Bez pribora/Brez pribora

Page 1

50 Tone Škrjanec 34 Gregor Podlogar

esej o poeziji esej o poeziji 53

***

dub pesem

Na jeziku bleščečega dneva

dub pjesma 55

Na jeziku blistavog

prispevek k teoriji razvoja

dana 39 Oklepaj

prispjevak teoriji razvoja 57

Zagrada 41

prah

E-pošta

prašina 59

E-pošta 43

vrane in galebi

Random

vrane i galebovi  63

Random 47

Duh želve je majhen in zelo

32. fragment 32. fragment 49

star Duh kornjače je malen i vrlo star  65 Bolj klepet kot pogovor Više ćaskanje nego razgovor  67


Primož Čučnik (1971.)

Diplomirao je na ljubljanskom Filozof-

u nakladi Lud Literatura izašla je knjiga

skom fakultetu filozofiju i sociologiju

Čučnikovih eseja, kritika i fragmenata

kulture. Njegova prva zbirka pjesama Dve

Spati na krilu (Spavati na krilu). S poljskog

zimi (Dvije zime) nagrađena 1999. godine

i engleskog je (su)preveo nekoliko knjiga

kao najbolji prvijenac. Sljedeće knjige su:

značajnih suvremenih pjesnika (Adam

Ritem v rokah (Ritam u rukama, 2002.),

Wiedemann, Marcin Świetlicki, Piotr

Oda na manhatnski aveniji (Oda na man-

Sommer, Eugenyusz Tkaczyszyn Dycki,

hattanskoj aveniji, 2003., u soautorstvu

Miron Białoszewski, Andrzej Sosnowski

s pjesnikom G. Podlogarom i vizualnim

te Frank O’Hara, Elizabeth Bishop i John

umjetnikom Ž. Karižom), Akordi (2004.),

Ashbery). Urednik je književnog mjeseč-

Nova okna (Novi prozori, 2005.), Sekira v

nika Literatura i džepne naklade Šerpa,

medu (Sjekira u medu, izbrane pjesme,

čiji je osnivač. Živi u Ljubljani.

2006.), Delo in dom (Rad i dom, 2007., Nagrada prešernovega sklada 2008.), Kot dar (Kao dar, 2010.) i Mikado (2012). Knjige Sekira v medu, Delo in dom in Kot dar prevedene su na hrvatski jezik. Godine 2008.

2

3


Vonj po čaju

Miris čaja

Moj prijatelj je eksistencialist. Zbira kitajski porcelan

Moj prijatelj je egzistencijalist. Skuplja kineski porculan

in japonske čajnike. Pri njem se pije najboljši čaj. Do

i japanske čajnike. Kod njega se pije najbolji čaj.

sekunde natančen. Mogoče ni prava ceremonija,

Na sekundu točan. Možda nije prava ceremonija,

ampak v našem pitju, ko se razporedimo okoli mize,

ali u našem pijenju, kad se rasporedimo oko stola,

je gotovo nekaj estetskega. Všeč mi je prizor, ko molčimo

sigurno ima nečeg estetskog. Sviđa mi se prizor kada šutimo

in srkamo vonj po čaju. Vsi smo eksistencialisti. Najprej

i srčemo miris čaja. Svi smo egzistencijalisti. Najprije

se smejimo in šele potem rečemo: dobra šala. Tudi midva

se smijemo i tek potom kažemo: Dobra šala. I nas dvojica

bereva Šalamuna. Enkrat sva cele počitnice govorila: Jon,

čitamo Šalamuna. Jednom smo cijelo ljeto govorili: Jon,

si riba? Riba sem. Kar naenkrat smo bili vsi na Hvaru.

jesi li riba? Riba sam. Zatim smo svi bili na Hvaru.

Imam pa še drugega prijatelja, ki je budist. Enkrat sva

A imam i drugog prijatelja koji je budist. Stajali smo

stala na meji med filozofijo in teologijo. Rekla sva: Au, to je

na granici između filozofije i teologije. Rekli smo: Au, to je

ostro. Tu se urežeš. Mogoče bo on bral tibetanske skrite

oštro. Tu se možeš porezati. Možda će on čitati tibetanske tajne

tantre in se bomo potem lahko skupaj smejali na Šuštarju.

tantre pa ćemo se poslije moći zajedno smijati na Šuštarskom mostu.

Drugič sva se hecala o praznini, kako zoprno hladna je

Drugi put smo se zafrkavali o praznini, kako je odvratno hladna

za naše hiše. On je rekel: najedel sem se modrosti. Zdaj

za naše kuće. On je rekao: Najeo sam se mudrosti. Sada

jemljem samo še z majhno žličko. Vse nas bo zavedlo.

uzimam još samo malom žličicom. Sve će nas zavesti.

Iz Nepala mi je Branko poslal sveto kravo.

Iz Nepala mi je Branko poslao svetu kravu.

Moral bi se že vrniti, ampak on je potepuh.

Trebao se već vratiti, ali on je lutalica.

Dva moja prijatelja sta glasbenika. Eden mi piše s severa,

Dvojica su mojih prijatelja glazbenici. Jedan mi piše sa sjevera,

čeprav ima vzhodno ime. Lao zi je legenda.

premda ima istočno ime. Lao Ce je legenda.

Drugi je basist. Mogoče bo kdaj govoril s Peacockom.

Drugi je basist. Možda će jednom govoriti s Peacockom.

Na Tales of another so stopinje bele. Jarrett se pogovarja

Na Tales of another stope su bijele. Jarrett razgovara

z angeli. Tudi duhovi, če hočete. Ko govoriva o glasbi,

s anđelima. I duhovima, ako tako želite. Kada pričamo o glazbi

nikakor ne veva, od kod prihaja in kam gre. Sigurno pa ni

uopće ne znamo odakle dolazi i kamo ide. Sasvim sigurno nije

v notah. O tem se strinjava. In jaz vem iz lastne izkušnje.

u notama. U tome se slažemo. I ja to znam iz vlastitog iskustva.

Neki moj prijatelj dela v tiskarni. Midva se peljeva s kolesi.

Jedan moj prijatelj radi u tiskari. Nas dvojica se vozimo biciklima.

Včasih sploh ne govoriva. Mogoče on ne ve, da sem pošten.

Ponekad uopće ne govorimo. Možda on ne zna da sam pošten.

Da se odkrivam, če mi je vroče. Ker se bojim, da bo padel,

Da se otkrivam ako mi je vruće. Zato što se bojim da će pasti

sem mu podaril Plezalno tehniko. Knjigo iz leta 1950.

poklonio sam mu Tehniku penjanja. Knjigu iz godine 1950.

4 | Primož Čučnik

Primož Čučnik

|5


Enkrat pejmo vsi v Medvode, na čaj, da rečemo eno

Hajdemo jednom svi u Medvode, na čaj, da kažemo poneku

o naših usodah. Nekaj tenkega nas veže. Grom je rekel,

o našim sudbinama. Nešto tanko nas veže. Grom je rekao

da je dober komad kot čigumi, ki se razteguje in širi

da je dobra skladba kao žvakaća koja se rasteže i širi

v vse smeri, a ne pretrga. Zdi se mi, da je z nami isto.

u svim smjerovima a ne prekine se. Čini se da je i s nama jednako.

Na elastiki se gugamo in pazimo, da nismo pregrobi.

Na elastici se ljuljamo i pazimo da ne budemo pregrubi.

Ko je vroče, čakamo, da se shladi. Tudi pihamo,

Kad je vruće čekamo da se ohladi. Također i pušemo

in naš veter dela valove na robovih porcelana.

i naš vjetar stvara valove na rubovima porculana.

Nekaj tenkega nas veže. Važno je, da poči,

Nešto tanko nas veže. Važno je da pukne

a se ne pretrga.

ali da se ne prekine.

