Zvoncica&neky
3 Pozvala je Džuli i izručila joj kompletnu priču, usput zalivajući biljke, berući paradajz i zabavljajući mačka. Džulini zaprepašćeni uzdasi i izlivi saosećanja bili bi joj sasvim dovoljni, ali dobila je i više od toga. „Čula sam šta se desilo dok sam se spremala za posao. A kad sam stigla u galeriju, svi su već razglabali o tome. Poznavali smo tu devojku.” „Poznavali ste Plavušu?” Lajla se ugrize za jezik. Bilo je nekako neprimereno da sada koristi taj nadimak. „Hoću reći, znali ste Sejdž Kendal?” „Samo površno. Nekoliko puta je bila u galeriji. Štaviše, kupila je neke veoma fine komade. Mislim, nisam joj ih ja prodala, ali imala sam priliku da je upoznam. Isprva nisam povezala da je to ona. Čak ni kad su pomenuli Zapadni Čelsi. Nisam čula broj zgrade, ako su uopšte objavili taj podatak.” „Ne znam. Do sada sigurno jesu. Na ulici vidim ljude s kamerama. I nekoliko TV ekipa koje snimaju reportaže ispred zgrade.” „Strašno je što se tako nešto dešava. I što si se ti, ni kriva ni dužna, našla u tome. Nisu objavili ime tipa koji ju je gurnuo i potom izvršio samoubistvo, bar ne u jutarnjem izveštaju. Posle nisam proveravala.” „Oliver Arčer, takođe poznat i kao Gospodin Neodoljivi. Srela sam njegovog brata u policijskoj stanici.” „To je... baš uvrnuto.” „Trebalo bi da bude, ali nisam se tako osećala.” Dok je razgovarala, Lajla je sedela na podu u kupatilu, pažljivo šmirglajući svetlucave fleke na jednoj od fioka s kozmetikom. Fleka je bila uporna, ali uspeće da je sredi. „Častio me je limunadom”, nastavila je, ,,i zamolio me da mu ispričam šta sam videla.” „Ti si... izašla si na piće s njim? Zaboga, Lajla! Otkud znaš da on i njegov brat nisu serijske ubice, ili ozloglašeni kriminalci, ili manijaci koji su radili u tandemu? Ili...” „Bili smo u kafiću preko puta policijske stanice i unutra se u svakom trenutku nalazilo bar pet policajaca. Bilo mi ga je žao, Džuli. Videla sam kako pokušava da svari tragediju, da dokuči neki smisao u onome što deluje kao čisto bezumlje. On ne veruje da je njegov brat ubio Sejdž, ni nju ni sebe, i izložio je prilično ubedljive argumente protiv te teorije.” „Lajla, niko ne bi poverovao da mu je brat sposoban za to.” „To mi je jasno.” Lajla blago dunu na klizače da ukloni prašinu od šmirglanja. ,,I ja sam isprva tako reagovala. Ali kao što rekoh, bio je prilično ubedljiv.” Gurnula je fioku, ponovo je izvukla i vratila na mesto, zadovoljno klimnuvši. Kamo sreće da sve u životu ide tako glatko. „Želi da dođe ovde, da vidi bratovljev stan iz moje perspektive.” „Jesi li sišla s uma?” 29