Near and far / Iz bliza iz daleka

У промишљању једног времена, догађаја, историјског раздобља, појмови близина и даљина имају одређујућу улогу. Да би се у мишљењу приближили некој ситуацији, ствари и појаве, према Хајдегеру, морају бити далеки непосредном опажању. Доћи у ”близину даљине”, активирати потенцијале сећања, покренути их из латентног постојања, извести на површину оно што је одсутно, удаљено, отвара процес реконструкције историјских збивања. Појмови близу и далеко, који су више од просторнoвременских одредница, данас фигурирају као подједнако присутни, да би у крајњим тачкама овог поларитета дошло до узајамног прожимања. У савременој епохи, која носи одлике наглашене визуелности, посредоване новим технологијама, укида се дистанца, више се види и брже уочава свет чињеница. Доживљај времена и простора, фундаменталних категорија људске егзистенције, трпи сталне трансформације под утицајем медијске свеприсутности и телевизијски произведене реалности. Х.Фостер поставља питање како видимо и шта видимо, колико је наше мишљење условљено и обликовано и како је, и оно што не видимо, виђено. Колико је виђење објективно или субјективно, под утицајем променљивог доживљаја стварности? Иза видљивог и виђења, које je колико пројекцијско толико рецепцијско, стоје значења условљена временом, глобалним токовима и интересима, политичким амбијентом, идеолошким разликама..... Говори се о конститутивној релацији визуелности и геополитике. Перцепција историје, као жив процес подложан утицајима, перманентно се мења, на снази је преиначавање прошлости из разлога који доводе у питање објективност. Орвел профетски указује на то да ко контролише прошлост контролише садашњост, а ко контрошише садашњост контролише будућност. У тој констелацији близина и даљина постају релативне и реверзибилне категорије. Оно што је некада било далеко сада је близу, посредством медија, локално се проширује на ниво глобалног. У времену у коме је све подложно промени, рат као појава, 02