6 | Primož Čučnik

Primož Čučnik

|7


Sonet

Sonet

Oprosti mi da nisem bil dovolj pozoren

Oprosti mi što nisam bio dovoljno pozoran

največ štejejo pohvale svojih bližnjih

najviše vrijede pohvale bližnjih

ljubezen je drveča domovina na kolesu

ljubav je jureća domovina na biciklu

in vojna le strašljiva novica na jezikih

a rat samo zastrašujuća vijest na jezicima

pod plašči se drobijo koščki kamnov

pod kaputima se mrve komadići kamenja

ti ne spregledajo nikogaršnjih slabosti

oni neće previdjeti ničije slabosti

a probaj delat tisto kar te izpolnjuje

no nastoj raditi ono što te ispunjava

strah je ponarejevalec tujega denarja

strah je krivotvoritelj stranog novca

telo je zračnica do vrha polna zraka

tijelo je zračnica do vrha puna zraka

vesolje je brezzračna ječa uma

svemir je bezzračna tamnica uma

ta ki umre ne bo nič več povedal

onaj tko umre neće ništa više reći

je vojna le strašljiva vest na ustih

je li rat samo zastrašujuća vijest na ustima

ko bi vsak delal tisto kar ga osrečuje

kad bi svatko radio ono što ga čini sretnim

sprememba je drveča domovina na kolesu.

promjena je jureća domovina na biciklu.

8 | Primož Čučnik

Primož Čučnik

|9


Za tvoje ime

Za tvoje ime

Pridi sem, usedi se zraven. Rad bi te nekaj

Dođi ovamo, sjedni pokraj mene. Nešto bih te

vprašal. Zdaj, ko imam nova okna,

pitao. Sada, kad imam nove prozore,

se vidi več in bolj razločno. Sosedje že

vidi se više i jasnije. Susjedi već sade

gojijo sadike in pokrivajo seme, tu, med hišami,

sadnice i pokrivaju sjeme, tu, među kućama,

včasih gledam vrt. Zdaj se je naredil

ponekad gledam vrt. Sad je postao tako

tako svetel. Srečni vrtičkarji! Jaz pa slišim avte,

svijetao. Sretni oni s vrtovima! A ja čujem

kako drsijo po cestah, na pumpah diši

automobile kako klize cestama, na crpkama miriše

po bencinu, kam naj te peljem?

po benzinu, gdje da te odvezem?

Moji predniki so bili skrivnostni kmetje.

Moji preci bili su tajanstveni seljaci.

Na deželi je lepo, je pela pesmica.

Na selu lijepo je, pjevala je pjesmica.

A še lepše se je voziti po mestu ali z ušesi

No još je ljepše voziti se gradom ili ušima

kot s slušalkami hoditi po pločniku.

kao slušalicama hodati pločnikom.

Moje dvorišče, gozd, kako si se spremenil!

Moje dvorište, šumo, kako si se promijenilo!

Zdaj vrtim kasete in kovance.

Sada vrtim kazete i kovanice.

Kaj naj dam, katero muziko?

Što da stavim, koju muziku?

Kdaj pa kdaj se je res lepo tudi kam odpeljati

S vremena na vrijeme doista je lijepo nekud se odvesti

in se nadihati zraka. O, glej, presvetlilo je polivinilasta

i nadisati se zraka. O, vidi, svijetli kroz najlonske

platna. Po navadi in vedno z mešanimi občutki

folije. Obično i uvijek s miješanim osjećajima

imamo radi hrup in te načete stavbe.

volimo buku i ove načete zgrade.

Tudi vrt se je že razcvetel.

I vrt je u međuvremenu procvao.

Kaj bova jedla za kosilo?

Što ćemo jesti za ručak?

Počakaj, vem. Res kmalu – nekaj rož.

Počekaj, znam. Evo – nekoliko cvjetova.

10 | Primož Čučnik

Primož Čučnik

| 11


Akordi

Akordi

Primi zavržene drsalke in zadrsaj se

Uzmi odbačene klizaljke i počni klizati

čez poledenele pločnike.

zaleđenim pločnicima.

Na nož nabrušene zareži v ploskev

Na nož nabrušene zareži u plohu

in naj sta nogi z drsalkami eno.

i neka noge s klizaljkama budu jedno.

Oddrsaj hitro, sam, kot da bi šlo za

Otkliži brzo, sam, kao da je natjecanje,

tekmovanje, ne oziraj se na klice »Kam drsi?«.

ne obaziri se na povike: »Kuda kliže?«.

Dobro je tako drsati, brez omejitev

Dobro je tako klizati, bez ograničenja

pod drsalkami ti je vse dovoljeno.

pod klizaljkama sve ti je dozvoljeno.

Edini drsalec tu spodaj si, ne vidiš niti

Jedini si klizač tu dolje, ne vidiš ni

lis in senc, ki jih mečejo drsalke.

pruge ni sjene što ih bacaju klizaljke.

Zdrsiš med mestne luči

Klizneš među gradska svjetla

imaš ravnotežje

imaš ravnotežu

ne prevrneš se na hrbet.

ne prevrneš se na leđa.

Drsalke puščajo ostro sled črt,

Klizaljke ostavljaju oštar trag crta

na leskeči ploskvi pod njimi so rezi.

na blještavoj plohi pod njima su urezi.

Vzemi torej zaprašen par in oddrsaj

Uzmi, dakle, prašnjavi par i otkliži

v drsečo snov, tam se boš počutil celega.

u klizeću tvar, tamo ćeš se osjećati cijelim.

Drsaj sam in pod tabo se bo led

Kliži sam i led će se pod tobom

spremenil v živo tekočino.

pretvoriti u živu tekućinu.

Ne govori ljudem o svojem drsanju.

Ne govori ljudima o svome klizanju.

Drsaj, kot da ne bi drsal sam.

Kliži, kao da ne kližeš sam. Prijevod Edo Fičor

12 | Primož Čučnik

Primož Čučnik

| 13


Jure Jakob (1977.)

Magistrirao je na području komparativne

gova monografska studija o prozi Lojze

književnosti. Njegov pjesnički opus čine

Kovačiča pod naslovom Otroški pogled

četiri knjige. Jakobov prvijenac Tri po-

(Dječji pogled). Živi i radi u Ljubljani kao

staje objavljen je 2003. godine i naizgled

samostalni kulturni djelatnik.

zatajno no temeljito ispremiješao karte suvremene slovenske poezije. Jakob je za tu zbirku pjesama nagrađen nagradom Zlata ptica, a njegovo pjesništvo uvršteno je i u Antologiji mlade slovenske poezije nakon 1990. godine, u kojoj je kao naslov uzet stih iz jedne od njegovih pjesama. Zbirka je bila rasprodana, a 2009. doživjela je drugo izdanje. Jakobova druga zbirka Budnost objavljena je 2006. godine, Zapuščeni kraji (Zapušteni krajevi) 2010. godine, a Delci dela (Djelići djela) 2013. godine. Godine 2010. objavljena je i nje-

14

15


Tišina v motni poletni noči

Tišina u mutnoj ljetnjoj noći

Luna je svetla. Psi lajajo. Duše so prehlajene,

Mjesec je svijetao. Psi laju. Duše su prehlađene,

čeprav smo sredi poletja.

iako smo usred ljeta.

Noč je legla naglo in povsem gola,

Noć je polegla naglo i sasvim naga,

kot ženska, ki odpre vrata in stopi proti postelji z

nalik ženi koja otvara vrata i kroči prema postelji

bledo motnim telesom.

blijedo mutnim tijelom.

Nekje zadaj slišim vlak, kako se premika,

Negdje čujem vlak kako se kreće,

najbrž čez Vič, kot drsalec, odet v kožuh.

najvjerojatnije preko Viča, nalik klizaču odjevenom u kožuh.

Padci so neslišni.

Padovi su nečujni.

Sedim na stolu, čutim, kako diham, po kotih

Sjedim na stolici, osjećam kako dišem, u kutovima

so pajki razgrnili mreže kot bele prte

pauci su razastrli mreže kao bijele stolnjake

po nedeljski mizi. Kozarci so ostali neizpiti,

nakon nedjeljnog stola. Čaše su ostale neispijene,

vino se suši.

vino se suši.

