57.
Ponedeljak, 24. januar 2011. Sara Glajd se pojavila na kuhinjskim vratima i sudarila se sa Džekom dok je iznosio dopola napunjenu kesu za đubre. – Moram da izađem. – Projurila je pored njega. – Znate gde vam se sve nalazi. Usredsredite se na kuhinju i kupatilo, hoću da ih temeljno očistite. Džek je vezao vreću i stavio je na stepenište da je odnese u podrum kad bude krenuo. Smatrao je da je izdala uputstva bez autoriteta. Kada je upoznao Saru Glajd prošle nedelje izgledala je kao umetnik od glave do pete, dok je lepršala po dnevnoj sobi, odsutno slušajući ovozemaljske probleme uklanjanja kamenca i izbeljivanja fuga. Ipak, činilo se da Sara, kao i njegovi domaćini, Net, Nik Džarvis i Majkl, može da postane odlučna i nemilosrdna. Vrlo brzo se vratila u prvobitno stanje. S prozora dnevne sobe gledao je kako ide prema podzemnoj železnici, a zatim nestaje iz vidokruga, pa je izbrojao do deset u slučaju da se vrati. Kada je bilo bezbedno obukao je kaput i otišao u baštu. Kao ni zaključana soba njenog brata, ni atelje Sare Glajd nije bio u planu za čišćenje. Kada je prvi put došao kod nje nazvala ga je „mestom gde je zabranjen pristup”, a Džek je odmah pomislio kako tu svakako mora da uđe. Mrzeo je sve sa oznakom „zabranjeno”. Video je Saru kako traži nešto u keramičkoj posudi pored zadnjih vrata pa je znao gde drži ključ. Atelje je bio u posebnoj zgradi od cigala i drveta koja je, Džek je procenio, sagrađena četrdesetih godina; oluci su bili rasklimani, ter-papir na ravnom krovu izvitoperio se, a cigle su se osipale. Kuća je bila u istom stanju. Sara Glajd nije brinula o svojoj imovini. U cvetnim lejama pored staze, zatrpane snegom, rasle su puzavice. Tragovi stopala bili su Sarini; kako u kući nije bilo nikog drugog, primetiće njegove tragove. Naleteo je na dasku sa skorelom glinom i bojom, naslonjenu