дубока сарадња свих актера, посвећена и прецизна индивидуализација; континуирано, доследно и пажљиво праћење, стварање увек нових задатака и ситуација, ауторски приступ наставника... Музичке школе треба да, поред досадашњих начина презентације и промовисања резултата рад школе и ученика, треба да трагају и за алтернативним решењима (прецизна и континуирана сарадња наставника; и програми и начини и место наступа и деловања). Треба сами да трагају за својим слабостима и проналазе ефикасна решења за њихово превазилажење. Наравно, потребно је пратити рад музичких школа у свету, анализирати услове и примењивати примере успешне праксе других. Музичке школе треба непрекидно да се мењају и напредују пратећи потребе и могућности свих актера и стварајући услове за све актере школе да покажу свој најуспешнији и најкреативнији део.

ArtZone, часопис Музичке школе Jосиф Маринковић, Зрењанин

ПАНДЕМИЈА: ИЗАЗОВ ИЛИ НОВА СТВАРНОСТ

Хорови ћуте већ годину дана

ГОДИШЊИЦА КОРОНЕ, ВЕЧНОСТ НЕПЕВАЊА

Пише: Зорица Козловачки, проф. стручно-теоријских предмета

Зорица Козловачки, проф. (стручно-теоријски предмети)

Криза изазвана пандемијом утицала је на разне начине на животе људи а погубно на хорско певање. Хорски живот у Србији је, као и у већини земаља, стао. Сазнање да се вирус преноси аеросолима и капљицама које се шире ваздухом током дисања, говора, певања…. учинило је хорске пробе потенцијално ризичном активношћу и велики број, посебно ансамбала са већим бројем певача, због забринутости за здравље певача, је престао с радом. Хор и дигитални свет нису баш у љубави Ипак, у покушају да се изнађу начини превазилажења ове кризе, појавиле су се и нове идеје како и даље радити оно што највише волимо:

певати заједно! Дигитални свет постао је наша реалност и од почетка кризе музичари, па и хорски диригенти, упознају се с великим бројем дигиталних апликација и мрежних платформи које омогућавају заједничку интеракцију више чланова, међутим ни једна од њих се није показала као погодна за остваривање квалитетних хорских проба. Разлог лежи у кашњењу звука због различите брзине протока сигнала у интернет мрежи и неадекватних рачунарских или телефонских уређаја којима чланови хора располажу. Пробе преко ових апликација певачи су описали као незанимљиве и исцрпљујуће те су губили интерес. Велики број стручњака у свету посветио се прављењу нових апликација и платформи за заједничко музицирање чије ће коришћење нама вероватно остати недоступно због трошкова набавке потребне опреме. М о г у ћ н о с т прављења виртуелног хора могућа је само кроз појединачно снимање и заједничко монтирање снимака. Неколико хорова је на овај начин реализовало своје виртуелне пројекте и узело учешће у акцији

#OstaniKodKuće коју је подржавао велики број музичара. Међутим, осим забавног и креативно проведеног времена, медијске промоције ансамбла и краткорочног задовољства чланова због оствареног пројекта, овакав начин рада такође није трајно решење за рад хорова. После једног или два оваква пројекта интересовање певача опада. О м л а д и н с к и мешовити хор наше школе снимио је један виртуелни пројекат у априлу 2020. године у којем су, осим певача нашег хора, учествовали и омладински певачи из 11 омладинских хорова. На снимку је изведена композиција Evening Rise и он је био посвећен Дану планете Земље. У оквиру глобалног светског пројекта обележавања тог дана наш снимак је пуштен на Би-БиСијевом Wоrld радију. Као још једна дигитална новина у хорском свету појавила су се и онлајн хорска такмичења. Хорски фестивали и такмичења која имају већ дугу традицију на овај начин су желела да обезбеде континуитет и одрже контакт са извођачима и публиком.

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ПАНДЕМИЈА: ИЗАЗОВ ИЛИ НОВА СТВАРНОСТ

ArtZone

Пријављени хорови такмиче се путем послатих снимака, углавном снимљених 2019. и почетком 2020. године. На овако конципираним такмичењима врло је тешко одредити стварни извођачки квалитет хора јер се он преноси без директног утиска, односно преко медија - снимка, тако да квалитет презентације ансамбла може бити врло условљен квалитетом и професионалношћу опреме и дизајнера звука који ради снимање. Учествовали смо на онлајн хорском такмичењу 5. Хорски шампионат Lege Artis у Тузли и освојили прво место у категорији мешовити хорови, специјалну награду за Најбољу изведбу савременог хорског дела, специјалну награду за Сценску изведбу хорске композиције и треће место у укупном натпевавању за Гранд При, као и на 26. Међународном фестивалу за дечије и омладинске хорове Добри Војников, који се одржао оналајн (Шумен, Бугарска). Емоције „живог“ извођења, дружење на проби, магију сцене, аплауз публике, ништа не може да замени. Са реалном забринутошћу ишчекујемо да ли, када и у каквим условима ћемо моћи да наставимо са радом који смо до сада практиковали.

Последњи пут јавно смо певали у смањеном саставу на 3. Фестивалу омладинских хорова у Новом Саду у октобру 2020. године. Хорске пробе се одржавају у малим групама под маскама. Настава се одвија у складу са мерама, мало у школи, мало на даљину, што за последицу има слаб напредак и недостатак мотивације.

ArtZone, часопис Музичке школе Jосиф Маринковић, Зрењанин

ПАНДЕМИЈА: ИЗАЗОВ ИЛИ НОВА СТВАРНОСТ

Неизвесност и забринутост Већину хорских догађаја ове године је било тешко, односно немогуће планирати - неки су померени или отказани, а уколико су постојале могућности, одржани су у измењеном облику или уз помоћ дигиталних медија. Хорски диригенти и певачи помно и забринуто прате ситуацију, поготово јер је она подложна сталним променама. Постоји оправдана забринутост губитка везе са певачима, публиком, воље и мотивације за даљим радом. Овако велика певачка пауза сигурно ће се одразити и на вокалне способности певача и све здравствене, духовне и социјалне бенефите које су имали од певања у хору. Извесно је да ће се глобална криза економског система одразити на културу и уметност, фондове и конкурсе који су били ресурси за планирање активности хорских пројеката. Њене негативне ефекте још нисмо у стању да сагледамо, али је сигурно да ће се осећати у годинама пред нама. Виђење блиске будућности Као могуће и реално решење за рад хорова у новонасталој ситуацији предлаже се рад у малим групама уз поштовање свих препоручених мера заштите и истраживање нових простора који

ће својим димензијама омогућити већу безбедност певачима, као што су хале различитих намена, холови и индустријски простори. Блиска будућност наклоњенија је камерним хоровима и вокалним саставима са мањим бројем чланова. Будућност великих ансамбала врло је неизвесна. Верујем да ћемо из ове кризе ускоро изаћи много свеснији чињенице колико је важно оно што смо, све док нам није било одузето, подразумевали нормалним - да певамо заједно.

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

У РАЗГОВОРУ СА...

РИТА КИНКА, пијанисткиња, ред. проф. Академије уметности Нови Сад

СЛЕДИТЕ СВОЈЕ СРЦЕ И СВОЈ САН

Пише: Исидора Продановић, други разред СМШ Фото: Музичка омладина Новог Сада / Срђан Дорошки

Из године у годину, у средњој школи, избор будуће професије и студијског програма постају интензивнији. Бројне дилеме које имају будући клавиристи покушаћемо да разјаснимо у разговору са пијанисткињом Ритом Кинком, редовном професорком на Академији уметности у Новом Саду. Као веома искусна и успешна пијанисткиња, изградила је светску каријеру, добитница је престижних признања, врло је утицајна као клавирски педагог, а веома је активна и на музичкој сцени. Интересантно је сазнати како она организује наставу са студентима и како се уопште сналази током пандемије, када су јавни наступи ограничени.

ArtZone

Студијски програми су се знатно променили увођењем болоњског система. По чему је студирање клавира данашњим студентима отежано или олакшано у односу на стари систем? Мислим да је студирање данас олакшано у односу на раније. Могућност да се неколико семестра проведе на некој од академија у другим земљама је велико искуство за младог музичара које му омогућује да процени своје знање у ширем контексту. Пошто су наставни планови усаглашени на свим академијама које су чланицe болоњског система, можете студирати и користећи енглески језик, наравно, полагати и испите који нису само везани за свирање инструмента него су теоријски предмети. Међу ученицима је вечита дилема да ли смо довољно вежбали. Какве су Ваше препоруке за ученике средње школе? То је веома индивидуално. Ученици се разликују по потребном времену које морају да уложе да би савладали задата музичка дела за испите, такмичења и наступе. Неко савладава репертоар много лакше и брже од других. Не бих говорила о сатима седења за инструментом, него радије о начину живота, где је музика јако битан елемент. Јер, вежба се и када не седите за инструментом. Све је саставни део учења инструмента – и слушање музике, и читање о животу композитора

Пијанисткиња Рита Кинка, ред. проф. Академије уметности

и начину њиховог рада. Наравно, ту је и ментално вежбање, без инструмента. Током школовања, често изградимо узоре - некада су то наши наставници, а некада познати пијанисти. Који професор је на Вас имао највећи утицај? Сваки мој професор је био значајан за мој музички развој у одређеном узрасту, периоду учења и развоја: прва професорка, јер је поставила базу за развој, љубав према музици и клавиру, потом професор Арбо Валдма на Академији, јер је поставио професионалне критеријуме и пренео свеобухватно знање базирано

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

У РАЗГОВОРУ СА...

Рита Кинка: “Youtube нуди све што је данас снимљено и што је снимљено раније. Међутим, на јавним сервисима нема довољно к в а л и т е т н е музике.” на психотехничкој пијанистичкој школи. Надаље, проф. Ђерђ Шандор на Музичкој школи Џулијард у Њујорку, иначе ученик Беле Бартока, са којим сам у раду проширила репертоар и упознала дела Бартока и Кодаља.

Србија не уме да задржи таленте Колико је, према Вашем мишљењу и искуству, Србија погодно тле за успех једног пијанисте? Србија је расадник музичких талената, али нажалост не зна да их задржи. Пошто сам прочитала да сте након магистарских студија ишли на усавршавање у Њујорк, шта је то што су студије у Њујорку нудиле више него у Србији, у то време? Мноштво феноменалних концерата и мастеркласова. На Џулијард су долазили сви највећи уметници и музички педагози тог времена. Слушање њихових часова и свирања, проширило је видике свим срећницима који су могли да студирају тамо. Како коментаришете начин облачења и истицање физичке атрактивности као део успеха данашњих пијаниста? Када је човек у оном специјалном стању да се припоји у свирању на оно ванземаљско, не треба никакво истицање вањских-физичких атрибута. Треба само пустити да музика тече кроз нас и да нас све повезује.

Рита Кинка основну и средњу музичку школу, одсек клавир, завршила је у свом родном граду, Суботици. Основне студије је завршила на Академији уметности у Новом Саду, постдипломске на Факултету музичке уметности у Београду и на Академији уметности у Новом Саду, а усавршавала се у Њујорку. Важи за извођача са оригиналним стилом свирања пуним страсти. Уметница је до данас одржала преко 800 реситала, као и наступа с многобројним угледним оркестрима у готово свим европским земљама, као и у САД, на Тајвану, у Јапану, Израелу, Канади и Аустралији. Редовни је професор за главни предмет клавир на Академији уметности у Новом Саду. Носилац је низа југословенских награда и признања, добитница награда на међународним такмичењима пијаниста. Рита Кинка је прва добитница годишње награде Европског парламента Prix femmes d-Europe, награде за најбољег европског извођача озбиљне музике, која јој је уручена у Бриселу 1991. године. Носилац је Фебруарске награде Града Новог Сада за 2002. годину и бројних других награда. Како се сналазите за време пандемије? Срећом, дозвољено нам је да радимо уживо. Имам прилично „густ“ распоред, јер радим и на Академији у Сарајеву. У слободно време пуно ходам са слушалицама у ушима и слушам Бахове мисе.

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

У РАЗГОВОРУ СА...

Ваш репертоар обухвата дела различитих епоха. Ипак, имате ли омиљеног композитора или композицију? Омиљени композитори су ми Јохан Себастијан Бах, Роберт Шуман, Сергеј Рахмањинов, Франц Лист, Александар Сркјабин, Лудвиг ван Бетовен и Волфганг Амадеус Моцарт. Са колико година сте били сигурни да је пијанизам професија којом ћете се бавити у животу? Са пет година!

Историја музике је важан предмет Који Вам је био омиљени предмет на факултету осим клавира? Историја музике и камерна музика, јер су оба предмета допринела ширем погледу на пијанизам и музичко извођаштво.

ArtZone

Да ли сматрате да има довољно квалитетне музике (различитих жанрова) у понуди данашњих медија? Youtube нуди све што је данас снимљено и што је снимљено раније. Међутим, на јавним сервисима нема довољно квалитетне музике. Чиме волите да се бавите у слободно време? Ходањем, бициклизмом, пливањем, фотографијом, читањем. Волим да боравим у природи, да путујем.

Шта бисте поручили будућим пијанистима? Да следе своје срце, свој сан и не калкулишу него да дају себе без обзира на комерцијални успех. Зар није највећа срећа радити оно што највише волимо – макар и не постали славни?

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

У РАЗГОВОРУ СА...

МИЛАН АЛЕКСИЋ, композитор, ванр. проф. Академије уметности Нови Сад

ТРЕБА БИТИ ЗНАТИЖЕЉАН, ХРАБАР, ПОСВЕЋЕН И УПОРАН

Пише: Ђорђе Дамјан, трећи разред СМШ Једном сам кроз прозор „шмугнуо“ са часа солфеђа, јер је био леп дан (после су на прозоре у приземљу ставили решетке). Иренин приступ је био мешавина, данас у настави, незамисливе строгости и незамисливе благости, стрпљења, љубави. Тек пред крај основне школе почео сам да вежбам, да долазим редовно на наставу. Добио сам клавир и даље

Др ум. Милан Алексић, композитор, ванр. проф. Академије уметности

Шта Вас је усмерило на пут музике? Стицај околности. Ако смем да будем искрен и опширан, мој отац је био у Немачкој на краћем путу и у повратку је прошверцовао мали синтисајзер Casio у рукаву. Године 1985. такве су „играчке“ још биле ретке код нас. Ускоро сам на тој малој справици на батерије, од две октаве са мини-диркама и очајним звуком, успевао да копирам мелодије са телевизије. Моји родитељи су видели да „са дететом нешто није у реду“ па су ме уписали у МШ Јосиф Маринковић. Имао сам велику срећу да сам доспео у класу наставнице Ирене Бугарски. Она је била посвећен и страствен професор, по данашњим мерилима готово фанатичан. Сећам се многих недеља пре подне које сам проводио у школи, „под кључем“, вежбајући. Био сам ужасан ђак, тешко ми је падало што сам морао да седим за клавиром док су другари били на фудбалу.

Зашто сте се одлучили за професију композитора? Увек сам се „глупирао“ на клавиру, чепркао, нешто импровизовао (ваљда да избегнем вежбање задатог програма). Временом су та „зезања“ била све боља, почео сам да их записујем. У трећем разреду средње сам схватио да је свирање клавира само део онога што ме у музици привлачи, па сам кренуо даље. Све више сам записивао и тако је остало. Нисам сигуран да професија композитора постоји. Колико знам, тренутно код нас нико није „композитор по професији“ то јест нико не зарађује за живот од компоновања. И у историји је било тако. На пример, Бах или Моцарт нису зарађивали од компоновања већ од држања наставе или концертирања.

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

У РАЗГОВОРУ СА...

ArtZone

Могу се на прсте две руке избројати велики композитори који су живели од професије композитора (мислим да је позни Бетовен први у историји био композитор по професији), свима осталима компоновање је било узгредна делатност, за коју се време „краде“. Које су најлепше, а које најтеже стране у позиву композитора? Компоновање је скривено, невидљиво, непостојеће. Готово алхемија, јер тражиш нешто што можда и не постоји. Као неко супер софистицирано пецање. Треба ти сјајан алат, пецаљке, мамци, чудеса, река у којој има риба, пуно знања шта-какокада, стрпљење, хладовина, време, и чекаш (тј. радиш). Можда нешто и налети. Најчешће не буде ништа. Или пар караша. Често се догоди да неко лови шарана а на плажи је у Грчкој. Још се чешће лови ајкула на Тиси. Значи, пуно тога треба да се потрефи. Најлепше је само пецање, то јест сам рад, а ту је сигурно најлепши моменат када се сагледа целина нечега што још не постоји. Када се „измисли“ нека музика и још пребива у глави, у машти.

Као риба када повуче удицу (надаш се туни од 200кг!). Мало је напорнији (и прљавији) део да се риба извуче ван, да се скине са удице, очисти (то јест да се композиција отелотвори, запише, аранжира, опреми свим потребним ознакама и подацима). Ако све успе и композиција се напише, онда она „оде“ из руку композитора и треба да нађе извођача. Најтеже је када композиција не пронађе извођача, или је то неко ко је не разуме. Какве препреке на путу ка професионалном развоју могу да очекују будући композитори? Које посебне вештине и музичко знање треба да поседујемо да би баш ова професија била одговарајућа за нас, као ученике? Креативност је само наизглед лака, „одозго“ дата, а у ствари је “рударство” и тежак рад. Компоновање је раскршће у ком се сусрећу теоријске и практичне музичке дисциплине, зато композитори морају о музици да знају више од свих других музичких професија. До тога се долази само преданим и дуготрајним радом. И не очекујте да вас све науче професори или школа.

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

У РАЗГОВОРУ СА...