Ne vem, v katero smer bi moral biti obrnjen.

Ne znam u kojem bih smjeru mora biti okrenut.

Ne vem, če se dosežem.

Ne znam da li se dosežem.

Taka noč je, ne razmišljam o zasilnih izhodih,

Takva je noć, ne razmišljam o izlazima u slučaju opasnosti,

telefon je izklopljen.

telefon je isključen.

Obsedeti, gledati, prenašati čas, vdan in odvisen,

Ostati sjediti, gledati, podnositi vrijeme odano i ovisno,

tako po telesu potuje kri.

tako tijelom putuje krv.

Seveda slišim korake, ki se bližajo.

Dakako, čujem korake koji se približavaju.

Dani se, mesto se prebuja, zjutraj bodo na tržnici

Dani se, grad se budi, izjutra će na tržnici

prodajali sveže rešitve.

prodavati svježa spasenja.

Navajen sem

Sviknut sam

in tih.

i tih.

16 | Jure Jakob

Jure Jakob

| 17


Ta dež

Ta kiša

Ta dež bo dober.

Ta će kiša biti dobra.

Žlebovi si izpirajo grla, čez rastline gre

Žljebovi si ispiru grla, kroz raslinje sune

umita roka.

oprana ruka.

Junij se končuje, grad stoji, z Rožnika se valijo sence,

Lipanj ide kraju, zamak stoji, s Rožnika se valjaju sjene

polne kisika,

pune kisika,

hiše so naseljene in pripravljene.

kuće su naseljene i spremne.

Ostalo bo storil dež.

Ostalo će učiniti kiša.

Zadaj se pripravlja trop brlečih kresničk.

Pozadi se priprema komina škiljavih krijesnica.

Na robovih mesta šumi pšenica.

Na rubovima grada šumi pšenica.

Lena zemlja, svetlikajoča se trava, neutolažljivi prsti.

Lijena zemlja, trava koja svjetluca, neutaživi prsti.

Dežuje tako, da je nebo popolnoma odsotno.

Kiši tako da je nebo posvema odsutno.

Ne bojim se.

Ne bojim se.

Sedim v sobi in se odpiram kot roža,

Sjedim u sobi i rastvaram se poput ruže

napolnjena s krvjo.

ispunjene krvlju.

Mogoče bom šel ven in se razširil.

Možda ću poći van i rasprostrti se.

Včasih se noč zavihne

Ponekad se noć zasuče

in nastanejo ustnice, mokre in čiste.

i nastaju usne, mokre i čiste.

To je dovolj.

To je dovoljno.

18 | Jure Jakob

Jure Jakob

| 19


Brez pribora

Bez pribora

Ne bom ti govoril.

Neću ti govoriti.

Jezik sem zaklenil, ključ ti podarim.

Jezik sam zaključao, ključ ti darujem.

Lahko odpreš vrata in razpakiraš.

Možeš otvoriti vrata i raspakirati se.

Oblike dneva so postale nepomembne. Noč se mi

Oblici dana postali su nevažni. Noći mi se

ne lepi več na oči. Zvečer greva ven.

više ne lijepi za oči. Uvečer idemo van.

Nihče se ne kopa. Ribe so vedno bolj gladke,

Nitko se ne kupa. Ribe su uvijek sve glatkije.

vedno širše kroge delajo, preperele mreže

Uvijek iznova čine široke krugove, trule mreže

se na plaži zraščajo z mivko, predstavljam si

na plaži se srastaju sa sitnim pijeskom, zamišljam

ladje, kako nasedajo, še preden se zdani, tiho,

brodove kako se ukotvljavaju, i prije nego se razdani, tiho,

kakor droben pesek, ki se kot v peščeni uri

kako sitan pijesak koji se kao u pješčanom satu

obrača iz mojih v tvoja usta.

pretače z mojih u tvoja usta.

Ne stoj na vetru. Nikdar ne boš preštela

Ne stoj na vjetru. Nikada nećeš prebrojati

vseh lučk tega mesta. Sonce je padalo ves dan

sve svjetiljke ovoga grada. Sunce je cijeli dan padalo

in zdaj počiva, razpršeno, po hišah.

i sada počiva, raspršeno, po kućama.

Daj mi roko. Čeprav preveč kadiva, dihava

Daj mi ruku. Iako previše pušimo, dišemo

s polnimi pljuči in tvoji prsti so zlati.

punim plućima i tvoji su prsti zlatni.

Vedno bolj prepričan sem, da je svet poln

Sve sam uvjereniji da je svijet prepun

in da je v njem še ogromno prostora. Tudi

i u da u njemu ima još ogromnog prostora. I

jutri zjutraj, ko boš vstala, slana in lepa

rano izjutra, kada ustaneš slana i lijepa

od novih želja, ter prišla na zajtrk,

od novih želja, te dođeš na doručak,

ti ne bom govoril. Jedla bova

neću ti govoriti. Jest ćemo

brez pribora.

bez pribora.

20 | Jure Jakob

Jure Jakob

| 21


Hrast

Hrast

Hrast se od začetka obeša na to naše

Hrast se od početka vješa o to naše

spreminjasto nebo. Njegova počasnost in

šaroliko nebo. Njegova sporost i

nezmotljivost, še bolj surov in neposreden

nepogrešivost, još je suroviji i neposredniji

je kot zgodovina. Če se ga lotijo drvarji,

od povijesti. Ako ga se laćaju drvosječe,

se lotijo največ enega na leto. V nočeh

laćaju se najviše jednoga godišnje. U noćima

pred dogodkom jim žene na čela polagajo

prije događaja im žene na čela stavljaju

kisove obkladke in zaposlijo svojo celo ljubezen,

obloge octa i upošljavaju svu svoju ljubav,

da jim uspe sproti zgristi strahove poganjke

da odmah uspiju izgristi strahova izdanke

na prsih mož. V jutru je hrast podaljšan

na prsima muževa. Jutrom je hrast produžen

od sumljivih senc, ki jih noč ni vzela s sabo.

sumnjivim sjenama, koje noć nije uzela sobom.

Ko ga gledajo razkoračenega starca z jeklom

Kada ga gledaju raskoračenog starca s čelikom

v kosteh namesto mozga, ko vohajo njegovo

u kostima umjesto mozga, kada mirišu njegovu

zagrizeno grenko skrivnost, ki jo bojo vzeli,

oporo gorku tajnu, koju će uzeti,

se obrnejo in pridejo naslednji dan.

okrenu se i dođu sljedeći dan.

Hrast je navajen na večne igre. Njegove

Hrast je naviknut na vječne igre. Njegovo

žičnate korenine so napeljane skoz vse čase.

žičano korijenje razgranato je kroz sva vremena.

Srne so se vedno do krvi lizale z

Srne su se uvijek do krvi lizale s

njegovo skorjo. Nič ga ne premakne,

njegovom korom. Ništa ga ne pomakne,

na vse gleda z razumom, ki je trdo zabit

na sve gleda s razumom, koji je tvrdo zabijen

v njegov les. Varčen je kot bogataš, ki

u njegovo drvo. Štedljiv je kao bogataš, koji

se od bogastva ne loči še po smrti.

se od bogatstva ne odvaja ni nakon smrti.

Hrast ne govori o smrti. Njegova govorica

Hrast ne govori o smrti. Njegov govor

je iz hribov, razredčena, trga se skozi stisnjeno

je iz brda, razrijeđen, kida se kroz stisnutu

sklenino zob. Ko pridejo drugo jutro, jih spozna

zubnu caklinu. Kada dođu drugo jutro, prepozna ih

in natančno ve, kaj bo. Še ko bo zgrmel,

i točno zna što će biti. Tek kada se bude survao,

bo zgrmel kot da v mislih še kar stoji.

survat će se kao da u mislima još i dalje stoji.

