Ko vlada svetom
potpuna nebriga roditelja za svoju decu. I kao što su drevni pagani prinosili svoju decu na žrtvu “bogovima” kako bi ih umilostivili da im omoguće “napredovanje u životu”, tako i savremeni roditelji prinose svoju decu pred savremene sotonske oltare - televizore i kompjutere, ili im dopuštaju odlazak u bioskopske i gladijatorske arene, gde deca gledaju nasilje, pornografiju, okultizam i najgore oblike perverznog ponašanja. Posledica je veliki broj narkomana i samoubistava među decom, a maloletnička delikvencija, dečja pornografija i nestanak velikog broja dece poprimaju razmere epidemije.
Očigledno je da roditelji žrtvuju svoju decu da bi ispunili ciljeve koje postavljaju bogovi ovoga sveta (skupi predmeti, karijera u robovlasničkom sistemu ekonomije, itd). Na taj način oni žele da umilostive bogove ovoga sveta da bi bili postavljeni na što višu lestvicu robovlasničke hijerahije (predsednik države, šef kompanije, urednik novina, vrhovni sudija, profesor univerziteta itd).
Jedan moj prijatelj, koji je radio u domu za napuštenu decu, u svojoj grupi je imao devojčicu od 16 godina kod koje je primetio satanske simbole u oblačenju, kao i u njenin sveskama. Kada ju je pitao zašto se druži sa satanistima,
132
Završni udarac
ona je odgovorila: “Oni su dobri prema meni i daju mi novac.”
Kada sam pre nekoliko godina držao predavanja u jednoj zapadnoj zemlji, jedan stariji bračni par me je zamolio da provedem poslepodne sa njima jer su želeli da sa mnom porazgovaraju. Otišli smo u njihovu veliku kuću sa tri garaže, koja je bila ispunjena novim i skupocenim nameštajem. Zidovi su bili potpuno popunjeni različitim skupocenim slikama i predmetima koji su kupovani u raznim delovima sveta, a na jednom zidu su stajale slike njihove troje dece.
Ubrzo nakon što smo seli, usledilo je njihovo pitanje: “Gospodine, veoma nam se svidelo vaše predavanje, pa smo procenili da vi možete da nam odgovorite na pitanje koje nas muči. A ono glasi: Zašto se naša deca tako neprijateljski ophode prema nama, kada smo toliko ulagali u njih?” Ja sam ih pitao: “Šta ste to ulagali u njih?”
Usledio je njihov odgovor: “Uvek smo im kupovali sve što su tražili, kada su imali 16 godina polagali su za vozačku dozvolu i kupili smo svakome nova kola, platili smo im školovanje na najboljim koledžima... A kako oni nama danas za sve to vraćaju? Niti nas zovu, niti nas 133