Најважнија знања морате научити сами. То је тако. И ако нешто не знате, нико вам није крив до ви сами. Школа је само помоћ у процесу, никако једини (чак ни главни) пут. Главно је шта ви сами за себе урадите, шта „покупите“ са разних страна. Зато треба бити отворен, знатижељан, храбар, посвећен, упоран. Касније, за младе композиторе најважније је да нађу себи хлеб. Дакле, да раде нешто од чега ће моћи да финансирају слободно време у којем ће моћи да компонују. И да не одустају! Где се данас дела младих уметника и ваших савременика све могу чути и пратити? Све је на интернету. Хиљаде сати музике се сваког дана „избацује“ на светлост дана. Компјутери и софтвери су омогућили да се лако и брзо компонује. Чак није потребно никакво знање, па ни таленат. Питање је како просејати? Данас пуно људи компонује,много је лоше,ужасне музике, али постоји и велика музика, чак мислим да је ово доба са најлепшом и најузбудљивијом музиком, икада. Данас постоје композитори чија је музика равна музици Моцарта или Бетовена. Логички је парадокс, истовремено музика никада није била доступнија (за конзумирање) и недоступнија (у хаосу је јако тешко пронаћи праву музику). Треба учити и истраживати. Укус и естетски суд се кују, обликују годинама. И није једино важно која ми се музика допада, већ зашто ми се допада.

Шта је музика за Вас? После толико година човек се сроди и вуче своју пасију као реп који свуда иде за њим. Стално у глави нешто мумлам и певушим (сва срећа још увек не наглас), радим диктате, ослушкујем, комбинујем. Нисам у стању да то не радим. Био будан или у сну, на годишњем одмору или у највећој могућој гужви, стално један део свести „врти“ музику. Е сад, шта је то за мене... нисам сигуран да имам сувисао одговор. Ваљда начин на који функционишем. Као неки „пети елемент“ који ми је потребан да бих нормално функционисао. Не мислим да је то нешто посебно или изузетно. Људи се „навуку“ на коцку, на путовања, на спорт, моторе, триста чуда. Моје је усмерење ка музици. Mилан Алексић, основне студије композиције завршио је на Академији уметности у Новом Саду. Усавршавао се на магистарским студијама на АУНС, Факултету музичке уметности у Београду, на Њујоршком универзитету, Универзитету за музику и извођачку уметност у Бечу, на Високој школи за музику “Ханс Ајслер” у Берлину. Завршио је докторске студије на ФМУ у Београду. Ради на АУНС од 2004. године. Као професор/истраживач радио је на Универзитету уметности, Институту за нову музику у Берлину, на Високој школи струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду, на Градском њујоршком колеџу и у Центру за електронску и мултимедијалну уметност “Harversworks”, као музички сарадник на Радио-телевизији Нови Сад и као професор у Музичкој школи „Јосиф Маринковић” у Зрењанину.

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

У РАЗГОВОРУ СА...

ЈАН НЕМЧЕК, градитељ инструмената (Ковачица)

200 САТИ ВАЈАЊА ЗА ЈЕДНУ ВИОЛИНУ

Пише: Мариа Магдалена Торњош, пети разред ОМШ Већ више деценија у Ковачици ради Јан Немчек који чини да свет лепше звучи. Градитељством се бави више деценија, а искуство четири генерације преточено је у бројне гудачке и трзалачке инструменте. За наш часопис Немчек открива процес прављења виолине.

ArtZone

Коју врсту дрвета користите за израду виолине? За израду свих акустичких инструмената, као што су виолина, гитара, мандолина, користи се исто дрво – јавор и смрча. Од јавора се праве доња табла, странице и врат, а горња табла од смрче која резонира, јер она производи тон. Многи не верују, али на инструменту не свирају жице, већ дрво. Пробајте да прислоните звучну виљушку на жицу, па на горњу таблу. Чућете разлику.

Ослушкујемо дрво Како знате да одређено дрво добро резонује? Одлазимо у шуме где има смрче. То су планински делови Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, па и Словеније, чак изнад хиљаду метара надморске висине. Дрво куцкамо руком или граном и тако ослушкујемо да ли производи добар тон. Зато, мајстор мора да има добар слух. ће да

Када се дрво сече и колико мора да одстоји пре него што се крене са прављењем виолине? Дрво се обично сече у зимским месецима, када не вегетира. Тада у дрвету има мање влаге, па се брже суши. Код озбиљних мајстора, као што смо мој син и ја, дрво се дуго суши. На пример, ми тренутно користимо лагер из 1979. године. Што је старије, дрво постаје лакше. Зато су, између осталог, стари инструменти на цени. Дрво се, у ствари, природним путем исуши за три године, међутим, временом постаје још лакше и, што је битно, звонкије. Зато, озбиљни мајстори не користе млађе дрво од двадесет година. Колико Вам је времена потребно за израду једне виолине? Мој син и ја користимо стару методологију коју су користили стари италијански градитељи. Према том начину израде, све се ради ручно, длетима.

Јан Немчке, градитељ инструмената

На пример, испупчење на виолини се ваја, прво са горње, па са доње стране. То вајање траје двеста сати. Потом, фаза лакирања и сушења траје седам месеци. Стога, за један инструмент потребно је око годину дана. Какво је Ваше мишљење о машинској обради дрвета? Данас, многи користе машине за обраду дрвета. Међутим, машина има своје вибрације која уништава молекуле из дрвета, па онда ту уђе лак. Због тога виолина има металаст звук.

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

У РАЗГОВОРУ СА...

Лак не побољшава тон

У српским школама је потребан смер за градитељство Да ли има довољно посла за градитеље у Србији? Са методологијом коју ми користимо у свету има јако мало градитеља. Јер, за двеста сати колико је мени потребно за израду једног инструмента, машински се направи десет виолина. Да ли бисте препоручили младима да се баве градитељством? Има ли интересовања за официјелно образовање? Моја идеја и идеја мог тате и стричева била је да направимо својеврсну школу, као што је школа сликања. Међутим, тада није било инстересовања. Ипак, ту идеју сам спровео са сином у Словачкој, где смо градитељству научили 65 младих људи. Њихово школовање је трајало четири године са само два часа недељно. Србија је једна од ретких земаља која нема такво одељење у средњим школама. Залажем се још од прве реформске владе Зорана Ђинђића, па до сада, да се направи смер за градитељство у средњој школи, али нема помака. Временом би такво одељење могло самостално да се финансира. Имамо младе људе који су талентовани и који би могли да се баве градитељством.

У откривању умећа великих градитеља, на пример, Страдиварија, Аматија и других, говори се о лаку који даје виолинама посебан квалитет. Колико је, заправо, важан лак у изради инструмента? То је лаичко мишљење. Лак не може да побољша звук инструмента. Он само штити да се лакше одржава инструмент и да се дрво импрегнира, да не би прашина допирала до дрвета. Ако немате квалитетно и резонантно дрво, онда ништа нећете постићи. С тим у вези, извели смо један експеримент. Направили смо две виолине: од резонантног дрвета, на које смо ставили дебели слој лака за паркет, и од „глувог“, нерезонантног дрвета, на које смо ставили најфинији лак. Прва виолина је звучала пристојно, а друга „никако“. Па, и Страдивари није правио лак, то је за њега радио апотекар.

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

У РАЗГОВОРУ СА...

СЛАЂАНА СТАНИЋ, струковна медицинска сестра, главна сестра Поливалентне патронажне службе у Зрењанину

ПРИОРИТЕТ ЈЕ ПОДИЋИ СВЕСТ КОД МЛАДИХ

Пише: Ивана Грмуша, психолошкиња, Психолошко-педагошка служба Школе У овој школској години предавања из области здравља организовали смо онлајн, с обзиром на пандемију. Теме су биле: Превенција рака грлића материце и Превенција рака коже. Тим поводом, о ХПВ вирусу за наш часопис говорила је Слађана Станић, главна сестра Поливалентне патронажне службе у Зрењанину.

ArtZone

Слађана Станић, главна сестра Поливалентне патронажне службе у Зрењанину

Зашто је ХПВ битан и за особе мушког пола? ХПВ инфекција је толико честа да скоро сви сексуално активни мушкарци и жене у неком тренутку свог живота бивају заражени неким типом ХПВ-а. Већина особа никада не сазна да има инфекцију, али је могу пренети свом партнеру а да нису ни свесни тога. Највећи број заражених особа никада не добије симптоме или било какве здравствене проблеме. Међутим, ХПВ инфекција може перзистирати и довести до озбиљних здравствених тешкоћа. Који су здравствени проблеми, узоковани ХПВ вирусом? То су генитални кондиломи (брадавице у пределу гениталија), карцином цервикса (грлић материце код жена), орофарингеални карцином код оба пола (карцином усне дупље и ждрела, укључујући базу језика и тонзиле), карцином ануса код оба пола, карцином вулве и вагине код жена, карцином пениса код мушкараца.

Зашто је важно едуковати младе о ХПВ-у? Ширење свести и едукација, посебно младих, о вирусу ХПВ су важни, јер су бројне студије показале да постоји апсолутна веза између инфекције високоризичних типова ХПВ вируса и рака грлића материце. Које би биле посебно битне навике у превенцији рака грлића материце? Навике у превенцији рака грлића материце су стварање навике редовног одласка жене код гинеколога, једном годишње, без обзира на то што је жена здрава и што се добро осећа; потом, коришћење кондома као контрацептивног средства када год је могуће; здрав стил живота, не пушити, ХПВ је скраћеница за хумани папилома не започињати са сексуалном вирус. То је вирус који се најчешће преноси активношћу пре шеснаесте године сексуалним односом. Он представља живота и избегавање честог најчешћу сексуално преносиву инфекцију. мењања сексуалних партнера.

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

У РАЗГОВОРУ СА...

Коју бисте поруку дали младима у вези са превенцијом карцинома грлића материце? Млади би требало да буду упознати са принципима одговорног сексуалног и репродуктивног понашања. Како би се смањио ризик од инфекције ХПВ-ом, саветује се да се не ступа рано у сексуалне односе – свакако је рано пре четрнаест година, а уколико је пре осамнаест година, значајно је да имате што мање партнера/партнерки. Потом, важно је упознати се са коришћењем кондома. Планирајте да први сексуални однос буде жељен и заштићен, без употребе алкохола и других психоактивних супстанци, затим добро је да девојка посети гинеколога пре првог сексуалног односа ради саветовања, а младић јој може пружити подршку.

Информације се могу добити и у саветовалишту за младе дома здравља или од вршњачких едукатора; не претражујте насумично интернет, јер информације могу бити нетачне, или непотпуне. Да ли постоје вакцине против ХПВ вируса? Постоје вакцине против ХПВ и могу се дати девојчицама, чак и дечацима, најбоље у доби од дванаест година. Ова вакцина у Србији није у календару обавезних вакцинација. Каква су Ваша искуства у раду са ученицима до сада? Да ли су млади заинтересовани за теме које се тичу здравља? Теме које Поливалентна патронажна служба држи у основним и средњим школама прилагођене су узрасту и прате актуелни календар здравља већ дужи низ година. Могу да кажем да постоји велико интересовање од код ученика за предавања која презентујемо. Често нам постављају питања након одржаног часа и понекад траже додатни савет, а ми их повезујемо са другим здравственим стручњацима и упућујемо у Саветовалиште за младе, где могу добити одговоре на своја питања и решити неке своје недоумице. Подизање свести код младих и едукација о очувању и унапређењу здравља и превенцији болести је наш приоритет. Надамо се и даљој још успешнијој сарадњи и радујемо се свакој сугестији и новој идеји.

ArtZone

ПУЛС ШКОЛЕ

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

Награда Заједнице музичких и балетских школа Србије припала професорски клавира Дијани Бугарски Мишкељин

СА МУЗИКОМ ШОПЕНА И МОЦАРТА ОСЕЋАМ ПОСЕБНУ ВЕЗУ

Пише: Милица Бутер, други разред СМШ Заједница музичких и балетских школа Србије сваке године традиционално додељује награду наставницима које сматра најзаслужнијим за уложен труд и рад. Ове године награда је припала нашој професорки клавира, Дијани Бугарски Мишкељин. Тиме је наша школа још једном постала видљива у заједници од скоро осамдесет образовних установа, након што су исту награду претходних година добили професори: Ана Шајрер Алексић, Мелита Мироновић, Бранислав Гагић, Зорица Козловачки. За наш часопис Дијана Бугарски Мишкељин говори о значају признања, о наградама својих ученика и изазовима са којима се сусреће у настави.

ArtZone

Добитница сте овогодишње Награде Заједнице музичких школа Србије. Шта за Вас представља та награда? Почаствована сам што је ове године та ласкава награда припала баш мени. То је показатељ да се моји резултати виде, да се сав наш труд ипак вреднује и цени. Како бисте упоредили задовољство које Вам причињава та награда и награде које освајају Ваши ученици? Ту се ради о два сасвим различита осећаја задовољства. Награде које освајају моји ђаци су плод нашег заједничког рада, а ова награда је јавно признање за мој дугогодишњи труд и успех. Иако је мањи број такмичења организован у време епидемије, Ваши ученици су успели да остваре запажене резултате. Којег ученика/ученицу бисте посебно издвојили? Ова и прошла година су биле веома тешке за све нас који смо желели да останемо активни у професионалном смислу путем одлазака на такмичења. Бројне су биле препреке, почевши од затварања школа, па преко немогућности да нам ђаци наступају јавно, што мислим да је био велики проблем свима. Наша професија је таква да су јавни наступи саставни део наставе, а то нам је било

Дијана Бугарски Мишкељин, професорка клавира

ускраћено. Од својих ђака издвојила бих Даницу Момиров која је сад први разред средње школе, која већ има доста вредних награда иза себе, а верујем имаће их и убудуће. Пажњу данашњих ђака доста заокупљују видео игрице. То је свакако примамљивије детету него вежбање инструмента. На који начин успевате да заинтересујете децу за вежбање?

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

Професорка Дијана Бугарски Мишкељин у раду са ученицом Даницом Момиров

Које бисте техничке вежбе препоручили за ослобађање зглобова шаке? Шмитове, Ханонове техничке вежбе, разне етиде и скале, на пример. Бројне су вежбе којима се решавају разни технички проблеми, па и тај. Само, мислим да је пресудно правилно вежбати било шта из ове литературе да би се постигао прави резултат. Ни најбоље вежбе не могу да реше проблем ако нема дисциплине, контроле над собом и паметног фокусираног рада. Које бисте композиције препоручили за развој музикалности ученика млађег ураста? Што мелодичније песмице, примерене њиховом узрасту, и што више да певају, сами или у групи која је вођени стручно лице.

ПУЛС ШКОЛЕ Каква су Ваша искуства, с тим у вези? Тешко питање. Нема неког посебног правила или рецепта примењивог на сву децу. Трудим се да их уведем у музику и покажем све лепоте које се ту налазе. Велика мотивација деци су јавни наступи, такмичења. Пратим свако дете и анализирам који би био адекватан мотив за свако дете понаособ. Што се тиче искустава, мислим да је изузетно важан добар контакт и разумевање на релацији професорђак, као и сарадња са родитељима. Само заједничким трудом постижу се резултати.

Који је Ваш омиљени композитор? Волим све композиторе, разне стилове, али ако бих баш нешто посебно морала да издвојим, можда би то били Шопен и Моцарт. Осећам неку посебну везу са њиховом музиком и својевремено, као ђак, радо сам са лакоћом и посебним разумевањем свирала њихове композиције. Који је Ваш хоби? Да ли хоби може да допринесе послу којим се бавимо? Тренирам` пилатес, зумбу и волим да гајим цвеће. Хоби свакако може да допринесе послу којим се бавимо. У мом случају, ове активности ми дају равнотежу, пошто ми је професија везана за седење у затвореном простору и ментално напрезање.

Ђаци у средњој музичкој школи требало би да се упознају са свим епохама у музици, како би стекли што комплетнији увид у оно што су одабрали да уче.

ArtZone

ПУЛС ШКОЛЕ

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ИНТЕРНИ ЧАС ДУВАЧКОГ ОДСЕКА

НАСТУП НАКОН ДУГО ВРЕМЕНА Пише: Тамара Ердељан, трећи разред СМШ

Тамара Ердељан и Сара Перлић са проф. Елеонором Шомођи и проф. Доротејом Ћирић

ArtZone

Јелена Болдижар са проф. Доротејом Ћирић

Интерни час ученика дувачког одсека одржан је 20. априла 2021. године. Након дуго времена без наступа, због пандемије, ученици су имали прилику да одсвирају свој програм јавно. На интерном часу наступили су само флаутисти. Због спровођења епидемиолошких мера, сала у којој се интерни час одржао била је празна. Нажалост, публике није било. Наступиле су: Мила Бибин (класа проф. Браниславе Рајачић), Сара Перлић (класа проф. Елеоноре Шомођи), Анђела Зорић (класа проф. Е. Шомођи), Тамара Ердељан (класа проф. Е. Шомођи), Јелена Болдижар (класа проф. Е. Шомођи).

Мила Бибин са проф. Браниславом Рајачић и проф. Јеленом Нинковић

Ученици су свирали различите композиције, као што су Игра пајаца (Келер), Прелудијум и ригодон (Јиану), Соната у е-молу (Хендл), Концерт у Гe-дуру (Кванц), Кантабиле и престо (Енеску), Концерт у е-молу (Девjен). Ученике су на клавиру пратиле професорке Јелена Нинковић и Доротеа Ћирић.

ПУЛС ШКОЛЕ

ЂАЧКИ ПАРЛАМЕНТ

ШТА СМО УРАДИЛИ Пише: Катарина Горшћак, председница Парламента, трећи разред СМШ, Славица Стојанов, педагошкиња, Психолошко-педагошка служба Школе У септембру је конституисан Ученички парламент наше школе, који чини 12 ученика средње школе. Планиране су бројне активности у току школске године, али због рада школе у отежаним условима услед пандемије, многе нисмо реализовали. Ипак, урађено је следеће: * у сарадњи са Новосадским хуманитарним центром, Канцеларијом за младе града Зрењанина и

Министарством омладине и спорта, у октобру су представнице наше школе Анђела Зорић, Теодора Борбељ, Анђела Бугар (2.р.) и Милица Станисављев (1.р.) учествовале на радионици о репродуктивном здрављу адолесцената Сазнај и пренеси; * учествовали смо на Националном сусрету младих у Апатину, 22-24. октобра 2020., где су нас достојно представљале ученице Катарина

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ИНТЕРНИ ЧАС КЛАВИРСКОГ ОДСЕКА

ПУЛС ШКОЛЕ

ПРИЛИКА ЗА ЈАВНИ НАСТУП

Пише: Јана Ковачевић, четврти разред ОМШ Интерном часу клавира присуствовала сам у среду, 28. априла. Десет тачака, односно максималан број који био дозвољен због тренутне епидемиолошке ситуације, трајало је сат времена. Било је другачије него иначе, јер су учествовала и два камерна састава. Наступили су ученици из класа наставнице мр Аните Кораћ, Тине Николовски, Едите Мајорфи Тодоровић и Љубице Благојевић. Композиције су изводили средњошколци са свих одсека. Једини ученик ниже школе који је наступио био је Филип Црновршанин (шести разред) у класи проф. Тине Николовски, који је имао диван наступ. С тим у вези, веома Филип Црновршанин на интерном часу ми се допало како је извео Етиду Карла Чернија и Марш патуљака Едварда Грига. Исидора Продановић, ученици другог разреда средње школе, у класи проф. Едите Мајорфи Тодоровић, извела је три Балканске игре Марка Тајчевића. Њено извођење је било врло виртуозно. За крај, камерни састави су донели нов звук у салу, односно на интерни час клавира. Поред поменутих ученика, учествовали су Дуња Рацков, Александра Стојшин, Милица Мижевиж, Петра Кираљ, Владимир Алексић, Матко Поповић, Милица Станисављев, Давор Михаљевић, Милица Бутер, Анђела Шварц, Александар Керлета, Александра Жегавац, Валерија Зорић. Први пут сам била само слушалац на итерном часу, а да нисам и сама свирала, па сам доживела једно ново искуство – бити у сали без треме!

