- Što si mi pametan! Znaš ti i za tajmer! Sve ti znaš kad hoćeš… - Pročitao sam uputstvo i objasnio majci. Jedva je nešto zapamtila. Obično koristi samo dva programa. Kad je završila tjesto, stavila ga po jabukama i namjestila tajmer, on se stvori iza nje. - Šta je bilo? – začudi se vidjevši da je uporno gleda. - Ako se kuvarica umorila ja bih da je pridržim – prošaputa muklo privlačeći je sebi i obgrlivši je oko struka. -Hahaha… To se dešava moj Elmire kad je čovjek dokon. Svašta mu pada na pamet. Nije se obazirao nego je spustio usne na njene, gledala ga je mirno, ne buneći se i ne odmičući se. Pitala se šta će biti kad shvati da ova kuhinja a posebno trpezarija nekako čudno i posebno djeluju na nju. Da se i ona tu osjeća kao da su srećna porodica… Prošlo je nekoliko minuta dok Lena nije nekako uspjela da se izvuče iz njegovog zagrljaja. Te minute svojski je iskoristio, da je ljubi, miluje, da joj priča… - Moram pogledati kolač… A mogla bi i Meliha svaki čas da ustane… Ništa nije rekao samo je gledao. Kad je pogledala kolač bez riječi se uputi uz stepenice, nadala se da će pomisliti da možda ide u kupatilo… Tek kad je zatvorila vrata sobe odahnu. Teško je disala, pokušavajući da dođe do daha, za dlaku je izbjegla opasnost. Iscrpljeno se stropoštala na krevet odahnuvši jer je opasnost prošla. A onda je začula tiho kucanje na vratima… Vrata su se lagano otvorila. Došao je za njom. Zastao je na vratima gledajući je i držeći se za kvaku, kao da nije znao bi li ušao ili izašao.
125