Ko ga mahnejo s sekiro, zavriska ko kmet

Kada ga mlatnu sjekirom, zavrišti kao seljak

na veselici. Ko se zabije z glavo v tla, se ne razleti

na veselici. Kada se zabije glavom u tla, ne razleti se

glava, razleti se zemlja. Na nebu zazija luknja,

glava, razleti se zemlja. Na nebu razjapi rupa,

ki si je nihče več ne bo upal zavzeti.

koju se nitko više neće usuditi zauzeti.

Njegovo truplo zasede kamnit mrliški krč

Njegov leš zauzme kameni mrtvački grč

22 | Jure Jakob

Jure Jakob

| 23


za zmeraj. Tretje jutro se vrnejo nazaj

zauvijek. Treće jutro vrate se nazad

v gozd. Ptice sedijo zgoraj na svojih

u šumu. Ptice gore sjede na svojim

stalnih mestih. Hrastovi obrisi vladajo,

stalnim mjestima. Obrisi hrasta vladaju,

čeprav je posekan.

iako je posječen.

24 | Jure Jakob

Jure Jakob

| 25


Rodovnik

Rodoslov

Nismo od tu.

Nismo odavde.

V naši družini se nihče ne upira žalosti,

U našoj obitelji nitko se ne odupire žalosti,

sanjam in težkim poželenjem.

snovima i teškoj požudi.

Za ušesi nam poganjajo mastne rože,

Iza ušiju nam pupa masno cvijeće,

in kadar poslušamo,

i kada slušamo,

poslušamo sami sebe.

slušamo sami sebe.

Govorimo o vsakdanjih rečeh, vremenu,

Govorimo o svakodnevnim stvarima, vremenu,

sosedovih otrocih,

susjedovoj djeci,

vendar zelo malo govorimo.

iako govorimo vrlo malo.

Naše oči postanejo motne in neopredeljive,

Naše oči postanu mutne i neopredjeljive,

kadar hrepenimo in kadar smo

kada čeznemo i kada smo

zelo pijani.

vrlo pijani.

Nekateri imamo suha telesa,

Neki od nas imaju suha tijela,

nekateri med spanjem odpiramo usta

neki od nas otvaraju usta dok spavaju

in se iščemo z živalskimi imeni.

i tražimo se životinjskim imenima.

Oboji nočemo umreti.

Ni jedni ni drugi ne želimo umrijeti.

Na svatbah ne razbijamo kozarcev.

Na vjenčanjima ne razbijamo čaše.

V cerkvi stojimo vzravnano in odsotno,

U crkvi stojimo uspravno i odsutno,

molitve prepuščamo ženskam.

molitve prepuštamo ženama.

Življenje teče, kot da nas ni,

Život teče kao da nas nema,

in s tem se strinjamo.

i s tim se slažemo.

Kadar je hudo, pokamo kot stare hiše

Kada je teško, pucamo kao stare kuće

ob potresu, vendar ostanemo na

od potresa, iako ostanemo na

dodeljenem mestu, zmedeni in jezni.

dodijeljenom mjestu, zbunjeni i gnjevni.

Zaplojeni smo bili pozimi

Začeti smo bili zimi

in rojstev se spominjamo v temi.

i rođenja se prisjećamo u tami.

Ko gremo vsako leto enkrat

Kada odlazimo svake godine jednom

na pokopališče poslušat veter

na groblje osluškivati vjetar

in pokopane prednike,

i pokopane pretke,

26 | Jure Jakob

Jure Jakob

| 27


vidim kamen

vidim kamen

in moje mrzle roke, ki prižigajo svečo,

i moje hlade ruke, koje pale svijeću,

postajajo modrikaste.

postaju plavkaste.

Vsi se obrnemo stran, sramežljivi,

Svi se okrenemo u stranu, sramežljivi,

in vedno več nas je, ki ponavljamo:

i sve više nas ima, koji ponavljamo:

nismo od tu.

nismo odavde.

28 | Jure Jakob

Jure Jakob

| 29


Koline

Kolinje

Potrebujem nož, dobro nabrušen, in cigarete.

Trebam nož, dobro nabrušen, i cigarete.

Potem bomo šli zelo zgodaj, še v temi,

Zatim ćemo poći vrlo rano, još u tami,

v zamrznjen december, do soseda, ti boš vzel štrik,

u zamrznuti prosinac, do susjeda, ti ćeš uzeti uže,

ti pa kanglo za kri.

a ti kantu za krv.

Najboljši so stari vojaški čevlji

Najbolje su stare vojničke cipele

in prazen želodec, da se slivovka lepo razlije.

i prazan želudac, da se šljivovica lijepo razlije.

Potem potrebujem nekaj minut trde mirne roke

Zatim trebam nekoliko minuta tvrde mirne ruke

in močan pulz, da me svinja ne razpara,

i snažno bilo, da me svinja ne raspori,

ko zatuli.

kada zatuli.

Iz kotla se kadi para,

Iz kotla se dimi para,

po zraku pleza vonj po smoli.

po zraku se penje miris nalik smoli.

Potem pazi, da boš točno v glavno žilo.

Onda pazi da pogodiš točno u glavnu žilu.

Pazi, da bo šla vsa kri ven.

Pazi da oteče sva krv.

Ne požiraj sline.

Ne gutaj slinu.

Ne misli na noge, če misliš na noge,

Ne misli na noge, ako misliš na noge,

se ti to pozna na srcu.

to ti se odražava na srcu.

Ko bo ležala v banji, na hrbtu, poparjena,

Kada bude ležala u kadi, na leđima, poparena,

s stegnjenimi parklji, se bo zdanilo.

s otegnutim papcima, razdaniti će se.

Potem pridejo sorodniki,

Potom dolaze rođaci,

v opranih, svetlih predpasnikih,

u opranim, svijetlim pregačama,

in pridno delajo

i vrijedno rade

čez cel dan.

tijekom cijelog dana.

Mi se vrnemo zvečer, ko se spet stemni.

Mi se vraćamo navečer, kada se opet smrači.

30 | Jure Jakob

Jure Jakob

| 31


Rože prvega novembra

Cvijeće prvog studenog

Ponavadi je megla, ko se zbudim, pomislim na rože iz sanj,

Obično je magla, kada se probudim, pomislim na cvijeće iz snova,

zdaj je ta čas. Iz garaže diši po dragih vencih,

sada je to vrijeme. Iz garaže miriše po skupim vijencima,

za zajtrk jemo kruh in pijemo močno črno kavo.

za doručak jedemo kruh i pijemo jaku crnu kavu.

K sosedu se ne vidi, dan ni primeren za to.

Prema susjedu se ne vidi, dan nije prikladan za to.

Potem grem ven. Čez pokopališčne potke se napne

Onda odem napolje. Preko grobljanskog putića napne se

debela žila iz živih ljudi. V drevju zgoraj gledajo vrane.

debela žila živih ljudi. U drveću gore gledaju vrane.

Travnik je rumen zaradi skritih rož. Popoldan čaka.

Travnjak je žut zbog skrivenog cvijeća. Popodne čeka.

Znotraj, med zidovi, stojijo črni kamni, in pod njimi

Unutra, među zidovima, stoji crno kamenje, i pod njim

so shranjene kosti. Župnik vedno zamuja. Ministrante

su pohranjene kosti. Župnik uvijek kasni. Ministrantima

zebe v roke. Gledam jih v bela čela in poslušam,

je zima na ruke. Gledam ih u bijela čela i slušam,

kako sorodniki šepetajo. Smrt je tik pod površino.

kako rođaci šapuću. Smrt je tik pod površinom.

Potem gremo nazaj domov, jemo meso in hren, na licih

Zatim odlazimo nazad doma, jedemo meso i hren, na licima

nam venijo rože. Za vrati nekdo vidi Daneta Zajca, kako se

nam vene cvijeće. Iza vrata netko vidi Daneta Zajca, kako se

kot otrok igra s črnimi in belimi tipkami harmonike. Zvokov

kao dijete igra s crnim i bijelim tipkama harmonike. Zvukova

ni, samo drva pokajo, v štedilniku, kot bi gorele rože.

nema, samo drva praskaju, u štednjaku, kao da gori cvijeće.