ПУЛС ШКОЛЕ

ЂАЧКИ ПАРЛАМЕНТ Горшћак (3. р.), Анђела Ралбовски и Дајана Малогајски (2.р.); * у новембру смо учествовали на радионици Саветовалишта за младе Зрењанина, на тему „Превенција психоактивних супстанци“, где су нас представљали Давид Раосављев и Иван Ратић (1.р.); * учешће у организацији хуманитарног новогодишњег концерта школе и обележавања Савиндана (онлајн концерти); * у фебруару смо у сарадњи са пепси службом школе, путем радионица за основце и средњошколце и израдом плаката, обележили Међународни дан превенције вршњачког насиљаученици 1.разреда омш и 1. и 2.

разреда смш и Хелена Бибић и Тамара Лаковић (2.р.); * у марту, у сарадњи са професором Борисом Марковићем и Психолошкопедагошком службом, покретање рада новинарске секције и учешће у изради школског листа. Планирали смо и друге активности (подршка професорима у организацији такмичења у школи, трибина, посете позоришту, концерти на градском тргу, дружења...), али због здравствено-безбедносних разлога и наставе на даљину, оне по свој прилици нису реализоване.

ArtZone

ПУЛС ШКОЛЕ

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ИНТЕРНИ ЧАС ГУДАЧКОГ ОДСЕКА

ТРУД НАГРАЂЕН АПЛАУЗОМ Пише: Миа Тодоровић, пети разред ОМШ Интерни час за ученике гудачких инструмената одржан је 20. маја у 18 сати, у сали школе. Наступили су виолончелисти и виолинисти: Павле Пејкић (II разред ОМШ, класа: проф. Александра Лазин), Никола Шесто (V разред ОМШ, класа: проф. А. Лазин), Доната Детари (IV разред СМШ, класа: проф. Сантинa Цвејић), Ана Серанчок (I разред ОМШ, класа: проф. С. Цвејић), Мајда Оклобџија (I разред ОМШ, класа: проф. Ина Кекењ), Вељко Вишњић (I разред ОМШ, класа: проф. И. Кекењ), Васил Којадиновић (I разред ОМШ, класа: проф. Тибор Шивег), Данијела Брвеник (II разред ОМШ, класа: проф. Т. Шивег), Вања Вучуревић (IV ОМШ, класа: проф. И. Кекењ), Арон Бренда (V разред ОМШ, класа: проф. Т. Шивег), Миа Тодоровић (V разред ОМШ, класа: проф. Т. Шивег), Ема Шивег (VI разред, класа: проф. Т. Шивег) и Денис Лупшор (IV разред СМШ, класа: проф. Тибор Шивег). Са ученицима су наступили корепетитори, професори клавира: Марта Ронто, Јелена Нинковић, Немања Штефанов и Едита Мајорфи Тодоровић.

Најјачи утисак – наступ Еме Шивег

ArtZone

Сви ученици су се трудили да што лепше и боље изведу композиције које су претходно дуго вежбали. Родитељи су, са маскама на лицима, пружали подршку својој деци. Труд свих нас награђивали су великим апалузом. Од свих изведених тачака, највише ми се допао наступ Еме Шивег која је извела Концерт у а-молу ЖанБатисте Аколеа. Ема веома лако свира и лепо јој звучи виолина. Она је врло талентована и желим јој пуно успеха.

На интерном часу: Миа Тодоровић и проф. Едита Мајорфи Тодоровић

Трема је саставни део наступа На овом интерном часу извела сам први став Концерта у Де-дуру, Антонија Вивалдија. То је изузетно леп и весео концерт. Волела сам да га вежбам. Наставник је био задовољан како сам одсвирала. Ипак, није исто свирати код куће, у учионици, и у сали на интерном часу. Имала сам трему. Волела бих да следеће године свирам Концерт Анатолија Камаровског, који је извео Вања Вучуревић. Мелодије тог Концерта су лепе и занимљиве. Кад не би било треме, сви би више уживали на наступима. Али, то је немогуће, јер је трема саставни део наступа.

На интерном часу: Ема Шивег и проф. Јелена Нинковић

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ПУЛС ШКОЛЕ

Лара Маленић ни за време пандемије не одустаје од такмичења

НЕ ТРЕБА СТРЕПЕТИ ОД ЖИРИЈА, НЕГО СЕ ПРЕПУСТИТИ МУЗИЦИ

Пише: Исидора Продановић, други разред СМШ Година за нама била је посебно тешка и неизвесна за ученике који су навикли да се такмиче и да остварују одличне резултате. За одређене дисциплине, такмичења су отказана, док су нека од њих одржана онлајн. С тим у вези, матуранткиња Лара Малетић, ученица соло певања у класи професорке Ане Шајрер Алексић, није одустајала од такмичења, већ је усвајала нова искуства на оналајн такмичењима. За наш часопис говори о том новом искуству и уопште значају такмичења за ученика. На којим си такмичењима била ове године и какве си успехе постигла? Ове школске године, била сам на пет такмичења, која су већином одржана онлајн. Освојила сам три прве награде, једну другу награду и постала сам лауреат на такмичењу Мита Топаловић, које је једино одржано уживо. Иако нисмо путовали, такмичења су и даље обавезивала нашу класу да наступамо у концертној одећи. У односу на уживо такмичења, разлика је у томе што смо наступали пред празном салом, гледајући у камере телефона уместо у чланове жирија. Како би упоредила онлaјн такмичења са уживо такмичењима ранијих година? Онлајн такмичења су исто толико исцрпљујућа колико и традиционална. Мада, научила сам да много опуштеније наступам пред камером у претходних годину дана и да сваки наступ – био он у празној сали наше школе, или пред публиком – схватим подједнако битно. Како ти се чини онлајн настава? Шта си ново научила, шта ти је сметало? Морам да признам да нисам баш најбоље поднела прелазак на онлајн наставу. Технички сам се сналазила у праћењу, али седење код куће је било нешто на шта уопште нисам навикла. Требало ми је мало времена да савладам себе и организујем школске обавезе тако да не морам да будем пред компјутером цео дан. Драго ми је што смо имали срећу да нам професори излазе у сусрет и што су давали све од себе да нам прелазни период олакшају што је више могуће. Понајвише су ми недостајали индивидуални часови уживо. Певање преко видео позива ми је најтеже пало. Коју би награду у свом школовању издвојила као најзначајнију? Зашто? У претходне четири године, професорица Ана Алексић Шајрер је нашу класу водила на много такмичења. Издвојила бих прву награду са Републичког такмичења у другом разреду, прву награду на такмичењу Лазар Јовановић из исте године, и лауреат на овогодишњем такмичењу Мита Топаловић.

Лара Маленић, матуранткиња

Постоји ли нека развојна линија твог сазревања кроз та такмичења? Када сам на Републичком такмичењу учествовала, знала сам да је конкуренција огромна. Чула сам своје вршњаке из других школа, што ми је помогло да схватим колико још имам да научим. На такмичењу Лазар Јовановић понајвише сам волела да слушам студенткиње, поготово колоратурне сопране као што сам ја, јер ме је очаравало то што могу да певају тако тешке оперске арије, а биле су свега пар година старије од мене.

ArtZone

ПУЛС ШКОЛЕ

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

Наступ са проф. Тином Николовски

А, на такмичењу у Панчеву схватила сам да треба да се препустим музици у потпуности, а не да стрепим од сваког жирија пред којим ћу певати. Који су твоји омиљени оперски композитори? Мој омиљени оперски композитор је Ђузепе Верди. Певала сам арије Оскара из опере Бал под маскама, које су ми доста помогле да освестим технику при певању ситних колоратура. Наравно, нема колоратурног сопрана који није певао барем једну Оскареву арију, али мени су драге, јер сам их лично увек сматрала за неки вид прелаза из „дечијих аријица“ у „озбиљне арије“. Биле су технички захтевне, али и певљиве и забавне. Драго ми је што ми их је професорица Ана ставила на репертоар. Шта волиш да радиш у слободно време? Волим да гледам анализе филмских кадрова. Нисам квалификована да их сама анализирам, али након што сам учествовала у неколико представа са Музичкодрамским студиом „МЕС“, добила сам неки увид у то шта глума захтева и како се група глумаца мора поставити да би у потпуности увела публику у причу. Занимљиво ми је да те основе пребацим у сферу филма, где су правила другачија. Поред тога, страшно волим употребу симболизма боја и музике. Ухо ми је много више активно у гледању филма сад, него пре него што сам кренула у средњу школу.

Највише волим да певам Хендлову арију “Tornami A Vagheggiar” из опере Алчина. Представљала ми је велик изазов на почетку ове школске године, али је страшно забавна за извођење. Помоћу ње сам доста побољшала колоратуре, и дозвољава ми да, у техничком смислу, покажем све што знам. Волела бих да у будућности певам арију Лутке из Офенбахове опере Хофманове приче. Први пут сам је чула на победничком концерту такмичења Лав Мирски у Осијеку и знала сам да ће она бити на мом репертоару у будућности.

Наступ на такмичењу Петар Коњовић

Наступ на такмичењу Лазар Јовановић

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ЕТНО-СЕКЦИЈА: Професор Мирко Јанков

ПУЛС ШКОЛЕ

РАЗНОЛИКЕ КОМПОЗИЦИЈЕ КАО ОГЛЕДАЛО БОГАТСТВА СРБИЈЕ

Пише: Катарина Димић, матуранткиња Поред редовне наставе, ове године наши ученици имали су прилику да се прикључе новооснованој секцији традиционалне музике. Секцију је водио проф. Мирко Јанков и, према његовим речима, интересовање ученика је било велико. Шта вам је послужило као инспирација и мотивација за оснивање секције? Мотивација за оснивање етносекције била је чињеница да је народна музика веома заступљена у свакодневном животу, па је због тога недостајала као још једна „опција“ у оквиру музичког образовања. На који начин вршите одабир композиција које обрађујете? Трудим се да композиције буду разнолике, да њима обухватимо целу Србију. Осим њиховог порекла, битно ми је да су композиције занимљиве, да имају специфичну мелодику или ритмику, као и да су прилагодљиве различитим инструменталним и вокалноинструменталним саставима. Када је реч о стиловима и извођачкој техници, на какве су потешкоће наилазили ученици? И, шта им је било најинтересантније? Веома ми је драго што је заинтересованост ученика велика. На аудицији смо одабрали шест сталних чланова оркестра – две хармонике, две виолине, тамбурашку контру и бас гитару, а ту су и троје певача. Оркестар обухвата све разреде средње школе. Посебно ме радују ученици ниже школе који нам се прикључују као гости. Нека деца су већ упозната са народном музиком и свирају у КУД-у. На извођачкој техници и стилским карактеристикама народне музике вредно радимо од прве пробе и чланови секције веома успешно усвајају и примењују захтеве.

На основу досадашњег искуства, верујем да им је веома интересантно. С обзиром на пандемију, јавни наступи су били такорећи онемогућени. Какви су планови за убудуће? Да ли сте ипак Мирко Јанков, професор стручно-теоријских планирали предмета наступе уживо? Иако ове школске године нисмо успели да наступимо уживо, овој секцији, која је недавно основана, тек следе велики подухвати. Већ од септембра, планирам проширење оркестра, већу сарадњу са нижим разредима. Многе лепе композиције чекају да их навежбамо, потом презентујемо на школским концертима и, надам се, неким фестивалима.

Чланови етно-секције на снимању

ArtZone

ПУЛС ШКОЛЕ

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

НА РАЗМЕНИ УЧЕНИКА: Јантје Еверс

МИ МОЖЕМО ДА ПРОМЕНИМО СВЕТ

Пише: Милица Бутер, други разред СМШ Иако је у свету уобичејно да средњошколци одлазе на размену и похађају школу у некој другој држави, у Србији то баш није честа појава. О изазовима са којима може да се сусретне ученик на размени за наш часопис говори Јантје Еверс. Она је на размену дошла из немачког града Нордена у Зрењанин и скоро годину дана похађа нашу школу. Можда ће њено искуство подстаћи неке од наших ученика да покушају да учествују у програмима размене средњошколаца. Важно је разумети људе

ArtZone

Јантје Еверс

Скоро годину дана живиш у Зрењанину. Какав је твој општи утисак? Јако ми се свиђа овде, допадају ми се људи. Интрересантно ми је и сасвим ми је другачије је него у Немачкој. Дошла си из Нордена, града који се налази на северу Немачке. Коју школу тамо похађаш? У Нордену похађам Гимназију. У Немачкој, иначе, не постоје средње музичке школе, већ гимназије, медицинске, техничке и друге стручне школе, као и у Србији. Међутим, гимназије су за боље ђаке. Да ли си имала музичко искуство пре него што си дошла овде? Да, свирам бубњеве. Мало сам, такође, свирала и дувачке инструменте. Овде у школи, сада учим клавир. То је добро, јер у Немачкој, код куће имамо клавир.

Зашто си се одлучила за програм размене средњошколаца? Та идеја се родила још када сам имала седам година. Тада сам први пут ишла на одмор у неку другу земљу. Са родитељима сам ишла у Шведску и то путовање ми се изузетно допало. Тада сам казала родитељима да када напуним осамнаест година да ћу тамо живети. Они су одговорили да могу, али да морам прво да идем на размену, да осетим како је то бити дуго ван куће. Та идеја је потом у мени сазревала и, коначно, преко официјелних организација приступила сам програму размене. Како си дошла на идеју да дођеш баш у Србију? Првобитно је требало да одем у Словенију. Међутим, било је проблема са организацијом која ради размену, па нису могли тамо да нас пошаљу. Тражила сам неко друго место у којем постоји музички програм, односно музичка школа. Србија је испуњавала те критеријуме, јер сам могла да пробам музички програм.

Мислим да ми, као млада генерација, можемо да променимо свет. Размена је важна, јер током ње можеш да упознаш друге људе, другу средину, другу културу и да тако уклониш предрасуде које, иначе, постоје међу младим људима. Важно је разумети друге људе и не смете их вредновати према раси или вери. Јер, смо сви ми, у суштини, слични.

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ПУЛС ШКОЛЕ

Зрењанин као добро место за живот Поред Зрењанина да ли си успела да упознаш још неко место у Србији? Била сам у Београду и у Новом Саду, прошле недеље, на пример, била сам у Кикинди. Два дана провела сам на Копаонику. Тамо ми се веома допада. Какав је утисак о Зрењанину у односу на те веће градове, Нови Сад и Београд? Мислим да је Зрењанин добро место за живот, посебно кад имаш породицу, децу. Међутим, ја сам срећна кад одем негде где има више људи, где је „животније“. Мада, за мене, Београд је превише велики и гласан. Како ти се допадају српска и војвођанска кухиња? Овде је кухиња знантно другачија него у Немачкој. Овде се једе доста меса. У Немачкој имамо, наравно и роштиљ, али ми у породици не једемо месо. Мој тата, сестра и ја смо вегетаријанци.

Јантје Еверс на пропутовању са породицом

Како испуњаваш слободно време? Да ли си имала прилику да посећујеш ресторане, кафиће? Ишла сам у ресторане, али и на журку поводом Ноћи вештица. Било је ОК. Какво је твоје искуство са друштвом? Да ли си имала проблем да успоставиш пријатељске односе са људима? И да, и не. Пошто сам мало стидљива, обично се не јављам прва при упознавању. Некад ми је тешко да пронађем самопоуздање, али овде су отпочетка сви фини. Стекла сам одређен број пријатеља. Волела бих да сам упознала више људи, али то није било могуће због пандемије.

ПУЛС ШКОЛЕ

РАДИОНИЦА: Тим за каријерно вођење и саветовање

МОЈА БУДУЋА ПРОФЕСИЈА

Тим за каријерно вођење и саветовање, предвођен проф. Борисом Марковићем, реализовао је неколико радионица за ученике шестог разреда. Под називом Моја будућа професија радионице су имале циљ да помогну ученицима завршног разреда основне музичке школе у одабиру средње школе. Посебан акценат презентери радионице - педагошкиња Славица Стојанов, психолошкиња Ивана Грмуша и музиколог Борис Марковић ставили су на широку палету музичких професија и смерова у средњој музичкој школи.

