Met se preselio u Mariot, veliki bezlični hotel u centru, i tamni automobil je nestao. Povremeno je još uvek imao jeziv osećaj da ga neko prati, u DLR, podzemnoj železnici Hongkonga, ili na putu za Starbaks u blizini bolnice, gde je Liza Bering ostala pod oružanom stražom. Ali nikada nije video nikoga, niti je mogao o nečem određenom da izvesti Denija. Kako mu je sve više ponestajalo novca, a nimalo nije bio bliži razgovoru sa neuhvatljivom gospođom Bering, Met je ozbiljno razmišljao da se vrati kući praznih ruku kad je stigla elektronska poruka sa privatne imejl-adrese Denija Makgvajera. „Obrišite ovo čim pročitate“, pisao je Deni. „Lju mi je ovo dostavio danas. Pomislio sam da vam možda može dati neko usmerenje.“ Sledeće reči elektronske poruke ubrzale su kucanje Metovog srca. Iskaz pod zakletvom Liza S. Bering 16. 09. 2006, Bolnica Kraljica Elizabeta, Hongkong Tvrdim da je moje ime Liza Bering i da sam ja supruga pokojnog Majlsa Beringa. Potvrđujem da sam bila sa pokojnikom u noći njegove smrti, 04. 09. 2006, u prospekt roudu u hongkongu. POtvrđujem da je iskaz dat u nastavku istinit i potpun opis događaja, pri zdravoj svesti i pamćenju. Majls i ja smo bili u kući kao i obično. Anita, naša kuvarica, napravila je večeru sa piletinom i pirinčem i popili smo bocu crnog vina, ne bih rekla da je ijedno od nas bilo pijano. Posle večere smo otišli u spavaću sobu na spratu, gde smo gledali televiziju CNN-ove svetske poslovne vesti i vodili smo ljubav. Ugasili smo svetlo oko 10 i 30 i otišli na spavanje. Probudila sam se i ugledala maskiranog muškarca kako drži nož pod mojim grlom. Videla sam da je Majls krenuo prema dugmetu za uzbunu pored našeg kreveta, ali je čovek viknuo na njega da prestane ili će mi prerezati grlo. Majls je uradio kako je on zahtevao. Taj muškarac me je prvo vezao kanapom i spustio me na pod. Rekao je da će nas ubiti ako neko od nas pusti glas. Majls ga je pitao šta želi, ali on nije odgovorio. Umesto odgovora krenuo je prema Majlsu. Majls je pokušao da se bori sa njim i tada ga je taj čovek probo. Znam da sam kriknula. Nisam bila svesna Majlsovog vrištanja, samo toga da ga je ubadao i ubadao. Bilo je mnogo krvi. Bila sam sigurna da je neko od sluga do sada već čuo vriske, ali niko nije došao. Sigurno sam se onesvestila. Kad sam se osvestila, taj čovek me je silovao. Posekao me je nožem po leđima, butinama i nogama. Majls je ležao na podu i krvario. Ne znam da li je bio mrtav ili ne. Mislim da jeste. Posle otprilike pet minuta čovek je prestao da me siluje. Mislim da nije ejakulirao. Izvadio je pištolj, koji nisam videla ranije. Sećam se da sam pomislila da je čudno što je odlučio da koristi nož da nas savlada, kad je sve vreme imao pištolj. Pretpostavila sam da namerava da me ubije, ali se umesto toga okrenuo i ispalio izbliza jedan jedini hitac Majlsu u glavu. Bio je veoma tih. Onda je dovukao Majlsovo telo do mene i vezao nas zajedno istim kanapom koji je koristio pre toga za mene. Zalepio mi je jaku lepljivu traku preko usta i otišao. Nisam videla da je ukrao ili pokušao da ukrade bilo šta iz sobe. Nije pitao ni Majlsa ni mene ni u jednom trenutku za sef. Ne znam šta se događalo kad je izašao iz sobe, kako je pobegao sa imanja. Ležala sam na podu sledećih pet sati, sve dok nas jedna služavka, Džojs, nije pronašla rano sledećeg jutra i pozvala policiju.
68