Ne govorimo dosti, stara mama nas opazuje iz kota,

Ne govorimo puno, baka nas promatra iz kuta,

včasih komu buhne iz ust rumenkasto cvetje strahu,

ponekad nekome bukne iz usta žućkasto cvijeće straha,

vendar se obdržimo. Mraz poganja na drugi strani sten.

ali ipak opstanemo. Hladnoća izbija na drugoj strani zidova.

Tam je že tema, pasji lajež teče čez cesto, javna

Tamo je već tama, pasji lavež trči preko ceste, javna

razsvetljava motno cveti. Smrt je porazdeljena med vse,

rasvjeta mutno cvjeta. Smrt je porazdijeljena među svima,

nebo se rahlo nagiba. Namesto lune se nad noč dvigne

nebo se blago naginje. Umjesto mjeseca nad noć se digne

velika rumena roža, med spanjem se borim naprej.

velika žuta ruža, dok spavam borim se i dalje.

(Iz zbirke: Jure Jakob, Tri postaje, Naklada Lara, Zagreb 2012.) prijevod Ksenija Premur

32 | Jure Jakob

Jure Jakob

| 33


Gregor Podlogar (1974.)

Završio je studij filozofije na ljubljan-

i prstohvat soli, 2003.) i Pri besedi z glasom

skom Filozofskom fakultetu, trenutno je

in zvokom, (Uz riječ s glasom i zvukom,

zaposlen kao urednik na Radiu Slovenija

2011). Njegove su pjesme prevedene

(program Ars), aktivan pri nastajanju

na niz jezika (engleski, njemački, ma-

festivala Trnovski terceti i Dnevi poezije

đarski, hrvatski, češki, španjolski, itd.) i

in vina, dugogodišnji suradnik časopisa

objavljene u brojnim međunarodnim

Literatura. Objavio je sljedeće zbirke

književnim časopisima i antologijama.

pjesama: Naselitve (Doseljavanja, 1997.),

Povremeno nastupa kao DJ, prevodi

Vrtoglavica zanosa (2002.), Oda na man-

suvremenu američku poeziju (Hawkey,

hatnski aveniji (Oda na manhattanskoj

Solomon, A. Berrigan, itd.), biciklira i pije

aveniji, 2003., zajedno s pjesnikom

zeleni čaj u Ljubljani.

Primožom Čučnikom i slikarom Žigom Karižom), Milijon sekund bliže (Milijun sekundi bliže, 2006.) i Vesela nova ušesa (Vesele nove uši, 2010.). Sudjelovao na tri CD-a poezije i glazbe: Zmajevo oko (2001.), Košček hrupa in ščepec soli (Komadić buke

34

35


***

***

vsi svetovi med seboj komunicirajo včasih

svi svjetovi međusobno komuniciraju ponekad

zgodovina skozi okno vrže prazno steklenico

povijest kroz prozor baca praznu bocu

in se porežeš Tokio je poln majhnih legend

i porežeš se Tokio je pun malih legenda

vse je preprosto ne more biti vse preprosto

sve je jednostavno ne može sve biti jednostavno

nekatere stvari obdržiš zase podobe plapolajo

neke stvari zadržavaš za sebe slike lelujaju

mogoče je v Afriki že jutro marec je

možda je u Africi već jutro ožujak je

drevo meri čas v deblu poglej kje sva

stablo mjeri vrijeme u deblu pogledaj gdje smo

oblaki tudi potem ko naju več ne bo

oblaci i nakon što nas ne bude više

bežen pogled morda dotik po koži

usputan pogled možda dodir kože

detajl na kolažu vse zlepljeno v serijo

detalj na kolažu sve slijepljeno u seriju

fotografije obrazi sveta mesta ulice

fotografije lica svijeta gradovi ulice

od zgoraj reliefi hiše čisto majhne

odozgo reljefi kuće sasvim male

srebrna barva kril prejšnjega poletja

srebrna boja krila prošlog ljeta

položni hodniki fantazem povsod ekrani

nagnuti hodnici fantazmi posvuda ekrani

različne zgodbe ista zgradba zgodovine

različite priče isti ustroj povijesti

vsi svetovi med seboj komunicirajo

svi svjetovi međusobno komuniciraju

36 | Gregor Podlogar

Gregor Podlogar

| 37


Na jeziku bleščečega dneva

Na jeziku blistavog dana

Napisati pesem, da bo dan daljši.

Napisati pjesmu, da dan bude duži.

Misliti na bližnje in pozabiti

Misliti na bližnje i zaboraviti

na predvolilni čas. Brskati za novim.

na predizborno vrijeme. Tragati za novim.

Vse delati počasi. Vse delati tiho.

Sve raditi polako. Sve raditi tiho.

Ljubezen je. Širi se v krogih.

Ljubav jest. Širi se u krugovima.

Eni so pogoreli in avantgarda ima lovke.

Neki su se nasukali i avangarda ima krakove.

Nova vrečka, stara vrečka, nova vrečka.

Nova vrećica, stara vrećica, nova vrećica.

Oditi ven, da veter zareže.

Otići van, da vjetar zareže.

Oditi ven, da se svet postavi na noge.

Otići van, da se svijet postavi na noge.

Oditi ven, prave stvari na pravih mestih.

Otići van, prave stvari na pravim mjestima.

Kaj še?

Što još?

38 | Gregor Podlogar

Gregor Podlogar

| 39


Oklepaj

Zagrada

Deset, devet. Okno ne more biti odprto.

Deset, devet. Prozor ne može biti otvoren.

Družinski album. Figurice. Zgoraj pajčevina.

Obiteljski album. Figurice. Gore paučina.

V nekaj sem vpleten. Vedno si v nekaj vpleten.

U nešto sam upleten. Uvijek si u nešto upleten.

Osem. Kdo vse to potrebuje? Mislim, da se ni

Osam. Komu sve to treba? Mislim da se ništa nije

nič zgodilo. Misliš, da se ni nič zgodilo. In nič

dogodilo. Misliš da se ništa nije dogodilo. I ništa

se ni zgodilo. In spet ponavljaš vse od začetka.

se nije dogodilo. I opet ponavljaš sve od početka.

Drevesa. Oblaki. Oko daljave. Spet na začetku.

Drveće. Oblaci. Oko daljine. Opet na početku.

Osem. Kako se počutiš v možnosti? Si prostor?

Osam. Kako se osjećaš u mogućosti? Jesi li prostor?

Torek sedi za mizo. Teta ima telefon. Okraski

Utorak sjedi za stolom. Teta ima telefon. Ukrasi

niso dovolj. Nasprotja. Modri, modri gozdovi.

nisu dovoljni. Suprotnosti. Plave, plave šume.

Sedem, šest. Ne splača se razlagat. Kdo je tam?

Sedam, šest. Ne isplati se objašnjavati. Tko je tamo?

Nebesa nas vidijo, zato smo v parih. Živali v mestu

Nebo nas vidi, zato smo u parovima. Životinje u gradu

so nevidne. Živimo v hišah. Grozljiva natančnost

su nevidljive. Živimo u kućama. Jeziva točnost

urejenih vrtičkov. Vse je z razlogom. Nasprotja so.

uređenih vrtova. Sve je s razlogom. Suprotnosti jesu.

Pet, samo pet. Vrata so odprta. Vlak je iztiril.

Pet, samo pet. Vrata su otvorena. Vlak je iskočio iz tračnica.

Zgodovina tone. Nekdo je vprašal. Velikost neba

Povijest tone. Netko je pitao. Veličina neba

ima v čajniku dovolj prostora. Gladina. Sam.

ima u čajniku dovoljno prostora. Površina vode. Sam.

Štiri, tri. Začelo je deževati. Smreke. Lala. Lala.

Četiri, tri. Počela je kiša. Smreke. La la. La la.

Začelo se je z zgodbo. Pokliči me. Dežuje. Smreke.