Ивана Грмуша и Борис Марковић на радионици са шестим разредом

ArtZone

ПУЛС ШКОЛЕ

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

НОМУС КАО РЕДАК СВЕТИОНИК КУЛТУРЕ У ДОБА КОРОНЕ

ХЕРОИНЕ У КОНТЕКСТУ МУЗИКЕ, УМЕТНОСТИ И ЖИВОТА

Пише: Исидора Продановић, други разред СМШ

Новосадске музичке свечаности (НОМУС), фестивал који је одржан од 21. до 28. октобра 2020. године, у организацији Музичке омладине Новог Сада, имао је мото „Бетовен и Хероине“. Посвећен је јубиларној 250-годишњици рођења Лудвига ван Бетовена, а такође и солисткињама – пијанистикањама, виолинисткињама, композиторкама, соло певачицама које су наступале на фестивалу, као и свим музичаркама, чланицама оркестара. Фестивал НОМУС обележио је још један јубилеј – 40 година постојања. Поред дела Лудвига ван Бетовена, током фестивала изведена су и дела наше успешне композиторке Александре Вребалов, затим јерменског композитора Ваше Шарафјана и многих других. Наступали су: Симфонијски оркестар РТС-а, Војвођански симфонијски оркестар, Симфонијски оркестар Академије уметности у Новом Саду, као и гудачки ансамбли, камерни ансамбли и солисти. Осим музичара из Србије, на сцени су били и музичари из Словеније, Аустрије, Јерменије, Русије, Украјине, Литваније. Музичке свечаности у оквиру фестивала одвијале су се у Синагоги, Српском народном позоришту и Свечаној сали Матице Српске. Одржано је укупно десет концерата.

ArtZone

Атмосфера на концерту Јасминке Станчул и Симфонијског оркестра РТС

Лакоћа свирања Када је реч о програму НОМУС-а 2020, посебан акценат бих ставила на концерт којем сам присуствовала, на гостовање пијанистиње Јасминке Станчул и њено извођење Концерта за клавир и оркестар у це-молу, бр.3, оп. 37. Овом музичком догађају присуствовали су и поједини професори из наше школе, као и мањи број ученика. Концерт је био величанствен. Акустика у Синагоги је много утицала на квалитет звука.

Симфонијским оркестром РТС-а је управљао наш познати диригент Бојан Суђић. Оркестар је звучао складно и јединствено. Јасминка Станчул, солисткиња за клавиром, чувена светска уметница и клавирски педагог у Бечу, која је завршила Академију музичких уметности у Новом Саду, заблистала је на сцени. Одушевило ме је колико нијансирања и распона динамике има у њеном извођењу. Било ми је задовољство да посматрам са каквим заносом изводи дело, а посебно са каквом лакоћом и спретношћу то чини.

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

Познато је да је Јасминка Станчул љубитељ Бетовена и да се специјализовала за извођење његових дела. За њу је, како је сама казала у интервјуу објављеном у овогодишњим фестивалским новинама, свака музичка сезона уједно година посвећена Бетовену. Занимљиво је да је Јасминка Станчул 1985. године на Бетовеновом такмичењу у Бечу освојила прво место, и тај успех сигурно је утицао на њену даљу музичку каријеру у свету. Предност уживо извођењу, а не компакт-диску Веома сам срећна што сам присуствовала овом концерту и имала прилику да чујем уживо једну такву пијанисткињу у пратњи симфонијског оркестра.

ПУЛС ШКОЛЕ

Свим ученицима бих препоручила да посећују концерте класичне музике, кад год им се за то укаже прилика, јер живо извођење и атмосферу коју музичари стварају на сцени не може да дочара ниједан носач звука. НОМУС 2020 био је један од ретких фестивала класичне музике у протеклој години. Поштовале су се све епидемиолошке мере, од дезинфекције руку и мерења температуре на улазу у Синаногу, где је одржан концерт, до ношења маски. Мера се придржавао и симфонијски оркестар, а једину „привилегију” да буду без маски на сцени имали су диригент, пијанисткиња и, логично, музичари дувачих инструмената који су седели иза провидног паравана.

ПУЛС ШКОЛЕ

РАДИОНИЦА: Недеља превенције вршњачког насиља

НАСИЉУ РЕЦИ - НЕ!

Пише: Тамара Лаковић, први разред СМШ

У оквиру Недеље превенције вршњачког насиља у школи су одржане радионице са ђацима основне и средње школе, са акцентом на разговор о насиљу међу ученицима. За ову прилику ученице Тамара Лаковић и Хелена Бибић направиле су пано којим се промовише ненасилна комуникација и ненасилно понашање. Имала сам прилику да са својом другарицом Хеленом Бибић, правим плакат на тему насиља. Уживале смо док смо га правиле, и сматрамо да је тема веома битна, јер се нажалост догађа свакодневно. Проћи кроз тако нешто није лако, знам из личног искуства, и никада не треба ћутати. Будите јаки, будите своји, и сви путеви биће вам отворени. :)

ArtZone

ПУЛС ШКОЛЕ

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

Није тешко бити човек

ArtZone

Људско срце има граница у љубави, али нема у мржњи. Свет није увек онакав какав нам се чини. Све је сиво, црнобело, а ми смо ти који додајемо боје у свој живот. Ми смо та четкица која слика по празном платну, ствара оно добро, али и оно лоше. Туча се не решава тучом, већ загрљајем. Свађа се не решава насиљем, већ лепом речју. Глава шећера, ха? Бити толико добар према другима, показати дугу, док је киша твоје право лице. Како да те други упознају ако ти, баш ти, не познајеш самог себе? Од свега, некада истина највише боли. Не треба јој се супротстављати, али је не треба ни избегавати. Никога не можеш знати ако га заправо не сретнеш и упознаш. Можеш судити по корицама, али то није цела књига. Можеш бити пријатељ, али не можеш живети живот као и он. Можеш имати све, а осећати се као да немаш ништа.

Не можете купити срећу, мир и душу Видите, није тешко бити човек. Можете колутати очима, можда и пронађете мозак негде успут. Шалу на страну, ако можете купити здравље, људе, живот из снова, па чак и друго срце, не значи да ће оно куцати у ритму у ком ви желите да куца. Не можете купити срећу, мир, душу. Не можете купити новог себе, иако се можете веома лако продати. И све због новца? Због ега? Због тога што вам је неко рекао да тако треба да радите? Не. Не, не и не. Ако желите бити своји, слушајте себе. Судбина вас је поставила на ту стазу, корачајте њоме док имате снаге. То је ваш задатак. Не питајте се да ли је праведна ако је ваша. Људски је грешити, на грешкама се учи. Понекад живот треба схватити као пењање уз планину или брдо. Пут до врха је напоран, са врха се лако падне, али је поглед непроцењив. Оно

Савети стручњака Неки тинејџери се суочавају и са вршњачким насиљем чешће него иначе, као последица пандемије. Активирање „посматрача“ и њихово оснаживање да реагују је један од начина да се боримо са овим проблемом. Не треба очекивати од жртве да се супротстави насилнику, боље је охрабрити је да се обрати пријатељима и одраслима за помоћ и подршку. Ако сте сведоци да неко неког малтретира, пружите му подршку. Не чинећи ништа чинимо да се та особа осећа као да су сви против ње и да никога није брига. Твоја реч може много да учини. Запамти: сада, више него икада, морамо бити пажљиви око тога шта ћемо поделити са неким и

Припрема плаката: Тамара Лаковић и Хелена Бибић

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ПУЛС ШКОЛЕ

УЧЕНИЦИ И НАСТАВНИЦИ НАСТУПИЛИ НА ТРГУ

БАСКИНГ НА УЛИЦАМА ГРАДА

Пише: Борис Марковић, музиколог

Баскинг у Зрњанину: хор најмлађих ученика школе

Након вишемесечне оскудне културне понуде у Зрењанину, узроковане пре свега пандемијом, Музичка школа „Јосиф Маринковић“ је у четвртак после подне заокупила град музиком. У пешачкој зони, у четвртак, 3. јуна, на три пункта паралелно, у пешачкој зони је наступило више од осамдесет ученика и наставника. Два пункта на шеталишту – испред ресторана Ренесанса и испред банке НЛБ, била су резервисана искључиво за акустичну музику солиста и дуета, односно за хармоникаше, добошаре, тромбонисте, кларинетисте, харфисте и гитаристе. На трећем пункту, испред Народне библиотеке Жарко Зрењанин, поред пијаниста, флаутиста, трубача, тамбураша и добошара наступили су и ансамбли: хор са намјлађим ученицима и ансамбл Диксиленд, док је част да затвори баскинг имао ансамбл којим руководи ученик школе, Ђорђе Дамјан. У духу баскинга, то јест уличних перформанса, ученици су имали прилику да свирају у потпуно другачијем амбијенту него што су навикли у концертним салама и учионицама. С искуством свирања на отвореном, постали су спремнији за изазове који их очекују. С обзиром на велико интересовање пролазника, Музичка школа Јосиф Маринковић допринела је да град Зрењанин макар на тренутак постане део велике породице светских градова у којима је баскинг уобичајена пракса која доприноси развоју културног туризма.

Баскинг у Зрњанину: професорка Јелена Грбић

ArtZone

ПУЛС ШКОЛЕ

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

УСПЕСИ УЧЕНИКА У ШКОЛСКОЈ 2020/2021. ГОДИНИ

УЧЕНИЦИ КОЈИ СУ ОСВОЈИЛИ НАГРАДЕ НА ТАКМИЧЕЊИМА

Међународни хорски фестивал Мајске свечаности (Бијељина)

ЗЛАТНА МЕДАЉА Омладински мешовити хор МШ “Јосиф Маринковић” Зрењанин Диригент: проф. Зорица Козловачки

ArtZone

Пети хорски шампионат Lege Artis (Tузла) ПРВО МЕСТО СПЕЦИЈАЛНА НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ ИЗВЕДБУ САВРЕМЕНОГ ХОРСКОГ ДЕЛА СЦЕПИЈАЛНА НАГРАДА ЗА СЦЕНСКУ ИЗВЕДБУ ХОРСКЕ КОМПОЗИЦИЈЕ ТРЕЋЕ МЕСТО У НАТПЕВАВАЊУ ЗА GRAND PRIX Омладински мешовити хор Школе Диригент: проф. Зорица Козловачки

64. Фестивал музичких и балетских школа Србије (Вршац) ПРВА НАГРАДА Екипа солиста: Вук Симић (класа проф. Бранислава Гагића), Сергеј Поповић (класа проф. Александра Поповића), Марта Петровић (класа проф. Мелите Милин), Анастазија Лабанц (класа проф. Вилме Дутине)

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

Лауреати

ПУЛС ШКОЛЕ

Sopravista International Festivals онлајн (Италија)

Међународно онлајн такмичење дувачких оркестара и џез ансамбала НеманФест (Стоповци, Белорусија) ЛАУРЕАТ Дискиленд бенд Ја-Да (руководилац: проф. Бранислав Гагић)

Осмо међународно брас такмичење (Панчево) ЛАУРЕАТ Владимир Алексић (класа: проф. Бранислав Гагић)

Осмо међународно брас такмичење (Панчево) ЛАУРЕАТ Вук Мијатић (класа: проф. Бранислав Гагић)

ЛАУРЕАТ Омладински оркестар Франк Синатра

9. Међународно брас такмичење (Панчево) ЛАУРЕАТ Вук Симић (класа проф. Бранислав Гагић)

9. Међународно брас такмичење (Панчево) ЛАУРЕАТ Михаило Прокић (класа проф. Бранислав Гагић) 9. Међународно брас такмичење (Панчево) ЛАУРЕАТ Владимир Алексић (класа проф. Бранислав Гагић)

Осмо међународно брас такмичење (Панчево)

ЛАУРЕАТ Вук Симић (класа: проф. Бранислав Гагић)

ЛАУРЕАТ Михаило Прокић (класа: проф. Бранислав Гагић)

Осмо међународно брас такмичење (Панчево)

11. Међународно такмичење соло певача Мита Топаловић (Панчево)

ЛАУРЕАТ Вук Симић (класа: проф. Бранислав Гагић)

ЛАУРЕАТ ТАКМИЧЕЊА Лара Маленић (класа: проф. Ана Алексић Шајрер)

ArtZone

ПУЛС ШКОЛЕ

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

Прве награде

Републичко такмичење музичких и балетских школа Србије (Београд)

11. Међународно такмичење соло певача Мита Топаловић (Панчево)

ПРВА НАГРАДА Растко Маринковић (класа: проф. Павле Кирћански)

ПРВА НАГРАД Васкрсија Ковачевић (класа: проф. Ана Алексић Шајрер)

Републичко такмичење музичких и балетских школа Србије (Београд) ПРВА НАГРАДА Дарија Чањи (класа: проф. Сантина Цвејић)

ArtZone

19. Инернационални фестивал (Уб) ПРВА НАГРАДА Ружица Секулин (класа проф. Мелите Мироновић)

Мајске музичке свечаности (Бијељина)

Пјевачко натјевање Лав Мирски (Осијек)

ПРВА НАГРАДА Васкрсија Ковачевић (ментор: проф. Ана Алексић Шајрер)

ПРВА НАГРАДА Лара Маленић (ментор: проф. Ана Алексић Шајрер)

Међународно такмичење Др Јован Јовичић (14. ВФКГ) (Нови Сад)

Међународно такмичење клавириста (Сремска Митровица)

ПРВА НАГРАДА Растко Маринковић (класа: проф. Павле Кирћански

ПРВА НАГРАДА Владимир Габриел Ловас (класа проф. Мелите Мироновић)

Мајске музичке свечаности (Бијељина) ПРВА НАГРАДА Бланка Хајнал (ментор: проф. Ана Алексић

Мајске музичке свечаности (Бијељина) ПРВА НАГРАДА Лара Меленић (ментор: проф. Ана Алексић Шајрер)

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

28. Републичко такмичење из солфеђа и теоријских предмета (Београд)

ПУЛС ШКОЛЕ

Републичко такмичење музичких и балетских школа Србије (Београд)

ПРВА НАГРАДА Исидора Продановић Ментор: проф. Борис Марковић

ПРВА НАГРАДА Дуо Роса Империале (Васкрсија Ковачеви, Ружица Секулин) (класа: проф. Ана Алексић Шајрер)

26. Републички фестивал дечјег музичког стваралаштва ФЕДЕМУС (Београд)

23. Међународни сусрети флаутиста Тахир Куленовић (Ваљево)

ПРВА НАГРАДА Вук Симић Ментор: проф. Бранислав Гагић

ПРВА НАГРАДА Милица Даников (класа проф. Бранислава Рајачић)

Млади виртуоз (Београд)

ПРВА НАГРАДА Бојана Радосављевић (класа проф. Мариета Гагић)

ПРВА НАГРАДА Ива Унгур (класа проф. Мариета Гагић)

Међународно такмичење Voci de Primavera (Темишвар)

ПРВА НАГРАДА Васкрсија Ковачевић (класа: проф. Ана Алексић Шајрер)

ПРВА НАГРАДА Лара Маленић (класа: проф. Ана Алексић Шајрер)

9. Међународно брас такмичење (Панчево) ПРВА НАГРАДА Слободан Миљанић (класа проф. Бранислав Гагић)

Међународно такмичење (Зрењанин) ГРАН ПРИ Камерни ансамбл Диксиленд бенд Ја-Да (класа проф. Бранислав Гагић)

ArtZone

ПУЛС ШКОЛЕ

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

Друге награде

Републичко такмичење музичких и балетских школа Србије (Београд) ДРУГА НАГРАДА Ема Митровић (класа: проф. Вилме Дутине) Међународно онлајн такмичење дувачких оркестара Танкоград Бесмртни оркестар (Русија) ДРУГА НАГРАДА Дувачки оркестар Музичке школе Диригент: проф. Бранислав Гагић 18. Међународно такмичење Даворин Јенко (Београд)

ArtZone

ДРУГА НАГРАДА Даница Момиров (класа: проф. Дијана Бугарски Мишкељин)

Републичко такмичење музичких и балетских школа Србије (Београд) ДРУГА НАГРАДА Анастазиа Лабанц (класа: проф. Вилме Дутине)

11. Међународно такмичење соло певача Мита Топаловић (Панчево) ДРУГА НАГРАДА Александар Керлета (класа: проф. Ана Алексић Шајрер) 11. Међународно такмичење соло певача Мита Топаловић (Панчево) ДРУГА НАГРАДА Василија Зорић (класа: проф. Ана Алексић Шајрер)

11. Међународно такмичење соло певача Мита Топаловић (Панчево)

24. Међународни фестивал дувачких оркестара - онлајн (Лобез, Пољска)

ДРУГА НАГРАДА Александар Жегарац (класа: проф. Ана Алексић Шајрер)

ДРУГА НАГРАДА Диксиленд бенд Музичке школе (класа: проф. Бранислав Гагић)

Републичко такмичење музичких и балетских школа Србије (Београд) ДРУГА НАГРАДА Ивана Сакач (класа: проф. Вељко Торбица)

11. Међународно такмичење соло певача Мита Топаловић (Панчево) ДРУГА НАГРАДА Вук Мијатић (класа: проф. Ана Алексић Шајрер)

Такмичење Корнелије (Београд)

Пјевачко натјевање Лав Мирски (Осијек)

ДРУГА НАГРАДА Исидора Продановић (класа проф. Вере Голоб, музички облици)

ДРУГА НАГРАДА Бланка Хајнал (ментор: проф. Ана Алексић Шајрер)

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

Мајске музичке свечаности (Бијељина) ДРУГА НАГРАДА Александар Керлета (ментор: проф. Ана Алексић

Млади виртуоз (Београд) ДРУГА НАГРАДА Дања Досковић (класа проф. Мариете Гагић)

Међународно такмичење Voci de Primavera (Темишвар) ДРУГА НАГРАДА Бланка Хајнал (класа: проф. Ана Шајрер Алексић)

Мајске музичке свечаности (Бијељина) ДРУГА НАГРАДА Вук Мијатић (ментор: проф. Ана Алексић Шајрер)

ПУЛС ШКОЛЕ

Млади виртуоз (Београд) ДРУГА НАГРАДА Милица Петровачки (класа проф. Мариете Гагић)

Међународно такмичење Voci de Primavera (Темишвар) ДРУГА НАГРАДА Александар Керлета (класа: проф. Ана Шајрер Алексић)

Мајске музичке свечаности (Бијељина) ДРУГА НАГРАДА Василија Зорић (класа: проф. Ана Алексић Шајрер)

Међународно такмичење Др Јован Јовичић (14. ВФКГ) (Нови Сад) ДРУГА НАГРАДА Јована Петрић (класа: проф. Павле Кирћански

Међународно такмичење Др Јован Јовичић (14. ВФКГ) (Нови Сад)

19. Mеђународни фестивал харфе Имаш ли и ти жицу? (Београд)

ДРУГА НАГРАДА Ивана Сакач (класа: проф. Вељко Торбица)

ДРУГА НАГРАДА Наталија Пушкарић (класа: проф. Јелена Грбић)

