H. L. Borhes
Univerzalna istorija beščašća
predgrađa, otisnuo se na more i posmatrao je sa uobiča jenim razočarenjem Južni Krst i dezertirao u luci Valparajso. Bio je osoba puna nekog staloženog idiotizma. Mogao je (i trebalo je), logično, da umre od gladi, ali je svojom zbunjenom vedrinom, svojim stalnim osmehom i beskrajnom krotkošču pridobio naklonost izvesne po rodice Kastro, čije je ime usvojio. Ova južnoamerička epizoda nije ostavila tragove, ali njegova zahvalnost ni je nestala, jer se 1861. ponovo pojavljuje u Australiji sa istim imenom: Tom Kastro. U Sidneju je upoznao izvesnog Bogla, crnog slugu. Iako nije bio lep, Bogi je imao onaj spokojan i monumentalni izgled, onu čvrstinu gra đevine kakvu ima crni čovek odmaklih godina, kilogra ma i autoriteta. Imao je i drugu karakteristiku, koju su određeni udžbenici etnografije osporili njegovoj rasi: ge nijalnu dovitljivost. Potom ćemo videti i dokaz. To je bio uzdržan i pristojan muškarac, sa starim afričkim apetiti ma koje je veoma popravila upotreba i zloupotreba kalvinizma. Izuzev božjih poseta (što ćemo opisati kasnije), bio je sasvim normalan, bez druge nepravilnosti, sem sti dljivog i dugog straha koji bi ga zadržavao na raskrsni cama i terao da podozrivo gleda na Istok, Zapad, Jug i Sever, strepeći od silovitog vozila koje će okončati nje gove dane. 30