Marija Reljan
Neplanirani muž
POGLAVLJE 20. Ima nekoliko godina da je kupila prekrasni prozirni tamno crveni ogrtač. Bio je toliko lijep da Lena nije mogla da odoli. Mislila je da nikad neće imati priliku da ga obuče osim po kući, ali se prevarila… Donijela ga je danas sa sobom. I još finih stvari. Nekoliko puta joj je napomenuo da mu se sviđa njena garderoba i veš, dajući joj do znanja šta želi. “ E pa da vidimo Elmire hoće li ti srce izdržati… Što si htio, to ćeš dobiti. Daću ti sve, ali ćeš i ti dati sve” zaključi gledajući prekrasnu ženu u velikom ogledalu. Ženstvenu od glave do pete. Kad je lagano ušla, bio je u krevetu, pokriven do pojasa. Bilo je već palo veče pa je upalio noćnu lampu, koja je fino diskretno osvjetljavala sobu. Čim je vidio razgoračio je oči i zinuo. Mogla je da čuje na tri metra kako šumno diše. - Ovaj ogrtač nisi uspio da mi ukradeš… - reče tiho, približavajući mu se jako polako. Kad se približila na metar ipo, on skoči iz kreveta i stade pred nju. - Leno… -Šššš… ne pričaj, radi… Spustio je ruke na prekrasni ogrtač, milujući je i dodirujući po ramenima, po rukama. Stajala je mirno, nije ga dodirivala. Bio je u šoku, morali su usporiti, inače bi planuli ko šibica. Kad se nadivio ogrtaču lagano ga razmaknu sa ramena, poželjevši da dalje vidi šta je još ispod, i da joj dotakne bijelu kožu. Taj san je sanjao sedam godina.
135