Међународно такмичење Concursul International de INterpretare Vocala Sabin V. Dragoi (Темишвар)

ДРУГА НАГРАДА Бланка Хајнал (класа: проф. Ана Шајрер Алексић)

ДРУГА НАГРАДА Лара Маленић (класа: проф. Ана Шајрер Алексић)

ArtZone

ПУЛС ШКОЛЕ

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

Треће награде Међународно такмичење Voci de Primavera (Темишвар)

Републичко такмичење музичких и балетских школа Србије (Београд)

ТРЕЋА НАГРАДА Василија Зорић (класа: проф. Ана Шајрер Алексић)

ТРЕЋА НАГРАДА Мајда Мандић (класа: проф. Биљане Симић)

Међународно такмичење Voci de Primavera (Темишвар) ТРЕЋА НАГРАДА Александар Жегарац (класа: проф. Ана Шајрер Алексић)

ArtZone

Међународно такмичење Concursul International de INterpretare Vocala Sabin V. Dragoi (Темишвар) ТРЕЋА НАГРАДА Василија Зорић (класа: проф. Ана Шајрер Алексић)

Међународно такмичење Concursul International de INterpretare Vocala Sabin V. Dragoi (Темишвар) ТРЕЋА НАГРАДА Александар Жегарац (класа: проф. Ана Шајрер Алексић)

Међународно такмичење Concursul International de INterpretare Vocala Sabin V. Dragoi (Темишвар) ТРЕЋА НАГРАДА Вук Мијатић (класа: проф. Ана Алексић Шајрер)

Републичко такмичење музичких и балетских школа Србије (Београд) ТРЕЋА НАГРАДА Марко Мертел (класа: проф. Вељко Торбица)

Републичко такмичење музичких и балетских школа Србије (Београд) ТРЕЋА НАГРАДА Марко Мертел (класа: проф. Огњен Цвекић)

Мајске музичке свечаности (Бијељина) ТРЕЋА НАГРАДА Александар Жегарац (ментор: проф. Ана Алексић Шајрер)

Војвођански фестивал класичне гитаре (Нови Сад) ТРЕЋА НАГРАДА Теодора Медић (класа проф. Бранка Барнића) Републичко такмичење музичких и балетских школа Србије (Београд) ТРЕЋА НАГРАДА Јована Петрић (класа: проф. Павле Кирћански)

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ПУЛС ШКОЛЕ

Четврта награда Albania Guitar Festival - онлајн? (Албанија) ЧЕТВРТО МЕСТО Растко Маринковић (класа: проф. Павле Кирћански)

Похвале

Републичко такмичење музичких и балетских школа Србије (Београд) ПОХВАЛА Максим Стефановић (класа: проф. Вељко Торбица)

Републичко такмичење музичких и балетских школа Србије (Београд) ПОХВАЛА Сенка Бабић (класа: проф. Сантина Цвејић)

Републичко такмичење музичких и балетских школа Србије (Београд) ПОХВАЛА Уна Токовић (класа: проф. Вељко Торбица)

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

СТВАРАЛАШТВО: УМЕТНОСТ ТОНА И РЕЧИ

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

СТВАРАЛАШТВО: УМЕТНОСТ ТОНА И РЕЧИ

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

СТВАРАЛАШТВО: УМЕТНОСТ ТОНА И РЕЧИ

ArtZone

Композицију Арабеска Вук Симић је компоновао за такмичење на Фестивалу дечијег стваралаштва ФЕДЕМУС и освојио је прву награду.

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

СТВАРАЛАШТВО: УМЕТНОСТ ТОНА И РЕЧИ

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

СТВАРАЛАШТВО: УМЕТНОСТ ТОНА И РЕЧИ

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

СТВАРАЛАШТВО: УМЕТНОСТ ТОНА И РЕЧИ

МЛАДОСТ Лагано младост куца на врата, Док јој детињство нехајно маше. Не слушаш више тату и брата Нити те сенке у тами плаше. Играчке, лутке у кофер стављаш Сада су прошлост једне клинке. Двапут их кључем закључаваш И замењујеш гомилом шминке. Пожелиш дуге шетње по парку И празну клупу, али за двоје. Замишљаш пучину и малу барку Којом ће пловити срце твоје. Ново осећање сада те води У пратњи целе збрке ове Варница којa срце погоди А кажу да се љубав зове. Врата младости спремна отвараш Кроз њих ће проћи љубави разне. Не тугуј ако се разочараш Јер то су само ствари пролазне.

ПОСМАТРАМ Изјутра рано посматрам рађање Сунца... И видим свет сачињен од чуда. Обасјан жутим небеским сјајем, пониклим далеко... иза азијских брда. Посматрам бродове на старој реци, над њима понека птица се вине. И видим руку која ми маше кроз мутан прозор Тања Ђулинац, ваннаставно особље

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

СТВАРАЛАШТВО: УМЕТНОСТ ТОНА И РЕЧИ

ВЕЛИКИ САН. МАЛИ ЧОВЕК Вечерас ћу се искрасти из јаве и бити велики сањар Упловити у велико место пуно малих тајни Сањати ту велику љубав о којој сви пишу и коју сви чекају И коју на крају нико не дочека, јер она нестаје са првим изласком сунца Велика љубав није за мале и грешне људе попут мене. Она је само за чисте душе и невиних емоција. Мали човек остаје заробљен између свог великог сна и горке јаве. И вечно једри морем, Морем својих грехова.

ArtZone

Не дозволи да те море прогута и одвуче до дна. Дна са којег повратка нема Али мали човек остаће изнад тог мора и Сањати свој велики сан. Тај сан ће доћи. Доћи и трајати Али да мали човек живи свој велики сан мораће се одрећи своје барке и престати да сања, скочити у море и изборити се са свим у њему. Доћи ће до великог дна где ће се суочити са свим греховима и срести погледе заборављених душа. На том месту. Међу свим погледима издваја се један. Један поглед који за малог човека беше велики грех. Велика љубав а мале ствари Велики сан а мали човек.

Растко Маринковић, матурант

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

СТВАРАЛАШТВО: УМЕТНОСТ ТОНА И РЕЧИ

(НЕ)ОБИЧНИ ЉУДИ Подела људи на обичне и необичне према Ф. М. Достојевском Фјодор Достојевски је у роману Злочин и казна људе поделио на необичне, оне чије се име налази или ће се тек налазити у уџбеницима историје, и на обичне, чије ће име једино остати урезано на камену. Обични људи су у већини, али то им не доноси много предности, јер у овој теорији квалитет превладава квантитет. Они нису ни свесни свог броја и према Достојевском њихова једина улога је продужење врсте. Ипак, потребно је да постоји велики избор, како би се истакао квалитет, то је и особина саме природе. Ко је необичан човек? Достојевски сматра да су то људи који су способни за велике чинове којима мењају историју и супростављају се људској ограничености. Њихов циљ оправдава средство, јер је морални закон код оваквог човека другачији и ниједна казна није довољно страшна да га поремети у остваривању своје идеје. Главни лик романа, Раскољњиков, сматра себе оваквим човеком и зато се одважује на чин убиства, али убрзо након тога схвата да није довољно јак да поднесе терет почињеног злочина ради вишег циља. Шта је оно што карактерише необичног човека? Пре свега преданост и посвећеност. Не бих користила израз храброст јер сматрам да овакви људи не осећају страх или бар не као обични људи, њихова идеја и циљ су толико у сржи њиховог бића да се сумња и неодлучност потискују. Они су свесни своје снаге и своје улоге на овом свету, коју није потпуно јасно ко им је дао, рекла бих најчешће они сами, и отуда толика решеност и смелост у кршењу свих правила и обарању препрека на путу ка остварењу. Можемо их окарактерисати и као трагичке кривце целог човечанства. Они не могу против себе. Има их у свим сферама живота, уметности, науци и историји. Размишљајући о овој подели схватила сам да је она мени превише општа и груба. Чини ми се да ми је кроз дело наметнуто, од стране Достојевског, да је најбољи пример необичног човека Наполеон, и то ме је кочило да разумем проблем ове поделе у мом времену. Свесна сам да је у том тренутку Наполеон заиста био велика личност, која је уздрамала тадашњи свет, тј. Европу, али од тада до мог времена историја је свашта преживела и одгајала различите људе. Дошла сам до закључка да је ова подела изузетно субјективна. Покушаћу да изнесем лични став, који поред разумског елемента садржи и неки интуитивни, подсвесни део. Ако бих покушала да изложим ову тему из свих углова не бих дошла ни до каквог закључка и свака следећа реч би оповргавала претходну. Овај есеј нема сврху да изнесе апсолутно валидне и засигурне чињенице и теорије, већ је више слободног и филозофског карактера, отворен за многе друге могућности и углове.

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

СТВАРАЛАШТВО: УМЕТНОСТ ТОНА И РЕЧИ Људи који мењају свет

ArtZone

Сматрам да људска врста није толико једноставна да је можемо поделити тако грубо на две врсте. Доживљавам то, пре као једну линију, а не две, па самим тим спајам ове две врсте јер пре свега смо сви људи. Нису сви необични људи исти, нити је једина сврха обичног човека да продужава врсту. Посматрам то као еволуцију ума од обичног најпростијег човека чија сврха можда и јесте тако једноставна као што Достојевски наводи, па све до највишег степена необичности и генијалности што су за мене уметници, научници и мислиоци. Поново наглашавам да се многи не би сложили са оваквом хијерархијом, али зато је ово изузетно субјективно, настало у нади да ће се наћи истомишљеници. Као што сам рекла, уметници, научници и мислиоци су врхунац ове умне еволуције, они су ти који мењају свет искључиво стварањем. Они су појединци који су изашли из Платонове пећине, дознали истину и покушавају остатку човечанства да је открију. То су посвећеници који су решени да изађу из познатих граница и стварају нешто што захтева изузету душевну и умну племенитост и величину. Као неко ко верује у значај добра, сматрам да су они изуезтно важни јер кроз своју уметност и открића боре се активно против зла. Ипак, необични људи нису само они који стварају и чине добро зарад целог човечанства, зато не оповргавам теорију Достојевског о Наполеону. Личности као што су Адолф Хитлер, Наполеон, Гаврило Принцип, Стаљин су такође посвећеници свом циљу и идеји и њоме мењају свет, средство до којег долазе према мојим моралним законима није право, али то је и оно што их чини необичним. Чине све за своју идеју, то су изузено јаки карактери, психолошки склопови ума занимљиви за истраживање и тешки неким обичним људима за схватање. Када кажем некима мислим то јер као и код необичних људи постоји и градација обичних. Очигледно је да нису сви они створени само да продужавају врсту и да су сви подједнако свесни, тј. несвесни. Раскољников је први пример тога. Он је изузетно интелигентан када има способност да уочи овакву разлику међу људима и такви као он су такође изузетно битни да би свет функционисао. Они су ти из којих ће се на оној замишљеној линији еволуције ума човека развити необични људи. Дела обичних људи такође имају значаја, можда у мањој мери него необичних, али не треба их ниподаштавати. Сврха (не)обичног човека Стекла сам утисак читајући дело да обичном човеку Достојевски даје много мању вредност, а ја као неко ко јесте обичан, ипак не сматрам да ми је сврха тако једноставна, и да могу да чиним нешто за човечанство, осим за себе. Иако сам можда обична, желела бих да верујем да, док седим у пећини, не “буљим” само бледо у зид, већ да се занимам за оно што они, који су из ње изашли, имају да кажу. Можда их не разумем увек у потпуности, али имам жељу и вољу да им пружим прилику. Мила Бибин, матуранткиња

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

СТВАРАЛАШТВО: УМЕТНОСТ ТОНА И РЕЧИ МОМЕНАТ

Септембар кроз моју косу бруји, руши цреп моје младе главе. И гради поново нешто чврсто, предано, узрујано. Барата речима као лепак у гуши, некако дави. Али тоне у грудима слушаоца – гутање валова у хрскавици свести. Доноси ти сунце што трепери као нож у оку. И боде, сече дупљу која га види која га ствара. Доноси и ветар, жубор његове тишине је на челу додир нечег живог – струјање, подупирање крвног тока (бљесак нечег мирног, напокон – уздах, напокон – издах).

Имаш времена.

ArtZone

Катарина Димић, матуранткиња

ИНСТРУМЕНТ Сваки инструмент је савршен на свој начин и има своју моћ. Гитара има моћ љубави на више начина и стилова. Флаута има моћ висине, „убија“ својим висинама. Али, клавир, хм... Он је посебан, јер прича причу за себе и има неку посебну моћ – моћ да свако расположење дочара кроз свирање. Стари клавири су најлепши, јер они имају за сваку своју дирку неку причу. Није важно да ли је прича о томе како си се заљубио, патио, нервирао се, уживао – он памти. Памти сузе, нервозу и бол кад не можеш да одсвираш нешто, па се трудиш и трудиш, али не иде, само зато што си нервозан. Он је као онај прави и једини пријатељ у огледалу. Он те неће никад изнервирати, нити ће свирати неку срећну мелодију док ти плачеш, нити тужну док си срећан. Запамти, имаш два права пријатеља: особу из огледала и клавир. Александра Стојшин, трећи разред СМШ

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ОБЈАСНИ, ПОЈАСНИ, РАЗЈАСНИ Музички облици

МУЗИКА ЈЕ ЈАК ИЗУМ!

Пише: Вера Варга, проф. стручно-теоријских предмета

ArtZone

Понекад се чини да музика постоји само да би улепшавала свет, са циљем да га учини шаренијим и забавнијим. Са друге стране, ремек-дела ове уметности често у нама буде и сасвим другачије емоције, па и читаву палету различитих осећања. Поигравајући се тоновима, композитори свих епоха и стилова проналазили су разноврсне начине да своје музичке идеје што боље прикажу слушаоцима, а поруке, које су слали служећи се језиком музике, могу бити очигледне, али су, неретко, и скривене у самом нотном запису, такорећи испод звука. Да је музика заиста јак изум – који нема везе само са осећањима већ и са дубоким промишљањем – потврђују најуспешнија дела како уметничке, тако и народне и популарне музике. Међу њима је и један „музички експеримент“ најстаријег класичара, Јозефа Хајдна. Његова Клавирска соната у А-дуру, са ознаком Хоб. XVI/26, компонована је 1773. године. Други став те сонате по форми је сложена троделна песма (ABA) чији су делови Менует, Трио и поновљени Менует. Хајдн је исту музику искористио годину дана раније у својој Симфонијом бр. 47, али одевену у оркестарско рухо и постављену за цео степен ниже. Оваква „музичка рециклирања“ код Хајдна нису била реткост. Вратићемо се сада на сонату и нешто детаљније анализирати њен Менует. Послушајте га прво на Јутјубу, јер музика се учи музиком, а прича о музици губи смисао уколико није поткрепљена звуком. Пример 1: Јозеф Хајдн – Клавирска соната Хоб. XVI/26, II став

На први мах, у нашем примеру нема ничег необичног. Од почетка до краја у А-дуру, овај једноставни Менует састоји се из два различита одсека и оба се понављају. Не постоји репризирање на растојању, тако да је у питању облик дводелне песме (ab).

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ОБЈАСНИ, ПОЈАСНИ, РАЗЈАСНИ

Речником којим се служи наука о музичким облицима, први одсек песме (а) представља музичку реченицу која садржи десет тактова. Њен хармонски ток је прегледан, углавном се смењују акорди на главним ступњевима А-дура, а на крају реченице је полукаденца (завршетак на доминанти). Једно дословно поновљено место привлачи пажњу – да ли га и ви примећујете? Можда ова реченица садржи и неке „непотребне елементе“ и можда није случајност што се на том месту достиже кулминација целог одсека (тон де3)? За музичку реченицу не треба рећи да је неправилна, али у оваквим ситуацијама лако се да приметити материјал без ког би она могла да постоји. У конкретном случају, као „вишак“ се могу доживети тактови 7 и 9, па ћемо исте сматрати унутрашњим проширењем, јер су настали пре каденце, као резултат рада са мотивом. Мада не бисмо смели да мењамо ничије ауторско дело, покушајте да одсвирате или отпевате ову целину без поменутих тактова – видећете да функционише. Пређимо сада на други одсек (b) који се протеже дуж целог другог реда. Примећујете ли неке сличности са одсеком а? Уочљиво је да оба одсека имају тактове у којима хармонија мирује на тоници (тактови 1, 20), субодминанти (6, 15) и доминанти (10, 11). Лако су уочљиви и тактови 12 и 13, који садрже хармонско и тематско понављање, а истовремено и тон де3, малопређашњу кулминацију. И одсек b је по структури музичка реченица, такође садржи унутрашње проширење (сада су то тактови 13 и 14), али има потпуну аутентичну каденцу. Упоредите тактове проширења ове реченице са проширењима у претходној. Оволико подударности указује на нешто веће. А сада... прочитајте одсек b од краја ка почетку. Да, у питању је потпуно пресликан одсек а! Некима од вас можда је привукла пажњу и ознака Menuetto al Rovescio па сте пронашли значење – обрнути менует. Неки су вероватно у хармонској анализи приметили и место на коме субдоминанта следи након доминанте (прелаз између 13. и 14. такта), што је свакако неизбежан резултат доследног обрнутог излагања. Кад смо већ код правила хармоније, треба указати и на каденцу другог одсека (тактови 19 и 20) у којој се јавља секстакорд другог ступња. У поређењу са првобитном поставком (тактови 1 и 2), где је сазвучје де– ха могло да се протумачи само као део доминантног септакорда, нови контекст у ком су се ова два тона нашла – а то је прва доба каденце и њихово звучање након тонике а пре доминанте – дозвољава нам да их доживимо и протумачимо као оличење субдоминанте. Сигурна сам да има и оних који су посумњали на нешто необично већ током слушања примера, јер истина је да застоји у хармонском ритму и чудан одабир хармонске подлоге у делу једног класичара могу бити упадљиви добро истренираном уху. Са свим изложеним запажањима, неки аналитичари би довели у сумњу и саму форму коју смо дефинисали као дводелну песму. Да ли је њене одсеке a и b ипак боље објаснити као a и a1, па су у питању некакве варијације? Како наша свест није у стању да у реалном времену обрађује податке унатрашке, држаћемо се мишљења да ово јесте дводелна песма са одсецима a и b. Неопходан контраст који захтева форма песме се заиста чује и није га поништило чак ни потпуно доследно пресликавање. Анонимни аутор, Јозеф Хајдн свира квартете

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ОБЈАСНИ, ПОЈАСНИ, РАЗЈАСНИ Ето, ко би рекао да и најмањи музички облик, једна једноставна дводелна песма, може да донесе толико изненађења! Да ствар буде интересантнија, Хајдн је и Трио (то јест, део B у овом ставу) искомпоновао по истим принципима. Ситуација се усложњава чињеницом да се након Триа поново изводи Менует (ознака Menuetto da capo), па се ствара сложени тродел (са деловима ABA) и цео други став ове сонате ће зазвучати идентично било да се свира од почетка ка крају, или обрнуто. Тако је Хајдн, уз примену принципа огледала у микроформи, створио и потпуно симетричну макроформу. Следећи пример је дат без додатних појашњења, а радознали средњошколци могу га сами детаљно анализирати. Пример 2: Јозеф Хајдн – Клавирска соната Хоб. XVI/26, II став (Трио)

ArtZone

Заправо, овде је у питању нешто што називамо музичким палиндромом. Палиндром је нека врста енигме коју чине низови знакова или симбола који имају исто значење било да се читају унапред или уназад, односно одоздо или одозго. Срећу се најчешће у језку или у математици, а затим и у осталим наукама, па и у различитим уметностима. Музички палиндроми нису реткост, а настају када се деонице поставе на тај начин симетрично да друга половина композиције – или само неког њеног дела или одсека, па и мање целине – представља обрнуто кретање прве половине. Како бисте што боље упамтили шта је палиндром, прочитајте још једном, али мало пажљивије, наслов овог чланка. Тачно је да теоретичари музике понекад проналазе у музици знаке и значења којих нису били свесни ни они који су ту музику стварали. Но, пример који смо анализирали испољава толико висок ниво перфекције да можемо бити сигурни да је у питању намера. У прилог томе иде податак да је сам Хајдн по природи био духовит човек и волео да смишља разне „музичке трикове“, али и да је Симфонији бр. 47 – која је споменута на почетку и где је први пут презентован суштински исти музички материјал – наденуо поднаслов Палиндром. Колико год иначе била сјајна, многа музичка дела зазвучаће скроз бесмислено ако их изводимо или слушамо од краја ка почетку, али овде то није случај. Можда у музичком језику и нема никакве праве поруке која би се могла дешифровати и објаснити неким другим језиком. Па ипак, трагање за скривеним значењима је забавно, а када се она открију у некој звучној дубини, на њеној површини – поред лепоте звука која нас плени „на прву лопту“ – огледа се и духовно и интелектуално богатство онога ко је то дело створио.

