Detektivova cerka lesley thompson

– Neću biti ovde.

Prekinula je vezu. Pol je mogao da je čeka da se vrati u kombi ili da je presretne. Isuviše je hladno da bi i dalje stajao, rekao je sebi, tako da je, ohrabren time što je čuo njen glas, sišao, klizajući se, u podzemnu železnicu.

Dole mu je bilo lakše da trči jer nije bilo snega. Popločani zidovi i kameni pod kao da su se stapali; još uvek je bio pijan i nije smeo dozvoliti da Stela to primeti. Na pola puta pogledao je levo i desno pa se pomokrio u jarak.

Mokraća mu se pušila udarajući rasprskavajući se o pločice dok se lagano klatio. Stela je mrzela kad on mokri napolju. Ali ovo su posebne okolnosti: nije mogao da rizikuje da ona ode dok je on u toaletu.

Nameštajući pantalone, zaboravio je da zakopča šlic jer se sada zabrinuo da je možda otišla iz paba. Potrčao je uz nagib.

Za njim su jurili demoni, pokušavajući da ga zgrabe: ruke drugog čoveka bile su na njoj. Kad god bi pomislio na Stelu video bi je kako se provodi, puna života i neposredna, okružena muškarcima koji je žele. Njegova ljubomora je bila vrsta ludila.

Pab je bio zatvoren.

Naslonio se na zid da ne bi pao, a onda se popeo, saplićući se, uz tri stepenika koji su bili odbrana od poplave. Na vrhu se njihao pre nego što je nesigurno sišao do reke.

Trebalo je da ponese baterijsku lampu. Imao je mobilni telefon. Skoro je pao kad je počeo da šljapka po vodi. Voda je bila svuda unaokolo.

– …a ni kapi za piti – mrmljao je, pomalo zadovoljan sobom. Taj nitkov nije jedini koji zna poeziju. Pol je polako hodao duž obale.

Stela nije bila tamo. Ali tne mari: ona ga voli i potražiće ga; sigurno je prešla preko Grejt vest rouda, jer ne voli uveče da silazi u podzemni priolaz.

Ispred očiju igrali su mu crne prikaze, a kad je pokušao da ih rastera, dobile su pojačanje i počele da ga bodu po obrazima. Ispružio je pesnice.

– O, to ste vi!

Crni oblici su se spojili ni u šta.