Protokoli u pasivnim optičkim mrežama za pristup
Pored velikog protoka i velikog broja korisnika, dobre strane GPON su i veliki domet (do 20 km [7]), kao i podrška za različite vrste servisa; loša strana im je složenost. U Tabeli 1. upoređene su iskorišćenosti linka (odnos efektivno ostvarenog protoka i nominalnog) u BPON, EPON i GPON. Vidi se da GPON upečatljivo ostvaruje najbolji rezultat.
3. wdM-PON Pasivne optičke mreže s multipleksiranjem po talasnim dužinama razvijene su s ciljem povećavanja raspoloživog protoka. U suštini, radi se o mrežama tipa „tačka-tačka”, jer se komunikacija između centra (OLT) i svakog korisnika (ONU) odvija po posebnoj talasnoj dužini. Principska arhitektura WDM-PON prikazana je na Slici 5. U zavisnosti od toga koji je pasivni uređaj primenjen, ove mreže mogu biti emisiono-selektivne (koriste se sprežnjaci ili razdelnici/sabirači snage), ili s rutiranjem po talasnim dužinama (koriste se pasivni ruteri); opisane su i hibridne arhitekture, kao npr. u [9]. Kada bi se raspoloživi kanali koristili nezavisno jedni od drugih, ne bi bilo
Tabela 1. Iskorišćenosti linka u TDM-PON [8]
Mreža
BPON
EPON
GPON
Iskorišćenost linka
> 70%
< 50%
> 90%
potrebno koristiti MAC protokole. Ovo predstavlja važnu prednost WDMPON. Uočeno je, međutim, da bi se značajno povećanje kapaciteta moglo ostvariti kada bi se omogućilo deljenje talasnih dužina između korisnika. Stoga je u WDM-PON poželjno korišćenje mehanizama za dinamičko alociranje talasnih dužina i preraspodeljivanje saobraćaja po raspoloživim kapacitetima mreže. Nažalost, ovi protokoli i mehanizmi zavise od primenjene mrežne arhitekture, pa još uvek nisu uzajamno kompatibilni. U nastavku ćemo ukratko opisati dva tipična rešenja. McGarry i dr. su predložili unapređenje protokola MPCP, koji je korišten u EPON, tako da omogući dodeljivanje talasnih dužina [10]. OLT prati iskorišćenost raspoloživih talasnih dužina i dodeljuje ih ONU, tako da se ova iskorišćenost maksimizira. Predložena je i ekstenzija protokola IPACT, pod nazivom WDM-IPACT. An i dr. su predložili protokol WDMPON DBA, koji klasifikuje dolazni saobraćaj u redove visokog (HP) i niskog propriteta (BE) [11]. HP saobraćaj ima prioritet u opsluživanju i odmah se pro-
sleđuje na raspoređivač talasnih dužina, dok BE saobraćaj čeka u baferu, dok se ne budu oslobodili podešljivi laseri koji će ga emitovati. Na današnjem stepenu tehnološkog razvoja, mana WDM-PON je visoka cena komponenti (podešljivih lasera i prijemnika), što predstavlja i najveću prepreku njihovoj masovnijoj upotrebi [12].
4. hIBRIdNE TdM-wdM-PON Hibridne TDM-WDM pasivne optičke mreže razvijene su s ciljem da od obaju koncepata preuzmu dobre osobine. Ne postoji jedinstven standard za njih, već se radi o pojedinačno predloženim arhitekturama, koje još uvek spadaju u domen eksperimentalnih mreža. Najjednostavnija varijanta hibridne PON bila bi ona u kojoj je na smeru ka korisnicima primenjen WDM, dok se na smeru ka centru koristi jedna talasna dužina, koja se deli po principu TDM. Arhitektura ovakve kompozitne PON (CPON) prikazana je na Slici 6 [13]. Za ovakve mreže se kaže da koriste ping-pong ili TCM protokol.
Slika 5. Arhitektura WDM-PON
TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2009
75