Zvoncica&neky
Vini se fokusirao na svoj posao, klijente i osoblje, i to mu je donekle pomagalo da prebrodi teške trenutke. U njegovom srcu i umu vodila se neprestana borba između bola zbog gubitka sestrića koga je iskreno voleo, i uzbuđenja zbog otkrića davno izgubljenog jajeta. U međuvremenu je poslao kopije dokumenata starom prijatelju, koji je mogao da ih prevede. Razmišljao je da Ešu pošalje poruku, ali se uzdržao. Sutra će se ionako videti na sahrani. Bolje da njihova komunikacija u vezi s jajetom ostane što privatnija i isključivo verbalna. Bilo mu je krivo što sa svojom ženom nije mogao da podeli ono što se dogodilo. Kad saznaju nešto više, onda će joj reći, ali zasad je bolje da se ne upuštaju u spekulacije. Da dodatno ne komplikuju stvari. Šta god da je učinio, Oliver je zaslužio dostojanstven oproštaj, gde će bliski ljudi oplakati njegov odlazak bez dodatne težine. Vini je tu težinu preuzeo na svoja pleća. Poslednje dve noći nije mogao oka da sklopi i svi ti budni sati, i dugo špartanje po kući, dodatno su ga iscrpli. Voleo je svog sestrića, video je potencijal koji je ležao u tom momku. Ali nije bio slep za njegove mane, i sad je sve čvršće verovao da je Oliverova sklonost ka prečicama - ka brzoj zaradi i munjevitom uspehu, ka krupnim i zaslepljujućim postignućima - bila faktor koji ga je i odveo u smrt. Ali čemu to? - pitao se. Čemu? Otkriće izgubljenog Faberžeovog jajeta odjeknulo bi kao bomba, vinulo bi njegovu reputaciju u nebesa, donelo bi mu i novac i slavu. Vini se plašio da je njegov sestrić želeo mnogo više od toga, mnogo više. I tako je na kraju ostao bez ičega. „Gospodine Vi, treba da krenete kući.” Vini pogleda u Dženis i nemoćno odmahnu glavom. Ona je već petnaest godina radila za njega i uvek mu se obraćala sa gospodine Vi. „Lakše mi je kad se nečim okupiram”, odgovori. ,,A osim toga, Dženis, moja sestra više voli da bude s Endži nego sa mnom. Zato ću tek sutra otići tamo, da im ne smetam. Ako sad napustim radnju, samo ću se razvlačiti po kući.” „Ako se predomislite, Lu i ja ćemo zaključati. Možda je ipak bolje da večeras odete tamo, da budete s porodicom.” „Razmisliću o tome. Stvarno. Ali zasad... preuzeću ovu ljupku mladu damu”, rekao je primetivši Džej kako ulazi u radnju. „Ona će mi skrenuti misli s problema.” „Ah, Vi!” Dženis se zakikota, zato što je on očekivao takvu reakciju, ali joj se oči ispuniše brigom dok je posmatrala kako njen poslodavac kreće ka vratima. Bio je smožden od tuge, pomisli, i trebaće mu vremena da to prebrodi. „Dobar dan. Želite li nešto da pogledate?” „Ah, ovde ima toliko divnih stvari.” Džej oslobodi akcenat koji je obično pokušavala da obuzda, dodavši mu glanc obrazovanja. „Dok sam prolazila p ored izloga, primetila sam ovaj komad. Ali sad vidim da unutra ima još mnogo zanimljivih stvari.” „Ovo vam je zapalo za oko?” „Da, zapalo mi je za oko.” Džej prasnu u smeh, dodirnuvši ugao oka. „Ako se tako kaže.” 101