- I ja tebe obožavam, najdraži moj... Nisu primjetili da je neko lagano stao na vrata... - Pa mladenci, već vježbate? - upita Dragan šaljivo. Vidio je kako se Danijela trgnula, preplašeno pogledala u njega i pocrvenila. Zet mu se mirno osmjehnuo stajući malo ispred nje, kao da je zaklanja i štiti. Mirno ga je gledao nije mu bilo neugodno što ga je uhvatio kako je grli i nešto joj šapuće. Ona je prala sudove a on je stajao iza nje obgrlivši je oko struka. Svi muškarci su isti, i on je koristio takve prilike. - Tata uplašio si me! - Nisam vas uplašio nego sam vas “uvatio”... Ali dobro sad, htio sam nešto da vam kažem... Dogovorili smo se za novi raspored spavanja, pa ćemo Milica i ja spavati u staroj kući kod tate… a ti i on... možete zajedno... Nakašljao se malo, bilo mu je vrlo neprijatno da ovo kaže kćeri, nagovarao je ženu da joj ona to kaže, ali nije htjela. Rekla mu je kad je nije htio slušati sad nek sam ispravlja što je zabrljao. Teo je pratio šta se odvija između oca i kćeri, vidio je da je otac prvo nešto zafrkava a onda da joj govori nešto od čega mu je neprijatno. Na kraju se ona osmjehnula i ocu i njemu sretno. Dragan je klimnuo glavom njemu za pozdrav i otišao. -Šta se desilo Dani? - Ništa ljubavi, otac mi je došao reći da se ipak smilovao na nas i da nam dozvoljava da zajedno spavamo. - Da spavamo zajedno dok će oni čašama po zidu osluškivati šta se dešava – uzdahnuo je nezadovoljno. - Upravo si mi dao ideju... sad kad možemo biti zajedno onda ćemo biti
185