праисторијска метропола
прихватајући и Васићево мишљење да су ове сировине доспеле у Винчу захваљујући трговини пигментом цинабарита. На крају, закључио је да је Винча сигурно била повезана са источним Медитераном – Тројом II и Анадолијом. За разлику од Васићевог става да се култура из Подунавља ширила ка југоистоку, Чајлд је заступао обрнуто становиште, односно да је неолитска култура у Винчи представљала последњу етапу миграција са југоистока ка Подунављу (Childe 1929: 31–35). Милоје Васић је, међутим, 1930. године драстично променио становиште о хронологији насеља у Винчи, због чега су све уочене појаве добиле ново тумачење. Веома је тешко објаснити ту промену у Васићевим размишљањима. Дуготрајни прекид ископавања (1913– 1924) поклапа се, а великим делом је и проузрокован догађајима на политичкој сцени Србије и целе Европе после Првог светског рата. Као патриота, Васић сигурно није прихватао политику Немачке, а вероватно се разочарао и у германску археолошку школу, којој је до тада и сам припадао. Посебно се противио нордијској теорији, по којој је колевка европске цивилизације била у северној Европи, а њени носиоци били су Индогермани, што је било потпуно супротно његовим уверењима. По нордијској теорији, Индогермани су супериорна раса чија се напреднија култура ширила миграцијама по целој Евроазији. Револт према расистичким тумачењима у археологији и жеља да им се супротстави вероватно су га навели да, мада без нових аргумената, Винчу објасни као насеље које су основали Грци. Иако је мењао мишљење о датовању Винче, Васић никада није напустио првобитну идеју о разлозима за оснивање овог насеља. Када су почетком XX века први налази из Винче пристигли у Народни музеј, сматрао је да је пресудна била близина лежишта цинабарита на Авали. Стога је током ископавања посебну пажњу поклањао налазима за које је претпостављао да су руда живе и бележио је њихов положај. Највећи број пећи у архитектонским објектима протумачио је као металуршке пећи за обраду цинабарита, покушавајући да објасни технолошки поступак за добијање живе и црвеног пигмента. По Васићу, црвени
79