JUTROS

JUTROS By Nada Matovic

Neobična ptica htjela je k meni ne vidjevši da je prozor zatvoren. Tupo je o staklo udarila, ko malo dijete pijukala. Uplašena drhtala je, ali ipak je na prozoru ostala. Bacila sam joj mrvice bajatog hljeba. Pogledavši me zahvalno, prhnula je s mrvicom na daleki put. A ja i dalje držim otvoren prozor s malo slame, u nadi da će opet doći da nas obje ugrije.