nokaut
113 potvrdnom obliku: "Nimalo zbunjen, Milan odvrati..." obicnije je nego "Nimalo nezbunjen..." nikakav, ni od kakvog, ni s kakvim itd. V. ni-. nikl i nikal. niko, ni od koga, ni 0 kome itd. V. ni-. Nikolaje (rumunsko Nicolae), gen. Nikolaja; ne Nikolae. Nikoljdan, Nikoljdana i Nikolja dne: v. PRAZNICI. Niksic, Niksicanin, -anka, niksicki. nimalo: v. nikad neprezaljen. Nimcovic (Aron), Nimcoviceva odbrana: ne Nimcovic. niodakle, niotkud(a).
niza, bolje nego niz (predlog) ispred reci koje pocinju sa s ili z: niza stranu, niza zid itd. nizasta (nizasto) i ni za sta (ni za sto): P dopusta oba nacina pisanja. Sastavljeno pisanje svakako je bolje u priloskom znacenju, npr. "Nizasta se naljutio" (= za sitnicu, bezrazlozno), a rastavljeno kad se cuva znacenje reci nista, npr. "Mi vas ni za sta ne optuzujemo". Up. izasta. nizbrdo (nanize); niz brdo u doslovnom znacenju.
niska, dat. nisei. nisko- sastavljeno: niskoakumulativan, niskokalorican, niskopraduktivan, niskoradioaktivan itd. Up. visoko-. Nis, Nislija, Nislijka; knjiski oblici Nisevlj"anin, -evljanka retko se upotrebljavaju. Niska banja (veliko B kad je rec naselju: v. BANJÂŁ).
niz, u znacenju mnostvo, veliki bra}, menja se po padezima kao i svaka druga imenica: u nizu slucajeva, clanak s nizom primera (ne: u niz slucajeva, sa niz primem). Glagol se slaze s imenicom niz: "Prosao je (ne: praslo je) niz godina."
0
nit (= ni, niti; nije potreban apostrof). nitrogen, nitrogenski javlja se u losim prevodima urn. azot, azotni. niukoliko (= niposto), ali: "Ni ukoliko dobiju sredstva, nece nastaviti rad".
niz vodu; niz vetar. n+j: ova kombinacija glasova ne javIja se u srpskohrvatskim recima (izuzev u skracenici Tanjug), nego se zamenjuje glasomnj: trn+-je ~ trnje. V. injekcija; konjunktura. NOB (izg. en 0 be) moze biti nepromenljivo iIi se menjati NOB-a, NOB-u itd.
nobelovac (malo pocetno slovo). nocas: v. -so Nojsatel pogresno, treba Nesatel (Neuchatel). nokaut.