Počelo je s pričom. Nazovi me. Kiši. Smreke.

Najina zgodba nima nič z vsem tem. Smrt je tukaj.

Naša priča nema ništa zajedničko sa svime time. Smrt je tu.

Na koncu ti ostane isto. Nimaš možnosti. Smreke.

Na kraju ti ostane isto. Nemaš izgleda. Smreke.

Lala. Lala. Lala. Si na začetku in se ponavljaš.

La la. La la. La la. Na početku si i ponavljaš se.

Dve. Dopusti/ti. Ven iz sebe. Samo svet. Ti.

Dva. Dopusti/ti. Van iz sebe. Samo svijet. Ti.

Obleče neko pozabljeno misel. Milost. Svet.

Obuče neku zaboravljenu misao. Milost. Svijet.

Ulica poje. Pa spet okna. Pa spet na začetku.

Ulica pjeva. I opet prozori. I opet na početku.

Modri, modri gozdovi. Sem povedal, da si vpleten.

Plave, plave šume. Jesam li rekao da si upleten.

Izgubljeni pogledi vsakdana. Alpe iz zraka.

Izgubljeni pogledi svagdana. Alpe iz zraka.

Spet smo blizu. Vedno blizu. Sonce je blizu.

Opet smo blizu. Uvijek blizu. Sunce je blizu.

Ena. Zastavil sem srce. Hvala, v redu sem.

Jedan. Založio sam srce. Hvala, u redu sam.

Sence. Čas je, da greš. Zastavil sem srce.

Sjene. Vrijeme je da ideš. Založio sam srce.

40 | Gregor Podlogar

Gregor Podlogar

| 41


E-pošta

E-pošta

Mogoče sem ti že pisal.

Možda sam ti već pisao.

Čedalje teže ločujem

Sve teže razlikujem

med tem

između onog

kaj sanjam kaj pišem

što sanjam što pišem

kaj sem mislil storiti

što sam namjeravao napraviti

kaj sem storil na kateri ravni

što sam učinio na kojoj razini

se kaj dogaja in zdaj plošča

se nešto događa i sada ploča

s fotko Davida Oistracha na naslovnici

s fotkom Davida Oistracha na ovitku

preskakuje.

preskače.

Je kaj nujnega? Kaj je novega?

Je li nešto hitno? Što ima novo?

Ne mislim da je res kaj.

Ne mislim da ima stvarno nešto.

Časopise sem (spotoma) zavrgel

Novine sam (usput) odbacio

predal zgodovine je zaprt.

ladica povijesti je zatvorena.

Ljubljana

Ljubljana

sije sonce.

sunce sije.

Se spomniš

Sjećaš li se

frišen na biciklu v snegu je človek

svjež na biciklu u snijegu je čovjek

ko je mlad.

kad je mlad.

Tukaj je Malevič najboljši.

Tu je Maljevič najbolji.

Tudi Joe Wenderoth

I Joe Wenderoth

ki ga zdaj berem

zadovoljno brunda in je v Wendy’s.

koga sada čitam

zadovoljno brunda i jede u Wendy’s.

Glasba. Glasba. Tišina. Glasba.

Glazba. Glazba. Tišina. Glazba.

Tukaj je prostor

Tu je prostor

razlagam

objašnjavam

tukaj hrup hrup

tu buka buka

prepariran klavir

preparirani klavir

ropotuljica v ozadju

zvečka u pozadini

Raudivejev glas o glasovih mrtvih

Raudiveov glas o glasovima mrtvih

se tihotapi skozi zvočnike na

šulja se kroz zvučnike na

42 | Gregor Podlogar

ta svet.

ovaj svijet.

Gregor Podlogar

| 43


Spet sem pozen

bolje bo

da neham.

Opet sam ostao kasno

bolje je

Kjer koli sem še do ponedeljka

Svejedno gdje sam do ponedjeljka

potem imam veliko dela

onda imam puno posla

ne pozabi

ne zaboravi

pošlji Mustarjevo številko GSM-a

pošalji Mustarov broj GSM-a

Romuna ki ni Romun

Rumunja koji nije Rumunj

ej

ej

pa pozdravi Cǎrtǎrescuja.

Cel svet me zabava.

i pozdravi Cǎrtǎrescua.

Cijeli svijet me zabavlja.

Včasih ljubezen ugasne.

Ponekad se ljubav ugasi.

Konec ljubezni

Kraj ljubavi

konec filma.

kraj filma.

In s tem ni nič narobe.

I to nije ništa loše.

Ne postavljam vprašajev

Ne postavljam upitnike

ker jih ne najdem.

jer ih ne nalazim.

Ampak se razume kajne.

Ali to se razumije zar ne.

Ni drugih golobov v mestu.

Nema drugih golubova u gradu.

In ta film moram videt moja ura na mobiju kaže že

da stanem.

I taj film moram vidjeti 12:47

moj sat na mobitelu pokazuje već

12:47

verjetno pa je

ali vjerojatno je

12:20.

12:20.

In Ljubljana sije v soncu.

I Ljubljana sja u suncu.

In ljudje so tukaj odvisni od ljudi

I ljudi ovdje su ovisni o ljudima

vremena

vremenu

in svetlobe

ki jo danes jem za zajtrk.

44 | Gregor Podlogar

i svjetlosti koju danas jedem za doručak.

Gregor Podlogar

| 45


Random

Random

Iluzija se razrašča. Govorim malo.

Iluzija raste. Govorim malo.

Nič pomembnega o meni na osebni.

Ništa važno o meni na osobnoj.

54 TV-programov

54 TV-programa

ni dovolj. Stvari pridejo k stvarem,

nije dovoljno. Stvari dolaze stvarima,

odidejo bolj slovesno kot so prišle.

odu svečanije nego što su došle.

Hvala

Hvala

ker si tiho.

što šutiš.

Delim si podobo z mestom,

Dijelim sliku s gradom,

kjer živim.

u kojem živim.

Ena srna se matra v bolečini,

Jedna srna se muči u boli,

druge opazujejo,

druge promatraju,

ladja tone

brod tone

v 20. stoletje.

u 20. stoljeće.

Bleda svetloba oktobra,

Blijeda svjetlost listopada,

nekaj pokvarjene hrane

nešto pokvarene hrane

v hladilniku,

u hladnjaku,

brnenje centralne kurjave

brujanje centralnog grijanja

kot ritmi elektronske glasbe.

poput ritmova elektronske glazbe.

Svet utripa

Svijet pulsira

v umazanem perilu.

u prljavom rublju.

46 | Gregor Podlogar

Gregor Podlogar

| 47


32. fragment

32. fragment

Nebo je meja. Še ladje najdemo, pa bo.

Nebo je granica. Još da nađemo brodove, i stvar je riješena.

Prijevod Edo Fičor

48 | Gregor Podlogar

Gregor Podlogar

| 49


Tone Škrjanec (1953.)

Pjesnik i prevodilac. Završio je studij

mene američke književnosti (Bowles,

sociologije na nekadašnjem ljubljanskom

Burroughs, Bukowski, Snyder, O’Hara,

Fakultetu za sociologiju, političke nauke

Liu …), kao i prevođenjem sa srpskog i

i novinarstvo. Nakon kraćeg djelovanja

hrvatskog jezika. Sudjelovao je na tri CD-a

u prosvjeti, gotovo deset godina bio je

poezije i glazbe: Košček hrupa in ščepec soli

zaposlen kao novinar. Od 1990. aktivan

(Komadić buke i prstohvat soli), Lovljenje

je kao koordinator programa u Kulturno

ritma (Hvatanje ritma), Pri besedi z glasom

umjetničkom društvu France Prešeren, gdje

in zvokom (Uz riječ s glasom i zvukom). Živi

od samog početka (1994.) organizira

i radi u Ljubljani.

ljubljanski festival poezije Trnovski terceti. Njegov pjesnički opus čini osam knjiga. Pjesme Tone Škrjaneca našle su svoje mjesto u mnogim domaćim i stranim antologijama slovenske suvremene poezije, a prevedene su i na brojne svjetske jezike. Osim pisanja poezije bavi se i prevođenjem, prvenstveno suvre-

50

51


esej o poeziji

esej o poeziji

kadarkoli bo dobro.

bilo kada biće dobro.

samo ne prehitro. storjeno mora biti

samo ne prebrzo. učinjeno mora biti

čimbolj počasi, z občutkom in prefinjeno.