МУЗИКА ЈЕ ЈАК ИЗУМ # МУЗИ КАЈ ЕЈ АКИЗУМ

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

Хармонија

ОБЈАСНИ, ПОЈАСНИ, РАЗЈАСНИ

ВАНТОНАЛНЕ ДОМИНАНТЕ

Пише: Зорица Козловачки, проф. стручно-теоријских предмета Вантоналне доминанте су по врсти мали дурски четворозвуци. Оне не припадају тоналитету, јер садрже по једну или више алтерација, зато их називамо – вантоналне. Спадају у групу ААДТ – алтеровани акорди дијатонског типа. Праве се за све консонантне (дурске и молске) лествичне акорде. У дуру их правимо за: II, III, IV, V, VI ступањ, као и за N6 (за VII не! Јер, по врсти је умањен). У молу их правимо за: II (м.м.), III (п.м.), IV, V, VI, VII (п.м.), као и за N6 (м.м. – мелодијски мол, п.м. – природни мол)

ArtZone

Најлакше ћете их изградити ако замислите да је неки лествичан ступањ тоника у неком тоналитету и затим изградите V7 за ту тонику.

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ОБЈАСНИ, ПОЈАСНИ, РАЗЈАСНИ Историја музике

ДОСТИГНУЋА ЧЕШКЕ НАЦИОНАЛНЕ ШКОЛЕ: БЕДЖИХ СМЕТАНА И АНТОЊИН ДВОРЖАК

Пише: Мила Бибин, матуранткиња Ментор: Александра Милосављевић Вребалов, проф. стручно-теоријских предмета Програмска музика

ArtZone

Свет уметности одувек је представљао огледало времена у ком се развијао, настајао. „Читањем“ дела, ма ком подручју стварања она припадала (књижевност, ликовне уметности, музика) могу се сагледати стремљења и општи дух једне епохе, као дела историје човечанства, а у оквиру ње и положај појединца. Подстакнути бројним друштвеноисторијским околностима, идеолошким стремљењима проистеклим из њих, те личним размишљањима, ставовима, идејама, инспирацијама, аутори су кроз своја дела, обликујући их индивидуалним уметничким изразом, остављали својеврстан коментар о свету који их окружује и у ком стварају, али изнад свега и о себи самима. Епоха романтизма, која обухвата највећи део 19. века, донела је са собом – нарочито на подручју музичке уметности – мноштво најразличитијих уметничких израза и остварења. Посебно богатство садржаја и специфичне боје музичком романтизму дале су тзв. националне школе. Њихови представници, вођени идејом патриотизма, проналазили су инспирацију у неизмерном благу националне баштине – музичком фолклору, народној поезији и предањима. Обликујући поменуте изворе индивидуалним музичким језиком, у делима која су стварали композитори су свој и глас свог народа проносили читавим светом. А. Милосављевић Вребалов, проф.

Деветнаести век се најбоље може описати као доба просветљења и свеопштег буђења. Царства и силе које су до тада господариле Европом полако слабе пред подизањем многих поробљених и потлачених народа. Жеља за својим идентитетом и слободом шири се по целој Европи као зараза коју велике силе не могу да угуше. Уметност се такође кретала у том правцу. Само из дела тадашњих уметника можемо много сазнати о времену у којем су стварали. Тако се и у њима све више буди национална свест и потреба за представљањем народне уметничке баштине. Тада настају националне школе. Оне имају велики значај за саму културу народа, јер народ без културе није народ, а да би могао да ствара потребно је да буде слободан. Уметници, конкретно на пољу музике, ипак су поштовали две традиције при стварању националне школе: европску музичку традицију - школовали су се или самостално проучавали великане европске уметничке музике те тако стекли темељ, а касније су уносили нови елемент поштујући традицију свог народа и дајући поред саме лепоте још једну улогу музици - борбу за идентитет у свету и богаћење народне културе. Беджих Сметана и Антоњин Дворжак су две личности од великог значаја за чешки народ. Они су утемељивачи националне чешке школе. Њихова дела су прва, потпуно и свесно инспирисана чешким фолклором. Своја дела писали су тако да упознају чешки народ са уметничком музиком и свет са чешким народом.

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ОБЈАСНИ, ПОЈАСНИ, РАЗЈАСНИ

Може се рећи да су успели у томе јер се њихова дела и данас изводе у целом свету. Композитори јесу савременици, али је Сметана нешто старији, и иако је он први који је започео рад на утемељивању националне школе, Дворжак је, данас као и за живота, имао већу уваженост и популарност у јавности. Сметана је кроз цео живот водио борбу између европске традиције, европског модернизма и самог националног стила. Нападан је од стране конзервативаца да је превише прогресиван јер се угледао на Ф. Листа, Р. Вагнера и Х. Берлиоза, те да тако не представља верно национални стил. Сматрам, да га управо то чини важним за чешки народ. Композитор је створио свој стил, а његова генијалност је у томе што је инспирисан народним фолклором стварао у складу свог времена и оног што тек долази. Тако је успео да испуни право значење националног стила. Сметана и Дворжак су подарили чешком народу разноврсна дела. Стварали су и у домену инструменталне, али и вокалне музике. Испробали су се у свим жанровима. Сметана је утемељивач националног стила у жанру клавирске музике. Поред типично романтичарских комада, писао је клавирску музику стилизујући многе чешке народне плесове, најчешће полку. У свом клавирском опусу Дворжак је такође био изузетно инспирисан народним плесовима, али своју инспирацију није тражио само у чешким, већ и у народним плесовима других Словена, са простора Србије, Пољске, Украјине. Композитор није узимао и користио праве песме из народа, већ је осмишљавао своје теме у стилу и духу народних песама. Његово сигурно најпознатије дело у овом домену су две збирке Словенских плесова (оп. 46 и Беджих Сметана оп. 72) које је првобитно написао за клавир четвороручно, а касније их прерадио за оркестар. Оба композитора су се опробала и у симфонијском жанру. Дворжаково најпознатије и најчешће извођено дело до данас је засигурно његова Девета симфонија са поднасловом “Из новог света”, коју је написао током боравка у Америци. Она је инспирисана са једне стране фолклором америчких староседелаца и музиком Црнаца, али садржи и елементе фолклора из композиторове домовине за којом је веома чезнуо. Дворжак је написао укупно девет симфонија кроз које се често провлаче елементи чешког фолкора, као што је то случај и са композиторових пет симфонијских поема. Сметана, који се доста угледао на Ф. Листа и Х. Берлиоза, написао је девет симфонијских поема од којих шест припада циклусу Моја домовина (Ma Vlast). У овом Антоњин Дворжак циклусу композитор кроз шест поема приказује различите призоре чешких пејзажа - као што је нпр. “Влтава”, али тематика се бави и историјом његовог народа, као и легендама и митовима из чешког фолклора. С обзиром на идеју коју износи, циклус бих упоредила са епопејом у књижевности. У домену камерног жанра оба композитора су у своја дела уносила елементе фолклора, али су она често била и аутобиографска – као што је нпр. Сметанин Клавирски трио у г-молу оп.15 (написан у сећање на преминулу композиторову ћерку), или Дворжаков најпознатији Гудачки квартет у Еф-дуру оп. 96 назван Амерички квартет (настао у лето 1893. године, које је композитор, после дуго времена, провео у кругу своје породице на америчком тлу).

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ОБЈАСНИ, ПОЈАСНИ, РАЗЈАСНИ

ArtZone

К о н ц е р т а н т н и жанр у Чешкој музици 19. века утемељује Дворжак. Компоновао је више дела за један солистички инструмент и оркестар. Међу њима, Концерт за виолончело и оркестар у ха-молу оп. 104 и данас се сматра једним од најлепших концерата за виолончело у историји музике. Код овог концерта се мени допадају прелепе деонице виолончела, где сматрам да је Дворжак успео да представи виолончело у новом светлу као солистички инструмент. Такође, пажњу ми је привукла и изузетно богата оркестарска партитура, која ме подсећа на концертну музику Ј. Брамса. У овом делу оркестар нема само улогу да прати солистички инструмент, већ постоји узајаман и равноправнији однос између виолончела и оркестра. Вокалну и вокалноинструменталну музику неговала су оба композитора. Вокалну музику представљају њихова бројна хорска дела и соло песме, а посебно Дворжакова црквена дела (Реквијем, Стабат Матер, Те деум...) кроз која се испољавала композиторова дубоко лична религиозност.

У подручју вокално-инструменталне музике Сметана је утемељивач чешке националне опере. Иако се угледао на достигнућа Р. Вагнера и био прозиван да је вагнеријанац, композитор је ипак развио свој, како је то и сам рекао “сметански стил” јер је успео да у опере унесе елементе народног фолклора и тематике, те тако учини оперу много доступнијом обичном народу. У његовим операма оживљава чешко село, а радњу носе ликови из народа, обичан чешки човек. То најверније дочарава композиторова најпознатија опера Продана невеста (приказ једног одломка из живота чешког народа). За разлику од Сметане, Дворжакове опере, иако представљају значајан допринос овом жанру, не представљају репрезентативно подручје стварања композитора колико његова инструментална музика.

Сметанин потпис

Плакат за оперу Продана невеста Беджиха Сметане (1919) Дворжаков потпис

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ОБЈАСНИ, ПОЈАСНИ, РАЗЈАСНИ

Важност ових композитора није само у њиховим делима и употреби фолкора, већ и у њиховом залагању за чешку културу. Сметана је отворио две музичке школе у Прагу, био је члан различитих уметничких одбора, борио се за оснивање великог оперског позоришта у Прагу, залагао се за концертни живот, износећи идеју о претплатним симфонијским концертима. Био је диригент и хоровођа, а након што је научио чешки језик писао је и музичке критике. Интересантно је овде напоменути да је Сметана тек касније у свом одраслом животу научио свој матерњи језик, јер одрастајући у Хабзбуршкој монархији био је принуђен да користи више немачки језик од чешког, који зато као дечак није учио. Због сукоба мишљења био је изложен сталним нападима конзервативаца који су му ускратили местo Дворжаков манускрипт (рукопис) професора на конзерваторијуму и често му одузимали улогу диригента сопствених опера. Ипак, то га није спречило у остваривању своје идеје. Дворжак је стекавши већ за живота интернационалну славу, посетио Енглеску и Америку и имао прилику да свој народ и себе представи страној публици. Оба композитора су напустили своје домовине и живели у туђини, Сметана у Шведској, Дворжак у Америци. Тамо су промовисали своју музику и свој народ, а из биографских података можемо закључити да им је обојици било лагодније да живе у иностранству. Међутим, осећајући одговорност и носталгију вратили су се у своју домовину како би, иако знајући да им то не доноси славу какву би могли имати у туђини, радили на стварању националног чешког идентитета. Залагања ова два композитора за своју националну културу натерала су ме на размишљање о музичком стилу нашег народа. Жао ми је што се наша култура није могла развити на том степену. Док је цела Европа музички цветала ми смо губили животе за своју слободу. Некада се запитам да ли би данас стање у нашој држави било другачије, да смо тада и ми имали једног Дворжака и Сметану? Колико год неком сулудо звучало, сматрам да је култура изузетно важна за развитак свих осталих питања у једном народу. Патриотизам је реч која се данас често изврће и губи свој смисао. Сматрам да је патриота онај који ради на развитку свог народа у свим доменима, почевши од слободе и културе, и зато сматрам да је уметност највиши чин патриотизма.

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ЏЕЗ И ПОПУЛАРНА МУЗИКА

ИНТЕРВЈУ: Миодраг Милованов, проф. ударачких инструмената

КАКО СЛУШАТИ ЏЕЗ

Пише: Дарко Неда, трећи разред СМШ

ArtZone

Студије сте завршили у Грацу. Какво је Ваше искуство са студијским програмом за џез? Музичка академија у Грацу представља престижну музичку институцију за џез музику. Иако је постојала двадесетак година пре мог одласка на полагање пријемног испита (1997), кроз њу су прошли неки од најбољих европских џез музичара. Аустрија је иначе земља која је и тада много улагала у систем образовања, а постојање музичке институције у којој се на академском нивоу може изучавати специфичан музички правац, као што је џез музика, представљала је велику одскочну даску многим музичарима са ових простора, па и мени. Студијски програм је заснован на подели предмета који џез обрађују у теоријском смислу (џез теорија, импровизација, џез ритам, историја џеза, развијање слуха...) и на предмете који су, наравно, свим студентима најбитнији – часови инструмента и музички ансамбли у разним формацијама. Будући да сам бубњеве учио као самоук, чињеница да коначно имам свог професора инструмента, који је заиста био сјајан бубњар – свирао је „мејнстрим“ џез – представљала је не само срећну околност већ и својеврсно остварење сна. Поред професора џез бубњева Манфреда Јозела, такође, имао сам и професора за класичну музику. Он је био изузетан падагог и поседовао је веома разрађен и систематичан приступ настави. Реч је о Гинтеру Мајхарту од којег сам много научио када је реч о техници свирања, као и о савлађивању различитих партитура и композиција из домена класичних удараљки.

По чему највише памтите Грац? Пре свега, по добрим пријатељима које сам стекао у току школовања. Велики број студената, у периоду мог боравка на Академији, долазио је са подручја бивше Југославије. Свирали смо заједно и учили једни од других. Пошто сам становао у студенстком дому који је поседовао изузетно добру вежбаоницу у сутерену зграде, могло је увек да се свира без обзира на доба дана или ноћи, и то без бојазни да ћемо неком сметати. Правили смо пробе и свирали некада и до дубоко у ноћ. То су заиста била незаборавна искуства. Грац памтим и по бројним добрим концертима које сам имао прилике да слушам. Музичари и бендови чију сам музику слушао на компакт-дисковима и касетама долазили су да наступају у Грацу. Често се дешавало да дан након концерта исти музичари гостују на Академији где би студентима држали семинаре. То су заиста непроцењива искуства. Џез не спада у популарне жанрове. Да ли у Зрењанину има довољно џеза? У Зрењанину је 1925. године рођен џез пијаниста и аранжер Бора Роковић, један од пионира џез музике на југословениским просторима.

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ЏЕЗ И ПОПУЛАРНА МУЗИКА

Касније, током осамдесетих година, у Зрењанину се појавила генерација џез музичара који су, такође, образовање стицали на џез академији у Грацу. То су Александар Поповић, Слободан Ћирић, Драган Гвозденовић, иначе професори у нашој школи, као и Златко Чобанов. Деведесетих година појавила се друга генерација Зрењанинаца у Грацу: гитариста Вања Кеврешан, бубњар Анђелко Ступар и са њима ја. Према томе, Зрењанин је итекако препознат на музичкој мапи захваљујући превасходно поменутим музичарима. Које бисте џез музичаре препоручили за слушање средњошколцима? Џез је музички стил који поседује своју динамику и константно се развија од свог постанка, крајем 19. века, па све до данас. Џез има своју хронологију и градацију, као све у животу. Саветујем младим музичарима да не крећу у слушење џеза са модерним џезом, већ да им полазна тачка буду музичари и оркестри који представљају корене џеза. Ту бих посебно препоручио уметнике као што су Скот Џоплин, Џели Рол Мортон, Дјук Елингтон, Луј Армстронг, Сидни Беше, Бени Гудман, Теди Вилсон, Џин Крупа. А потом, кренути са следећом фазом у џезу – бибапом. Свакако, не треба заобићи колосе џеза као што су Чарли Паркер, Телонијус Монк, Кени Кларк, Макс Роуч и, неизоставни, Мајлс Дејвис. За џез се обично каже да се слуша у каснијим годинама. Међутим, да ли може дете са десет година да заволи џез? Постоје ли композиције које могу њему бити занимљиве?

