128
Prikaz knjige “kineski kapitalizam”
Kini bila produkt ljudske akcije, ali ne i plana.13 Pošto se kroz ceo rad ključna mesta sumiraju koristeći kineske poslovice, što knjizi daje poseban ton, autori su to učinili i na ovom mestu: namenski zasađeno cveće ne cveta; vrbe o kojima niko nije brinuo izrasle su u veliko drveće koje pravi bogatu hladovinu.14 Verovanje da tržišna privreda može biti proizvod racionalnog plana predstavlja ono što je Hajek označio kao „kobna ideja“.15 Kina je srećna što je uspela da izbegne ovu zamku. Sasvim slučajno! Štaviše, kada bismo uspeh Kine pripisali „sveznanju“ kineske vlade, naše poverenje u budućnost kineske tržišne privrede nužno bi bilo mnogo manje. Knjiga se upravo i završava pitanjem o budućnosti kineskog ekonomskog i političkog sistema. Pozivajući se na činjenicu da je Smitovo Bogatstvo naroda ponovo prevedeno 2004. godine,16 ali i na reči kineskog Premijera Vena Ðiabaoa (Wen Jiabao) koji posebno ističe značaj Smitovog dela Teorija moralnih osećanja i ključnu ulogu zakona, pravde i moralnosti u razvoju društva (zakon pravde ne može da funkcioniše ukoliko nije podržan principima moralnosti) autori očigledno postavljaju pitanje o budućoj političkoj transformaciji Kine.17 Oni podsećaju da tržišna privreda ne može dobro da funkcioniše ukoliko bi se poslovni ljudi ponašali oportunistički (motivisani kratkoročnom dobiti). U pogledu daljeg ekonomskog razvoja, autori su optimistični, ali ističu nekoliko značajnih problema sa kojima se Kina trenutno suočava. Glavni problem se odnosi na inovativnost. Najboljih 10 kineskih kompanija su i dalje državna preduzeća u oblasti energetike i pružanja finansijskih usluga. Osnovna prednost velikih firmi koje se bave proizvodnjom i dalje su niski troškovi (jeftina radna snaga),18 a ne novi inovativni proizvodi. Drugi problem se odnosi na obrazovanje u zemlji koja je najveći proizvođač doktora nauka na svetu i na čuvenu „Kjan zagonetku“.19 Obrazovanje u Kini je i dalje pod okriljem države. Jedna od posledica ovakve situacije jeste formiranje loših podsticaja (nagrada na bazi broja objavljenih naučnih radova). Autori smatraju da državni monopol nad obrazovanjem u Kini ozbiljno utiče na smanjenje proizvodnje ideja, odnosno da je deficit u ljudskom kapitalu jedan od ključnih nedostataka Kine koji Misli se na „nenameravane posledice ljudske akcije“. Videti: (Coase & Wang, 2012, str. 154). Isto, prevod autora. 15 U svojoj knjizi Kobna ideja: greške socijalizma Hajek kritikuje socijalizam i nastoji da pokaže da je reč o neefikasnom načinu upotrebe znanja. Istom temom, ali u drugačijem kontekstu Hajek se bavi u knjizi Put u ropstvo. Videti: (Hajek, 2012). 16 Ovo je treći prevod Smitove knjige od trenutka njenog objavljivanja. 17 Brzi uspon Kine u ekonomskom, političkom i vojnom smislu nije prošao bez određenih bojazni. Da svetskim silama poput SAD i zemalja Evropske unije nije svejedno svedoči i knjiga profesora Antoana Brinea (Antoine Brunet) i Žan-Pol Gišara (Jean-Paul Guichard) Ekonomski imperijalizam: hegemonijske težnje Kine u kojoj se Kineski uspon objašnjava pre svega agresivnom merkantilističkom politikom potcenjenog deviznog kursa koju su prethodno na putu do zvezda primenjivale svetske sile poput Velike Britanije, SAD i Japana. Finansirajući američki deficit kupovinom njihovih obveznica Kina je preko SAD uspela 2001. godine da pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji gde je zahvaljujući potcenjenom deviznom kursu, za čije regulisanje više nije nadležna nijedna međunarodna institucija, otvorila sebi put ka ekonomskom, ali i političkom vrhu. Kako autori zaključuju: „Svet bi morao da drhti, a on živi bezbrižno“. 18 Zato se u Kini trenutno vodi debata o utvrđivanju čuvene Luisove „tačke preokreta“, odnosno trenutka kada počinje da se gubi prednost koju je zemlja imala u vidu jeftine radne snage. To je trenutak kada „neograničena” ponuda rada biva iscrpljena, pa nadnice koje su prethodno bile utvrđene na „egzistencijalnom” nivou počinju da rastu. Imajući u vidu da se o tački preokreta u Kini vodi čitava debata, postoji jako veliki broj radova koji se bavi ovom temom. Izdvojićemo rad autora (Minami Ryoshin) koji je stekao reputaciju u ovoj oblasti uspešnim utvrđivanjem tačke preokreta u Japanu: (Minami & Ma, 2009). 19 Zagonetka proizilazi iz pitanja koje je postavio kineski naučnik Kjan Ksuesen (Qian Xuesen): zašto kineski univerziteti nisu proizveli nijednog mislioca svetske klase ili inovativnog naučnika još od 1949. godine? Kina svakako poseduje kvantitet, ali joj nedostaje kvalitet na ovom polju. 13 14