što više polako, s osećajem i prefinjeno.

naj bodo upoštevani in zajeti

neka budu uvaženi i zahvaćeni

vsi detajli, vse s filigransko

svi detalji, sve sa filigranskom

natančnostjo izdelane arabeske.

preciznošću izrađene arabeske.

upošteva naj se stopnja vlažnosti,

uvaži neka se stepen vlažnosti,

napetost in slokost kože. torni faktor.

napetost i tankoća kože. faktor trenja.

različne osebnostne lastnosti in preference,

različite lične osobine i preferencije,

mladostne ljubezni, šifrirana sporočila

mladalačke ljubavi, šifrovane poruke

skrita v ljubezenskih pismih, tajne pisave.

sakrivene u ljubavnim pismima, tajni znakovi.

zares opolzke misli. občutljivost

stvarno ljigave misli. osetljivost

ušesnih mešičkov in prstnih blazinic.

ušnih resica i prstnih jagodica.

ugodje, ki se nam zdi tako samoumevno

ugodnost, koja nam se čini tako samopodrazumevajućom

ob božanju. ritem trepalnic. vse naključno, slučajno

pri milovanju. ritem trepavica. sve slučajno

in nepredvidljivo, od višje sile odvisno

i nepredvidljivo, od više sile zavisno

in skrito v jeziku trav. zvoki jasmina

i skriveno u jeziku trava. zvuci jasmina

v svetlozelenihporcelanastihšalčkah iz kitajske,

u svetlozelenimporculanskimšaljicama iz kine,

svež šemalotopel kruh z marmelado.

svež jošmalotopao hleb sa marmeladom.

dobro jutro sobotno jutro na golem hrbtu.

dobro jutro subotnje jutro na golim leđima.

to ni pravi zmaj.

to nije pravi zmaj.

poezija je limanje.

poezije je lepljenje

Prijevod Goran Janković

52 | Tone Škrjanec

Tone Škrjanec

| 53


dub pesem

dub pjesma

sedim v kotu večera in opazujem obrise dreves.

sjedim u uglu večeri i gledam obrise drveća.

pod mano kozarec hladnega piva.

pored mene čaša hladnog piva.

našminkane ustnice se svetlikajo v mraku.

našminkane usne se svjetlucaju u mraku.

vse skupaj ena sama psihadelija,

sve zajedno jedna sama psihodelija,

animirani delfini in tibet. tako je krog zaključen.

animirani delfini i tibet. tako je krug zaključen.

nihce več ne ve za kaj gre.

niko više ne zna o čemu se radi.

ženske v krilu so redkost in zelo dolgonoge

žene u suknjama su rijetkost i vrlo dugonoge

v tem konkretnem primeru. izredno dolgih nog.

u tom konkretnom primjeru. izuzetno dugih nogu.

dub verzija večera. gandža rules.

dub verzija večeri. gandža ruls.

telesa se premikajo pocasi in v celoti

tijela se pomiču polako i u cjelini

kot morje. temno modro nebo, da kar žari.

kao more. tamno modro nebo, da baš žari.

večer je. dekleta so vesela in rdečelasa.

veče je. djevojke su vesele i crvenokose.

kako jim mlade prsi stojijo.

kako im mlade grudi stoje.

kako jih ponosno nosijo.

kako ih ponosno nose.

za to gre.

o tome se radi.

Prijevod Goran Janković

54 | Tone Škrjanec

Tone Škrjanec

| 55


prispevek k teoriji razvoja

prispjevak teoriji razvoja

najprej so bili zgrajeni grmi in na samem začetku

najprije su bili izgrađeni grmovi i na samom početku

so bili prekriti s flanelo. pa ne zato, da bi imel grm

su bili prekriveni flanelom. i ne zato da bi grm imao

občutek prijetne domačnosti in zasebnosti,

osjećaj prijatne domaćosti i privatnosti,

da bi mehko blago ščitilo ali grelo nežne liste,

da bi mekano blago štitilo ili grijalo nježne listove,

ampak zato da bi deževne kaplje padale na mehko.

nego zato da bi kišne kapi padale na meko.

nihanje teles v tistem caču še ni bilo definirano.

njihanje tijela u to vrijeme još nije bilo definisano.

še telesa so bila komaj v fazi slutnje in svila je

jedva da su i tijela još bila u fazi slutnje i svila je

prišla veliko, veliko kasneje. z marelicami in golo kožo.

došla puno, puno kasnije. s marelicama i golom kožom.

Prijevod Goran Janković

56 | Tone Škrjanec

Tone Škrjanec

| 57


prah

prašina

bile so neke povprečne sanje.

bili su neki prosječni snovi,

bila sta dva dolga valova, ki sta,

bila su dva duga vala koji su

bila sta taka, da sta sekala jezero.

bili su takvi da su presijecali jezero.

bilo je malce noči, bilo je čisto tiho,

bilo je malo noći, bilo je posve tiho,

bilo je pravzaprav vse zaprto,

bilo je zapravo sve zatvoreno,

nobenih problemov,

nikakvih problema,

vsi smo bili zdravi, nobenih rakov,

svi smo bili zdravi, nikakvih rakova.

podobnih smrtnih težav,

sličnih smrtnih teškoća

samo običajno jebanje, in nič, kdo ima koga rad,

samo obično jebanje, i ništa tko koga voli,

kdo je komu kaj in kam vtaknil,

tko je kome što i kamo ugurao

bilo je zares lepo, bilo je dolgo gladko jezero,

bilo je zaista lijepo, bilo je dugo glatko jezero,

vsepovsod neke majhne barvaste luči,

sveudilj neka mala obojana svjetla,

bila sta dva sivkasta goloba, kup rac, črne so bile

bila su dva sivkasta goluba, kup pataka, crne su bile

z belimi kljuni. na našem balkonu pa jata sinic,

s bijelim kljunovima. a na našem balkonu jata sjenica

5–10 frfotavih gramov. boli me telo.

5-10 lepršavih grama. boli me tijelo.

nič ne povem, ne bom govoril,

ništa ne kazujem, neću govoriti,

moj mir je tišina krivega, zunaj je tema,

moj mir je tišina krivog, izvana je tama,

mraz je, in komu mar, meni je mar,

hladno je ikoga je briga, mene je briga

meni ni vseeno, bolijo me mišice,

meni nije svejedno, bole me mišići,

telo mi nekaj pripoveduje,

tijelo mi nešto pripovijeda

neko staro zgodbo, ki je vsem znana,

neku staru pripovijest koja je svima poznata,

tudi meni, vsaj slutim jo,

i meni, barem je slutim,

na neki rahlo metafizični ravni.

na nekoj blago metafizičkoj razini.

meni ni nič zares, telo je tisto, ki ga oddajam,

meni ništa nije stvarno, tijelo je ono koje iznajmljujem

meni ni do tega, da bi bil kar koli.

meni nije do toga da bih bio bilo što.

meni je grozno, sedim v avtu in mi je grozno,

meni je grozno, sjedim u automobilu i mi je grozno,

in je čista tišina, morda ravno zato,

i posve je tišina, možda upravo zato.

samo motor stroja se sliši in dihanje.

samo se motor stroja čuje i disanje.