Зрењанин је град који је изнедрио неколико генерација врхунских џез музичара, што представља својеврсни феномен, јер је реч о једном малом граду. Међутим, џез у овом граду, нажалост, никад није био препознат као уметничка музика која је, као и свугде у свету, подржана од стране институција културе и самог града Зрењанина. Ретки концерти џез музике који су понекад и били одржавани у граду били су искључиво засновани на ентузијазму појединаца.

Уколико би џез музика била присутнија у медијима и ако би се чешће емитовала на телевизији, убеђен сам да би се нашао велики број десетогодишњака који би заволели звук џеза „на прву лопту“. Мислим да је пре свега ствар доступности. Такву привилегију најчешће имају деца у чијој кући родитељи слушају добру музику или се баве њоме. Које бисте наступе истакли из Ваше каријере? Са којим уметницима сте радо сарађивали? Тешко је истаћи неке одређене наступе, јер их је заиста пуно. Ипак, истакао бих концерте и клупске свирке на којима сам имао задовољство да наступам са неким од најбољих џез музичара са ових простора као што су Стјепко Гут, Вања Кеврешан, Федор Рушкуц, Звонимир Тот, Љуба Паунић, Владимир Самарџић, Тибор Бураи, Александар Грујић, Александар Поповић, Војислав Савков, Милан Николић, Војислав Драшкоци, Иван Алексијевић, Ненад Василић и др. Да ли Вам је чињеница да сте леворуки представљала потешкоће приликом савладавања ударачких инструмената? Представљала је велику потешкоћу све док нисам научио да функционишем на бубњарском сету као дешњак. :)

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ЏЕЗ И ПОПУЛАРНА МУЗИКА Звезде које не пролазе: ГРУПА КВИН

НЕ МОЖЕТЕ БИТИ РОК МУЗИЧАР, АКО НЕ ЗНАТЕ ЗА ГРУПУ КВИН

Пише: Милица Бутер, други разред СМШ

Концерт групе Квин у Будимтешти, одржан 27. јула 1986. године, значајан је јер су они били једaн од првих бендова који је свирао у Источној Немачкој. У то време је још увек трајао хладни рат у којем је Немачка била подељена на Западну (модерну) и Источну (комунистичку) Немачку. Квин је била једна од малобројних група које су наступале источно од тзв. Гвоздене завесе. Када причамо о групи Квин можемо засигурно рећи да је она једaн од најважнијих рок-бендова у историји рок музике. Њихове песме су драматичне, „химничне“ и инспиришуће. То их чини незаборавним. Можемо рећи да је то најзначајнији рок бенд, јер су песме групе Квин популарне и данас, чак су ванвременске.

ArtZone

Како је настала група? У почетку је постојао бенд Смајл, чији је наследник постала група Квин. Фреди Меркјури био је велики обожавалац групе Смајл. Једном га је пријатељ одвео на „свирку“ Смајла да га упозна са члановима бенда. Баш у том моменту бенд се распао, јер тадашњи певач више није хтео да буде у бенду. Тада је Фреди ступио на сцену и засенивши преостале чланове бенда постао њихов нов певач. Успон каријере Чланови групе Квин били су гитариста Брајан Меј, бубњар Роџер Тејлор, певач и

клавириста Фарок Буслар који је променио име у Фреди, као и бас-гитариста Џон Дикон који се бенду прикључио мало касније. Не може се тачно рећи који су жанр кориситили у почетку, јер је њихова музика била мешовита, али комбиновали су хард-рок са прогресивним и глам роком. Први албум групе Квин наишао је на одобрење публике, а други, назван Квин 2, који је у себи имао много сложенији и оригиналнији садржај, прошао је много боље. Омот за албум био је симболичан, црно-бели, па су на наступима били обучени прво у белу па у црну одећу. Тај контраст представљао је сам контраст стилова у групи, односно музици: бели део емотивност, а црни мешавину фантазије и митологије. После трећег албума каријера групе Квин кренула је узлазно, а 1975. година је била „најударнија“. Четврти албум је најупамћенији, јер представља „мешавину“ стилова, опере и рок музике, и на њему се налази једна од најпознатијих песама, Боемска рапсодија. Почетком осамдесетих година прошлог века, почео је да се развија фанк стил који је Квин прихватио и направио фанк албум.

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ЏЕЗ И ПОПУЛАРНА МУЗИКА

Хитови који се и данас слушају/певају У најпознатије концерте групе Квин спадају натуп у Хајд парку у Лондону, на турнеји The Crasy Tour, затим у Бразилу и Аргентини, као и Live Aid, уједно најпознатији хуманитарни концерт. Група Квин има бројне хитове, а најпознатије песме су “Wе Will Rock Yоu”, “We Are The Champions”, “Liar”, “I Want To Breake Free”, “Radio Ga Ga”, “The Show Must Go On”, “A Kind Of Magic”. Група Квин је освежила рок музику комбиновањем разних жанрова. Чланови групе били су довољно смели да експериментишу и због тога су остали упамћени. Кроз своју музику су осигурали себи вечни живот.

Популарна музика данас: ГРУПА ТОКИО ХОТЕЛ

ЉУБАВ ПРЕМА ТОКИЈУ

Пише: Анастасија Етемовић, трећи разред СМШ Токио хотел је немачки музички поп-рок бенд, основан у Магдебургу, 2001. године. Чланови бенда су Били Каулиц (певач), Том Каулиц (гитариста), Георг Листинг (басиста) и Густав Шефер (бубњар). Пре оснивања бенда браћа Каулиц наступали су у Немачкој под именом “Devilish”. Године 2001, након наступа у клубу, упознали су Георга и Густава, који су били пријатељи из музичке школе. Након што су њих четворица основали бенд почели су да наступају на малим концертима и да се појављају у телевизијским емисијама за таленте.

Тако, 2003. године Били се такмичио у дечјем програму Star Search, када је имао тринаест година. Тада га је открио музички продуцент Петер Хофман. Музичари су променили потом назив бенда у Токио хотел. Зашто баш тај назив? Токио је назив јапанског града, дакле, због љубави према њему, а хотел због живота по хотелима на сталним турнејама.

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ЏЕЗ И ПОПУЛАРНА МУЗИКА

Године 2005. бенд је потписао уговор са Издавачком кућом Универзал. Музичари су стекли популарност првим синглом, “Durch den Monsun”, који брзо је напредовао на топ-листама, појавивши се на званичној немачкој листи синглова Media Control на петнаестом месту. Потом, прво место су дистигли 20. августа 2005, као и на аустријској листи синглова. Токио Хотел је објавио седам албума: Schrei, Zimmer 483, Scream, Humanoid (немачка и енглеска верзија), Tokio Hotel Best Of (немачка и енглеска верзија), Kings Of Suburbia (енглеска верзија), Dream Machine. У септембру 2008. године, у САД бенд је освојио прву Награду за најбољег новог уметника МТВ-а, а у октобру исте године чак четири награде, укључујућу Награду за најбољег међународног уметника, затим за Награду за песму године на латиноамеричкој додели награда Los Premios MTВ-а. У јулу 2011. године бенд је постао прва група која је је освојила Музичку награду за видео МТВ-ја у Јапану.

ArtZone Музика и технологија: Аудиотехника

DENON DL-103r Пише: Вања Михић, матуранткиња Ментор: Андан Булић, проф. стручно-теоријских предмета Ако волите аналогни звук, DL-103r је кетриџ без коjeг не бисте смели да будете. Први пут је представљен за емитовање почетком 60-их година и тада је донео нови ниво детаља у аналогној репродукцији. Од 1963. године, када је започела производња овог модела за потребе јапанског националног радија, преко 1970. године, када се исти кертриџ нудио на хај-фај тржишту, па све до данас – ни производња ни потражња не престају. DL-103 је увек користио сферну иглу са релативно малом излазном снагом – 0.25 mV. Годинама се непрекидно усавршава, а тренутни модел садржи 6N бакарне завојнице. За разлику од других у линији Денон, DL-103r је кетриџ са ниским степеном усаглашености, што га чини лакшим за примену у већини данашњих ручица. Конусни профил игле помаже у једноставном постављању DL-103r. По Деноновом техничком листу, 100 Ω је показало оптималну тачку учитавања за конвенцијално претпојачало са покретном завојницом.

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

ЏЕЗ И ПОПУЛАРНА МУЗИКА СПЕЦИФИКАЦИЈА: Тип – МC Излазни напон – 0.25 mV Фреквенцијски опсег – 20 Hz-45 kHz Излазна импеданса – 14 Ω Маса – 8.5 g

У време када је конструисан први DL-103r, професионални грамофони за које је намењен били су дуги и тешки. Kада се појавио на тржишту, тонске ручице на кућним грамофонима углавном нису биле такве дужине, али је њихова тежина била респектабилна, па смо се и даље кретали у технички пожељном оквиру. Међутим, убрзо су високозвучни кертриџи постали популарни, а постојеће ручице биле су претешке за те кертриџе. Отада, почиње дуга историја „неразумевања“ између ручица, кертриџа и постоља за грамофоне. Теже ручице су се почеле враћати на тржиште, тачније тешке ручице средње категорије. У међувремену, постало је јасно да све основе грамофона не воле све лагане и тешке ручице и да је број променљивих велики. У читаву „збрку“ умешао се компакт-диск и утицао на паузу на тржишту грамофона. Тада су се грамофони „опоравили“ и кренули у одлучујућу битку упоредо са новим ха-де дигиталним медијима. Неуништиви Денон DL-103r кертриџ није универзално употребљив, јер се не уклапа у већину данашњих ручица и зато што тражи одређено емси претпојачало или ем-си трансформатор. Ако желите да резонирате фреквенције кертриџа и ручице у препорученом опсегу од 8 до 12 Hz, тежине 8,5 g и усклађености 5, требаће вам ручица којa тежи од 25 до 69 g! Међутим, поставља се питање колики је број ручица чија се маса креће у том, потребном опсегу? Ефективну масу можете повећати додавањем одговарајуће тежине кертриџу која ће решити барем један проблем. Ништа мање није важна чињеница да је ниска усклађеност веома захтевна у погледу вешања грамофона. Ако не дозволите да бука пролази кроз ручице до базе коју сте концентрисали уместо расипане енергије и овде вам није потребна. Дакле, тражимо ручицу која ће створити компатибилну резонантну јединицу са кертриџом. Следећи проблем јесте кертриџ чија је импеданса од 40 Ω врло висока. Да ли имате емси трансформатор који то може да уради или ћете „патити“ од старог Ортофона, Супека или нечег сличног? Без одговарајућег трансформатора Денон или неког ем-си претпојачала који може ићи и преко 100 Ω, све је то губљење времена. Већина уграђених ем-си претпојачала не може да прилагоди улазну импедансу. Дакле, јефтини и легендарни Денон DL-103r није карта за свет магичног звука за све. Ако сте наоружани грамофоном са одговарајућом ручицом, са ем-си претпојачалом који има нешто да каже са овим кертриџем, имате колекцију записа која није за смеће и желите нешто гласно за умерену суму новца, онда би Денон DL-103r то могао испунити.

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

МУЗИЧКЕ ПРОФЕСИЈЕ

ИНТЕРВЈУ: МИКИЦА ЈЕВТИЋ, диригент, Српско народно позориште, Нови Сад

У ЗРЕЊАНИНУ СЕ ОСЕЋАМ КАО КОД КУЋЕ

Пише: Ђорђе Дамјан, трећи разред СМШ Посао музичког диригента је веома разноврсан - од руковођења хорским ансамблима, преко руковођења камерним и симфонијским оркестрима, до рада у опери. Један од диригената у Опери Српског народног позоришта, Микица Јевтић, за наш часопис прича о својој професији. Микица Јевтић је завршио студије дириговања и студије хармонике на Националној музичкој академији Украјине у Кијеву. Био је диригент Симфонијског оркестра и Оркестра Оперског театра града Дњепропетровска у Украјини и одржао је бројне концерте с Националним симфонијским оркестром Украјине. Године 2011. постао је стални диригент Оркестра Српског народног позоришта у Новом Саду.Досадашњи оперски репертоар Микице Јевтића обухвата дела Чајковског, Вердија, Моцарта, Римског-Корсакова, Пучинија, Доницетија, Орфа и Претпостављам да сте од малена показивали афинитет према музици и уметности, али шта је утицало на то да се од свих музичких професија определите баш за професију диригента? Жеља за музицирањем је постојала још од раног детињства. У музичкој школи Михаило Вукдраговић у Шапцу (тадашња школа Славенски) почео сам да one свирам хармонику. У средњој школи сам похађао два одсека – вокалнио-инструментални и одсек за теорију музике. Велико задовољство ми је представљало певање у хору. Наставник који је предавао хор, Слободан Тадић, предавао је и дириговање. Тако је он први открио мој таленат за дириговање. Које специфичне особине и вештине мора да поседује професионални оркестарски диригент? То је једна читава палета вештина које диригент мора да поседује. С друге стране, тешко се може издвојити нека вештина на првом месту. Ту спадају широко музичко образовање, слух, рад, упорност. Такође, нека врста лидерства неминовно мора да постоји. Колико година трају студије дириговања и како изгледа студијски програм који сте ви завршили? На Националној музичкој академији Петар Чајковски у Кијеву, где сам студирао и живео осам година, студије дириговања трају пет година. Првобитно сам уписао студије хармонике, а онда на трећој години, паралелно, оперско и симфонијско дириговање. Тамо се студира одвојено хорско, а одвојено симфонијско дириговање.

ArtZ

Микица Јевтић, диригент

Колико студенти имају могућност практичног рада са хором и оркестром? Као студент, имао сам доста прилика да диригујем, што је – могу слободно рећи – и пресудно за професионални развој. Сваке године, Музичка академија са својим академским оркестром организује два концерта за студенте дириговања. Мој професор, код кога сам

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић Зрењанин

МУЗИЧКЕ ПРОФЕСИЈЕ

студирао и дипломирао, Алин Власенко је својевремено водио много оркестара у Кијеву. Имајући у виду његово велико ангажовање у Оперском театру, као студент сам имао често прилику да га мењам. Такође, често сам дириговао оркестром тамошње средње музичке школе. Који је био први састав пред који сте стали у улози диригента? Колико сте тада имали година? Први састав са којим сам дириговао био је камерни гудачки оркестар састављен од професора гудачких инструмената из свих кијевских музичких школа. Ако се не варам, имао сам тада двадест три године. Којим оркестром данас руководите и са ким сте све имали прилике да сарађујете?

Тренутно сам стални диригент опере Српског народног позоришта. у Новом Саду. Често сарађујем са Зрењанинским камерним оркестром и Зрењанинском филхармонијом. Признајем, Зрењнин има богату традицију, дивну публику. То је град у којем се, без претеривања, осећам као код куће. Да ли бисте могли да издвојите неке концерте који су, према Вашем мишљењу, били посебно интересантни и значајни? Истакао бих учешће и победу на међународном такмичењу диригената Стефан Турчак у Кијеву, 2006. године. То је било невероватно п р о ф е с и о н а л н о искуство. Споменуо бих сарадњу и завршни концерт са Националним симфонијским оркестром Украјине. Треба издвојити дивне концерте са мојим матичним оркестром у

Новом Саду, са којим смо одржали циклус концерата филмске музике и доста значајних оперских и балетских премијера. Ваш хоби је производња пива. Кажите нам нешто више о томе. Производња пива је дошла сасвим спонтано. Прегледом неких снимака видео сам да се то може радити и у кућним условима. Мало по мало, то је прерасло оквире хобија и сада је то један бренд, надам се, са перспективом раста. А да не идемо далеко од моје основне професије – назив бренда је Maestrocraftbeer. Постоји ли нешто заједничко у производњи пива, музици и дириговању? Заједничка је та упорност и истрајност, стрпљивост. Као што је дуг пут у раду, када је у питању музичко дело, тако је и овде пут до коначног производа дуг, али се у оба случаја врати у виду позитивне критике публике односно конзумената пива. Који бисте савет дали младим нараштајима који би кренули Вашим стопама? Врло кратко бих само рекао да се сваки рад и труд пре или касније исплати. Треба само бити стрпљив и пратити своје снове. Ако смо довољно марљиви и вредни, успех сигурно неће изостати.

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

МУЗИЧКЕ ПРОФЕСИЈЕ

Где су, шта раде наши бивши ђаци: МАРТИНА МАЦКО И НОРБЕРТ НЕХЕЗ

ДВОУГАО

Пише: Вања Митић, други разред СМШ Мартина Мацко и Норберт Нехез, након завршене Средње музичке школе Јосиф Маринковић у Зрењанину, уписали су Академију уметности у Банској Бистрици, у Словачкој. Мартина студира хорско дириговање на Катедри за композицију и дириговање (прва година мастер студија), а Норберт композицију на истој катедри (завршна година основних студија).

ArtZ

Норберт Нехез

Мартина Мацко

Првенствено зато што се one студирање на првом факултету у Словачкој не плаћа, што је велика предност. Углавном, Словаци из Србије одлазе у Словачку на студије, тако да сам се и ја одлучила за тај корак.

Наравно. Студенти се могу пријавити за стипендију, социјалну или неку другу. Такође, добре повластице имају Словаци из Србије који конкуришу за стипендију. Све што морају да ураде када конкуришу за стипендију јесте да докажу словачко порекло. Морам споменути, ако сте одличан студент, стипендија

Зашто сте одлучили да упишете студије у Словачкој, а не у Србији?

Разлога је више, поседовање мађарског држављанства, поседовање словачке боравишне визе, добитак стипендије, више цењена уметност, сигурнија могућност запослења, стицање искуства и, просто, другачији поглед на студенте и музику уопште, у односу на ситуацију у Србији.

Да ли за ученике из Србије постоје повластице – стипендије и слично за студирање у Словачкој?

