Zvoncica&neky
21 Lajla je živela po spisku. Ona je bila čvrsto uverena da se reči s papira pretvaraju u stvarnost. Ako nešto zapiše, time omogućava da se to i desi. Dobar spisak pojednostaviće iznenadno putovanje u Italiju, doprineti efikasnijem pakovanju, olakšati sve što treba da se obavi pre polaska. Obuzeta nestrpljenjem, napravila je spisak za pakovanje i počela da slaže stvari na zasebne gomile na krevetu u gostinskoj sobi. Na jednu gomilu stavila je stvari koje idu s njom, na drugu ono što će prebaciti kod Džuli, a na treću stvari koje će donirati. Olakšala je svoj prtljag i ostavila mesta za šoping u koji će je Džuli sigurno odvući kad stignu u Italiju. Eš uđe u sobu. „Sad sam se čuo s Kerinovom. Svratiće do nas.” „Sada?” „Uskoro. Hoće da nam prosledi neke informacije. Šta to radiš? Krećemo tek za tri dana.” „Planiram šta treba da spakujem. Ovo nije selidba pa ne moram da nosim sve stvari. Osim toga, treba malo da pretresem garderobu. Plus, trebaće mi mesto da ostavim stvari koje ne mogu da unesem u avion.” Podigla je pouzdanu Ledermanovu višenamensku alatku, koju je obično nosila u tašni. „Recimo ovo. Potom mirišljave sveće koje uvek nosim sa sobom, upaljač, skalpel...” „Razumem, ali na privatnom letu ne postoje takva ograničenja.” „Na privatnom... šta?” Ispustila je Ledermanovu alatku. „Hoćeš da kažeš da u Italiju putujemo privatnim avionom?” „Glupo je da ga ne koristimo kad ga već imamo.” „Ti... ti imaš avion?” „To je porodični avion. Tačnije, imamo dva aviona i svako od nas ima pravo na određen broj sati godišnje - pod uslovom da termin nije već rezervisan. Rekao sam da ću se pobrinuti za detalje, zar ne?” „Da, to je baš detalj.” Lajla zaključi da je bolje da sedne. „Smeta ti što ćeš moći da uneseš svoju zastrašujuću alatku i skalpel?” „Ne. Pomisao da letim privatnim avionom deluje uzbudljivo... da, sigurno će biti uzbudljivo. Samo si me izbacio iz ravnoteže.” Eš sede pored nje. „To je krenulo od mog pradede. On je bio sin velškog rudara koji je želeo bolju budućnost za svoju decu. Njegov najstariji sin dobro je poslovao, potom se preselio u Njujork, gde mu je još bolje krenulo. U narednim generacijama, neki od nas su rasipali, a neki uvećavali to bogatstvo. I zato ću biti duboko razočaran ako dopustiš da se loše osećaš zbog bilo čega što je moj otac rekao.” „Ja sama plaćam svoje troškove. Nisam navikla na privatne avione.” „Hoćeš li da rezervišem mesta na nekom komercijalnom letu?” 229