meni veliko ne pomeni prav dosti. meni je veliko samovšečnih

meni puno ne znači baš mnogo, meni je dosta samodopadnih

velikanov samo neka slabotna arabska verzija sobotnega sprehoda,

58 | Tone Škrjanec

velikana samo neka slabašna arapska verzija subotnje šetnje,

Tone Škrjanec

| 59


meni včasih veliko pomeni, da sem majhen,

meni ponekad mnogo znači da sam malen,

da sem pravzaprav za vedno neskončno majhen,

da sam zapravo zauvijek beskonačno mali,

mene boli, ko moji bližnji mislijo,

mene boli kada moji bližnji misle

da obvladam elektriko, vse te nepomembne napeljave,

da ovladam elektriku, sve te nevažne instalacije

da tiho sedenje in poslušanje ni stejtment

da tiho sjedenje i osluškivanje nije stejtment

in da se rad zamislim, utihnem, da so mi vsakodnevne

i da se rado zamislim, utihnem. da su mi svakodnevne taštine

nečimrnosti prirojene

prirođene

in naj bodo samo hecna obsesija,

i neka budu samo smiješna opsesija

da je prah na predmetih resna stvar, ki ne odpušča,

da je prašina na predmetima ozbiljna stvar. koja ne oprašta.

da je svet iz dneva v dan bolj slaboumna domislica,

da je svijet iz dana u dan sve slaboumnija dosjetka,

in žal ne samo to, da je vse skupaj nekaj čisto mimogrede,

i nažalost ne samo to da je sve zajedno nešto posve uzgredno,

majhna opazka, nekaj kamel, nekaj čisto malih živali,

malena opaska, nekoliko kamila, nekoliko posve malih životinja,

komajda smiselna percepcija nečesa, kar nikoli ni bilo prav zares.

jedva smislena percepcija nečega što nikada nije bilo zaista stvarno.

jaz sem tisti, ki sem zadnjič stal na nekem grobu,

ja sam taj koji sam nedavno stajao na nekom grobu,

in to je bil tisti isti grob kot pred leti, ko sem nekje

i to je bio onaj isti grob kao prije nekoliko godina, kada sam negdje

v sebi govoril neumnosti:

u sebi govorio ludosti,

poglej, poglej kaj se mi dogaja, pa se ni nič,

vidi, vidi što mi se događa, ali nije se ništa zbilo,

skoraj nič posebnega, samo mi smo po koščkih umirali.

gotovo ništa posebno, samo mi smo po komadićima umirati.

stali smo tam in svet ni čakal, samo bil je tam nekje,

stajali smo ondje i svijet nije čekao, samo bio je ondje negdje,

kot neka pofukana večnost, ki vse ve, ki vse razume

kao neka pofukana vječnost, koja sve zna, koja sve razumije

in ji dejansko ni prav nič jasno. zunaj je mraz in sneg

i zaista ništa joj nije jasno. vani je mraz i snijeg

in želim si, da bi bil srečen, pa nekako ne gre,

i želim da bih bio sretan, ali nekako ne ide

vedno je nekaj vmes, vedno se dogaja, vedno te strukture,

uvijek je nešto između, uvijek se događa, uvijek te strukture,

čeprav smo vedno lepi, vedno imamo svoje golo telo,

iako smo uvijek lijepi, uvijek imamo svoje nago tijelo

ki blešči kot zvezda.

koje blista poput zvijezde.

vedno lepo kot zvezda.

uvijek lijepo kao zvijezda.

in nočem domov.

i ne želim kući.

Prijevod Ksenija Premur

60 | Tone Škrjanec

Tone Škrjanec

| 61


vrane in galebi

vrane i galebovi

včeraj je bil hladen dan in še hladnejši večer.

jučer je bio studen dan i još hladnija večer.

od nekod s severa je pihal severni veter. mlada ženska

odnekuda sa sjevera puhao je sjeverni vjetar. mlada žena

s poudarjeno spodnjo čeljustjo in z roza cvetom iz plastike

izbočene donje čeljusti i s ružičastim cvijetom od plastike

v laseh počasi srka karlovačko pivo. ni mi preveč všeč.

u kosi polako srče karlovačko pivo. ne sviđa mi se naročito.

govorimo o grozdju, figah, o tem, kako so bile pred tremi dnevi

razgovaramo o grožđu, smokvama, o tome kako su prije tri dana

še zelene in trde, o naravi, ki jemlje in daje, in o vranah,

bile još zelene i tvrde, o prirodi koja uzima i daje, i o vranama

ki jih je letos skoraj toliko kot galebov.

kojih je ove godine bilo gotovo koliko i galebova.

čudovitega grma, polnega roza cvetov,

čudesan grm, prepun ružičastog cvijeća,

h kateremu pogosto pobegnem s pogledom, ne omenjamo.

kojem često umaknem pogledom, ne spominjemo.

Prijevod Ksenija Premur

62 | Tone Škrjanec

Tone Škrjanec

| 63


Duh želve je majhen in zelo star

Duh kornjače je malen i vrlo star

ko pride čas za pogovor

kad nastupi čas za razgovor

in zabavo grem domov.

i zabavu odlazim kući.

tam imam okno s čisto prozorno šipo.

tamo imam prozor sa čistim prozirnim staklom.

zunaj so črna tema in šumi.

vani su crni mrak i šumovi.

razmišljam, da bi pokadil

razmišljam da popušim

košček hašiša, bral knjigo.

komadić hašiša, čitam knjigu.

Prijevod Edo Fičor

64 | Tone Škrjanec

Tone Škrjanec

| 65


Bolj klepet kot pogovor

Više ćaskanje nego razgovor

na koncu se nebo krivi na vse konce.

na kraju se nebo krivi na sve strane.

danes opažam veliko več stvari. mislim prav na stvari,

danas primjećujem mnogo više stvari. mislim baš na stvari,

na tisto, kar ne živi, ne diha in menda ne rabi dotika.

na ono što ne živi, ne diše i navodno ne treba dodir.

gosti se mrak, ki se je počasi nabiral skozi ves dan.

gusti se sumrak koji se polako nakupljao tijekom cijelog dana.

za hip sva zastala, jaz in sinica ob cirka ¾ m visokem ruju.

časkom smo zastali i ja i sjenica

previdno sva manevrirala mimo razkošnih šopkov trobentic

pokraj cirka ¾ m visokog ruja.

in neštetih polžev. prva mala smrt

oprezno smo manevrirali

je bila samo opozorilo, bolj klepet kot pogovor.

mimo raskošnih stručaka jaglaca

zdaj zreva skozi gosteč se mrak proti jezeru –

i bezbrojnih puževa. prva mala smrt

tu in tam se svetloba različnih izvorov razliva po gladki vodi.

bila je samo upozorenje, više ćaskanje nego razgovor.

nad nama visoka lipa. kot drevo, ne kot simbol. pomlad prihaja.

sada gledamo kroz sve gušći mrak prema jezeru –

na prisojni strani hiše prvi cvetovi marelic.

tu i tamo se svjetlost različitih izvora

v knjigi, razprti sredi mize, razkrečena plamenka.

razlijeva glatkom vodom. iznad nas visoka lipa, kao stablo, ne kao simbol. stiže proljeće. na prisojnoj strani kuće prvi cvjetovi marelica. u knjizi otvorenoj nasred stola raskrečena petunija.

Prijevod Edo Fičor

66 | Tone Škrjanec

Tone Škrjanec

| 67


Brez pribora Četiri slovenska pjesnika Primož Čučnik / Jure Jakob / Gregor Podlogar / Tone Škrjanec © za originale: avtorji / © za prevode: prevajalci / © za ta izbor: izdajatelj © za originale: autori / © za prijevode: prevodioci / © za ovaj izbor: nakladnik Uredil · Uredio: Gregor Podlogar / Prevedli · Preveli: Edo Fičor, Goran Janković, Ksenija Premur / Izdajatelj · Nakladnik: LUD Literatura, Erjavčeva 4, 1000 Ljubljana, Slovenija / Zanj · Za izdavaća: Urban Vovk / Oblikovanje · Design: pika vejica / Tisk · Tisak: Figo, d.o.o. / Naklada: 100 / Ljubljana, 2013 Podpora · Potpora: Javna agencija za knjigo RS www.ludliteratura.si


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.