Да! Као јединка, у могућности сам да будем држављанин више држава, да могу да се изјасним као Словак (јер ми је бака Словакиња) и да добијем словачку визу, те на тај начин добијем и стипендију од словачке владе која помаже иностране студенте који студирају у Словачкој (назив стипендије је Владина стипендија Републике

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић Зрењанин

МУЗИЧКЕ ПРОФЕСИЈЕ

вам се повећава за педесет евра месечно. То је додатна мотивација за добар успех. :)

У суштини, ако имате приходе који покривају ваше трошкове, онда није скупо. Школарина се не плаћа. Што се тиче становања, зависи и од места где станујете. Станови су доста скупи, чак и ако желите да га делите са још три особе. Међутим, постоји академски интернат у коме и сама живим. Цена интерната је повољна и, за ту цену, то је идеална прилика за становање током студија. Једини трошкови на студијама су ваши лични трошкови. Уопштено говорећи, цене су сличне као у Србији. Словацима енглески језик није јача страна, али, на нашој Академији, није обавезан словачки језик. Иако већина студената и педагога нема велико знање енглеског, студенти се могу споразумети, јер се увек нађе неко ко прича енглески језик. Наравно, верујем да на сваком факултету постоје студије и на енглеском језику.

Словачке за Словаке који живе у иностранству). Додуше, постоји могућност добијања и Владине стипендије Републике Словачке за иностране студенте, као и друге стипендије. Да ли је скупо студирати у Словачкој? Колико кошта школарина (ако се плаћа), смештај и слично?

Да ли је обавезно з н а њ е словачког језика или постоје студије и на енглеском?

Студирање је јефтино, држава финансира школарину, ако је у питању први факултет који студирате и ако сте млађи од 26 година. На мом факултету смештај у интернату кошта 50 евра месечно. Међутим, цене изнајмљивања станова су сличне као код нас. Иако делује да су станови можда скупљи, станодавци одмах наводе цене са рачунима, интернетом итд. Цена хране и осталих намирница у маркетима је слична као у Србији, а често и јефтинија. У ресторанима цена хране зависи од самог ресторана, али и ту су могуће повластице за студенте. У тржним центрима постоје пултови са храном („food court“), где су цене повољније. Обавезно није, али је пожељно. Студије сам почео са врло ограниченим знањем језика, а енглески језик није ми много помагао. У првом семестру ће сви професори покушати да се споразумевају са вама на ком год језику ви говорите, али већ надаље ће вас они вући на словачки, тако да у суштини ћете га научити свакако. Ја, на пример, и даље са професором главног предмета комуницирам преко имејла на енглеском.

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

МУЗИЧКЕ ПРОФЕСИЈЕ

Студије су бесплатне, стипендија, упознавање нове културе, остваривање нових контаката, јер је много студената који долазе из других земаља света – лично, пријатељ сам са једном девојком која студира на Академији и долази из Сирије. Такође, могућност путовања по целој земљи возовима, јер као студенти имамо бесплатан железнички превоз. Исто тако, много већа и лакша је могућност запослења у струци током студија, рецимо на конзерваторијуму или основној музичкој школи.

Које су предности студирања у Словачкој?

Када сам тражила факултет који ћу студирати, махинално сам тражила нешто у вези са музиком. Тада, нисам још много размишљала о будућности, па одлука можда није била рационална у том моменту. Пошто сам у средњој музичкој била на теоретском одсеку, желела сам да се опробам у нечему што је другачије. one Двоумила сам се између студија клавира и студија дириговања, и на крају сам се определила за дириговање, јер је то било скроз другачије од онога у чему сам се већ образовала. Никада се нисам покајала. Дириговање је супер!

Зашто сте се определили за музичку професију?

Кад је реч о мом факултету, могућност да професори имају директнији однос са студентима, јер као што ни Словачка није превише велика земља, тако ни наш факултет нема велики број студената. Уопштено говорећи, постоји веома велики број повластица за студенте, бесплатна железница по целој држави за све студенте.

Вероватно зато што сам већ годинама у њој и кроз музику умем да искажем све што осећам, да изазовем емоције у другима, да експериментишем на уметнички начин који разумем.

ArtZ

Премда нисам фаворит словачке кухиње, ипак препоручујем традиционално јело – бриндзове халушке (слов. Bryndzové halušky). Сигурно ће вам их најбоље спремити у некој традиционалној колиби ван града у природи.

К о ј е јело бисте препоручили путнициманамерницима да обавезно пробају у Словачкој?

Њихову традиционалну храну: бриндзове халушке, сегедински гулаш, капустницу итд. Иако у односу на наш укус и навике у исхрани делује можда безукусно и недовољно зачињено, љубитељ сам словачке традиционалне хране и свима је препоручујем.

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић Зрењанин

Словачка је богата природом и предивним планинама. Свакако препоручујем туру по планинама и природи. Ваздух је много пријатан и свеж! Такође, постоји много познатих знаменитости, рецимо у скоро сваком већем граду постоји замак. Углавном, градови имају своје делове који се називају „стара места“. У њима се може видети дивна архитектура. У Бyстрици ми се највише допада градски трг, али и чињеница да могу било када изаћи из града и прошетати планином, јер са једне стране града је планина која се зове Урпин. Пут до ње води право са градског трга, има лепо сређене стазе и леп поглед на цело место када се стигне до врха. Да буду сигурни у оно што воле највише да раде и оно што их чини срећним. Препоручујем им студије у иностранству. То је одлична прилика за стицање нових искустава, стицање самосталности и упознавање себе. Студирање у иностранству отвара многа врата ка будућности и верујем да проширује лични видик и поглед на живот.

МУЗИЧКЕ ПРОФЕСИЈЕ

Која места и знаменитости града треба свакако обићи? Која су Ваша омиљена места у граду?

Шта бисте препоручили нашим средњошколцима који размишљају о студирању?

Банска Бyстрица је град који је смештен у планинама, тако да свакако треба обићи планине около. Затим, државну оперу, музеј СНП, шеталиште СНП, Divadlo Štúdio tanca (једино државно професинално плесачко позориште у држави). Када је реч о ноћном животу, у нашем граду се налази један од, ако не и највећи ноћни клуб у централној Европи, Ministry of Fun. У Бистрици, убедљиво кафић/клуб који је у власништву наше Академије, где се често окупљамо и просто се опуштамо, дружимо и уживамо, Суви врх близу Банске Бистрице, место где је преко ноћи поглед на град прелеп. Студије нису обавезне, али искуство које ћете добити на студијама вам нико не може одузети. Иако већина људи иде на студије првенствено због образовања, факултети вам не нуде само то. У мом случају, факултет ми пружа, наравно, поред музичког образовања веома велик број познанстава, сарадника, могућности за будућност о којима никад нисам ни мислио да ћу их добити.

ArtZone

ArtZone, часопис Музичке школе Јосиф Маринковић, Зрењанин

МУЗИЧКЕ ПРОФЕСИЈЕ

О музичким професијама

ОДАБЕРИ ПРОФЕСИЈУ Пише: Милица Бутер, други разред СМШ Да ли сте се икад нашли у ситуацији да се, иако сте уписали средњу стручну школу, питате чиме да се бавите касније? Ево пар идеја! Можда су ово професије баш за вас!

Музикотерапија Музикотерапија је скуп више техника које користе звук, који може а и не мора бити музика, у дијагностичке, терапеутске и превентивне сврхе. Иако су људи већ од давнина користили музику као лек (музикотерапија је коришћена у египатским храмовима), ова област музике званично је настала тек средином 20. века. Постоје три облика музикотерапије: активна музикотерапија – терапеут и пацијент помоћу гласа или инструмента постижу комуникацију, рецептивна музикотерапија – пацијент/и слуша/ју одабрану музику, чиме се постиже жељени психолоски и терапијски ефекат, и интегративна музикотерапија – спаја музику са другим уметностима, са сликарством, пантомимом итд. Музикотерапију могу да спроводе искључиво квалификовани стручњаци. Музикотерапија се студира четири године, а један до услова јесте и one поседовање музичког образовања.

ArtZ

Дизајн звука Дизајн звука је посебна дисциплина у којој дизајнер помоћу разних програма на електронском уређају уређује звук и спаја видео снимке са звуком. Они могу да снимају, аранжирају и миксаују прилоге за потребе различитих медија. Могу чак и да компонују мање музичке облике. Послови које дизајнери звука обављају јесу послови музичког продуцента или сарадника, тонског сниматеља, тонског сниматеља музике, микромана. Највећа предност ове професије је да је радно време прилагођено потребама посла.

Етномузикологија Етномузикологија је наука која се бави изучавањем традиционалне музике, народних музичких инструмената, феноменима музичке акултурације. Настала је крајем 18. века а њеним оцем сматра се енглески филолог и акустичар Александар Елис. Етномузиколог у свом истраживању проучава подручје на ком је настала музика, улогу музике у друштву и њену повезаност са игром, религијом, материјалним животом, магијом, медицином итд. Етномузикологија се грана на четри дисциплине: органологију – проучавање народних музичких инструмената, етнокореологију – проучавање народних игара, етнокореологију – записивање и проучавање народних игара, и мелографију – записивање народних песама. Посао етномузиколога везан је за терен, музиколошки институт, радио и сл.

ИН МЕМОРИАМ

КОМПОЗИТОРКА ИСИДОРА ЖЕБЕЉАН (1967–2020)

МУЗИКА КОЈОЈ СЕ ПРЕПУШТАМО Пише: Маја Чоловић Васић, музиколошкиња, уредница у Музичкој редакцији Радио Београда 2 Тешко је то изговорити! Напустила нас је Исидора Жебељан. Та посебна уметница непоновљиве имагинације, великог срца и дивне душе. Иза ње остаје музика слојевита, изузетно живописна, забавна и маштовита, зналачки написана – прожета узбудљивим осећајем да је све могуће и да јe све оно што бисмо на неком другом месту препознали као нешто необично, неочекивано у Исидорином музичком свету, у ствари, сасвим природно. А то је свет у коме се подједнако чује и да је њен музички отац, како је говорила, био Прокофјев, да је одрасла уз рокенрол, али и уз народну музику, која је била њено извориште и инспирација! Препознатљиво име савремене српске музике, Исидора Жебељан била је један од најактивнијих и најистакнутијих и, у интернационалним оквирима, један од најизвођенијих српских композитора. П а ж њ у интернационалне јавности привукла је опером Зора Д, коју је поручила фондација Џенезис из Лондона и која је премијерно изведена у Амстердаму 2003. године, у режији Дејвида Паунтнија и Николе Раб. Након тога уследио је низ поруџбина значајних институција, ансамбала и музичких фестивала: од Венецијанског бијенала и Фестивала у Брегенцу до опере из Гелзенкирхена, академије Киђана из Сиене и фондације Берлинске филхармоније. Музику Исидоре Жебељан изводе најзначајнији ансамбли данашњице, као што су Октет Берлинске филхармоније, Симфонијски оркестар Би-Би-Сија, Симфонијски оркестар Гетеборга, гудачки оркестар Academy of. St. Martin in the Fields, Бечки симфоничари, Бродски квартет, као и многи наши ансамбли и уметници. *Текст написан поводом смрти Исидоре Жебељан, емитован на Радио Београду 2 у емисији Културни кругови, 29. септембра 2020. г.

ArtZone

ИН МЕМОРИАМ

На концерту поводом обележавања 60 година постојања Радио Бегорада 2, била је изведенa њена композиција Зујте струне, само једна од многих које су током година посталe најзначајнија дела савремене српске музичке баштине. Међу осталим делима су, уз поменуту Зору Д, и опере Маратонци, Симон изабраник, Две главе и девојка, Наход Симон; оркестарска дела Коњи Светог Марка, Escenas picone aras; концертантна дела Игра дрвених штапова за хорну и гудаче, Фрула и фламингоси за кларинет и оркестар, Три чудне љубави за виолину и оркестар, Клин чорба, надреалистична бајка за октет, циклус песама за глас и оркестар Руковети. Ове, као и многе друге њене композиције, редовно се изводе широм Европе, на Далеком Истоку, у Америци, Африци и Аустралији. Ауторски компакт-дискови њене музике објављени су у Србији, али и Немачкој и Великој Британији. Често се и сама публици представљала као извођач (диригент и пијаниста), а огроман је њен стваралачки допринос на пољу примењене музике. Била је једна од најистакнутијих савремених српских композиторки музике за позориште и филм, па је тако „озвучила“ четрдесетак позоришних представа у свим значајним кућама у Србији, Норвешкој, Хрватској и Црној

ArtZ

Гори. За свој рад на том пољу три пута јој је додељена Стеријина награда. Поред тога, добитница је бројних признања за свој рад, како у земљи, тако и у иностранству. Исидора Жебељан нас је напустила, али је остала њена музика коју не морамо баш много да анализирамо, јер растављањем њених делова долазимо до тога да “ум царује, а магија нестаје”, говорила је ова јединствена уметница која ће нам свима много недостајати. Измештање из реалности, превазилажење ега, ослобађање инспирације, креативности, стваралаштва, маште, доброте, љубави, радости... То су састојци од којих је сачињена Исидорина музика, а који су нас наводили и наводе нас, да се насмејемо, заплачемо, заиграмо, као што је то и сама Исидора често чинила на својим концертима! Да се забавимо! И најзад, да се препустимо!!! Уметности или животу! Исидора је својом музиком много пута послала поруку да ту разлике заправо и нема! Исидора Жебељан је студирала композицију на Факултету музичке уметности у Београду у класи академика Властимира Трајковића. Од 2002. године, била је професор композиције на истом факултету. Године 2006. изабрана је за дописног, а 2012. за редовног члана Српске академије наука и уметности. Исте године је изабрана и за члана Светске академије уметности и наука (WААS), а као прва личност са Балкана била је добитница награде Парламента медитеранских земаља за уметничка достигнућа, 2014. године. Искрена у свом стваралаштву, таква је била и у исказивању својих ставова, храбро истичући проблеме везане за “убрзано морално и вредносно срозавање друштва у којем живимо”. У циљу очувања нашег музичког наслеђа, основала је, при САНУ, Одбор за заштиту српске музичке баштине.

Пише и илуструје: Ленка Орељ, трећи разред ОМШ

РАЗОНОДА

V као победа, V као Бетовен

Када сам трагала за правом, упечатљивом причом, од које нећете спавати, прво сам наишла на ову. Јесте. Баш ту. Знала сам да је то - та. Права анегдота о Бетовену. „Бетовен је своју Пету симфонију компоновао још као дечак, а први пут је изведена 1808. године. Ова композиција познатија је под називом Херојска, из једноставног разлога. Четири почетна тона ове симфоније (g-g-g-es), користиле су се у периоду Другог светског рата као врста кода, односно шифре за успостављање везе са Лондоном путем радија. Када се овај код пренесе Морзеовом азбуком (тачка-тачка-тачка-црта) настаје слово В (латинично V), симбол победе. Ова секвенца се помиње и у филму „В као Вендета“, зато што реч „вендета“ у преводу са латинског значи освета, те се ту и стварају сличности.“ (Александра Петковић, http://www.youthnow.rs/2020/07/27/zanimljivosti-o-velikanima-klasicne-muzike/) Много волим илустроване заврзламе. У преводу, волим цео текст (било који) да ставим у један мали цртеж. То је права уметничка слобода (и способност). Пронађите везу између текста и илустрације.

Хумор и мудрост једног Купрена Неке од најзанимљивијих особина, бар за мене, јесу смисао за хумор, мудрост и лукавост (??). То такође, ако нисте знали, може стати и у једну узбудљиву занимљивост. Знам, знам, досадна сам... али ова прича неће бити досадна! „Краљ Луј XIV одредио је свом композитору Купрену, чувеном клавсенисти, краљевску плату, али и исто такав порез! Тако је уметник био присиљен да штеди. Киван на краља, Купрен није желео да му пружи ништа више од онога на шта је службено био обавезан. Једног дана краљ га је позвао на партију карата. У страху да не изгуби још који дукат, Купрен се оваквим извињењем ослободио тог и свих сличних будућих позива: − Величанство, изузетно ми је жао, али ја не разликујем краља од жандара!“ (Александар Гаталица, Анегдоте о великим музичарима, Креативни центар, Београд, 2010, стр. 8.) И као што увек кажем, све стане у један цртеж. У карту, пардон!

ArtZone

РАЗОНОДА

РИТМИЧКА ДОПУЊАЛКА

Аутор: Катарина Чуч Јаначковић, проф. стручно-теоријских предмета Попуни празна места у тактовима одговарајућим нотним вредностима.

МУЗИЧКА УКРШТЕНИЦА СА ЧАСА СОЛФЕЂА

ArtZone

Аутор: Павле Бачикин, четврти разред основне музичке школе Ментор: проф. Драгана Дамјан, проф. стручно-теоријских предмета Реши водоравно укрштеницу, како би добио решење под 1 усправно. ВОДОРАВНО 1. Највиши женски глас. 2. Пољски композитор Фредерик. 3. Име немачког композитора Бетовена. 4. Популаран жичани инструмент. 5. Нотна вредност мања од четвртине. 6. Знак који означава снижени тон. 7. Низ од осам тонова, седам различитих и поновљеног првог. 8. Динамичка ознака за тихо. 9. Размак између три тона. 10. Највећи жичани инструмент.

Давид Раосављев: рачунарске анимације

ИМПРЕСУМ Уредништво Борис Марковић (гл. и одг. ур.), Драгана Дамјан, Сања Мишковић, Зорица Козловачки, Вера Голоб, Александра Милосављевић, Едита Мајорфи Тодоровић, Бранка Пуцаревић, Славица Стојанов, Ивана Грмуша, Катарина Чуч Јаначковић Сарадници часописа Јована Бабић, Исидора Продановић, Ђорђе Дамјан, Мариа Магдалена Торњош, Милица Бутер, Катарина Горшћак, Јана Ковачевић, Миа Тодоровић, Катарина Димић, Тамара Лаковић, Вук Симић, Милица Милисављевић, Ленка Орељ, Тања Ђулинац, Растко Маринковић, Мила Бибин, Катарина Димић, Александра Стојшин, Дарко Неда, Вања Митић, Павле Бачикин, Давид Раосављев Спољни сарадници Маја Чоловић Васић (Радио Београд 2), Милутин Мићић (Школска управа Зрењанин) Лектура: Драган Гвозденовић Цртежи на корицама: Јована Бабић Дизајн и припрема за штампу: Борис Марковић За издавача: Данијела Радаковић Дерикрава, директор Издавач: Музичка школа Јосиф Маринковић, Зрењанин Штампа: Ситопринт, Житиште, 2021.